Kafanološki astal / Karirani stolnjak …”Ruski car”, “Tri lista duvana”, “Grčka kraljica”, “Mala astronomija”, “Zlatna moruna”, “Prešernova klet”…bila su sveta mesta prestoničke boemske mitologije. U njima su držani politički skupovi, kovani atentati i zavere, stvaralo se javno mnenje… Zahvaljujući svojinskoj transformaciji, postala su deo utuljene kafanske baštine. Baš kao i privatizovana ugostiteljska preduzeća, poput odavno opala “Tri grozda ili “Centrala”, poslatog na periferiju ekonomske održivosti – u stečaj. Setimo se i “Znaka pitanja”. Naziv je dobio zato što se sveštenstvo pobunilo zbog prvobitnog imena “Kod Saborne crkve”. Zato je gazda nacrtao upitnik iznad ulaza ne znajući kako da krsti kafanu. Tako je ostalo do danas. Možda bi i na fasadama ovo malo preostalih kafana trebalo da osvane isti motiv. Jer, sudbina im je svakako pod – znakom pitanja.

O knjizi: ..."Ruski car", "Tri lista duvana", "Grčka kraljica", "Mala astronomija", "Zlatna moruna", "Prešernova klet"...bila su sveta mesta prestoničke boemske mitologije. U njima su držani politički skupovi, kovani atentati i zavere, stvaralo se javno mnenje... Zahvaljujući svojinskoj transformaciji, postala su deo utuljene kafanske baštine. Baš kao i privatizovana ugostiteljska preduzeća, poput odavno opala "Tri grozda ili "Centrala", poslatog na periferiju ekonomske održivosti - u stečaj. Setimo se i "Znaka pitanja". Naziv je dobio zato što se sveštenstvo pobunilo zbog prvobitnog imena "Kod Saborne crkve". Zato je gazda nacrtao upitnik iznad ulaza ne znajući kako da krsti kafanu. Tako je ostalo do danas. Možda bi i na fasadama ovo malo preostalih kafana trebalo da osvane isti motiv. Jer, sudbina im je svakako pod - znakom pitanja.

Detalji predmeta Stanje Polovno Odlično očuvano tags: Nekada je ručak bio centralni događaj u svakom domaćinstvu, mali ritual kome su prisustvovali svi članovi jedne porodice. Vreme se promenilo. Trpezarijske stolove zamenili su štandovi sa brzom hranom, a društvo uz ručak sada nam prave televizori i računari. Mnogi su izgubili osećaj za uživanje u hrani a da i ne pominjemo običaj serviranja i postavljanja stola za svoje namilije. Ponekada, vikendom ili nekim praznikom, imamo običaj da porodica ruča zajedno. Najmanji problem je kako da postavimo sto. Ako sto postavljamo za goste uložićemo više truda, a ideje oko dekoracije potražićemo i na internetu. Ovaj post je namenjen takvima. Za početak malo podsećanja na osnovne stvari. Tanjire treba postaviti dva prsta od ruba stola. I ako se konvencionalno salvete stavljaju sa desne strane mogu se staviti na tanjir ili iznad tanjira. Pribor za jelo treba slagati prema redosledu jela, odnosno ono za poslednje jelo stavlja se uz rub tanjira. Sa desne strane stavljaju se kašika i nož. Oštri rubovi noža okreću se ka tanjiru. Do tanjira sa leve strane stoji velika viljuška za glavno jelo i nešto manja za salatu. Kod nekih jela moguće je staviti i viljušku sa desne strane. Iznad vrha noža stavlja se čaša za vino. Kašičica za desert stavlja se iznad tanjira. OSNOVNA POSTAVKA Image result for setting up a lunch table BEZ STOLNJAKA Da biste postavili jelo bez stolnjaka morate imati posebno atraktivan sto. Ili je to sto od stakla, ili od masivnog drveta, ili danas najmodernije od običnog, neobrađenog drveta. Sa stolnjakom ili bez njega ravnajte se prema osnovnom pravilu : dekoracija ne sme da dominira stolom niti da ruši komociju gostiju. Sto se postavlja za različite prigode (svečane ili svakodnevne, doručak, ručak ili večeru) što bitno određuje njegovu postavku. Nadalje, dekoracija stola bitno zavisi od stila uređenja interijera. Logično da i o tome morate voditi računa, dekoracija se, naime, mora uklopiti u postojeći ambijent. Masivno drvo obično ide uz klasično uređenje doma i premda se takvi stolovi obično pokrivajku stolnjakom, evo nekoliko primera na kojima se vidi da izostavljanje stolnjaka ne narušava eleganciju starine. Ova vrsta, mat drveta, po sebi je neatraktivna te je idealnije površinu prekriti stolnjakom. No, ni u takvim slučajevima može se posluženje obaviti bez tog dodatka. Srodna slika Crni stolovi su deo modernijeg uređenja i uzevši u obzir da se takvi stolovi uklapaju u isti takav interijer, skoro da je najbolje rešenje postavljanje pribora bez stolnjaka kako bi se istaklo jedinstvo stila, npr. preovladavajuće crne boje ( obično u kontrastu sa belom ) Srodna slika Isto se odnosi na tip neobrađenog drveta koji je izbačen na tržište kao de obnove tradicijskiog, seoskog( ruralnog ) stila. Srodna slika Great idea | Table decoration for a fancy Sunday bunch with friends and family. SA STOLNJAKOM Klasična postavka sa stolnjakom sadrži stolnjak i salvete u istoj boji. Neki će reći da je bela boja preklasična, ali ona je neiscrpan izvor za maštovite dekoracije. Prostrite svečaniji beli stolnjak, postavite porculansko belo posuđe i kristalne čaše, a sto obasjajte svećicama. Da utisak bude potpuniji, začinite sve sa perlicama bele boje. Table settings: Romantično rešenje može predstavljati i neka druga svetlija boja, kao svetlo plava ili roza. Ukrasite sto veselim cvetnim aranžmanom u istoj boji i eto efekta. Za neke je romantična crna, ili sve tamne boje, razbijene svetlim detaljima, ili detaljima jarkih boja. Najlepše izgleda kombinacija dve boje koje spajate skladno. U tom slučaju možete koristiti i nadstolnjak. U izboru boja morate da vodite računa o bojama ukrasa, pribora, i ostale dekoracije. Na osnovni stolnjak, prostire se nadstolnjak po sredini. Bold and geometric #Navy and #Gold #DiningRoom #TableSetting with commanding #PillarCandle holders and elegant dish ware #HomeDecor #InteriorDesign Rezultat slika za DECO huis Srodna slika Srodna slika Srodna slika [Zara+Table+7.JPG] Thumbnail Cutwork Design Runner Related image Image result for zlatna dekoracija stola Moguće je staviti nadstolnjak širine stola a različite dužine. To je posebno efektno kod okruglih stolova. Na isti sličan način moguće je uklopiti manji nadstolnjak, čak četvrtastog oblika. Shabby Chic. Evo primera za popularni shabby chic. Za naše podnevlje su prikladniji stolnjaci naših baka, ili bar neki od radova koji se mogu staviti kao nadstolnjak. مفرش المائدة . ☆...☆...☆... ........................... ŠARENI STOLNJACI Šareni stolnjaci nisu najpogodniji za svečanije prilike. Uglavnom ih koristimo za dnevne potrebe. I kod njihovog izbora treba dizajn birati prema stilu uređenja trpezarije, zašto ne i prema vrsti obroka. Rezultat slika za DECO huis Rezultat slika za DECO huis Rezultat slika za DECO huisRezultat slika za DECO huis Rezultat slika za DECO huis Rezultat slika za DECO huis Srodna slika

