Detalji predmeta Stanje Polovno -Izdavač: `LOM` -Povez: Mek -Pismo: Latinica -Broj strana: 189 -Format: 22 cm -Stanje: dobro očuvano Najveći skandinavski pisac, Knut Hamsun (1859-1952), napisao je u svojoj tridesetoj godini Glad, prvi od ukupno dvadeset romana koji su ga proslavili širom sveta. Uz Floberov Novembar i Zapise iz podzemlja Fjodora Dostojevskog, ovaj Hamsunov roman je presudno uticao na modernu književnost XX veka, kako u Evropi, tako i u Americi. Malo je pisaca koji su prvom knjigom ušli na velika vrata u literaturu, a među njima je Hamsun, koji je 1920. dobio Nobelovu nagradu za svoje životno delo.` -Troškove transporta snosi kupac(cena predmeta+Poštarina) -Poštarina zavisi od težine predmeta -Šaljem preporučenom tiskovinom ili Post Express službom kako Vama odgovara -Ukoliko dodje do reklamacije, povratnu poštarinu snosi kupac -Pouzećem ne šaljem -Ne šaljem robu van Srbije -Kontakt isključivo porukama

Detalji predmeta Stanje Polovno -Izdavač: `Svetigora` -Povez: Tvrd -Pismo: Ćirilica -Broj strana: 527 -Stanje: dobro očuvano I BI POSLAN ČOVEK OD BOGA, NjEGOVO IME BEŠE PAVLE Mali rastom u očima ljudskim, velikim rastom u Bogu i u očima Božijim. Rodio se četrdeset i šestog dana Velikog rata 28. avgusta / 11. septembra 1914, na Usekovanje Sv. Jovana Pretele, u slavonskim Kućancima u tadašnjoj Austro-Ugarskoj, od oca Stevana Stojčevića i majke Ane … Patrijarh srpski Pavle, samo godinu i po od upokojenja, na freskama hramova Srpske pravoslavne crkve već se prikazuje kao svetitelj. Sa zlatnim oreolom oko glave, patrijarh Pavle jesenas je oslikan u oltaru hrama Svetog velikomučenika Dimitrija u Sjevernoj Kosovskoj Mitrovici, ali i u ne- koliko pravoslavnih crkava u Australiji. Freskopisci ga predstavljaju u plavo-beloj arhijerejskoj odeći, sa jevanđeljem u rukama i prstima spojenim za blagoslov. U najlepšem hramu Kosovske Mitrovice pokojni Patrijarh je naslikan među svetim arhijerejima Srpske crkve. Iako još nije zvanično uveden u Imenoslov svetitelja, prikazan je u istom redu sa Svetim Tihonom i Svetim Petrom Cetinjskim. Kakav je i običaj u crkvenoj umetnosti, iznad glave je natpis „Sveti Pavle patrijarh srpski“. Među koricama ove dušekorisne knjige sabrane su anegdote, pouke, besede, razgovori i opisan je život počivšeg patrijarha Pavla. -Troškove transporta snosi kupac(cena predmeta+Poštarina) -Poštarina zavisi od težine predmeta -Šaljem preporučenom tiskovinom ili Post Express službom kako Vama odgovara -Ukoliko dodje do reklamacije, povratnu poštarinu snosi kupac -Pouzećem ne šaljem -Ne šaljem robu van Srbije -Kontakt isključivo porukama

Detalji predmeta Stanje Polovno -Izdavač: `Čarobna knjiga` -Povez: Tvrd -Pismo: Latinica -Broj strana: 160+200 -Dimenzije: 160x240 -Stanje: Kao novo Smela i uzbudljiva reinterpetacija superherojskog tima Osvetnika! Čuveni mini-serijal stripskog vizionara Marka Milara koji je poslužio kao inspiracija za uobličavanje likova i priča u Marvelovom filmskom univerzumu. Spajdermen i Zeleni Goblin. X-meni i Magneto. Čudnovata bića s neverovatnim moćima suprotstavila su se starom poretku i obični građani prosto drhte od straha. Vlada nudi rešenje: malu ali ubojitu vojsku po imenu Ultimativni, stvorenu kako bi zaštitila čovečanstvo od novonastale pretnje! Među odabranim članovima su: Ajron Men, kapitalista željan publiciteta, u personalizovanom jurišnom odelu koje je sam dizajnirao Golijat, naučnik navučen na prozak i s kompleksom niže vrednosti velikim koliko i on sam Osa, sićušna razbijačica koja krije strašnu tajnu Hulk, genijalan, blag čovek ometen inhibicijom koja ga sveg obuzima i koja bi mogla da uništi sve i svakoga do koga mu je stalo Kapetan Amerika, supervojnik u bojama zastave s frizurom astronauta, politikom konzervativca i desnim krošeom bokserskog šampiona Tor, nju ejdž guru koji možda jeste ili možda nije sin skandinavskog boga... ili je prosto ludak s velikim čekićem! -Troškove transporta snosi kupac(cena predmeta+Poštarina) -Poštarina zavisi od težine predmeta -Šaljem preporučenom tiskovinom ili Post Express službom kako Vama odgovara -Ukoliko dodje do reklamacije, povratnu poštarinu snosi kupac -Pouzećem ne šaljem -Ne šaljem robu van Srbije -Kontakt isključivo porukama

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Илић, Никола П., 1926-2019 = Ilić, Nikola P., 1926-2019 Наслов Немачка бомбардовања Лесковца и околине : 1941-1944 / Никола П. Илић Врста грађе књига Језик српски Година 2000 Издавање и производња Лесковац : Наша реч, 2000 (Лесковац : Цицеро) Физички опис 91 стр. ; 21 цм Збирка Библиотека ǂНаше речиǂ ISBN (Брош.) Напомене Регистар личних имена Предметне одреднице Бомбардовање – Лесковац – 1941-1944 УДК 94(497.11)"1941/1944" LESKOVAC Od Leskovca do Brestovca spustilo se trista lovca. Trista lovca bombardera Od Leskovca ni bandera… Leskovac je u svojoj istoriji bombardovan nekoliko puta. Prvi put je to bilo 8. aprila 1941. godine, kada su ga u invaziji Sila osovine na Jugoslaviju bombardovali Nemci. U Operaciji odmazde za izzvršen puč 28. marta 1941. godine, Nemci su preduzeli niz avio-napada na gradove Srbije. Najpre su bombardovali glavni grad Beograd, 6. aprila, i istog dana Kraljevo i Kruševac, da bi 8. aprila bombardovali Leskovac i Niš. Bombardovanju Leskovca prethodilo je nemačko mitraljiranje grada iz aviona 6. aprila u popodnevnim satima. Dva meseršmita doletela su iz pravca Grdelice i, zauzevši borbenu poziciju, počeli da mitraljiraju grad od železničke stanice, gde se nalazilo mnogo ljudi i vojnika koji su čekali voz, prema centru, ali i prema periferiji, gde se nalazila protivavionska odbrana. Pod mitraljeskom vatrom iz vazduha ljudi su u paničnom strahu počeli da beže, napuštajući zaprege sa kolima na ulici, tražeći spas u bilo kakvom zaklonu. Meseršmiti nisu odustajali od svog samrtnog pohoda, ali su, srećom, bili neprecizni: kod Železničke stanice ranili su četiri civila, a poginuo je jedino Dobrivoje Nikolić iz Razgojnskog Čifluka. Avioni su još malo kružili nad gradom, a onda se udaljili u pravcu Bugarske. Tek tada, iznenađena i zbunjena, počela je da dejstvuje protivvazdušna odbrana grada, ali bez bilo kakvog uspeha. Posle ovog nagoveštaja, mnogi Leskovčani su se povukli u okolna brda, plašeći se novih napada nemačke avijacije. Uglavnom su pobegli na Rudarsku čuku, Hisar, u okolna sela. Ipak, u gradu je i dalje bilo previše ljudi. Najviše je bilo vojnika Jugoslovenske vojske koja je bila potpuno dezorganizovana. Mnogi su uglavnom čekali bilo kakvu vezu da se prevezu do svojih gradova ili sela. Bilo ih je najviše oko železničke stanice, ali i po gradskim kafanama, gde su prekraćivali vreme uglavnom do sledećeg voza. Grad je branilo nekoliko protivavionskih baterija, a najače je bilo uporište kod ogromnih brestova na mestu Ančiki blizu sela Bratmilovca. Tu je bio stacioniran i čuven i moćan protivavionski mitraljez Švarcloze koji je Srpska vojska dobavila kao ratni plen u ranijim ratnim pohodima.. Dva dana posle mitraljiranja grada, u utorak, 8. aprila, fabričke sirene su oko 10 sati najavile vazdušnu opasnost. Mnogi su odmah potražili sklonište ili pokušali da pobegnu iz grada, ali je bilo onih koji su ignorisali upozorenje i nastavili da sede po kafanama ili su ostali na svojim radnim mestima. Vrlo brzo posle najave iz pravca Bugarske pojavilo se nekoliko eskadrila nemačkih bombardera u pratnji lovaca. Bilo ih je po svedočenju očevidaca četrdesetak – meseršmita, dornijea i štuka. Protivavionska odbrana je sada blagovremeno delovala, ali i ovog puta bez uspeha. Švarcloze se nije oglašavao da ne bi otkrio svoj položaj, budući da je zbog siline dejstva imao veoma snažan i karakterističan zvuk tokom paljbe. Započelo je prvo bombardovanje grada Leskovca u njegovoj istoriji. Smrtonosni tovari bombi izručivani su na grad u talasima, čineći haos u