ISTORIJA AFOKALIPSE - antologija srpskog satiričnog aforizma Priredio - Aleksandar Baljak Pogovor - Predrag Marković Izdavač - `Filip Višnjić`, Beograd Godina - 1987 184 strana 20 cm Edicija - Biblioteka Albatros ISBN - 86-7363-032-0 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja AUTORI ZASTUPLJENI U KNJIZI: Jovan Jovanović Zmaj Ilija Ognjanović Abukazem Božidar Knežević Stevan P. Bešević Milan Vukasović Stanislav Vinaver Ljubiša Manojlović Dušan Radović Vlada Bulatović Vib Branislav Crnčević Dejan Lopičić Pavle Kovačević Rastko Zakić Vitomir Teofilović Milovan Vitezović Radivoje Dangubić Vuk Gligorijević Milan Todorov Petar Lazić Aleksandar Čotrić Milan Cvetković Vladimir Jovićević Jov Milenko Pajović Zoran Spasović Mihailo Veljković Aleksije Marjanović Milovan Ilić Nenad Crnčević Dušan Puača Lazar Dovniković Rade Petković Radivoje Bojičić Zoran Stanojević Jovan Hadži-Kostić Milovan Vržina Anđelko Erdeljanin Radomir Racković Zoran Bogdanović Nikola Grujić Filip Mladenović Pavle Janković Šole Miodrag Milojević Iva Mažuranić Milenko Vučetić Ranko Guzina Ratko Orozović Slobodan Janković Aco Dogandžić Radomir Kundačina Duško Milošević Branislav Matić Pero Jojić Slobodan Simić Dragoljub Stošić Milan Beštić Momčilo Mihajlović Vesna Denčić Mihailo Varacković Miroslav Lazić Slobodan Dobrić Srđan Radulović Ilija Marković Draško Klikovac Rade Jovanović Milivoje Mlađenović Mile Stanković Zoran Ljubičić Ilija Milovanov Aleksej Petrujkić Miroslav Dimitrijević Vladimir Manojlović Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Miroslav Cupara je vrsni pijanista, maštoviti improvizator, pouzdan korepetitor, kompozitor i još mnogo toga! Možda je upravo ova knjiga proistekla iz potrebe da nam Cupara otkrije svoj "skriveni" svet muzičkih ambicija i podeli sa nama. Miroslav Cupara spada u red onih retkih ljudi, rekao bih renesansnog karaktera, koji su svoj talenat raširili na više muzičkih usmerenja. Da li je to kazna ili sudbina, to samo on zna i njemu slični koji su krenuli istim stazama. Vrsni pijanista, maštoviti improvizator, pouzdan korepetitor, kompozitor i još mnogo toga što širi muzički krugovi manje znaju. Možda je upravo ova knjiga proistekla iz potrebe da nam Cupara otkrije svoj ’skriveni’ svet muzičkih ambicija i podeli sa nama. Potrebu da prenese svoja iskustva prenosili su nam mnogi ali želju da svoje profesionalne tajne i trikove nesebično izloži na uvid javnosti smatram vrlinom i ’viteštvom’ koja u današnje vreme skoro da je isčezlo. U toj muzičkoj sveobuhvatnosti iskristalisla se ipak jedna, pre svega iskrena nota, kojom ovaj plemeniti muzičar traži i nalazi mesto da prenese svoju muzičku poruku. - Dragoljub Dragan Ilić, kompozitor Uz knjigu ide i CD na kome se nalaze kompozicije navedene ispod. Ballet class For the left hand and three kisses Miroslav Cupara - piano 1. Exercices à la barre 2. Plié 3. Battement tendu 4. Jeté 5. Rond de jambe par terre 6. Fondu 7. Frappé 8. Développé 9. Petit battement 10. Grand battement 11. Plié 12. Battement tendu 13. Jeté 14. Rond de jambe par terre 15. Temps lié 16. Pas assemblé 17. Pas échappé 18. Pas jeté 19. Sissonne ouverte 20. Temps lié sauté 21. Sissonne fermée 22. Three kisses Bonus numere: Tri godine i Zima (gost: vokal Elena Stanisavljević) U vežbama korišćeni motivi i teme: Led Zeppelin, G. Bregović, Dj. Balašević, Mc Hugh, D. Kraljić, M. Cupara, N. Rota, ruski i dalmatinski tradicionali. Sve numere odsvirao, producirao i aranžirao Miroslav Cupara u studiju ‘MC’. Naslov: Balet i ja u nekoliko slika Izdavač: Dobra knjiga Strana: 182 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 21 cm Godina izdanja: 2013 ISBN: 978-86-86013-19-4

Balet i ja u nekoliko slika Miroslav Cupara je vrsni pijanista, maštoviti improvizator, pouzdan korepetitor, kompozitor i još mnogo toga! Možda je upravo ova knjiga proistekla iz potrebe da nam Cupara otkrije svoj "skriveni" svet muzičkih ambicija i podeli sa nama. Miroslav Cupara spada u red onih retkih ljudi, rekao bih renesansnog karaktera, koji su svoj talenat raširili na više muzičkih usmerenja. Da li je to kazna ili sudbina, to samo on zna i njemu slični koji su krenuli istim stazama. Vrsni pijanista, maštoviti improvizator, pouzdan korepetitor, kompozitor i još mnogo toga što širi muzički krugovi manje znaju. Možda je upravo ova knjiga proistekla iz potrebe da nam Cupara otkrije svoj ’skriveni’ svet muzičkih ambicija i podeli sa nama. Potrebu da prenese svoja iskustva prenosili su nam mnogi ali želju da svoje profesionalne tajne i trikove nesebično izloži na uvid javnosti smatram vrlinom i ’viteštvom’ koja u današnje vreme skoro da je isčezlo. U toj muzičkoj sveobuhvatnosti iskristalisla se ipak jedna, pre svega iskrena nota, kojom ovaj plemeniti muzičar traži i nalazi mesto da prenese svoju muzičku poruku. - Dragoljub Dragan Ilić, kompozitor Uz knjigu ide i CD na kome se nalaze kompozicije navedene ispod. Ballet class For the left hand and three kisses Miroslav Cupara - piano 1. Exercices à la barre 2. Plié 3. Battement tendu 4. Jeté 5. Rond de jambe par terre 6. Fondu 7. Frappé 8. Développé 9. Petit battement 10. Grand battement 11. Plié 12. Battement tendu 13. Jeté 14. Rond de jambe par terre 15. Temps lié 16. Pas assemblé 17. Pas échappé 18. Pas jeté 19. Sissonne ouverte 20. Temps lié sauté 21. Sissonne fermée 22. Three kisses Bonus numere: Tri godine i Zima (gost: vokal Elena Stanisavljević) U vežbama korišćeni motivi i teme: Led Zeppelin, G. Bregović, Dj. Balašević, Mc Hugh, D. Kraljić, M. Cupara, N. Rota, ruski i dalmatinski tradicionali. Sve numere odsvirao, producirao i aranžirao Miroslav Cupara u studiju ‘MC’. Prikaži više

Dobra knjiga Beograd, 2013. 25 cm, 182 str. meki povez, latinica ISBN: 9788686013194 Miroslav Cupara je vrsni pijanista, maštoviti improvizator, pouzdan korepetitor, kompozitor i još mnogo toga! Možda je upravo ova knjiga proistekla iz potrebe da nam Cupara otkrije svoj "skriveni" svet muzičkih ambicija i podeli sa nama.\ \ Miroslav Cupara spada u red onih retkih ljudi, rekao bih renesansnog karaktera, koji su svoj talenat raširili na više muzičkih usmerenja. Da li je to kazna ili sudbina, to samo on zna i njemu slični koji su krenuli istim stazama. Vrsni pijanista, maštoviti improvizator, pouzdan korepetitor, kompozitor i još mnogo toga što širi muzički krugovi manje znaju. Možda je upravo ova knjiga proistekla iz potrebe da nam Cupara otkrije svoj ’skriveni’ svet muzičkih ambicija i podeli sa nama. Potrebu da prenese svoja iskustva prenosili su nam mnogi ali želju da svoje profesionalne tajne i trikove nesebično izloži na uvid javnosti smatram vrlinom i ’viteštvom’ koja u današnje vreme skoro da je isčezlo. U toj muzičkoj sveobuhvatnosti iskristalisla se ipak jedna, pre svega iskrena nota, kojom ovaj plemeniti muzičar traži i nalazi mesto da prenese svoju muzičku poruku. - Dragoljub Dragan Ilić, kompozitor

Najlepše pesme za decu Knjiga Najlepše pesme za decu je i riznica i čitanka, i antologija i pesmologija, i radosnica za malu i veliku decu. Sastavljena je od deset tematskih poglavlja: o deci, o školi, porodici, o letu, o zimi, prirodi, o mraku... može da se čita od početka, od kraja, od sredine, levo i desno. U njoj je četristo osam pesama četrdeset srpskih pesnika za decu, od Zmaja do dašanjih dana. Spisak pesnika: Jovan Jovanović Zmaj Branko Radičević Vojislav Ilić Aleksa Šantić Branislav Cvetković Zlata K. Kišur Aleksandar Vučo Desanka Maksimović Gvido Tartalja Momčilo Tešić Branko Ćopić Dušan Radović Arsen Diklić Mira Alečković Stevan Raičković Dragan Lukić Laza Lazić Miroslav Antić Božidar Timotijević Duško Trifunović Raša Popov Branislav Crnčević Laslo Blašković Svetislav Vuković Dobrica Erić Milovan Danojlić Ljubivoje Ršumović Slobodan Stanišić Mirjana Stefanović Vlada Stojiljković Gordana Brajović Stojanka G. Davidović Vladimir Andrić Milovan Vitezović Pero Zubac Mošo Odalović Milomir Kragović Dragomir Đorđević Branko Stevanović Dejan Aleksić

