Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Лазаревић, Милијанка Наслов Jodna banja : Specijalna bolnica za reumatske bolesti Novi Sad / Milijanka Lazarević ; [prevodilac Angelina Čanković Popović ; savremene fotografije snimio Aleksandar Plačkov] Врста грађе књига ; одрасли, озбиљна (није лепа књиж.) Језик српски Година 2011 Издавање и производња Novi Sad : Prometej, 2011 (Novi Sad : Prometej) Физички опис 107 str. : ilustr. u bojama ; 23 cm Други аутори - особа Чанковић-Поповић, Ангелина Плачков, Александар ISBN 978-86-515-0604-1 (karton) Напомене Autorkina slika Tiraž 1.000 Summary: str. 104-105 Bibliografija: str. 106. Предметне одреднице Специјална болница за реуматске болести (Нови Сад) – 1911-2011 УДК 614.2:615.8(497.113 Novi Sad)"1911/2011" COBISS.SR-ID 263622663 Jodna Banja Jodna banja Specijalna bolnica za reumatske bolesti Novi Sad ili Jodna Banja zdravstevena je ustanova u Novom Sadu, u Futoškoj ulici br. 68.. To je savremena reumatološka bolnica i jedina specijalizovana ustanova ove vrste u Vojvodini. Kompleks banje predstavlja nepokretno kulturno dobro kao prostorna kulturno-istorijska celina od velikog značaja.[1] Sadržaj 1 Delatnost 2 Istorijski razvoj 3 Medicinske indikacije 4 Kompleks Jodne banje 5 Sportski centar „Sajmište” 6 Budućnost Jodne banje 7 Galerija 8 Reference 9 Spoljašnje veze Delatnost Bavi se dijagnostikom, lečenjem i rehabilitacijom svih oblika reumatizma. Zahvaljujući savremenoj dijagnostičkoj opremi (DEXA – osteodenzitometar, digitalni Rtg aparat, dijagnostički ultrazvučni aparat,...) i povećanom broju reumatologa, u mogućnosti je da zadovolji zahteve savremene reumatologije: rano otkrivanje, sprečavanje i blagovremeno lečenje. Postala je referentna ustanova za upotrebu bioloških lekova kao najsavremenijeg oblika medikamentnog lečenja u reumatologiji, što joj uz postojeću opremu za fizikalni tretman, iskusne terapeute i sestre omogućuje kompleksniji pristup lečenju reumatizma. Istorijski razvoj Na mestu gde je danas Specijalna bolnica za reumatske bolesti Novi Sad, nekada je bilo jodno gradsko kupatilo. Godine 1908. doktor Viljem Vita inicirao je da dobije zvaničan status lekovite banje i isposlovao carsko odobrenje.[2] Glavne objekte Jodne banje projektovao je arhitekta Imre Franček iz Budimpešte. Banja je 1931. godine proširena, i u to doba postala poznata i popularna. To je trajalo sve do 60-ih godina 20. veka. U to vreme banja je posedovala velike kade, bazene, i opremu za fizikalnu terapiju. Banja je bila poznata po kupkama, slanim i sumpornim. Banja je naglo zapuštena, 1977. godine kada prestaje da radi najveći, centralni bazen. Nakon 2000. godine, Jodna banja ponovo dobija svoj stari sjaj. Obnavlja pružanje terapijskih usluge lekovitom vodom. U rad su puštene i dve terapijske kade sa bisernom kupkom i dve za podvodnu masažu. Danas je ovo savremena reumatološka bolnica i jedina ustanova ove vrste u Vojvodini. Bavi se dijagnostikom, lečenjem i rehabilitacijom svih oblika reumatizma.[3] Novosadska Jodna banja nastala je krajem 19. veka (1897. godine) kod Futoške šume, prilikom bušenja arteškog bunara za potrebe snabdevanja grada pijaćom vodom Tada je izbila topla, mineralna, jodna voda, temperature 24,6°S, čija je lekovitost kasnije analizirana i potvrđena.