njemu. Ljudi su kroz dim od eksplozija uspaničeno bežali na sve strane. Mnogi su popadali mrtvi ili ranjeni od gelera koji su se zabijali u zidove kuća i meso. Na početku, najviše je stradao deo oko Železničke stanice i Žitne pijace (današnji Masarikov trg), a potom su neki delovi grada potpuno uništeni. Štuke – lovačko-borbeni avioni ili obrušavajući bombarderi, kako su ih zvali, u naletima su izručivale bombe na grad a onda se u vertikalnom letu naviše okretale i ponovo zauzimale položaj za napad. Bombardovanjnje nije dugo trajalo, Bombarderi su se povukli, a grad je, makar njegov centarlni deo, ostao u ruševinama. Slika razorenog grada je bila strašna. Ranjenih i mrtvih je bilo na sve strane. Pored razrušenih kuća zjapile su krateri od eksplodiranih bombi koji su se punili vodom. Kod livnice „Sava“ bomba je pogodila zaštitni rov u kome je stradalo najviše ljudi. Od privrednih objekata pogođen je i mlin Dušana Sojiljkovića u sadašnjoj Mlinskoj ulici. Na Žitnoj pijaci pogođena je „Lakošnička kafana“ u kojoj je stradao veći broj vojnika. Bombardovanje nije trajalo dugo. Kada su izručili svoje smrtonosne tovare, nemački avioni su se povukli prema Bugarskoj bez ikakvih gubitaka. Kada se sve stišalo pristupilo se prikupljanju i prebrojavanju mrtvih i ranjenih. Ranjenici su odmah transportovani do leskovačke bolnice, a mrtvi, koji nisu odmah identifikovani, prikupljeni su na jedno mesto i porodice su ih obilazile ne bi li pronašle svoje postradale. Bilo je onih koji nisu identifikovani, jer su bili iz drugih mesta, ali i onih koje porodice nisu nikada pronašle, a koji su verovatno ostali zatrpani u kraterima ili pod ruševinama. Procene o ukupnom broju postradalih su veoma različite. Neke posleratne idu i do ukupno 500 mrtvih, ali su one, po svemu sudeći, preterane. Postoji popis žrtava nemačkog bombardovanja Leskovca koji imenom i prezimenom navodi 41 žrtvu. Svakako, bilo ih je i više, ali ne mnogo, međutim ne i manje od tog broja, iako neki noviji „istraživači“ pominju samo 11 stradalih, ali to su već neozbiljni i površni pristupi ovom u leskovačkoj istoriji do tada nezabeleženom stradanju. U bombardovanju je uništen veliki broj porodičnih kuća, ali i prodavnica i zanatskih radnji. U opštem rasulu nakon bombardovanja bilo je pojava pljački i odnošenja roba iz prodavnica. Zbog ovog i bombardovanja Niša, britanska avijacija je kasnije u dva navrata bombardovala aerodrom kod Sofije sa kojeg su nemački bombarderi poletali. CRNI LAZA NIJE DEJSTVOVAO Protivavionska odbrana Leskovca 8. aprila 1941. godine imala je u svom sastavu mitraljez Švarcloze koji su popularno zvali Crni Laza, zato što je njegovo nemačko ime upućivalo na tu igru rečima. To je bio veoma moćan mitraljez sa vodenim hlađenjem cevi i velikom ubojnom moći. Mogao je da uspešno dejstvuje do 5000 metara a zrno mu je bilo veoma ubojito. Prilikom dejstva proizvodio je veoma specifičan zvuk koji je imao posebno psihološko dejstvo na neprijatelja, ali je, isto tako, tim zvukom mogao da otkrije svoj položaj. Zbog toga prilikom odbrane od bombardovanja Leskovca nije dejstvovao, što je bila velika greška. STRADAO I INDUSTRIJALAC U centru Leskovca, kod crkve Odžaklije pogođena je bombom kuća industrijalca Tihomira Ilića, suvlasnika Fabrike kudeljnih i pamučnih artikala u sastavu koncerna Koste Ilića i sinova (kasnije Zele Veljković). Tihomir i njegov sin Mihajlo su smrtno ranjeni, kćerka Danica je ranjena u grudi, a žena Zora u nogu i leđa. JEDNO NEMAČKO – TRI SAVEZNIČKA BOMBARDOVANjA LESKOVCA U toku Drugog svetskog rata Leskovac i njegova bliža okolina bombardovani su četiri puta, posle prvog, nemačkog bombardovanja, usledila su u tri „saveznička“. Prvo je bilo savezničko bombardovanje Bunibrodskih livada 4. maja 1944. godine kada su saveznički avioni, najverovatnije ciljajući otvorenu železničku prugu koja je bila neposredno pored livada na to područje bacili oko pedeset bombi. Tada je stradalo nekoliko pastira i veliki broj stoke. Drugo savezničko bombardovanje je bilo 28. avusta 1944. godine, kada su u okviru plana presecanja povlačenja Grupe armija E iz Grčke, bacila nekoliko bombi od Hisara prema Sinkovcu, bez nekog pravog efekta. Tek posle je Koča Popović tražio „Hitno i ozbiljno bombardovanje Leskovca“, o čemu postoji originalni radiogram. Saveznici su tek nakon toga bombardovali grad. To bombardovanje se sada najviše pominje i ono, iako je zaista bilo zastrašujuće i pogubno po grad u svakom pogledu, sada služi pojedinim „istraživačima“ za promociju određenih ideoloških pozicija ili ličnih ambicija, što, takođe, ima krajnje negativne posledice.

Detalji predmeta Stanje Polovno Godina izdanja: 1979 Tip: Glavna jela Jezik: Srpski Autor: Strani Naslov: U svijetu začina i mirođija Autor: Marjana Samide (urednik) Izdavač: HP Droga Mesto: Porotrož Godina: 1979. Broj strana: 168 Začini — što podrazumijevamo pod tim skupnim imenom? Prema onome što učimo u poznavanju robe, začini su »raznovrsni dijelovi biljaka, uglavnom osušeni, koji sadrže tvari aromatičnog mirisa ili oštrog okusa. Pomoću njih možemo jelo učiniti ukusnijim i pikantnim.« Začine ubrajamo u veliku skupinu dodataka jelima (aditiva) koja obuhvaća, osim šećera, octa, soli raznih esencija i umaka, sve »prirodne ili umjetno proizvedene tvari i mješavine« koje dodajemo jelima i pićima zbog postizavanja određenog okusa. Sadržaj Istorija začinjanja Umijeće začinjanja Začini i zdravlje Tamo gdje raste papar Priča o začinima Vrtovi mirišljivili trava kroz stoljeća Mali leksikon anđelika angelica officinalis Angelika angelica angšlique anis pimpinella anisum Anis anise anis vert argo fondin boražina borač borago officinalis Borretsch borage bourrache boroviea obicna kleka juniperus communis Wacholder juniper genevrier bosiljak ocimum basilicum Basilikum basil herbe royale celer apium graveolens Sellerie celery cčleri cimet cinnamomum ceylonicum, cinnamomum cassia Zimt cinnamon cannelle curry kari Curry curry curry Češnjak bijeli luk allium sativum Knoblauch garlic ail čeirun citrus medica Zedratzitrone citron cčdrat čili capsicum frutescens Cayenne pfeffer capsicum capsicum dugačkji papar chigački biber piper longum, chavica officinarum Langer Pfeffer long pepper poivre long đumbir zingiber officinale Ingwer ginger gingembre estragon zmijina trava artemisia dracunculus Estragon tarragon estragon galgant đumbir nepravi alpinia officinarum, alpinia galanga Galgant galangal souchet long gorka naranča nakisela pomorandža citrus aurantium Pomeranze bitter orange orange amere gorki badem prunus amygdalus Bitter-mandel almond amande Korušiea bela slačica sinapis alba, brassica nigra Senf mustard moutarde gvinejski papar gvinejski biber aframomum melegueta Paradies-korner grains of paradise graines de paradis hren cochlearia armoracia Meerrettich horse-radish raifort idirot mirisni korijen acorus calamus Kalmus acorus root acore vrai kadulja žalfija salvia officinalis Salbei sage sauge kapari kapra capparis spinosa Kaper caper capre kardamom kardamona elettaria Kardamom cardamomum cardamoms cardamome kašifak žličnjak cochlearia officinalis Loffelkraut ketchup od rajfica kim carum carvi Kummel caraway carvi kiselica kiseljak rumex acetosa, rumex scutatus Sauerampfer sorrel oseille klinčić karanfilčić caryophyllus aromaticus Nelken cloves clou de giroffe komorač divlja mirodija foeniculum vulgare Fenchel fennel fenouil kopar mirodija anethum graveolens Dill dill aneth korijandar coriandrum sativum Koriander coriander coriandre krasuljica krbuljica anthriscus cerefolium Kerbel chervil cerfeuil kubeba-papar biber krupan piper cubeba Kubeben cubebs cubebes kuhinjska sol Salz salt sel kumin italijanski kim cuminum cyminum Kreuzkiimmel cumin cumin kurkuma žuti korijen curcuma longa Kurkuma turmeric curcuma kurkuma korjenasta isiot curcuma zedoaria Zitwer