Knjiga Najlepše pesme za decu je i riznica i čitanka, i antologija i pesmologija, i radosnica za malu i veliku decu. Sastavljena je od deset tematskih poglavlja: o deci, o školi, porodici, o letu, o zimi, prirodi, o mraku... može da se čita od početka, od kraja, od sredine, levo i desno. U njoj je četristo osam pesama četrdeset srpskih pesnika za decu, od Zmaja do dašanjih dana. Spisak pesnika: Jovan Jovanović Zmaj Branko Radičević Vojislav Ilić Aleksa Šantić Branislav Cvetković Zlata K. Kišur Aleksandar Vučo Desanka Maksimović Gvido Tartalja Momčilo Tešić Branko Ćopić Dušan Radović Arsen Diklić Mira Alečković Stevan Raičković Dragan Lukić Laza Lazić Miroslav Antić Božidar Timotijević Duško Trifunović Raša Popov Branislav Crnčević Laslo Blašković Svetislav Vuković Dobrica Erić Milovan Danojlić Ljubivoje Ršumović Slobodan Stanišić Mirjana Stefanović Vlada Stojiljković Gordana Brajović Stojanka G. Davidović Vladimir Andrić Milovan Vitezović Pero Zubac Mošo Odalović Milomir Kragović Dragomir Đorđević Branko Stevanović Dejan Aleksić

Više informacija o Miroslavu Cupari, snimke koncerata... možete videti na zvaničnoj prezentaciji http://www.miroslavcupara.com/, dok muziku sa CDa koji dobijate uz knjigu možete preslušati klikom OVDE (spustite se na otvorenoj strani malo dole). Miroslav Cupara je vrsni pijanista, maštoviti improvizator, pouzdan korepetitor, kompozitor i još mnogo toga! Možda je upravo ova knjiga proistekla iz potrebe da nam Cupara otkrije svoj "skriveni" svet muzičkih ambicija i podeli sa nama. Miroslav Cupara spada u red onih retkih ljudi, rekao bih renesansnog karaktera, koji su svoj talenat raširili na više muzičkih usmerenja. Da li je to kazna ili sudbina, to samo on zna i njemu slični koji su krenuli istim stazama. Vrsni pijanista, maštoviti improvizator, pouzdan korepetitor, kompozitor i još mnogo toga što širi muzički krugovi manje znaju. Možda je upravo ova knjiga proistekla iz potrebe da nam Cupara otkrije svoj ’skriveni’ svet muzičkih ambicija i podeli sa nama. Potrebu da prenese svoja iskustva prenosili su nam mnogi ali želju da svoje profesionalne tajne i trikove nesebično izloži na uvid javnosti smatram vrlinom i ’viteštvom’ koja u današnje vreme skoro da je isčezlo. U toj muzičkoj sveobuhvatnosti iskristalisla se ipak jedna, pre svega iskrena nota, kojom ovaj plemeniti muzičar traži i nalazi mesto da prenese svoju muzičku poruku. - Dragoljub Dragan Ilić, kompozitor Uz knjigu ide i CD na kome se nalaze kompozicije navedene ispod. Ballet class For the left hand and three kisses Miroslav Cupara - piano 1. Exercices à la barre 2. Plié 3. Battement tendu 4. Jeté 5. Rond de jambe par terre 6. Fondu 7. Frappé 8. Développé 9. Petit battement 10. Grand battement 11. Plié 12. Battement tendu 13. Jeté 14. Rond de jambe par terre 15. Temps lié 16. Pas assemblé 17. Pas échappé 18. Pas jeté 19. Sissonne ouverte 20. Temps lié sauté 21. Sissonne fermée 22. Three kisses Bonus numere: Tri godine i Zima (gost: vokal Elena Stanisavljević) U vežbama korišćeni motivi i teme: Led Zeppelin, G. Bregović, Dj. Balašević, Mc Hugh, D. Kraljić, M. Cupara, N. Rota, ruski i dalmatinski tradicionali. Sve numere odsvirao, producirao i aranžirao Miroslav Cupara u studiju ‘MC’. Prelistaj knjigu klikom ispod; pritiskom na Esc (Escape) na tastaturi zatvaraš prelistavanje a klikom OVDE možeš prelistati i druga izdanja Dobre knjige. Čitaj dalje

"Knjiga "Lečenje zvukom i bojama" je nastala kao plod višegodišnjeg istraživanja onih prirodnih i jednostavnih načina, koji mogu pomoći da se u znatnoj meri oslobodimo svojih telesnih i duševnih tegoba. Ta prirodna sredstva su reči i boje. Njihovu delotvornost je narodna medicina poznavala. Međutim, to drevno iskustvo, tek u novije vreme, počinje da se istražuje i naučnim metodama. Jedan od istaknutih istraživača u toj oblasti je i inženjer Spasoje Vlajić. Njegovo otkriće svetlosne formule je otvorilo nove mogućnosti svima koji žele da samostalno učestvuju u ublaživanju i otklanjanju sopstvenih tegoba, ali, isto tako, i u poboljšanju zdravog i aktivnog života. 0 ovoj knjizi, koja je svojevrsni praktikum - nastao iz teorijskih rezultata, izloženih u studijama Nova (meta)fizika, profesor, doktor Vojislav I. Ilić je pisao: „Vlajić izlaže mogućnosti praktične primene novih saznanja, pre svega za lečenje ’na finijim nivoima’ koji bi doveli do neke vrste psihosomatskog prenosa ozdravljenja od mentalnog ka telesnom. Ta ’završnost’ u vidu metoda za praktičnu upotrebu pruža mogućnost daljeg istraživanja" Inž. Miroslav Petrović

MAGAZIN ZA KNJIŽEVNOST, UMETNOST I FILOZOFIJU - ZENIT 10 2009 Godina IV 138 strana 29 x 24 cm ISSN - 1452-5534 Uređivački odbor - Srđan Stanišić, Zoran Tucić, Jelena Mitrović, Miroslav Petrović, Rastko Stanišić SADRŽAJ: OGLED PETER SLOTERDAJK - Uopšteno o poslovanju gnevom BABET BABIČ - Parodija i bućkuriš GABRIJELE ŠUBERT - Zaborav i potiskivanje PITER BRUK - Sa Šekspirom (i bez njega) JASMINA AHMETAGIĆ - Je li bilo kneževe večere? NOVICA PETROVIĆ - Mizoginija bez granice ELIZABETA KLARK - Fuko, sveti oci i seks KOLUMNA UMBERTO EKO - Želja za smrću HEFE - Pronalaženje istine i pravednosti kroz konsenzus MIHAIL EPŠTEJN - Od zlatnog pravila ka dijamantskom RAZGOVOR Žak Atali Zoran Stanojević KRITIKA IVANA PERKOVIĆ - Kornelije Stanković: Sabrana dela VESELIN KLJAJIĆ - Vladimir Ilić: Imperija JOVAN JANIĆIJEVIĆ - Miloš Nemanjić: Na tragu porekla srpske inteligencije XIX veka KREJG R. DEJVIS - Brus Holsindžer: The Premodern Condition: Medievalism and the Making of Theory OGLEDI O POEZIJI DEJAN STOJANOVIĆ - Poezija ČABA BATORI - Igra s tamom LIDIJA GINZBURG - Posebno i opšte u lirskoj pesmi KARLOS FAHARDO - Pesnik suočen s globalnim teškoćama DONALD HOL - Smrt smrti poezije ADAM ZAGAJEVSKI - Protiv poezije U odličnom stanju, tekst bez podvlačenja

SUVREMENI KNJIŽEVNI I KULTURNI PROBLEMI N. KOSTIN Nakladna knjižara EPOHA Trg kralja Petra 11 Tiskara `Merkantile` (Jutriša i Sedmak) Z a g r e b - Ilica broj 35 1 9 3 5 6-7 PROBLEMI DANAŠNJICE 6-7 R e f e r e n c e MATIJA GUBEC i seljačke bune od 14. do 16. stoljeća ĐURA JAKŠIĆ (1832-1878) JEDAN SVIJETAO GROB - Zmaj Jovan Jovanović i njegova poezija NACIONALIZAM I MARKSIZAM PROBLEM srednje škole i intelektualne omladine PAIHOANALIZA i individualna psihologija RADNIČKA LIRIKA MIROSLAV KRLEŽA i naša `lijeva` kritika `SELJAČKI SVIJET` `IDEOLOZI` SELJAČKOG POKRETA `PREVRAT` u dečjoj književnosti Slučaj Panaita ISTRATIJA ............................................................ Latinica Tvrde korice Šiven povez 128 stranica NEKORIŠĆENO

Da li je Kosovo najskuplja srpska ili albanska reč? Drašković, Marojević, Karajlić, Bazdulj, Kecmanović, Vidojković, Stojiljković, Dugalić, Toholj, Radmilović, Kapor, Tončić, Žurić, Janković, Tešin, Ilić priredili Aleksandar Ilić i Igor Marojević. Priče iz ove knjige govore o vremenu u rasponu od 1389 – što je i naslov priče u kojoj niko drugi do dr Nele Karajlić intrigantno menja ishod ključnih istorijskih okolnosti tako da o njima odlučuju vojske, ali i jedan leteći ćilim – do savremene svakodnevice koja nam kroz pripovest Aleksandra Ilića opisuje kakva bi danas mogla da bude Kosovka devojka. Na ključne postojeće nedoumice vezane za kolevku srpske duhovnosti, autori poput Vuka Draškovića, Miroslava Toholja, Igora Marojevića, Vladimira Kecmanovića, Marka Vidojkovića, Dejana Stojiljkovića, Srđana V. Tešina, Muharema Bazdulja... pak nude sasvim različite odgovore. U zbirci je „procvetalo hiljadu cvetova“ i mnogo likova koji su, dosledno višeglasju ove knjige, takođe krajnje različiti: između ostalih, kapetan britanske vojske i svetska pop-zvezda Džejms Blant koji je učestvovao u bombardovanju 1999. a posle uprkos odluci NATO komandanata odbio da na Kosovu napadne Ruse, srpski književni klasici Branislav Nušić i Milan Rakić koji žive na Kosovu naoružani, sultan Murat, „Sveti Car Lazar“ i, naravno, Miloš Obilić, koji se možda dogovorio sa sultanom umesto da ga ubije, a možda dolazi i do još neočekivanijeg rešenja... Priče o Kosovu su prvi sveobuhvatan pristup srpske književnosti ključnom nacionalnom problemu.

