Izdavač: Karić fondacija (Beograd) Pismo: ćirilica Broj strana: 271 Povez: mek Visina: 21 cm Izdanje na kvalitetnom masnom papiru, sa fotografijama Olivera Petrović, poznatija kao Olivera Katarina je srpska glumica i pevačica. Dva puta se udavala, a umetničko ime Olivera Katarina je izabrala po majci. Olivera Petrović rođena je 5. marta 1940. godine od oca Budimira Petrovića i majke Katarine Petrović u Beogradu. Tokom karijera bila je poznata kao Olivera Vučo ili Olivera Šakić. Detinjstvo je provela u Pop Lukinoj ulici blizu mosta na Savi (Današnji Brankov Most. Još kao mala pokazivala je sklonosti ka umetnosti te je pored osnovne škole pohađala i školu baleta. Po završetku osnovne škole upisuje Petu beogradsku gimnaziju, a nakon gimnazije Pravni Fakultet po nagovoru oca ali je ubrzo shvatila da to nije njen poziv i napušta fakultet. Odlučuje da ode u Pariz, tamo je ostala godinu dana a po povratku u Beograd upisuje pozorišnu akademiju. Primljena je u klasu profesorke Ognjenke Milićević zajedno sa Petrom Kraljem, Stanislavom Pešić, Milenom Dravić, Brankom Zorić... 1962. godine dobija stalni angažman u Narodnom pozorištu u predstavi „Koštana“, gde upoznaje svog prvog muža, tadašnjeg kritičara Vuka Vuča. Kako brak nije funkcionisao Olivera posle dve godine odlučuje da napusti Vuka. Snimivši film Bojnik 1966. godine Olivera odlazi na Kanski festival, iako pozorište zbog toga nije trpelo po povratku u Beograd dobija otkaz. Poznanstvo i ljubav sa Ratkom Draževićem joj otvara mnoga vrata u svetu filma, posle sedam godina provedenih sa njim usled neslaganja Olivera ga napušta i udaje se za tadašnjeg potpresednika Beograda Miladina Šakića. Iz braka sa Miladinom dobija sina Maneta Šakića, dananji slikar. https://sr.wikipedia.org/sr-el/Оливера_Катарина {KTJ30.016}

43633) PINK PANTER moja zatvorska ispovest , Olivera Ćirković , Laguna Beograd 2016 , autobiografija , Od reprezentacije do rešetaka. Ratovi i raspad stare Jugoslavije označili su početak novog, burnog i strašnog vremena. Novi idoli mladih postali su ratni profiteri, a karijere folk pevačica primeri životnog uspeha. Kriminal je u Srbiji postao uvaženo zanimanje. Nisam nimalo ponosna na svoj život i ne predlažem nikome na ovom svetu da mu budem uzor. Ipak moram da kažem da nisam nezadovoljna. Za svojih četrdeset pet godina života pretrpela sam mnogo manju kaznu nego većina mojih vršnjaka koji su inženjeri, arhitekte, radnici… Ispovest Olivere Ćirković iskrena je i na mahove potresna priča žene koja sebe nije štedela jer je verovala u ljude, sebe i svet koji će je na kraju izdati. Platiće skupu cenu za to, ostaće bez slobode, prava na istinu, biće žrtva sistema, osude i konvencionalnog shvatanja pravde. I sama opljačkana i razočarana, odlučila je da uzme pravdu u svoje ruke. I ispriča svoju priču, ne štedeći ni sebe ni druge. Istovremeno, to je i hronika „olovnih“ godina, kraja jedne ere i početka nove, istorija velikih zabluda i velikih snova koji su često znali da budu isto. Da li je put koji je izabrala ova izuzetna košarkašica bio lični ili nametnuti izbor? U kojoj meri se o njenom izboru može govoriti u kategorijama ispravnosti? I da li se u nečasnom okruženju može uvek časno opstajati? Mogu li prestupnici imati moralne nazore uzvišenije od onih koje propoveda „elita“ okorišćena iskvarenim sistemom vrednosti? Na ova i druga slična pitanja, koja su krajem prošlog milenijuma mnogi potiskivali, pokušava da odgovori, sebi i svojim čitaocima članica famozne kriminalne grupe Pink panter. mek povez, format 13 x 20 cm , latinica, 246 strana

izdanje autora 2019. 269 str. malo nakošen hrbat papir delimično požuteo u gornjem uglu