Knjiga iz Pustolovina "Ježeva kućica" pravljena je dosledno u maniru ove edicije za predškolce, što znači da na kraju ima Pustolovni dodatak. Pesnik Rajko Petrov Nogo je, između ostalog, o knjizi napisao: "Poema Ježeva kucica je vrhunac Ćopićeve magije. Nešto tako milo i čedno na našem jeziku nije napisano. Ježurka Ježic, ćudljivi usamljenik sa bodljama kao jamcem svoje nezavisnosti, jedno je malo šumsko božanstvo. O njegovoj logi pod kladom Ćopić je napisao zanosnu himnu. To je apoteoza o kući kao vrhunskom utočištu. Ko pročita ovu poemu, ne može sresti ježa a da se ne osmjehne Ćopićevim osmjehom. Ponekad pomišljam da je Ježurka Ježic drugo ime Branka Ćopića". Ta poema se na stranicama ove slikovnice, zahvaljujući ilustratoru, dešava "s one strane" mirisa paprati i šumskog gustiša, tamo gde je drveće živo, a na njemu bajkovite kućice sa širom otvorenim malim prozorima, pa se vide kockasti stolnjaci što mirišu na mamine kolače, dok napolju u mraku svetle nečije oči, a mesec, što plovi iznad senki drveća, pali šumske fenjere. U Pustolovnom dodatku naći ćete zanimljive priče iz detinjstva Branka Ćopića - kako je upoznao ježa, kako mu je izgledala mama, sa kim je čuvao ovce, čega se plašio kao mali, da li je bio stidljiv, koji mu je bio prvi školski mangupluk. Čitaj dalje

