Zar se ne prepoznate nekad u nečijem osmehu, srcu, cvetu lekovite biljke? Sve je izniklo zahvaljujući našem postojanju na Zemlji. Prožeti smo sa svim elementima stvarnosti, kao i svi ljudi međusobno, samo što mnogi to ne umeju da vide jer hodaju u pogrešnom pravcu u kome su zaledili svoje iskonsko postojanje. Zato nam i služe pesnici da nas podsete i probude dušu zbog sveopšteg dobra. Iva ima sposobnost da u kratkom stihu smesti prošlost, sadašnjost i budućnost, kao i da samo sa jednim zrncem sna osvetli čitavo postojanje koje podrazumeva bol, patnju, radost, svrsishodnost bivstvovanja. Često ritam njenih stihova podseća na haiku poeziju: "Kao u snežnoj kugli Svoju radost Zamišljam... Gubim se u bajci." Takođe, veoma su smele njene vizije, a i hrabrosti ima za ostvarenje, što je bitno – jer svetu treba doneti čistu reč na dlanu, kao početak savršenosti koji treba da sledimo... Jer Tvorac nas posmatra i dosetio se da nam kroz pesnike dostavlja saznanja i pouke samo ako želimo da oslušnemo i čujemo te reči.... Rešenje se nalazi u stihovima, i zato zastanite i počujte stihove mlade Ive. Saznaćete kako se uz pomoć ljubavi prelazi na drugu frekvenciju i u drugu matricu postojanja. "Tišina vrišti, Vrisak ćuti. Vreme stoji. Život prolazi. Ništa je sve, a sve je gotovo." Ali tamo gde se čini da je gotovo, tek počinje spiralom vremena da se događa drugo, novo i spremno za otkrića..... Pri tom, treba postati Svitac koji nosi svoju svetlost i širi je. Isto onako kako to čini ova mlada, izuzetno talentovana pesnikinja. Iz recenzije Tanje Vukićević Čitaj dalje

Duhovna poezija kao svetlost monaške snage koja nije od ovoga sveta, ali mu pripada.Onda kada poezija dotakne molitvenu dimenziju bića, ona nadrasta književnost i postaje vidoviti eros jezika i duha. U maternjoj melodiji, takva poezija predstavlja suštinu života i sveta, i kao takva dotiče samu Istinu, to jest Božji princip. Epifanijska lepota duhovne prvine u jeziku, kojom obiluje ova zbirka poezije, zasnovana je na čistoti onoga koji peva, na duši koja je spremna na oprost i pokajanje. Svojim stihovima Vrhovac nedvosmisleno poručuje da će liričar postati velikim pesnikom samo onda kada bude kazao velike istine o trima najvećim i najfatalnijim motivima života i umetnosti: o bogu, o ljubavi i o smrti. A ideja o Bogu jeste neizmerno prostranstvo, pojam o sveobimnom i totalnom, kakvu nikakva druga funkcija ne može dati, pri čemu je slika o Bogu najsavršeniji od svih pojmova, koji je ljudstvo moglo imati; snaga razuma, dobrote, pravde i milosrđa. Čitaj dalje