[4] Početak rada Varoškog jodnog kupatila, kao organizovane zdravstvene ustanove, kada je dobila odobrenje za početak rada i status lekovite banje, smatra se 1910. Gradnja je početa 1908. Secesijska zgrada Jodne banje u to vreme spada u grupu najmarkantnijih objekata na zapadnoj strani grada, čime je doprinosila ambijentalnom kvalitetu kraja u kome se našla. Zdravstvena služba Banje bila je na veoma zavidnom nivou. Imala je stalno zaposlenog lekara, uz to specijalistu balneologa, koji je bio prvi upravnik Banje — dr Vilhelm Njilt. U to vreme, u funkciji je bio veliki broj kada, tuševa i tri bazena sa toplom i hladnom vodom. U odeljenju za fizikalnu terapiju sprovode se razne terapijske procedure: elektro, foto, krio, helio, fango terapija, kao i masaža. U terapijske svrhe primenjivale su se i različite kupke: slane, sumporne, ugljeno-kisele, u peni, suvo-vazdušne. U Banji su se lečili bolesnici sa bolovima reumatskog porekla, neuralgijama, išijasom, bolovima i otocima u zglobovima reumatskog i traumatskog porekla, akutnim i hroničnim katarom želuca i creva, posledicama zapaljenja bubrega, gojaznosti itd. Godine 1957. u Banji se formira Centar za medicinsku rehabilitaciju, koji prethodi kasnijem razvoju medicinske rehabilitacije u Vojvodini. Počinje razvoj kinezi i radne terapije, povećava se broj aparata za fizikalnu terapiju i menja se kadrovska struktura zaposlenih. Od 1966. godine započinje naizmenični period integracije i osamostaljenja. U 1991. godini urađena je delimična spoljašnja i unutrašnja adaptacija zgrade, uvedena je računarska oprema u bitnim procesima rada. Godine 1977. prestaje rad bazena koji je bio smešten u delu zgrade koji je podignut još 1910. godine. Zbog dotrajalosti zgrade i instalacija i nemogućnosti revitalizacije ovog dela ustanove 1994. godine prestaje svaki oblik hidroterapije. Krajem 2002. godine, na čelo Zavoda za reumatizam Novi Sad došla je dr Milijanka Lazarević, specijalista za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Medicinske indikacije Voda iz Jodne Banje je povoljna naročito za lečenje sledećih oboljenja: bolovi reumtaskog porekla neuralgije išijas bolovi i otoci u zglobovima reumtaskog i traumtaskog porekla Fizikalna terapija je jedan od najvažnijih delova medicinske rehabilitacije. U Jodnoj banji bolesnici, u zavinosti od stanja i problema sa kojim se suočavaju, mogu dobiti termoterapiju, elektroterapiju, ultrazvučnu terapiju, terapiju laserom, magnetnu terapiju i fototerapiju. Kompleks Jodne banje Kompleks Specijalne bolnice za reumatske bolesti čine: centralna zgrada, stari hotel „Park”, tursko kupatilo, kotlarnica sa dimnjakom i nekoliko pomoćnih objekata. Zgrada turskog kupatila nije u funkciji i propada, dok stari hotel „Park” i kotlarnica imaju drugačiju namenu od prvobitne. Nekadašnji hotel funkcioniše kao bolnički stacionar, severni deo kotlarnice je preuređen u stambeni prostor, dok je južni van upotrebe. Jedino je centralna zgrada zadržala prvobitnu funkciju. Kompleks Jodne banje zahvata površinu od 0,94 ha. Objekat je u odličnom stanju posle skorašnjeg renoviranja, a u njemu su smeštene ordinacije, sale za terapiju i kancelarije lekara i uprave. Sportski centar „Sajmište” Drugi važan kompleks, koji doprinosi sportsko-rekreativnoj funkciji Banje, jeste Sportski centar „Sajmište”. Kompleks se nalazi na 48.000 m2 i sastoji se od kompleksa bazena (olimpijski, dečji i bazen za bebe), klizališta, automatske kuglane sa četiri terena, sportske dvorane od 5.000 m², sportske ambulante i poslovnog prostora. Prateći prostori su tribine sa ugostiteljskim prostorom, garderobama i javnom telefonskom govornicom. SC „Sajmište” u svom sastavu poseduje i niz otvorenih sportskih terena. Reč je o travnatom fudbalskom terenu, dva asfaltna terena za rukomet i odbojku, košarkaškom terenu, devet teniskih terena i trim stazi. Posebnu vrednost ovog sportsko-rekreativnog centra predstavlja kompleks otvorenih bazena, koji, u punom smislu te reči, upotpunjuju rekreativne sadržaje celokupnog banjskog kompleksa. Budućnost Jodne banje Pored obnove postojećih objekata u sklopu