Izdavač: Laguna, Beograd Format: 13x20 cm Broj strana: 424 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 20. maj 2021. Prevodilac: Saša Novaković Stanje: kratka posveta na najavnom listu, inače nečitana Kako sam napisao, režirao i preživeo Vod, Ponoćni ekspres, Lice s ožiljkom i filmske igre u Holivudu Višestruki dobitnik Oskara za scenario i režiju. Intimni memoari kontroverznog i rečitog, Oskarom nagrađivanog režisera i scenariste, ujedno i pravi insajderski pogled na sedamdesete i osamdesete godine u Holivudu. „Sjajno napisana priča o jednoj generaciji.“ – Pol Šreder „U poteri za svetlom je duboka knjiga, prosvetljujuća i nemilosrdna proza u najboljem izdanju... Ono što je Oliver Stoun napisao trajaće, jer dosad nisam čitao ništa slično o tome na koji način posluje i radi filmska industrija.“ – Verner Hercog „Bez ikakve sumnje Stoun zna kako da snimi blokbaster koji će isprovocirati publiku, razgneviti kritičare i osvojiti mnoge nagrade. Takođe zna kako se pišu velike hrabre knjige.“ – New York Journal of Books „Narativ Olivera Stouna, njegova životna priča o lomovima, promašajima i na kraju o trijumfu pravi je holivudski film. On nam ponekad brutalno izlaže šta je sve bilo potrebno da uradi da bi postao uspešan scenarista i režiser u Holivudu. Težak je to bio put.“ – Spajk Li „U poteri za svetlom nam pokazuje čoveka koji i dalje juriša na rovove. Ovo je izvanredna knjiga, pitka, zabavna i uznemirujuća.“ – Sunday Times „Oliver Stoun je kolosalni provokator holivudskog filmskog sistema. Njegova autobiografija je zadivljujuće otkrivanje njegovog života, velike energije i genija koji su mu obezbedili mesto među najboljim svetskim filmskim stvaraocima.“ – Ser Entoni Hopkins „Stoun zna kako da zarobi pažnju bioskopske publike i čitalaca... Pored toga što je uspešan i ostvaren scenarista, on je i sjajan prozni pisac. Očekujemo nastavak.“ – Kirkus Reviews Prikaz memoara Olivera Stouna „U poteri za svetlom“ Oliver Stoun, uspešni režiser koji je osvojio nekoliko Oskara, osamdesetih godina je imao niz hit filmova koji su se bavili savremenom istorijom, a tadašnja iskustva opisuje u svojim memoarima: „U potrazi za svetlom; Kako sam napisao, režirao i preživeo ʼVodʼ, ʼPonoćni Ekspresʼ, ʼLice s ožiljkomʼ i filmske igre u Holivudu“. Iako knjiga ima više od 400 strana, to nije kompletna priča, jer je Stoun odlučio da stavi tačku na ovu autobiografiju odmah nakon što je „Vod“ osvojio Oskara za najbolju režiju. Iako je detaljno opisao razvoj filma „Rođen 4. jula“, priča o tome kako je pokrenuo taj dugo pripremani scenario verovatno će jednog dana da posluži kao materijal za nastavak. Ovde takođe ne iznosi svoje stavove o Džonu Kenediju, Ričardu Niksonu i Džimu Morisonu. Ne pominje se nijedan od Stounovih skorašnjih dokumentaraca – dokumentaraca koji su ocenjeni kao kontroverzni i zbog kojih su ga mnogi kritikovali (samo potražite na internetu intervju sa Stivenom Kolberom u emisiji „The Putin Interviews“). Usredsređivanje na ključne trenutke na filmskoj sceni sedamdesetih i osamdesetih je hvale vredno. Scene i situacije koje bi u kraćoj knjizi bile pomenute samo kao anegdote ovde zaista dobijaju prostor da se razviju. Među ovim stranicama su isprepletene zamršene priče o finansiranju filmova, odbijanjima, gerilskom snimanju u Meksiku i na Filipinima, danima provedenim u montaži i jednom neobičnom govoru na dodeli Zlatnog globusa za najbolji scenario, koji je osvojio „Ponoćni ekspres“. Sa ovim pričama iz profesionalne sfere isprepleteni su lični komentari o prvom i drugom Stounovom braku, o odnosu sa njegovim razvedenim roditeljima, o njegovom francusko-američkom poreklu i o potrazi za domom u Los Anđelesu, na Menhetnu i Long Ajlendu, u Njujorku. Naravno, lični i profesionalni život povezuju detalji o iskustvu u Vijetnamu, koje ga je inspirisalo, uništilo i oblikovalo. „Vod“ je zapravo njegov najautobiografskiji film, gde lik Čarlija Šina predstavlja samog Stouna, a ostali su zasnovani na stvarnim ljudima koji su sa njim služili vojsku. Ovi memoari su najbolji kada šanse nisu na Stounovoj strani, a on ipak snima filmove, naročito „Vod“ i „Salvador“. Tražio je posao u Meksiku (za „Salvador“) i na Filipinima (za „Vod“), u pokušaju da ostane za korak ispred ulagača koji su ga pritiskali da hvata krivine i privede kraju svoja epska snimanja. Zapošljavao je meštane kao statiste i pomoćnike. Pokušavao je da radi sa glumcima na njihovim likovima, a neki od njih (Džejms Vuds) su zadavali muke ovom režiseru sa vizijom. Može se uživati i u Stounovim sećanjima na dodele nagrada za ove filmove. On se proglasio za holivudskog autsajdera koji je za dlaku odustao, pa mu nagrade koje je naposletku osvojio za neke od ovih filmova pružaju naročito zadovoljstvo, jer je zbog njih postao zvezda preko noći. Stoun se takođe ne ustručava kada priča o prikazima svojih filmova, a mnoge i citira. Njegovi filmovi kao da moraju prvo da budu iskritikovani, i tek da s vremenom steknu reputaciju (naročito „Lice s ožiljkom“ i „Salvador“). Stoga ne treba da nas čudi što Stounu ide od ruke pisanje dužih formi, jer su njegovi scenariji fascinantne igre rečima (mnogo upečatljivih citata iz filmova osamdesetih može da se poveže sa Stounovim scenarijima). Kroz celu knjigu on pokušava da što više citira „Odiseju“ i „Ilijadu“, u većini slučajeva uspešno. Psihoanaliza njegovog odnosa sa majkom i ocem se baš i ne uklapa u ovu pripovest, a neki politički stavovi koje je imao na prekretnici života ne mogu lako da se protumače. Većina onoga što Stoun ovde iznosi jeste priča o odrastanju – odrastanju u komplikovanoj, ali ne neobičnoj porodici, i kasnije o službi u vojsci i pronalaženju kreativne varnice za pripovedanje iskonskih priča o događajima u svetu. To mu uglavnom polazi za rukom, iako priča vapi za nastavkom. Autor: Džon Solts Oliver Stoun je američki reditelj i scenarista. Rođen je u Njujorku, kao mlad je učestvovao u Vijetnamskom ratu, a nakon toga je počeo da piše scenarija i preselio se Los Anđeles. Dobio je tri Oskara. Jedan kao scenarista, za Ponoćni ekspres i dva kao režiser za Vod smrti i Rođen 4. jula. Poznat je i po kultnim filmovima Lice s ožiljkom, Volstrit i J. F. K. Snima i radi u Holivudu. MG95 (N)