Knjiga iz Pustolovina "Ježeva kućica" pravljena je dosledno u maniru ove edicije za predškolce, što znači da na kraju ima Pustolovni dodatak (urednici Slavica Marković i Simeon Marinković). Pesnik Rajko Petrov Nogo je, između ostalog, o knjizi napisao: "Poema Ježeva kucica je vrhunac Ćopićeve magije. Nešto tako milo i čedno na našem jeziku nije napisano. Ježurka Ježic, ćudljivi usamljenik sa bodljama kao jamcem svoje nezavisnosti, jedno je malo šumsko božanstvo. O njegovoj logi pod kladom Ćopić je napisao zanosnu himnu. To je apoteoza o kući kao vrhunskom utočištu. Ko pročita ovu poemu, ne može sresti ježa a da se ne osmjehne Ćopićevim osmjehom. Ponekad pomišljam da je Ježurka Ježic drugo ime Branka Ćopića". Ta poema se na stranicama ove slikovnice, zahvaljujući ilustratoru, dešava "s one strane" mirisa paprati i šumskog gustiša, tamo gde je drveće živo, a na njemu bajkovite kućice sa širom otvorenim malim prozorima, pa se vide kockasti stolnjaci što mirišu na mamine kolače, dok napolju u mraku svetle nečije oči, a mesec, što plovi iznad senki drveća, pali šumske fenjere. U Pustolovnom dodatku naći ćete zanimljive priče iz detinjstva Branka Ćopića - kako je upoznao ježa, kako mu je izgledala mama, sa kim je čuvao ovce, čega se plašio kao mali, da li je bio stidljiv, koji mu je bio prvi školski mangupluk.

Књига из Пустоловина "Јежева кућица" прављена је доследно у маниру ове едиције за предшколце, што значи да на крају има Пустоловни додатак (уредници Славица Марковић и Симеон Маринковић). Песник Рајко Петров Ного је, између осталог, о књизи написао: "Поема Јежева куцица је врхунац Ћопићеве магије. Нешто тако мило и чедно на нашем језику није написано. Јежурка Јежиц, ћудљиви усамљеник са бодљама као јамцем своје независности, једно је мало шумско божанство. О његовој логи под кладом Ћопић је написао заносну химну. То је апотеоза о кући као врхунском уточишту. Ко прочита ову поему, не може срести јежа а да се не осмјехне Ћопићевим осмјехом. Понекад помишљам да је Јежурка Јежиц друго име Бранка Ћопића". Та поема се на страницама ове сликовнице, захваљујући илустратору, дешава "с оне стране" мириса папрати и шумског густиша, тамо где је дрвеће живо, а на њему бајковите кућице са широм отвореним малим прозорима, па се виде коцкасти столњаци што миришу на мамине колаче, док напољу у мраку светле нечије очи, а месец, што плови изнад сенки дрвећа, пали шумске фењере. У Пустоловном додатку наћи ћете занимљиве приче из детињства Бранка Ћопића - како је упознао јежа, како му је изгледала мама, са ким је чувао овце, чега се плашио као мали, да ли је био стидљив, који му је био први школски мангуплук. Наслов: Јежева кућица Издавач: Kreativni centar Страна: 32 (cb) Страна у боји: 32 Povez: Писмо: ћирилица Формат: 19x29 cm Година издања: 2010 ИСБН: 978-86-7781-278-2

Ideja za objavljivanje ove knjige potekla je od studenata, diplomaca, magistranata i doktoranata prof. Đurđice Petrović sa namerom da se njenim publikovanjem obeleži 75 godina njenog života i etnološkog rada, visoko cenjenog u zemlji i inostranstvu. S tim ciljem predano smo radili na pripremi rukopisa za štampu devet meseci u protekloj 2002. godini. U međuvremenu, u drugoj polovini prošle godine, prof. dr Đurđica Petrović se teško razbolela. I pored naših nadanja da će savladati tešku i neizlečivu bolest ona je preminula 12. januara 2003.godine. Nadali smo se da će doživeti da vidi ovu knjigu čijem se izdavanju veoma radovala. Ipak videla je knjigu na pausu i otisak korica na papiru. Nama, njenim studentima, ostala je obaveza da ovaj započeti posao dovršimo. Čini nam se da bi ova knjiga trebalo da bude nezaobilazno štivo i priručnik svima onima, koji se bave proučavanjima materijalne kulture, ne samo etnolozima – istraživačima tekstilnog rukotvorstva i narodnih nošnji – po muzejima, već i drugima, onima koji se posredno i neposredno bave istorijskim, tradicijskim ali i savremenim tekstilom i produktima od njega. Knjigu Od pusta do zlatoveza čine studije o tekstilu na prostorima ex-Jugoslavije, uticajima i prožimanjima graničnih kultura na ovom prostoru, pa i šire na prostoru Balkana i Podunavlja. Kao što se vidi iz sadržaja prvi deo je posvećen srednjovekovnom tekstilu, a drugi deo različitim načinima ukrašavanja tekstilnih rukotvorina. Ove studije danas mogu da posluže kao prilog izučavanju kulturnog kontinuiteta i akulturacija u materijalnoj kulturi jugoistočne Evrope Sadržaj: Tkanja, Srednjovekovni vuneni pokrivači; Prostirke i pokrivači, Pust; Sklavina, Čerga, Rakno, Guba, Kosmač, Sagovi, Stolnjaci, Ubrus. Razboj, Likovne karakteristike narodnih domaćih rukotvorina; Vezovi: Aplikacije, Građa, Zlatovez, Beli vez, Gradski vez, Vez perlicama.

