Prvo izdanje, odlično očuvano! Autor - osoba Lalić, Ivan V., 1931-1996 = Lalić, Ivan V., 1931-1996 Naslov Pismo / Ivan V. Lalić Vrsta građe poezija ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1992 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1992 (Beograd : Vojna štamparija) Fizički opis 85 str. ; 21 cm Zbirka Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ85, ǂknj. ǂ559 (plast.) Napomene `Štampano o stogodišnjici Srpske književne zadruge u Beogradu 1992.` --> nasl. str. Tiraž 2.000 Beleška o piscu: str. 81-82. Ivan V. Lalić – Pesnik koji je ujedinio tumače i čitaoce Aleksandar Jovanović 02/07/2021 BROJ 671, O dve godišnjice Ivana V. Lalića Nedavno se navršilo devedeset godina od rođenja, a krajem ovog meseca biće dvadeset pet godina od smrti Ivana V. Lalića (8. jun 1931 – 27. jul 1996). Lalićeva poezija je neprestano, u istoj meri za vreme njegovog života koliko i posle iznenadnog, i moguće ranije naslućenog, pesnikovog odlaska, dobijala nova tumačenja i nove čitaoce, tako da u ovom slučaju i nije reč samo o datumskoj zaokruženosti koju treba obeležiti nego o njenom živom i nezaobilaznom prisustvu u srpskoj književnosti. Lalić je prihvaćen kao pesnik već od prvih zbirki Bivši dečak (1955) i Vetrovito proleće (1956). Od pojave knjige Vreme, vatre, vrtovi (1961), u kojoj je sveo račune s prvom fazom svoga pevanja, počinje njegova tiha slava. Sa svakom novom zbirkom – što nije čest slučaj u nas – Lalić je pesnički rastao i zauzimao sve značajnije mesto u savremenoj srpskoj poeziji. Bitne tačke na tome putu jesu Izabrane i nove pesme (1969 – s novom zbirkom O delima ljubavi ili Vizantija), Smetnje na vezama (1975) i Strasna mera (1984). U zaveštajnim zbirkama Pismo (1992) i Četiri kanona (1996) Lalić je dosegao sopstvene pesničke vrhove i ispunio svoju službu poeziji i pevanju. Složen i moderan pesnički govor Za njegovu poeziju bitan je i trenutak u kojem se pojavio. Lalić je ušao u srpsku književnost sredinom pedesetih godina kada su mnogi književno-ideološki sukobi već bili na izmaku. Zbog toga nije ni morao, a nije ni želeo da učestvuje u, za to vreme, karakterističnim sporovima između tzv. tradicionalista i modernista (ta bitka je, već dobrim delom, bila dobijena), nego se odmah, izbegavajući jednostrana opredeljenja, usredsredio na najbitnija pitanja poezije, na biranje sopstvenih prethodnika i lirski dijalog sa tradicijom i kulturom. Snažno oslonjen na iskustva moderne evropske poezije, on je sve vreme svoje pevanje vezivao za jezik i nasleđe svoga naroda. Pesnik u čijem su delu propevali svi slojevi naše kulture, ali i izuzetan poznavalac svetske poezije i kulture (jedan je od naših najboljih prevodilaca nemačkih, francuskih, engleskih i američkih pesnika), Lalić je bio predodređen da bude pesnička žiža u kojoj se ukršta nacionalno i evropsko nasleđe. Smatrajući podražavanje evropske poezije duhom provincijalizma, on će u jednom razgovoru reći: „Ko ne povuče pouke iz Laze Kostića ili Vojislava Ilića, uzalud će ih tražiti kod Malarmea i Helderlina.“ A mogao je to da kaže jer je u istoj meri poznavao i Helderlina (koga je izvrsno preveo) i Vojislava Ilića (o kojem je napisao jedan od najboljih eseja u nas), a podsticaji oba pesnika snažno su ugrađeni u njegove stihove. U svome pevanju Lalić je izgradio izuzetno osetljive pesničke mehanizme i složenu organizaciju svojih pesama, sa specifičnom pesničkom slikom, da bi opisao složeni i nijansirani doživljaj sveta. Otuda kod Lalića moderan i precizan pesnički govor, da bi se u pesničku sliku uhvatila jedva primetna a suštinska dešavanja u ljudskom biću i oko njega, na samoj granici između vidljivog i nevidljivog, postojanja i nepostojanja („Vidljivo, to je sigurnost / […] / ali / Nevidljivo – ono nam stalno izmiče, / A šapuće nam svoju prisutnost i uporno primorava / Da delujemo, da ga prevodimo u slike“, „Elegija ili Dunav kod Donjeg Milanovca“). Zahvaljujući upravo ovom poetičkom svojstvu, širok tematsko-motivski raspon Lalićevog pevanja krasi neraspletiva unutarnja jedinstvenost: pevanja o predvajanju leta, prolaznosti, o trajnom i trošnom, smrti, kulturnom pamćenju, užasu i radosti, dati su kroz pesnikove složene vremensko-prostorne, sinestezijske, gotovo opipljive i istovremeno visoko simbolizovane slike, kroz koje se prelama emocionalna, čulna i intelektualna situacija onoga koji peva. Zato se ova poezija prima i kao izuzetno moderna i sa velikim čitalačkim uzbuđenjem. Pismo. Četiri kanona Još dok je po časopisima objavljivao pojedinačne pesme, slutilo se o kakvoj je knjizi reč, a kada se pojavila, odmah je nazvana antologijskom zbirkom. I zaista, srpska poezija je, odjednom i na jednom mestu, dobila tridesetak vrhunskih pesama: od „Deset soneta nerođenoj kćeri“ do „Rimske elegije“, od „Mlade žene sa violom“ do „Melanholije“, od „Zapisano nad jednim stihom“ do „Strambotta“, od „Pisma“ do „Nikada samlji“, od „Oktave o letu“ do „Slova o slovu“, od „Plave grobnice“ do „Šapata Jovana Damaskina“. Jednostavno, kao izbor antologijskih pesama može se prepisati čitav sadržaj. Ove godine navršava se i dve i po decenije od objavljivanja Četiri kanona, kompoziciono i smisaono veoma složene knjige. U njoj se pesnik snažno oslonio na najpoznatiji srednjovekovni žanr i njegov molitveni bruj, ispevavši jednu od najlepših pohvala Bogorodici na srpskom jeziku. Ali Četiri kanona su najpre knjiga moderne poezije, počev od leksike, smenjivanja diskurzivnih iskaza i pesničkih slika do tekstovnih prepleta i poetičkih tokova. U prožimanju pesničkog i svetog, sveto je otvaralo duboke prostore natčulnog i onostranog, ali nije dovodilo u pitanje prirodu pesničkog teksta i egzistencijalni grč onoga koji peva. Dve zaveštajne Lalićeve zbirke su najpotpunija objava njegovih poetičkih načela i na najlepši način zatvaraju srpski pesnički XX vek. Lični ulog Lični ulog koji u pesmi ne sme da bude više od nagoveštaja, a bez prava da se poništi, takođe je jedan od zaštitnih znakova Lalićeve poezije. Pesniku je bila strana ideja o impersonalnom/bezličnom subjektu: „Insistiram, u svakoj prilici, na tvrđenju da je poezija komunikacija – a kako da komunicirate sa tzv. bezličnim subjektom? Kod pesnika takvog usmerenja impersonalnost je, ako su zaista talentovani, samo maska. Beli zavoj ispod kojeg, ako je pesnik autentičan, osećate ranu.“ Odnosno, on nikada nije pravio veštački jaz između pesničkog subjekta i autora i nije se ustručavao da peva ono iskustvo koje bi bilo njihov zajednički presek. Evo nekoliko primera, koji mogu biti od koristi za potpunije razumevanje pojedinih pesama. Česti dečji letnji boravci zbog bolesti na Divčibarama prizvani su u pesmi „Vetar“. Drugi svetski rat provodi u Beogradu, u Kumanovskoj 13. Za vreme uskršnjih „savezničkih“ bombardovanja ginu mu četiri druga iz okolnih zgrada i taj događaj je osnova pesme „Zarđala igla“. Razgovori s rano preminulom majkom Ljubicom (ćerkom kompozitora Isidora Bajića, od koje je pesnik nasledio apsolutni sluh, od izuzetnog značaja za njegovo pevanje), dati su u pesmama „Requiem za majku“ i „Pomen za majku“. Sve njegove ljubavne pesme, da se navedu samo „Mesta koje volimo“, „Ljubav“, „Rimski kvartet“, „Rimska elegija“ i „Strambotti“, posvećene su supruzi Branki Lalić (Kašnar). U pesmi „Amor fati“ vide se one dve lipe koje je pesnik lično posadio u dvorištu iza svoga stana (u Internacionalnih brigada 39). Tragičnu smrt starijeg sina Vlajka čuvaju pesme „Pieta“, „More“ i pojedini stihovi Četiri kanona („sem toga / On udešava namere: ne možeš buvu da zdrobiš / / Noktom o nokat palca, ako ti pisano nije. / On je taj koji udene buru u noć, zdrobi brod, / U crno oboji vunu nekoj majci na preslici“, I/3). Ne treba posebno naglašavati da je razmak između početnog podsticaja i završenog oblika pesme mera veličine jednog pesnika. POEZIJA TRAJE JER ZNAČI Često se misli, ne bez razloga, da je prva decenija po smrti jednog stvaraoca najnemilosrdnija provera njegovog dela, kada ono ostane samo sa sobom i sa čitaocima. Ako je tako – a u ovom slučaju reč je ne o jednoj nego o dve i po decenije – Lalićeva poezija ne samo da je prošla ovu proveru nego je njen značaj još i uvećan. Krenimo redom. Ubrzo posle pesnikove smrti izašla su njegova Dela u četiri knjige (koja su uključila celokupnu poeziju, pesme iz zaostavštine, izbor eseja i kritika o poeziji, detaljnu biografiju i bibliografiju), više izbora iz poezije, izdanja školske lektire, knjiga u kanonskoj ediciji Deset vekova srpske književnosti, knjiga izabranih pesama i eseja Ivan V. Lalić. U knjizi Pogled preko okeana data je njegova prepiska s Čarlsom Simićem. Takođe je objavljeno uporedno izdanje Lalićevih pesama na srpskom i engleskom jeziku Walking Towards the Sea / Koraci prema moru, u prevodu Frensisa R. Džonsa, a zahvaljujući istom prevodiocu iduće godine će u Engleskoj biti objavljena celokupna Lalićeva poezija. I u skladu sa duhom vremena, njegove pesme su izuzetno praćene na više internet adresa. U istom periodu nastala su tri zbornika posvećena njegovom delu, čiji su izdavači naše ugledne kulturne i naučne institucije, a autori radova najznačajniji proučavaoci srpske poezije. Objavljeno je više monografskih studija, odbranjene su magistarske i doktorske disertacije, a njima treba dodati čitav niz izuzetnih pojedinačnih radova u časopisima i naučnim zbornicima. O Lalićevoj poeziji pisali su kritičari svih generacija i različitih usmerenja, počev od Nikše Stipčevića, Predraga Palavestre, Svetlane Velmar Janković, Borislava Radovića, Ljubomira Simovića, Novice Petkovića, Jelene Novaković, preko Radivoja Mikića, Dragana Stojanovića, Leona Kojena, Milosava Tešića, Jovana Delića, Tihomira Brajovića, Aleksandra Jerkova, Svetlane Šeatović, Sonje Veselinović, Perside Lazarević di Đakomo, Dragana Hamovića, Aleksandra Milanovića, Slađane Jaćimović, Sanje Paripović, do najmlađih Marka Radulovića, Bojana Čolaka, Dunje Rančić, Marka Avramovića, Vladimira Vukomanovića Rastegorca i Violete Mitrović. Lalić i Vizantija Susret Ivana V. Lalića i Vizantije bio je gotovo nužan. On se desio u njegovim prvim knjigama Bivši dečak i Vetrovito proleće i trajao je do poslednjih, Pismo i Četiri kanona. Ispevao je deset pesama s nazivom „Vizantija“ (i obeležio ih brojevima od I do X) i još desetak koje pripadaju istom tematskom krugu. U pevanju o Vizantiji prelamaju se sve bitne teme njegovog pesništva, počev od odnosa prema nasleđu do pitanja o mogućnosti i smislu pevanja. Još više, Lalićev odnos prema Vizantiji nije samo odnos prema poeziji – nego, ujedno, i odnos prema sopstvenom biću i najdubljim zahtevima koji se sebi i u sebi postavljaju. Danas se lakše uočava da se Vizantija vremenom menjala u Lalićevoj poeziji. Najpre, to je bila istorijska Vizantija i njena kultura, tačnije, u njegovim pesmama odvijao se dijalog dve Vizantije, jedne istorijske, prošle i završene, s dosta reminiscencija na politička i kulturna zbivanja, i druge, mitske, koju – kako je pesnik rekao – sve vreme nosimo u sebi i koja će vremenom postojati sve neodređenija, sve više će se pretapati u unutrašnji prostor pesničkog subjekta. Postajaće simbol njegove upitanosti o trajanjima i prekidima, mogućnostima razumevanja pojedinaca u različitim vremenima, potrage za identitetom. Pesme „Vizantija VII“ i „Vizantija VIII ili Hilandar“ najbolje svedoče o tome. Tragajući za duhovnim kontinuitetom, Ivan V. Lalić je ispevao nekoliko antologijskih pesama koje pripadaju uslovno nazvanoj Srpskoj Vizantiji, pesmama koje su svojevrsno traganje za našim počecima. Vizantijsko nasleđe, njegovo obnavljanje u srpskoj kulturi i odnos pesničkog subjekta prema njegovom uticaju u našem vremenu osnovna su tema ovih pesama, počev od „Raške“ i „Smedereva“ do „Acqua Alte“ i „Koncerta vizantijske muzike“. U završnoj fazi, u pesmi „Šapat Jovana Damaskina“ i zbirci Četiri kanona, kako se povećavao pesnikov lični ulog, pevanje o Vizantiji postajalo je istovetno pevanju o Bogu, bolnom naslućivanju dublje Tvorčeve promisli i strašnoj čežnji za Smislom i Spasenjem. Zajedno s njemu duhovno bliskim Džonom Majendorfom (čije je Vizantijsko bogoslovlje voleo i iščitavao), i Lalić je mogao da kaže, i rekao je, da neprestana privlačnost vizantijske umetnosti i neobičnost da je istočno hrišćanstvo preživelo najdramatičnije društvene promene predstavljaju očigledni znak da je Vizantija zaista otkrila nešto fundamentalno istinito o čovekovoj prirodi i njenom odnosu prema Bogu. Do te osnovne istine došao je i Ivan V. Lalić u svome pevanju o Vizantiji. Njegovo stvaralačko iskustvo je očigledan znak kako poezija može biti izuzetno moderna, bitno nacionalna i duboko religiozna. Lalić i Andrić Rođen u Beogradu, Lalić se kao dečak s roditeljima, zbog majčine bolesti, preselio u Zagreb, u kojem je proveo petnaest godina, završio gimnaziju, Pravni fakultet i objavio prve pesničke knjige. Godine 1961. vratio se u Beograd i postao sekretar Saveza književnika Jugoslavije. Zvanično ga je pozvao Aleksandar Vučo, ali je najverovatnije do toga došlo na inicijativu Ive Andrića. Osim činjenice da je reč o veoma dobrom mladom pesniku koji izvanredno govori više stranih jezika, ne može se zaobići ni Andrićevo poznanstvo, pa i prijateljstvo, sa Ivanovim ocem Vlajkom, kojeg je poznavao još iz mladosti i kojeg je često posećivao u njegovom stanu u Beogradu. Naime, Vlajko je, kao jedan iz grupe mostarskih đaka gimnazijalaca i mladobosanaca, više puta bio hapšen i osuđen je u Sarajevu 1915. na godinu dana zatvora zbog „velikosrpske propagande“. (Nije slučajno Ivan autor i dve pesme o Gavrilu Principu, „Gavrilo Princip“ i „Princip na bojištu“, od kojih je drugu posvetio ocu, a odnos prema ocu i očev duh prisutan je i u mnogim drugim pesmama, npr. u „1804“.) U decembru iste godine Lalić, kao sekretar Saveza, putuje s Andrićem u Stokholm na dodelu Nobelove nagrade. O tome je naredne godine objavio dragoceni zapis „Andrić u decembarskom Štokholmu“, u kojem je, diskretno i s poštovanjem, pokušao da nasluti ponešto od onoga što je naš nobelovac skrivao ispod protokolarnog ponašanja. Pesnička osećajnost Lalićeva poezija jeste, uz sve drugo, i negovanje naše čitalačke i lične osećajnosti. Sa svakom njegovom zbirkom – s Pismom, čini se, naročito – rasla je i postajala sve zrelija osećajnost njegovih čitalaca (istovremeno, i tumača), koje možda bez ovih stihova i ne bi bili svesni. Njegove složene i izuzetno precizne slike razmiču naš doživljaj sveta, otvaraju i šire našu emociju, čine da osećamo i vidimo one suptilne duševne prelive i nijanse za koje bismo bez nje bili zatvoreni. „Ili sam možda / Sve to izmislio? Ne verujem, postoje / Dokazi: ožiljci neke uporne nade / Što još zabole na dodir tvoga glasa / Otisci tvojih prstiju na gleđi / Vrča iz kojeg još vetri vino / Nedopijeno u konobi, onoga leta / Kada si bila preobražena u blagoslov, / U svoje obično čudo. / / Živimo vreme usitnjenih čuda / I zaboravne mudrosti. Pamtiš li to leto?“ – peva Lalić u pesmi „Pet pisama“ (Strasna mera). Reč je o snažnom ljubavnom doživljaju iščezlom u vremenu i sveprisutnoj ljubavnoj emociji koja plavi pesničkog subjekta: već nema vina a miris njegov još plavi vazduh i boli. I pitanje onoj koja mu je, u tom trenutku, bila milost i blagoslov (oksimoronsko „obično čudo“ imenuje raspon između spoljašnjeg i unutarnjeg pogleda): da li pamti to leto, tu punoću emocije. Kao da bi se tim istovremenim (ne, nužno, više i zajedničkim) pamćenjem sačuvalo ponešto od srži najprolaznijeg od svih osećanja, od zaboravne mudrosti. Kao gotovo svaka Lalićeva slika, i ova je prostorno-vremenski višeslojna: minula punoća trenutka, melanholija i naslućena senka smrti ukrštene su sa upornom i ranjivom nadom, poduprte sećanjem („Pamtiš li to leto“) u naporu da se, bar na trenutak, zaustavi vreme na delu, da se sudbini kaže: Da, uprkos izvesnosti krajnjeg ishoda. Ivan V. Lalić je stvaralac koji je visoko uzdigao poetičku i kulturnu samosvest srpske književnosti, stvorio celovito i autentično pesničko delo i, što je možda najvažnije, ujedinio je tumače i čitaoce svoje poezije. On je, uz Vaska Popu, najznačajniji srpski pesnik druge polovine XX veka i jedan od najvećih srpskih pesnika uopšte. Ivan V. Lalić (1931–1996) srpski pesnik, esejista i prevodilac, jedan od najistaknutijih pesnika neosimbolističke struje u savremenoj srpskoj poeziji. Rođen je u Beogradu 1931. godine, gde je radio neko vreme kao novinar i urednik Radio Zagreba; bio je urednik u „Prosveti“ i „Nolitu“. Svojom poezijom preko artizma, uravnoteženih slika i duhovne sabranosti obnovio je liniju simbolističkog pesništva. Tragajući za klasičnom merom pesme i nalazeći pesničko nadahnuće u literaturi, Lalić se u svojoj poeziji okretao Vizantiji i antičkom svetu. Takođe je bio izvrstan prevodilac, esejista i kritičar. Ivan V. Lalić je ušao u književnu kritiku kao hroničar časopisa, najpre „Letopisa Matice srpske“, a potom beogradske „Književnosti“. Njegovu kritiku odlikuje objektivnost, kao i iskustvo koje u nju unosi. Priredio je nekoliko antologija i zbornika. Bavio se prevodilaštvom, naročito prepevima; tako je između ostalog priredio „Antologiju novije francuske lirike“ (od Bodlera do naših dana) i izbore pesama Helderlina (Nolitova nagrada) i Pjer Žan Žuva. Autor je radio-drame „Majstor Hanuš“ (nagrada Jugoslovenske radiodifuzije). Dela Bivši dečak (1955) Melisa (poema) (1959) Argonauti i druge pesme (1961) Vreme, vatre, vrtovi (Zmajeva nagrada) (1961) Smetnje na vezama (1975) Strasna mera (1984) Vizantija (1987) Izabrane i nove pesme (1969) Vetrovito proleće (1956) Čini (1963) Krug (1968) Velika vrata mora (1958) Pesme (1987) Pismo (1992) Četiri kanona (1996) Pisao je eseje i kritike: Kritika i delo (1971) O poeziji i dvanaest pesnika KC (K)