Povez: Broš Format: 12x21 Strana: 158 Gotovo u svakoj pojedinosti Isabela odgovara idealu kraljice. Njena mirna priroda, vrlina koju su drevni narodi smatrali osobinom bogova, obdarila ju je veličanstvenošću većom od one koju kraljevsko poreklo nosi sa sobom. Njena postojanost i trpeljivost bili su veličanstveni. Njeno razumevanje odgovornosti vladavine bilo je od vrste kojom su mogli da se podiče samo najveći vladari. Njena hrabrost u svim uslovima ostala je nepokolebljiva. Istorija, kao što vidimo, pamti slikovite okolnosti u kojima se, kada je procenjivala da je njeno prisustvo neophodno, nenajavljeno pojavljivala gotovo sama usred razjarene mase i postizala smirivanje kavgi bez straha ili naklonosti za neku od strana. Njena odmerenost bila je od one plemenite, prirode. Žudela je za pobedom ali ne i za osvetom. Nikada nije bilo slučaja da se neki savetnik nasmejao čuvši njeno mišljenje, kao što nije bilo slučaja da su Španci posumnjali u njenu reč. Nikada ni na trenutak nekakav skandal nije ni okrznuo njenu slavu.

Meki povez, A5, odlično stanje. Bez podvlačenja i ispisanih margina.