Specijalne bolnice i izgradnje novih na mestu onih koji nemaju kulturno-istorijsku vrednost, važno je, uz bolničke i lečilišne, uvesti i rekreativne sadržaje, dostupne građanstvu i turistima. To bi, pre svega, značilo obnovu prakse upotrebe termo-mineralne vode i peloida, što u savremenom banjskom turizmu predstavlja suštinu spa koncepta. Ista opaska odnosi se i na SC „Sajmište”, koji bi korišćenjem termo-minaralne vode iz postojećih bušotina, osim rekreativnog, predstavljao i centar zdravstvene prevencije, pa tako od lokalnog, dobio širi društveni značaj. Uređenje Futoškog parka, prema važećem planskom dokumentu, od krucijalne je važnosti za njegovo atraktiviranje i aktiviranje, što podrazumeva obnovu postojećeg urbanog mobilijara i komunalnih objekata i postavljanje novih, gde se poseban akcenat stavlja na obnovu bunara termo-mineralne vode i njihovo pretvaranje u aktivne i uređene izvore, natkrivene atraktivnim svodovima, kao i na obnovu staza za šetanje. Galerija Iodine Spa in Novi Sad 01.jpg Jodna banja, Novi Sad 01.jpg Jodna banja u Novom Sadu.1.jpg Jodna Banja u Novom Sadu 12.jpg Jodna Banja u Novom Sadu 16.jpg Jodna Banja u Novom Sadu 04.jpg Jodna Banja u Novom Sadu 13.jpg Jodna Banja u Novom Sadu 14.jpg Jodna Banja u Novom Sadu 19.jpg Jodna Banja u Novom Sadu 17.jpg Reference „Kompleks Jodne banje”. Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada. Pristupljeno 9. 6. 2020. „Jodna banja - Selo”. Arhivirano iz originala na datum 08. 10. 2018. Pristupljeno 13. 12. 2018. Jodna banja – najlepša bolnica u Srbiji Magazin Novi Sad Aleksandra. „Kako je nastala novosadska Jodna banja? | NSU” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 13. 12. 2018. Spoljašnje veze Jodna Banja na Vikimedijinoj ostavi. Zvanični veb-sajt Kompleks objekata "Jodna banja" u Novom Sadu pru Banje u Srbiji BadanjaBezdanskaBogutovačkaBrestovačkaBujanovačkaBukovičkaVisočka banjaVranjskaVrdnikVrnjačkaVrujciGamzigradskaDag banjicaGornja TrepčaZvonceJodna BanjaJošaničkaJunakovićKanjižaKoviljačaKuršumlijskaLukovskaLjigMataruškaNiškaObrenovačkaOvčarOraovička ilidžaPalanački kiseljakPačir BanjaPaunskaPalićka BanjaPribojskaProlomRadaljskaRajčinovića BanjaRibarskaRogeRusandaSeltersSijarinskaSlatinskaSokoStaparskaStari SlankamenTopiloTošinaTularskaNovopazarska Mineralni i termomineralni izvori Podrinja Niska Banja waterfall.JPG Kategorije: Banje u SrbijiZdravstvene ustanoveZdravstvo u Novom SaduNovi SadProstorno kulturno-istorijske celine od velikog značajaNepokretna kulturna dobra

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Ђуковић, Исидор, 1927- = Đuković, Isidor, 1927- Наслов Пријепољска битка : 4. децембра 1943. године / Исидор Ђуковић Врста грађе стручна монографија Језик српски Година 1999 Издавање и производња Београд : Републички одбор СУБНОР-а Србије ; Пријепоље : Општински одбор СУБНОР-а, 1999 (Београд : Стручна књига) Физички опис 184 стр., [2] пресавијена листа : илустр. ; 21 cm Напомене Тираж 600 Библиографија: стр. 163-164. Предметне одреднице Народноослободилачка борба 1941-1945 -- Пријепољска битка -- 1943 УДК 940.542/.543(497.11) Bitka za Prijepolje (septembar 1943) je bila bitka za Prijepolje koja se odigrala u noći između 11. i 12. septembra 1943. između snaga Jugoslovenske Vojske u Otadžbini koje su napadale garnizon sila osovine u Prijepolju sastavljen od oko 2,000 pripadnika odreda 118 Nemačke lovačke divizije i Sandžačke muslimanske milicije. Jugoslovenske snage su bile pod komandom Vojislava Lukačevića i Rudolfa Perhineka i brojale su oko 1.500 vojnika Prvog i Drugog Mileševskog korpusa koji su nakon celodnevnih uličnih borbi oslobodili grad. Pozadina Kada je krajem 1943 objavljena vest o kapitulaciji Italije komandant Jugoslovenske Vojske u Otadžbini general Dragoljub Mihailović je izdao naređenje svojim jedinicama za sprovođenje niza ofanzivnih operacija protiv Nemačkih jedinica u istočnoj Bosni, Hercegovini, Crnoj Gori i Sandžaku.