Prvo izdanje iz 1963. godine, s posvetom Ivana Lalića književnom kritičaru i teoretičaru Draganu Jeremiću. Korice kao na slikama, unutra dobro očuvano, bez pisanja, podvlačenja, pečata. Autor - osoba Lalić, Ivan V., 1931-1996 = Lalić, Ivan V., 1931-1996 Naslov Čin / Ivan V. Lalić Vrsta građe poezija Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1963 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1963 (Beograd : Prosveta) Fizički opis 94 str. ; 20 cm Sadržaj Sadržaj: I Algol (1-4) II Snežna noć, Zimsko pismo, Pričam ti zimsku priču, Zimsko jutro, Mart III Prolećna liturgija za mrtvog pesnika (1-4) IV Pevač, Mlada žena iz Pompeja, Mesta koja volimo, Aosta, Dunav kod Smedereva V Kalemegdan (1-10) VI Pohvala pesme, Aerodrom Beograd u junu, Kontinent, Marina II,, Orfejev drugi silazak VII Nereida (1-8) (Broš.) KC (K) Ivan V. Lalić – Pesnik koji je ujedinio tumače i čitaoce Aleksandar Jovanović 02/07/2021 BROJ 671, O dve godišnjice Ivana V. Lalića Nedavno se navršilo devedeset godina od rođenja, a krajem ovog meseca biće dvadeset pet godina od smrti Ivana V. Lalića (8. jun 1931 – 27. jul 1996). Lalićeva poezija je neprestano, u istoj meri za vreme njegovog života koliko i posle iznenadnog, i moguće ranije naslućenog, pesnikovog odlaska, dobijala nova tumačenja i nove čitaoce, tako da u ovom slučaju i nije reč samo o datumskoj zaokruženosti koju treba obeležiti nego o njenom živom i nezaobilaznom prisustvu u srpskoj književnosti. Lalić je prihvaćen kao pesnik već od prvih zbirki Bivši dečak (1955) i Vetrovito proleće (1956). Od pojave knjige Vreme, vatre, vrtovi (1961), u kojoj je sveo račune s prvom fazom svoga pevanja, počinje njegova tiha slava. Sa svakom novom zbirkom – što nije čest slučaj u nas – Lalić je pesnički rastao i zauzimao sve značajnije mesto u savremenoj srpskoj poeziji. Bitne tačke na tome putu jesu Izabrane i nove pesme (1969 – s novom zbirkom O delima ljubavi ili Vizantija), Smetnje na vezama (1975) i Strasna mera (1984). U zaveštajnim zbirkama Pismo (1992) i Četiri kanona (1996) Lalić je dosegao sopstvene pesničke vrhove i ispunio svoju službu poeziji i pevanju. Složen i moderan pesnički govor Za njegovu poeziju bitan je i trenutak u kojem se pojavio. Lalić je ušao u srpsku književnost sredinom pedesetih godina kada su mnogi književno-ideološki sukobi već bili na izmaku. Zbog toga nije ni morao, a nije ni želeo da učestvuje u, za to vreme, karakterističnim sporovima između tzv. tradicionalista i modernista (ta bitka je, već dobrim delom, bila dobijena), nego se odmah, izbegavajući jednostrana opredeljenja, usredsredio na najbitnija pitanja poezije, na biranje sopstvenih prethodnika i lirski dijalog sa tradicijom i kulturom. Snažno oslonjen na iskustva moderne evropske poezije, on je sve vreme svoje pevanje vezivao za jezik i nasleđe svoga naroda. Pesnik u čijem su delu propevali svi slojevi naše kulture, ali i izuzetan poznavalac svetske poezije i kulture (jedan je od naših najboljih prevodilaca nemačkih, francuskih, engleskih i američkih pesnika), Lalić je bio predodređen da bude pesnička žiža u kojoj se ukršta nacionalno i evropsko nasleđe. Smatrajući podražavanje evropske poezije duhom provincijalizma, on će u jednom razgovoru reći: „Ko ne povuče pouke iz Laze Kostića ili Vojislava Ilića, uzalud će ih tražiti kod Malarmea i Helderlina.“ A mogao je to da kaže jer je u istoj meri poznavao i Helderlina (koga je izvrsno preveo) i Vojislava Ilića (o kojem je napisao jedan od najboljih eseja u nas), a podsticaji oba pesnika snažno su ugrađeni u njegove stihove. U svome pevanju Lalić je izgradio izuzetno osetljive pesničke mehanizme i složenu organizaciju svojih pesama, sa specifičnom pesničkom slikom, da bi opisao složeni i nijansirani doživljaj sveta. Otuda kod Lalića moderan i precizan pesnički govor, da bi se u pesničku sliku uhvatila jedva primetna a suštinska dešavanja u ljudskom biću i oko njega, na samoj granici između vidljivog i nevidljivog, postojanja i nepostojanja („Vidljivo, to je sigurnost / […] / ali / Nevidljivo – ono nam stalno izmiče, / A šapuće nam svoju prisutnost i uporno primorava / Da delujemo, da ga prevodimo u slike“, „Elegija ili Dunav kod Donjeg Milanovca“). Zahvaljujući upravo ovom poetičkom svojstvu, širok tematsko-motivski raspon Lalićevog pevanja krasi neraspletiva unutarnja jedinstvenost: pevanja o predvajanju leta, prolaznosti, o trajnom i trošnom, smrti, kulturnom pamćenju, užasu i radosti, dati su kroz pesnikove složene vremensko-prostorne, sinestezijske, gotovo opipljive i istovremeno visoko simbolizovane slike, kroz koje se prelama emocionalna, čulna i intelektualna situacija onoga koji peva. Zato se ova poezija prima i kao izuzetno moderna i sa velikim čitalačkim uzbuđenjem. Pismo. Četiri kanona Još dok je po časopisima objavljivao pojedinačne pesme, slutilo se o kakvoj je knjizi reč, a kada se pojavila, odmah je nazvana antologijskom zbirkom. I zaista, srpska poezija je, odjednom i na jednom mestu, dobila tridesetak vrhunskih pesama: od „Deset soneta nerođenoj kćeri“ do „Rimske elegije“, od „Mlade žene sa violom“ do „Melanholije“, od „Zapisano nad jednim stihom“ do „Strambotta“, od „Pisma“ do „Nikada samlji“, od „Oktave o letu“ do „Slova o slovu“, od „Plave grobnice“ do „Šapata Jovana Damaskina“. Jednostavno, kao izbor antologijskih pesama može se prepisati čitav sadržaj. Ove godine navršava se i dve i po decenije od objavljivanja Četiri kanona, kompoziciono i smisaono veoma složene knjige. U njoj se pesnik snažno oslonio na najpoznatiji srednjovekovni žanr i njegov molitveni bruj, ispevavši jednu od najlepših pohvala Bogorodici na srpskom jeziku. Ali Četiri kanona su najpre knjiga moderne poezije, počev od leksike, smenjivanja diskurzivnih iskaza i pesničkih slika do tekstovnih prepleta i poetičkih tokova. U prožimanju pesničkog i svetog, sveto je otvaralo duboke prostore natčulnog i onostranog, ali nije dovodilo u pitanje prirodu pesničkog teksta i egzistencijalni grč onoga koji peva. Dve zaveštajne Lalićeve zbirke su najpotpunija objava njegovih poetičkih načela i na najlepši način zatvaraju srpski pesnički XX vek. Lični ulog Lični ulog koji u pesmi ne sme da bude više od nagoveštaja, a bez prava da se poništi, takođe je jedan od zaštitnih znakova Lalićeve poezije. Pesniku je bila strana ideja o impersonalnom/bezličnom subjektu: „Insistiram, u svakoj prilici, na tvrđenju da je poezija komunikacija – a kako da komunicirate sa tzv. bezličnim subjektom? Kod pesnika takvog usmerenja impersonalnost je, ako su zaista talentovani, samo maska. Beli zavoj ispod kojeg, ako je pesnik autentičan, osećate ranu.“ Odnosno, on nikada nije pravio veštački jaz između pesničkog subjekta i autora i nije se ustručavao da peva ono iskustvo koje bi bilo njihov zajednički presek. Evo nekoliko primera, koji mogu biti od koristi za potpunije razumevanje pojedinih pesama. Česti dečji letnji boravci zbog bolesti na Divčibarama prizvani su u pesmi „Vetar“. Drugi svetski rat provodi u Beogradu, u Kumanovskoj 13. Za vreme uskršnjih „savezničkih“ bombardovanja ginu mu četiri druga iz okolnih zgrada i taj događaj je osnova pesme „Zarđala igla“. Razgovori s rano preminulom majkom Ljubicom (ćerkom kompozitora Isidora Bajića, od koje je pesnik nasledio apsolutni sluh, od izuzetnog značaja za njegovo pevanje), dati su u pesmama „Requiem za majku“ i „Pomen za majku“. Sve njegove ljubavne pesme, da se navedu samo „Mesta koje volimo“, „Ljubav“, „Rimski kvartet“, „Rimska elegija“ i „Strambotti“, posvećene su supruzi Branki Lalić (Kašnar). U pesmi „Amor fati“ vide se one dve lipe koje je pesnik lično posadio u dvorištu iza svoga stana (u Internacionalnih brigada 39). Tragičnu smrt starijeg sina Vlajka čuvaju pesme „Pieta“, „More“ i pojedini stihovi Četiri kanona („sem toga / On udešava namere: ne možeš buvu da zdrobiš / / Noktom o nokat palca, ako ti pisano nije. / On je taj koji udene buru u noć, zdrobi brod, / U crno oboji vunu nekoj majci na preslici“, I/3). Ne treba posebno naglašavati da je razmak između početnog podsticaja i završenog oblika pesme mera veličine jednog pesnika. POEZIJA TRAJE JER ZNAČI Često se misli, ne bez razloga, da je prva decenija po smrti jednog stvaraoca najnemilosrdnija provera njegovog dela, kada ono ostane samo sa sobom i sa čitaocima. Ako je tako – a u ovom slučaju reč je ne o jednoj nego o dve i po decenije – Lalićeva poezija ne samo da je prošla ovu proveru nego je njen značaj još i uvećan. Krenimo redom. Ubrzo posle pesnikove smrti izašla su njegova Dela u četiri knjige (koja su uključila celokupnu poeziju, pesme iz zaostavštine, izbor eseja i kritika o poeziji, detaljnu biografiju i bibliografiju), više izbora iz poezije, izdanja školske lektire, knjiga u kanonskoj ediciji Deset vekova srpske književnosti, knjiga izabranih pesama i eseja Ivan V. Lalić. U knjizi Pogled preko okeana data je njegova prepiska s Čarlsom Simićem. Takođe je objavljeno uporedno izdanje Lalićevih pesama na srpskom i engleskom jeziku Walking Towards the Sea / Koraci prema moru, u prevodu Frensisa R. Džonsa, a zahvaljujući istom prevodiocu iduće godine će u Engleskoj biti objavljena celokupna Lalićeva poezija. I u skladu sa duhom vremena, njegove pesme su izuzetno praćene na više internet adresa. U istom periodu nastala su tri zbornika posvećena njegovom delu, čiji su izdavači naše ugledne kulturne i naučne institucije, a autori radova najznačajniji proučavaoci srpske poezije. Objavljeno je više monografskih studija, odbranjene su magistarske i doktorske disertacije, a njima treba dodati čitav niz izuzetnih pojedinačnih radova u časopisima i naučnim zbornicima. O Lalićevoj poeziji pisali su kritičari svih generacija i različitih usmerenja, počev od Nikše Stipčevića, Predraga Palavestre, Svetlane Velmar Janković, Borislava Radovića, Ljubomira Simovića, Novice Petkovića, Jelene Novaković, preko Radivoja Mikića, Dragana Stojanovića, Leona Kojena, Milosava Tešića, Jovana Delića, Tihomira Brajovića, Aleksandra Jerkova, Svetlane Šeatović, Sonje Veselinović, Perside Lazarević di Đakomo, Dragana Hamovića, Aleksandra Milanovića, Slađane Jaćimović, Sanje Paripović, do najmlađih Marka Radulovića, Bojana Čolaka, Dunje Rančić, Marka Avramovića, Vladimira Vukomanovića Rastegorca i Violete Mitrović. Lalić i Vizantija Susret Ivana V. Lalića i Vizantije bio je gotovo nužan. On se desio u njegovim prvim knjigama Bivši dečak i Vetrovito proleće i trajao je do poslednjih, Pismo i Četiri kanona. Ispevao je deset pesama s nazivom „Vizantija“ (i obeležio ih brojevima od I do X) i još desetak koje pripadaju istom tematskom krugu. U pevanju o Vizantiji prelamaju se sve bitne teme njegovog pesništva, počev od odnosa prema nasleđu do pitanja o mogućnosti i smislu pevanja. Još više, Lalićev odnos prema Vizantiji nije samo odnos prema poeziji – nego, ujedno, i odnos prema sopstvenom biću i najdubljim zahtevima koji se sebi i u sebi postavljaju. Danas se lakše uočava da se Vizantija vremenom menjala u Lalićevoj poeziji. Najpre, to je bila istorijska Vizantija i njena kultura, tačnije, u njegovim pesmama odvijao se dijalog dve Vizantije, jedne istorijske, prošle i završene, s dosta reminiscencija na politička i kulturna zbivanja, i druge, mitske, koju – kako je pesnik rekao – sve vreme nosimo u sebi i koja će vremenom postojati sve neodređenija, sve više će se pretapati u unutrašnji prostor pesničkog subjekta. Postajaće simbol njegove upitanosti o trajanjima i prekidima, mogućnostima razumevanja pojedinaca u različitim vremenima, potrage za identitetom. Pesme „Vizantija VII“ i „Vizantija VIII ili Hilandar“ najbolje svedoče o tome. Tragajući za duhovnim kontinuitetom, Ivan V. Lalić je ispevao nekoliko antologijskih pesama koje pripadaju uslovno nazvanoj Srpskoj Vizantiji, pesmama koje su svojevrsno traganje za našim počecima. Vizantijsko nasleđe, njegovo obnavljanje u srpskoj kulturi i odnos pesničkog subjekta prema njegovom uticaju u našem vremenu osnovna su tema ovih pesama, počev od „Raške“ i „Smedereva“ do „Acqua Alte“ i „Koncerta vizantijske muzike“. U završnoj fazi, u pesmi „Šapat Jovana Damaskina“ i zbirci Četiri kanona, kako se povećavao pesnikov lični ulog, pevanje o Vizantiji postajalo je istovetno pevanju o Bogu, bolnom naslućivanju dublje Tvorčeve promisli i strašnoj čežnji za Smislom i Spasenjem. Zajedno s njemu duhovno bliskim Džonom Majendorfom (čije je Vizantijsko bogoslovlje voleo i iščitavao), i Lalić je mogao da kaže, i rekao je, da neprestana privlačnost vizantijske umetnosti i neobičnost da je istočno hrišćanstvo preživelo najdramatičnije društvene promene predstavljaju očigledni znak da je Vizantija zaista otkrila nešto fundamentalno istinito o čovekovoj prirodi i njenom odnosu prema Bogu. Do te osnovne istine došao je i Ivan V. Lalić u svome pevanju o Vizantiji. Njegovo stvaralačko iskustvo je očigledan znak kako poezija može biti izuzetno moderna, bitno nacionalna i duboko religiozna. Lalić i Andrić Rođen u Beogradu, Lalić se kao dečak s roditeljima, zbog majčine bolesti, preselio u Zagreb, u kojem je proveo petnaest godina, završio gimnaziju, Pravni fakultet i objavio prve pesničke knjige. Godine 1961. vratio se u Beograd i postao sekretar Saveza književnika Jugoslavije. Zvanično ga je pozvao Aleksandar Vučo, ali je najverovatnije do toga došlo na inicijativu Ive Andrića. Osim činjenice da je reč o veoma dobrom mladom pesniku koji izvanredno govori više stranih jezika, ne može se zaobići ni Andrićevo poznanstvo, pa i prijateljstvo, sa Ivanovim ocem Vlajkom, kojeg je poznavao još iz mladosti i kojeg je često posećivao u njegovom stanu u Beogradu. Naime, Vlajko je, kao jedan iz grupe mostarskih đaka gimnazijalaca i mladobosanaca, više puta bio hapšen i osuđen je u Sarajevu 1915. na godinu dana zatvora zbog „velikosrpske propagande“. (Nije slučajno Ivan autor i dve pesme o Gavrilu Principu, „Gavrilo Princip“ i „Princip na bojištu“, od kojih je drugu posvetio ocu, a odnos prema ocu i očev duh prisutan je i u mnogim drugim pesmama, npr. u „1804“.) U decembru iste godine Lalić, kao sekretar Saveza, putuje s Andrićem u Stokholm na dodelu Nobelove nagrade. O tome je naredne godine objavio dragoceni zapis „Andrić u decembarskom Štokholmu“, u kojem je, diskretno i s poštovanjem, pokušao da nasluti ponešto od onoga što je naš nobelovac skrivao ispod protokolarnog ponašanja. Pesnička osećajnost Lalićeva poezija jeste, uz sve drugo, i negovanje naše čitalačke i lične osećajnosti. Sa svakom njegovom zbirkom – s Pismom, čini se, naročito – rasla je i postajala sve zrelija osećajnost njegovih čitalaca (istovremeno, i tumača), koje možda bez ovih stihova i ne bi bili svesni. Njegove složene i izuzetno precizne slike razmiču naš doživljaj sveta, otvaraju i šire našu emociju, čine da osećamo i vidimo one suptilne duševne prelive i nijanse za koje bismo bez nje bili zatvoreni. „Ili sam možda / Sve to izmislio? Ne verujem, postoje / Dokazi: ožiljci neke uporne nade / Što još zabole na dodir tvoga glasa / Otisci tvojih prstiju na gleđi / Vrča iz kojeg još vetri vino / Nedopijeno u konobi, onoga leta / Kada si bila preobražena u blagoslov, / U svoje obično čudo. / / Živimo vreme usitnjenih čuda / I zaboravne mudrosti. Pamtiš li to leto?