Detalji predmeta Stanje Polovno posveta na prvom listu Аутор - особа Шурјановић, Милена, 1931- = Šurjanović, Milena, 1931- Наслов Сласт и носталгија / Милена Шурјановић ; [фотографија аутора Драгутин Савић] Врста грађе документар.лит. Циљна група одрасли, опште (лепа књижевност) Језик српски Година 2011 Издавање и производња Нови Сад : Прометеј, 2011 (Нови Сад : Прометеј) Физички опис 124 стр. : ауторкина слика ; 21 cm Други аутори - особа Савић, Драгутин Павлов, Милутин Анђелковић, Мирјана ISBN 978-86-515-0662-1 (брош.) Напомене Тираж 500 Стр. 113-115: Мириси паорске куће на белом столњаку равнице / Милутин Ж. Павлов Стр. 117-121: Румена циповка на небу мирисна булка сећања и носталгије / Мирјана Анђелковић Белешка о аутору: стр. 123. Предметне одреднице Шурјановић, Милена, 1931- -- "Сласт и носталгија" УДК 821.163.41-36 Belim stolnjakom širili su se mirisi godišnjih doba. Svaki gost za stolom je imao za situ reč svoju minutu... Nema te gozbe kojoj usfaliti neće modle i mustre za gurabije, pogačice i muškacone, kitnkez i komizbrot, kuglof i srneća leđa. Milutin Ž. Pavlov Iako je istekla iz motiva knjige „Ključ od kapije", ova knjiga ipak nudi nešto novo i zanimljivo. To je sećanje na radost i ljubav ukućana u ritualu obaveznog zajedničkog obedovanja. Mr Mirjana Anđelković Okupljena je porodica oko stola, kruže duhovi predaka i poznanika, ali zasijaju i lica potomaka... ... Knjiga je slasni nostalgični registar pojmova iz vremena kada je hrana bila lek... Mr Mirjana Grujić Stanić

KRAJEM ZIME Danas u podne blistao je sneg, kapalo je sa krovova u trulim bačvama, prskala je i zvonila voda, sunce, zlatno žumance, upalo je u rodino gnezdo i zakukurikao je petao. Kao kolevke ljuljali su se na nadošloj reci privezani čamci. Ispred skeledžijine kuće njegova žena je ribala stepenice i kad se savila nasmejalo se belo meso njenih nogu iznad crnih vunenih čarapa. U prozorima male kuće čiji je dimnjak izvijao plavi dim blistali su crveni nabrekli kreveti dok su nebeske sluge pronosile sto od zelenog drveta, svež stolnjak da ga pokriju i tanjire i činije iz drevne gladi.

Opis KRAJEM ZIME Danas u podne blistao je sneg, kapalo je sa krovova u trulim bačvama, prskala je i zvonila voda, sunce, zlatno žumance, upalo je u rodino gnezdo i zakukurikao je petao. Kao kolevke ljuljali su se na nadošloj reci privezani čamci. Ispred skeledžijine kuće njegova žena je ribala stepenice i kad se savila nasmejalo se belo meso njenih nogu iznad crnih vunenih čarapa. U prozorima male kuće čiji je dimnjak izvijao plavi dim blistali su crveni nabrekli kreveti dok su nebeske sluge pronosile sto od zelenog drveta, svež stolnjak da ga pokriju i tanjire i činije iz drevne gladi.

Iz recenzija: ’’Belim stolnjakom širili su se mirisi godišnjih doba. Svaki gost za stolom je imao za situ reč svoju minutu… Nema te gozbe kojoj usfaliti neće modle i mustre za gurabije, pogačice i muškacone, kitnkez i komizbrot, kuglof i srneća leđa.’’ Milutin Ž. Pavlov ’’Iako je istekla iz motiva knjige „Ključ od kapije”, ova knjiga ipak nudi nešto novo i zanimljivo. To je sećanje na radost i ljubav ukućana u ritualu obaveznog zajedničkog obedovanja.’’ Mr Mirjana Anđelković ’’Okupljena je porodica oko stola, kruže duhovi predaka i poznanika, ali zasijaju i lica potomaka… … Knjiga je slasni nostalgični registar pojmova iz vremena kada je hrana bila lek…’’ Mr Mirjana Grujić Stanić

Časopis Nova misao br. 48 02 Gospođa smrt | Mirko Sebić 04 Hronotopije 10 Veliki crno-beli evolucijski krug | Aleksandar Gatalica 20 Suton | Li Guangtijen 26 Paralelni Svetovi | Zoran Đerić 30 Dnevnik svetlosti i tišine | Milan Micić 36 Početi od kraja | Dragan Babić 38 Od fantastike do erotskog u prozi Jovice Aćina | Marina Avramović 46 Ekologija pisanja | Mirko Sebić 50 Fatamorgane i zbilje rukopisnih vetrenjača | Milutin Ž. Pavlov 58 Iskoraci u nove literarne horizonte | Ilija Bakić 62 Mnogofacetna knjiga o pesmi | Ksenija Katanić 66 Roman kao karirani stolnjak | Vladimir Gvozden 68 Umreženi embrion kulture | Đorđe Pisarev 72 Živo kamenje, lobanje i drugi duhovi – hauntologija u delima Džimija Darama | Goran Jureša 88 Provizorna večnost prijateljstva | Franko Berardi Bifo 102 Stvaranje treće dimenzije delovanja | Nataša Gvozdenović 109 Zidovi su novine siromašnih | Nataša Knežević