[1] Pukovnik Vilijam Bejli, vođa Britanske misije u štabu JVuO generala Mihailovića je dobio naređenje da sa jednim odredom četnika ode u Berane i primi predaju italijanske divizije "Venecija" pre nego što u Berane stignu Nemci.[2] Na njihovom putu prema Beranama se nalazilo Prijepolje.[2] Nemačke jedinice su brzim manevrima uspele da preuzmu od Italijanske vojske veća naseljena mesta u Sandžaku, među njima i Prijepolje koje su zauzeli 9 septembra 1943. Kada su primetili da su ih Nemci pretekli i da su pre njih zauzeli Prijepolje od Italijana, Perhinek i Lukačević su predložili Bejliju da organizuju napad na Prijepolje i oslobode ga. Bejli je bio skeptičan jer je smatrao da nemaju dovoljno vojnika na raspolaganju, ali je prihvatio ovaj predlog kada su ga Lukačević i Perhinek ubedili da su sposobni da veoma brzo mobilišu dovoljan broj vojnika za ovu operaciju.[3] Vojne formacije Lukačević je u noći između 9. i 10. septembra 1943 naredio opštu mobilizaciju radi popunjavanja formacija Prvog i Drugog Mileševskog korpusa.[4][5] U bici za Prijepolje su učestvovali Prvi Mileševski korpus pod komandom Radomana Rajlića i Drugi Mileševski Korpus JVuO pod komandom Vuka Kalaitovića.[6] Glavnokomandujući četničkih odreda od oko 1.500 vojnika[7][8] u napadu na Prijepolje je bio Vojislav Lukačević uz pomoć koju mu je pružao Rudolf Perhinek.[9] U napadu je bio prisutan i britanski pukovnik Vilijam Bejli[1] i američki kapetan Valter Mensfild.[7] U pojedinim izvorima se navodi da je garnizon sila osovine u Prijepolju brojao 2.000 vojnika.[10] Od ukupnog broja pripadnika sila osovine u Prijepolju oko 1,000 je bilo vojnika[2] motorizovanog bataljona iz 118 Lovačke Divizije ojačanog tenkovskom podrškom a ostatak su činili pripadnici Sandžačke Muslimanske milicije.[7] Nemci su naoružanjem koje su oduzeli od Italijana naoružali pripadnike Muslimanske milicije.[11] U borbu protiv odreda JVuO u Prijepolju se dva dana nakon oslobođenja Prijepolja uključila i avijacija Nacističke Nemačke. Bitka Prema posleratnim četničkim izvorima pre napada na Prijepolje izvršeno je opkoljavanje Prijepolja od strane jedinica Drugog Mileševskog korpusa i blokada komunikacija Prijepolje - Pljevlja i Prijepolje - Priboj od strane jedinica Drugog Mileševskog korpusa.[6] Napad četnika na snage sila osovine u Prijepolju je počeo tokom noći između 11 i 12 septembra 1943. Pojedini izvori navode da je noćni napad četnika odbijen, ali da su četnici nastavili sa drugim napadom 12 septembra oko podneva a zatim i u 16 časova kada su uspeli da potisnu nemačke i muslimanske snage.[12] Posle celodnevne borbe vojnici četničkih odreda JVuO pod komandom Lukačevića su porazili nemačke snage i oslobodili grad.[13][14] Kapetan Mensfild je u svom izveštaju savezničkoj komandi naveo da je prilikom napada četnika na Prijepolje ubijeno oko 200 Nemaca.[15] Kirk Ford navodi da je broj poginulih pripadnika sila osovine bio oko 100.[14] Broj poginulih četnika nije nikad precizno utvrđen i u raznim izvorima se kreće od 27 pa do 150.[7] Dva dana posle oslobođenja Nemačke snage su avionima bombardovale grad kada su poginula još dva vojnika četničkih odreda jugoslovenske vojske.[7] Ostatak nemačke posade se povukao prema Pljevljima.[8] Jugoslovenski vojnici su u Prijepolju zaplenili bogat ratni plen.[16] Mensfild dalje izveštava da je borbeni moral vojnika četničkih odreda tokom bitke za Prijepolje bio "na najvećoj visini" i da su oni zaplenili oko 1.500 pušaka, jedan tenk, veliku količinu municije i veći broj kamiona koji su poslužili za formiranje motorizovanog odreda.