Da li je Kosovo najskuplja srpska ili albanska reč? Drašković, Marojević, Karajlić, Bazdulj, Kecmanović, Vidojković, Stojiljković, Dugalić, Toholj, Radmilović, Kapor, Tončić, Žurić, Janković, Tešin, Ilić priredili Aleksandar Ilić i Igor Marojević. Priče iz ove knjige govore o vremenu u rasponu od 1389 – što je i naslov priče u kojoj niko drugi do dr Nele Karajlić intrigantno menja ishod ključnih istorijskih okolnosti tako da o njima odlučuju vojske, ali i jedan leteći ćilim – do savremene svakodnevice koja nam kroz pripovest Aleksandra Ilića opisuje kakva bi danas mogla da bude Kosovka devojka. Na ključne postojeće nedoumice vezane za kolevku srpske duhovnosti, autori poput Vuka Draškovića, Miroslava Toholja, Igora Marojevića, Vladimira Kecmanovića, Marka Vidojkovića, Dejana Stojiljkovića, Srđana V. Tešina, Muharema Bazdulja... pak nude sasvim različite odgovore. U zbirci je „procvetalo hiljadu cvetova“ i mnogo likova koji su, dosledno višeglasju ove knjige, takođe krajnje različiti: između ostalih, kapetan britanske vojske i svetska pop-zvezda Džejms Blant koji je učestvovao u bombardovanju 1999. a posle uprkos odluci NATO komandanata odbio da na Kosovu napadne Ruse, srpski književni klasici Branislav Nušić i Milan Rakić koji žive na Kosovu naoružani, sultan Murat, „Sveti Car Lazar“ i, naravno, Miloš Obilić, koji se možda dogovorio sa sultanom umesto da ga ubije, a možda dolazi i do još neočekivanijeg rešenja... Priče o Kosovu su prvi sveobuhvatan pristup srpske književnosti ključnom nacionalnom problemu. Čitaj dalje

Priče o Kosovu Da li je Kosovo najskuplja srpska ili albanska reč? Drašković, Marojević, Karajlić, Bazdulj, Kecmanović, Vidojković, Stojiljković, Dugalić, Toholj, Radmilović, Kapor, Tončić, Žurić, Janković, Tešin, Ilić priredili Aleksandar Ilić i Igor Marojević. Priče iz ove knjige govore o vremenu u rasponu od 1389 – što je i naslov priče u kojoj niko drugi do dr Nele Karajlić intrigantno menja ishod ključnih istorijskih okolnosti tako da o njima odlučuju vojske, ali i jedan leteći ćilim – do savremene svakodnevice koja nam kroz pripovest Aleksandra Ilića opisuje kakva bi danas mogla da bude Kosovka devojka. Na ključne postojeće nedoumice vezane za kolevku srpske duhovnosti, autori poput Vuka Draškovića, Miroslava Toholja, Igora Marojevića, Vladimira Kecmanovića, Marka Vidojkovića, Dejana Stojiljkovića, Srđana V. Tešina, Muharema Bazdulja... pak nude sasvim različite odgovore. U zbirci je „procvetalo hiljadu cvetova“ i mnogo likova koji su, dosledno višeglasju ove knjige, takođe krajnje različiti: između ostalih, kapetan britanske vojske i svetska pop-zvezda Džejms Blant koji je učestvovao u bombardovanju 1999. a posle uprkos odluci NATO komandanata odbio da na Kosovu napadne Ruse, srpski književni klasici Branislav Nušić i Milan Rakić koji žive na Kosovu naoružani, sultan Murat, „Sveti Car Lazar“ i, naravno, Miloš Obilić, koji se možda dogovorio sa sultanom umesto da ga ubije, a možda dolazi i do još neočekivanijeg rešenja... Priče o Kosovu su prvi sveobuhvatan pristup srpske književnosti ključnom nacionalnom problemu. Prikaži više

Da li je Kosovo najskuplja srpska ili albanska reč? Drašković, Marojević, Karajlić, Bazdulj, Kecmanović, Vidojković, Stojiljković, Dugalić, Toholj, Radmilović, Kapor, Tončić, Žurić, Janković, Tešin, Ilić priredili Aleksandar Ilić i Igor Marojević. Priče iz ove knjige govore o vremenu u rasponu od 1389 – što je i naslov priče u kojoj niko drugi do dr Nele Karajlić intrigantno menja ishod ključnih istorijskih okolnosti tako da o njima odlučuju vojske, ali i jedan leteći ćilim – do savremene svakodnevice koja nam kroz pripovest Aleksandra Ilića opisuje kakva bi danas mogla da bude Kosovka devojka. Na ključne postojeće nedoumice vezane za kolevku srpske duhovnosti, autori poput Vuka Draškovića, Miroslava Toholja, Igora Marojevića, Vladimira Kecmanovića, Marka Vidojkovića, Dejana Stojiljkovića, Srđana V. Tešina, Muharema Bazdulja... pak nude sasvim različite odgovore. U zbirci je „procvetalo hiljadu cvetova“ i mnogo likova koji su, dosledno višeglasju ove knjige, takođe krajnje različiti: između ostalih, kapetan britanske vojske i svetska pop-zvezda Džejms Blant koji je učestvovao u bombardovanju 1999. a posle uprkos odluci NATO komandanata odbio da na Kosovu napadne Ruse, srpski književni klasici Branislav Nušić i Milan Rakić koji žive na Kosovu naoružani, sultan Murat, „Sveti Car Lazar“ i, naravno, Miloš Obilić, koji se možda dogovorio sa sultanom umesto da ga ubije, a možda dolazi i do još neočekivanijeg rešenja... Priče o Kosovu su prvi sveobuhvatan pristup srpske književnosti ključnom nacionalnom problemu. Format: 13x20 cm Broj strana: 264 Pismo: ćirilica Povez: Mek

Priče o Kosovu Očuvana ocena 4, pečat darodavaoca na predlistu Da li je Kosovo najskuplja srpska ili albanska reč? Drašković, Marojević, Karajlić, Bazdulj, Kecmanović, Vidojković, Stojiljković, Dugalić, Toholj, Radmilović, Kapor, Tončić, Žurić, Janković, Tešin, Ilić priredili Aleksandar Ilić i Igor Marojević. Priče iz ove knjige govore o vremenu u rasponu od 1389 – što je i naslov priče u kojoj niko drugi do dr Nele Karajlić intrigantno menja ishod ključnih istorijskih okolnosti tako da o njima odlučuju vojske, ali i jedan leteći ćilim – do savremene svakodnevice koja nam kroz pripovest Aleksandra Ilića opisuje kakva bi danas mogla da bude Kosovka devojka. Na ključne postojeće nedoumice vezane za kolevku srpske duhovnosti, autori poput Vuka Draškovića, Miroslava Toholja, Igora Marojevića, Vladimira Kecmanovića, Marka Vidojkovića, Dejana Stojiljkovića, Srđana V. Tešina, Muharema Bazdulja... pak nude sasvim različite odgovore. U zbirci je „procvetalo hiljadu cvetova“ i mnogo likova koji su, dosledno višeglasju ove knjige, takođe krajnje različiti: između ostalih, kapetan britanske vojske i svetska pop-zvezda Džejms Blant koji je učestvovao u bombardovanju 1999. a posle uprkos odluci NATO komandanata odbio da na Kosovu napadne Ruse, srpski književni klasici Branislav Nušić i Milan Rakić koji žive na Kosovu naoružani, sultan Murat, „Sveti Car Lazar“ i, naravno, Miloš Obilić, koji se možda dogovorio sa sultanom umesto da ga ubije, a možda dolazi i do još neočekivanijeg rešenja... Priče o Kosovu su prvi sveobuhvatan pristup srpske književnosti ključnom nacionalnom problemu.