“ – peva Lalić u pesmi „Pet pisama“ (Strasna mera). Reč je o snažnom ljubavnom doživljaju iščezlom u vremenu i sveprisutnoj ljubavnoj emociji koja plavi pesničkog subjekta: već nema vina a miris njegov još plavi vazduh i boli. I pitanje onoj koja mu je, u tom trenutku, bila milost i blagoslov (oksimoronsko „obično čudo“ imenuje raspon između spoljašnjeg i unutarnjeg pogleda): da li pamti to leto, tu punoću emocije. Kao da bi se tim istovremenim (ne, nužno, više i zajedničkim) pamćenjem sačuvalo ponešto od srži najprolaznijeg od svih osećanja, od zaboravne mudrosti. Kao gotovo svaka Lalićeva slika, i ova je prostorno-vremenski višeslojna: minula punoća trenutka, melanholija i naslućena senka smrti ukrštene su sa upornom i ranjivom nadom, poduprte sećanjem („Pamtiš li to leto“) u naporu da se, bar na trenutak, zaustavi vreme na delu, da se sudbini kaže: Da, uprkos izvesnosti krajnjeg ishoda. Ivan V. Lalić je stvaralac koji je visoko uzdigao poetičku i kulturnu samosvest srpske književnosti, stvorio celovito i autentično pesničko delo i, što je možda najvažnije, ujedinio je tumače i čitaoce svoje poezije. On je, uz Vaska Popu, najznačajniji srpski pesnik druge polovine XX veka i jedan od najvećih srpskih pesnika uopšte. Ivan V. Lalić (1931–1996) srpski pesnik, esejista i prevodilac, jedan od najistaknutijih pesnika neosimbolističke struje u savremenoj srpskoj poeziji. Rođen je u Beogradu 1931. godine, gde je radio neko vreme kao novinar i urednik Radio Zagreba; bio je urednik u „Prosveti“ i „Nolitu“. Svojom poezijom preko artizma, uravnoteženih slika i duhovne sabranosti obnovio je liniju simbolističkog pesništva. Tragajući za klasičnom merom pesme i nalazeći pesničko nadahnuće u literaturi, Lalić se u svojoj poeziji okretao Vizantiji i antičkom svetu. Takođe je bio izvrstan prevodilac, esejista i kritičar. Ivan V. Lalić je ušao u književnu kritiku kao hroničar časopisa, najpre „Letopisa Matice srpske“, a potom beogradske „Književnosti“. Njegovu kritiku odlikuje objektivnost, kao i iskustvo koje u nju unosi. Priredio je nekoliko antologija i zbornika. Bavio se prevodilaštvom, naročito prepevima; tako je između ostalog priredio „Antologiju novije francuske lirike“ (od Bodlera do naših dana) i izbore pesama Helderlina (Nolitova nagrada) i Pjer Žan Žuva. Autor je radio-drame „Majstor Hanuš“ (nagrada Jugoslovenske radiodifuzije). Dela Bivši dečak (1955) Melisa (poema) (1959) Argonauti i druge pesme (1961) Vreme, vatre, vrtovi (Zmajeva nagrada) (1961) Smetnje na vezama (1975) Strasna mera (1984) Vizantija (1987) Izabrane i nove pesme (1969) Vetrovito proleće (1956) Čini (1963) Krug (1968) Velika vrata mora (1958) Pesme (1987) Pismo (1992) Četiri kanona (1996) Pisao je eseje i kritike: Kritika i delo (1971) O poeziji i dvanaest pesnika Dragan M. Jeremić je kao plagijat označio zbirku pripovetki „Grobnica za Borisa Davidoviča“ Danila Kiša. Polemika je započeta i vođena na stranicama zagrebačkog „Oka“ i beogradskih „Književnih novina“. Danilo Kiš je svoje argumente izneo u knjizi „Čas anatomije“, objavljenoj 1977. godine. Kao odgovor na „Čas anatomije“, Dragan M. Jeremić je napisao „Narcis bez lica“, polemičku knjigu objavljenu 1981. godine. Nakon svega, Dragan Jeremić je izgubio uticaj koji je dotad imao u domaćoj književnosti, ostavši bez mnogih funkcija u književnom establišmentu. U svojoj knjizi Jeremić zauzima poziciju istraživača i profesora, akademski hladnog, koji će, nasuprot uvređenom i gnevnom Kišu, objektivno izvesti tumačenja koncepata presudno važnih za polemiku i doneti brojne argumente koji će definitivno osvetliti celi problem. U to ime, on će se često vraćati u književnu istoriju, osvrćući se i na književnoteorijske koncepte, a u svojoj studiji toliko će se truditi da izbegava uvrede i napade ad hominem da bi najradije, piše, izostavio i Kiševo ime kako bi što bolje zasvetlila odbrana stvaralaštva. Već na početku knjige Jeremić, dakle, napominje da želi što pre doći do stvari od opšte važnosti za književnost, jer mu je cilj da njegova polemička knjiga bude i studija koja će odbraniti pravo stvaralaštvo od imitiranja i prepisivanja tuđih tvorevina kao relevantnog načina pisanja. Dragan M. Jeremić (Brđani, 24. maj 1925 – Ljubljana, 6. septembar 1986) bio je srpski univerzitetski profesor, estetičar, književnik i književni kritičar. Redovni je profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na predmetima „Estetika“ i „Sociologija umetnosti“. Pored profesure, bavio se pisanjem i književnom kritikom. Posle završene osnovne škole i gimnazije, upisuje Filozofski fakultet u Beogradu, na kome će kasnije magistrirati i doktorirati 1971. godine. Dragan M. Jeremić je bio u više navrata član i predsednik Udruženja književnika Srbije, Srpske književne zadruge. Bio je istaknuti književni kritičar. Pisao je i o pozorištu, likovnim umetnostima i filmu. Uređivao je Savremenik (1961–1966) i Književne novine (od 1970). Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Dela Prsti nevernog Tome, Nolit, 1965. Kritičar i estetski ideal, Grafički zavod, 1965. Doba antiumetnosti, Kultura, 1970. Lice i naličje, Radnički univerzitet Radivoj Ćirpanov – Centar za dijafilm i izdavačku delatnost, 1972. Perom kao skalpelom, Bagdala, Kruševac, 1976. Snovanje i stvaranje, Vuk Karadžić, 1976. Tri stupnja poređenja, Svetlost, 1978. Narcis bez lica, Nolit, 1981. Estetika kod Srba, Srpska akademija nauka i umetnosti, 1989. KC (K)

kao na slikama pokisla je na terasi ali sve je tu mapa je odlicno ocuvana strana 242 + karta dalekog istoka, ilustracije, cirilica Izdavač: Piščevo izdanje Beograd 1935, meki povez Japan (jap. 日本; O ovoj zvučnoj datoteci Nihon ili O ovoj zvučnoj datoteci Nippon), poznat i kao Država Japan (jap. 日本国; Nippon-koku ili Nihon-koku), unitarna je parlamentarna ustavna monarhija u istočnoj Aziji. Ostrvska je država koja se nalazi u Tihom okeanu, leži na istočnoj obali azijskog kopna i proteže se od Ohotskog mora na sjeveru do Istočnokineskog mora na jugozapadu. Zauzima površinu od 377.972 km², a klima je pretežno umjerena, ali se razlikuje u velikoj mjeri od sjevera do juga. Sa 127 miliona stanovnika, Japan je deseta najnaseljenija zemlja na svijetu. Glavni i najveći grad je Tokio, dok su ostali veći gradovi Jokohama, Osaka, Nagoja, Saporo, Kobe, Kjoto, Fukuoka, Kavasaki i Saitama. Kandži znaci koji čine naziv Japana znače „porijeklo Sunca” od čega je izvedeno „Zemlja izlazećeg Sunca”. Japan je stratovulkanski arhipelag koji se sastoji od 6.852 ostrva. Četiri najveća ostrva su Kjušu, Hokaido, Honšu i Šikoku, koja čine oko 97% kopnene površine Japana i često se nazivaju matičnim ostrvima. Zemlja je podijeljena na 47 prefektura u 8 regija, sa Hokaidom kao najsjevernijom prefekturom i Okinavom kao najjužnijom. Arheološkim istraživanjima je dokazano da je Japan bio naseljen već u gornjem paleolitu. Prvo pisano pominjanje Japana je u kineskim istorijskim tekstvoima iz 1. vijeka n. e. Uticaji iz drugih regiona, naročito Kine, praćeni razdobljima izolacije, posebno od Zapadne Evrope, okarakterisala su istoriju Japana. Od 12. vijeka do 1868. godine, Japanom su vladali nasljedni feudalni vojni šoguni u ime cara. Japan je početkom 17. vijeka ušao u dug period izolacije, koji se završio 1853. godine kada je SAD primorala Japan da se otvori prema Zapadu. Poslije gotovo dva desetljeća unutrašnjih sukoba i pobuna, Carski dvor je povratio svoju političku moć 1868. uz pomoć nekoliko klanova iz Čošua i Sacuma i osnovano je Japansko carstvo. Krajem 19. i početkom 20. vijeka, pobjede u Prvom kinesko-japanskom ratu, Rusko-japanskom ratu i Prvom svjetskom ratu omogućile su Japanu da proširi svoje carstvo tokom perioda rasta militarizma. Drugi kinesko-japanski rat 1937. godine prerastao je u Drugi svjetski rat 1941, koji se završio 1945. nakon bacanja atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki i japanske predaje. Od usvajanja revidiranog ustava 3. maja 1947. godine, tokom okupacije pod Vrhovnim zapovjedništvo savezničkih snaga, Japan je postao ustavna monarhija na čelu sa Carem i izbornim zakonodavstvom pod nazivom Kokai. Zemlja ima znatnu korist od visoko kvalifikovane radne snage, nalazi se među visoko obrazovanim zemljama svijeta, sa jednim od najviših procenata stanovništva sa diplomom visokog obrazovanja. Japan je visoko razvijena zemlja sa veoma visokim standardom života. Stanovništvo Japana uživa najviši životni vijek i treću najnižu stopu smrtnosti novorođenčadi na svijetu. Japan je poznat po svojim istorijskim i obimnim bioskopima, bogatoj kuhinji i velikom doprinosu nauci i savremenim tehnologijama. Zemlja ima treću najveću privredu prema nominalnom BDP i četrvtu najveću privredu prema paritetu kupovne moći na svijetu. Takođe je četvrti najveći uvoznik na svijetu i četvrti najveći izvoznik. Iako se Japan zvanično odrekao prava na proglašenje rata, održava savremene oružane snage sa 8. najvećim vojnim rashodima na svijetu, koje koristi za samoodbranu i mirovne uloge. Japan je država članica Međunarodnog krivičnog suda, Međunarodnog monetarnog fonda, Međunarodnog tijela za morsko dno, Interparlamentarne unije, Interpola, Organizacije za zabranu hemijskog oružja, Organizacije ujedinjenih nacija, Grupe svjetske banke, Svjetska trgovinske organizacije, Grupe 7 (bivše Grupe 8), Grupe 20, Dijaloga za azijsku saradnju, Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje, Dodatnog mehanizma Asocijacije nacija jugoistočne Azije, Sekreterijata za trilateralnu saradnju i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.. Etimologija[uredi] Glavni članak: Nazivi Japana Japanska riječ za Japan je 日本, koja se izgovara kao Nihon ili Nipon i koja doslovno znači „porijeklo Sunca”. Znak niči (日) znači „Sunce” ili „dan”: dok znak hon 本 znači „izvor” ili „porijeklo”.[2] Složena riječ izvedena iz njih znači „porijeklo Sunca” i izvor je popularnog epiteta „Zemlja izlazećeg Sunca”.[3] Najraniji zapis naziva Nihon javlja se u kineskom istoriografskom zapisu dinastije Tang, Stara knjiga Tanga. Na kraju 7. vijeka, izaslanstvo iz Japan tražilo je da se naziv Nihon koristi za njihovu zemlju. To ime može imati porijeklo u pismu poslatom 607. godine i koje je zabilježeno u zvaničnoj istoriji dinastije Suej. Princ Šotoku, prestolonasljednik Japana, poslao je izaslanike u Kinu u kome za sebe koristi naziv „Car zemlje gdje izlazi Sunce” (jap. 日出處天子). U poruci je pisalo: „Ovo prilikom, ja, Car zemlje gdje izlazi Sunce, šaljem pismo caru zemlje u kojoj Sunce zalazi. Kako si?” Prije prihvatanja termina Nihon, korišteni su drugi termini kao što je Jamato (大和) i Vakoku (倭国). Temin Va (和) je homofon od Vo (倭), a Kinezi su ga koristili kao oznaku za Japance još od perioda Tri države (3. vijek). Drugi oblik Vei (委) korišten je za ranu državu na prostoru Japan pod imenom Nakoku tokom dinastije Han.[4] Međutim, Japancima se ne sviđaju neke veze sa Va (和; koji je u Kini povezan sa terminima kao što je „patuljak” ili „kepec”) i stoga je zamijenjen drugim simbolom za Va (和), koji znači „zajedništvo, harmonija”.[5][6] Riječ Japan je vjerovatno izvedena iz istorijskog kineskog izgovora japanske riječi 日本. Staromandarinski ili rani vu kineski izgovor riječi Japan zabilježio je Marko Polo kao Cipangu (Cipangu). Na savremenom šangajskom, dijalektu vu kineskog, izgovor simbola 日本 je Cepen (Zeppen). Stara malajska riječ za Japan, Japun (malajs. Japun) ili Japang (malajs. Japang), pozajmljena je iz južnih priobalnih kineskih dijalekata, vjerovatno iz hokien ili ningbo dijalekta,[7] a sa tom malajskom riječi su se susreli portugalski moreplovci u jugoistočnoj Aziji u 16. vijeku.[8][9] Od Meidži obnove do kraja Drugog svjetskog rata, pun naziv Japana bio je „Veliko Japansko carstvo” (jap. 大日本帝國; Dai Nippon Teikoku).[10] Danas, naziv Nihon-koku ili Nipon-koku (jap. 日本国) koristi se kao zvanični ekvivalent sa značenjem „Država Japan”. Istorija[uredi] Glavni članak: Istorija Japana Preistorija i drevna istorija[uredi] Prvi japanski car Džinmu, koji datira iz 660. godine prije n. e.[11][12][13] — u savremenom Japanu kraj njegovog pohoda se obiželjava kao Dan osnivanja nacije 11. februara Prvi tragovi ljudskog prisustva na Japanskom arhipelagu potiču iz paleolita iz 30.000. godine prije n. e. Zatim je oko 14.000 godina prije n. e. (početak Jomon perioda) uslijedila Mezolitska i neolitska polusendetarna kultura lovaca-sakupljača koja se odlikuje poluzemunicama i nerazvijenom poljoprivredom.[14] Oni su preci pripadnika današnjih naroda Ainu i Jamato.[15][16] Ukrašeni glineni sudovi iz ovog perioda spadaju među najstarije primere grnčarije na svijetu. Oko 300. godine prije n. e, narod Jajoj je počeo da naseljava japanska ostrva, miješajući se sa pripadnicima naroda Jomon.[17] Tokom Jajoj perioda, koji je počeo oko 500. godine prije n. e, unapređena je tehnika uzgoja pirinča,[18] nastao je novi vid izrade grnčarije i metalurgije, donosen iz Kine i Koreje.[19] Prvi pisani zapis o Japanu nalazi se u kineskoj Knjizi Hana.[20] Prema Zapisima tri kraljevstva, Jamatajkoku je bilo najmoćnije kraljevstvo na arhipelagu tokom 3. vijeka n. e. Budizam je na Japanski arhipelag došao iz Pekče na Korejskom poluostrvu, ali je na razvoj japanskog budizma prvenstveno uticala Kina.[21] Uprkos početnom protivljenju, budizam je prihvatila i raširila vladajuća klasa, a opšteprihvaćen je postao početkom Asuka perioda (592—710).[22] Tokom Nara perioda (710—784) uspostavljena je centralizovana japanska država, čija se vlast nalazila u Carskoj palati u Nari. Tokom Nara perioda nastala je japanska književnost, a razvila se umjetnost i arhitektura inspirisana budizmom.[23] Vjeruje se da je epidemija velikih boginja od 735. do 737. usmrtila trećinu japanskog stanovništva.[24] Car Kanmu je 784. godine preselio prijestonicu iz Nare u Nagaokakjo, a zatim u Hejankjo 794. godine, današnji Kjoto. Ovime je počeo Hejan period (794—1185), tokom kog je nastala autohtona japanska kultura, poznata po svojoj umjetnosti, poeziji i prozi. U ovom periodu nastala je Priča o Gendžiju Murasaki Šikibe i stihovi japanske himne Kimigajo.[25] Budizam se tokom perioda Hejan širio uglavnom preko dve škole, tendaj tvorca Saiča i šingon tvorca Kukaja. Škola čiste zemlje (Džodo-šu, Džodo šinšu) stekla je veliki broj sljedbenika u drugoj polovini 11. vijeka. Feudalizam[uredi] Borba samuraja sa Mongolima, tokom mongolske invazije Japana; Suenaga 1293. godine Samuraji su mogli ubiti običnog čovjeka zbog najmanje uvrede i njih se japansko stanovništvo jako plašilo. Period Edo, 1798. godina Japanska feudalno doba odlikuje pojava i dominacija vladajuće klase ratnika – samuraja. Nakon poraza klana Tajra 1185. godine u Genpejskom ratu, opjevanom u epu Priča o Hejke, samuraja Minamoto no Joritomo car Go-Toba je imenovanovao za šoguna, a Joritomo je uspostavio bazu moći u Kamakuri. Poslije njegove smrti, klan Hodžo je došao na vlast kao namjesnici šoguna. Tokom Kamakura perioda (1185—1333) iz Kine se proširila Zen škola budizma i stekla naklonost među klasom samuraja.[26] Kamakura šogunat je odbio mongolsku invaziju 1274. i 1281. godine, ali ga je na kraju svrgnuo car Go-Dajgo. Cara Go-Dajgoa je 1336. godine porazio Ašikaga Takaudži. Ašikaga je uspostavio šogunat u Muromačiju kod Kjota. Ovime je otpočeo Muromači period (1336—1573). Ašikaga šogunat je stekao slavu za vrijeme Ašikage Jošimicu i kultura zasnovana na zen budizmu (umjetnost Mijabi) je uznapredovala. Ovo je dovelo do razvoja Higašijama kulture i napredovala je do 16. vijeka. S druge strane, nasljedni Ašikaga šogunat nije uspio da uspostavi kontrolu nad feudalnim gospodarima rata (daimjo), pa je 1467. godine izbio građanski rat čime je otpočeo stogodišnji Sengoku period (Doba zemlje u ratu).[27][28] Tokom 16. vijeka u Japan stižu prvi isusovački misionari iz Portugalije, čime započinje trgovinska i kulturna razmjena između Japana i Zapada. Oda Nobunaga je iskoristio evropsku tehnologiju i vatreno oružje da porazi veći broj daimjoa. Njegova uspostava vlasti označila je početak Azuči-Momojama perioda (1573—1603). Nakon što je ubijen 1582. godine, njegov nasljednik Tojotomi Hidejoši je 1590. ujedinio zemlju i pokrenuo dvije neuspjele invazije na Koreju, 1592. i 1597. godine.[29] Kao namjesnik Hidejošijevog sina, Tokugava Ijejasu je iskoristio mogućnost da pridobije političku i vojnu podršku. Nakon izbijanja ratam Tokugava je porazio protivničke klanove u bici kod Sekigahare 1600. godine. Od cara Go-Jozeija je dobio je titulu šoguna 1603. i uspostavio Tokugava šogunat u Edu (današnji Tokio).[30] Tokugava šogunat je usvojio mjere među kojima su buke šohato, kao pravilnik ponašanja za kontrolu autonomnih daimjoa;[31] i 1639 godine. sakoku (zatvorena zemlja) izolacionističku politiku koja je trajala tokom dva i po vijeka slabog političkog jedinstva poznatog kao Edo period (1603—1868).[32] Proučavanje zapadnjačkih nauka, poznatih kao rangaku, nastavljeno je preko holandske enklave u Dedžimi u Nagasakiju. Takođe, tokom Edo perioda došlo je razvoja kokugakua (nacionalne studije), japanskog proučavanja Japana.[33] Savremeno doba[uredi] Car Meidži (1868-1912), u čije ime je obnovljena carska vlast na kraju Tokugava šogunata Komodor Američke ratne mornarice Metju Peri primorao je Japan da se otvori za spoljašnji svijet sklanjanjem Sporazuma iz Kanagave 31. marta 1854. godine. Slični sporazumi koji su uslijedili sa zemljama Zapada tokom Bakumacu perioda izazvali su ekonomsku i političku krizu. Ostavka šoguna dovela je do Bošin rata i uspostave centralizovane države na čijem čelu se nalazio car (Meidži obnova).[34] Upuštajući se u aktivan proces vesternizacije tokom Meidži obnove 1868. godine, Japan je prihvatio zapadne političke, pravosudne i vojne institucije i zapadni kulturni uticaj integrisao je tradicionalnu kulturu sa savremenom industralizacijom. Kabinet je organizovao Državni savjet, doio Meidži ustav i sazvala Teikoku-gikai (Carsko vijeće). Tokom Meidži obnove Japansko carstvo je postalo industrijalizovana svejtska sila koja je učestvovala u vojnim sukobima radi širenja svoje sfere uticaja. Iako su Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo pokazale neki interes, evropske sile su uveliko ignorisale Japan i umjesto njega su koncentrisale na Kinu. Francuska se povukla svog neuspijeha u Meksiku i poraza od Nijemaca.