[7] Lukačević je po oslobođenju Prijepolja izdao proglas u kojem je naveo da je Prijepolje oslobođeno i pozvao je pripadnike naoružanih komunističkih odreda na predaju.[17] Novoformirani motorizovani odred je odmah posle ove bitke produžio preko Bijelog Polja prema Beranama.[7] U Prijepolju je ostavljena posada od svega 40 vojnika JVuO tako da su jake komunističke snage ušle u nebranjeno Prijepolje 26 septembra 1943.[7] Radio BBC i komunistička istoriografija Britanska radio stanica BBC je iz Londona emitovala vesti da su komunisti oslobodili Prijepolje što je izazvalo veoma veliki gnev i razočarenje u četničkim redovima.[18][19] Netačno izveštavanje radija BBC i pripisivanje komunistima četničkih pobeda nad snagama sila osovine u poslednjim godinama rata je u Jugoslaviji inspirisalo izreku "lažeš kao London".[19] U istoriografiji objavljivanoj u toku vladavine komunista u SFRJ uglavnom je navođeno da su četnici bili poraženi prilikom napada na Prijepolje i da su bili prinuđeni da se povuku uz velike gubitke.[20][21] Jedan broj izvora iz ove kategorije ipak navodi da su četnici zaista uspeli da zauzmu Prijepolje, ali ističu da je to bilo bez borbe jer su se iz Prijepolja povukle i Italijanske i Nemačke snage kao i formacije Muslimanske milicije Sandžaka pa su četnici preuzeli nebranjeni grad.[22] Reference Западне силе и Југославија у Другом светском рату: долазак комуниста на власт 1944. год, Зоран Д Кнежев, Evro, 2003 - 651 страница Италијанска војска и четници у Другом светском рату у Југославији: 1941-1943, Коста Николић, Institut za savremenu istoriju, 2009, str 440 Patriot Or Traitor: The Case of General Mihailovich : Proceedings and Report of the Commission of Inquiry of the Committee for a Fair Trial for Draja Mihailovich, Committee for a Fair Trial for Gen. Draza Mihailovich. Commission of Inquiry, Hoover Institution Press, 1978, str 145 Kontrarevolucija u Crnoj Gori: četnički i federalistički pokret 1941-1945, str 395 Draža Mihailović i Ravna Gora: Brisani prostor 1943, Miloš Aćin-Kosta, 1986, str 1837 "У току ноћи 9/10 септембар Лукачевић је издао наређење за општу мобилизацију..." Glasnik Srpskog istorijsko-kulturnog društva "Njegoš"., Томови 9-11, str 96 Дејан Сегић, Четници и капитулација Италије 1943, Војно-историјски гласник 1/2011, Институт за стратегијска истраживања - одељење за војну историју министарства одбране Републике Србије, стр 203 - 206 Diverse Forces in Yugoslavia, 1941-1945, Bosko S. Vukcevich, Authors Unlimited, 1990, str 146, "Mihailovich's officers Lukacevich and Perhinek mobilized some 1500 Chetniks on short notice for a night attack on Prijepolje ." Simpozijum seoski dani Sretena Vukosavljevića, Opštinska zajednica obrazovanja, 1997 Том 17, str 273 "...Лукачевића , главно четничког команданта борбе са Немцима на Пријепољу ... - Захтев за рехабилитацију Драже Михаиловића, Српска либерална странка Mihailović prema nemačkim dokumentima, Ivan Avakumović, Savez Oslobodjenje, 1969 - str 183 Simpozijum seoski dani Sretena Vukosavljevića, Том 17, Opštinska zajednica obrazovanja, 1997, str 264 Williams, Heather (1994) The Special Operations Executive and Yugoslavia, str 174, "At Prijepolje Lukačević's forces fought with and defeated the Germans...." OSS and the Yugoslav Resistance, 1943-1945, Kirk Ford, Texas A&M University Press, 1992, str 249 Simpozijum seoski dani Sretena Vukosavljevića, Opštinska zajednica obrazovanja, 1997 Том 17, str 273 "...