Opis "Priče o Kosovu - Grupa autora" Da li je Kosovo najskuplja srpska ili albanska reč? Drašković, Marojević, Karajlić, Bazdulj, Kecmanović, Vidojković, Stojiljković, Dugalić, Toholj, Radmilović, Kapor, Tončić, Žurić, Janković, Tešin, Ilić priredili Aleksandar Ilić i Igor Marojević. Priče iz ove knjige govore o vremenu u rasponu od 1389 – što je i naslov priče u kojoj niko drugi do dr Nele Karajlić intrigantno menja ishod ključnih istorijskih okolnosti tako da o njima odlučuju vojske, ali i jedan leteći ćilim – do savremene svakodnevice koja nam kroz pripovest Aleksandra Ilića opisuje kakva bi danas mogla da bude Kosovka devojka. Na ključne postojeće nedoumice vezane za kolevku srpske duhovnosti, autori poput Vuka Draškovića, Miroslava Toholja, Igora Marojevića, Vladimira Kecmanovića, Marka Vidojkovića, Dejana Stojiljkovića, Srđana V. Tešina, Muharema Bazdulja... pak nude sasvim različite odgovore. U zbirci je „procvetalo hiljadu cvetova“ i mnogo likova koji su, dosledno višeglasju ove knjige, takođe krajnje različiti: između ostalih, kapetan britanske vojske i svetska pop-zvezda Džejms Blant koji je učestvovao u bombardovanju 1999. a posle uprkos odluci NATO komandanata odbio da na Kosovu napadne Ruse, srpski književni klasici Branislav Nušić i Milan Rakić koji žive na Kosovu naoružani, sultan Murat, „Sveti Car Lazar“ i, naravno, Miloš Obilić, koji se možda dogovorio sa sultanom umesto da ga ubije, a možda dolazi i do još neočekivanijeg rešenja... Priče o Kosovu su prvi sveobuhvatan pristup srpske književnosti ključnom nacionalnom problemu. Format: 13x20 cm Broj strana: 264 Pismo: ćirilica Povez: Mek

Alisa Salopek Violeta Aleksić Ana Jovanović Dobroslav Petričević Marija Rožić Jovan N. Bundalo Ramiz Nani Šaćirović Dragan Stodić Ana Babić Antonia Prgomet Gorjana Ana Dabić Franjo Frančić Dušan Mijajlović Adski Milica Spinčić Aleksandra Lalić Mirjana Đapo Helena Himel Jelena Božić Jelena Kočović Branka Mumalo Mario Lovreković Milica Mica Petković Mirjana Tachlinski Radojko Lako Veselinović Saša Z. Stanković Stela Mihailović Stevan Šarčević Tamara Lucić Dinić Tamara Maksimović Tanja Mlađen Todor Dode Rajić Zoran Krstić Vladimir Perić Slavica Mršić Petrović Barbara Šoda Amra Agić Andrija Božović Elizabeta Vojinović Nikolić Ljubisav Grujić Dragan Vilić Đorđe Vojnović Ozrenka Kapetanov Ivana Gudelj Klara Leskovar Lejla Kašić Milena Stojanović Sanja Radovanović Josipa Lesinger Selma Šljuka Sara Damnjanović Svetlana Radosavljević Suzana Bunjaku Zlatko Kraljić Mr Jovanka Božić Nina Ćosić Mirjana Komarica Renata Cvetkov Branka Vlajić Ćakić Jovan Bajc Snežana Marko Musinov Saša M Ugrinić Gala Odanović Eldin Mujkić Jelena Bogdanović Radoslav Slavnić Miroslav Pelikan Mateja Marić Miljana Čopa Anđela Karović Bratislav Petrović Branka Selaković Milošević Helena Horvat Branka Vojinović Jegdić Balša Rajčević Vedrana Franjić Maja Stanković Danilo Jelić Tanja Avramović Jagoda Iličić Anđela Pavićević Slobodan Popović Ljiljana Pantelić Novaković LJiljana Milosavljević Dejan Petković Aleksandra Sekulić Stevan Čvorović Andrea Žigić Dolenec Merima Mustafić Dragiša Eraković Jadranka Tarle Bojović Milica Mima Dmitrović Ivana Stojanović Katarina Prlić Jasmina Malešević Mirjana Ranković Matović Anastasija Kocić Dušan Voštinić Kristina Vesković Katarina Furtula Belinda Belovari Marija Solujić Maja Geček Jelić Ljiljana Živković Martina Vukić Marko Hajderer Dušan Varićak Jovana Ristić Dražena Bašić Lovrić Zoran Škiljević Vitomir Ćurčin Andrijana Iveljić Bojan Vorkapić Božica Brkan Milja Končar Dunja Matić Sanja Drča Stefan Stanojević Dragica (Bogdana) Pušonjić Olgica Vešliga Slobodan Ilić Nevena Antić Nikola Radić Iva Damjanović Tanja Stanić Sanja Ilijin Bojana Sekulić Franka Vican Pavle Lazarević Miloš Jovović Rada Ilić Lidija Radisavljević Miodrag Lazarević Nemanja Stević Nusreta Beranac Antonia Došen Midhat Hrnčić Format : 21 cm br. str. : 424 povez : tvrd Pismo : latinica

Zbornik savremenih ljubavnih priča Odabrani autori Alisa Salopek Violeta Aleksić Ana Jovanović Dobroslav Petričević Marija Rožić Jovan N. Bundalo Ramiz Nani Šaćirović Dragan Stodić Ana Babić Antonia Prgomet Gorjana Ana Dabić Franjo Frančić Dušan Mijajlović Adski Milica Spinčić Aleksandra Lalić Mirjana Đapo Helena Himel Jelena Božić Jelena Kočović Branka Mumalo Mario Lovreković Milica Mica Petković Mirjana Tachlinski Radojko Lako Veselinović Saša Z. Stanković Stela Mihailović Stevan Šarčević Tamara Lucić Dinić Tamara Maksimović Tanja Mlađen Todor Dode Rajić Zoran Krstić Vladimir Perić Slavica Mršić Petrović Barbara Šoda Amra Agić Andrija Božović Elizabeta Vojinović Nikolić Ljubisav Grujić Dragan Vilić Đorđe Vojnović Ozrenka Kapetanov Ivana Gudelj Klara Leskovar Lejla Kašić Milena Stojanović Sanja Radovanović Josipa Lesinger Selma Šljuka Sara Damnjanović Svetlana Radosavljević Suzana Bunjaku Zlatko Kraljić Mr Jovanka Božić Nina Ćosić Mirjana Komarica Renata Cvetkov Branka Vlajić Ćakić Jovan Bajc Snežana Marko Musinov Saša M Ugrinić Gala Odanović Eldin Mujkić Jelena Bogdanović Radoslav Slavnić Miroslav Pelikan Mateja Marić Miljana Čopa Anđela Karović Bratislav Petrović Branka Selaković Milošević Helena Horvat Branka Vojinović Jegdić Balša Rajčević Vedrana Franjić Maja Stanković Danilo Jelić Tanja Avramović Jagoda Iličić Anđela Pavićević Slobodan Popović Ljiljana Pantelić Novaković LJiljana Milosavljević Dejan Petković Aleksandra Sekulić Stevan Čvorović Andrea Žigić Dolenec Merima Mustafić Dragiša Eraković Jadranka Tarle Bojović Milica Mima Dmitrović Ivana Stojanović Katarina Prlić Jasmina Malešević Mirjana Ranković Matović Anastasija Kocić Dušan Voštinić Kristina Vesković Katarina Furtula Belinda Belovari Marija Solujić Maja Geček Jelić Ljiljana Živković Martina Vukić Marko Hajderer Dušan Varićak Jovana Ristić Dražena Bašić Lovrić Zoran Škiljević Vitomir Ćurčin Andrijana Iveljić Bojan Vorkapić Božica Brkan Milja Končar Dunja Matić Sanja Drča Stefan Stanojević Dragica (Bogdana) Pušonjić Olgica Vešliga Slobodan Ilić Nevena Antić Nikola Radić Iva Damjanović Tanja Stanić Sanja Ilijin Bojana Sekulić Franka Vican Pavle Lazarević Miloš Jovović Rada Ilić Lidija Radisavljević Miodrag Lazarević Nemanja Stević Nusreta Beranac Antonia Došen Midhat Hrnčić Prikaži više

Књига 501, свеска 1–2, јануар–фебруар 2018. Matica srpska, Novi Sad, 2018. 189 strana. Nova knjiga. ПОЕЗИЈА И ПРОЗА Владимир Конечни, Хуберове (II део) Борис Лазић, Годишњица Ајтана Дрековић, Говорим о води Владимир Набоков, Случај из живота Мирослав Брик, Могућности комуникације БЛОК: КОМПАРАТИВНО ПРОУЧАВАЊЕ КЊИЖЕВНОСТИ Виолета Митровић, Српско-грчки песнички дијалози: Иван В. Лалић, Константин Кавафи, Одисеј Елити Дајана Милованов, Насиље и женски идентитет у „Малини” Ингеборг Бахман и „Пијанисткињи” Елфриде Јелинек Даница Трифуњагић, Милтон – Константин Маринковић – Његош: једна упоредна анализа ЕСЕЈИ Иван Негришорац, Успони и падови српске политичке самосвести: уједињење 1918. године и његове последице Миливој Ненин, О (необичном) присуству Светозара Ћоровића у „Књижевном Југу” СВEДOЧAНСТВA Владислава Гордић Петковић, 60 година Библиотеке „Прва књига” Матице српске КРИТИКА Марко Паовица, Избављење песмом (Ђорђо Сладоје, Певач у магли) Ђорђе Нешић, Лирске расправе и коментари (Ђорђо Сладоје, Певач у магли) Александар Б. Лаковић, О нестварнима који су међу нама (Саша Јеленковић, Сећања почињу после смрти) Катарина Пантовић, Збирка у збирци (Дејан Илић, Долина Плистос) Драгана Бошковић, De Profundis (Енес Халиловић, Ако дуго гледаш у понор) Биљана Мичић, О Сретену Марићу (Миливој Ненин, Сретен Марић) Светлана Милашиновић, Дневнички записи као аутобиографски путокази (Зорица Хаџић, Васа Стајић: прилози за аутобиографију).