zedoary root rhizome de zedoaire lavanda despik lavandula angustifolia Lavendel lavender lavande lalarkinia asperula odorata Waldmeister woodruff aspdrule odorante limun citrus medica subspec. limonum Zitrone lemon citron lovor laurus nobilis Lorbeer bay laurel laurier noble luk allium Zwiebel onion oignon ljupčac selen levisticum officinale Liebstockel lovage liveche majfina dušiea thymus serpyllum Quendel continental wild thyme serpolet majrina dušioa vrtna timijan thymus vulgaris Thymian thyme thym mak papaver somniferum Mohn poppy pavot maslačak taraxacum officinale Lowenzahn dandelion dent-de-lion matičnjak limunova melisa melissa officinalis Zitronen-melisse honey plant melisse mažurana majoran majorana hortensis Majoran sweet marjoram marjolaine metvtca nana, menta mentha piperita, mentha spicata Minze mint menthe iniloduh isop hyssopus officinalis Ysop hyssop hysope muškatov cvijet myristica fragrans Muskatblute mace macis muškatov oraščić myristica fragrans Muskatnuss nutmeg noix de muscade naranča pomorandža citrus sinensis Orange sweet orange orange douce oman alant inula Helenium Alant elecampane aunće origano origanum vulgare Oregano wild marjoram marjolaine sauvage papar biber piper nigrum Pfeffer pepper poivre paprika capsicum annuum Paprika paprika paprika paprikin ketchup pelin obićni crni pelin artemisia vulgaris Beifuss mugvvort armoise pelin pravi absint artemisia absinthum Wermut wormwood absinthe pelin vrtni baštenski pelen artemisa abrotanum Eberraute southernwood aurone peršin peršun petroselinun crispum a Petersilie parsley persil piment najgvirc pimenta officinalis Piment allspice toute-epice iskaviea rogačić trigonella foenumgraecum Bockshornklee fenugreek fenugrec poriluk praziluk allium porrum Porree leek poireau portulak tušt portulaca oleracea, portulaca sativa Portulak purslane porcellane potočarka ugas nasturtium officinale Brunnenkresse watercress cresson de fontaine rutvica ruta ruta graveolens Weinraute herbygrass herbe de grace ružmarin ružmarin rosmarinus officinalis Rosmarin rosemary rosmarin sezam susam sesamum indicum Sesam sesame seed sesame soja umak šafran crocus sativus Safran saffron safran šafranika carthamus tinctorius šetrajka morski vrisak saturea hortensis Bohnenkraut summer savory sariette vanilija vanilla planifolia Vanille vanilla vanille vlašac luk drobnjak allium schoenoprasum Schnittlauch chives chivette vrtna grbavica lepidium sativum Gartenkresse garden cress cresson alenois worcester umak začinka zvjezdoliki anis illicium verum Sternanis star-anise badiane Uvod Istorija začinjanja A što je s travama? Ne postoji određena granica između začina s jedne i aromatičnih trava s druge strane. Travom se prije nazivalo sveukupno lisnato raslinje, uključujući povrće i zelenje, ali isključujući repu i korjenasto povrće. Danas pod travama podrazumijevamo u prvom redu ljekovito, aromatično i mirisavo bilje, a pod začinima sve one biljne tvari za kuhinjsku upotrebu koje svojim sadržajem eteričnih ulja i sastojcima oštrog okusa utječu na okus hrane. Umijeće začinjanja Osvajači, cestovni razbojnici, krivotvoritelji i monopolski vlasnici danas više ne ugrožavaju put mirodijama. Svaki začin možemo uglavnom kupiti u svako doba na svakom mjestu. Ali, pravilna upotreba svih onih divota koje dolaze iz zemlje gdje raste papar, još je uvijek pravo umijeće. Pravilno je začinjanje mnogo složenije i osjetljivije od ostvarenja točno odmjerenog i iskušanog recepta za kolače, od pripreme nabujka ili ribljeg ragua. Umijeće se začinjanja ubraja u visoku školu kuhanja; ono iziskuje poznavanje robe, sposobnost ocjenjivanja, osjećaj za mjeru, ukus i odvažnost. Poznavanje robe možemo steći. Kakve vrste paprika postoje? Koja je razlika između crnog i bijelog papra; između muškatovog oraščića i muškatovog cvijeta; Je li piment sličan papru ili klinčiću? Ima li razlike između anisa i zvjezđolikog anisa? Možemo li peršin sušiti? Odgovore na sva ova pitanja naći ćemo na slijedećim stranicama. Poznavanje robe prvi je preduvjet za uspješno začinjanje. Važan je preduvjet i sposobnost ocjenjivanja jer svako jelo uglavnom iziskuje samo jednu glavnu mirodiju, sve ostale služe samo kao nadopuna ili, rekli bismo, zaokruživanje. Glavne ćemo upute naći u svakoj boljoj »Kuharici«. Pa ipak, želimo li prijeći uobičajene okvire, trebali bismo sami eksperimentirati. Koji se začini međusobno podnose? Koje ne možemo upotrijebiti zajedno? Bez osjećaja za mjeru ne možemo postići one fine razlike koje su toliko važne kod klasičnog začinjanja. Iziskuje li neko jelo samo mrvicu paprike ili dvije žličice tog crvenog začina u prahu? Je li za šafranom pripremljenu rižu dovoljno šafrana na vrhu noža ili je preporučljiva dvostruka količina? Da li ćemo biti oprezni ili širokogrudni pri upotrebi nekog začina ovisi o jačini njegovog djelovanja. Npr. šetrajku možemo u nekom jelu od graha kuhati samo kratko vrijeme, a zatim je moramo izvaditi. Listovi će lovora i suviše nametnuti svoj miris jelu ako ga upotrijebimo u prevelikoj količini. Naribanog je oraščića dovoljan samo dašak. S druge strane, prevelikom količinom curryja ili paprike ne možemo prouzročiti veliku štetu. Sličnih primjera ima bezbroj. Tijekom vremena ustanovit ćemo i sami kojim ćemo količinama začina najbolje začiniti neko jelo. Uostalom, pravilna upotreba začina je pitanje okusa i ukusa. Ti osjeti ne moraju biti prirođeni, no možemo ih steći dnevnom upotrebom začina i začinjanjem hrane. Preporučujemo da, kao vježbu, ispitujete sadržaj začina u stranim kuhinjama. Taj će vam postupak uskoro prijeći u krv. Nećete moći okusiti ni jedan umak, kolač ili napitak a da ne razmislite o upotrebljenim začinima. Potječe li oštrina od paprike, kajenske paprike, tabasco-ekstrakta ili bijelog papra? Potječe li boja od curryja ili šafrana? Da li je nježan, jedva osjetan okus dobiven dodatkom klinčića ili cimeta? Tako prikupljene i provjerene podatke pokušat ćete primijeniti u vlastitoj kuhinji. Odvažnost smo naveli na posljednjem mjestu, no trebala bi stajati na prvom. Ta je vrlina presudna ako se odlučite da prekinete s uobičajenim, možda već jednoličnim navikama začinjanja i krenete novim putevima. Ako ste već iscrpili mogućnosti vlastitih zaliha začina, ogledat ćete se u nekom specijal izabranom ili dobro opremljenom dućanu za novim, originalnim mirodijskim pobudama. I u začinima postoji pomodnost. Tako se paprika tek posljednjih desetljeća probila npr. u Njemačkoj. Sezam i origano su u poslijeratnim godinama doživjeli pravi bum u SAD. Kod nas tek sada otkrivamo curry i slične smjese začina. Svatko će sam odlučiti da li će prihvatiti »mirodijsku modu«, no vrijedi barem pokušati. I još jedan savjet: nemojte nikada provjeravati okus nekog jela kuhačom na kojoj se zadržalo brašno i umak, već čistom žlicom. A kako nepce kuhara ili kuharice uslijed d