Pred čitaocima je pesnički opus jedne od najvećih živih legendi prošlog i ovog veka; celokupno pedesetogodišnje pesničko stvaralaštvo Boba Dilana. Javnost je po prvi put u prilici da se na jednom mestu uveri u činjenicu da je ovaj kant-autor pre i iznad svega – pisac. Ili nije. Ali, da bi se doneo sud i pojedinačni stav na ovu temu valja poštovati redosled poteza: prvo se Dilanova poezija mora predati na uvid javnosti kako bi mogla da bude i pročitana. Jer, dok se američko izdanje ove knjige nije pojavilo, a povodom i posle dobijanja Nobelove nagrade za književnost, moglo se slobodno reći da Dilan kao književnik ni na engleskom govornom području nije bio kompletno (i valjano) pročitan. Publika srpskog jezičkog prostora, kao i celog regiona, ima privilegiju da čita Geopoetikino svetski unikatno izdanje koje je u odnosu na originalno američko, dozvolom autora, prošireno propratnim tekstovima koji prethode svakom albumu to jest Dilanovom pesničkom periodu, kao i uvodnim tekstom. Urednici knjige i edicijeNotni spisi su sa trideset i jednim mini – esejom, svu ovu liriku obogatili biranim detaljima, kao i uvodom koji se Dilanom bavi prevashodno kao književnikom. Tako je Geopoetikino izdanje Dilanovo stvaralaštvo svojom dodatnom "opremom" smestilo u kulturni i socio-politički kontekst. Knjiga sadrži skoro tri stotine pesama od kojih se oko stotinu nisu nikada nalazile na Dilanovim albumima. Većina njih se po prvi put pojavljuje u javnosti; nisu postale deo muzike, a nisu nikada ni izvođene. U knjizi su označene kao Dodatne pesme. Sve u svemu, čitalaštvu dajemo na uvid svo bogatstvo jedne pesničke karijere kojoj nema kraja. - Vladislav Bajac "Umetnost ne živi od odgovora na pitanja, već od pitanja na koja nema odgovora... Dilan je svojim pesmama opisao, obeležio i u velikoj meri definisao 20. vek, ali dobrim delom i 21. vek. Ako je tako, a jeste, onda ni večnost nije daleko." - Zoran Paunović "Pulicerova nagrada za ogroman doprinos popularnoj muzici i američkoj kulturi obeležen liričnim kompozicijama izuzetne poetske snage." - Iz obrazloženja žirija Pulicerove nagrade 2008. "Nobelova nagrada se dodeljuje zbog stvaranja novih poetskih izraza unutar velike američke pesničke tradicije… Dilan može i trebalo bi da bude čitan kao veliki pesnik engleske (jezičke) tzradicije… To je poezija za slušanje." - Iz obrazloženja komiteta Nobelove nagrade za književnost 2016. Čitaj dalje

Kao i u prethodnoj knjizi beseda, rasprava i razgovora, pod naslovom „Put uz put“, opet u Maloj biblioteci SKZ, pesnik Gojko Đogo odaziva se svom pozivu i vremenu. I kada besedi u čast književne nagrade koju je primio, i kad izlaže na naučnom skupu, kad učestvuje u promociji, piše članke i oglede, odgovara na pitanja novinara – Đogo je svuda najpre pesnik i intelektualac, a potom onaj koji razmatra stanje, ulogu i iskušenja svog naroda u prošlosti i sadašnjosti. Mudrost i iskustvo učinili su ove tekstove dragocenim svedočenjima o odgovornosti pisca u svom rodu i vremenu. Čitaj dalje

Lektira za V razred osnovne škole. Neistorijske narodne pesme, narodne pesme o Nemanjićima i Mrnjavčevićima.

„Srcem da pesmu posluša i da je sasvim prihvati uspeće jedino duša koja ume da otpati, duša koja je znala ustati kada je pala ...“ Zbirka koja sadrži 84 teksta za pesme, većinom ljubavnog karaktera. Čitaj dalje

"Poezija Maje Solar je nezamisliva bez iskustva hibridnosti, bez transgresije koja raskida sa pseudogranicama između poema, filozofema/teorema i onoga političkog/ekonomskog. Međutim, njen eksperimentalni intelektualizam je sasvim čulnog karaktera, štaviše, izričito je telesan i multimedijalan. Zajedničko prisustvo forme i pojmovnosti ne znači da bi zapravo forma, kao puka ilustracija, služila tome da bude priprema za konceptualnost višeg nivoa. Ovo nije Begriffsdichtung, ali ipak pretpostavlja izvesnu pojmovnu kompetenciju, a ima (i) pojmovne posledice. Poem nije podređen pojmu, ali se suprotstavlja i obrnutom iskušenju, naime, romantičarskoj shemi: ne sugeriše se da ima ičega što bi isključivo poezija mogla zahvatiti. Ukidaju se hijerarhije." - Mark Lošonc Čitaj dalje

