Izdavač:APOSTROF Beograd Broj strana:90 Pismo:Ćirilica Povez: MEK broširan Format: 17 x 12 cm Godina izdanja:2002 Odlično očuvana knjiga, unutra bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! OPIS KNJIGE `Mene seksualnost i erotizam u umetnosti izuzetno privlače, kao što me privlače i lepe žene u varoši.`, autor

56535) ŠKOLA BEZBOŽNIŠTVA , Aleksandar Tišma , Nolit Beograd 1980 , pripovetke, zvanredno konstruisana, pisana u istom ključu za sve pripovetke, zbirka Škola bezbožništva ulazi u red najvažnijih dela Aleksandra Tišme. Ona predstavlja hrabar iskorak u malo poznat prostor ubica i žrtava, odnosno, prostor koji nastanjuju paraziti bez imena i porekla. Ova zbirka zapravo pokušava da posredno ogdgovori na pitanje šta je egzistencija, pitanje koje je Aleksandra Tišmu i privatno neprekidno opsedalo: „Egzistencija je za mene tegoba, po svoj prilici zato što se poklapa sa identitetom. Tegobe su lišeni samo oni delovi moje egzistencije koji ukidaju identitet: san, putovanje, seks i pisanje.“ tvrd povez, format 12,5 x 19,5 cm , latinica, 254 strane ,

Izdavač:GRAFIČKI ZAVOD Titograd Broj strana:448 Pismo:Ćirilica Povez:PVC Format: 18 x 14 cm Godina izdanja:1966 Odlično očuvana knjiga, unutra bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! 1. Prednjegoševsko doba 2. Luča mikrokozma - Njegoš 3. Sjaj legende - Marko Miljanov 4. Ponoć mene - Risto Ratković 6. Bihorci - Ćamil Sijarić 7. Epska narodna poezija Crne gore 8. Gorski vijenac - Njegoš 9. Krasnorečje - St.M.Ljubiša 11. Dukljanska zemlja - Dušan Đurović 12. Pjevam zemlju - Dušan Kostić 13. Freske na kamenu - Petar I Petrović 14. Lirska narodna poezija Crne gore 16. Zlo proljeće - Mihailo Lalić 17. Zavjet - Mirko Banjević 19. Ljetopis popa Dukljanina - 20. Crnogorske legende 22. Hajka - Mihajlo Lalić 23. Mrtvo duboko - Čedo Vuković 24. Buđenje svjetla - Radonja Vešović

Autor: Aleksej Slapovski Povez: broširan Br. strana: 134 Format: 12 x 20 Antiapsurd ili knjiga za one koji ne vole da čitaju... Aleksej Slapovski je jedan od najznačajnijih i najprevođenijih savremenih ruskih pisaca. Često me pitaju šta je to antiapsurd, zato sam odlučio da odgovorim. (U stvari, niko me ne pita, ali meni se sviđa ta retorička figura.) U životu, kao što je poznato, ne postoji ni apsurd, ni antiapsurd. Kad kažemo: `to je apsurdan predlog`, posredi je nešto sasvim drugo. Najčešće to znači da nam predlog ne odgovara. Ili nam se nesviđa. Ili ga jednostavno ne bismo rado prihvatili. I tome slično. Uvodni tekst u Antiapsurdu zove se Teorijski predgovor; on bi imao objasniti piščeve namere i njegov metod, mada nećete mnogo pogrešiti ni ako ga tretirate kao samo još jednu njegovu pripovednu (de)mistifikaciju.