Detalji predmeta Stanje Polovno SADRZAJ TEME Stevan Majstorovif KULTURNI UNITARIZAM ILI KULTURNA UNIFIKACIJA 8 Jasna Tijardovif 0 JEDNOM DRUSTVENOUMETNICKOM BUNTU 30 Mel Ramsden 0 KULTURI I BIROKRATIJI 3 3 Lio Loventol Miroslav Radovanović TEORIJA KULTURE BEDE 54 Margal Makluan SVET KAO GLOBALNO POZORISTE 73 Leh Mruz MIT I MITSKO MISLJENJE 85 Lav Vigotski MIšljENJE I GOVOR 9 9 Mihail Bahtin RABLEOVE SLIKE I SAVREMENA MU STVARNOST 112 Milivoje IvaniSevi6 MOGUCNOSTI I POTREBE DOMA KULTURE 130 Zofr Dimazdije KULTURNA REVOLUCIJA SLOBODNOG VREMENA U FRANCUSKOM DRUSTW - ~ 145 Stanoje Ivanović POSLEDICE DRšTVENIH NEJEDNAKOSTI U OBRAZOVANJU 164 0 PROLETERSKOJ KNJIZEVNOSTI 182 Rober Estival BORBE POKRETA ZNAKA 1945-1968. 200 Slobodan CaniC TELEVIZIJA I CITANJE KNJIGA 210 Milica VukoviC TEORIJA IGRE JOHANA HUIZINGE UNESCOV SKUP 0 MEDUKULTURNIM STUDIJAMA 240 Milo5 NemanjiC o JEDNOJ NESVAKIDASNJOJ VRSTI RAZGOVORA 265 Zorica JevremoviC-MunitiC 0 ZDRAVLJU I TUMORU DESETOG BITEFA 269 NebojSa VasoviC NOVI POKUSAJI SINTEZE 273 PRIKAZI DuSan Obradovi6 UVOD U UPOREDNO PROUCAVANJE KULTURA 280 Ljuba Stoji6 KOMUNIKOLOSKA ANTROPOLOGIJA EDVARDA HOLA 291 Zotana Bokan L7VOD U SOCIOLOGIJU MASOVNIH KOMUNIKACIJA Radoslav Doktf PREVAZILAZENJE MITSKE SVESTI 3 01 Radovan MarjanoviC SPONTANOST, ESTETSKO I MASOVNA KULTURA 310 Veselin IliC MITSKI IZVORI KULTURA 316