убивши притом око 200 Немаца... Romanijski kliktaji i krici, Radomir Živković, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, str 203 Suđenje članovima političkog i vojnog rukovodstva organizacije Draže Mihailovića: stenografske beleške, Prosveta, 1945, str 376 Operacija Vazdušni most, Miodrag D. Pešić, Pogledi, 1997, str 79 "... пуковник Бејли и потпуковник Перхинек су чули преко радија да Би - Би - Си јавља како су партизани преотели Пријепоље од Немаца . Запрепашћени ..." The Web of Disinformation: Churchill's Yugoslav Blunder, Harcourt Brace Jovanovich, 1990, str 153 "This was one of many glaring dishonesties that gave birth to the expression, widespread in Yugoslavia during the last phase of the war, "You lie like London"." Ćuković, Mirko (1964). „Proboj u Sandžak, borbe i neprijateljska ofanziva krajem 1943. godine”. Sandžak: Na osnovu sakupljenog i obrađenog materijala knjigu napisao Mirko Ćuković. Nolit. стр. 875. Simpozijum Seoski dani Sretena Vukosavljevića: 14., 15. i 16. jun 1974. godine, Том 4, str 205 Les événements cruciaux de la guerre de libération nationale au Monténégro en 1943, Istorijski institut SR Crne Gore, 1985 - str 547

Detalji predmeta Stanje Polovno Borgward und seine autos Odlično očuvano, tvrd povez, omot, 255 str Боргвард С Википедије, слободне енциклопедије Пређи на навигацијуПређи на претрагу Боргвард нем. Borgward Borgward-logo.png Врста Јавна компанија Делатност Аутомобилска индустрија Основано 1929. Оснивачи Карл Ф. В. Боргвард Седиште Бремен, Немачка Руководиоци Кристијан Боргвард Производи Аутомобили Веб-сајт Боргвард (нем. Borgward) је немачки произвођач аутомобила са седиштем у Бремену. Компанију је основао Карл Ф. В. Боргвард (нем. Carl Friedrich Wilhelm Borgward) 1929. године, а која је престала са радом 1961. године. Боргвард групација је у своје време производила возила под брендовима Боргвард, Ханза, Голијат и Лојд. Бренд је поново покренуо Карлов унук 2015. године када је на Међународном салону аутомобила у Франкфурту први пут представио потпуно нов аутомобил. Садржај 1 Историја 1.1 Оснивање и ране године 1.2 Период након Другог светског рата 1.3 Банкрот компаније 1.4 Нови почетак 2 Модели 2.1 Садашњи модел 2.2 Некадашњи модели 3 Галерија 4 Референце 5 Спољашње везе Историја Оснивање и ране године Голијат пионир Почетак стварања ауто-компаније Боргвард започиње још 1919. године када Карл Боргвард постаје партнер и генерални директор Bremer Reifen-Industrie GmbH, која је у почетку производила све од кухињске опреме до малих пољопривредних машина. Касније Карл Боргвард успева да преусмери производњу на радијаторе и блатобране за аутомобилску индустрију, тачније за фирму Bremer Hansa Lloyd Werken, чија су возила у Првом светском рату тешко оштећена. 1921. године Карл Боргвард постаје једини акционар у компанији, која је преименована у Bremer Kühlerfabrik Borgward & Co.[1] Ханза 1100 Прво возило које је Боргвард пројектовао и изградио, 1924. године, звало се Blitzkarren, што у преводу значи муњевита кола. То је било лако доставно возило са три точка и са свега 2 коњске снаге. Користиле су га немачке поште, а касније и разни трговци, пекари и други мали индустријалци. 1928. компанија се шири и добија нови назив Goliath-Werke Borgward & Co GmbH. Наредне године Карл Боргвард са партнером Вилхелмом Текленборгом стичу већински пакет акција у Hansa-Lloyd-Werke и постају чланови Извршног одбора. 1931. године спајају Hansa-Lloyd-Werke са Goliath-Werke Borgward & Co и настаје нова фирма Hansa-Lloyd und Goliath-Werke Borgward & Tecklenborg oHG. У то време настаје наследник муњевитих кола такође троточкаш под називом Голијат пионир. 