Autor: Jegor Radov Povez: tvrd Br. strana: 151 Format: 12,5 x 20 JEGOR RADOV je rođen u Moskvi 1962. godine. Završio je moskovski književni institut. Počeo je da objavljuje kao dečak. Smatra se jednim od najskandaloznijih ruskih autora devedesetih godina. Neki ga nazivaju ruskim Barouzom, drugi pak, ruskim Uelbekom. U jednom intervjuu je izjavio da na književnost gleda kao na religioznu dužnost. „U stvari, književnost je za mene – negde na desetom mestu… Uvek sam književnost smatrao iskušenjem, u koje treba ići svesno – do kraja. Otkrivenje je neuništivo; bogohuljenje, ako je pravo, po mom mišljenju, može samo da slavi Tvorca. A, uopšte, umetnost je jedan od puteva ka Bogu (ili Njegovoj odsutnosti, što je u ovom slučaju jedno te isto). Krstio sam se pre šest godina, posle mnogo razmišljanja i sumnji. Ni u kom slučaju ne mogu sebe da nazovem čovekom crkve, ali negde u dubini duše osećam se kao Kjerkegorov ‘vitez vere‘.“ Do sada je objavio nekoliko romana, novela i zbirki priča: Usisivač zmija (1992), Jakutija (1993), Priče o svemu (2000), Suština (2003), itd. U ovoj knjizi objavljene su priče iz sledećih zbirki: Ne vadeći iz usta, Zajeldiz, Želim da postanem Jukagir, Niko ne voli nas, narkomane, Dnevnik jednog klona, kao i novela Dečaci.

SV 11 61306) SNOVI I SUDBINE , Margerit Jursenar , Plavi Jahač Beograd 2014 , Priče francuske romansijerke, pripovedateljke i esejistkinje. Tema Tema ove ovel knjige je poetika snova. Za njen moto, Margerit Jursenar odabrala je reči Heraklita iz Efesa: „U budnom stanju ljudi imaju zajednički svet, ali u snu svako ima svoj vlastiti kosmos`. Postoje snovi i sudbine. Mene interesuju trenuci kad se sudbina iskazuje u snovima, poručuje nam Jursenar. Spavač sklapa slike kao što pesnik slaže reči. Oni ih upotrebljavaju sa više ili manje sreće da bi govorili o sebi. Naravno, ima medju njima i gluvonemih, ima spavača koji ne sanjaju, ima ih koji sanjaju malo. Drugi pak, kojima imam čast da ne pripadam, probude se po neki put pogođeni milošću lepog sna poput malih pesnika koje slučaj s vremena na vreme zaprepasti pesmom. I, na kraju, možda postoje i genijalni snevači koji sanjaju svake noći sa prefinjenošću i zanosom Kada bismo mogli dobiti na uvid zbirke muzeja snova, mogli bismo saznati kako je izgledalo iza zatvorenih očiju Davinčija, Delakroa, Vatoa. Kazati da se snevač služi svojim snovima da bi nešto rekao, znači apsolutno dovesti u sumnju, sudbinski deo snova. mek povez, format 11 x 18,5 cm , latinica, 128 strana, posveta na predlistu

SV 1 59527) VOJNIKOVA BRESKVA , Dragan Filipović , Zaslon Šabac 2003 , Prvu priču iz ove zbirke napisao sam pre više od 30 godina. Ostale su nastajale vremenom i sazrevale u meni. Poslednje su diktirali nesrećni ratni događaji u našoj zemlji i okruženju. Sve pripovetke zasnovane su na istinitim događajima. U Šapcu, u maju, 2003. Autor Zbog čega u prošlosti tragamo za odgovorom na pitanja ‘ko sam ja’ i ‘ko smo mi’? Zašto je i da li je sve moralo da bude onako kako je bilo? Šta se, uostalom, zaista dogodilo? Zbog čega odgovor na ta pitanja očekujemo od svojih očeva i dedova, od Herodota, Domentijana, Tolstoja, Andrića? Zašto se, onda, tako uporno vraćam o istoriji? Iz ove zapitanosti decenijama su nastajale priče koje je njihov pisac, Dragan