Ova zbirka pesama obuhvata pesme sledbenika Vojislava Ilića, odnosno Jovana Dučića, iz vojislavske, parnaso-simbolističke i postsimbolističke faze Vojislavljevog stvaralaštva. Pesme su svrstavane prema Dučićevoj hronologiji, pa izgleda kao da se u zbirci nalazi devet pevanja. Ušavši u epohu klasičnih srpskih pesnika, o Dučiću i njegovom stvaralaštvu počinje mnogo da se govori, pa tako vrhunac u stvaralaštvu postiže opisnim pesmama u kojima peva o svetu koji ga okružuje, utkajući u njega svoja najdublja osećanja. Tako su u Jadranskim sonetima vidljivi opisi prirode, koji, zapravo, oslikavaju stanje pesnikove duše, dok pesme koje oslikavaju pesnikove izraze misli i sloboda, srećemo u ciklusima Večernje pesme i Sunčane pesme. O ljubavi Dučić peva kroz svoja iskustva i doživljaje, pa je žena za njega ideal, himera o kojoj se samo sanja, odnosno saznanje, što je i vidljivo u ciklusu Duša i noć. Njegove rodoljubive pesme nalazimo u ciklusima sadržanim u ovoj zbirci – Carski soneti i Moja otadžbina – i u njima on opeva ličnosti iz naše istorije i veliča Srbina Dušanove Srbije, dok današnjeg čoveka oštro kritikuje. Poezija Dučića je, svakako, otmena, odmerena i ritmična, u kojoj jedva da pronalazimo samog pesnika, skrivenog negde među simbolima. Čitaj dalje

Poezija Nenada Pantelića je često škrta. Njegove pesme su kratke, sa iznenađujuće oštrom porukom. Teme su razne, od socijalnih do emotivnih. Svakako, prijatno iznenađenje za našu etabliranu i pomalo učmalu poetsku scenu. Čitaj dalje

Radnja Ilijade događa se poslednje, tj desete godine trojanskog rata! Ona opeva srdnju Ahilejevu i njene posledice do sahrane Hektorove. Prema sadržaju mogu se razlikovati četiri dela Ilijade: u prvom delu, uvodu, peva se kako se Ahilej razgnevio što mu je Agamemnon, vrhovni vojskovođa, oteo robinjicu Brisejidu; u drugom delu opevaju se ahejske borbe s Trojancima dok se Ahilej gnevi; u trećem delu kako se Ahilej pomirio s Agamemnonom i polazi ponovo u borbu; u četvrtom se kazuje kako je Prijam otkupio Hektora. Homerov stih, koga nema ni u jednoj drugoj književnosti, nikad nije dosadan on je čudesno elastičan, neprestano se menja, a ipak ostaje svagda jednak. Epski spev nastao je, pretpostavljamo u VIII veku stare ere negde u grčkim naseobinama rasutim po obalama Male Azije u gradu Ilij (Troja). Tamo je, kako su stari Grci verovali, živeo i pesnik Ilijade, Homer. Čitaj dalje

Komplet sadrži: Aleksa Šantić: Pesme; Jovan Dučić: Pesme; Milan Rakić: Pesme; Vladislav Petković Dis: Pesme.

Pred nama se nalazi zbirka pesama Vladislava Petkovića Disa, pesnika sanjara, slutnji i iracionalnih vizija. Tačnije, pred nama je izbor pesama iz njegovih objavljenih zbirki. Priređivač se odlučio da ovu knjigu započne izborom pesama iz Disove prve zbirke – Utopljene duše, ne izostavljajući nijedan njen deo. Tako se na samom početku nalazi Prolog, koji počinje antologijskom pesmom Tamnica. Ona je predočena kao mala kosmogonija, izgrađena na osnovu tri motiva – tamnici, zvezdi i očima, koja objašnjava traumu rođenja, život kao pad, ali i čovekovu egzistenciju. Naredna četiri dela pomenute zbirke su: Kuća mraka, Umrli dani, Tišine, Nedovršene reči. Zbirka Utopljene duše završava se epilogom San i antologijskom pesmom Možda spava, koja oslikava Disovo potonuće u iracionalno, u pokušaj objašnjenja čovekovog početka života. Budući da je bio opsednut smrću, ništavilom, bolom, očajem, život je video kao tamnicu, te je u svojim stihovima pesimista i poetičar patnje. U ovoj knjizi nalaze se i pesme iz njegove druge zbirke – Mi čekamo cara, koje predstavljaju pesnički imperativ istoriji i pravo oličenje rodoljubivih pesama, u kojima je, takođe, neizbežna komponenta smrti. U pesmama iz poslednjeg ciklusa, u kojima Dis otovreno govori o svojim bolima u izgnanstvu, pesimizam je dostigao vrhunac, što je i uočljivo u pesmi Među svojima, gde Dis čezne za običnim ljudskim stvarima, za ženom i decom. Njome se zatvara ova knjiga prvog srpskog pesnika sa izuzetnim metafizičkim, transcedetalnim i spiritualnim svojstvima. Čitaj dalje