Белим столњаком ширили су се мириси годишњих доба. Сваки гост за столом је имао за ситу реч своју минуту... Нема те гозбе којој усфалити неће модле и мустре за гурабије, погачице и мушкацоне, китнкез и комизброт, куглоф и срнећа леђа. Милутин Ж. Павлов Иако је истекла из мотива књиге „Кључ од капије", ова књига ипак нуди нешто ново и занимљиво. То је сећање на радост и љубав укућана у ритуалу обавезног заједничког обедовања. Мр Мирјана Анђелковић Окупљена је породица око стола, круже духови предака и познаника, али засијају и лица потомака... ... Књига је сласни носталгични регистар појмова из времена када је храна била лек... Мр Мирјана Грујић Станић Наслов: Сласт и носталгија Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 128 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 14 × 20 cm Година издања: 2011 ИСБН: 978-86-515-0662-1

Antologija: iz voza u priču Knjiga koja je pred nama mogla bi se nazvati antologijom, iliti zbirkom priča i zapisa, ili kako god. Osnovno obeležje od koga je pošao priređivač knjige jeste tematska obuhvatnost, te „lutajuće čerge na točkovima”, „spomenici odbeglih uspomena” (Draško Ređep). Neizbežni u životu, te i bez mogućnosti zaobilaženja u književnosti. Zašto baš vozovi? Jer su uz njih i u njima nada susretanja i uzaludnost čekanja. Zagrljaji ponovnih susreta i konačnost rastajanja. Okasnela prepoznavanja, mimoilaženja u neznanju propuštenog. Pusta želja za životom „negde drugde”, radoznalo iščekivanje dolazećih ali i neudobnost prelaženja iz voza u voz. I sudbinski pogrešne, stanice (štacije) bivale su život mimo življenja, običnog, svagdanjeg, sa sve štacijskim rasporedima, staničnim dokonjacima, te po kojim šenlukom usred bela dana, kad su se litrenjaci menjali i ružica prosipala, u grlo bijelo, po stolnjaku, ispod stola sa sve čašama. Putnici bi se primicali i izmicali, prateći neočekivane izlive derta uz lomljavu, i povremeno osluškujući piskove dolazećih lokomotiva sa sve furgonima treće i ostalih klasa.

Knjiga koja je pred nama mogla bi se nazvati antologijom, iliti zbirkom priča i zapisa, ili kako god. Osnovno obeležje od koga je pošao priređivač knjige jeste tematska obuhvatnost, te „lutajuće čerge na točkovima”, „spomenici odbeglih uspomena” (Draško Ređep). Neizbežni u životu, te i bez mogućnosti zaobilaženja u književnosti. Zašto baš vozovi? Jer su uz njih i u njima nada susretanja i uzaludnost čekanja. Zagrljaji ponovnih susreta i konačnost rastajanja. Okasnela prepoznavanja, mimoilaženja u neznanju propuštenog. Pusta želja za životom „negde drugde”, radoznalo iščekivanje dolazećih ali i neudobnost prelaženja iz voza u voz. I sudbinski pogrešne, stanice (štacije) bivale su život mimo življenja, običnog, svagdanjeg, sa sve štacijskim rasporedima, staničnim dokonjacima, te po kojim šenlukom usred bela dana, kad su se litrenjaci menjali i ružica prosipala, u grlo bijelo, po stolnjaku, ispod stola sa sve čašama. Putnici bi se primicali i izmicali, prateći neočekivane izlive derta uz lomljavu, i povremeno osluškujući piskove dolazećih lokomotiva sa sve furgonima treće i ostalih klasa.

Opis proizvoda Knjiga koja je pred nama mogla bi se nazvati antologijom, iliti zbirkom priča i zapisa, ili kako god. Osnovno obeležje od koga je pošao priređivač knjige jeste tematska obuhvatnost, te „lutajuće čerge na točkovima”, „spomenici odbeglih uspomena” (Draško Ređep). Neizbežni u životu, te i bez mogućnosti zaobilaženja u književnosti. Zašto baš vozovi? Jer su uz njih i u njima nada susretanja i uzaludnost čekanja. Zagrljaji ponovnih susreta i konačnost rastajanja. Okasnela prepoznavanja, mimoilaženja u neznanju propuštenog. Pusta želja za životom „negde drugde”, radoznalo iščekivanje dolazećih ali i neudobnost prelaženja iz voza u voz. I sudbinski pogrešne, stanice (štacije) bivale su život mimo življenja, običnog, svagdanjeg, sa sve štacijskim rasporedima, staničnim dokonjacima, te po kojim šenlukom usred bela dana, kad su se litrenjaci menjali i ružica prosipala, u grlo bijelo, po stolnjaku, ispod stola sa sve čašama. Putnici bi se primicali i izmicali, prateći neočekivane izlive derta uz lomljavu, i povremeno osluškujući piskove dolazećih lokomotiva sa sve furgonima treće i ostalih klasa. Vidi još informacija