Filipović, sabrao u knjigu Vojnikova breskva. Svaka, kao kamenčić u mozaiku, postavlja isto pitanje: ‘zašto’? Jer, ovde je reč o stradanju i junaštvu, o dobroti i zverstvima, o tri rata koja su, u 20. veku, iskusila tri pokolenja na obalama i u zaleđu reke Drine, od Šapca do Sarajeva. Sve priče u ovoj knjizi plod su iskustva. Dragan Filipović je doživeo i preživeo ‘naš rat’, u kome je, krajem prošlog veka, razorena Jugoslavija. O Drugom i o Prvom svetskom ratu on, međutim, piše prema svedočenju oca, majke, bake. Glavni junak većine pripovesti u ovoj knjizi jeste porodica, koja kazuje i sluša, koja umire i iznova se rađa, koja ponižena i osakaćena, izbegava zatiranje i nastavlja da živi. Iskustvo Filipovića, Trifunovića i Pljevaljčića ne meri se jednim ljudskim životom, nego vekovima. odlično očuvano, tvrd povez, format 15 x 21 cm , ćirilica, 160 strana ,

50577) PREKO PRAGA , vladika Grigorije , Laguna Beograd 2018 , „Iako sam zakoračio preko mnogo pragova, važni su za mene postali samo oni preko kojih zakoračimo u život.“ Kojim god putem da krenete kroz ovaj kraj, jedva ćete sresti čovjeka, bilo koje vjere ili nacije. Ipak tu i tamo sretnete ponekoga. Osim preplanulog lica i koščate građe, koja krasi sve jednako, bilo koje vjere da su, na vas će utisak ostaviti oči ovih ljudi. Nakon dužeg posmatranja čini se da su to oči pune bola i tuge na koje niko nikada nije stavljao melem… Melanholičnom zbirkom priča Preko praga vladika zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije Durić nesumnjivo ulazi u red darovitih bosanskohercegovačkih pisaca, koji svojom prozom nastavlja najbolju tradiciju pripovedača na srpskom jeziku, od Petra Kočića do Zuke Džumhura, Ive Andrića ili Meše Selimovića. Posle dve duže novele, Lazar i Priča o starom kralju, objavljene pre više godina, pisac se u ovoj zbirci okreće sudbinama malih ljudi u svom hercegovačkom podneblju s kraja burnog XX veka. Kada piše o pojedinačnim sudbinama savremenika, njihovim nesrećama, nesporazumima i zabludama, bolestima, bedi i stranputici, pisac izdvaja najsvetlije trenutke njihovog života i nalazi najdragocenije crte njihovog karaktera. A kada piše o lopti, smehu, vozovima, o brigama, moru ili manastirima, Grigorije Durić oživljava zaboravljene ili ispražnjene prostore, predele i raspoloženja svoga ratom opustošenog podneblja. Izvanredan psihološki portretista, autorski glas u ovoj knjizi uzdiže se iznad zlosrećnih podela u narodu, prelazeći preko uskog i sebičnog praga svoje kuće, vere i nacije, i daje nam svakim retkom svoje proze na znanje da će se ugledati na Andrićevu misao: „Najveća planina koju čovek mora preći je prag njegove sopstvene kuće.“ mek povez, format 13 x 20 cm , ćirilica, 164 strane

50577) PREKO PRAGA , vladika Grigorije , Laguna Beograd 2017 , „Iako sam zakoračio preko mnogo pragova, važni su za mene postali samo oni preko kojih zakoračimo u život.