[35] Nakon pobjeda u Prvom kinesko-japanskom ratu (1894—1895) i Rusko-japanskom ratu (1904—1905), Japan je ovladao teritorijom Tajvana, Koreje i južnom polovinom Sahalina.[36] Osim imperijalističkih uspijeha, Japan je takođe mnogo uložio u svoj privredni rast, što je dovelo do razdoblja privrednog procvata u zemlji, koji je trajao do Velike krize.[37] Broj stanovnika Japana je porastao sa 35 miliona 1873. na 70 miliona 1935. godine.[38] Kineski generali se predaju Japanci u Kinesko-japanskom ratu (1894-1895) U Prvom svjetskom ratu, Japan se pridružio Saveznici i zauzeo njemačke posjede, praveći napredak u Kini. Početak 20. vijeka bio je razdoblje Taišo demokratije (1912—1926), ali je dvadesetih godina krhka demokratija pala pod političkom pomakom ga statizmu, donošenjem zakona protiv političkih disidenata i niza neuspijelih pučeva. Ovaj proces je ubrzan tridesetih godina, rastom novim radikalnih nacionalističkih skupina koje su dijelile neprijateljstvo prema liberalnoj demokratiji i posvjećenost prema ekspanzionizmu u Aziji. Japanski ekspanzionizam i militarizam, zajedno sa totalitarizmom i ultranacionalizmom preoblikovao je zemlju. Japan je 1931. godine izvršio invaziju i okupaciju Mandžurije i zbog međunarodne osude ovog akta, napustio je Društvo naroda 1933. godine. Japan je 1936. potpisao Antikominternski pakt sa Njemačkom, a potpisivanjem Trojnog pakta 1940. postao je dio Sila Osovine.[39] Sovjetsko-japanski pakt o neutralnosti je potpisan 13. aprila 1941. godine.[40] Japanski zvaničnici potpisuju predaju Saveznicima 2. septembra 1945. godine u Tokijskom zalivu, čime je završen Drugi svjetski rat Japansko carstvo je izvršilo invaziju na ostatak Kine 1937. što je podstaklo izbijanje Drugog kinesko-japanskog rata (1937—1945). Japanska carska vojska je brzo zauzela kinesku prijestonicu Nanking i počinila veliki masakr.[41] Godine 1940. izvršena je invaziju na Francusku Indokinu, nakon čega su SAD uvele naftni embargo Japanu.[42] Japanske snage su 7. i 8. decembra 1941. izvršile iznenadni napad na Perl Harbor, napale britanske snage u Malaji, Singapuru i Hongkongu i objavile rat SAD i Britanskoj imperiji, dovodeći SAD i UK na Tihookeansko ratište Drugog svjetskog rata.[43] Nakon saveznički pobjeda širom Tihog okeana u naredne četiri godine, koje su dovele do sovjetske invazije Mandžurije i atomskog bombardovanja Hirošime i Nagasakija 1945. godine, Japan je 15. avgusta iste godine pristao na bezuslovnu predaju.[44] Tokom rata Japan, kolonije, Kine i ostale učesnice poginulo je desetine miliona ljudi, a najveći dio japanske industrije i infrastrukture je uništen. Nakon rata Saveznici (predvođeni SAD) sa okupiranih područja i vojnih kampova širom Azije iselili su nekoliko miliona etničkih Japanaca, tim u velikoj vjeri eliminišući Japamsku imperiju i obnavljajući nezavisnost osvojenih teritorija.[45] Takođe, Saveznici su 3. maja 1946. formirali Međunarodni vojni tribunal za Daleki istok radi suđenja za ratne zločine japanskim generalima. Japan je 1947. godine usvojio novi liberalno-demokratski ustav. Saveznička okupacija Japana je okončana sporazumom u San Francisku 1952,[46] a Japan je postao članica Organizacije ujedinjenih nacija 1956. godine. Nedugo zatim, Japan je počeo da beleži ubrzani privredni rast da bi postao 2. najveća privreda svijeta, sve do 2010. kada je to mjesto preuzela Kina. Privredni uspon je okončan polovinom devedesetih godina 20. vijeka kada je država zapala u veliku recesiju. Početkom 21. vijeka došlo je postepenog oporavka privrede.[47] Najsnažniji zabilježeni zemljotres u istoriji Japana pogodio je ovu zemlju 11. marta 2011, što je izazvalo Fukušimsku katastrofu, jednu od najgorih katastrofa u istoriji nuklearne energije.[48] Geografija[uredi] Glavni članak: Geografija Japana i Geologija Japana Pogled na Japanski arhipelag iz svemira Japan ukupno ima 6.852 ostrva koja se proteže duž tihookeanske obale istočne Azije. Zemlja, uključujući sva ostrva pod svojom kontrolom, leži između 24° i 46° sjeverne geografske širine i 122° i 146° istočne geografske dužine. Matična ostrva, od sjevera prema jugu, jesu Hokaido, Honšu, Šikoku i Kjušu. Rjukju ostrva, koja uključuju Okivanu, ostrvski su lanac južno od Kjušua. Zajedno ta ostrva čine zajednicu poznatu kao Japanski arhipelag.[49] Oko 73% površine zemlje je pod šumama, planinama i neodgovarajuće za poljoprivredu, industriju ili stanovanje.[50][51] Zbog toga, naseljivo područje, koja se pretežno nalazi u priobalju, ima izuzetno visoku gustinu stanovništva. Japan je jedna od najgušće naseljenih zemalja na svijetu.[52] Japanska ostrva su smještena u vulkanskoj zoni Tihookeanskog vatrenog prstena. Ona su prvenstveno rezultat velikih okeanskih pokreta tokom hiljada miliona godina od srednje silura do pleistocena kao rezultat subdikcije Filipinske morske ploče ispod kontinentalne Amurske i Okinavske ploče na jugu i subdukcije Tihookenaske ploče ispod Ohotske ploče na sjeveru. Boso tačka trojnog pucanja na obali Japana je tačka trojnog pucanja gdje se Sjevernoamerička, Tihookeanske i Filipinska morska ploča susreću. Japan je prvobitno bio povezan sa istočnom obalom Evroazije. Subdukcija ploča je povukla Japan na istok, čime je prije oko 15 miliona godina stvoreno Japansko more.[53] Japan ima 108 aktivnih vulkana. Tokom 20. vijeka pojavilo se nekoliko novih vulkana, uključujući Šova-šinzan na Hokaidu i Mjojin-šo na stijenama Benesu u Tihom okeanu. Destruktivni zemljotresi, koji često dovode do cunamija, javljaju se nekoliko puta u svakom vijeku.[54] Veliki zemljotres u Kantu 1923. godine usmrtio je preko 140 hiljada ljudi.[55] Skoriji zemljotresi bili su veliki zemljotres u Hanšinu 1995. i zemljotres u Tohoku 2011. godine, koji je bio magnitude 9,1[56] pogodio je Japan 11. marta 2011. i izazvao je veliki cunami. Japan je u značajnoj mjeri sklon zemljotresima, cunamijima i erupciji vulkana zbog svog geografskog položaja na Tihookeanskom vatrenom prstenu.[57] Ima 17. najveći rizik od prirodnih nepogoda, mjeren prema Indeksu svjetskog rizika 2016. godine.[58] Klima[uredi] Klima Japana je pretežno umjerena, ali znatno varira od sjevera prema jugu. Japanske geografske karateristike klimu dijele u šest glavnih klimatskih zona: Hokaido, Japansko more, Središnja visija, Unutrašnje japansko more, Tihi okean i Rjukju ostrva. Najsjevernija zona, Hokaido, ima umjerenokontinentalnu klimu sa dugim, hladnim zimama i veoma toplim do hladnim ljetima. Padavine nisu obilne, ali ostrva obično imaju velike sniježne nanose tokom zime.[59] U zoni Japanskog mora, na zapadnoj obali Honšua, sjevernozapadni zimski vozovi donose jake sniježne padavine. U ljeto, region je hladniji od tihookeanske zone, iako ponekad dolazi do ekstremno vruće temperature zbog fena. Sredinja visija ima tipičnu unutrašnju umjerenokontinentalnu klimu, sa velikim temperaturnim razlikama između ljetnjeg i zimskog doba, kao i velike dnevne varijacije; padavine su lagane, iako su zimi obično sniježne. Planine regiona Šikoku i Čugoku čuvaju Unutrašnje more od sezonskih vjetrova, donoseći blagi vremenski period tokom tokom cijele godine.[59] Tihookeansku obalu odlikuje vlažna suptropska klima sa blažim zimama sa povremenim padavinama i vrućim, vlažnim ljetima zbog jugozapadnog sezonskog vjetra. Rjukju ostrva imaju suptropsku klimu, sa toplim zimama i vrućim ljetima. Padavine su veoma obilne, posebno tokom kišne sezone.[59] Prosječna zimska temperatura u Japanu je 5,1 °C, a prosječna ljetnja temperatura je 25,2 °C.[60] Najviša temperatura ikad izmjerena u Japanu je 41,1 °C, a zabilježena je 23. jula 2018. godine.[61] Glavna kišna sezona počinje početkom maja na Okinavi i kišni oblaci se postepeno pomjeraju na sjever do Hokaida krajem jula. Na većini Honšua, kišna sezona počinje prije sredine juna i traje oko šest nedjelja. Krajem ljeta i početkom jeseni, tajfuni obično donose jaku kišu.[60] Trešnjini cvjetovi na planini Jošino su predmeti mnogih predstava i vaka poezije Japanski javor (Acer palmatum) u Kongobu-džiju na planini Koja, Svjetska baština Uneska Biodiverzitet i životna sredina[uredi] Glavni članak: Divlji svijet u Japanu i Problemi životne sredine u Japanu Japanski makakiji u Parku majmuna Jigokudani važni su zbog posjete banji tokom zime Japan ima devet šumskih ekoregiona koji odražavaju klimu i geografiju ostrva. Ekoregioni se kreću od suptropskih vlažnih širokolisnih šuma na Rjukju i Bonin ostrvima do umjerenih širokolisnih i mješovitih šuma u središnjim klimatskim regionima na matičnim ostrvima, do umjernih četinarskih šuma u hladnim, zimskih dijelovima sjevernih ostrva.[62] Japan ima preko 90.000 vrsta divljih životinja, uključujući smeđeg medvjeda, japanskog makakija, japanskog rakunskog psa, velikog japanskog poljskog miša i japanskog džinovskog daždevnjaka.[63] Velika mreža nacionalnih parkova je uspostavljena kako bi zaštitila važne oblasti flore i faune, kao i 37 Ramsarskih močvarnih područja.[64][65] Četiri lokacije su upisane na Uneskov spisak Svjetske baštine zbog njihove izvanredne prirodne ljepote.[66] U periodu brzog privrednog rasta nakon Drugog svjetskog rata, vlada i industrijske korporacije su mijenjale politike životne sredine; zbog toga, zagađenost životne sredine je bilo rasprostranjeno tokom pedesetih i šezdesetih godina. Odgovarajući na sve veću zabrinutost oko ovog problema, vlada je 1970. donijela nekoliko zakona o zaštiti životne sredine.[67] Naftna kriza 1973. godine podstakla je efikasnu upotrebu energije zbog nedostatka priprodnih resursa u Japanu.[68] Sadašnji problemi životne sredine uključuju zagađenost vazduha u urbanim sredinama (NOx, suspedovane čestice i toksini), upravljanje otpadom, eutrofikacija vode, očuvanje prirode, upravljanje hemikalijama i međunarodnom saradnjom za očuvanje.[69] Tokom juna 2015. godine, planirana je izgradnja više od 40 elektrana na ugalj ili je bilo u izgradnji. NVO Mreža klimatskih dejstava najavila je Japan kao dobitnika nagrade „Fosil dana” za „maksimalno učestvovanje u blokiranju napretka u klimatskoj akciji”.[70] Japan se nalazi na 20. mjestu Indeksa zaštite životne sredine iz 2018. godine, koji mjeri posvjećenost zemlje održivosti životne sredine.[71] Kao domaćin i potpisnik Kjoto protokola 1997, Japan je sporazumom dužan smanjiti emisiju ugljen-dioksida i da preuzme korake kako bi suzbili klimatske promjene.[72] Urbanizacija[uredi] Japan ima ukupno 811 gradova. Postoji 14 zvanično priznatih metropolitanskih područja u Japanu.[73] Najveća konurbacija je Taiheijo pojas (82,9 miliona stanovnika) koju čine Milto, Cukuba, Tokio, Numazu, Šizuoka, Hamamacu, Tojohaši, Nagoja, Jokaiči, Kjoto, Osaka, Kobe, Himeji, Vakajama, Tokušima, Okajama, Takamacu, Fukujama, Hirošima, Macujama, Kitakjušu, Fukuoka i Oita.[74] pru Najveći gradovi u Japanu Izvor: Popis stanovništva 2010. № Grad Teritorija Populacija № Grad Teritorija Populacija Tokio Tokio Jokohama Jokohama 1. Tokio Tokio 8.949.447 11. Hirošima Hirošima 1.174.209 Osaka Osaka Nagoja Nagoja 2. Jokohama Kanagava 3.689.603 12. Sendaj Mijagi 1.045.903 3. Osaka Osaka 2.666.371 13. Kitakjušu Fukuoka 977.288 4. Nagoja Aiči 2.263.907 14. Čiba Čiba 962.130 5. Saporo Hokaido 1.914.434 15. Sakaj Osaka 842.134 6. Kobe Hjogo 1.544.873 16. Nigata Nigata 812.192 7. Kjoto Kjoto 1.474.473 17. Hamamacu Šizuoka 800.912 8. Fukuoka Fukuoka 1.463.826 18. Kumamoto Kumamoto 734.294 9. Kavasaki Kanagava 1.425.678 19. Sagamihara Kanagava 717.561 10. Saitama Saitama 1.222.910 20. Šizuoka Šizuoka 716.328 Politički sistem[uredi] Glavni članak: Politički sistem Japana Akihito Šinzo Abe Car Akihito (lijevo) i predsjednik Vlade Šinzo Abe (desno) Japan je ustavna monarhija sa ograničenom vlašću cara. Kao ceremonijalnog šefa države, ustavom određena uloga Cara je „simbol Države i jedinstva naroda“ i on nema stvarnu vlast. Izvršnu vlast imaju predsjednik Vlade i njegov kabinet, dok suverenitet pripada japanskom narodu.[75] Zakonodavno tijelo Japana je Kokaji, sa sjedištem u tokijskom okrugu Čijoda. Kokaji je dvodomo zakonodavno tijelo, koje se sastoji od donjeg Šugina sa 465 zastupnika, koji se biraju na izborima svake četvrte godine ili kada se raspusti; i gornjeg Sangina sa 242 zastupnika, koji se biraju na izborima svake šeste godine. U Japanu je izborno pravo univerzalno za starije od 18 godina,[76] sa tajnim glasanjem za sve izborne dužnosti.[75] Većinu u Kokajiju imaju socijal-liberalna Ustavno-demokratska stranka Japana (UDSJ) i konzervativna Liberalno-demokratska stranka (LDS). LDS je na vlasti skoro neprekidno od 1955. godine, izuzev kratkih perioda između 1993. i 1994. i od 2009. do 2012. godine. Od novembra 2017. godine, u donjem domu ima 283 zastupnika, dok u gornjem domu ima 125 zastupnika. Zgrada Kokajija Predsjednik Vlade Japana je šef vlade i imenuje ga car, nakon što ga Kokaji odredi među svojim zastupnicima. Predsjednik Vlade je šef Kabineta i on imenuje i razrješuje ministre. Nakon pobjede LDS na opštim izborim 2012. godine, Šinzo Abe je 26. decembra 2012. preuzeo dužnost predsjednika Vlade od Jošihika Node.[77] Tokom istorije pod velikim uticajem kineskog prava, pravni sistem Japana se nezavisno razvio tokom Edo perioda kroz tekstove kao što su Kudžikata Osadamegaki.[78] Međutim, od kraja 19. vijeka zakonodavstvo sve više preuzima odredbe kontinentalnog prava, prvenstveno njemačkog. Na primjer, japanska vlada je 1896. usvojila građanski zakonik zasnovan na nacrtu njemačkog Građanskog zakonika (nem. Bürgerliches Gesetzbuch); uz izmjene nakon Drugog svjetskog rata i dalje je na snazi.[79] Zakone koje Kokaji proslijedi Caru, on mora potvrditi, bez mogućnosti da ih odbije. Sudski sistem Japana je podijeljen na četiri osnovna nivoa: Vrhovni sud i tri stepena nižih sudova.[80] Glavno tijelo japanskog statutnog prava se naziva Šest zakonika.[81] Administrativna podjela[uredi] Glavni članak: Administrativna podjela Japana Takođe pogledajte: Prefekture Japana i Opštine Japana Administrativna birokratija Japana je podijeljena na tri osnovna nivoa: nacionalni, prefektualni i opštinski. Ispod nacionalnog nivoa nalazi se 47 prefektura, od kojih svaki ima neposredno izabranog guvernera, zakonodavne i administrativne organe.[a] Svaka prefektura je podijeljena na gradove, varoši i sela.[82] U zemlji se trenutno vrši administrativna reorganizacija spajanjem više gradova, varoši i sela jednih sa drugima. Ovime će biti smanjen broj podprefekturnih administrativnih regiona i očekuje se da će dovesti do smanjenja administrativnih troškova.[83] Postoje dvije vrste podprefektualne podijele, to su podprefekture i okruzi. Podprefekture su samoupravne jedinice koje su fokusirane na mjesna pitanja ispod prefektualnog nivoa.[84] Okruzi su geografske i statističke jedinice koje se sastoje od jedne ili više opština. Nalaze se ispod nivoa prefekture i iznad varoši i sela, jedanke sa gradovima.[85] Opština su zajednički naziv za gradove, varoši i sela koja su mjesni javni subjekti. Svaka prefektura se sastoji od određenog broja opština, a prema podacima od 1. aprila 2017. godine ukupan broj opština bio je 1.718.[86] Regions and Prefectures of Japan 2 sr.svg O slici Spoljni odnosi[uredi] Glavni članak: Spoljni odnosi Japana Japan ima uspostavljene diplomatske odnose sa skoro svim nezavisnim zemljama. Japan je država članica Međunarodnog krivičnog suda,[87] Međunarodnog monetarnog fonda,[88] Međunarodnog tijela za morsko dno,[89] Interparlamentarne unije,[90] Interpola,[91] Organizacije za zabranu hemijskog oružja,[92] Organizacije ujedinjenih nacija,[93] Grupe svjetske banke,[94] Svjetska trgovinske organizacije,[95] Grupe 7 (bivše Grupe 8),[96] Grupe 20,[97] Dijaloga za azijsku saradnju,[98] Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje,[99] Dodatnog mehanizma Asocijacije nacija jugoistočne Azije,[100] Sekreterijata za trilateralnu saradnju[101] i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.[102] Sa 9,68% priloženog novca u budžet OUN, Japan je drugi najveći priložnik.[103] Tokom 2014. donirao je 9,2 milijarde dolara, čime je postao peti najveći donator zvanične razvojne pomoći na svijetu.[104] Japan sa SAD ima bliske veze. Od poraza u Drugom svjetskom ratu, SAD i Japan imaju bliske privredne i odbrambene odnose. SAD su glavno tržište za japanski izvoz i glavni izvor japanskog uvoza, i one su obavezne da brane zemlju, imajući vojne baze širom Japana djelimično u tu svrhu.[105] Japan osporava ruski suverenitet nad Južnim kurilskim ostrvima (uključujući skupine Etorofu, Kunaširi, Šikotan i Habomai), koja je okupirao Sovjetski Savez 1945. godine.[106] Upitan je suverenitet Južne Koreje nad Liankur stijenama.