Zbirka pesama Seosko dvorište namenjena je najmlađima, jer ih autor svojim pesmama upoznaje sa sredinom i svetom u kojem žive. Knjiga nosi naslov po prvoj pesmi iz zbirke, koja pesnika vraća u detinjstvo, u njegovo seosko dvorište. U pesme unosi mnoštvo boja, mirisa, zvukova, oživljavajući pri tom prirodu. Motivi proleća, leta i zime predstavljaju ono o čemu Momčilo najviše voli da peva, te su tako vidljivi u većem delu zbirke. Takođe, pesnik obraća pažnju i na ono što je najmlađima najvažnije u tom uzrastu, a to je ljubav prema majci, pa tako pronalazimo pesme u kojima je, na poseban način, prikazana figura majke. Priroda u kojoj živimo prepuna je ponavljanja i podudarnosti, ali i neponovljivih oblika, boja, mirisa i ukusa, te nas stoga pesnik ovim pesmama moli da se brinemo o njoj i da je ni na trenutak ne zaboravimo. Čitaj dalje

pesme i crteži Povratak Miris bora donosi mi spokoj I trenutke božanstvenog mira I dok slušam vetar u granama Čini mi se kao da on svira Tim fijukom što visove krasi Pa po moru pravi meku penu I galebu pruža gostoprimstvo Ta slika se pojvi u trenu I jedro se tad pojavi belo Što sa sobom beli trag ostavlja Natoj vodi koju lako seče Što kida se pa opet nastavlja Tada vidim tvoje lice vedro Izdvojena stojiš iznad hridi i posmatraš usamljeno jedro Koje jedva može da se vidi Dok se jedro sve više primiče S jakim vetrom na moćnom talasu Oseti se treptaj što izmiče U uzdahu i u tvome glasu I ruke se tada same stegnu I uzvik se tad iz grla krene Želje tada daljinu dosegnu Ka putu se pogled tad okrene A dok pogled usmeren je bio U oku se svetlost zasijala Jer na putu što se pust pružio Prilika se jedna ukazala Čitaj dalje

"U sažetom poetskom opusu nadahnute pesnikinje Gorane Erak Stevanović, ugrađene su reči koje duša luči, a jezik kazuje najlepšim osećanjima, ali istovremeno potvrđuje o snazi iskazanog. Iz tog mladalačkog žara nastale su pesme ljubavi i mudrosti, koje imaju sve što je potrebno za dobru knjigu - motiv, izražajnost, moć jezika. Jezik nije samo sredstvo komunikacije i sporazumevanja. Jezik je suština na kojoj opstajemo." - Matija Bećković "Poezija za Goranju Erak Stevanović nije puka ektatična intuicija. Ona je sublimat sagorevanja emotivnog i doživljenog. Strastvenog i senzualnog. Nesvesnog i kreativnog. Poezija je preobraženje i njeno konačno utočište." - Tode Nikoletić Čitaj dalje

Objavio knjigu poezije Rupe (Matica srpska, 2012). Radovi su mu zastupljeni u štampanoj i elektronskoj periodici ex-Yu prostora: Fantom slobode (Zagreb), Strane (BiH), Avangrad (Sombor), Disovo proleće (Čačak), Rukopisi (Pančevo), Karton (Subotica), Dišpet (Split). Ulaznica (Zrenjanin). Čitaj dalje

"Savremena poezija je nesumnjivo bogatija za još jednog kvalitetnog pesnika modernog stiha. Pesnik Dušan Ceranić svojim smelim, vešto probranim ili skovanim, duboko promišljenim izrazom svedoči da se poezija i dalje može oneobičavati, da može davati nove mogućnosti čitaocima, ali i primere pesnicima. Njegov stih leluja, pesma se njiše, onda nas obuzima, i često gradacijski teži da nas dovede do sveprožimajućeg patosa u kome proživljavamo emociju koju pesma nosi. U stihovima osećamo magiju reči, čudesnih, neobičnih sintagmi, novonastalih epiteta. Кroz slobodnu formu, bez klasičnog versifikacionog ritma, svojim istančanim izrazom, autor stvara sopstvenu melodiju pesme." - Iz recenzije Slađane Bajčić, teoretičara književnosti Čitaj dalje