“ Kojim god putem da krenete kroz ovaj kraj, jedva ćete sresti čovjeka, bilo koje vjere ili nacije. Ipak tu i tamo sretnete ponekoga. Osim preplanulog lica i koščate građe, koja krasi sve jednako, bilo koje vjere da su, na vas će utisak ostaviti oči ovih ljudi. Nakon dužeg posmatranja čini se da su to oči pune bola i tuge na koje niko nikada nije stavljao melem… Melanholičnom zbirkom priča Preko praga vladika zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije Durić nesumnjivo ulazi u red darovitih bosanskohercegovačkih pisaca, koji svojom prozom nastavlja najbolju tradiciju pripovedača na srpskom jeziku, od Petra Kočića do Zuke Džumhura, Ive Andrića ili Meše Selimovića. Posle dve duže novele, Lazar i Priča o starom kralju, objavljene pre više godina, pisac se u ovoj zbirci okreće sudbinama malih ljudi u svom hercegovačkom podneblju s kraja burnog XX veka. Kada piše o pojedinačnim sudbinama savremenika, njihovim nesrećama, nesporazumima i zabludama, bolestima, bedi i stranputici, pisac izdvaja najsvetlije trenutke njihovog života i nalazi najdragocenije crte njihovog karaktera. A kada piše o lopti, smehu, vozovima, o brigama, moru ili manastirima, Grigorije Durić oživljava zaboravljene ili ispražnjene prostore, predele i raspoloženja svoga ratom opustošenog podneblja. Izvanredan psihološki portretista, autorski glas u ovoj knjizi uzdiže se iznad zlosrećnih podela u narodu, prelazeći preko uskog i sebičnog praga svoje kuće, vere i nacije, i daje nam svakim retkom svoje proze na znanje da će se ugledati na Andrićevu misao: „Najveća planina koju čovek mora preći je prag njegove sopstvene kuće.“ mek povez, format 13 x 20 cm , ćirilica, 164 strane

61235) IZNENADA NEKO POKUCA NA VRATA , Etgar Keret , Laguna Beograd 2019 , Genije kratke priče. Ako mene pitate, ono što se dogodilo Avišaju Abudiju treba da bude upozorenje za sve nas. Teško da ste mogli naći prosečnijeg i bezličnijeg čoveka od njega. On nije neko ko bi šutirao i prevrtao kontejnere ili započinjao tuču u pabu. Zapravo, nikad nije uradio ništa što bi privuklo nečiju pažnju. A ipak, jednog dana, iz čista mira, na vrata mu zalupaše dvojica siledžija. Odvukli su ga niz stepenice, ubacili u zadnji deo nekog kombija i odvezli pravo kod njegovih roditelja. I sve to dok prestravljeni Avišaj otpozadi viče: „Ko ste vi? Šta želite?“ „To nije ono što treba da se pitaš“, kaže vozač, a silos pored njega klima glavom. „Treba da se pitaš ’Ko sam ja?’ i ’Šta ja želim?’“ Etgar Keret je jedan od majstora savremene kratke proze. Paradoksalan poput Kafke, ironičan poput Vonegata, komedijaš poput Vudija Alena, a ipak autentičan, urnebesan, pronicljiv i uvek neobičan. Vaspitavanje deteta, laganje šefa, poručivanje jela u restoranu brze hrane… Za Kereta i ove sasvim obične, svakodnevne situacije predstavljaju komplikovan i opasan svet, ali i svet prepun čežnje. Iznenada neko pokuca na vrata je zbirka njegovih najboljih i najzrelijih priča u kojima živi i mrtvi, neobično tiha deca i životinje koje govore, snoviđenja i stvarnost stoje jedni uz druge. Noseći nas na bujici apsurda, duhovitosti, tuge i saosećanja, ove priče su Kereta iznele na glas najoriginalnijeg pisca svoje generacije. „Ove brze, sarkastične, zapanjujuće, duhovite, nehajne, bajkovite minijature Keret pred nama izvodi poput mađioničarskih trikova – ma koliko pažljivo da ih čitate, nikako ne shvatate kako sve to uspeva.“ Booklist mek povez, format 13 x 20 cm , latinica, 259 strana