[107] Japan ima zaošterene odnose sa Narodnom Republikom Kinom (NRK) i Republikom Kinom (RK) zbog Senkaku ostrva;[108] sa NRK ima zaoštere odnose i zbog statusa atola Okinotorišima. Oružane snage[uredi] Glavni članak: Samoodbrambene snage Japana Micubiši F-2 Vazdušnih samoobrambenih snaga Japana Japanska oružane snage, Samoodbrambene snage Japana (SOSJ), sastoje se od kopnenih, pomorskih i vazdušnih snaga. Vajni rashodi Japana su 8. najveći na svijetu. Godine 2017. vojni izdaci su iznosili 46,1 milijardu američkih dolara, tj. oko 0,9% BDP zemlje.[109] Vrhovni komandat SOSJ je predsjednik Vlade, dok vojna vlast na kabinetskom nivou prelazi sa predsjednika Vlade na ministra odbrane.[110] U članu 9. Ustava navedeno je da se Japan odriče prava da proglasi rat ili upotrebi vojnu silu u međunarodnim sporovima. je zabranjeno da objavljuje rat ili da koristi vojnu silu u međunarodnim sukobima[111]. Japan se nalazi na 2. mjestu među azijskim i na 9. mjestu među svjetskim zemljama prema Indeksu globalnog mira 2018. godine[112]. SOSJ prema podacima imaju 247.154 aktivnih pripadnika i 47.900 rezervista.[113] Kada su SOSJ osnovane, žene su regrutovane isključivo za usluge njege. Prilike su proširene prilično kad je ženama dopuštene da se pridruže komunikacionoj službi KSOSJ 1967. godine i komunikacijskim službama PSOSJ i VSOSJ 1974. godine. Do 1991. godine više od 6.000 žena je bilo u sastavu SOSJ.[114] Predstavnici japanske vojne industrije traže od vlade da ukine zabranu izvoza oružja radi učestvovanja u multinacionalnim projektima, kao što je izrada Združenog jurišnog lovca.[115] Razarač klase Kongo Pomorskih samoodbrambenih snaga Japana Pomorske snage redovno učestvuju u pomorskim vežbama Rimpaka.[116] Maja 2014. premijer Šinzo Abe izjavio je da Japan više ne želi da bude pasivan i da namjerava da preuzme veću odgovornost za regionalnu bezbednost. On je rekao da Japan želi da ima ključnu ulogu i susjednim zemljama je ponudio pomoć.[117] Japan je potpisnik bezbjednosnih sporazuma sa Australijom iz marta 2007.[118] i Indijom iz oktobra 2008.[119] Demografija[uredi] Glavni članak: Demografija Japana, Japanci, Etničke grupe Japana, i Spisak metropolitanskih oblasti Japana Stanovništvo[uredi] Pogled na Tokijo Ainu narod, etnička manjina iz Japana Brojnost stanovništva Japana se procjenjuje na oko 128 miliona, od čega 80% živi na ostrvu Honšu. Japansko društvo je lingvistički, etnički i kulturno homogeno,[120][121] sačinjeno od 98,5% etničkih Japanaca,[50] sa malim brojem stranih radnika.[120] Korejci,[122] Kinezi, Filipinci, Brazilci pretežnog japanskog porijekla,[123] Peruanci prteženog japanskog porijekla i Amerikanci su među malim manjinskim grupama u Japanu.[124] Godine 2003, bilo je oko 134.700 nelatinoameričkih zapadnjaka (ne uključujući više od 33.000 američkog vojnog osoblja i njihovih porodica smještenih širom zemlje)[125] i 345.000 latinoameričkih iseljenika, od kojih su 274.700 bili Brazilci (koji su prvenstveno potomci Japanaca, ili nikej, zajedno sa svojim supružnicima), najveća su zajednica Zapadnjaka.[126] Najdominantnija domaća etnička grupa u Japanu je Jamato narod; glavne etničke grupe uključuju starosjedilački Ainu[127] i Rjukju narodi, kao i društvene manjinske grupe kao što je burakumin.[128] To su osobe mješovitog porijekla, a koje su ugrađene u Jamato narod, kao što su oni sa Bonin ostrva.[129] Godine 2014, nenaturalizovani radnici rođeni izvan Japana činili su 1,5% ukupnog broja stanovnika.[130] Japan se smatra etnički homogenim i ne skuplja podatke o etničkom ili rasnom porijeklu za japanske državljane; izvori se razlikuju u pogledu takvih tvrdnji, sa najmanje jednom analizom koja opisuje japansko društvo kao multietničko,[131] dok prema je drugoj analizi broj japanskih državljana stranog porijekla minimalan.[121] Većina Japanaca nastavlja da vidi Japan kao monokulturno društvo. Bivši predsjednik Vlade i sadašnji ministar finansija Taro Aso opisuje Japan kao naciju koja ima „jednu rasu, jednu civilizaciju, jedan jezik i jednu kulturu”, što su kritikovali predstavnici manjina kao što je Ainu narod.[132] Japan ima drugi najduži životni vijek na rođenju na svijetu: 83,5 godine za osobe rođene u periodu 2010—2015.[133][134] Japansko stanovništvo ubrzano stari što je rezultat bejbi buma poslije Drugog svjetskog rata, praćeno smanjenom stopom nataliteta. Godine 2012, oko 24,1% ukupnog stanovništva imala je preko 65 godina, a proporcijalno do 2050. godine se očekuje da će taj broj porasti na 40%..[135] Religija[uredi] Glavni članak: Religija u Japanu Religija u Japanu (podaci od 2000)[136] Narodni šintoizam ili „nereligioznost”[b] (51,82%) Budizam (34,9%) Šintoističke organizacije i ostali (4%) Hrišćanstvo (2,3%) Bez odgovora (6,98%) Na osnovu člana 20. ustava Japana u zemlji je zagarantovana puna religijska sloboda. Gornje procjene pokazuju da 84—96% japanskog stanovništva vidi šintoizam kao svoju nacionalnu religiju (50—80% u obzir uzimaju i stepen sinkretizma sa budizmom, šinbucu-šugo).[138][139] Međutim, ove procjene su zasnovane na posjeti hramovima, a ne na broju pravih vjernika. Broj šintoističkih hramova u Japanu se provjenjuje na oko 100.000.[140] Prema ostalim drugijama procjenjuje se da samo 30% stanovništva identifikuje kao pripadnik religije.[141] Prema Edvinu Rajšaueru i Marijusu Džensenu, oko 70—80% Japanaca sebe ne smatra pripadnikom nijedne religije. Ipak, nivo učešća ostaje visok, naročito tokom svečanosti i događaja kao što je prva posjeta šintoističkom hramu u Novoj godini. Taoizam i konfučijanizam iz Kine uticali su na japanske običaje i uvjerenja.[142] Japanske ulice su ukrašene tokom Tabanate, Obona i Božića.[139] Šintoizam je najveća religija u Japanu, koji praktikuje oko 80% stanovništva, ali se ipak mali broj u identifikuje kao „šintoisti” u istraživanjima.[140] To se događa zbog činjenice da „šintoizam” u Japanu ima različita značenja: većina Japana posjećuje šintoističke hramove i klanja se kamijima bez pripadanja određenoj šintoističkoj organizaciji, a s obzirom da ne postoje formalni ritual kojim se postoja pripadnik narodnog šintoizma, članstvo šintoizma se često procjenjuje prema brojnu onih koji su pripdruženi organizovanim šintoističkim sektama. Šintoizam ima oko 100.000 hramova[140] i 78.890 sveštenika u zemlji.[143] Budizam je prvi put stigao u Japan u 6. vijeku; uveden je 538. ili 552. godine iz kraljevstva Pečke na Korejskom poluostrvu.[144] Hrišćanstvo u Japan su prvi put donijeli jezuitski misionari početkom 1549. godine.[145] Danas, manje od 1%[146][147][148] do 2,3% stanovaniva se izjašnjava kao hrišćani,[c] većina njih živi u zapadnom dijelu zemlje, gdje su misionarske djelatnosti bile najveće u 16. vijeku. Prefektura Nagasaki ima najveći procenat hrišćana: oko 5,1% 1996. godine.[149] Od 2007. godine, bilo je oko 32.026 sveštenika i pastora u Japanu.[143] Tokom posljednjeg vijeka, neki zapadni običaju koji su se prvobitno povezivali sa hrišćanstvom (uključujući vjenčanja zapadnog stila, Dan zaljubljenih i Božić) postoli su popularni kao sekularni običaji među mnogim Japancima.[150] Muslimani u Japanu su većinom, tačnije 80—90%, potomci migranata rođenih izvan Japana i njihovi potomci, porijeklom prvenstveno iz Indonezije, Pakistana, Bangladeša i Irana.[151] Većina etničkih Japanaca muslimana su oni koji su se konvertovali stupajući u brak sa imigrantima muslimanima.[152] Pjuv risirč centar procjenjuje da je 2010. u zemlji bilo oko 185.000 muslimana.[153] Ostale manjinske religije uključuju hindiuzam, sikizam, judaizam i od sredine 19. vijeka veliki broj novoreligijskih pokreta koji su se pojavili u Japanu.[154] Jezik[uredi] Glavni članak: Jezici Japana i Japanski jezik Više od 99% stanovnika govori japanski kao maternji jezik.[50] Japanski je aglutinativni jezik koji se odlikuje sistemom počasti, što odražava hijerarhijsku prirodu japanskog društva, sa glagolskim formama i određenim rječnikom koji ukazuje na relativni status govornika i slušaoca. Japanski sistem pisanja koristi kandži (kinesko pismo) i dva seta kana (slogovi zasnovani na kurzivnom pismu i korijenom iz kandžija), kao i latinskim alfabetom i arapskim brojevima.[155] Pored japanskom, rjukjuanski jezici (amami, kunigami, okinavski, mijako, jaejama, jonaguni), koji su dio japonske jezičke porodice, govore se na Rjukjuanskom ostrvskom lancu. Malo djece nauči ove jezike,[156] ali posljednjih godina mjesne vlasti nastojale su povećaju svijest o tradicionalnim jezicima. Okinavski dijalekat japanskog govori se u ovom regionu. Ainu jezik, koji nema dokazane veze sa japanskim ili drugim jezikom, jeste umirući jezik, sa samo nekoliko starijih maternjih govornika koji su ostali na Hokaidu.[157] Javne i privatne škole uopšteno zahtjevaju od učenika da uzimaju časove japanskog jezik, kao i časove engleskog jezika.[158] Problemi[uredi] Promjene u demografskoj strukturi stvorile su niz društvenih pitanja, naročito u potencijalnom padu broja radno sposobnih i povećanja troškova socijalnog osiguranja, kao što je javni plan penzija.[159] Sve veći broj mlađih Japanaca ne stupa u brak ili nema djece. Godine 2011, japansko stanovništvo je u padu pet godina, smanjujući se za 204.000 na 126,12 miliona ljudi. To je najveći pad od 1947. godine, kada su sakupljeni prvi podaci.[160] Ovaj pad je pogoršao cunami i zemljotres u martu 2011. godine, u kome je život izgubilo skoro 16.000 ljudi.[161] Procjenjuje se da će broj stanovnika do 2060. godine pasti na 96,69 miliona;[135][162] demografi i vladini planeri su trenutno u gorućoj raspravi o tome kako se nositi sa tim problemom.[163] Ponekad se kao rješenje predlažu imigracija i radni podsticaj kako bi se obezbjedila mlada radna snaga.[164][165] Japan prihvata godišnje prosječno 9.500 novih državljana za naturalizaciju.[166] Prema Visokom komesarijatu OUN za izbjeglice, Japan je 2012. godine prihvatio 18 izgjeblica za stalno naseljenje,[167] dok su SAD prihvatile 76.000.[168] Japan pati od visoke stope samoubistva.[169][170] Godine 2009, broj samoubistava je premašio 30.000 dvanaestu godine zaredom.[171] Samoubistvo je vodeći uzrok smrti za osobe ispod 30 godina.[172] Obrazovanje[uredi] Glavni članak: Obrazovanje u Japanu Studenti proslavljaju nakon objave rezultata prijemnih ispita na Univerzitet u Tokiju Osnovne škole, srednje škole i univerziteti su uspostavljeni tokom Meidži obnove 1872. godine.[173] Od 1947. godine, obavezno obrazovanje u Japanu obuhvata osnovnu i nižu srednju školu, koje zajedno traju 9 godina (od 6 do 15 godina starosti). Skoro sva djeca nastavljaju školovanje u trogodišnjoj višoj srednjoj školi. Japanski obraznovni sistem je odigrao središnju ulogu u oporavku zemlje i brzom privrednom rastu u desetljećima nakon završetka Drugog svjetskog rata. Nakon rata usvojeni su zakoni kojima je definisan školski sistem koji je djelovao nekoliko desetljeća: šestogodišnja osnovna škola, trogodišnja niža srednja škola, trogodišnja viša srednja škola i dvo ili četvorogodišnji univerzitet. Od aprila 2016. godine, razne škole su otpočele školsku godinu sa integrisanom osnovnom školom i nižom srednjom školom u devetogodišnji program obaveznog školovanja, u nadi da će ublažiti nasilje i izostanke; nadležno ministarstvo planira da ovaj pristup usvoji u cijeloj zemlji u narednim godinama.[174] Japan je najuspješnija zemlja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OESR) u književnosti, matematici i nauci, sa prosječniom ocjenom od 529 poena po učeniku i nalazi se među zemljama sa najobrazovanijom radnom snagom.[175] Japansko stanovništvo je dobro obrazovano i društvo visoko vrjednuje obrazovanje kao osnovu za društvenu pokretljivost i za sticanje zaposlenja u visokotehnološkoj privredi zemlje. Iznos koji Japan izvaja za obrazovanje u prosjeku je manji od prosjeka OESR. Iako je rashod po učeniku u Japanu veoma visok, ukupni rashodi u odnosu na BDP ostaju mali.[176] Godine 2015, javni izdaci na obrazovanje u Japanu iznosili su samo 3,5% BDP, što je ispod prosjeka OESR koji je 4,7%.[177] Godine 2014, zemlja je prema rang spisku OESR bila četvrta sa 48% stanovnika od 25—65 godina koji su ostvarili visokoškolsko obrazovanje. Pored toga, bakalaureati od 25 do 34 godine čine 59% japanskih diploma, što je na drugom mjestu u OESR odmah iza Južne Koreje.[178] Oko 75,9% diplomaca srednje škole pohađa univerzitet, niži koledž, trgovačku školu ili drugu visokoškolsku ustanovu.[179] Dva vrhunska japanska univerziteta su Univerzitet u Tokiju i Univerzitet u Kjotu,[180] čiji su studenti stekli čak 16 nobelovih nagrada. Program za međunarodnu procjenu učenika kojim koordiniše OESR trenutno rangira ukupno znanje i vještine japanskih petnaestogodišnjaka kao 6. na svijetu.[181] Zdravstvo[uredi] Glavni članak: Zdravstvo u Japanu U Japanu, zdravstvenu zaštitu pružaju državne i mjesne vlasti. Plaćanje ličnih medicinskih usluga se nudi putem univerzalnog sistema zdravstvenog osiguranja koji obezbjeđuje relativnu jednakost pristupa, uz naknadu koju određuje vladina komisija. Ljudi bez osiguranja preko poslodavca mogu učestvovati u državnom programu zdravstvenog osiguranja kojim rukovode mjesne vlasti. Od 1973. godine, svim starijim licima se pruža osiguranje koje finansira vlada.[182] Pacijenti mogu sami odabrati ljekara ili ustanovu u kojoj žele vršiti svoje liječenje.[183] Privreda[uredi] Glavni članak: Privreda Japana Sjedište Banke Japana u Čuu u Tokiju Tokijska berza, jedna je od najvećih berza u Aziji[184] Ginza, luksuzno potrošačko područje u Tokiju Prema visini nominalnog BDP-a Japan je na trećem[185] a prema BDP-u merenom paritetom kupovne moći na četvrtom mestu u svetu. Javni dug Japana je 2016. godine iznosio više od 230% njegovog bruto domaćeg proizvoda, najveći na svijetu.[186] Uslužni sektor čini tri četvrtine bruto domaćeg proizvoda.[187] Japan ima veoma razvijene industrijske kapacitete što se ogleda u nekim od najvećih i tehnološki najnaprednijih proizvođača motornih vozila, električnih uređaja, mašinskih alata, čelika i obojenih metala, brodova, hemijskih proizvoda, tekstila i hrane. Za poljoprivredu se koristi 13% teritorije Japana, pored toga veoma je razvijen i ribolov jer Japan ostvaruje oko 15% svjetskog ulova ribe.[50] U 2017-toj Japan je imao 65,01 milion radno sposobnog stanovništva, dok je nezaposlenost iznosila 2,9%.[50] Oko 20 miliona ljudi, ili oko 17% stanovništva, našlo se 2007. godine ispod linije siromaštva.[188] Stanovanje u Japanu odlikuju ograničena količina zemljišta u urbanim područjima.[189] Najveća izvozna tržišta su SAD (19,4%), Kina (19%), Južna Koreja (7,6%), Hongkong (5,1%) i Tajland (4,2%). Glavninu izvoza čine delovi za automobile, motorna vozila, proizvodi od gvožđa i čelika, poluprovodnici.[50] Japan najviše uvozi iz Kine (24,5%), SAD-a (11%), Australije (5,8%), Južne Koreje (4,2%) i Saudijske Arabije (4,1%).[50] Glavninu uzvoza u Japan čine mašine i oprema, fosilna goriva, prehrambeni proizvodi (naročito govedina), hemikalije, tekstil i sirovine za japansku industriju. Prema mjeri tržišnog udjela, japansko domaće tržište je najmanje otvoreno od bilo koje zemlje OECD-a.[190] Administracija Juničira Koizumija započela je neke reforme koje se tiču tržišne konkurencije, a strane investicije u Japan su porasle.[191] Japan se našao na 34. mjestu 2018. godine prema indeksu lakoće poslovanja i ima jedan od najmanjih poreskih prihoda u razvijenom svijetu. Japanska varijanta kapitalizma ima mnogo svojih osobenosti: kejrecu preduzeća su uticajna, a stalno zaposlenje i napredovanje u karijeri zasnovano na starosti je relativno uobičajeno u japanskom radnom okruženju.[190][192] Japanska preduzeća su poznata po metodama upravljanja kao što je „Tojota put”, a dionačarska aktivnost je rijetka.[193] Najpoznatiji japanski globalni brendovi su Tojota, Honda, Kenon, Nisan, Soni, Micubiši, Panasonik, Uniklo, Leksus, Subaru, Nintendo, Bridžston, Mazda i Suzuki.[194] Privredna istorija[uredi] Tokom Edo perioda stvorena je osnova za kasniji privredni rast. U ovom razdoblju izgrađena je saobraćajna mreža i osnovane su prve banke i osiguravajuća društva.[195] Tokom Meidži perioda od 1868. u Japanu se razvija tržišna privreda.[196] Tada su osnovana mnoga preduzeća koja i danas posluju, a Japan je postao najrazvijenija država Azije.[197] Period sveukupnog privrednog rasta od šezdesetih do osamdesetih godina 20. vijeka nazvan je Japansko postratno privredno čudo: prosječna godišnja stopa rasta društvenog proizvoda tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. vijeka bila je 7,5%, a tokom osamdesetih i početka devedesetih godina 20. vijeka 3,2%.[198] Privredni rast je značajno usporen tokom devedesetih godina 20. vijeka koji se naziva Izgubljenim desetlječem, uglavnom kao nusefekat nerealno visokih cijena nekretnina i velikog priliva novca. Napori vlade da oživi privredni rast nisu imali uspjeha, a dodatni problem im je nanelo usporavanje svjetske privrede 2000. godine. Nakon 2005. privreda je pokazala snažne znake oporavka; rast BDP-a te godine iznosio je 2,8%, što je bilo više nego u SAD ili Evropskoj uniji.[199] Danas, Japan se visoko rangira po konkurentnosti i privrednoj slobodi. Našao se na 6. mjestu prema izvještaju o globalnoj konkurentnosti za 2015—2016. godinu.[200][201] Kultura[uredi] Sumo rvanje je tradicionalna japanska borilačka veština. Japanski vrt Japanska mitologija Kabuki pozorište Bunraku pozorište Japanski tradicionalni muzički instrumenti Japanska čajna ceremonija Haruki Murakami, popularni savremeni japanski pisac i prevodilac Hanami