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Словић, Слободан Наслов ФОРЕX : тргување (основен курс) / Слободан Словиќ ; преведена од Александра Станковска Остали наслови Фореигн Еxцханге Врста грађе књига Језик македонски Година 2014 Издање 2. изд. Издавање и производња Белград : Висока школа струковних студија за економију и управу, 2014 (Белград : Меграф плус) Физички опис 192 стр. : илустр. ; 24 cm Други аутори - особа Станковска, Александра ISBN 978-86-86745-51-4 (брош.) Напомене Тираж 500 Напомене и библиографске референце уз текст. Предметне одреднице Девизно тржиште Девизни курс УДК 339.748 COBISS.SR-ID 207273228 ŠTA JE FOREX (TRGOVANJE VALUTAMA)? Globalno finansijsko tržište stranih valuta (Foreign Exchange Market, Forex ili FX) omogućava jednostavnu kupovinu i prodaju stranih valuta. Predstavlja jedno od najvećih i najlikvidnijih finansijskih tržišta na kome učestvuju banke, centralne banke, finansijske institucije, vlade, korporacije, osiguravajuće kompanije, ali i individualni investitori. 112111_1246_TAJEFOREXT1.jpg Tržište stranog novca je dostupno 24 časa dnevno osim vikendom, specifično je zbog velikog obima trgovanja, velike likvidnosti tržišta, globalne rasprostranjenosti, zbog velikog broja različitih faktora koji utiču na promene cena valutnih parova i mogućnosti da se koristi efekat poluge (Leverage). Na ovakvom tržištu, profit se ostvaruje kupovinom i prodajom valuta po različitom kursu. Valute sa kojima se najčešće trguje na berzi stranih novca su: Američki dolar, Evro, Japanski jen, Britanska funta, Švajcarski franak, Australijski dolar, Kanadski dolar, Novozelandski dolar. Tržište stranog novca je teško uporediti sa ostalim oblastima svetskih finansijskih tržišta najviše zbog velike osetljivosti na brojne faktore. Cene na tržištu stranog novca se konstantno menjaju. Promene deviznih kurseva obično su uzrokovane stvarnim novčanim tokovima tj. kurs se formira u zavisnosti od ponude i potražnje, ali isto tako devizni kursevi su veoma osetljivi na vesti iz oblasti ekonomije, politike kao i vesti o prirodnim nepogodama. Pošto ovakvo tržište nije centralizovano, izbegava se mogućnost uticaja centralnih banaka. FOREX2 Trgovanje na tržištu stranog novca dostupno je 24 časa dnevno, osim vikendom. Po našem vremenu trgovanja počinu nedeljom u 22:00 a završavaju se petkom u 22:00. Glavni trgovinski centar nalazi se u Londonu, ali i Njujork, Tokio, Hong Kong i Singapur predstavljaju takođe važne centre preko kojih se vrši trgovina stranim novcem. Ovakvim rasporedom trgovinskih centara, omogućava se trgovanje 24 časa dnevno, trgovanje počinje u azijskim centrima, zatim trgovanje preuzima centar u Londonu, pa Njujork, a zatim ponovo Azija. Valutni parovi Na tržištu stranih valuta se trguje valutnim parovima, tj. vrši se konvertovanje jedne valute u drugu po različitim cenama. Na ovakvoj berzi, cena jednog valutnog para može više puta promeni vrednost roku od minuta. U periodima intenzivnih trgovanja, u roku od jednog minuta, cena može promeniti vrednost više desetina puta ili čak stotina puta. Promena cena kod većine valutnih parova prati se na četvrtoj (0.0001), a kod valutnih parova gde se trguje sa japanskim jenom prate se promene cena na drugoj (0.01). Trgovanje na tržištu stranih valuta Trgovanje na berzi stranog novca je specifično po visini iznosa kojima se trguje. Promene u kursu između dve valute su uglavnom relativno male, u nekim slučajevima cena se menja tek na trećoj, četvrtoj ili čak petoj decimali. Zbog toga, iznosi kojima se trguje treba da budu dovoljno visoki da bi se mogla ostvariti zarada na tako malim razlikama u ceni. Termin “Lot” odnosi se na iznos od 100,000 jedinica valute kojom se vrši trgovanje, a iznos kojim se vrši trovanje (Size) obično se izražava u broju uloženih Lot-a. Prilikom trgovanja na ovakvom tržištu, uobičajeno je da brokerske kompanije omogućavaju investitorima da trguju većim iznosima od onih koje imaju na računu, tj. da koriste efekat poluge (Leverage). Brokerske kompanije najčešće omogućavaju Leverage u odnosu 200:1, to znači da je moguće otvoriti pozicije u kojima su iznosi kojima se trguje i do 200 puta veći od trenutnog stanja na računu. Ukoliko je pozicija otvorena u skladu sa kretanjem cena na tržištu Leverage će znatno uvećati profit. Međutim ako se cena na tržištu kreće u suprotnom smeru od otvorene pozicije Leverage može biti uzrok velikih gubitaka, zbog toga se posebna pažnja mora posvetiti određivanju visini iznosa kojim se trguje. FOREX4 Trgovanje na finansijskom tržištu predstavljaju niz uzastopnih operacija u kojima se vrši prodaja ili kupovina jednog od dostupnih valutnih parova po trenutnoj ceni na tržištu. Cilj trgovanja na ovakvom tržištu je da se ostvari zarada u razmeni valuta po različitim cenama. Jedna transakcija (trgovanje) na valutnom paru počinje otvaranjem pozicije (u smeru Buy ili Sell), a završava se zatvaranjem pozicije. Takva transakcija počinje otvaranjem pozicije tj. razmenom određenog iznosa jedne valute za odgovarajući iznos druge valute po ceni u trenutku otvaranja pozicije. Prilikom otvaranja pozicije, korisnik bira valutni par, vrstu transakcije tj. da li će izvršiti Buy ili Sell nalog (kupovina ili prodaja) i iznos kojim se trguje. Takva transakcija završava konverzijom valuta u suprotnom smeru, tj. zatvaranjem pozicije kada se dobijeni iznos druge valute konvertuje po ceni u trenutku zatvaranja pozicije u prvu valutu. Ostvarena razlika između cena takve dve cene predstavlja profit ili gubitak na trgovanju. Pored razlike u ceni, visina profita (ili gubitaka) zavisi i od iznosa kojim se trguje. Na berzama na kojima se trguje akcijama, profit se ostvaruje kada se neka od akcija kupi po nižoj ceni a naknadno se proda po skupljoj ceni, dakle, da bi se ostvario profit potreban je rast cena akcija. Na berzi stranih valuta profit se može ostvariti prilikom rasta cena, ali isto tako i prilikom pada cena. Kod pozicija u smeru Buy, da bi se ostvario profit cena u trenutku zatvaranja pozicije treba da je viša od cene u trenutku otvaranja pozicije. Na primer na valutnom paru EURUSD, ako je pozicija otvorena u smeru Buy po ceni 1.3603, i ako je pozicija zatvorena kada je cena iznosila 1.3663, u ovom ovom primeru je je razlika u ceni je pozitivna i u ovom slučaju profit iznosi 60 jedinica (Pips). U slučaju da je ovakvo trgovanje zatvorene po ceni nižoj od 1.3603 ovakva transakcija bi se završila sa gubitkom. Kod pozicija u smeru Sell je upravo obrnuta situacija, da bi se ostvario profit cena u trenutku zatvaranja pozicije treba da je niža od cene u trenutku otvaranja pozicije. FOREX5 Formiranje cene valutnih parova Devizni kursevi se formiraju u zavisnosti od očekivanja da se dogode promene na nekim od monetarnih tokova kao što su: rast bruto domaćeg proizvoda (GDP), inflacija, kamatne stope, budžeti, trgovinski deficit ili suficit, i drugi makroekonomski uslovi. Ponuda i potražnja za nekom valutom javlja se pod uticajem ekonomskih faktora, političkih faktora i tržišne psihologije: Ekonomski faktori – ekonomski faktori se mogu pratiti preko ekonomske politike, državne strukture, centralnih banaka i drugih parametara koji se iskazuju preko ekonomskih izveštaja. Tržište obično negativno reaguje na povećanje deficita budžeta ili pozitivno na smanjenje deficita. Politički faktori – unutrašnji, regionalni i međunarodni politički uslovi i događaji imaju veliki uticaj na tržište valuta. Politička nestabilnost može imati negativan uticaj na privredu nacije, a samim tim i na valutu te zemlje. Događaji u susednim zemljama ili regionu mogu imati pozitivan ili negativan uticaj i na valute ostalih zemalja. Psihologija tržišta – percepcija investitora na tržištu može uticati na kretanje cena. Ekonomski izveštaji i procene utiču na kretanje cene valuta na tržištu. Parametri kao što su bruto nacionalni dohodak (GDP), stope zaposlenosti, stanje deficita i inflacije mogu direktno uticati na kratkoročne promene cena na tržištu. Investitori analiziraju dostupne podatke o prethodnim promenama cena kako bi identifikovali obrasce koje mogu koristiti za procenu budućih kretanja cena. Očekivanje predstojećih događaja takođe utiče na promenu cena. FOREX6 Na primer, na grafikonu se jasno primetiti da je japanski jen izgubio od 5-10% vrednosti u odnosu na druge valute (EUR, USD, AUD, NZD), ovaj pad vrednosti jena nastao je zbog zemljotresa, cunamija i nuklearna katastrofe koji su pogodili Japan 11.mart.2011. FOREX7 Početkom avgusta 2010. Eric Schmidt, jedan od rukovodilaca kompanije Google, je izjavio da se trenutno na svaka dva dana generiše otprilike pet eksabajta podataka (5EB=5´1018 bajta, ili 5EB= 5,000,000,000GB). To je otprilike količina informacija koja se može uporediti sa ukupnom količinom informacija koju je kompletna ljudska civilizacija kreirala od svojih početaka pa sve do 2003. godine. Slična situacija se može uočiti na finansijskim tržištima, sve više informacija je dostupno, a takve informacije je potrebno obraditi na odgovarajući način u što kraćem vremenu kako bi se iskoristio povoljan trenutak na tržištu. Ovakva situacija je dovela do toga da se sve više trguje pomoću softverskih metoda čime se znatno ubrzava proces trgovanja. FOREX8 Softver za automatsko trgovanje omogućava praćenje velikog broja parametara i donošenje odluka u realnom vremenu. Softver za automatsko trgovanje je u stanju da, nakon što primeti povoljnu priliku na tržištu, samostalno obavi transakcije kupovine i prodaje određenog valutnog para, deonice ili robe. Trajanje takvih transakcija (od kupovine do prodaje) se često meri u sekundama, u nekim slučajevima takve transakcije mogu trajati svega nekoliko milisekundi. Na takav način, softver za automatsko trgovanje stiče prednost nad trgovcima koji manuelno zadaju naloge za trgovanje. Softverske platforme za trgovanje Softverske platforme za trgovanje prikazuju promene cena na tržištu i omogućavaju korisnicima da šalju