1934. године лансирају моделе Ханза 1100 и Ханза 1700, то су били први озбиљни и веома успешни аутомобили, који су се могли равноправно носити са реномираним произвођачима као што су били Опел, Форд, Адлер, Ханомаг и други. Компанија се даље шири, купују се локације за нове фабрике, а Карл Боргвард 1937. постаје једини власник, чији је назив Hansa-Lloyd-Goliath Werke Carl F. W. Borgward. 23. септембра 1938. отвара се нова фабрика у Бремену, а фирма се зове Carl F. W. Borgward Bremen Automobil und Motoren Werke. 1939. године Ханза модели су преименовани у Боргвард и спадају међу водећим немачким аутомобилима. Исте године направљена су возила под називом Боргвард 2000/2300.[1] Период након Другог светског рата У Другом светском рату фабрике су у великој мери уништене. Карла Богрварда су 1945. ухапсили Американци и он је провео две и по године у затвору. Године 1948. преузима контролу над компанијом и почиње са производњом камиона. Због рационалне расподеле сировина и продаје возила, 1949. године формира три одвојене фирме из постојећег пословања, а то су Лојд, Голијат и Боргвард. На сајму аутомобила у Женеви 1949. представљен је Боргвард ханза 1500, први нови немачки аутомобил произведен после рата. Овај аутомобил је био далеко испред свог времена, радило се о првом европском аутомобилу са понтон каросеријом. Затим долази модел Боргвард ханза 1800. Фирма улази у сегмент луксузних аутомобила представљајући на салону у Франкфурту 1952. године модел Боргвард ханза 2400. Овај аутомобил је веома лоше прошао на тржишту. 10. јуна 1954. лансирана је изузетно популарна "боргвард изабела", којих је продато око 200.000 комада. Била је у верзији и кабриолета и каравана.[2] Педесетих година 20. века, Боргвард је представљао трећег произвођача аутомобила у Западној Немачкој након Фолксвагена и Опела са гамом малих, средњих и луксузних аутомобила, као и лаких и тежих комерцијалних возила. Аутомобили су сматрани иновативним, луксузним, елегантним, инжењерски прецизним и поузданим.[1] 1959. године на сајму у Франкфурту приказан је нови Боргвард 2300, који ће се касније звати Боргвард П100. Био је најпрестижнији модел компаније и први немачки серијски аутомобил са ваздушним ослањањем точкова.[2] Банкрот компаније Боргвард BX7 Почетне проблеме 1960. године изазвали су губици Лојда и Голијата. У исто време америчка компанија која увози аутомобиле је банкротирала и дилери отказују преко 9000 возила. Продаја иде све лошије, а возила има у великим залихама. 1961. Карл Боргвард одлази из фирме, а компанијом руководи Сенат. Банке одбијају план да финансирају 10 милиона марака у компанију, а добављачи не испоручују робу и тако је крајем 1961. Боргвард банкротирао. Модели Изабела и П100 су се производили од 1967. до 1970. у Мексику.[2] За 42 године постојања произведено је преко милион аутомобила са знаком ове марке. Боргвард је поред аутомобила израђивао и камионе, аутобусе, али и разне врсте пловила, па чак и хеликоптере.[3] Нови почетак Унук Карла Боргварда, Кристијан Боргвард је на салону у Женеви 2015. године најавио повратак бренда на тржиште. Након 54 године компанија Боргвард је на салону у Франкфурту представила нови модел под називом Боргвард BX7. Међутим, Боргвард се вратио захваљујући капиталу кинеске компаније Фотон мотор, која ће финансирати још пет нових модела.[4] На салону аутомобила у Женеви 2016. године, Боргвард је представио два модела, мањи теренац BX5 и СУВ-купе BX6 TS. Модели Садашњи модел Боргвард BX5 (2016–) Боргвард BX6 TS (2016–) Боргвард BX7 (2015–) Некадашњи модели Боргвард 2000 (1938–1939) Боргвард 2300 (1939–1942) Боргвард ханза 1500 (1949–1952) Боргвард ханза 1800 (1952–1954) Боргвард ханза 1800 Д (1953–1954) Боргвард ханза 2400 (1952–1958) Боргвард изабела (1954–1961) Боргвард П100 (1959–1961) Боргвард арабела (1959–1961) Боргвард 230 (1967–1970) у Мексику Галерија Боргвард ханза 1500 Боргвард ханза 1800 Боргвард ханза 2400 (1952) Боргвард ханза 2400 (1958) Боргвард изабела Боргвард П100 Референце „Историја Боргварда” (на језику: енглески). borgward.com/cms/en/story. Архивирано из оригинала на датум 25. 