RECENZIJA Knjiga recepata za korišćenje lekovitog bilja je svestran, obiman i iscrpan priručnik za tradicionalno lečenje veoma velikog broja bolesti. Iza ovog dela, leže mnoge godine posvećenog rada i veliko praktično iskustvo. Jedna od prednosti je raspored rccepata prema bolestima. Ova knjiga može da posluži kao priručnik i savetnik, ne samo u svakoj kući, nego i u lekarskoj ordinaciji. Među mnogim knjigama sličnog sadržaja koje se danas mogu naći po našim knjižarama, ovu knjigu Đure Čučkovića toplo preporučujemo kao jednu od retko profesionalnih i iscrpnih knjiga ove vrste. Prim. dr sci. Todor Jovanović i njegova ćerka Mila Sadržaj KAKO SE KNJIGA KORISTI, 6 PREDGOVOR, 42 UVOD, 44 PRIPREMA LEKOVITOG BILJA, 45 SKUPLjANJE LEKOVITOG BILJA, 45 SUŠENJE LEKOVITOG BILJA, 45 SKLADIŠTENJE LEKOVITOG BILJA, 45 OPŠTA UPUTSTVA KORISNICIMA LEKOVITOG BILJA, 46 UOBIČAJENA PRIPREMA ČAJEVA, 46 PRIPREMA SOKA OD SVEŽEG BILJA, 46 PRIPREMA SIRUPA OD SVEŽEG BILJA, 47 PRIPREMA EKSTRAKTAOD SVEŽEG BILJA, 47 PRIPREMA SOKA IZ DRVENASTOG STABLA BILJKE, 47 PRIPREMA BILJNIH ALKOHOLNIH TINKTURA, 47 PRIPREMA ČAJA OD RAZBLAŽENOG VINA, 47 PRIPREMA BILJNIH MASTI, 47 PRIPREMA BILJNIH ULJA, 48 PRIPREMA ETERIČNIH ULJA, 48 PRIPREMA ORAHOVOG MEDA, 48 PRIPREMA UVARKA METODOM UKUVAVANJA, 48 PRIPREMA ŠVEDSKE GRANČICE, 48 PRIPREMA KAFE OD ŽIRA HRASTA, 48 PRIPREMA VODE OD GLINE, 48 PRIPREMA JABUKOVOG SIRĆETA, 49 PUENJE GORKIH ČAJEVA, 49 PUENJE ULJA KAO LEKA, 49 SLABO PODNOŠENJE MIRISA BELOG LUKA, 49 PRIPREMA KUPKl, 49 PRIPREMA TOPLE KAŠE ZA OBLOG, 49 PRIPREMA OBLOGA OD SVEŽIH LISTOVA BILJKE, 49 PRIPREMA ĆAJA ZA INHALACIJU, 49 VREME KORIŠĆENJA BIIJNIH PROIZVODA, 50 NEŽEUENE NUS POJAVE, 50 ZAMENA ZA KVASAC, 50 ADEKVATNA ZAMENA NEKIM ĆAJEVIMA, 50 UPOZORENJA KORISNICIMA LEKOVITOG BILJA, 51 AKUTNA I HRONIĆNA OBLJENJA, 51 KORIŠĆENE MERNE JEDINICE, 51 O1. KOSA (CAPILU), 51 01.01. OBLJENJE KORENA KOSE, 52 01.02. OBLJENJE KORENA KOSE SA POJAVOM LIŠAJA, 52 01.03. OBLJENJE KORENA KOSE SA OPADANJEM KOSE, 52 01.04. PERUTANJE KOSE, 52 01.05. MASNA KOSA SA PERUTANJEM, 53 01.06. MASNA KOSA SA OPADANJEM I PERUTANJEM, 53 01.07. SEBOREJA, 83 01.08. OPADANJE KOSE, 84 01.09. OPADANJE KOSE ZBOG SEKIRACIJE, 54 01.10. OPADANJE KOSE OD TIFUSA, 54 01.11. PREVREMENO SEDENJE KOSE, 54 01.12. LOMLJIVOST KOSE, 55 01.13. RASCVETALA KOSA, 55 01.14. VAŠI, GNJIDE U KOSI, 55 01.15. MIKROSPORIJA, 55 01.16. KOSOJED, FAVS, 56 01.17. ĆELAVOST, 56 01.18. VRAĆANJE PRIRODNE BOJE KOSI, 56 01.19. BOJENJE KOSE PRIRODNOM BOJOM, 57 01.20. POBOLJŠANJE SJAJA KOSE, 57 01.21. POBOLJŠANJE RASTA KOSE, 57 01.22. JAĆANJE KOSE, 57 02. LICE (FACEES), 58 02.01. CRVENELO LICA, 58 02.02. PROŠIRENI KAPILARI NA LICU, 58 02.03. PEGE NA LICU, 58 02.04. CRVENE PEGE NA LICU, 58 02.05. PERUTANJE KOŽE LICA, 59 02.06. BUBULJICE NA LICU, 59 02.07. BRADAVICE NA LICU, 59 02.08. KRASTICE NA LICU, 59 02.09. ISKRIVLJENJE JEDNE STRANE LICA, 59 02.10. INFEKCIJA KOŽE LICA, 60 02.11. MASNA KOŽA LICA, 60 02.12. SUVA KOŽA LICA, 60 02.13. DLAČICE NA LICU, DEPILACIJA, 60 02.14. TUBERKULOZA KOŽE LICA, 60 02.15. BORE NA LICU, 61 02.16. PREVENTIVA PROTIV BORA, 61 02.17. UVEĆAN PODBRADAK, 61 02.18. ZAŠTITA LICA OD RAZNIH ŠTETNIH UTICAJA, 61 02.19. ZAŠTITA LICA OD SUNCA I VETRA, 61 02.20. OSVEŽAVANJE KOŽE LICA, 62 02.21. PODMLAĐIVANJE LICA, 62 03. OKO (OCULUS), 62 03.01. BOL U OKU , 62 03.02. ZAPALJENJE OČIJU, 62 03.03. ZAPALJENJE UNUTRAŠNJIH DELOVA OKA, 63 03.04. ZAPALJENJE VEŽNJAČE, KONJUKTIVITIS, 63 03.05. ZAPALJENJE DONJE IVICE KAPAKA, 64 03.06. POREMEĆAJ SLUZNICE OKA, RETINA, 64 03.07. OČNE TEGOBE ZBOG DUABETESA, RETINOPATIJA, 64 03.08. OSETUIVOST OČIJU NA SVETLO, 64 03.09. SLABOST VIDA ZBOG BOLESTI BUBREGA, 64 03.10. NADRAŽENE OČI, 64 03.11. NEČISTOĆA OČIJU, 64 03.12. ALERGIJA OČIJU, 64 03.13. ČIREVI NA OKU, 65 03.14. KRVARENJE KAPILARA OKA, 65 03.15. VELIKI OČNI PRITISAK, GLAUKOM, 65 03.16. MAGLA PRED OČIMA, 66 03.17. MRAK PRED OČIMA, 66 03.18. MUTNE OČI, 66 03.19. ZAŠTITA OD EKRANA, 66 03.20. TRAHOM, 67 03.21. OBOLELA ROŽNJAČA, 67 03.22. OŠTEĆENJE MREŽNJAČE, 67 03.23. SUŽENJE ZENICE, 67 03.24. MRENA, KATARAKTA, 67 03.25. PREVENTIVA KATARAKTI, 68 03.26. TREPERENJE OČNOG KAPKA, 68 03.27. UMORNI OČNI KAPCI, 68 03.28. ČMIČAK, 68 03.29. ISPIRANJE OČNIH KAPAKA, 69 03.30. PECKANJE OČNIH KAPKA, 69 03.31. POTKOŽNI IZLIV KRVI U KAPCIMA, MODRI KAPCI, 69 03.32. PODOČNJACI, 69 03.33. OTOCI OKO OČIJU, 69 03.34. ISPADANJE OBRVA, 69 03.35. KRVAVI PODLIV POSLE UDARA U OKO, 70 03.36. SUZENJE OČIJU, 70 03.37. GUBITAK SUZE, 70 03.38. KRMELJIVOST OČIJU, 70 03.39. ZAŠTITA OD SLEPILA STARIJIH, 70 03.40. NOĆNO SLEPILO, 71 03.41. KRATKOVIDNOST, 71 03.42. DALEKOVIDNOST, 71 03.43. RAZROKOST, 72 03.44. POBOLJŠANJE VIDA, 72 03.45. POBOLJŠANE BISTRINE VIDA, 73 03.46. JAČANJE OČIJU I VIDNOG NERVA, 73 04. UVO (AURIS), 74 04.01. BOLU UVU, 74 04.02. NAGLI BOL U UVU, 74 04.03. SEVANJE U UVU, 75 04.04. REUMATIĆNI BOL U UVU, 75 04.05. BOL UVA KOD DECE, 75 04.06. AKUTNO ZAPALJENJE UŠNOG KANALA, 75 04.07. AKUTNO ZAPALJENJE SREDNJEG UVA, 76 04.08. HRONIČNO ZAPLJENJE UŠNOG KANALA, 76 04.09. HRONIČNO ZAPLJENJE SREDNJEG UVA, 76 04.10. GNOJNO ZAPLJENJE UŠNOG KANALA, 76 04.11. GNOJNO ZAPLJENJE SREDNJEG UVA, 77 04.12. CURENJE 1Z UŠNOG KANALA, 77 04.13. KRVARENJE 1Z UŠNOG KANALA, 77 04.14. IZBACIVANJE STRANOG PREDMETA IZ UŠNOG KANALA, 77 04.15. SVRAB U UVU, 77 04.16. SKLEROZA UNUTRAŠNJOSTI UVA, 77 04.17. ZUJANJE U UŠIMA - TINITUS, 78 04.18. PRIGLUVOST, 78 04.19. GLUVOĆA, 79 04.20. ZAUŠKE - MUMPS, 79 04.21. POREMEĆAJ RAVNOTEŽE I ORUENTACIJE, 79 04.22. ISPIRANJE UVA, 80 04.23. PROČIŠĆAVANJE UVA, 80 04.24. JAČANJE SLUHA, 80 05. NOS (NASUS), 80 05.01. AKUTNO ZAPLJENJE NOSA, 80 05.02. HRONIČNO ZAPLJENJE NOSA, :, 8< 05.03. ZAPUŠENOST NOSA, 81 05.04. CRVENILO NOSA, 81 05.05. NAGLO KRVARENJE IZ NOSA, 81 05.06. HRONIČNO KRVARENJE IZ NOSA, 82 05.07. AKUTNA KIJAVICA, 82 05.08. HRONIČNA KIJAVICA, 82 05.09. ALERGUSKA KIJAVICA, 82 05.10. POLENSKA KIJAVICA - SENSKA KIJAVICA, 82 05.11. BUBULJICE U NOSU, 83 05.12. ČIRIĆI U NOSU, 83 05.13. KRASTICE U NOSU, 83 05.14. POLIPI U NOSU, 83 05.15. SINUSI, 84 05.16. GUBITAK ČULA MIRISA, 84 06. USTA (OS), 84 06.01. ISKRIVUENJE USTA, 84 06.02. SLINJENJE IZ USTA, 84 06.03. ŽVALE NA USTIMA, 85 06.04. ISPUCALE USNE, 85 06.05. SUVE USNE, 85 06.06. ŽEĐ, 85 06.07. ŽEĐ ZBOG DIJABETESA, 85 06.08. ZADAH IZ USTA, 85 06.09. ZADAH IZ USTA ZBOG POKVARENIH ZUBA, 86 06.10. ZADAH IZ USTA ZBOG BOLESNIH DESNI, 86 06.11. ZADAH IZ USTA ZBOG ZAPALENJA KRAJNIKA, 86 06.12. ZADAH IZ USTA ZBOG PRIŠTA U USNOJ ŠUPLJINI, 86 06.13. ZADAH IZ USTA ZBOG NASLAGA NA JEZIKU, 86 06.14. ZADAH IZ USTA ZBOG OBOLENJA ŽELUDCA, 86 06.15. ZADAH IZ USTA PUŠAČA, 87 06.16. MEHURIĆI, HERPES FEBRILIS, 87 06.17. POVEĆANO LUČENJE PLJUVAČKE, 87 06.18. SMANJENO LUČENJE PLJUVAČKE, 88 06.19. KAMEN U PLJUVAČNIM ŽLEZĐAMA, 88 06.20. AKUTNO ZAPALJENJE USNE ŠUPUINE, 88 06.21. HRONIČNO ZAPALJENJE USNE ŠUPUINE, 88 06.22. GNOJENJE USNE ŠUPUINE, 89 06.23. GNOJNA ANGINA, 89 06.24. PLIKOVI U USNOJ ŠUPLJINI, 89 06.25. ČIRIĆI U USNOJ ŠUPLJINI, 89 06.26. RANICE U USNOJ ŠUPLJINI, 89 06.27. POLIPI U GRLU ILI NA NEPCIMA, 89 06.28. ČVOR NA NEPCU, 90 06.29. GUIVIČNA INFEKCIJA USTA, 90 06.30. KRVAVO PLJUVANJE, 90 06.31. NATEČENI KRAJNICI, 90 06.32. ZAPALJENJE KRAJNIKA, 90 06.33. ANGINA KRAJNIKA, 91 06.34. OSVEŽAVANJE USTA, 91 06.35. JAČANJE SLUZNICE USTA, 91 07. JEZIK (LINGUA), 92 07.01. AKUTNO ZAPALJENJE JEZIKA, 92 07.02. HRONIĆNO ZAPALJENJE JEZIKA, 92 07.03. ZAPLITANJE U GOVORU, 92 07.04. MRMLJANJE, NEJASAN IZGOVOR, 93 07.05. MUCANJE, 93 07.06. OBLOŽEN BELIČAST JEZIK ZBOG TEMPERATURE, 93 07.07. JEZIK SA RASEKOTINAMA, 93 07.08. RANICE NA JEZIKU, 94 07.09. PARALIZA JEZIKA, 94 07.10. GUBLJENJE ČULA UKUSA, 94 08. ZUBI (DENTES), 94 08.01. BOL ZUBA, ZUBOBOLJA, 94 08.02. BOL ZUBA SA NATEČENIM DESNIMA, 95 08.03. BOLOVI KOD DOBIJANJA DEČJIH ZUBA, 95 08.04. SLABI KLIMAVI ZUBI, 95 08.05. UULJANJE I ISPAĐANJE ZUBA, PARADENTOZA, 95 08.06. KRVARENJE OKO ZUBA, 96 08.07. HRONIČNO KRVARENJE OKO ZUBA, 96 08.08. ZARASTANE RANA KOD VAĐENJA ZUBA, 96 08.09. KARIJES - ZUBNl KAMENAC, 96 08.10. OSETUIVA ZUBNA CAKLINA, 97 08.11. POBOUŠANJE BELINE ZUBA, 97 08.12. ODRŽAVANJE ZDRAVIH ZUBA, 97 08.13. JAČANJE ZUBA, 97 09. DESNI (GINGIVA), 98 09.01. OTICANJE DESNI, 98 09.02. OTICANJE DESNI SA OTOKOM OBRAZA, 98 09.03. ZAPLJENJE DESNI, 98 09.04. ZAPLJENJE DESNI ZBOG BAKTERUA - GINGIVITS, 98 09.05. GNOJENJE DESNI, 99 09.06. POVLAČENJE DESNI OKO ZUBA, 99 09.07. KRVARENJE DESNI. 99 09.08. OŠTEĆENJE DESNI OKO ZUBA, 99 09.09. TRULJENJE DESNI, 99 09.10. FISTULA NA DESNIMA, 100 09.11. ČIRIĆI NA DESNIMA, 100 09.12. ISPIRANJE DESNI, 100 09.13. JAČANJE DESNI, 100 10. VRAT (COLLUM), 101 10.01. BOL U VRATU, 101 10.02. BOL VRATNIH ŽILA U POTILJKU, 101 10.03. SEVANJE VRATA, 101 10.04. AKUTNI OTOK ŽLEZDA VRATA, 101 10.05. HRONIČNI OTOK ŽLEZDA VRATA, 102 10.06. ZAPLJENJE VRATA, 102 10.07. SUŽAVANJE VRATNIH ARTERIJA, 102 10.08. ŠKROFULOZA VRATA, 102 10.09. UKOČENOST VRATA, 103 11. ŠTITASTA ŽLEZDA (THYROIDEA), 103 11.01. HIPOTIREOZA - SMANJENO LUČENJE HORMONA ŠTITASTE ŽLEZDE, 103 11.02. HIPERTIREOZA - POVEČANO LUČENJE HORMONA ŠTITASTE ŽLEZDE - BAZEDOVA BOLEST, 104 11.03. STRUMA - GUŠAVOST, 104 11.04. POREMEĆEN RAD ŠTITASTE ŽLEZDE, 105 11.05. ČVORIĆI NA ŠTITASTOJ ŽLEZDI, 105 11.06. JAĆANJE ŠTITASTE ŽLEZDE, 106 12. GRKLJAN (LARYNX), 106 12.01. AKUTNO ZAPLJENJE GRLA, 106 12.02. HRONIČNO ZAPALIENJE GRLA, 107 12.03. ALERGIJA GRLA NA AMBROZUU, 107 12.04. BAKTERUE U GRLU, 107 12.05. ČIREVI U GRLU, 107 12.06. AKUTNA PROMUKLOST, 107 12.07. HRONIČNA TRAJNA PROMUKLOST, 108 12.08. HRAPAV GLAS, 108 12.09. GRČ GLASNIH ŽICA, 108 12.10. OTEKLE GLASNE ŽICE, 109 12.11. ZAPALJENJE GLASNIH ŽICA, LARINGITIS, 109 12.12. POLIPI GLASNIH ŽICA, 109 12.13. GUBITAK GLASA, 109 12.14. OPORAVAK OD DUGOG PEVANJA ILI GOVORA, 110 12.15. JAČANJE GLASNIH ŽICA, 110 13. DUŠNIK (TRACHEA), 110 13.01. GRČ DUŠNIKA, 110 13.02. AKUTNO ZAPALJENJE DUŠNIKA, 111 13.03. HRONIČNO ZAPALJENJE DUŠNIKA, 111 13.04. RANICE NA DUŠNIKU, 111 13.05. KRVARENJE DUŠNIKA IZ NAPRSLIH KAPILARA, 112 13.06. TUBERKULOZA DUŠNIKA, 112 14. DUŠNICE (BRONCHI), 113 14.01. GRČ DUŠNICA, 113 14.02. AKUTNO ZAPALJENJE DUŠNICA, AKUTNI BRONHITIS, 113 14.03. HRONIČNO ZAPALJENJE DUŠNICA, HRONIČNI BRONHITIS.113 14.04. SUVI BRONHITIS DUŠNICA, 113 14.05. BRONHIEKTAZIJE, PROŠIRENJE DUŠNICA, 114 14.06. SPAZMODIČNI BRONHITIS SA NAPADOM, 114 14.07. STARAČKI BRONHITIS, 114 14.08. BRONHITIS SA IZBACIVANJEM GNOJA, 115 14.09. BRONHITIS SA TRNJENJEM, 115 14.10. TUBERKULOZNI BRONHITIS, 116 14.11. KRVARENJE DUŠNICA, 116 14.12. BRONHIJALNA ASTMA BEZ SLUZI, LAKŠI OBLIK, 116 14.13. BRONHIJALNA ASTMA SA SLUZI I ŠLAJMOM, 117 14.14. BRONHIJALNA ASTMA NA NERVNOJ BAZI, 117 14.15. BRONHIJALNA ASTMA SA NAPADOM, 117 14.16. PROČIŠĆAVANJE ZAPUŠENIH BRONHIJA, 118 15. PLUĆA (PULMONES), 118 15.01. KAŠALJ, 118 15.02. PREHLADA, NAZEB, 119 15.03. SKLONOST PREHLADAMA, 119 15.04. PROZEB, 120 15.05. KAŠALJ SA SUKRVIČASTIM ISPLJUVKOM, 120 15.06. POBOLJŠANJE IZBACIVANJA ŠLAJMA, 121 15.07. IZAZIVANJE ZNOJENJA, 121 15.08. PROTIV PRETERANOG ZNOJENJA, 121 15.09. TEMPEARTURA KOJA PADA I RASTE, 121 15.10. PROBADANJE U PLUĆIMA, 122 15.11. ZAPALJENJE PLUĆA, PNEUMONIJA, 122 15.12. ZAPLJENJE PLUĆNIH VRSKOVA, 123 15.13. OTVRDNUĆE PLUĆA POSLE ZAPALJENJA, 123 15.14. ALERGIJA - PREOSETLJIVOST ZBOG LABILNOG STANJA PLUĆA, 123 15.15. ALERGIJA NA PRAŠINU, 123 15.16. ALERGIJA - PROŠIRENJE PLUĆA, EMFIZEM, 124 15.17. PROŠIRENJE PLUĆA SA BRONHITISOM, 124 15.18. PROŠIRENJE PLUĆA SA ASTMOM - SIPNJA, 124 15.19. OTEŽANO DISANJE - ZAPTIV, 124 15.20. GNOJNI ISPLJUVAK, 125 15.21. KRVARENJE IZ PLUĆA, *25 15.22. KRVAVA SLUZ IZ PLUĆA, 125 15.23. GANGRENA PLUĆA, 125 15.24. AKUTNA TUBERKULOZA PLUĆA, 126 15.25. HRONIČNA TUBERKULOZA PLUĆA, 126 15.26. NOĆNO ZNOJENJE IZAZVANO TUBERKULOZOM PLUĆA, 127 15.27. PREVENTIVA TUBERKULOZI PLUĆA, 127 15.28. EHINOKOKUS PLUĆA, 127 15.29. AZBESTOZA, 127 15.30. VODA U PLUĆIMA, 127 15.31. AKUTNO ZAPLJENJE PLUĆNE MARAMICE - PLEURA, 128 15.32. ZAPLJENJE PLUĆNE MARAMICE SA IZLIVOM VODE, 128 15.33. ZAPLJENJE POREBRICE - PLEURITIS, 128 15.34. PROČIŠĆAVANJE PLUĆA, 129 15.35. JAČANJE CIRKULACUE KRVI U PLUĆIMA, 129 15.36. JAČANJE PLUĆA, 129 16. ŽDRELO (PHARYNX), 129 16.01. BOL U ŽDRELU, 130 16.02. AKUTNO ZAPLJENJE ŽDRELA, 130 16.03. HRONIČNO ZAPLJENJE ŽDRELA, 130 16.04. ZAPLJENJE SLUZNICE ŽDRELA I KRAJNIKA - ANGINA, 130 16.05. SUVOĆA ŽDRELA, 131 16.06. RANICE U ŽDRELU, 131 16.07. GNOJENJE ŽDRELA, 131 16.08. KRVARENJE ŽDRELA, 131 16.09. POLIPI U ŽDRELU, 131 16.10. OTEŽANO GUTANJE, 131 16.11. JAČANJE ŽDRELA, 132 17. JEDNJAK (ESOPHAGUS), 132 17.01. BOL JEDNJAKA, 132 17.02. GRČ JEDNJAKA, 132 17.03. GRĆ JEDNJAKA NA NERVNOJ BAZI, 132 17.04. AKUTNO ZAPLJENJE JEDNJAKA, 133 17.05. HRONIČNO ZAPLJENJE JEDNJAKA, 133 17.06. SMANJENJE SLUZAVOSTI JEDNJAKA, 133 17.07. GNOJENJE JEDNJAKA, 133 17.08. RANICE NA JEDNJAKU, 134 17.09. JAČANJE JEDNJAKA, 134 18. TRBUŠNA ŠUPUINA (CAVUM ABDOMINIS), 134 18.01. BOL U TRBUHU, 134 18.02. BOL U DONJEM TRBUHU, 134 18.03. GRČEVI U TRBUHU, 134 18.04. OTOK TRBUHA, 135 18.05. AKUTNO ZAPALJENJE TRBUŠNE MARAMICE, 135 18.06. TUBERKULOZA TRBUŠNE MARAMICE, 136 18.07. MLITAVOST TRBUHA, 136 18.08. KILA, BRUH, 136 18.09. NADUVENOST TRBUHA, 136 18.10. NADUVENOST TRBUHA U MENOPAUZI, 136 18.11. VODA U TRBUHU, 137 18.12. VODA U TRBUHU ZBOG ZASTOJA JETRE, 137 18.13. VODA U TRBUHU ZBOG OBOLJENJA BUBREGA, 137 18.14. VODA U TRBUHU SA OTOKOM TRBUHA I NOGU, 137 18.15. SMANJENJE CELULITA, 138 18.16. GOJAZNOST, DEBLJINA, 138 18.17. MRŠAVOST, 139 18.18. JAČANJE MIŠIĆA TRBUHA, 139 19. ŽELUDAC (VENTRICULUS ILI GASTER), 139 19.01. TEGOBE SA ŽELUDCEM, 140 19.02. AKUTAN BOL ŽELUDCA, 140 19.03. HRONIČAN BOL ŽELUDCA, 140 19.04. BOL ŽELUDCA ZBOG POKVARENE HRANE, 140 19.05. BOL ŽELUDCA ZBOG RAZNEH TROVANJA, 140 19.06. BOL ŽELUDCA ZBOG SEKIRACIJE, 141 19.07. AKUTNI GRČ ŽELUDCA, 141 19.08. HRONIČNI GRČ ŽELUDCA, 141 19.09. AKUTNO ZAPALJENJE ŽELUDCA, 141 19.10. AKUTNO ZAPALJENJE SLUZNICE, GASTRITIS ŽELUDCA.142 19.11. HRONIČNI GASTRITIS ŽELUDCA, 142 19.12. ATROFIČNI GASTRITIS ŽELUDCA, 143 19.13. HIPOACIDNI GASTRITIS ŽELUDCA, 144 19.14. NERVOZA ŽELUDCA SA GLAVOBOLJOM, 145 19.15. MUČNINA U ŽELUDCU, 145 19.16. MUČNBMA U ŽELUDCU KOD PROMENE GODIŠNJIH DOBA, 145 19.17. MUČNINA POSLE ANESTEZIJE ILI HEMOTERAPIJE, 145 19.18. JUTARNJA MUČNINA, 146 19.19. PREHLAĐENOST ŽELUDCA, 146 19.20. AKUTNO NADIMANJE ŽELUDCA, 146 19.21. HRONIČNO NADIMANJE ŽELUDCA, 146 19.22. NADIMANJE ŽELUDCA ZBOG SMANJENOG LUČENJA HLOROVODONIČNE KISELINE, 146 19.23. NADIMANJE ŽELUDCA ZBOG NERVOZE, AEROFAGIJA, 147 19.24. NADIMANJE I TRBOBOLJA KOD MALE DECE, 147 19.25. NEZADRŽIVI VETROVI, 147 19.26. IZAZIVANJE VETROVA, 147 19.27. OSETLJIV ŽELUDAC, '47 19.28. GORUŠICA U ŽELUDCU - ŽGARAVICA, 147 19.29. AKUTNO ŠTUCANJE, 148 19.30. HRONIČNO ŠTUCANJE, 148 19.31. KISELO ŠTUCANJE, 148 19.32. AKUTNO PODRIGIVANJE, 148 19.33. HRONIČNO PODRIGIVANJE, 148 19.34. KISELO PODRIGIVANJE, 149 19.35. AKUTNO GAĐENJE, 149 19.36. HRONIČNO GAĐENJE, 149 19.37. AKUTNO POVRAĆANJE, 149 19.38. HRONIČNO POVRAĆANJE, 149 19.39. IZAZIVANJE POVRAĆANJA, 150 19.40. UMIRENJE ŽELUDCA POSLE POVRAĆANJA, 150 19.41. SPREČAVANJE POVRAĆANJA, 150 19.42. POVRAĆANJE KRVI IZ ŽELUDCA, 150 19.43. KRVARENJE IZ ŽELUDCA, 150 19.44. PROGUTAN PREDMET, 150 19.45. PROGUTANA OSA ILI INSEKT, 151 19.46. SMANJENA KISELINA U ŽELUDCU, 151 19.47. POVEĆANA KISELINA U ŽELUDCU, 151 19.48. SVOĐENJE ŽELUČANE KISELINE NA NORMALU, 151 19.49. OŠTEĆENJE ŽELUDČANOG ZIDA, 152 19.50. AKUTNI ČIR ŽELUDCA, 152 19.51. HRONIČNI ČIR ŽELUDCA, 153 19.52. ČIR ŽELUDCA - POSLE OPERACUE, 153 19.53. TEŠKOĆE NAKON OPERACUE ŽELUDCA, 154 19.54. ČIR ŽELUDCA NALIK NA RAK, 154 19.55. TRBUŠNI GRIP, 154 19.56. BAKTERUE U ŽELUDCU, 154 19.57. HELICO BAKTERUA U ŽELUDCU, 154 19.58. PROŠIRENJE ŽELUDCA, 155 19.59. SPUŠTEN ŽELUDAC, 155 19.60. MLITAVOST MIŠIĆA ŽELUDCA - ATOMIČNA DISPEPSUA.155 19.61. PROBLEM SLABOG PRAŽNJENJA ŽELUDCA, 156 19.62. SPREČAVANJE TRUIJENJA U ŽELUDCU, 156 19.63. PREKOMERNO LUČENJE SLUZI ŽELUDCA, 156 19.64. POBOUŠANJE VARENJA ŽELUDCA, 156 19.65. OBNAVLJANJE SLUZI ŽELUDCA, 156 19.66. PROČIŠĆAVANJE ŽELUDCA, 156 19.67. JAČANJE ŽELUDCA, 157 20. DVANAESTPALAČNO CREVO (DUODENUM), 157 20.01. AKUTNO ZAPLJENJE DVANAESTPALAČNOG CREVA, 157 20.02. HRONIČNO ZAPLJENJE DVANAESTPALAČNOG CREVA, 157 20.03. ČIR DVANAESTPALAČNOG CREVA, 158 20.04. PROČIŠĆAVANE DVANAESTPALAČNOG CREVA, 158 20.05. JAČANJE DVANAESTPALAČNOG CREVA, 158 21. TANKO CREVO (INTESTINUM TENUE), 159 21.01. DIJETA KOD OBOLJENJA TANKOG CREVA, 159 21.02. OPŠTE TEGOBE PROBAVNOG TRAKTA, 159 21.03. BOL TANKOG CREVA, 159 21.04. BOL TANKOG CREVA ZBOG SEKIRACIJE, 159 21.05. BOL TANKOG CREVA ZBOG POKVARENE HRANE, 160 21.06. GRĆEVI TANKOG CREVA, 160 21.07. GRČEVI TANKOG CREVA SA ŽESTOKIM BOLOM, 160 21.08. AKUTNO ZAPALJENJE TANKOG CREVA, ENTERITIS, 160 21.09. AKUTNO ZAPALJENJE TANKOG CREVA SA ŽESTOKIM BOLOM 161 21.10. AKUTNO ZAPALJENJE TANKOG CREVA SA PROLIVOM, 161 21.11. AKUTNO ZAPALJENJE TANKOG CREVA SA GASOVIMA, 161 21.12. AKUTNO ZAPALJENJE TANKOG CREVA SA POVRAĆANJEM.161 21.13. AKUTNO ZAPALJENJE TANKOG CREVA SA KRVAVIM POVRAĆANJEM, 161 21.14. VIRUSNO ZAPALJENJE TANKOG CREVA I ŽELUDCA, 161 21.15. HRONIČNO ZAPALJENJE TANKOG CREVA SA PROLIVOM, 162 21.16. ZAPALJENJE SLUZNICE PROBAVNOG TRAKTA, 162 21.17. POREMEĆAJ VARENJA, DISPEPSIJA, 162 21.18. POREMEĆAJ UPIJANJA HRANE, RESORPCIJA (MALAPSORCIJA). 