Novi poetski rukopis istaknutog makedonskog pesnika koji je svojevrsna „revizija arhetipskih mitova“. Između mitskih figura (Zevsa, Homera, Hermesa, Pigmaliona, Ariadne, Orfeja i Euridike...) i prepoznatljivih ličnosti današnjice – sada u ruhu karikature i parodije, autor stvara kompleksnu mrežu lavirinta iz kojeg izlaska nema, a koji čitaocu daruje ono bartovsko „zadovoljstvo u tekstu“ kao najvredniji pečat ovog osobenog rukopisa. Čitaj dalje

Nova zbirka pesama Slavomira Gvozdenovića, koja će i ovaj put čitaoca ponajviše privući pesnikovom sposobnošću da, kroz jednu osobenu upotrebu verbalnog materijala, ostvari zaista neobične asocijativne prodore u dubine sopstvenog osećanja i da otuda u svoje stihove uvede slike koje uistinu snažno deluju. Čitaj dalje

BEZ DAHA Milujem ti pogled, ljubim vrhove prstiju lepljive od slatke požude, začikavam senke u podnožju tvojih trepavica, dok vetar diže haljinu do želja do zvezda do ludila šapućem da cu te voleti zauvek ... Razgolićuješ me pogledom, kidaš tanku mrežu crnog najlona pod bedrima uzdrhtalim od vreline, gutaš svaki zalogaj mojih zarobljenih uzdaha bez escajga bez žvakanja bez vina i kažeš da se neće ponoviti da je to samo sad ... ... A znaš da bih neke sate vekovima živela. Čitaj dalje

Na liniji, Žozefa Pomtisa, lament je autora nad samim sobom, lament nad stanjem stvari u svetu, ali lament koji iako sažaljeva čoveka, upravo brani ono najbolje u njemu. A najbolje u njemu uvek pobeđuje onim poslednjim atomom snage, baš onim kojim je autor i zapisao ovu knjigu. Lepota ove knjige, a svakako i njen pozamašan uspeh ako se ima u vidu da je to prvo delo ovog autora, leži pre svega u sjajnim promena ritma, spajanju dva sveta koji retko imaju prilike da se susretnu, lakom prelaženju iz obične anegdote u silovite opise vlastite i tuđe muke. Kroz celu knjigu sudaraju se i bitku vode onaj kruti tehnički rečnik fabrika i onaj tanani jezik poezije i, ne zaboravimo, francuske šansone. Težinu Pontisovom romanu daje uspelo evociranje na različite istorijske epohe. Tokom mučnog rada on razmišlja o Homeru, o Velikom ratu, operaciji „Overlord“, Karlu Marksu, o evropskoj epopeji duha i njenom današnjem ishodištu… "Roman je pisan u neobičnoj formi, poetski fiksiranim paragrafima, iz praktičnih razloga. Po povratku sa posla zapisivao sam linije, redove, svoja razmišljanja, svaki dan jer od posla u fabrici za drugačiji pristup nisam imao vremena. Na poslu, u 21. veku na poslu sam zatekao sredinu koja je ista kao iz filma Čarlija Čaplina „Moderna vremena“. Reč je o modernom ropstvu" - rekao je Pontis. Žozef Pontis rođen je 1978. godine u Remsu. Fakultetski obrazovan, radio je dugi niz godina, u pariskom okrugu, kao specijalizovani vaspitač mladih sa poteškoćama. Ženidbom i preseljenjem u Bretanju, ostaje bez posla pa preko Agencije za privremeni rad prihvata ponuđena zaposlenja. Objavljivanjem svog prvog romana Na liniji postiže značajan uspeh u Francuskoj. Za nepunih pola godine od objavljivanja knjiga je prodata u više od 18000 primeraka, i to pre nego što je, zaredom, dobila tri književne nagrade od kojih je najznačajnija Velika nagrada medijske kuće RTL i časopisa Lir. Čitaj dalje