09. 2015. Приступљено 23. 9. 2015. „History of Borgward” (на језику: енглески). Приступљено 23. 9. 2015. „Унук обнавља дедину ауто-компанију после пола века” (на језику: српски). b92.net/automobili. Приступљено 23. 9. 2015. „Боргвард BX7 званичне слике” (на језику: српски). automobili.rs. Приступљено 23. 9. 2015. Спољашње везе Боргвард на Викимедијиној остави. borgward.org.uk (језик: енглески) car-logos.50webs.com (језик: енглески) пру Боргвардови модели пру Немачка Аутомобилска индустрија у Немачкој Нормативна контрола Уреди на Википодацима WorldCatVIAF: 247243854GND: 4206108-8 Категорије: БоргвардПроизвођачи аутомобила из Немачке Carl F. W. Borgward From Wikipedia, the free encyclopedia Jump to navigationJump to search Carl F.W. Borgward (left) and Hubert M. Meingast (second from left) around 1950. Carl Friedrich Wilhelm Borgward (November 10, 1890 in Altona, Hamburg – July 28, 1963 in Bremen) was a German engineer and designer and the creator of the Borgward group, based in Bremen.[1][2][3] Biography He was of modest origin, the son of coal retailer Wilhelm Borgward, and had twelve brothers and sisters. He undertook mechanical engineering studies, and obtained his engineering degree from Hannover Technical University in 1913. He was wounded during World War I. In 1919 he became one of the partners of Bremer Reifenindustrie. The company was restructured and in 1920 became Bremer Kühlerfabrik Borgward & Co. In 1924 and 1925 the company started to produce the small three-wheel trucks Blitzkarren and Goliath. With his partner Wilhelm Tecklenborg, in 1928 he created the company Goliath-Werke Borgward & Co. When the two associates took over Hansa-Lloyd-Werke in 1931, this became the Borgward Group. On September 23, 1938, the Carl F. W. Borgward Automobil- und Motorenwerke factory was opened in Sebaldsbrück near Bremen. At that time the company had 22,000 employees. Until the end of the war the production of Borgward was primarily military vehicles. When the factory was destroyed by bombing in 1944, half of the workers were prisoners of war and forced laborers. Carl Borgward was interned until 1948.[4] One year after being freed, he was again a member of the Chamber of Commerce and Industry of Bremen. In 1949, the first Lloyd LP 300 had been designed and produced. In Germany this car was nicknamed the Leukoplastbomber (Band-aid Bomber). The small car with a plywood body on a wooden chassis had a two-stroke engine and was in the market segment under the Volkswagen Beetle, and kept this position over a decade. In 1949 Borgward had presented the large Hansa sedan, which was the first European car with a pontoon body. He had taken ideas from American magazines, which he read when under detention. The largest success came in 1954 with the Borgward Isabella. The Borgwards met the spirit of the time: the German customers wished for American-type styling and chrome decoration with European compact dimensions. Borgward participated in detail in the design of all the car models. Increased competition on the segment of mid-sized cars, and the broad and uneconomical range of models, as well as poor financial and tactical choices by management, led the company into crisis at the end of the 1950s. The new model Borgward-Lloyd Arabella[5] should have eased the difficulties, but was handicapped by quality problems. In 1961, Borgward underwent one of the