162 21.19. DEHIDRATACIJA ORGANIZMA, 163 21.20. OŠTEĆENJE SLUZNICE CREVA, :, 163 21.21. AKUTNO POVEĆANO LUČENJE CREVNOG SOKA, 163 21.22. HRONIČNO POVEĆANO LUČENJE CREVNOG SOKA, 163 21.23. SMANJENO LUČENJE CREVNOG SOKA, 164 21.24. RANICE NA TANKOM CREVU, 164 21.25. ČIRIĆI NATANKOM CREVU, 164 21.26. KANDIDA U CREVIMA, 164 21.27. INFEKCIJA DIGESTIVNOG TRAKTA, 164 21.28. ANEMIJA CREVNOG TRAKTA, 164 21.29. REGULATOR CREVNE CIRKULACUE, 165 21.30. POBOLJŠANJE VARENJA, 165 21.31. OBNAVLJANJE CREVNE FLORE, 165 21.32. OSVEŽAVANJE SLUZNICA PROBAVNOG TRAKTA, 165 21.33. POBOLJŠANJE LUČENJA ENZIMA, 165 21.34. PROČIŠĆAVANJE TANKOG CREVA, 165 21.35. PROČIŠĆAVANJE SLUZNICE PROBAVNIH ORGANA, 166 21.36. JAČANJE TANKOG CREVA, 166 22. DEBELO CREVO (INTESTINUM GRASSUM), 166 22.01. BOL DEBELOG CREVA, 166 22.02. GRČEVI DEBELOG CREVA, 166 22.03. AKUTNO ZAPALJENJE SLEPOG CREVA, 167 22.04. HRONIČNO ZAPALJENJE SLEPOG CREVA, 167 22.05. AKUTNO ZAPLJENJE DEBELOG CREVA, 167 22.06. ZAPLJENJE DEBELOG CREVA - COLITS, 167 , 22.07. ZAPLJENJE DEBELOG CREVA - COLITS MUCOSA, 168 22.08. ZAPLJENJE DEBELOG CREVA - COLITIS ULCEROSA, 168 22.09. ZAPLJENJE DEBELOG CREVA - KRONOVA BOLEST, 168 22.10. SLABA PERISTATIKA DEBELOG CREVA, 169 22.11. KRVARENJE DEBELOG CREVA, 169 22.12. TRULJENJE HRANE U CREVIMA, 169 22.13. RANICE NA DEBELOM CREVU, 170 22.14. DIVERTOCULE CREVA, 170 22.15. POLIPI CREVA, 1170 22.16. NADIMANJE CREVA - GASOVI, 170 22.17. LENJOST CREVA, 171 22.18. AKUTNI ZATVOR - OPSTIPACIJA, 171 22.19. HRONIČNI ZATVOR, 171 22.20. HRONIČNI ZATVOR STOLICE KOD TRUDNICA I DECE, 171 22.21. PROLIV - DIJAREJA, 172 22.22. AKUTNI DEČJI PROLIV, 172 22.23. PROUV SA JAKIM BOLOM, 172 22.24. PROLIV SA POVRAĆANJEM, 172 22.25. TURISTIČKI PROLIV, 172 22.26. PROLIV ZBOG SEKIRACIJE, 172 22.27. PROLIV SA SLUZI, 173 22.28. PROLIV SA GROZNICOM, 173 22.29. PROLIV SA GASOVIMA, 173 22.30. KRVAVI PROLIV, 173 22.31. UČESTALI PROLIV, 173 22.32. HRONIČNI PROLIV, 173 22.33. EPIDEMIJA KRVAVOG PROLIVA, 174 22.34. STOLICA SA SMRADOM, 174 22.35. STOLICA SA CRVIĆIMA, 174 22.36. KRVAVA STOLICA, 174 22.37. UREĐIVANJE STOLICE, 175 22.38. CREVNI PARAZITI, 175 22.39. CREVNI PARAZITI KOD DECE, 175 22.40. GLISTE, 175 22.41. PANTLJIČARA - TRAKAVICA, 176 22.42. SPRIJE, 176 22.43. TUBERKULOZA DEBELOG CREVA, 176 22.44. BOL ČMARA, 176 22.45. GRČEVI ČMARA, 176 22.46. ZAPLJENJE ČMARA, 176 22.47. SVRAB ČMARA, 177 22.48. SVRAB ČMARA ZBOG SEKIRACIJE, 177 22.49. RANICE ILI PUKOTINE NA ČMARU, 177 22.50. FISTULE I ČIRIĆI NA ČMARU, 177 22.51. SLABOST MIŠIĆA ČMARA, 177 22.52. ŠULJEVI, HEMOROIDI, 177 22.53. BOL ZBOG NADRAŽENIH ŠULJEVA, 179 22.54. UNUTRAŠNJI ZATVORENI ŠULJEVI, 179 22.55. KRVARENJE ŠULJEVA, 179 22.56. ISPADANJE DEBELOG CREVA, 179 22.57. PROČIŠĆAVANJE DEBELOG CREVA, 180 22.58. JAČANJE DEBELOG CREVA, 180 23. JETRA (HEPAR), 181 23.01. PREVENTIVA BOLESTIMA JETRE, 182 23.02. BOL JETRE, 182 23.03. BOL JETRE ZBOG SEKIRACIJE, 182 23.04. AKUTNO ZAPALJENJE JETRE, HEPATITIS, 183 23.05. HRONIČNO ZAPALJENJE JETRE, 184 23.06. HRONIČNO ZAPALJENJE JETRE, LAKŠI OBLIK CIROZE, 184 23.07. HRONIČNO ZAPALJENJE JETRE, POODMAKLA CIROZA, 184 23.08. MONONUKLEOZA, 185 23.09. MASNA JETRA, 185 23.10. ALERGIJA ZBOG LABILNOG STANJA JETRE, 185 23.11. ANAFILAKSA, 186 23.12. SLABO LUČENJE ŽUČI, 186 23.13. SLABO OTICANJE ŽUČI IZ JETRE, 186 23.14. POVEĆANO LUČENJE ŽUČI, 186 23.15. RAZREĐIVANJE GUSTE ŽUČI, 187 23.16. POVEĆAN BILIRUBIN, 187 23.17. POBOLJŠANJE KVALITETA ŽUČI, 187 23.18. POBOLJŠANJE PROMETA MATERIJA, 187 23.19. POBOLJŠANJE PROMETA AZOTNIH MATERIJA, 188 23.20. POBOLJŠANJE PROMETA VODE, 188 23.21. POVEĆANA UREJA, 188 23.22. POVEĆANA MOKRAĆNA KISELINA, 188 23.23. JETRENE PEGE, 189 23.24. ŽUTICA, 189 23.25. ŽUTICA ZBOG SEKIRACIJE, 189 23.26. ŽUTICA UZ AKUTNO ZAPALJENJE JETRE, 189 23.27. HRONIČNA ŽUTICA, 190 23.28. BAKTERUE OD ŽUTICE, 190 23.29. PREVENTIVA ŽUTICI, 190 23.30. IZRASLINE NA JETRI, 191 23.31. UVEĆANA JETRA, 191 23.32. TVRDA 1 OTEČENA JETRA, 191 23.33. ZASTOJ U RADU JETRE, 192 23.34. EHINOKOKUS JETRE, 192 23.35. DETOKSIFIKACIJA JETRE, 193 23.36. PROČIŠĆAVANJE JETRE OD RAZNIH PARAZITA, 193 23.37. PROČIŠĆAVANJE JETRE, 193 23.38. REGENERACIJA JETRE, 193 23.39. POBOIJŠANJE RADA JETRE, 194 23.40. JAČANJE JETRE POSLE OPERACUE ŽUČNE KESE, 194 23.41. JAČANJE JETRE, 194 24. ŽUČNA KESA (VESICA PELLEA), 194 24.01. DIJETA KAO PREVENTIVA OBOLJENJIMA ŽUČNE KESE, 195 24.02. TEGOBE SA ŽUČl I ŽUČNOM KESOM, 195 24.03. BOL U ŽUČNOJ KESI ZBOG GRČEVA, 195 24.04 AKUTAN BOLU ŽUČNOJ KESI ZBOG KAMENA, 195 24.05. BOL I TEGOBE SA ŽUČNOM KESOM ZBOG SEKIRACIJE, 196 24.06. GRČEVI ŽUČNE KESE I PROBAVNOG TRAKTA, 196 24.07. GRČ ŽUČNE KESE IZAZVAN KAMENOM U ŽUČI, 196 24.08. AKUTNO ZAPLJENJE ŽUČNE KESE, 196 24.09. AKUTNO ZAPLJENJE ŽUČNE KESE SA JAKIM BOLOM, 196 24.10. HRONIČNO ZAPLJENJE ŽUČNE KESE, 197 24.11. IZBACIVANJE PESKA I TALOGA IZ ŽUČNE KESE, 197 24.12. IZBACIVANJE KAMENA IZ ŽUČNE KESE, 197 24.13. PREVENTIVA PESKU I KAMENCU U ŽUČNOJ KESI, 198 24.14. BOLESNIK SA IZVAĐENOM ŽUČNOM KESOM, 198 24.15. TEGOBE POSLE OPERACUE ŽUČNE KESE, 198 24.16. PROČIŠĆAVANJE ŽUČNE KESE, 199 24.17. JAČANJE SLUZNICE U ŽUČNOJ KESI, 199 24.18. JAČANJE ŽUČNE KESE, 199 25. ŽUČNI KANALI (DUCTUS CYSTICUS), 200 25.01. BOLNI GRČEVI ŽUČNIH KANALA ZBOG KAMENA, 200 25.02. AKUTNO ZAPLJENJE ŽUČNIH KANALA, 200 25.03. HRONIČNO ZAPLJENJE ŽUČNIH KANALA, 200 25.04. POBOUŠANJE PROLAZA PESKA 1 KAMENACA KROZ ŽUČNE KANALE, 201 25.05. PROČIŠĆAVANJE ŽUČNIH KANALA, 201 26. GUŠTERAČA (PANKREAS), 201 26.01. DIJETA KOD OBLJENJA GUŠTERAČE, 202 26.02. BOL GUŠTERAČE, 202 26.03. AKUTNO ZAPLJENJE GUŠTERAČE, 202 26.04. HRONIČNO ZAPLJENJE GUŠTERAČE, 202 26.05. POVEĆANO LUČENJE HORMONA GUŠTERAČE, 203 26.06. SMANJENO LUČENJE HORMONA GUŠTERAČE, 203 26.07. NAIZMENIČNO POVEĆANJE I SMANJENJE LUČENJA HORMONA, 203 26.08. POREMEĆAJ U RAZMENI MATERIJA - PANCREATITIS, 204 26.09. OŠTEĆENJE GUŠTERAČE, 204 26.10. GUBLJENJE ŠEĆERA I BELANČEVINA IZ ORGANIZMA, 204 26.11. POSTUPAK ZA OZDRAVUENJE GUŠTERAČE KOD DUABETESA 204 26.12. PROČIŠĆAVANJE GUŠTERAČE, 204 26.13. PODSTICANJE GUŠTERAČE NA RAD, 205 26.14. JAČANJE GUŠTERAČE, 205 26.15. DUABETES, 205 26.16. DUABETES U POČETNOM STADUUMU, 206 26.17. DIJABETES REGULISAN INSULINOM, 206 26.18. SLABOST ZBOG DUABETESA, 207 26.19. HIPOGLIKEMIJA, 207 26.20. DUABETES SA POJAVOM ŠEĆERA U MOKRAĆl, 207 26.21. DUABETES SA POJAVOM KISELOSTI U MOKRAĆI, ACIDOZA, 207 26.22. DUABETES SA POJAVOM BELANČEVINA U MOKRAĆI, 208 26.23. DUABETES SA ISTOVREMENO OBOLELOM JETROM, 208 26.24. OTPORNOST NA INSULIN, 208 26.25. SKLEROZNE PROMENE DUABETIČARA, 208 26.26. HLADNA STOPALA DUABETIČARA, 208 26.27. JAČANJE PERIFERNE CERKULACUE, 209 27. KRV (SANGUIS), 210 27.01. ZA POVEĆANJE BROJA ERITROCITA, CRVENIH KRVNIH ZRNCA, 210 27.02. ZA SMANJENJE BROJA ERITROCITA, 211 27.03. BENIGNO IZUMIRANJE ERITROCITA, 211 27.04. ZA POVEĆANJE BROJA LEUKOCITA, BELIH KRVNIH ZRNCA.211 27.05. ZA SMANJENJE BROJA LEUKOCITA, 211 27.06. PODSTICANJE LEUKOCITA DA UNIŠTAVAJU MIKROBE, 212 27.07. ZA POVEĆANJE BROJA TROMBOCITA, 212 27.08. TROMBOZA, 212 27.09. IZBACIVANJE UGRUŠAKA KRVI IZ TELA, 213 27.10. PREVENTIVA STVARANJU UGRUŠAKA U KRVI, 213 27.11. HOLESTEROL, 213 27.12. TRIGLICERIDI, 215 27.13. POREMEĆENA SEDIMENTACIJA, 216 27.14. POBOLJŠANJE VISKOZIETA I RASTVARANJE ZGRUŠANE KRVI 216 27.15. POBOLJŠANJE CIRKULACUE KRVI, 216 27.16. UBRZANJE SMANJENJA UGLJENE KISELINE U KRVI, 217 27.17. NAVALA KRVI U GLAVU, 217 27.18. SPOLJNA KRVARENJA, 217 27.19. UNUTRAŠNJA KRVARENJA, 218 27.20. UNUTRAŠNJA KRVARENJA USLED POVREDE, 218 27.21. SKLONOST KRVARENJU, HEMOFILIJA, 218 27.22. PROTIV RAZNIH KRVARENJA, 218 27.23. POSLE VELIKOG GUBITKA KRVI, 218 27.24. STVARANJE KRVNIH TELAŠACA, 218 27.25. MALOKRVNOST, ANEMIJA, 219 27.26. MALOKRVNOST POSLE Ra, Rtg I UV ZRAČENJA, 219 27.27. POSLEDICE Ra, Rtg I UV ZRAČENJA, 220 27.28. IZBACIVANJE RADIOAKTIVNIH MATERIJA 1Z ORGANIZMA, 220 27.29. POSLEDICE ELEKTROMAGNETNE RADIJACIJE, 220 27.30. PERINICOZNA ANEMIJA, 220 27.31. POLICITEMIJA, 221 27.32. LEUKEMIJA, 221 27.33. SIDA, 222 27.34. POREMEĆAJ RAZMENE MATERIJA, 222 27.35. OBNOVA KRVNIH ĆELUA, 223 27.36. ODRŽAVANJE NORMALNE KRVNE SLKE, 223 27.37. POBOUŠANJE KRVNE SLIKE, 223 27.38. POVEĆANJE KRVNE MASE, 224 27.39. PREVENCIJA MNOGIM BOLESTIMA, 224 27.40. PROČIŠĆAVANJE KRVI, 224 27.41. JAČANJE KRVI, 225 27.42. JAČANJE IMUNOG SISTEMA, 225 28. KOŠTANA SRŽ (MEDULLA OSSIUM), 226 28.01. ZAPLJENJE KOŠTANE SRŽI, 226 28.02. POTICAJ RADA KOŠTANE SRŽI, 226 29. LIMFNI ORGANI (ORGANA SYMPHATICA), 227 29.01. OTOCI ŽLEZDA, 227 29.02. OTOCI ŽLEZDA SA CRVENILOM KOŽE, 228 29.03. MANJI TVRDI OTOCI ŽLEZDA, 228 29.04. OTOCI ŽLEZDA SA GNOJEM, 228 29.05. OTOCI ŽLEZDA - HRONIČNA ŽLEZDAVOST, 228 29.06. MICINA, 229 29.07. RANE NA OŠTEĆENIM ŽLEZDAMA, 229 29.08. POREMEĆAJ LIMFNE CIRKULACUE, 229 29.09. POKRETANJE LIMFE, 229 29.10. PROČIŠĆAVANJE LIMFNIH ORGANA, 229 29.11. JAČANJE LIMFNIH ORGANA, ;, 230 30. SLEZINA (LIEN), 230 30.01. AKUTAN BOL SLEZINE, 230 30.02. HRONIČAN BOL SLEZINE, 231 30.03. SEVANJE U PODRUČJU SLEZUNE, 231 30.04. POBOUŠANJE UNIŠTAVANJA ZARAZNIH MIKROBA, 231 30.05. OTEČENA SLEZINA, 231 30.06. TVRDA I OTEČENA SLEZINA, 231 30.07. ZAPLJENJE OMOTAĆA SLEZINE, 232 30.08. TUBERKULOZA SLEZINE, 232 30.09. SLABOST SLEZINE, 232 30.10. ZAPUŠENOST SLEZINE, 232 30.11. POTICANJE SLEZINE NA RAD, 232 30.12. PROČIŠĆAVANJE SLEZINE, 233 30.13. JAČANJE SLEZINE, 233 31.SRCE (COR), 233 31.01. DIJETA KAO PREVENTIVA I LEK ZA SRCE, 234 31.02. BOL SRCA, 234 31.03. LUPANJE SRCA, 234 31.04. ARITMUA SRCA, 234 31.05. UBRZAN PULS SRCA, 235 31.06. USPOREN PULS SRCA, 235 31.07. TRAJNO NEPRAVILAN PULS SRCA, 235 31.08. ŠUM U SRCU, 236 31.09. SALO OKO SRCA, 236 31.10. PROŠIRENJE SRCA, 237 31.11. SMANJEN RAD SRCA, DEKOMPENZACIJA SRCA, 237 31.12. SRČANA ASTMA, 237 31.13. ANGINA PEKTORIS, 238 31.14. POVEĆAVANJE PROTOKA KRVl DO SRCA, 238 31.15. PREDINFARKTNO STANJE, 238 31.16. INFARKT SRCA, 238 31.17. NEPOTPUNO ZATVARANJE AORTE NA IZLAZU IZ SRCA, 239 31.18. SLABOST KRVOTOKA U SRČANIM ARTERIJAMA, 239 31.19. SPREČAVANJE ZAPUŠENJA SRČANIH ARTERIJA, 239 31.20. ARTERIOSKLEROZA SRČANIH ARTERIJA, 240 31.21. SRČANA MANA, 240 31.22. POBOLJŠANJE MOKRENJA KOD OBOLELOG SRCA, 240 31.23. IZLIV TEČNOSTI U SRČANU MARAMICU, 241 31.24. ZAPALJENJE SRČANE MARAMICE, 241 31.25. ZAPALJENJE SRČANOG MIŠIĆA, 241 31.26. MALOKRVNOST SRČANOG MIŠIĆA, 241 31.27. DEGENERACIJA SRČANOG MIŠIĆA, 242 31.28. POVEĆANJE PROTOKA KRVI KROZ SRČANI MIŠIĆ, 242 31.29. SLABOST SRČANOG MIŠIĆA U STAROSTI, 242 31.30. SLABO SRCE, 242 31.31. SLABOST SRCA S OTOKOM NOGU, 242 31.32. SLABO SRCE SA TEČNOSTI U TRBUHU I OTOKOM NOGU.242 31.33. SRČANE TEGOBE ZBOG PROBLEMA SA ŽELUDCEM I CREVIMA 243 31.34. OSLABUENO SRCE OD STAROSTI, 243 31.35. PREVENCIJA SRČANIM OBOLJENJIMA, 243 31.36. PROČIŠĆAVANJE SRCA I KRVNIH SUDOVA, 243 31.37. JAČANJE SRČANOG MIŠIĆA, 243 31.38. JAČANJE SRCA, 244 32. KRVNI SUDOVI (VASA SANGUINEA), 244 32.01. GRČENJE KRVNIH SUDOVA, 244 32.02. POVIŠEN ARTERUSKI KRVNI PRITISAK, HIPERTENZIJA.245 32.03. POVIŠEN KRVNI PRITISAK SA GLAVOBOLJOM, 245 32.04. POVIŠEN KRVNI PRITISAK ZBOG SEKIRACIJE, 246 32.05. POVIŠEN KRVNI PRITISAK ZBOG HRONIČNOG ZAPALJENJA BUBREGA, 246 32.06. POVIŠEN KRVNI PRITISAK SA NEPRAVILNIM PULSOM, 246 32.07. POVIŠEN KRVNI PRITISAK SA HOLESTEROLOM, 246 32.08. SNIŽENI KRVNI ARTERUSKI PRITISAK, 246 32.09. POREMEĆEN KRVNI ARTERIJSKI PRITISAK, 247 32.10. OTVRDNJAVANJE AORTE, 247 32.11. ZAKREČENJE ARTERIJA - ARTERIOSKLEROZA, 247 32.12. ZAKREČENJE KRVNIH SUDOVA - ARTERIOSKLEROZA, 248 32.13. SUŽENJE KRVNIH SUDOVA, 248 32.14. SUŽENJE KRVNIH SUDOVA PUŠAČA, 249 32.15. SUŽENJE KRVNIH SUDOVA ZBOG SEKIRACIJE, 249 32.16. TRNJENJE DELOVA TELA ZBOG SLABOG KRVOTOKA, 249 32.17. BOL U VENAMA, 249 32.18. ZAPALJENJE VENA, 249 32.19. OTEKLE VENE, 250 32.20. PROŠIRENE VENE NOGU, 250 32.21. ZAPUŠENOST VENA - TROMBOZA, 250 32.22. PRSKANJE VENA, 251 32.23. OTVORENE RANE NA VENAMA, 251 32.24. POVIŠEN VENSKI PRITISAK, 251 32.25. SNIŽEN VENSKI PRITISAK, 252 32.26. RASTVARANJE NASLAGA NA ZIDOVIMA VENA, 252 32.27. REUMATIZAM KRVNIH SUDOVA, 253 32.28. POVEĆANJE OTPORNOSTI KAPILARA ISPOD KOŽE, 254 32.29. PROČIŠĆAVANJE KRVNIH SUDOVA, 254 32.30. JAĆANJE KRVNIH KAPILARA, 254 32.31. JAČANJE ELASTIČNOSTI I PROTOKA KRVNIH SUDOVA, 254 32.32. JAČANJE KRVNIH SUDOVA, 255 33. BUBREG (RENES), 255 33.01. TEGOBE SA BUBREZIMA, 255 33.02. BOL BUBREGA, 255 33.03. BOL BUBREGA ZBOG SEKIRACIJE, 255 33.04. BOL BUBREGA ZBOG KAMENA, 256 33.05. BOL PRI PROLAZU KAMENA KROZ MOKRAĆNI KANAL, 256 33.06. GRČ BUBREGA, 256 33.07. AKUTNO ZAPALJENJE BUBREGA - AKUTNI NEFRITIS, 256 33.08. AKUTNO ZAPALIENJE BUBREGA SA POVIŠENIM KRVNIM PRITISKOM, 257 33.09. AKUTNO ZAPLJENJE BUBREGA SA OTICANJEM NOGU ILI TRBUHA, 257 33.10. HRONIČNO ZAPLJENJE BUBREGA - HRONIČNI NEFRITIS, 257 33.11. HRONIČNO ZAPLJENJE BUBREGA SA OTOKOM NOGU ILI TRBUHA, 257 33.12. ENDEMSKI NEFRITIS BUBREGA, 258 33.13. ZAGNOJEN BUBREG, 258 33.14. PREVENTIVA PESKU U BUBREGU, 259 33.15. PREVENTIVA KAMENU U BUBREGU, 259 33.16. SKLONOST STVARANJU KAMENA U BUBREGU, 259 33.17. IZBACIVANJE KAMENA. PESKA I KRISTALA IZBUBREGA, 259 33.18. POBOUŠANJE IZLUČIVANJA AZOTNIH JEDINJENJA, 260 33.19. POBOUŠANJE IZLUČIVANJA UREJE, 261 33.20. POBOUŠANJE IZLUČIVANJA SOLI OKSALNE KISELINE, 261 33.21. POBOLJŠANJE IZLUČIVANJA SOLI MOKRAĆNE KISELINE, 261 33.22. POBOLJŠANJE IZLUČIVANJA MOKRAĆE, 261 33.23. BELANČEVINE U MOKRAĆI, 261 33.24. UREMUA, 261 33.25. PRESTANAK LUČENJA MOKRAĆE, 262 33.26. KRVARENJE BUBREGA, 262 33.27. ZASTOJNI OTOK, HEDRONEFROZA, 262 33.28. SKLEROZA BUBREGA, 263 33.29. SUŠENJE BUBREGA, 263 33.30. ATROFIJA BUBREGA, SKVRČEN BUBREG, 263 33.31. SPUŠTEN BUBREG, 263 33.32. TUBERKULOZA BUBREGA, 263 33.33. BUBREZI PRED DIJALIZOM, 264 33.34. ZNOJENJE KAO POMOĆ LUČENJU BUBREGA, 264 33.35. AKUTNO ZAPALJENJE BUBREŽNE KARLICE, 264 33.36. AKUTNO GNOJNO ZAPALJENJE BUBREŽNE KARLICE, 264 33.37. HRONIČNO ZAPALJENJE BUBREŽNE KARLICE, 264 33.38. PROČIŠĆAVANJE BUBREŽNE KARLICE, 265 33.39. PROČIŠĆAVANJE BUBREGA, 265 33.40. REGENERACIJA BUBREGA, 265 33.41. POBOLJŠANJE RADA BUBREGA, 265 33.42. JAČANJE BUBREGA, 265 34. MOKRAĆNA BEŠIKA (VESICA URINARIA), 266 34.01. BOL MOKRAĆNE BEŠIKE, 266 34.02. GRČ MOKRAĆNE BEŠIKE, 266 34.03. AKUTNO ZAPALJENJE MOKRAĆNE BEŠIKE, AKUTNI CISTITIS.266 34.04. AKUTNO ZAPALJENE MOKRAĆNE BEŠIKE SA BOLOM KOD MOKRENJA, 267 34.05. HRONIČNO ZAPALJENJE MOKRAĆNE BEŠIKE, HRONIČNI CISTITIS, 267 34.06. PREČESTO MOKRENJE, 267 34.07. OTEŽANO MOKRENJE, 267 34.08. IZAZIVANJE MOKRENJA, 268 34.09. NEKONTROLISANO MOKRENJE, 268 34.10. NOĆNO MOKRENJE ZA VREME SNA, 268 34.11. BAKTERUE U MOKRAĆI, 268 34.12. PREVENTIVA PESKU I KAMENU BEŠIKE, 269 34.13. PESAK U MOKRAĆNOJ BEŠICI SA BOLOM PRI MOKRENJU, 269 34.14. KAMEN, PESAK 1 KRISTALI U MOKRAĆNOJ BEŠICI, 270 34.15. KRVARENJE PRI MOKRENJU, 270 34.16. KRV I GNOJ U MOKRAĆI, 270 34.17. RANICE NA SLUZNICI MOKRAĆNE BEŠIKE, 270 34.18. PAPILOMI U MOKRAĆNIM KANALIMA, 271 34.19. TUBERKULOZA MOKRAĆNE BEŠIKE, 271 34.20. PROČIŠĆAVANJE MOKRAĆNE BEŠIKE, 272 34.21. JAČANJE MOKRAĆNE BEŠIKE, 272 35. MOKRAĆNA CEV (URETHIRA), 272 35.01. ZAPALJENJE MOKRAĆNE CEVI - URETRITIS, 272 35.02. PROĆIŠĆAVANJE MOKRAĆNE CEVI, 273 36. NADBUBREŽNE ŽLEZDE (GLANDULAE SUPRARENALES), 273 36.01. POVEĆANO LUĆENJE HORMONA NADBUBREŽNE ŽLEZDE, 273 36.02. SMANJENO LUČENJE HORMONA NADBUBREŽNE ŽLEZDE, 274 36.03. AKUTNO ZAPALJENJE NADBUBREŽNE ŽLEZDE, 274 36.04. HRONIČNO ZAPALJENJE NADBUBREŽNE ŽLEZDE, 274 36.05. UVEĆANA NADBUBREŽNA ŽLEZDA, 274 36.06. PODSTICANJE NA RAD NADBUBREŽNE ŽLEZDE, 274 36.07. REGULISANJE RADA NADBUBREŽNE ŽLEZDE, 275 37. ŽENSKI POLNI ORGANI (ORGANA GENITALIA FEMININA), 275 37.01. ŽENSKE BOLESTI, ,275 37.02. SVRAB STIDNICE, 276 37.03. EKCEM STIDNICE, 276 37.04. OTOK STIDNICE, 276 37.05. RANICE NA STIDNICI, 276 37.06. BARTHOLINOVA ŽLEZDA - TREMNA, 277 (GRANDULE VESTBBULARES MAJORES), 277 37.07. ZAPALJENJE BARTHOLINOVE ŽLEZDE, 277 37.08. OTOK BARTHOLINOVE ŽLEZDE, 277 37.09. AKUTNO ZAPALIENJE VAGINE, 277 37.10. HRONIČNO ZAPALJENJE VAGINE, 278 37.11. BELO PRANJE (FLUOR ALBUS), 278 37.12. BELO PRANJE UZ KRVARENJE, 278 37.13. HRONIČNE GLJIVIČNE INFEKCIJE VAGINE - VAGINITIS, 278 37.14. VAGINALNI POLIPI, 279 37.15. OBOLJENJE VAGINALNE SLUZNICE, 279 37.16. ISPIRANJE VAGINE, 279 37.17. ISPIRANJE VAGINE PRE I POSLE SEKSA, 279 37.18. ISPIRANJE VAGINE POSLE POROĐAJA, 279 37.19. AKUTNO ZAPALJENJE JAJNIKA, 279 37.20. HRONIČNO ZAPALJENJE JAJNIKA, 280 37.21. POREMEĆENl HORMONI JAJNIKA, 280 38. MATERICA (UTERUS), 280 38.01. BOL MATERICE, 281 38.02. NAGLI BOL MATERICE, 281 