Opis Knjiga koja je pred nama mogla bi se nazvati antologijom, iliti zbirkom priča i zapisa, ili kako god. Osnovno obeležje od koga je pošao priređivač knjige jeste tematska obuhvatnost, te „lutajuće čerge na točkovima”, „spomenici odbeglih uspomena” (Draško Ređep). Neizbežni u životu, te i bez mogućnosti zaobilaženja u književnosti. Zašto baš vozovi? Jer su uz njih i u njima nada susretanja i uzaludnost čekanja. Zagrljaji ponovnih susreta i konačnost rastajanja. Okasnela prepoznavanja, mimoilaženja u neznanju propuštenog. Pusta želja za životom „negde drugde”, radoznalo iščekivanje dolazećih ali i neudobnost prelaženja iz voza u voz. I sudbinski pogrešne, stanice (štacije) bivale su život mimo življenja, običnog, svagdanjeg, sa sve štacijskim rasporedima, staničnim dokonjacima, te po kojim šenlukom usred bela dana, kad su se litrenjaci menjali i ružica prosipala, u grlo bijelo, po stolnjaku, ispod stola sa sve čašama. Putnici bi se primicali i izmicali, prateći neočekivane izlive derta uz lomljavu, i povremeno osluškujući piskove dolazećih lokomotiva sa sve furgonima treće i ostalih klasa.

Strah me je, torero Od jednog od najprovokativnijih čileanskih romanopisaca stiže nam roman o zabranjenoj ljubavi i revoluciji tokom Pinočeove diktature. Usredsređen na istorijski događaj koji je zauvijek promijenio Čile – atentat na Augusta Pinočea iz 1986. godine – Strah me je, torero je najeksplozivniji, najkontroverzniji i najpopularniji roman objavljen u toj zemlji posljednjih decenija. Proljeće je 1986. u Santijagu i vlast Augusta Pinočea počinje da slabi. U jednoj od mnogobrojnih siromašnih gradskih četvrti, Ludaja od Prekoputa, beznadežno romantični i usamljeni travestit, veze stolnjake za bogate i sluša bolero, ne bi li tako prigušio zvuk pucnjave i nereda na ulicama. U život mu stiže Karlos, zgodni mladić s kojim se sprijatelji i koji koristi njegovu kuću za skladištenje misterioznih kutija i održavanje tajnih sastanaka. Tako počinje prijateljstvo, ali i ljubav, koja će oboma donijeti neočekivane, ali veoma različite ishode. „Lemebelova nježna priča o vremenu velikih nemira donosi jedno izuzetno čitalačko iskustvo te portret ljubavi i gubitka u doba okrutnog diktatora.” – Buklist „Snažan roman – vješto napisan, zadivljujuć i duboko dirljiv.” – Isabel Aljende

Zašto da trošite novac - kad možete sami to isto da napravite kod kuće! Iznena¬ujuće lak vodič za izradu stotinu svakodnevnih stvari koje inače kupujete – od kečapa do grisina, od šampona do sredstva za čišćenje prozora, od stolnjaka do hartije za poklone. Počnite od kuhinje: sos za špagete, preliv za salatu, pileći bujon i sladoled imaju mnogo bolji ukus i manje koštaju kad ih sami napravite. Pređ¬ite na domaća sredstva za čišćenje. Kupovna sredstva su toksična i neverovatno skupa! U ovoj knjizi videćete kako da ih napravite po mnogo nižoj ceni, pri čemu će biti jednako efikasna, ali bezbednija i mirišljavija! Hrana za ljubimce i kućne biljke, plastelin kojim se igraju deca, suvo cveće i potpuri – naučite kako da sve ovo napravite brzo, jeftino i s mnogo stila! - 364 recepata za zdrav obrok: brza hrana i gotova jela, zimnica... - Lepota i zdravlje iz prirode - Hrana za ljubimce - Efikasna sredstva za čišćenje - Preparati za baštu i održavanje auta Zabavno. Jeftinije. Lako. Nešto što je samo vaše! Autor: Grupa autora Broj strana: 400 Dimenzije: 20 x 26 cm Kupovina na rate: Pogledajte uputstvo za kupovinu na rate.