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Sušjan, Andrej Наслов Postkeynesianska ekonomska teorija : vzpostavljanje alternative neoklasični ekonomiki / Andrej Sušjan Врста грађе књига ; одрасли, озбиљна (није лепа књиж.) Језик словеначки Година 1995 Издавање и производња Ljubljana : Fakulteta za družbene vede, 1995 Физички опис 275 str. : graf. prikazi ; 21 cm Збирка Znanstvena knjižnica ; 13 ISBN 86-80227-44-7 Напомене Summary Bibliografija: str. 243-260. Предметне одреднице Ekonomske teorije – Postkenzijanizam УДК 330.834 kejnzijanizam, Kejnzijanizam Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije Idi na navigacijuIdi na pretragu Kejnzijanska ekonomija (također poznata i kao kenzijanizam ili Keynesova škola) je naziv za makroekonomsku teoriju temeljenu na idejama britanskog ekonomista Johna Maynarda Keynesa. Kejnzijanski ekonomisti tvrde kako odluke koje se donose u privatnom sektoru nacionalne ekonomije ponekad dovode do neefikasnih, odnosno neželjenih makroekonomskih efekata, a koje može suzbiti aktivna ekonomska politika preko javnog sektora, odnosno monetarna politika centralne banke i fiskalna politika vlade koja nastoji stimulirati proizvodnju bez obzira na poslovne cikluse. Keynes je te ideje prvi put oformio u svom djelu The General Theory of Employment, Interest and Money iz 1936. godine. Iako se to djelo smatra jednim od najuticajnijih u historiji ekonomske nauke, njegova tumačenja su predmet debate, tako da se nekoliko međusobno suprotstavljenih škola naziva kejnzijanskim. Kejnzijanska ekonomija zagovara miješanu privredu - odnosno dominaciju privatnog sektora, ali uz važnu ulogu vlade i javnog sektora. Taj je model dominirao ekonomskim politikama vodećih zapadnih zemalja pred kraj Velike ekonomske krize, u drugom svjetskom ratu te u poratnim decenijama sve do 1970-ih kada je izgubio svoj uticaj uslijed toga što mu se pripisivao novi fenomen stagflacije. krajem 2000-ih i početkom 2010-ih je, međutim, dovela do svojevrsnog preporoda kejnzijanskih ideja koje su stekle popularnost kako među javnošću, tako i među mnogim zapadnim vladama. Eksterni linkovi John Maynard Keynes,The General Theory of Employment, Interest and Money,1936 Djela čiji je autor John Maynard Keynes na Projektu Gutenberg Fonseca, Gonçalo L.. „The Keynesian Revolution”. Pristupljeno 30. 06. 2008. Why America Must have a Fiscal Stimulus Lawrence Summers, Harvard Kennedy School's Belfer Center "We are all Keynesians now" historic piece; macroeconomics in mass publications Donald Markwell, Keynes and Australia, Reserve Bank of Australia, 2000 [1] Alan Greenspan Speech Alan Greenspan blames Keynesian economics for debilitating the U.S. economy prior to the Presidency of Ronald Reagan. Family of Economics Norman, Reuben L. Jr. „Theories on the Great Depression: Harris, Sklar and Carlo: Secular Stagnation, Disaccumulation, Monopolies-Overproduction and the Long Waves”. [sakrij]vru Kejnzijanci Osnivač John Maynard Keynes Neo-kejnzijanci Alvin Hansen • John Hicks • Abba P. Lerner • William Phillips • Trygve Haavelmo • Paul Samuelson • James Tobin • Franco Modigliani • James Duesenberry • Robert Eisner • William Baumol • Don Patinkin • John G. Gurley • Edward S. Shaw • Arthur Melvin Okun • Robert Mundell • Lawrence Klein • William Poole Post-kejnzijanci Paul Davidson • Joan Robinson • Richard Kahn • James Meade • Roy Harrod • Evsey Domar • Michał Kalecki • Nicholas Kaldor • Hyman Minsky • Alain Barrère • Lloyd Metzler • Sidney Weintraub • Myron J. Gordon Novi kejnzijanci Edmund Phelps • George Akerlof • Stanley Fischer • Olivier Blanchard • Alan Blinder • John B. Taylor • Robert J. Gordon • Joseph Stiglitz • Robert Shiller • Mark Gertler • Maurice Obstfeld • Paul Krugman • Kenneth Rogoff • Ben Bernanke • Lawrence Summers • Julio Rotemberg • Michael Woodford • Nobuhiro Kiyotaki • David Romer • N. Gregory Mankiw • Nouriel Roubini • Andrei Shleifer • Jordi Galí • Marc Melitz Kejnsijanizam Džon Mejnard Kejns, živio od 5. juna 1883. do 21. aprila 1946. godine. Britanski ekonomista, sin starijeg poznatog Džona Nevila Kejnsa, profesora sa Kembridža. Dž. M. Kejns prvo je studirao na Itonu, zatim je upisao Kraljevski koledž pri Kembridžu, a kasnije se preusmerio sa matematike na politiku i ekonomiju na Kembridžu Kejnsijanizam je ekonomski pravac koji je dobio ime po Džonu Majnardu Kejnsu, jednom od najvećih svetskih umova na polju ekonomske naučne misli, smatra se tvorcem državnog intervencionizma i moderne makroekonomije. Napisao je mnogobrojna naučna dela i knjige.[1] Kejnsov doprinos ekonomskoj teoriji i politici bio je determinisam isključivo ličnim bavljenjem kriznim problemima njegove ondašnjice, a naročito sa gubitkom položaja vodeće sile njegove države u ekonomskom poretku. Bavio se krizama koje su nastale kao rezultat rata, postratnog perioda, kao što su finansijska, politička i socijalna kriza. Sredinom 1920. godine počinje da izgrađuje svoj sopstveni koncept upravljanja nacionalnom ekonomijom, čime raskida sve veze sa tradicionalnim dogmatskim pristupom kojeg obilježava kao „klasični". On se nije mogao pomiriti sa apriornom dominacijom privatno-kapitalističkih interesa u kriznim vremenima, apsolutnom slobodom konkurencije kao okvirom njihovog delovanja i „Lese fer“ politikom.[2] Najbitnije Kejnsovo delo je Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca (енгл. The General Theory of Employment, Interest and Money), 1936. U njemu je tvrdio i pokušao da dokaže da slobodan tržišni sistem ne teži ravnotežnom stanju, uključujući i punu zaposlenost, već baš suprotno, neravnotežama izraženim krizama i privrednim ciklusima. Ovom knjigom Kejnsova delatnost je izvršila revolucionarno dejstvo u ekonomskoj misli, budući da je doveo u pitanje glavnu pretpostavku (do)tadašnje makroekonomske teorije. Iz Kejnsove teorije vrlo brzo je izvedena potreba široke državne intervencije, a fiskalne politike pre svega. Kejnsijanizam je vladao makroekonomskim mišljenjem oko pola veka, da bi njegovu dominaciju ugrozila tzv. nova klasična ekonomija 1980-tih godina. Današnji neokejnsijanizam vrlo malo podseća na svog utemeljivača.