Kao na slikama Podvučeno je na početku (uslikano) Ostatak je čist Mjesto izdanja: Zagreb Godina izdanja: 1932 Format: 14×20 Uvez: meki Broj stranica: 219 Miroslav Krleža (Zagreb, 7. jul 1893 — Zagreb, 29. decembar 1981) bio je jugoslovenski i hrvatski književnik i enciklopedista.[1] Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je 1893. u Zagrebu, gde je završio osnovnu školu i nižu gimnaziju. Srednjoškolsko i više obrazovanje dovršio je u domobranskoj kadetskoj školi u Pečuju i vojnoj akademiji u Budimpešti.[1] Još kao učenik gimnazije, Krleža se interesovao za društvena i politička pitanja svoga vremena, i iz tog perioda počinje njegova naklonost prema radničkom pokretu. „Kao nižegimnazijalci“, kaže Krleža, „mi smo zalazili u onu za dobre purgere tako strašnu dvokatnicu u Ilici pedeset i pet, na kojoj se prvoga maja vijao crveni barjak i iz koje je stranka sa tamburaškim zborom išla na prvomajsku proslavu u Pivovaru“. Opšti talas nacionalnog i opštejugoslovenskog raspoloženja uoči oslobodilačkih balkanskih ratova poneo je i mladog Krležu, i on je, kao i pod krovom austro-mađarskih vojnih škola, ubeđeno očekivao nacionalni prevrat koji će ostvariti ideju jugoslovenskog ujedinjenja. Sa takvim osećanjima on je prešao u Srbiju[1] s namerom da kao dobrovoljac stupi u njenu vojsku. Ali srpske vojne vlasti nisu razumele mladog nacionalistu, pa su ga posle hapšenja i mnogih sumnjičenja predale austrijskim vlastima u Zemunu. Osumnjičen, posle toga, da je srpski špijun, Krleža je ponovo uhapšen, lišen čina i, kad je otpočeo Prvi svetski rat, poslat na Istočni front kao običan vojnik. Njegova lična drama, kao i tragični događaji u svetskoj ratnoj katastrofi, razvejali su njegove mladićke iluzije, i on otada pokušava da sudbinu južnoslovenskih naroda sagleda u idealima socijalističke ideologije. Nekada strasni obožavalac „Dušanovih četa“, „belih orlova“ i pijemontske uloge Srbije u ostvarivanju nacionalnog sna i ujedinjenju, postao je pesnik „svete komune“ koja je uz trijumfalnu huku zvona obarala krune i prestole. Književna aktivnost[uredi | uredi izvor] Spomenik Miroslavu Krleži u Zagrebu. Krležina književna aktivnost počinje tokom Prvog svetskog rata, kada je još uvek bio naivni materijalista, oduševljeni četrdesetosmaš i košutovac koji je s radosnim nemirom osluškivao požare na prostorima Jugoslavije. U tom periodu i nekoliko godina posle rata, on je svoje pesničke nemire oblikovao „romantičnim slikama i likovima“. U tim delima je odslikana i tadašnja književna i politička atmosfera koju su stvarale patriotske omladinske generacije. Iz tog perioda potiču drame Legenda, Zaratustra i mladić, Mikelanđelo Buonaroti, Kristifor Kolumbo, Maskerata, Adam i Eva i ratna lirika. Miroslav Krleža je ostavio najveći opus u hrvatskoj književnosti do danas. Za 88 godina života i 66 godina književnog rada napisao je pedesetak zbirki pesama, pripovedaka, romana, drama, eseja, političke publicistike, polemika, putopisa, dnevnika, memoara, enciklopedijskih članaka: u njegovom stvaralaštvu možemo naći sve oblike književnog izražavanja. Rat je bezuslovno jedna od prvih i najopsesivnijih Krležinih tema, kojom se intenzivno bavi i u pesmama, i u prozi, i u dramama. Njegovu ratnu liriku („Pjesme“ I i II, 1918; „Pjesme“ III, 1919) često prožimaju motivi Golgote i Velikog Petka, ali iz njih, katkad i prenaglašeno, progovara zagovornik lenjinističke ideologije, koji bučnim akordima pronosi jeku ruskog Oktobra 1917. Zbirka pripovedaka „Hrvatski bog Mars“ (1922; potpuna i konačna varijanta 1933), svakako jedna od najsnažnijih, umetnički najvrednijih antiratnih knjiga u evropskim književnostima, kao i drama “U logoru” (u prvobitnoj varijanti, pod naslovom „Galicija“ zabranjena na sam dan zakazane premijere, 30. decembra 1920, u beogradskom Narodnom pozorištu prikazana 1937[2]), sakupile su u svojim likovima svu tragiku i sve rane hrvatskih ljudi, koji već vekovima ratuju i krvare, uvek zarad tuđe koristi, „kao veleizdajnici svoje vlastite narodnosti“. Ali već i u ideološki obojenoj ratnoj lirici ima pesama s diskretnim, lirski cizeliranim motivima i intimističkim ugođajima (“Jesenja pjesma”), najavljujući konačnu zbirku “Pjesme u tmini” (1937), zbirku nadahnutu humanim građanskim saučestvovanjem nad socijalnom bedom, ali bez ideološke patetike, kao što odmah posle prvog izdanja „Hrvatskog boga Marsa“ izlaze najpre „Novele“ (1924), zatim „Hiljadu i jedna smrt“ (1932), pa opet „Novele“ (1937), s prozom čvrsto usidrenom u hrvatskom, naročito zagrebačkom, (malo)građanskom životu posle Prvog svetskog rata: potvrda da Krležina literatura ne živi samo od jednostranog političkog angažmana, nego se hrani i nadahnjuje totalitetom životnih ideja i motiva, koji se međusobno dramatično sukobljavaju; i upravo tada ona se objavljuje kao velika umetnost (novele “Veliki meštar sviju hulja”; “Cvrčak pod vodopadom”). Potvrđuju to i „Balade Petrice Kerempuha“ (1936), velelepno pesničko delo pisano (re)konstrukcijom starog kajkavskog jezika prema jeziku Habdelića i Vramca, Belostenca, Mikloušića, Brezovačkog i Lovrenčića, jezikom prema kome je pokazivao trajnu nostalgiju. U dvadesetak pesama ove zbirke odvija se danse macabre hrvatskih kajkavaca kroz vekove, u stilu Boša i Brojgela. Motivi svih bitnih Krležinih tema, kojima je ispunjen najvredniji deo njegovog pesničkog, proznog i dramskog dela, opravdavaju misao da on, iako nije bio matoševac, nastavlja Matoševim putem. Grmeo je protiv gluposti, kao i Matoš, koju je prepoznavao i u novim društvenim okolnostima, ali je njegova retorika bila pritom bitno drukčija. U vreme društvenih promena i permanentne nestabilnosti, izazvanih sve zaoštrenijim političkim suprotnostima dvadesetih i tridesetih godina, koje sve više dobijaju ideološku boju, predviđa slom građanskog poretka, rastočenog i obezvređenog malograđanskim mentalitetom hrvatske inteligencije i moralnom neosetljivošću vladajućeg sloja. Nakon mladalačkog ciklusa poetsko-ekspresionističkih dramskih vizija „Legende“, koji obuhvata poznate drame „Kraljevo“ (1915), „Kristifor Kolumbo“ (1917) i „Mikelanđelo Buonaroti“ (1918), zatim drame „Vučjak“ (1924), koja tematski i stilski stoji uz novele „Hrvatski bog Mars“, tri drame iz glembajevskog ciklusa („Gospoda Glembajevi“, 1929; „U agoniji“, 1928; „Leda“, 1930), sledeći metodu ibzenovske građanske dramaturgije, raščlanjuju kompleksne odnose u jednoj imaginarnoj zagrebačkoj porodici iz kruga vodeće finansijske oligarhije. Ne može se reći da je to društvena drama u pravom smislu reči. U tadašnjem Zagrebu tako velikih finansijskih magnata nije bilo. Krleža je izmislio Glembajeve i glembajevsku lozu da bi mogao da demonstrira ne samo svoje životne poglede, nego još više literarnu metodu napregnutog psihologiziranja, što ovaj ciklus, a posebno prve dve drame, stilski obeležava kao reprezentativne primere našeg psihološkog ekspresionizma. Romani[uredi | uredi izvor] Krležini romani se odlikuju sledećim karakteristikama: pisani bujnim, baroknim stilom i jezikom koji vrvi novokovanicama i složenicama, bogati esejističkim odlomcima u tradiciji srednjoevropskog intelektualističkog romana (Robert Musil, Rajner Marija Rilke), ali i ruskog romana ideja karakterističnog za Dostojevskog, nabijeni su radnjom i dramskim scenama koje se prepliću s kontemplativnim pasažima o prirodi ljudskog postojanja, umetnosti, politici i istoriji. Dominira egzistencijalistička vizija ljudske sudbine, izrečena povišenom retorikom, često prenapregnutim i isprekidanim dijalozima, kao i bujicom slika, zvukova i asocijacija u kojima se mešaju glasovi likova i autorov implicitni komentar. Kao esejistički romani ideja, Krležina dela su bliska romanesknoj struji modernizma prevladavajućoj u književnosti nemačkog jezika (Tomas Man, Robert Musil), ali se od njih razlikuju po dramatičnosti radnje i silovitim vrtlogom političkih zbivanja koji ne dopušta detaširano intelektualiziranje, po čemu je Krleža sličan Arturu Kestleru ili Malrou. Uz ponešto zanemarene romane „Tri kavalira frajle Melanije“ i „Vražji otok“, za Krležinu romanesknu umetnost reprezentativna su četiri dela: „Povratak Filipa Latinovića“, „Na rubu pameti“, „Banket u Blitvi“ i „Zastave“. „Povratak Filipa Latinovića“ je roman o umetniku, često dovođen u vezu s prustovskim ciklusom (Krleža je Prusta izuzetno cenio), ali bliže je istini mišljenje da se radi o protoegzstencijalističkom delu senzibiliteta stranog francuskom romanopiscu: otuđenje i mučnina, incestuozni seksualni porivi i frustracije, ideološko-politički dijalozi vođeni na rubu histerije, rastakanje svesti izraženo u gongoristički iskrivljenim rečenicama koje neretko krše pravila konvencionalne sintakse. To je još vidljivije u satirično-političkim romanima. „Na rubu pameti“ je još dinamičniji spoj dramske radnje izražene u groteskno hipertrofiranim scenama i dijaloškim dvobojima, lirsko-metafizičkih solilokvijuma i naglog upada kajkavskog vernakulara kao moralnog sudije cele kafkijanske more, koja za temu ima najotporniju ljudsku osobinu: glupost. Sledeći u nizu velikih romana koji su nastajali uoči Drugog svetskog rata (iako je poslednju knjigu dovršio posle rata) je „Banket u Blitvi“, smešten u imaginarnoj baltičkoj državi i baveći se temom teme totalitarizma i borbe protiv njega. Ta, kako su ju neki nazvali, „poema o politici“, nije samo izuzetan politički roman, nego sadrži i bitne autorove uvide i mišljenja o determinizmu i slobodi u tkanju ljudskog života i sudbine, prikazanim u nezaboravnoj sceni marioneta lutkarskog pozorišta - još jedan piščev dug srednjovekovnoj i renesansnoj plebejskoj kulturi. Četvrti, najopsežniji od istaknutih Krležinih romana, „Zastave“, istovremeno je i najhrvatskiji i najteži za prevođenje, i najteže uspostavlja komunikaciju s potencijalnim stranim čitaocem. Taj hrvatski „Rat i mir“ ili summa krležiana (kako su ga kritičari nazvali), panorama je hrvatskog društva uoči i posle Prvog svetskog rata, koje daje konačnu autorovu presudu o zanosima i zabludama mladosti: najviše o raspadu Austrougarske, hrvatskom nacionalnom pitanju, stvaranju i održivosti Jugoslavije, a sadrži i Krležinu filozofiju istorije. Dok prethodni romani ne zahtevaju od čitaoca uranjanje u ideološko-istorijski okvir iz koga je nastala jugoslovenska država, „Zastave“ su pisane kao veliki solilokvijum u kome pisac više uopšte ne haje za žanrovske konvencije ni za efekat kod čitalaca. Posednji veliki roman je Krležin obračun, ali sa samim sobom. Kao bujica teče radnja koja počinje arhetipskim sukobom oca i sina Emeričkih, i koja u svom toku guta konvencije, žanrove i stilove - sve sa ciljem što plastičnijeg prikaza jugoslovenske ideologije i hrvatske sudbine u presudnim momentima prve dve decenije 20. veka. Krležu su često (naravno, dok je imao status državnog pisca u SFRJ) prozivali što se nije javno distancirao od komunističkog totalitarizma i što se stalno vraća na „austrougarske teme“. Ta ocena je nepravedna i površna. Autor se obračunao s totalitarizmom, bilo koje boje, u političkim romanima. No, njegov uvid da je za hrvatsku nacionalnu sudbinu važnija Jugoslavija (kao ideja) od komunizma (kao ideje)- nedavna prošlost, kao i sadašnjost s raznorodnim zapadnobalkanskim kombinacijama svetskih političkih manipulatora, i nakon propasti komunizma, više je nego dovoljno potvrdila. U „Zastavama“ je bilo kakva ideja jugoslovenstva temeljno razorena, pa su nagrade koje je taj roman dobio u vreme SFRJ samo znak piščevog statusa nedodirljive veličine - a, valja reći, i mešavine gluposti i nezainteresovanosti jugoslovenske političke i kulturne elite, koja nije ni primetila svu subverzivnu snagu „Zastava“. (Godine 1966, je roman „Zastave“ dobio Njegoševu nagradu.) Nabijene političkom istorijom, nezaboravnim likovima i situacijama, problematiziranjem hrvatske, srpske, makedonske i albanske nacionalne sudbine - „Zastave“ su istovremeno i nadgrobni spomenik jugoslovenstvu i predviđanje sudbine naroda koji su činili tu zajednicu. Politika[uredi | uredi izvor] Bio je od pisaca kojima je politika jedna od magistralnih tema. Politika je u pozadini i onih njegovih dela koja se ne bave politikom. To su i putopis „Izlet u Rusiju“ (1926), koji je do danas izašao u više izdanja, uvek menjan u duhu aktualnog političkog trenutka, i eseji „Europa danas“ (1935) i „Deset krvavih godina“ (1937). Političku težinu imaju i njegovi časopisi, od „Plamena“, „Književne republike“ (1923) i „Danasa“ (1934), do „Pečata“ (1939),[3] u kome je izašao i njegov veliki polemički esej „Dijalektički antibarbarus“. Njegov Predgovor „Podravskim motivima“ Krste Hegedušića (1933) doveo je do razilaženja s politikom komunističkih partija u umetnosti i književnosti, sadržanom u „teoriji odraza“ Todora Pavlova, a sada je, ovim tekstom u „Pečatu“, taj „sukob na ljevici“ dosegao kulminaciju. Ni njegovo lično prijateljstvo s Josipom Brozom nije pomoglo da se spor prevlada, pa kad je 1941. došlo do sloma Jugoslavije, stvaranja Nezavisne Države Hrvatske i komunističke oružane pobune nakon nemačkog napada na Sovjetski Savez, Krleža se nije pridružio svojim ideološkim drugovima, nego je ceo period građanskog rata 1941—1945. proveo u Zagrebu, u strogoj tišini, pod zaštitom vlasti Nezavisne Države Hrvatske, koje su mu predlagale i saradnju, ali ju je on u dva razgovora sa Pavelićem izbegao, bojeći se osvete komunista. U četvrtom broju časopisa „Republika“, časopisa za književnost i umetnost, za mesec april 1954. godine, štampani su njegovi zapisi iz godina 1916, 1919, 1920, 1921. i 1933. u kojima vrlo pogrdno piše o Srbima nazivajući ih „ušljivim balkanskim Ciganima“ i „bagrom za vešala“.[4] Enciklopedista[uredi | uredi izvor] Leksikografski zavod u Zagrebu koji nosi njegovo ime. Pojavio se u javnosti tek u leto 1945, kao jedan od urednika novog časopisa „Republika“, u kome je obelodanio i uvodni esej „Književnost danas“, koji u najboljoj šenoinskoj tradiciji ocenjuje puteve i zadatke hrvatske književnosti u novom vremenu. Ali ovim još nije postigao punu reafirmaciju. Još neko vreme bio je izolovan od vlasti kojoj je želeo da se pokajnički približi, pa se člankom „Staljinska pobjeda pred Moskvom“ (u „Borbi“ 1946) pridružio legiji poniznih pisaca koji su slavili Staljinov genij, a odmah posle Rezolucije Informbiroa 1948. istupao je u osudi svega što je samo godinu dana ranije uzdizao do zvezda. Pokazavši tako spremnost da služi vladajućoj partijskoj politici, stekao je naklonost i onih ljudi u vlasti, koji su dotad prednjačili u osudi njegovog „izdajstva“. To ga je dovelo na čelo Leksikografskog zavoda u Zagrebu. Uz pomoć Mate Ujevića, nastavljajući Ujevićevu „Hrvatsku enciklopediju“ (1940—1945), organizovao je plodnu enciklopedijsku proizvodnju u nekoliko opštih i specijalizovanih višeknjižnih enciklopedija, i sa nekoliko desetina zamašnih tomova dostojno razvio tradiciju hrvatske enciklopedistike, ali ipak zavisnu od ideološkog barometra. Memoari[uredi | uredi izvor] Istovremeno i plodan pisac, objavio je, između ostalog, izvrsnu memoarsku knjigu „Davni dani“ (1956), refleksivnu dramsku legendu „Aretej“ (1959) i opširan roman u pet tomova „Zastave“ (1969). „Davni dani“ su Krležin povratak samom sebi i svojim korenima, poetska evokacija vlastite životne drame. Njom se potvrdio i kao pesnik Zagreba, zadobivši opravdano mesto u trolistu najzagrebačkijih pisaca, uz Šenou i Matoša. Zanimljivosti[uredi | uredi izvor] Krleža je bio kum sa srpskim piscem Dragišom Vasićem (ubijen u logoru Stara Gradiška od strane ustaša). Pisaća mašina koju je Krleža poklonio Vasiću danas je u vlasništvu čačanskog vajara Živorada Maksimovića. Književna dela[uredi | uredi izvor] „Pjesme“ I i II, (1918) „Pjesme“ III, (1919) „Hrvatski bog Mars“ (1922; potpuna i konačna varijanta 1933) „Pjesme u tmini“ (1937) „Novele“ (1924) „Hiljadu i jedna smrt“ (1932) „Povratak Filipa Latinovića“ (1932) „Novele“ (1937) „Balade Petrice Kerempuha“ (1936) „Na rubu pameti“ (1938) „Banket u Blitvi“ (1938), (1939), (1962) „Zastave“ (1969) Drame[uredi | uredi izvor] „Kraljevo“ (1915) „Kristifor Kolumbo“ (1917) „Mikelanđelo Buonaroti“ (1918) „U logoru“ (1920) „Vučjak“ (1924) „Gospoda Glembajevi“ (1929) „U agoniji“ (1928) „Leda“ (1930, u Beogradu prikazana 1937[5]) „Aretej“ (1959)