Od jednog od najprovokativnijih čileanskih romanopisaca stiže nam roman o zabranjenoj ljubavi i revoluciji tokom Pinočeove diktature. Usredsređen na istorijski događaj koji je zauvijek promijenio Čile – atentat na Augusta Pinočea iz 1986. godine – Strah me je, torero je najeksplozivniji, najkontroverzniji i najpopularniji roman objavljen u toj zemlji posljednjih decenija. Proljeće je 1986. u Santijagu i vlast Augusta Pinočea počinje da slabi. U jednoj od mnogobrojnih siromašnih gradskih četvrti, Ludaja od Prekoputa, beznadežno romantični i usamljeni travestit, veze stolnjake za bogate i sluša bolero, ne bi li tako prigušio zvuk pucnjave i nereda na ulicama. U život mu stiže Karlos, zgodni mladić s kojim se sprijatelji i koji koristi njegovu kuću za skladištenje misterioznih kutija i održavanje tajnih sastanaka. Tako počinje prijateljstvo, ali i ljubav, koja će oboma donijeti neočekivane, ali veoma različite ishode. Pedro Lemebel (1952–2015), čileanski pisac, umjetnik i aktivista, u svojim se radovima uglavnom bavio životom čileanske radničke klase i marginalizovanih društvenih grupa. Njegov spisateljski rad obuhvata kratke priče i roman, političke manifeste, eseje i društvene hronike. Bio je dobitnik Gugenhajmove stipendije, kao i nagrada „Ana Zegers” i „Hose Donoso”. Djela su mu prevođena na engleski, njemački, francuski i italijanski jezik. Roman Strah me je, torero objavljen je 2001. godine, a prema njemu je 2020. godine snimljen i istoimeni film.

Odlomak : ’’Kafana, reč koja se na ovim prostorima oduvek izgovarala sa ushićenjem, a često i pisala sa velikim slovom, kao što biva sa imenom Boga. Vlasti su se menjale, kao i gazde i nazivi, ali su kafane uvek bile pune varošana, salašara, nakupaca, dođoša i svakojakog naroda, jer običnom svetu nije bitna ni vlast, ni gazda, ni naziv, on hoće među ljude, u kafanu. I baš zato je „volemo“, takvu svakojaku, punu mirisa i ukislu od močvara i ustajalih voda po ovoj našoj pustoj ravnici. Al i odvažnu i gospodsku, kada se naredi za kakav kirbaj ili svetac, sa čistim kariranim stolnjacima na astalima, nalivenim od prokislog vina, pa kad nagrnu momci u straganskim šubarama i bundama, i kada se toči i ne pita „šta košta“. Svuda ih je bilo, u svakoj ulici, u centru, na prilazima gradu, po pristaništima, pored krstova krajputaša, železničkih stanica, pijaca, ispod lipa, breza, jablanova, hrastova... Bilo ih je malih i velikih, na dobrom i lošem glasu, sa dobrim i lošim vinom, bilo ih je raznih, i sve su ušle u „istoriju“ koja se prenosi sa kolena na koleno i ostaje neizbrisivo urezana u svaki gen onoga ko bar jednom kroči u njeno veličanstvo... Kafanu.’’

Novi Sad: kafanologija i prostitucija Kafana, reč koja se na ovim prostorima oduvek izgovarala sa ushićenjem, a često i pisala sa velikim slovom, kao što biva sa imenom Boga. Vlasti su se menjale, kao i gazde i nazivi, ali su kafane uvek bile pune varošana, salašara, nakupaca, dođoša i svakojakog naroda, jer običnom svetu nije bitna ni vlast, ni gazda, ni naziv, on hoće među ljude, u kafanu. I baš zato je „volemo“, takvu svakojaku, punu mirisa i ukislu od močvara i ustajalih voda po ovoj našoj pustoj ravnici. Al i odvažnu i gospodsku, kada se naredi za kakav kirbaj ili svetac, sa čistim kariranim stolnjacima na astalima, nalivenim od prokislog vina, pa kad nagrnu momci u straganskim šubarama i bundama, i kada se toči i ne pita „šta košta“. Svuda ih je bilo, u svakoj ulici, u centru, na prilazima gradu, po pristaništima, pored krstova krajputaša, železničkih stanica, pijaca, ispod lipa, breza, jablanova, hrastova... Bilo ih je malih i velikih, na dobrom i lošem glasu, sa dobrim i lošim vinom, bilo ih je raznih, i sve su ušle u „istoriju“ koja se prenosi sa kolena na koleno i ostaje neizbrisivo urezana u svaki gen onoga ko bar jednom kroči u njeno veličanstvo... Kafanu.