[3] Садржај 1 Kritika maršalijanske teorije zaposlenosti 2 Kritika Sejovog zakona tržišta 3 Kejnsov efekat 4 Instrumenti ekonomske politike po Kejnsu 5 Vidi još 6 Reference Kritika maršalijanske teorije zaposlenosti Maršalijanska ekonomska misao polazi od pretpostavke koja je u literaturi poznata pod imenom „potpuna zaposlenost" (u sebe uključuje frikcionu i sezonsku nezaposlenost), a koja je nešto manja od 100%. Maršalijanska ekonomska misao ne isključuje ni postojanje „voljne nezaposlenosti" u okviru svog koncepta „potpune zaposlenosti". Voljna nezaposlenost je takva nezaposlenost kod koje radnici ne žele da rade za određen nivo, veličinu, nadnice. Dakle, predstavnici ove misli isključuju mogućnost postojanja „nevoljne nezaposlenosti", a koja je bila karakteristična za Kejnsovo vreme. Nevoljna nezaposlenost nastaje u trenucima kriza i depresija te postaje akutni problem privrede. Za radnike kažemo da su nevoljno nezaposleni kada žele raditi za plate kakve prevladavaju na tržištu, ali ne mogu naći posao. Zato Kejns za maršalijansko shvatanje nezaposlenosti kaže: „Tradicionalna teorija se može primeniti jedino na stanje pune zaposlenosti“. Nju ne treba primenjivati na problem nevoljne nezaposlenosti.[4] Kritika Sejovog zakona tržišta Klasična i postklasična ekonomska misao (tj. Maršalijanska ekonomska misao) zasniva se na principu „Lese fer“, slobodnom tržištu i nemešanju države u privredu. Zašto oni smatraju da nema potrebe za državnim uplitanjem u privredu - zato što na slobodnom tržištu postoje tržišni mehanizmi koji besprekorno obezbeđuju: a) punu zaposlenost svih faktora proizvodnje i b) najrazumniju alokaciju faktora proizvodnje između pojedinih privrednih grana. Kejns, u suštini, smatra da takav mehanizam ne postoji. Žan Batist Sej je bio poznati francuski ekonomista i tvorac tzv. „Sejovog zakona“ ili „zakona tršišta“. Ovaj zakon je često izražavan rečenicom: „Svaka ponuda kreira sopstvenu tražnju“. Drugim rečima, svaki prodavac je i kupac, a svaki kupac je prodavac. Proizvodnja stvara sama svoje tržište, a opšta kriza hiperprodukcije je onemogućava - te su ponuda i tražnja uvek u ekvilibrijumu. Iz Sejovog zakona je proizilazilo da odluka da se suzdržimo od lične potrošnje po nekom nevidiljivom mehanizmu dovodi do reinvestiranja radne snage i ostalih faktora proizvodnje u sferu proizvodnje kapitalnih dobara. Kejns je odbacio ovakvu pretpostavku. Ovakvo stanovište ne može da se uklopi u privredu u kojoj je razvijena robno-novčana razmena. To što pojedinac štedi i time bogati sam sebe, ne mora nužno da dovede i do bogaćenja društvene zajednice u celini. Odbacivanjem Sejovog zakona, Kejns je doveo u pitanje i neke druge tekovine klasične doktrine poput: korist od privatne i javne štedljivosti, stav prema kamatnoj stopi, tradicionalna teorija nezaposlenosti, kvantitativna teorija novca, neograničena korist od ekonomskog liberalizma u spoljnoj trgovini itd.[4][5] Kejnsov efekat Kejns se fokusirao na pitanje: „Zašto uz datu ponuda rada, po tržišnim nadnicama, postoji dugotrajan višak ponude rada nad potražnjom rada?“ Davanje svog odgovora na pitanje, odnosno tumačenje, izgrađuje na hipotezi: „Agregatna potražnja za robama i uslugama determiniše tražnju rada, odnosno zaposlenost“. Pa prema tome, ova disharmonija između potražnje rada i ponude rada, jeste posledica nemogućnosti potražnje rada da dostigne ponudu rada, odnosno to je posledica preniske potražnje za robom i uslugama. Dalje, zbog niske potražnje za robama i uslugama prodavci snižavaju cene dobara, a to rezultuje i smanjenjem nadnica. Smanjenje nadnica dovodi do smanjenja ličnog dohotka, a to opet uzrokuje opadanjem agregatne potražnje. Ovo je posle nazvano „Kejnsov efekat".[6] Instrumenti ekonomske politike po Kejnsu U vreme kriza i depresije, poslodavci zbog straha od bankrota režu troškove, smanjuju plate, smanjuju investicije, otpuštaju radnike i poduzimaju druge „preventivne mer

Detalji predmeta Stanje Polovno Petar Zec Televizijski mejdan Simeuna Đaka Banja Luka, 1999 Sadržaj monografije Predgovor: Kočić u filmskoj viziji Petra Zeca - Srba Ignjatović Petar Zec: Televizijski mejdan Simeuna Đaka / dnevnik nastajanja TV-filma Petar Zec: Mejdan Simeuna Đaka / scenario za TV-film po motivima proze Petra Kočića (Najavna i odjavna špica svih saradnika) Pogovor / Scenaristički pledoaje Petra Zeca (Radomir Putnik) Summary Beleška o autoru Petar Zec: Televizijski mejdan Simeuna Đaka Biblioteka Kočićeva scena Uređuju: Zoran Kalinić, Nikola Vukolić Recenzenti: Radomir Putnik, Srba Ignjatović Likovna oprema: Zvonko Lovrić Izdavači: Zadužbina "Petar Kočić" Banja Luka - Beograd i Nezavisna radio televizija Banja Luka Za izdavače: Nikola Vukolić i Zoran Kalinić Lektori: Milorad Telebak i Mladen Šukalo Kompjuterska obrada sloga: Zorica Banjac Fotografije: Drago Vejnović Štampa: "Grafid" Banja Luka Za "Grafid": Branislav Ivanković Prvo izdanje Štampanje završeno oktobra 1999. Tiraž 500 SIR - katalogizacija u publikaciji Narodna i univerzitetska biblioteka "Petar Kočić", Banja Luka 791.44 Zec, Petar Televizijski mejdan Simeuna Đaka / Petar Zec. Banja Luka : Zadužbina Petar Kočić ; Nezavisna televizija, 1999 (Banja Luka : Grafid). - 171 str.: Ilustr. ; 21 st. - (Biblioteka Kočićeva scena) Tiraž 500. - Kočić u filmskoj viziji Petra Zeca : predgovor / Srba Ignjatović. - Scenaristički pledoaje Petra Zeca : pogovor / Radomir Putnik. - / Petar Zec. Beleška o autoru = ISVN 86-7250-026-1 Srba Ignjatović Kočić u filmskoj viziji Petra Zeca Baveći se na teorijsko-analitički, a pogotovu na rediteljsko-interpretativni način delima Ive Andrića i Miloša Crnjanskog, Petar Zec je dosegao jedno retko a izuzetno bitno umeće koje je valjano demonstrirao i u svom najnovijem pothvatu - stvaralačkom filmskom pristupu delu Petra Kočića. Pouzdano ovladavši, naime, prostorima piščevog duha, njegovim tananostima i osobenostima, Petar Zec u svojim scenarijima i njihovim realizacijama po pravilu nudi sintezu motiva, skladan kombinatorički mozaik i preplet "ključnih mesta", likova, sudbina i iskaza. To je, zapravo, "ključ" kojim on odbravljuje naše klasike i njihove velike književne tvorevine. Stoga, s mirnim pouzdanjem, pristupajući pisanju scenarija Mejdan Simeuna Đaka, u ciklus priča o krajiškoj i gomioničkoj legendi "udeva" druge pripovetke, druga dela, odnosno njihove motive i likove (Mrguda, Jablan, a tuje i Tuba). Zbog onih kojima će se ovakav pristup i postupak učiniti preslobodnim valja odmah istaći da je upravo u njemu sadržana tajna rediteljske uspešnosti i kreativnosti Petra Zeca. On je, uostalom, navikao da ne ide utrtim i lagodnim putem. O tome, opet, najbolje svedoče Petrovi lucidni i duhoviti dnevnici, brzi tekstualni "krokiji" s lica mesta, iz srži zbivanja (najpre Kako sam režirao pakao, dnevnik nastanka pozorišne predstave, a sada i dnevnik nastajanja filma o Simeunu Đaku naslovljen kao Televizijski mejdan Simeuna Đaka). Predstavljajući vrstu dokumentarne proze, ovi dnevnici, a pogotovu potonji, mestimice se razlistavaju u kompleksnu, punokrvnu prozu. Potom se iznova preobraćaju u skiciranje i brzo beleženje trenutka, okolnosti, problema, zbivanja. Tako nastaje jedna neobična literatura koja se može primati na više načina. Početnici u "fahu" iz nje mogu da nauče mnogo; usuđujem se da kažem - više nego na oficijelnim predavanjima na kojima im niko neće docirati Da temu kako iznaći producenta, kako se snalaziti na terenu, s ljudima - to znači i posebnim glumačkim sojem - a pogotovu s istinski nepredvidljivim velikim i malim problemima, nedostacima opreme, vremenskim prilikama i neprilikama... Dnevnik nastajanja filma o Simeunu Đaku unekoliko se doživljava i kao svojevrsni (nehotični) priručnik o toj vrsti rada. "Priručnik", povrh svega, nastao kao freska "upisana" u svež malter, naprečac, brzim potezima, dok se još ništa nije "osušilo" - dakle, bez famozne distance, premišljanja i oklevanja. Istinito, ispovedno, neposredno. To je način rada u tekstu ove vrste karakterističan za Petra Zeca. A šta tek reći povodom, nekako uzgredno, kroz njega samo prodenute pitalice da li je filmska umetnost laž ili istina (na koju autor, s lukavstvom dostojnim Kočićevih junaka, naizmenice odgovara različito)? Da je film bolna i potresna, istinita umetnost potvrdiće nam, između ostalog, epizoda o saživljavanju malo pometenog