58918) NEBESKA DVORIŠTA , vladika Grigorije , Laguna Beograd 2022 , Iz vazduha Bosna izgleda onakva kakva bi bila samo da nije nas. Odozgo se ne vidi zlo koje gamiže po zemlji, već samo njena nevina i na mahove divlja ljepota. Odricanje je zapravo potvrđivanje da odlaziš od nekoga ili od nečega da bi sačuvao ono dobro u sebi i da bi drugoga ili drugo sačuvao od sebe. Te sam večeri shvatio da će i moj zavičaj, i planina, i potoci, i šume, i proplanci, kao i lice moje majke, odsad za mene biti uspomena. Sve iz mog zavičaja postaće uspomena i to ne samo zato što idem u manastir, već i zbog toga što ne znam hoću li ikad više moći tamo da kročim. Proleće 1992. u Beogradu. Grad je uzavreo, košmar promena u svetu došao je na ulice, studenti protestuju dok figure nadolazećeg rata postaju opipljive. Naš junak, student teologije, čas je sam na obali razgoropađene reke, čas za govornicom s koje sve više odzvanja jeka umesto poruka. Zatečen glasovima o ratnom obruču koji se steže oko male, nekada skladne zajednice u planinskoj osami iz koje potiče, pokušava priskočiti u pomoć, da bi s preprekama na koje nailazi i sam rastao, čvrsto se držeći izbora manastirskog dvorišta, ne kao uzmaka iz sveta koliko dodira među svetovima: malim i velikim, ličnim i zajedničkim, zemaljskim i nebeskim. Snažna i potresna, ova se priča o životu, lepoti i stradanju drži vrednosti o kojima njen autor vladika Grigorije govori kada god uzme reč. Precizno i odmereno, škrtim a poetičnim slogom sročio je fragmentarnu sagu o maloj ali hrabroj zajednici koja brani svoje vekovno ognjište, alegoriju o malom čoveku na udaru pošasti rata koja se kristalizirala u odu Planinici, predelu nestvarne lepote, i čovekoj spremnosti na velike odluke i dela – u roman Nebeska dvorišta. mek povez, format 13 x 20 cm , latinica, 228 strana , posveta na predlistu

40098) MOLEKULI , Ivan Tokin , Samizdat B92 Beograd 2015 , Molekuli su zbirka priča Ivana Tokina objavljivanih u periodu od 2009. do 2015. godine, kao i do sada neobjavljenih priča. Većina njih pisana je za City Magazine. Fotografije koje prate priče nastajale su u mnogo kraćem periodu, uglavnom su snimane mobilnim telefonom i raspoređene su u knjizi nasumično, osim nekih, koje su baš tamo gde bi trebalo da budu. „...Izašao sam iz reke i nastavio da hodam. Shvatio sam da sam patike ostavio tamo gde sam ih izuo. A mogao sam da ih nosim u levoj ruci, i tako da hodam. Kao žene u filmovima, kad hodaju u letnjim haljinicama koje lete oko njihovih butina, u haljinicama sa nestašnim bretelama, koje daju dramatičan doprinos lepoti leta. Kao neka takva žena, zgodna, sa sandalicama okačenim o kažiprst i srednji prst desne ruke. To sam mogao, ali sam zaboravio patike. Ali sam mogao i da zamišljam da sam bosa žena u letnjoj haljini. Hodala sam lako po travi i nisam se ničemu čudila. Blag letnji vazduh mi je mazio butine, kosa mi se lagano njihala u ritmu hoda, prstići na stopalima su mi se grčili u tačno određenim fazama koraka, a onda se opuštali i stopalo se vraćalo u svoj idealan oblik. Gledala sam u svoja stopala u travi. Bela koža, ljubičasti noktići i zelena trava okolo. Spustila sam se do reke, zgazila hrabro u mulj i uživala. Mekana, masna i vlažna zemlja mi je hladila stopala, u prljavoj reci je lebdeo odraz mog tela, a kad se nagnem, i lica. Pomislila sam – najlepša sam leti. Pas se nije čudio. Pas se prema meni ponaša isto i kad sam veliki muškarac u zelenom duksu i kad bosa hodam po travi. Pas se očigledno odlično razume u život.“ odlomak iz priče Leto Ivan Tokin rođen je 1971. godine. Autor je romana Najnormalniji čovek na svetu. Radi kao kopirajter u advertajzing agenciji New Moment. Živi u Beogradu. Nada se najboljem. mek povez, format 14 x 20 cm , ilustrovano, latinica, 284 strane