35. SALON ARHITEKTURE Beograd, 27. mart - 30. april 2013. JOŠ UVEK IMAMO ARHITEKTURU Urednik kataloga - Ljiljana Miletić Abramović Autori tekstova - Ljiljana Miletić Abramović, Slobodan Danko Selinković, Maša Bratuša Prevod - Biljana Velašević, Vladimir Abramović Izdavač - Muzej primenjene umetnosti, Beograd Godina - 2013 228 strana 26 cm ISBN - 978-86-7415-161-7 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja AUTORI ZASTUPLJENI U KATALOGU: Zoran Abadić, Dušan Milovanović, Jelena Bogosavljević, Jelena Zagorac, Milan Karaklić, Nikola Žikić, Dijana Adžemović Anđelković Borislav Petrović, Ivan Rašković, Nikola Stojković, Đorđe Alfirević, Nikola Andonov, Vladimir Anđelković, Milica Apostolović, Marijana Kaštelan, Ivana Ilić, Jelena Vučić, Lidija Kljaković, Damjan Jovanović, Miloš Grbić, Tatjana Babić, Dejan Babović, Ljiljana Bakić, Nikola Baković, Milica Baludžić, Aladin Baljinac, Lazar Belić, Ivan Benussi, Danlo Beronja, David Bilobrk, Aleksandar Bobić, Đorđe Bobić, Divna Bogdanović, Veliborka Bogdanović, Aleksandar Bogojević, Milica Bogojević-Bobić, Jelena Bogosavljević, Petar Bojović, Milan Božić, Jelena Brajković, Marko Brkić, Andreja Buđevac, Saša Buđevac, Ksenija Bulatović, Morten Bulow, Nikola Cakić, Miljan Cvijetić, Žarko Ćajić, Nataša Ćuković Ignjatović, Milica Dejanović, Bojana Dončevski, Milan Dragić, Maja Dragišić, Jasna Drakulović, Vladan Drndarević, Saša Đak, Vladan Đokić, Ljiljana Đukanović, Miloš Đurasinović, Milan Đurić, Vanja Enbulajev, Davor Ereš, Đorđe Gec, Nevena Pivić, Vanja Otašević, Zorana Vasić, Ljubiša Folić, Srđan Gavrilović, Nebojša Glišić, Milka Gnjato, Milica Golić, Miloš Grbić, Sanjin Grbić, Jovan Grbović, Bojan Čoti, Danilo Kordulup, Jasmina Hadžiahmetović, Cvjetković Miroslav, Danica Đorđević, Jelena Milojković, Igor Pantelić, Radoslav Ilić, Mirela Čoban, Nikola Šćekić, Dušan Ignjatović, Ivana Ilić, Relja Ivanić, Jelena Ivanović Vojvodić, Nataša Janković, Jovana Jelisavac, Aleksandar Joksimović, Damjan Jovanović, Goran Jovanović, Natalija Jovanović, Milica Jovanović Popović, Slobodan Jović, Anđela Karabašević, Milan Karakli, Marijana Kaštelan, Miroslav Kaštelan, Milena Katić, Jasna Kavran, Aleksandar Keković, Željko Kerleta, Lidija Kljaković, Aleksandar Knežević, Nemanja Kocić, Ana Raković, Mladen Pešić, Milorad Pejanović, Miloš Komlenić, Slaviša Kondić, Dragana Konstantinović, Ivan Kostić, Bojana Kovač Đurasinović, Ana Kovencz-Vujić, Jelena Krstović Nikolić, Spasoje Krunić, Vladimir Kulić, Tamara Kuljanin, Lazar Kuzmanov, Olga Lazarević, Selma Lazović, Zoran Lazović, Jana Lipkovski, Peter Lohr, Darija Ljubić Vojinović, Ivan Ljubić, Vanja Enbulajev, Vladimir Radulović, Nikola Stevanović, Vojislav Stevanović, Predrag Maksić, Slobodan Maldini, Anđelka Mandić-Milutinović, Čarna Marević, Goran Ivo Marinović, Dragan Marković, Iva Marković, Srđan Marlović, Marko Marović, Marija Martinović, Nikola Martinović, Marija Miković, Dejan Milanović, Duška Milanović, Branislav Milenković, Jelisaveta Milenković, Vladimir Milenković, Dejan Miletić, Jovana Miletić, Katarina Miletić, Nemanja Miličić, Miloš Milojević, Slađana Milivojević Milica Milojević, Aleksandar Milojković, Ivan Milošević, Dušan Milovanović, Vasilije Milunović, Predrag Milutinović, Dejan Miljković, Milutin Miljuš, Petar Mitković, Jelena Mitrović, Jovan Mitrović, Vladimir Mitrović, Maroje Mrduljaš, Duška Mrvoš, Vesna Nadaždin Ljubičić, Danilo Nedeljković, Saša Nedeljković, Dušan Nenadović, Milica Nešovanović, Aleksandra Nikitin, Goran Nikolić, Jelena Nikolić, Marko Nikolić, Vojislav Nikolić, Dijana Novaković Nikola Novaković, Ivan Obradović, Milena Obradović, Milorad Obradović, Siniša Obradović, Anđelina Ošap, Jelena Pančevac, Ana Panić, Vanja Panić, Ksenija Pantović, Vladimir Paripović, Miloš Paunović, Ranko Pavlović, Milorad Pejanović, Malden Pešić, Miroslava Petrović Balubdžić, Borislav Petrović, Marjan Petrović, Marko Petrovi, Milica Pihler, Tamara Popović, Jelena Pucarević, Marko Radenković, Dejana Radišić Pešić, Dušan Radišić, Ana Radivojević, Radovan Radoman, Renata Radovanović, Vladimir Radulović, Nemanja Radusinović, Aleksandar Rajčić, Mirko Rakojević, Tatjana Rakojević, Ana Raković, Ivan Rašković, Grozdana Šišović, Dejan Milanović, Zorica Međo, Aleksandra Praštalo, Nikola Milanović, Aleksandar Ristić, Katarina Ristić, Aleksandar Ristović, Arber Sadiku, Gezim Sadiku, Ana Savić, Dubravka Sekulić, Slobodan Danko Selinkić, Sanja Simonović, Miloš Spasić, Branislav Spasojević, Maja Dragišić, Milan Božić, Marko Stojković, Milica Milosavljević, Dunja Ratković, Saša Lukić, Pavle Stamenović, Danica Stanković, Oliver Stanković, Branko Stanojević, Maja Stanojević, Dragan Stevanović, Nebojša Stevanović, Nikola Stevanović, Vladimir Stevanović, Vojislav Stevanović, Vladan Stevović, Stjepanović Nenad, Dušan Stojanović, Stefan Stojanović, Nikola Stojković, Marija Strajnić, Dijana Novaković, Maja Trbović, Aleksandra Nikitin, Dušan Nenadović, Oliver Stanković, Dragana Stevanović, Aleksandar Šavikin, Grozdana Šišović, Janko Tadić, Milan Tanić, Milica Tasić, Ana Savić, Alen Spahić, Dubravka Sekuli, Nataša Janković, Adrijan Karavdi, Ognjen Stanisavljević, Mihailo Timotijević, Dejan Todorović, Maja Trbović, Žarko Uzelac, Pavle Vasev, Ljiljana Vasilevska, Milica Vasiljević, Dragana Vasiljević Tomić, Miomir Vasov,Dejan Vasović, Vojislava Vasović, Milorad Vidojević, Bojana Vitorović, Goran Vojvodić, Mirosanda Vranić, Jelan Vučić, Aleksandru Vuja, Milan Vujović, Marko Vuković, Zlata Vuksanović Macura, Jelena Zagorac, Miona Zdravković, Snežana Zlatković, Nikola Žikić, Katarina Živković, Milan Živković, Miloš Živković, Stevan Žutić, Maroje Mrduljaš, Vladimir Kulić, Dejan Jović, Nika Grabar, Petra Čeferin, Robert Burghardt, Gal Kirn, Irena Šentevska, Dubravka Sekulić, Lana Lovrenčić, Ivan Kucina, Milica Topalović, Marko Sančanin, Divna Penčić, Biljana Spirikoska, Jasna Stefanovska, Ines Tolić, Nina Ugljen Ademović, Elša Turkušić, Matevž Čelik, Alenka Di Battistta, Ana Džokić I Marc Neelen, Nebojša Milikić, Tanja Damjanović Conley, Jelica Jovanović, Višnja Kukoč, Vesna Perković-Jović, Martina Malešič, Luciano Basauri, Dafne Berc, Dinko Peračić, Miranda Veljačić, Bogo Zupančić, Tamara Bjažić Klarin, Jelena Grbić, Dragana Petrović, Luka Skansi, Dražen Arbutina, Hela Vukadin, Ana Šilović, Simona Vidmar, Matevž Čelik Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Šesto kolo edicije Deset vekova srpske književnosti štampano je u 12 knjiga: Danilo II, Danilov učenik, Grigorije Camblak, Jefimija, Danilo III, Stefan Lazarević, Andonije Rafail, Konstantin Filosof, Jelena Balšić, Nikon Jerusalimac priređivač prof. dr Tomislav Jovanović 289 str. ISBN 978-86-87079-83-0 Epske narodne pesme priređivač prof. dr LJiljana Pešikan LJuštanović 483 str. ISBN 978-86-87079-75-5 Atanasije Stojković, Joakim Vujić priređivač mr Dragana Grbić 383 str. ISBN 978-86-87079-82-3 Lukijan Mušicki priređivač prof. dr Mirjana D. Stefanović 161 str. ISBN 978-86-87079-79-3 Laza Lazarević, Janko Veselinović priređivač dr Snežana Milosavljević Milić (u saradnji sa dr Mirkom Đukićem) 527 str. ISBN 978-86-87079-80-9 Dragutin Ilić priređivač dr Vladimir Gvozden 303 str. ISBN 978-86-87079-78-6 Boško Petrović priređivač prof. emeritus dr Slavko Gordić 319 str. ISBN 978-86-87079-74-8 Vasko Popa priređivač dr Dragan Hamović 275 str. ISBN 978-86-87079-76-2 Stevan Raičković priređivač Miroslav Maksimović 363 str. ISBN 978-86-87079-77-9 Aleksandar Popović priređivač prof. dr Jovan LJuštanović 269 str. ISBN 978-86-87079-85-4 Ivan V. Lalić priređivač mr Sonja Veselinović 255 str. ISBN 978-86-87079-84-7 Slobodan Selenić priređivač dr Marko Nedić 331 str. ISBN 978-86-87079-81-6 Čitaj dalje