seljaka iz okoline manastira Gomionice koji posmatra snimanje a Simeunov mejdan s Asan-begom prima kao živu živcatu istinu i "ponovljenu realnost" jaučući: "Zar sam doživio da Turci ponovo robe manastir?!" A opet, u ovom našem podneblju zarobljenom "večnim vraćanjem istog", neposredni, urbani pandan je zbivanje zabeleženo 7. marta 1999. u Brčkom, prilikom autorovog putovanja iz Beograda u Banju Luku. Reč je o nesporazumu između vozača autobusa i "norveškog soldata" (jezička barijera), pri kojem vojnik, "ubica dečijeg lika", spremno skida pušku, a vozač, dobro razumevajući tu "semiotiku", naglo ide u rikverc, nasedajući na kola što su mu se našla za leđima. Poslednju epizodu nalazimo na samom početku dnevnika, pribeleženu u času kada se ideja o ekranizaciji Kočićevih dela tek nazirala. Usledilo je, potom, ono što je usledilo: američko bombardovanje Srbije. Baveći se intenzivno Kočićem i radeći na svom scenariju, Petar Zec tek uzgred beleži prelete aviona i projektila koje, s porodicom, posmatra kroz "nebeski", krovni prozor svoje mansarde. Voleo bih da vidim bilo kojeg evropskog ili svetskog reditelja u identičnoj situaciji! Ali tih dana u Beogradu i diljem Srbije zaista su nastajale raznorodne knjige, dnevnici, pesme, scenarija... Hoću zapravo veoma mirno da kažem, bez ikakvog pregrejanog patriotizma, da u mnogom stvaraocu, a i u Petru Zecu, očito "čuči" nešto od Kočićevog Simeuna Đaka. I baš zato je Simeun za sve nas tako izazovan. On je pomamljeni maštar, rakijski mudrijaš, klepetalo, tragičar, optimist, u visprenom dosluhu s tradicijom ali i u povremenom begu od realnosti, pesnik po duši, skladni antipod onome iza kazana... Taj antitetični spreg jezgro je smisaone dramatike kod Kočića baš kao i kod Petra Zeca, a u Zečevom scenariju jednako prisutan i bitan kao i u njegovom dnevniku. To, naravno, još nije sve, jer nije dovoljno za priču i kompleksnu filmsku "storiju". Potrebna su i druga jezgra, druge žiže značenja. Zbog toga su neophodni otac Partenija i Mračajski proto, Mrguda i Mika, Blagoje i Tuba, odnosno još čitav niz likova... Plod kreativnog rediteljskog čitanja Kočića pogotovu je još jedna Zečeva sinteza; naime, objedinjavanje karakteristika lika Davida Štrpca s vanrednim Kočićevim narativnim izumom, glasom onog iza kace. Kombinacija uistinu "atomska", takva da nju može da "iznese" tek glumac klase Aleksandra Berčeka. A kada smo već kod glumaca - koji su po definiciji na filmu živo, fizički "materijalizovano" ovaploćenje literarnih likova - valja posebno skrenuti pažnju na praktičarsku stranu rediteljskog rada: procenu i osećanje s kojim Petar Zec raspodeljuje uloge, u ovom slučaju Ćustiću, Lazoviću, Sokićki, Bekjarevu, Staniću, Zuboviću i, naravno, svima iz brojne glumačke ekipe... Od te tačke pa nadalje začinje se ona vrsta specifično filmske (dramske) realizacije spram koje su svi papiri, zapisi i zamisli samo podloga (bez koje se, doduše, ne može, ali i koja nema moći da oživi sama od sebe). Na početku svog dnevnika Petar Zec beleži: "Kada sam u noćima NATO-bombardovanja Beograda čitao Simeunove megdane mlađoj ćerki Jeleni, ona me je stalno prekidala: 'Prevedi mi šta znače te reči?' Ovo je knjiga o tome kako je nastao tv-film Mejdan Simeuna Đaka, ili kako sam reči preveo u filmske slike u velikoj nadi da će ovakav Simeunov srpski govor ceo svet razumeti." Povodom ovog višestrukog "prevođenja" arhaičnog na savremeno zanimljivo je pozvati se na još jednog, i to vrlo autoritativnog svedoka: "Takav kakav je, Petar Kočić je kao pisac nesumnjivo izražavao više Krajinu nego Bosnu, mnogo više Bosnu nego, recimo, Hercegovinu ili pogotovu druge naše zemlje, ali tim svojim u osnovi uskim i specifično krajišničkim načinom on je, s druge strane, dobrim delom izražavao revoltirani i na revolt skloni deo svačije duše svoga vremena, ne samo u Bosni i Hercegovini nego u celom srpskom narodu, pa i preko tih granica" (Ivo Andrić: Zemlja, ljudi i jezik kod Petra Kočića). Ništa manje nije zanimljivo ni davnašnje uočavanje Branka Lazarevića da je Petar Kočić, naporedo s Borisavom Stankovićem, u srpsku pripovetku uneo značajne elemente lirizma. Lirizam je, u stvari, drugo uporište Kočićeve šire čitljivosti, univerzalnosti. To je dobro osetio i Petar Zec; otuda u njegovom scenariju / viđenju Kočićeve proze stalno preplitanje kazansko-rakijaških i naglašeno lirskih prizora. Nostalgično koncipirajući i proživljavajući svoj povratak Kočiću kao zreli povratak zavičaju, Petar Zec je i lično osmislio i utemeljio (zasnovao) tu lirsku žicu koja je, uostalom, prirođena njegovom kreativnom temperamentu. Naporedo sa stvaralačkom smelošću i potrebom da iznenađuje, da krči nove puteve (počev od Pozorišta "Dvorište" pa sve do prvog tv-filma u Republici Srpskoj), Petar Zec nosi i ugrađuje u svoja ostvarenja tu lirsku nit, bilo da je reč o njegovim "čitanjima" i nadogradnji Molijera, našeg Sterije, Andrića, Crnjanskog ili, sada, Petra Kočića. Jer ta nit je, zaista, nešto što se ne može steći, prisvojiti, veštastveno uobličiti. Ona se nosi u karakteru i temperamentu, a izvori su joj u detinjstvu i ranoj mladosti, u prostorima ličnog i stvaralačkog uobličavanja i sazrevanja... Lirsko je u viziji Petra Zeca kontrapunkt dramskoj zasenčenosti Kočićevog dela koju je, nasuprot mišljenju Isidore Sekulić da tu dramskog elementa nema, ovaj reditelj umeo da uoči i plodotvorno ugradi u svoj pristup i inscenaciju proze velikog Zmijanjca. Akademsku akribičnost i studioznost združenu, i u tome domenu, s naklonjenošću inovativnim pristupima Petar Zec je pre svega demonstrirao u svojoj disertaciji i knjizi Andrićev teatar senki. Njegov novi autorski dnev

Detalji predmeta Stanje Polovno Borgward und seine autos Odlično očuvano, tvrd povez, omot, 255 str Боргвард С Википедије, слободне енциклопедије Пређи на навигацијуПређи на претрагу Боргвард нем. Borgward Borgward-logo.png Врста Јавна компанија Делатност Аутомобилска индустрија Основано 1929. Оснивачи Карл Ф. В. Боргвард Седиште Бремен, Немачка Руководиоци Кристијан Боргвард Производи Аутомобили Веб-сајт Боргвард (нем. Borgward) је немачки произвођач аутомобила са седиштем у Бремену. Компанију је основао Карл Ф. В. Боргвард (нем. Carl Friedrich Wilhelm Borgward) 1929. године, а која је престала са радом 1961. године. Боргвард групација је у своје време производила возила под брендовима Боргвард, Ханза, Голијат и Лојд. Бренд је поново покренуо Карлов унук 2015. године када је на Међународном салону аутомобила у Франкфурту први пут представио потпуно нов аутомобил. Садржај 1 Историја 1.1 Оснивање и ране године 1.2 Период након Другог светског рата 1.3 Банкрот компаније 1.4 Нови почетак 2 Модели 2.1 Садашњи модел 2.2 Некадашњи модели 3 Галерија 4 Референце 5 Спољашње везе Историја Оснивање и ране године Голијат пионир Почетак стварања ауто-компаније Боргвард започиње још 1919. године када Карл Боргвард постаје партнер и генерални директор Bremer Reifen-Industrie GmbH, која је у почетку производила све од кухињске опреме до малих пољопривредних машина. Касније Карл Боргвард успева да преусмери производњу на радијаторе и блатобране за аутомобилску индустрију, тачније за фирму Bremer Hansa Lloyd Werken, чија су возила у Првом светском рату тешко оштећена. 1921. године Карл Боргвард постаје једини акционар у компанији, која је преименована у Bremer Kühlerfabrik Borgward & Co.[1] Ханза 1100 Прво возило које је Боргвард пројектовао и изградио, 1924. године, звало се Blitzkarren, што у преводу значи муњевита кола. То је било лако доставно возило са три точка и са свега 2 коњске снаге. Користиле су га немачке поште, а касније и разни трговци, пекари и други мали индустријалци. 1928. компанија се шири и добија нови назив Goliath-Werke Borgward & Co GmbH. Наредне године Карл Боргвард са партнером Вилхелмом Текленборгом стичу већински пакет акција у Hansa-Lloyd-Werke и постају чланови Извршног одбора. 