Bela kuća „Zoran Antonijević. Njegova boja je crna. Njegova prethodna zbirka pesama nosi naslov 'Crna kuća'. Ona je sažela njegov čulni i emotivni doživljaj rodne mu varoši, njenih stanovnika i svojevrsne dijabolične tame koja okružuje mesto, a ljude dovodi u neposredni dodir sa zaumnim, prokletim, sa smrću samom. Sve je crno: i dan, i vera, i rođenje, i nada. Sve je crno. Otkud onda, sada, 'Bela kuća'? Da vidimo: izmaglica novembra, pijanci, teška crna vrata, jecaji, muvlji ispljuvci, skičući pacovi, sablasni grohoti, magla, pustinja, suša, crna zemlja, gluvoća, pakao, kurve, krv po pločnicima. Smak sveta. Mašimo se s nadom za naslovnu pesmu: beli stolnjak, tanjiri, escajg, sveće, anđeli, zidovi, zastava, ključevi sigurne kuće – bele grobnice! Hladno svetlo osvetljava smradne sobe i ljude pune zavisti – da li je to 'belo'? Beli leptir se koprca u paučini – da li je to 'belo'? Ulično svetlo je na izdisaju – da li je to 'belo'? Ne. Ako je belo – onda je bolničko. Ako je belo – onda je led. Ako je belo – onda je okrečeni grob. Beli se duša zvezde, ali zvezde padalice. Materine oči sijaju, ali zbog suza. Oreol sija, ali oko glave iskeženog raščerečenog praseta. Majka se smeje, ali dok u ludilu sa zgrade baca novorođenče. Da, belo je ovde definitivno oksimoronsko belo, kontrastno belo, bledo mutno belo. Belo je ovde tragička ironija. Bela je ovde samo podloga za dublje crno.“ – Iz recenzije Milana Dobričića

NOVA VRANA Otkud sad još jedna vrana (gadni nokat ubode mi u tetivu) s četri oka zagledana u u tabane žila pune u nervozno udo… Pljuje vrana ko da dođe kopa vrana slatko đubre razigrana poskakuje sa zemljice na pedantno vezen stolnjak… Milutin Petrović rođen je 1. maja 1941. u Kraljevu, a preminuo 28. decembra 2020. u Beogradu. Dobitnik je književnih nagrada Branko Miljković za knjigu Glava na panju, Disove nagrade i nagrade Milan Rakić za Knjigu promena, te nagrade Vasko Popa. Pesme Milutina Petrovića uvrštene su u mnoge antologije i prevedene na više stranih jezika. Bio je urednik Književne reči, časopisa Relations, glavni urednik Književnih novina. Bio je pokretač i glavni urednik časopisa Istočnik i Poezija. Bio je jedan od osnivača Srpskog književnog društva i predsednik prvog Upravnog odbora SKD-a. Objavio je knjige pesama: Tako ona hoće, Matica srpska, Novi Sad, 1968. Drznoveno roždestvo, Prosveta, Beograd, 1969. Glava na panju, Prosveta, Beograd, 1971. Promena, SKZ, Beograd, 1974, Gradska biblioteka, Časopis Gradac, Čačak,1994. Svrab, Prosveta, Beograd, 1977. Stihija, izabrane i nove pesme, Prosveta, Beograd, 1983. „O“, Prosveta, Beograd, 1990. Knjiga („O“ i Naopako), Svjetlost, Sarajevo, 1991. Rasprava s Mesecom / Poezija snova, Vreme knjige, Beograd, 1993. Nešto imam, Umetničko društvo Gradac, Čačak, 1996. Naopako, Umetničko društvo Gradac, Čačak, 1997. Protiv Poezije, Rad, Beograd, 2007. Izbor, Rad, Beograd, 2007.

Zbirka poezije. Iz recenzije : ’’Zoran Antonijević. Njegova boja je crna. Njegova prethodna zbirka pesama nosi naslov ’Crna kuća’. Ona je sažela njegov čulni i emotivni doživljaj rodne mu varoši, njenih stanovnika i svojevrsne dijabolične tame koja okružuje mesto, a ljude dovodi u neposredni dodir sa zaumnim, prokletim, sa smrću samom. Sve je crno: i dan, i vera, i rođenje, i nada. Sve je crno. Otkud onda, sada, ’Bela kuća’? Da vidimo: izmaglica novembra, pijanci, teška crna vrata, jecaji, muvlji ispljuvci, skičući pacovi, sablasni grohoti, magla, pustinja, suša, crna zemlja, gluvoća, pakao, kurve, krv po pločnicima. Smak sveta. Mašimo se s nadom za naslovnu pesmu: beli stolnjak, tanjiri, escajg, sveće, anđeli, zidovi, zastava, ključevi sigurne kuće – bele grobnice! Hladno svetlo osvetljava smradne sobe i ljude pune zavisti – da li je to ’belo’? Beli leptir se koprca u paučini – da li je to ’belo’? Ulično svetlo je na izdisaju – da li je to ’belo’? Ne. Ako je belo – onda je bolničko. Ako je belo – onda je led. Ako je belo – onda je okrečeni grob. Beli se duša zvezde, ali zvezde padalice. Materine oči sijaju, ali zbog suza. Oreol sija, ali oko glave iskeženog raščerečenog praseta. Majka se smeje, ali dok u ludilu sa zgrade baca novorođenče. Da, belo je ovde definitivno oksimoronsko belo, kontrastno belo, bledo mutno belo. Belo je ovde tragička ironija. Bela je ovde samo podloga za dublje crno.“ Milan Dobričić