Opis "Zbornik savremenih ljubavnih priča" Alisa Salopek Violeta Aleksić Ana Jovanović Dobroslav Petričević Marija Rožić Jovan N. Bundalo Ramiz Nani Šaćirović Dragan Stodić Ana Babić Antonia Prgomet Gorjana Ana Dabić Franjo Frančić Dušan Mijajlović Adski Milica Spinčić Aleksandra Lalić Mirjana Đapo Helena Himel Jelena Božić Jelena Kočović Branka Mumalo Mario Lovreković Milica Mica Petković Mirjana Tachlinski Radojko Lako Veselinović Saša Z. Stanković Stela Mihailović Stevan Šarčević Tamara Lucić Dinić Tamara Maksimović Tanja Mlađen Todor Dode Rajić Zoran Krstić Vladimir Perić Slavica Mršić Petrović Barbara Šoda Amra Agić Andrija Božović Elizabeta Vojinović Nikolić Ljubisav Grujić Dragan Vilić Đorđe Vojnović Ozrenka Kapetanov Ivana Gudelj Klara Leskovar Lejla Kašić Milena Stojanović Sanja Radovanović Josipa Lesinger Selma Šljuka Sara Damnjanović Svetlana Radosavljević Suzana Bunjaku Zlatko Kraljić Mr Jovanka Božić Nina Ćosić Mirjana Komarica Renata Cvetkov Branka Vlajić Ćakić Jovan Bajc Snežana Marko Musinov Saša M Ugrinić Gala Odanović Eldin Mujkić Jelena Bogdanović Radoslav Slavnić Miroslav Pelikan Mateja Marić Miljana Čopa Anđela Karović Bratislav Petrović Branka Selaković Milošević Helena Horvat Branka Vojinović Jegdić Balša Rajčević Vedrana Franjić Maja Stanković Danilo Jelić Tanja Avramović Jagoda Iličić Anđela Pavićević Slobodan Popović Ljiljana Pantelić Novaković LJiljana Milosavljević Dejan Petković Aleksandra Sekulić Stevan Čvorović Andrea Žigić Dolenec Merima Mustafić Dragiša Eraković Jadranka Tarle Bojović Milica Mima Dmitrović Ivana Stojanović Katarina Prlić Jasmina Malešević Mirjana Ranković Matović Anastasija Kocić Dušan Voštinić Kristina Vesković Katarina Furtula Belinda Belovari Marija Solujić Maja Geček Jelić Ljiljana Živković Martina Vukić Marko Hajderer Dušan Varićak Jovana Ristić Dražena Bašić Lovrić Zoran Škiljević Vitomir Ćurčin Andrijana Iveljić Bojan Vorkapić Božica Brkan Milja Končar Dunja Matić Sanja Drča Stefan Stanojević Dragica (Bogdana) Pušonjić Olgica Vešliga Slobodan Ilić Nevena Antić Nikola Radić Iva Damjanović Tanja Stanić Sanja Ilijin Bojana Sekulić Franka Vican Pavle Lazarević Miloš Jovović Rada Ilić Lidija Radisavljević Miodrag Lazarević Nemanja Stević Nusreta Beranac Antonia Došen Midhat Hrnčić Format: 21 cm br. str.: 424 povez: tvrd Pismo: latinica

STANJE PREDMETA: Dobro očuvan. OPIS: UVODNIK dr Miroslav Pečuljić - Socijalni koreni nekih idejnih strujanja i naša naučna misao Vladimir Brener - Protiv formalizma u vaspitnom radu dr Zoran Pjanić - Jugoslovenski standardi u univerzitetskoj nastavi ANKETA Novi skupštinski sistem u svetlu jednogodišnjeg iskustva (Latinka Perović, Ilija Grba, Desa Romić, Aleksandar Magarašević i dr Hasan Hadžiomerović) Dušan Miljković - Metodološki problemi izrade društvenog plana opštine dr Mladen Zvonarević - Predmet socijalne psihologije DISKUSIJA Univerzitet danas (prof. dr Makso Šnuderl, H. M. R. Keyes, Sergej Tjulpanov i Alfred Sauvy) Luka Čelebić - Činjenice o javnim bibliotekama u Srbiji ZAPISI Profesor Fridman u `Gledištima` - Razgovor o samoupravljanju i mladima Božidar Božović - Uzgrednice Miladinka Veličković - Neki podaci o društvenom položaju žene DRUŠTVENA HRONIKA Balša Špadijer - Organizacija i metod rada opštinskih skupština dr Vladimir Jakovljević - VII internacionalni kongres antropoloških i etnoloških nauka Dragoslav Mladenović - Matematsko obrazovanje ekonomista OSVRTI Trivo Inđić - O Rajtu Milsu i `Eliti vlasti` Blaženka Lovrić Mimica - Max Horkheimer: `Pomračenje uma` PRIKAZI: Branislav Ilić - Izabrani spisi Moše Pijade dr Momir Stojković - Godišnjak instituta za izučavanje međunarodnog radničkog pokreta Rade Mihaljičić - Vizantijska civilizacija Stojan Jankov - `Voprosi ekonomiki` broj 7/64 e. m. - Časopisi u Francuskoj Bratislav Valčić - Časopisi u Engleskoj D. Kačarević - Bibliografija VINJETE Bole Miloradović NAPOMENA: Ostale predmete u mojoj ponudi možete proveriti preko sledećih linkova: - Kupindo: https://www.kupindo.com/Clan/Duduledu/SpisakPredmeta - Limundo: https://www.limundo.com/Clan/Duduledu