1931. године спајају Hansa-Lloyd-Werke са Goliath-Werke Borgward & Co и настаје нова фирма Hansa-Lloyd und Goliath-Werke Borgward & Tecklenborg oHG. У то време настаје наследник муњевитих кола такође троточкаш под називом Голијат пионир. 1934. године лансирају моделе Ханза 1100 и Ханза 1700, то су били први озбиљни и веома успешни аутомобили, који су се могли равноправно носити са реномираним произвођачима као што су били Опел, Форд, Адлер, Ханомаг и други. Компанија се даље шири, купују се локације за нове фабрике, а Карл Боргвард 1937. постаје једини власник, чији је назив Hansa-Lloyd-Goliath Werke Carl F. W. Borgward. 23. септембра 1938. отвара се нова фабрика у Бремену, а фирма се зове Carl F. W. Borgward Bremen Automobil und Motoren Werke. 1939. године Ханза модели су преименовани у Боргвард и спадају међу водећим немачким аутомобилима. Исте године направљена су возила под називом Боргвард 2000/2300.[1] Период након Другог светског рата У Другом светском рату фабрике су у великој мери уништене. Карла Богрварда су 1945. ухапсили Американци и он је провео две и по године у затвору. Године 1948. преузима контролу над компанијом и почиње са производњом камиона. Због рационалне расподеле сировина и продаје возила, 1949. године формира три одвојене фирме из постојећег пословања, а то су Лојд, Голијат и Боргвард. На сајму аутомобила у Женеви 1949. представљен је Боргвард ханза 1500, први нови немачки аутомобил произведен после рата. Овај аутомобил је био далеко испред свог времена, радило се о првом европском аутомобилу са понтон каросеријом. Затим долази модел Боргвард ханза 1800. Фирма улази у сегмент луксузних аутомобила представљајући на салону у Франкфурту 1952. године модел Боргвард ханза 2400. Овај аутомобил је веома лоше прошао на тржишту. 10. јуна 1954. лансирана је изузетно популарна "боргвард изабела", којих је продато око 200.000 комада. Била је у верзији и кабриолета и каравана.[2] Педесетих година 20. века, Боргвард је представљао трећег произвођача аутомобила у Западној Немачкој након Фолксвагена и Опела са гамом малих, средњих и луксузних аутомобила, као и лаких и тежих комерцијалних возила. Аутомобили су сматрани иновативним, луксузним, елегантним, инжењерски прецизним и поузданим.[1] 1959. године на сајму у Франкфурту приказан је нови Боргвард 2300, који ће се касније звати Боргвард П100. Био је најпрестижнији модел компаније и први немачки серијски аутомобил са ваздушним ослањањем точкова.[2] Банкрот компаније Боргвард BX7 Почетне проблеме 1960. године изазвали су губици Лојда и Голијата. У исто време америчка компанија која увози аутомобиле је банкротирала и дилери отказују преко 9000 возила. Продаја иде све лошије, а возила има у великим залихама. 1961. Карл Боргвард одлази из фирме, а компанијом руководи Сенат. Банке одбијају план да финансирају 10 милиона марака у компанију, а добављачи не испоручују робу и тако је крајем 1961. Боргвард банкротирао. Модели Изабела и П100 су се производили од 1967. до 1970. у Мексику.[2] За 42 године постојања произведено је преко милион аутомобила са знаком ове марке. Боргвард је поред аутомобила израђивао и камионе, аутобусе, али и разне врсте пловила, па чак и хеликоптере.[3] Нови почетак Унук Карла Боргварда, Кристијан Боргвард је на салону у Женеви 2015. године најавио повратак бренда на тржиште. Након 54 године компанија Боргвард је на салону у Франкфурту представила нови модел под називом Боргвард BX7. Међутим, Боргвард се вратио захваљујући капиталу кинеске компаније Фотон мотор, која ће финансирати још пет нових модела.[4] На салону аутомобила у Женеви 2016. године, Боргвард је представио два модела, мањи теренац BX5 и СУВ-купе BX6 TS. Модели Садашњи модел Боргвард BX5 (2016–) Боргвард BX6 TS (2016–) Боргвард BX7 (2015–) Некадашњи модели Боргвард 2000 (1938–1939) Боргвард 2300 (1939–1942) Боргвард ханза 1500 (1949–1952) Боргвард ханза 1800 (1952–1954) Боргвард ханза 1800 Д (1953–1954) Боргвард ханза 2400 (1952–1958) Боргвард изабела (1954–1961) Боргвард П100 (1959–1961) Боргвард арабела (1959–1961) Боргвард 230 (1967–1970) у Мексику Галерија Боргвард ханза 1500 Боргвард ханза 1800 Боргвард ханза 2400 (1952) Боргвард ханза 2400 (1958) Боргвард изабела Боргвард П100 Референце „Историја Боргварда” (на језику: енглески). borgward.com/cms/en/story. Архивирано из оригинала на датум 25. 09. 2015. Приступљено 23. 9. 2015. „History of Borgward” (на језику: енглески). Приступљено 23. 9. 2015. „Унук обнавља дедину ауто-компанију после пола века” (на језику: српски). b92.net/automobili. Приступљено 23. 9. 2015. „Боргвард BX7 званичне слике” (на језику: српски). automobili.rs. Приступљено 23. 9. 2015. Спољашње везе Боргвард на Викимедијиној остави. borgward.org.uk (језик: енглески) car-logos.50webs.com (језик: енглески) пру Боргвардови модели пру Немачка Аутомобилска индустрија у Немачкој Нормативна контрола Уреди на Википодацима WorldCatVIAF: 247243854GND: 4206108-8 Категорије: БоргвардПроизвођачи аутомобила из Немачке Carl F. W. Borgward From Wikipedia, the free encyclopedia Jump to navigationJump to search Carl F.W. Borgward (left) and Hubert M. Meingast (second from left) around 1950. Carl Friedrich Wilhelm Borgward (November 10, 1890 in Altona, Hamburg – July 28, 1963 in Bremen) was a German engineer and designer and the creator of the Borgward group, based in Bremen.[1][2][3] Biography He was of modest origin, the son of coal retailer Wilhelm Borgward, and had twelve brothers and sisters. He undertook mechanical engineering studies, and obtained his engineering degree from Hannover Technical University in 1913. He was wounded during World War I. In 1919 he became one of the partners of Bremer Reifenindustrie. The company was restructured and in 1920 became Bremer Kühlerfabrik Borgward & Co. In 1924 and 1925 the company started to produce the small three-wheel trucks Blitzkarren and Goliath. With his partner Wilhelm Tecklenborg, in 1928 he created the company Goliath-Werke Borgward & Co. When the two associates took over Hansa-Lloyd-Werke in 1931, this became the Borgward Group. On September 23, 1938, the Carl F. W. Borgward Automobil- und Motorenwerke factory was opened in Sebaldsbrück near Bremen. At that time the company had 22,000 employees. Until the end of the war the production of Borgward was primarily military vehicles. When the factory was destroyed by bombing in 1944, half of the workers were prisoners of war and forced laborers. Carl Borgward was interned until 1948.[4] One year after being freed, he was again a member of the Chamber of Commerce and Industry of Bremen. In 1949, the first Lloyd LP 300 had been designed and produced. In Germany this car was nicknamed the Leukoplastbomber (Band-aid Bomber). The small car with a plywood body on a wooden chassis had a two-stroke engine and was in the market segment under the Volkswagen Beetle, and kept this position over a decade. In 1949 Borgward had presented the large Hansa sedan, which was the first European car with a pontoon body. He had taken ideas from American magazines, which he read when under detention. The largest success came in 1954 with the Borgward Isabella. The Borgwards met the spirit of the time: the German customers wished for American-type styling and chrome decoration with European compact dimensions. Borgward participated in detail in the design of all the car models. Increased competition on the segment of mid-sized cars, and the broad and uneconomical range of models, as well as poor financial and tactical choices by management, led the company into crisis at the end of the 1950s. The new model Borgward-Lloyd Arabella[5] should have eased the difficulties, but was handicapped by quality problems. In 1961, Borgward underwent one of the