"Pred čitaocem je knjiga izbrušenih stihova, snažne simbolike i metaforike, divnih sinestezija i personifikacija, prostrana po obimu i duhovnosti,opsegu opevanog, dubini prosećanog i uznačanog, po učinku estetskih domašaja. Knjiga ljubavi, tihe svetlosti, traganja i nalaženja. Pokajanja i oprosta, iskrenosti i suočavanjima sa njenim odsustvom. Vrlo bujen osećajnosti od svih valera tame do raskošnih duginih boja ljubavi koja se traži, za kojom se boluje i koja se na kraju pronalazi." - iz predgovora Milice Jeftimijević Lalić Čitaj dalje

Danijela prepoznaje sve sadržaje života, sukobljava se s njima i tamo gde oseća nemoć pokušava da rečju probije granice u kojima živimo, čineći ih prostranijim i lepšim mestom u kome lahor duše može da stanuje. Njene duše. Naše duše. Biti tragač za snovima koji nas čekaju iza duge uvek je primamljivo i lepo. Neuhvatljivosti lepote koju osećamo a koju ne možemo zadržati je istinski zov pesnika da volimo, patimo, bolimo i zbog toga nestajemo i postajemo prašina. Ali dok čekamo da sudbina prođe, ipak, pokušajmo da učinimo život lepšim tako što ćemo poslušati otkucaje srca u tišini i samoći, a potom te iste otkucaje pretočiti u reku reči čiji će tokovi odvesti do drugih srca. Tako se produžava život. I tako naš život dobija svoju svrhu. Upravo onako kako je to uradila ova divna pesnikinja. OGLEDALA Mene su sva ogledala zapamtila, u svakom odrazu hiljadu lica, sa mnom su ta ista plakala, maglio ih bol i krivica. Mene su sva ogledala zapamtila al' mi lice nikad nisu videla, samo su tako mirno stajala i svoje nemoći se stidela. Čitaj dalje

Otkako se potpisao i utegao stihom, kao Bolani Dojčin platnom, Rajko Petrov Nogo se neprestano pjesmom ogleda sa smrću – svojom, svojih bližnjih, sa smrću srpskih branilaca jedinaka – od Zimomore do Dokumentarnih detalja, novih i starih, pa su u novoj knjizi zablistali i stari i novi stihovi novim sjajem, kao da su obasjani nekim crnim suncem. Kroz ove Nogove pjesme pulsiraju strah i drhtanje, što pjesnika približava osjetljivosti Kjerkegora i ranog Andrića, a emotivno klatno širi od evokacije djetinjstva, roditeljskih smrti, iskustva siročeta do naizgled dnevničkog bilježenja novih iskustava u bliskom dodiru sa smrću poslije teškog moždanog udara i do proznih zgusnutih zapisa o sarajevskim drugovima i prijateljima. Čitaj dalje

Lirske narodne pesme imaju posebnu vaspitnu i obrazovnu vrednost, jer se u njima pokazuje suština tradicije i uloga čoveka. One omogućavaju razvijanje estetskih vrednosti kod čitalaca, kao i negovanje pravilnih odnosa između čoveka i prirode, čoveka i osećanja, čoveka i kulturnog nasleđa… Lirska narodna pesma je, zapravo, jedna mala riznica koja otkriva mnogo toga o čovekovom odnosu prema osećanjima, životu i stvarima. Koliko su zaista dragocene, vidljivo je u ovom izboru. Knjiga koja se nalazi pred nama podeljena je u pet celina, odnosno pesme su grupisane prema određenim tematskim celinama. Prvoj grupi pripadaju obredne i običajne pesme, koje opevaju verske obrede poput Uskrsa, Lazareve subote, Đurđevdana, Spasovdana, ali i veoma važne običaje u životu čoveka. Posleničke pesme, odnosno pesme čija je tematika usko vezana za rad, nalaze se, takođe, u ovoj knjizi, u dosta skromnijem broju. Treću celinu sačinjavaju verske pesme, dok je dosta brojnija celina koja opeva ljubav. Poslednju grupu sačinjavaju porodične pesme, te je tako ovim izborom obuhvaćen čitav čovekov život, predstavljen kroz lirsku narodnu pesmu. Ovaj izbor pesama krasi opširniji predgovor i pogovor, kao i odeljak Objašnjenja, što čitaocima omogućava upoznavanje sa određenim grupama pesama. Čitaj dalje