Autor - osoba Babić, Goran Naslov Sitna slova / Goran Babić Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1991 Izdavanje i proizvodnja Sremski Karlovci : Kulturni centar Karlovačka umetnička radionica, 1991 (Sremski Karlovci : Artprint) Fizički opis 196 str. ; 20 cm Zbirka Edicija `Krovovi` Sadržaj S a d r ž a j: Nevidljiva djevojčica (5-34). - Životinje (35-96): Rođen za nešto veliko (39-42); Svinja za tov (43); Bolesno govedo (44-45); Zatvorenikov kanarinac (46); Papagaj (47); Uškopljeni vol (48); Umjetna krava (49); Dresirani lav (50); Mrtvi vuk kojeg nose po selima (51); Lisica (52); Ustreljen vepar (53); Jastog u sanduku (54-55); Školjka na užetu (56); Ulovljena zmija (57); Izrezana jegulja (58); Štiglić na smoli (59); Vojskovođin konj (60-61); Slavuj za jelo (62-63); Pijevac za borbu (64); Srndać u lovištu (65); Bijesan pas (66); Kokoš za udava (67); Punjeni paun (68); Majmun za opite (69); Tigar ljudožder (70); Svilena buba (71); Magarac na školju (72); Glista na udici (73-74); Leptir za zbirku, proboden iglom (75); Jelen u živom blatu (76); Noj s glavom u pijesku (77); Pas u živodernici (78); Štavljena mama vučica (79); Pripitomljeni konj (80-81); Jarac za žrtvu (82); Osinjak u plamenu (83); Tetrijeb, dok pjeva (84-85); Zazidani čovjek (86); Puž (87); Slijepčev pas (88-89); Mečka na lancu (90); Pas u minskom polju (91); Puran za Božić (92); Jegulja u čatrnji (93); Pijavica na bolesniku (94); Opkoljen zec (95); Slijepi rudarski konj (96). - Bića vatre, svjetlosti (97-152): Patuljci i gljive (99); Čarolija, zlo (100-101); Jelen, zmija (102); Braća noći, djeca svaroga (103-104); Crni kukurijek (105-106); Dragi kamen, lastavica i jorgovan (107); 18 kraljica (108); Drvena kruška, slamnata lutka (109-110); Nebo, paučina (111); Iće (112); Leptirica i vosak (113-114); Srebro na staklu (115); Nejasno, nejasno (116); Sretni, mladi vampiri (117); Vid, čelik i biser (118-119); Prugasti heroj (120); Vrt vila i vještica (121-122); Rupa u svjetlosti (123-124); Pustolovi, slučajni i nužni (125); Duga, dio sjaja (126-127); Blizu i daleko (128); Nevid, morija (129); Crna munja (130); Zašto se ubio Pinocchio? (131); Volja duše (132); Prsten od dima (133-134); Glava zmaja sa suzom (135); Znak, hladno željezo (136); Nekoć davno, paljevine (137); Nevidljivi manihejac (138); Mijena nezamislivog (139); Žar ptica (140-141); Zrikavci i zmije (142-143); Je l` vam bilo vruće? (144-145); Upamti, sad si mrtav! (146-147); Ljudi od nesreće (148); Rumenilo i ulje (149); Prijateljica rđe (150); Žena od sapuna (151); Klinasto pismo, zeleni Asirac (152). - Lapot i druge listine iz ljetopisa (153-196): Povijest (157); Glava (158); Tvorac (159); Druga priča o čovjeku bez lica (160); Navada (161); Dalmacija (162); Prva priča o čovjeku bez lica (163); Maestral (164); Divovi (165); Zbirka (166); Pomor (167); Sanjar (168); Groznica (169); Pisac (170); Zmija (171); Matija i Andrija (172); Plivač (173); Greda (174); Prsten (175); Kurve (176); Otac (177); Žeđa (178); Meštrova glazbala (179); Mrtvaja (180); Lapot (181); Pošast (182); Jug (183); Zator (185); Petak (186); Bijeg (187); Blizanci (188); Kolajna (189); Dužd (190); Selidba (191); Sud (192); Igra (193); Sjever (194); Plovidba (195); Ludosti (196). (Broš.) Napomene Tiraž 500. BABIĆ, Goran, pjesnik, prozaik i dramski pisac (Vis, 18. X 1944). Djetinjstvo i mladost proveo je u raznim mjestima (Split, Makarska, Opuzen, Zagreb, Metković, Mostar, Podhum). Gimnaziju je polazio i završio (1963) u Mostaru. Studirao je na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu i diplomirao 1968. God. 1969. osniva Centar za društvene djelatnosti omladine RK SOH (bio je tajnik ustanove, a poslije glavni urednik biblioteke). Od 1973. je glavni urednik Oka. — Javio se pjesmom Za prvu zbirku (Sloboda, 1958, 28. XI). Pjesme, prozne i dramske tekstove, književne prikaze te polemike objavljuje u publikacijama: Mlada Hercegovina (1959, 1960), Sloboda (1959, 1962–1964, 1966), Mladost (1964, 1968, 1970), Republika (između 1966. i 1980), Telegram (1966, 1968, 1969, 1972), Encyclopaedia moderna (1967, 1971/1972), Polja (između 1967. i 1980), Vidik (1967, 1968, 1970, 1972), Kolo (1969), Forum (između 1970. i 1979), Umjetnost i dijete (1970, 1979), Hrvatski tjednik (1971), Mogućnosti (1971, 1973), Odjek (1971, 1973–1975), Zadarska revija (1971, 1972), Modra lasta (1972–1974), Književna reč (1973, 1977, 1979), Oko (1975–1980), Književne novine (1979), Revija (1980) i dr. Pseudonim mu je G. B. Matin. Piše i poeziju za djecu. Sklon je pjesničkom eksperimentiranju, rušenju tradicije na tematskoj i formalnoj razini te se okušao u grafičkoj i vizualnoj poeziji. U kazalištu su mu izvedene drame Čaj s mrljom (1972); Baš-Čelik (1977); autor je TV drama Kratka noć (s K. Klarićem, 1971), Naša stvar (1975), Blesan i Tulipan (s K. Babić, 1976) te radio-dramâ Devet, devet, devet (1973), Dan kad je poludio telefon u Jugoslaviji (1974), Autostoper (1976) i dr. Za roman Smrt u snu, koji je počeo izlaziti u Forumu (1977), dobio je nagradu Željezare Sisak (1980). Pjesme su mu uvrštene u više antologija, a prevođene su na albanski, engleski, makedonski, rumunjski i slovenski. DJELA: Ptico jedna glupa u smrt zaljubljena. Zagreb 1966. — Lapot i druge listine iz ljetopisa. Zagreb 1969. — Ostale otvorene igre. Zagreb 1969. — Krabulja. Zagreb 1970. — Strašna djeca. Zagreb 1973. — Tri poeme. Beograd 1974. — Vjetrenjače trulo srce. Cetinje 1974. — Nova djeca. Dubrovnik 1975, Gornji Milanovac 1978. — Mjesečina, noćni lijes. Čakovec 1975. — Naša stvar. Rijeka 1975. — Blesan i Tulipan. Novi Sad 1977. — Dim i zima. Zagreb 1977. — Bića vatre, svjetlosti. Beograd 1978. — Dramski tekstovi, 1. Osijek 1979. — Kako se uči ljubav. Beograd 1979. — Noćna rasa. Zagreb 1979. — Smrt u snu. Zagreb 1979. LIT.: Jakša Fiamengo: Strasti avanture. Vidik, 17(1970) 21, str. 98–100. — Vjeran Zuppa: Goran Babić: Lapot i druge listine iz ljetopisa. Telegram, 11(1970) br. 508. — Branko Bošnjak: Geografija sile. Pitanja, 4(1972) 35, str. 1365–1369. — Stanka Bručić-Dvoržak: Goran Babić: Strašna djeca. Knjiga i čitaoci, 7(1973) 7/10 str. 202–203. — Jakov Jurišić: Svježina poetskog izričaja. Odjek, 27(1974) 13, str. 20–21. — Srba Ignjatović: Pesništvo Gorana Babića od Lapota do Tri poeme. Književna