Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
1-25 od 1015 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Aktivni filteri
Naslov: Manastir Morača / [podatke i tekstove sabrao i za štampu priredio Božo Đ. Mihailović] Izdavač: Cetinje : Manastir Morača Godina izdanja: 1982, 41 str. : ilustr. ; 20 cm. Povez: Broš. Ćirilica Stanje 3 Flekava prednja korica...unutrašnjost dobra. B1 Pogledajte ostale knjige,časopise i stripove u ponudi http://www.kupindo.com/Clan/bdenis/SpisakPredmeta http://www.limundo.com/Clan/bdenis/SpisakAukcija
Главни научни рад Епископа Никодима (Милаша) је био канонског темата. Важио је за једног од најбољих канониста свога времена. На науци је почео да ради 1872. Многи његови чланци и расправе разасути су по бројним стручним и научним часописима. Још за време школовања у задарској гимназији Милаш се суочио са буђењем на- родне словенске свести у Далмацији: Јер су се у далматинском сабору организовале две странке: италијанска и словенска. Због свог словенског опредељења Милаш је и сам, у три наврата, био кажњаван. Од 1885. залагао се (и после аудијенције, 1896, код цара, у Бечу, и успео) да се у гимназији у Задру настава из- води на српско-хрватском језику. Већ тада је јасно разлучио да је ита- лијански утицај веома велики код далматин- ских Хрвата који су порицали Србима у Далмацији њихову националну индивидуал- ност, што га је и навело да 1876. и 1877. године напише неколико политичких чланака. Све је то допринело да се Милаш нађе у жижи ондаш- њег политичког прагматизма, што му је донело много непријатности. Овде Милаш долази у жижу наших инте- ресовања као историчар. Дајући неколико ње- гових књига читаоцима желимо наградимо његов труд и отргнемо од заборава део исто- рије нашег народа.
Главни научни рад Епископа Никодима (Милаша) је био канонског темата. Важио је за једног од најбољих канониста свога времена. На науци је почео да ради 1872. Многи његови чланци и расправе разасути су по бројним стручним и научним часописима. Још за време школовања у задарској гимназији Милаш се суочио са буђењем на- родне словенске свести у Далмацији: Јер су се у далматинском сабору организовале две странке: италијанска и словенска. Због свог словенског опредељења Милаш је и сам, у три наврата, био кажњаван. Од 1885. залагао се (и после аудијенције, 1896, код цара, у Бечу, и успео) да се у гимназији у Задру настава из- води на српско-хрватском језику. Већ тада је јасно разлучио да је ита- лијански утицај веома велики код далматин- ских Хрвата који су порицали Србима у Далмацији њихову националну индивидуал- ност, што га је и навело да 1876. и 1877. године напише неколико политичких чланака. Све је то допринело да се Милаш нађе у жижи ондаш- њег политичког прагматизма, што му је донело много непријатности. Овде Милаш долази у жижу наших инте- ресовања као историчар. Дајући неколико ње- гових књига читаоцима желимо наградимо његов труд и отргнемо од заборава део исто- рије нашег народа.