reč, 4(1975) br. 33. — Zvonimir Kostić: Tri poeme Gorana Babića. Letopis Matice srpske, 151(1975) CDXVI/4, str. 401–403. — Rade Prelević: Poezija kao kritika poezije. Život, 24(1975) XLVII/2, str. 220–222. — Lidija Švagel: Vjetrenjače trulo srce. Zadarska revija, 24(1975) 5/6, str. 527–528. — Marijan Tomislav Bilosnić: Čitljiva i jasna zbirka. Rukovet, 22(1976) XLIII/5–6, str. 288–289. — Ljubomir Cvijetić: Goran Babić: Mjesečina noćni lijes. Odjek, 29(1976) 10, str. 18–19. — Zvonko Kovač: Nova podloga angažmana. Stih, 1(1976) 2, str. 166–168. — Sreten Perović: Ironija kao samoodbrana. Stvaranje, 31(1976) 1, str. 135–137. — Draško Ređep: Srce domaje. Detinjstvo, 1976, 1, str. 55–60. — Lukša Fiamengo: Goran Babić: Bića vatre. OFF, 1978, 1, str. 91–93. — Ivan Božičević: Goran Babić: Noćna rasa. Republika, 36(1980) 6, str. 823–824. — Srbo Ignjatović: Noćna rasa. Književnost, 35(1980) LXX/9, str. 1534–1538. — Draško Ređep: Goran Babić: Noćna rasa. Književnost, 35(1980) LXX/8, str. 1331–1335. — Ranko Risojević: Smrt u snu. Odjek, 33(1980) 4, str. 17. — Ljiljana Šop: Goran Babić: Smrt u snu. Književne novine, 32(1980) br. 601. — Velimir Visković: Goran Babić: Smrt u snu. Književna reč, 9(1980) br. 139. Goran Babić je studirao i diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu. Od 1969. godine vodio je Centar za društvene djelatnosti omladine u sklopu kojega je objavljen niz knjiga mladih hrvatskih pisaca. Od 1973. godine glavni je urednik časopisa Oko, gdje dolazi do izražaja njegova kontroverzna polemičarska strast; zastupajući dogmatske stavove vladajuće stranke (SKJ) izaziva svojim polemikama žestok prezir i odbojnost većeg dijela hrvatske javnosti. Godine 1991. napušta Hrvatsku Babić polemičar Spomenuti je esej... svojevremeno prozvao onaj brkati i bradati zlohudi patuljak iz šume Striborove hrvatske književnosti. Naime drug Goran Babić je na moju tvrdnju da u određenom razdoblju* nije bilo pravih književnih časopisa, odnosno realne mogućnosti da se oni pojave a pogotovo prežive, rekao i napisao,... da sam mimoišao Krležine časopise, valjda misleći da sam vesla sisao, te da uistinu vjerujem da su Krležini časopisi u poslijeratnom razdoblju bili sinonim književne živosti u nas.... takav časopis kome bi urednik bio Miroslav Krleža nije naprosto izlazio, a to što je on bio urednik, i to urednik u sjeni, prvih brojeva Foruma, ne predstavlja neko osobito sretno razdoblje hrvatske književnosti. Pjesme Ostale otvorene igre, Mladost, Zagreb, 1969. Mjesečina, noćni lijes, „Zrinski“, Čakovec, 1975. Noćna rasa, Nolit, beograd, 1979. Duša, „Zrinski“, Čakovec, 1987. Vizuelna konkretna concrete poetry eksperimentalna knjizevnost poezija umetnicki strip bosch+bosch Avangardni omotači Omoti Ovitak montaža kolaž avant-garde design Artists book zenit časopis zenitizam nadrealizam ljubomir micic konstruktivizam ruska avangarda flaker prva izdanja međuratna književnost Slavko Matković Bogdanović Balint Sombati Katalin Ladik Vladan Radovanović signalizam vokovizuel Bosch+Bosch Judita Šalgo neoavangarda Vojislav Despotov Vujica Rešin Tucić postmoderna srpska književnost xx veka avangardna poezija bit international dada dadaizam dragan aleksić uj symposion grupa OHO kod e-kod mixed media bora cosic casopis rok index MG19