38.03. GRČ MATERICE, 281 38.04. AKUTNO ZAPALJENJE MATERICE, 281 38.05. HRONIČNO ZAPALJENJE MATERICE, 282 38.06. MUTAVA MATERICA, 282 38.07. ISPADANJE MATERICE (PROLAPS), 282 38.08. ENDOMETRITIS, 282 38.09. RANICA NA GRLIĆU MATERICE, 283 38.10. KRVARENJE IZ MATERICE, 283 38.11. JAČANJE ŽENSKIH HORMONA KOD STARIJIH ŽENA, 283 38.12. JAČANJE MATERICE, 283 38.13. MENSTRUACIJA (MENSIS), 283 38.14. PUBERTETSKE SMETNJE KOD MENSTRUACIJE, 283 38.15. PREDMENSTRUALNA RAZDRAŽIVOST, 284 38.16. BOL NA LICU I POTILJKU PRED MENSTRUACUU, 284 38.17. BOL U KRSTIMA PRED MENSTRUACUU, 284 38.18. MENSTRUALNI GRČEVI, 284 38.19. NEDOVOLJNO TRAJANJE MENSTRUACIJE, 284 38.20. NEREDOVNA MENSTRUACIJA, 284 38.21. NEREDOVNA MENSTRUACIJA SA BOLOM, 285 38.22. NEREDOVNA MENSTRUACIJA SA NESVESTICOM KOD DEVOJAKA, 285 38.23. NEREDOVNA I NEDOVOLJNA MENSTRUACIJA, 285 38.24. BELA GROZNICA, HLOROZA, 286 38.25. POVEĆANA MENSTRUACIJA, 286 38.26. POVEĆANA I PRODUŽENA MENSTRUACIJA, 286 38.27. PRETERANO POVEĆANA MENSTRUACIJA, 286 38.28. VELIKI ODLIV KRVI, 286 38.29. VELIKI ODLIV KRVI SA ŽESTOKIM BOLOM, 287 38.30. IZOSTANAK MENSTRUACIJE, AMENOREJA, 287 38.31. USPOSTAVLJANJE REDOVNE MENSTRUACIJE, 287 38.32. KRVARENJE VAN MENSTRUALNOG CIKLUSA (METRORAGIJA) 287 38.33. KLIMAKTERUUM, MENOPAUZA, 288 38.34. KRVARENJE ŽENA U KLIMAKSU, 288 38.35. KRVARENJE KOD STARIJIH ŽENA.:, 288 38.36. SEKSUALNI ODNOS I OPLODNJA ŽENE, 288 38.37. IZBACIVANJE SPERME IZ VAGINE POSLE SEKSA, 288 38.38. SUZBUANJE MUŠKIH HORMONA KOD ŽENE, 288 38.39. STERILNOST ŽENE, 289 38.40. PROHODNOST JAJOVODA, 289 38.41. PREVELIKI POLNI PROHTEVI ŽENE, NIMFOMANIJA, 290 38.42. JAČANJE SEKSUALNE ŽELJE ŽENE, 290 38.43. TRUDNOĆA I DONJI TRBUH (PELVIS MINOR), 290 38.44. BOL U DONJEM TRBUHU, 290 38.45. SKLONOST POBAČAJU, 290 38.46. POVRAĆANJE ZA VREME TRUDNOĆE, 290 38.47. NESVESTICA ZA VREME TRUDNOĆE, 291 38.48. PREPORUKA ZA TRUDNICE, 291 38.49. JAČANJE TRBUŠNIH MIŠIĆA, PANTLJIKE U TOKU TRUDNOĆE, 29I 38.50. PREVENTIVA PROTIV PREVREMENOG POROĐAJA, 291 38.51. OLAKŠAJTE POROĐAJ, 291 38.52. VELIKI GUBITAK KRVI KOD POROĐAJA, 291 38.53. OTEŽANO MOKRENJE POSLE PORODA, 292 38.54. DRHTAVICA PORODILJA, EKLAMISIJA, 292 38.55. JAČANJE OSLABLJENIH POLNIH ORGANA POSLE PORODA.292 39. DOJKA (MAMMA), 292 39.01. BOLOVI U DOJKAMA, 292 39.02. ZAPLJENJE DOJKI DOJILJA - MASTITIS, 293 39.03. ZAPALJENJE MLEČNIH KANALA DOJILJE, 293 39.04. ZAPALJENJE MLEČNIH ŽLEZDA - MLEČNI ČVOROVI, 293 39.05. TVRDE I ZAPALJENE DOJKE DOJILJE, 293 39.06. SUVIŠE TVRDE DOJKE DOJILJE, 293 39.07. SMEKŠAVANJE MLEČNIH ŽLEZDA DOJILJA, 294 39.08. SLABE MLEČNE ŽLEZDE DOJILJE, 294 39.09. ISPUCALE BRADAVICE DOJKI, 294 39.10. PUKOTINE NA BRADAVICI DOJKE, 294 39.11. RANICE NA BRADAVICI DOJKE, 294 39.12. POVEĆANO LUČENJE MLEKA DOJILJE, 294 39.13. SMANJENO LUČENJE MLEKA DOJILJE, 294 39.14. PRESTANAK LUČENJA MLEKA DOJILJE, 295 39.15. ZGRUŠANO MLEKO DOJttJE, 295 39.16. POBOUŠANJE KVALITETA MLEKA DOJILJE, 295 39.17. ZA UVEĆANJE DOJKI KOD DEVOJAKA, 296 39.18. POBOUŠANJE LEPOTE DOJKI, 296 40. MUŠKI POLNI ORGANI (ORGANA GENITALIA MASCULINA), 296 40.01. ZAPLJENJE POLNIH ORGANA, 297 40.02. KONDILOMI, 297 40.03. TRIPER, 297 40.04. SIFILIS, 297 40.05. PROČIŠĆAVANJE KRVI ZA OBOLELOG OD SIFILISA.297 40.06. OTOK KOŽNE NAVLAKE GLAVIĆA, 298 40.07. EKCEM SA SVRABOM GLAVIĆA, 298 40.08. HLAMIDIJA, 298 40.09. GLJIVICE NA POLNIM ORGANIMA - KANDIDIJAZA, 298 40.10. BOL I OTVRDLINE TESTISA, 298 40.11. OTEČENI TESTISI, 299 40.12. STIDNE VAŠI, 299 40.13. TEGOBE SA PROSTATOM, 299 40.14. PREVENTIVA BOLESTIMA PROSTATE, 299 40.15. BOL PROSTATE, 299 40.16. BOLNO ZADRŽAVANJE MOKREĆE, 300 40.17. AKUTNO ZAPLJENJE PROSTATE, 300 40.18. HRONIČNO ZAPLJENJE PROSTATE, 300 40.19. UVEĆANA PROSTATA - HIPERTROFIJA, 300 40.20. NEPOVOLJAN POKAZATELJ VREDNOSTI PSA, 301 40.21. JAČANJE PROSTATE, 301 40.22. TEGOBE SEKSUALNIH ODNOSA, 301 40.23. POLNA SLABOST ZBOG PRETERANOG FIZIČKOG RADA, 301 40.24. POLNA SLABOST ZBOG PRETERANOG UMNOG RADA, 301 40.25. POLNA SLABOST ZBOG SEKIRACIJE, 301 40.26. IMPOTENCIJA, 302 40.27. MUŠKI STERILITET, 302 40.28. POVEĆANJE BROJA I POKRETUIVOSTI SPERMATOZOIDA.302 40.29. STIŠAVANJE SUVIŠE JAKOG POLNOG NAGONA, 302 40.30. TRAJNA EREKCIJA, UKRUĆENOST POLNOG UDA S BOLOM.303 40.31. NOĆNE POLUCUE, 303 40.32. NEPREKIDNO CURENJE SPERME, 303 40.33. PROČIŠĆAVANJE URINARNO GENITALNOG TRAKTA, 303 40.34. POVEĆANJE POLNIH HORMONA, 304 40.35. JAČANJE POLNE MOĆI, POTENCUE, 304 41. NERVNI SISTEM (SYSTEMA NERVOSUM), 305 41.01. TEGOBE SA NERVIMA, 306 41.02. NERVNI BOL, NEURALGIJA, 306 41.03. ZAPALJENJE NERVI, NEURITIS, 307 41.04. ZAPALJENJE MOŽDANIH OVOJNICA, MENINGITIS, 307 41.05. ZAPALJENJE VELIKOG NERVA NOGE, IŠIJAS, 307 41.06. ZAPALJENJE MOZGA, ENCEFALIS, 308 41.07. NERVI OSETLJIVI NA HLADNOĆU, 308 41.08. NEUSKLAĐENI POKRETI TELA PRI HODU, 308 41.09. TRZANJE I DRHTANJE UDOVA, 309 41.10. NEOBIČNI POKRETI GLAVE, VRATA I UDOVA, HOREJA, 309 41.11. PARKINSONOVA BOLEST, DRHTEĆA PARALIZA, 309 41.12. ALCHAJMEROVA BOLEST, HANTINGTONOVA BOLEST, 309 41.13. ODUZETOST, PARALIZA, 310 41.14. PRITISAK U GLAVI, 311 41.15. NEUROVEGETATIVNA NERVOZA, 311 41.16. DEGENERACIJA OMOTAČA NERVA, 311 41.17. DEGENERATIVNE PROMENE NERVI, 311 41.18. POČETNI NAPADI PADAVICE, EPILEPSUE, 311 41.19. BLAGI NAPAD PADAVICE, 312 41.20. TEŠKI NAPAD PADAVICE, 312 41.21. REUMATIZAM NERAVA, 312 41.22. NERVNA SLABOST, 313 41.23. POBOLJŠANJE ISHRANE NERVNOG SISTEMA, 313 41.24. JAĆANJE NERVI, 313 41.25. JAČANJE PERIFERNIH NERVNIH ZAVRŠETAKA, 313 41.26. MOŽDANE TEGOBE, 313 41.27. MOŽDANI UDAR, 313 41.28. PREVENTIVA MOŽDANOM UDARU, 314 41.29. PROČIŠĆAVANJE KRVNIH SUDOVA MOZGA, 315 41.30. OSVEŽAVANJE MOZGA, BISTRENJE MOZGA, 315 41.31. JAČANJE MOŽDANE CIRKULACUE, 315 41.32. JAČANJE MOŽDANIH NERVI, 315 41.33. TEGOBE SA MOŽDINOM, 316 41.34. MULTIPLA SKLEROZA, 316 41.35. GLAVOBOLJA, 317 41.36. AKUTNA, NAGLA GLAVOBOLJA, 317 41.37. HRONIČNA GLAVOBOLJA, 317 41.38. GLAVOBOLJA SA NESVESTICOM, 318 41.39. GLAVOBOLJA U POTEJKU, 318 41.40. GLAVOBOLJA SA BOLOM U KOŽI I KOSI GLAVE, 318 41.41. GLAVOBOLJA SA BOLOM OKO SLEPOČNICA I OČIJU, 319 41.42. GLAVOBOLJA, MIGRENA, 319 41.43. GLAVOBOLJA ZBOG LOŠEG VARENJA, 319 41.44. GLAVOBOLJA ZBOG SEKIRACIJE, 319 41.45. GLAVOBOLJA SA VIRUSNOM INFEKCUOM, 320 41.46. GLAVOBOLJA POSLE GRIPA, 320 41.47. GLAVOBOLJA ZBOG MORSKE BOLESTI, 320 41.48. GLAVOBOLJA OD TOPLOTNOG UDARA, 320 41.49. REUMATIČNA GLAVOBOLJA, 320 41.50. SPAVANJE, 320 41.51. NESANICA, 321 41.52. NESANICA ZBOG SEKIRACIJE, 321 41.53. NESANICA ZBOG TUGE, 321 41.54. NESANICA ZBOG PRETERANOG FIZIČKOG RADA, 321 41.55. NESANICA ZBOG PRETERANOG UMNOG RADA, 322 41.56. NESANICA ZBOG GLAVOBOLJE, 322 41.57. NESANICA ZBOG RAZNIH BOLESTI, 322 41.58. HRONIČNA NESANICA, 322 41.59. USPAVLJIVANJE, 322 41.60. NEMIRAN SAN KOD DECE, 323 41.61. NOĆNO ZNOJENJE, 323 41.62. HRKANJE, 323 41.63. GUŠENJE U SNU, 323 41.64. NOĆNA MORA, 323 41.65. STRAH U SNU, 323 41.66. PREMORENOST, 323 41.67. POBOLJŠANJE SNA, 323 41.68. PSIHIČKE TEGOBE, 324 41.69. NERVOZA, 324 41.70. NERVOZA STARIJIH S POVIŠENIM KRVNIM PRITISKOM, 324 41.71. NEURASTENIJA, 324 41.72. NERVNA SLABOST, ASTENIJA, 325 41.73. PREOSETLJIVOST, 325 41.74. FRAS U DECE, 325 41.75. UZRUJANOST, ZABRINUTOST, 325 41.76. NERVNO RASTROJSTVO, 326 41.77. STRES, 326 41.78. TEŠKA RAZOČARANJA, 326 41.79. STRAH, 326 41.80. BEZVOLJNOST, MRZOVOLJNOST, 327 41.81. NEDOSTATAK SAMOPOUZDANJA, 327 41.82. VRTOGLAVICA, 327 41.83. NESVESTICA, 327 41.84. UOBRAŽENJE BOLESTI, HIPOHONDRIJA, 327 41.85. HISTERIJA, 328 41.86. POREMEĆENOST, 328 41.87. UZNEMIRENOST, 328 41.88. RAZDRAŽLJIVOST, 328 41.89. PRIVIĐENJA, HALUCINACUJE, 328 41.90. POTIŠTENOST, DEPRESUA, 329 41.91. MELANHOLIJA, 329 41.92. MLADALAĆKO LUDILO, ŠIZOFRENIJA, 329 41.93. SMIRENJE, 329 41.94. SMANJENA KONCENTRACIJA, NEDOSTATAK PAŽNJE, 330 41.95. OŽIVUAVANJE NERAVA, 330 41.96. JAČANJE PAMĆENJA, MEMORIJE, 330 41.97. JAČANJE MOŽDANIH, MENTALNIH FUNKCIJA, 331 42. HIPOFIZA (HYPOPHYSIS), 331 42.01. SMANJENA FUNKCIJA HIPOFIZE, 332 42.02. POVEĆANA FUNKCIJA HIPOFIZE, 332 42.03. STIMULACIJA RADA HIPOFIZE, 332 43. KOSTI (OSSA), 333 43.01. BOL U KOSTIMA, KOSTOBOLJA, 333 43.02. SEVANJE U KOSTIMA, 333 43.03. SEVANJE U GRUDNOM KOŠU, 333 43.04. TUBERKULOZA KOSTUU, 334 43.05. RAHITIS KOSTIJU, 334 43.06. NEDOVOUNO RAZVIJENE KOSTI, SLABE KOSTI, 335 43.07. PRELOM KOSTUU, 335 43.08. GNOJENJE KOSTUU, 335 43.09. OSTEOPOROZA, GUBITAK KOŠTANE MASE, 335 43.10. KRHKOST KOSTUU, 336 43.11. JAČANJE KOSTUU, 336 44. ZGLOBOVI (ARTICULATIONES), 337 44.01. BOL ZGLOBA, 337 44.02. AKUTNO ZAPALJENJE ZGLOBA, 337 44.03. HRONIČNO ZAPALJENJE ZGLOBA, 338 44.04. ZAPALJENJE ZGLOBA, BURZITIS, 338 44.05. ZAPALJENJE ZGLOBA, TENDINITIS, 338 44.06. OTOK ZGLOBA, 338 44.07. ŠKRIPANJE ZGLOBA, 338 44.08. REUMATOIDNI ARTRITIS, 338 44.09. PREVENTIVA ARTRITISU, 339 44.10. UGANUĆE ILI IŠČAŠENJE ZGLOBA, 339 44.11. PRELOM ZGLOBA, 340 44.12. DEFORMACIJA ZGLOBOVA, 340 44.13. UKOĆENI ZGLOBOVI NAKON DUŽE BOLESTI, 340 44.14. OKOŠTAVANJE HRSKAVICE ZGLOBOVA, 340 44.15. ARTROZA I OBNAVLJANJE HRSKAVICE, 340 44.16. OSTEOARTRITIS, 341 44.17. GIHT, 341 44.18. AKUTNI GIHT, 342 44.19. HRONIČNI GIHT, 342 44.20. GIHT SA BOLOM, 342 44.21. GIHT SA BOLOM. OTOKOM I CRVENILOM, 343 44.22. IZBACIVANJE MOKRAĆNE KISELINE KOD GIHTA, 343 44.23. PROČIŠĆAVANJE KRVNIH SUDOVA KOD GIHTA, 343 44.24. PREVENTIVA GIHTU, 343 44.25. REUMATIZAM ZGLOBOVA, 343 44.26. REUMATIZAM RAMENA, 344 44.27. KVRGE NA ZGLOBU OD REUME, 344 44.28. PROČIŠĆAVANJE ZGLOBOVA, 344 44.29. POBOLJŠANJE RADA ZGLOBOVA, 344 45. KIČMA (COLUMNA VERTEBRALIS), 345 45.01. BOL U KIČMI, 345 45.02. BOL U LEĐIMA, 345 45.03. BOL U KRSTIMA, 345 45.04. BOL PRŠLJENOVA, DISKOPATUA, 346 45.05. ISKRIVLJENJE KIČME, 346 45.06. SPONDILOZA, 346 45.07. ISTROŠENI DISKOVI, 346 45.08. UKLJEŠTENJE NERAVA KIČME, 347 45.09. POVREDA KIČME, 347 45.10. DISKUSHERNIJA, 347 45.11. TUBERKULOZA KIČME, 347 45.12. JAČANJE KIČME, 347 46. RUKA (MEMBRUM SUPERIUS), 347 46.01. BOL RUKE, 348 46.02. BOL LAKTA, 348 46.03. BOL PRSTIJU, 348 46.04. SEVANJE RUKE, 348 46.05. SEVANJE U RAMENU, 348 46.06. TRNJENJE RUKE, 349 46.07. ZAPALJENJE NERAVA RUKE, 349 46.08. MANJI OTOK NA RUCI NA JEDNOM ILI VIŠE MESTA, 349 46.09. OTOK POD PAZUHOM ILI U LAKTU, 349 46.10. UKOČENOST RUKE, 349 46.11. UKOČENOST RAMENA, 350 46.12. ZNOJENJE RUKU, 350 46.13. ZNOJENJE ISPOD PAZUHA SA ZADAHOM, 350 46.14. SLABOST RUKE, 350 46.15. SLABOST KORENA ŠAKE, KARPAL TUNEL SINDROM, 350 46.16. DRHTANJE RUKU, 351 46.17. OBAMRLOST RUKE, 351 46.18. ODUZETOST RUKU ZBOG SRČANOG UDARA, 351 46.19. SUŠENJE RUKE, ATROFIJA, 351 46.20. HLADNE RUKE ZBOG SLABE CIRKULACLJE, 351 46.21. REJNOVA BOLEST, BOLNO HLADNE RUKE I MODRI PRSTI, 352 46.22. ISPUCALE ŠAKE, 352 46.23. PUCANJE KOŽE DLANOVA, 352 46.24. NEMOGUĆNOST ISPRAVLJANJA PRSTUU, 352 46.25. ISKRIVLJENI PRSTI, 352 46.26. KVRŽICE NA PRSTIMA, 353 46.27. MODRI PRSTI RUKU I NOGU, 353 46.28. ZAPALJENJE ZANOKTICA, 353 46.29. GNOJNE ZANOKTICE, 353 46.30. ZAGNOJEN NOKAT, PANARICU, 353 46.31. LOMUIVI NOKTI, 353 46.32. ODVAJANJE NOKTA OD PODLOGE, 354 46.33. DIJAGNOZE POMOĆU NOKTUU, 354 46.34. JAČANJE NOKTUU, 354 47. NOGA (MEMBRUM INFERIUS), 354 47.01. BOL NOGU ZBOG PREMORA, 354 47.02. BOL KUKA, 355 47.03. BOL KOLENA I POTKOLENA, 355 47.04. BOL STOPALA, 355 47.05. BOL TABANA ILl PETE, 355 47.06. BOL POSLE AMPUTACIJE, 355 47.07. JUTARNJE PUCKETANJE KOLENA, 356 47.08. SEVANJE U KUKU, 356 47.09. SEVANJE U KOLENU, 356 47.10. SEVANJE U TABANU, LISTU ILI PETI, 356 47.11. SEVANJE U NOŽNOM PALCU, 357 47.12. GRČEVI MIŠIĆA NOGU, 357 47.13. NOĆNI GRČEVl NOGU, 357 47.14. OTOK NOGE, 358 47.15. OTOK NOGE SA CRVENILOM, 358 47.16. OTOK NOGE UVEČE, 358 47.17. OTOK NOGE UJUTRO, 358 47.18. OTOK KOLENA, 359 47.19. OTOK KOLENA ZBOG POVREDE, 359 47.20. OTOK GLEŽNJEVA, 359 47.21. OŠTEĆENJE LIGAMENATA, 359 47.22. OTOK I BOL NOŽNOG PALCA, 360 47.23. DEFORMACIJA I ISTROŠENOST ZGLOBA KUKA, 360 47.24. KVRGA NA KOLENU, 360 47.25. OTVORENE RANE NA NOZI, 360 47.26. TRN U PETI ILI TABANU, 361 47.27. SPREČAVANE TROVANJA SVEŽIH RANA, 361 47.28. ČIREVI NA NOZI, 361 47.29. PROŠIRENI I NAPRSLI KAPILARI NA BUTINAMA, 361 47.30. TRNJENJE NOGE, SLABA CIRKULACIJA, 361 47.31. OBAMRLOST NOGE, 362 47.32. SLABOST NOGU, 362 47.33. SLABOST NOGU U STARIH LJUDI, 362 47.34. KLONULOST, SLABA POKRETUIVOST NOGU, 363 47.35. HLADNE NOGE, 363 47.36. REUMATIZAM NOGU ILI RUKU, 363 47.37. ZNOJENJE NOGU, 363 47.38. ZNOJENJE NOGU SA NEPRIJATNIM MIRISOM, 363 47.39. ATLETSKO STOPALO, 364 47.40. PUŠAČKO STOPALO, 364 47.41. DIJABETIČARSKO STOPALO, 364 47.42. ČUKUEVI, 364 47.43. KURJE OKO ILI ŽULJ, 364 47.44. ZAGNOJENO KURJE OKO, 365 47.45. BRADAVICE NA NOGAMA, 365 47.46. PUCANJE KOŽE TABANA I PETA, 365 47.47. ISPUCALE PETE, 365 47.48. NAŽULJANI, OJEDENI I ZAPALJENI PRSTI, 366 47.49. NOKTI RASTU OŠTEĆENI, 366 47.50. ZADEBLJALI NOKTI, 366 47.51. URASTAO NOKAT, 366 47.52. SLABA PERIFERNA CIRKULACIJA, 366 47.53. POREMEĆAJ VENSKE CIRKULACUE NOGU, 366 48. MIŠIĆI (MUSCULI), 367 48.01. BOLOVI MIŠIĆA, 367 48.02. GRČEVI MIŠIĆA, 367 48.03. AKUTNO ZAPALJENJE MIŠIĆA, LUMBAGO, 368 48.04. HRONIČNO ZAPALJENJE MIŠIĆA, LUMBAGO, 368 48.05. ZAPALJENJE MIŠIĆA ZBOG FIZIČKOG NAPORA, 368 48.06. HRONIČNI ZAMOR MIŠIĆA, 368 48.07. PROLETNJI UMOR, 368 48.08. TEŠKA SLABOST MIŠIĆA, MIJASTENIJA GRAVIS, 369 48.09. SEVANJE U MIŠIĆIMA, 369 48.10. POVIŠENA NAPETOST MIŠIĆA, HIPERTONIJA, 369 48.11. OPUŠTENOST MIŠIĆA, 369 48.12. ODUMIRANJE MIŠIĆA, 369 48.13. ATROFIJA MIŠIĆA, 370 48.14. JAČANJE MIŠIĆA, 370 48.15. TEGOBE SA REUMATIZMOM, 370 48.16. REUMATIČNI BOL, 371 48.17. GRČEVI MIŠIĆA ZBOG REUME, 371 48.18. AKUTNI REUMATIZAM, 371 48.19. HRONIČNI REUMATIZAM, 371 48.20. REUMATIČNI OTOK, 371 48.21. JAČANJE CIRKULACUE KOD REUME, 372 49. KOŽA (INTEGUMENTUM COMMUNE), 372 49.01. TEGOBE SA KOŽOM, 372 49.02. ZASTARELE KOŽNE BOLESTI, 372 49.03. ZASTARELE KOŽNE BOLESTI SA LJUSKAMA, 373 49.04. ZAPALJENJE KOŽE, 373 49.05. OTOK SA ZAPALJENJEM KOŽE, 373 49.06. OTOK KOŽE SA BOLOM ISPOD KOŽE, 373 49.07. OTOK ISPOD KOŽE, 374 49.08. TVRDI OTOK KOŽE, 374 49.09. OTOK KOŽE ZBOG SLABOG RADA BUBREGA, 374 49.10. OTOK KOŽE SA KRVLJU, 374 49.11. OTOK KOŽE USLED UDARCA, 374 49.12. ŠKROFULOZNI OTOK, 375 49.13. AKNE, 375 49.14. ISPUCALA KOŽA, 375 49.15. SUVA KOŽA, 375 49.16. MASNA KOŽA, SEBOREJA, 375 49.17. PERUTANJE KOŽE, 376 49.18. MODRA BOJA TELA, CIJANOZA, 376 49.19. TETOVIRANA KOŽA, 376 49.20. SVRAB, 376 49.21. SVRAB ISPOD KRASTICA, 376 49.22. OSIP, 377 49.23. OSIP, SUV, 377 49.24. OSIP, VLAŽAN, 377 49.25. OSBP OD KONTAKTA SA OTROVNIM BILJEM, 377 49.26. OSPICE, 377 49.27. KOPRIVNJAČA, URTICARIA, 378 49.28. LAJAMSKA BOLEST KOŽE, 378 49.29. EKCEM, 378 49.30. EKCEM SA SVRABOM, 379 49.31. VLAŽNI EKCEM SA SVRABOM, 379 49.32. EKCEM SA LJUSKAMA, 379 49.33. EKCEM SA GNOJEM, FIRCIGER, 380 49.34. LIŠAJ, 380 49.35. LIŠAJ, PERUTAV, 380 49.36. LIŠAJ, LJUSKAV I SUV, 381 49.37. LIŠAJ, VLAŽAN, 381 49.38. LIŠAJ SA ZAKORELIM KRASTAMA, 381 49.39. LIŠAJ NA BRADI, 381 49.40. LIŠAJ NA JEZIKU, 382 49.41. LIŠAJ OKO POJASA, ZOSTER, 382 49.42. LIŠAJ KOJI NAGRIZA KOŽU, LUPUS, 382 49.43. DEĆJE KRASTE NA KOŽI LICA, 382 49.44. AKUTNE KOŽNE KRASTE NA GLAVI, 382 49.45. AKUTNE KOŽNE KRASTE NA TELU, 382 49.46. HRONIČNE KOŽNE KRASTE NA GLAVI, 383 49.47. HRONIČNE KOŽNE KRASTE NA TELU, 383 49.48. ŽUTE GNOJNE KRASTE, 383 49.49. BRADAVICE NA KOŽI, 383 49.50. BUBULJICE, 383 49.51. SAZREVANJE GNOJNICA, 384 49.52. IMPETIGO, 384 49.53. PSORIJAZA, 384 49.54. CRVENI GNOJNI ČVORIĆI, 385 49.55. KVRGE I KVRŽICE NA KOŽI, 385 49.56. KVRGE ISPOD KOŽE, 386 49.57. GLJIVIČNO OBOLJENJE KOŽE, 386 49.58. EPIDERMOFITIJA, 386 49.59. VITILIGO, 387 49.60. ČIR, 387 49.61. UBRZAVANJE SAZREVANJA ČIRA, 388 49.62. ZASTAREO ČIR, 388 49.63. POTKOŽNI ČIR, 388 49.64. ČIR NA TUBERKULOZNOJ BAZI, 389 49.65. ČIRIĆI PO KOŽI, 389 49.66. OPEKOTINE NA KOŽI, 389 49.67. SUNČANICA, 390 49.68. PROMRZLINE, 390 49.69. RANE NA KOŽI, 390 49.70. BOLNE RANE PRAĆENE GRČEM, 391 49.71. ZAPALJENE RANE, 391 49.72. ZAPALJENE I ZAPUŠTENE RANE, 391 49.73. ZAUSTAVLJANJE KRVARENJA IZ RANE, 391 49.74. RANE POSLE PUCANJA PLIKOVA NA KOŽI, 391 49.75. SMRDUIVE RANE, 391 49.76. ZAGAĐENE RANE, 392 49.77. ZAGAĐENE I ZAPUŠTENE RANE, 392 49.78. GNOJNE RANE, 392 49.79. STARE I GNOJNE RANE, 392 49.80. TRULE RANE, GRIZLICE, 393 49.81. RANE KOJE TEŠKO ZARASTAJU, 393 49.82. TRULE RANE KOJE TEŠKO ZARASTAJU, 393 49.83. RANE SA TRULJENJEM KOSTUU, 393 49.84. RANE, OŠTEĆENE ŽLEZDE, GUKE, KRASTE I OSIPI, 394 49.85. OMEKŠAVANJE RANA, 394 49.86. ISPIRANJE RANA, BUBUUICA I ČIREVA, 394 49.87. GANGRENA RANE, 394 49.88. POSEKOTINE, 394 49.89. VAĐENJE STRANOG TELA IZ RANE, 395 49.90. DEKUBITIS, RANE OD DUGOG LEŽANJA, 395 49.91. UBRZANJE ZARASTANJA RANA, 395 49.92. UDARAC, 395 49.93. MODRICE OD UDARCA, 395 49.94. UDARAC SA RANOM, 396 49.95. NAŽULJANA I OJEDENA KOŽA, 396 49.96. NAGNJEČENOST, 396 49.97. KRVAVE MRLJE I MODRICE PO TELU, 396 49.98. DIVLJE MESO, 397 49.99. TEBERKULOZA KOŽE, 397 49.100. SVETLE MRLJE (ERITEMATODES CHRONICUS), 397 49.101. SLABA CIRKULACIJA KRVI KOŽE, 398 49.102. PROČIŠĆAVANJE RANA I JAČANJE KOŽE, 398 49.103. OTVARANJE PORA NA KOŽI, 398 49.104. OTKLANJANJE OŽILJAKA, 398 49.105. USPORAVANJE STARENJA KOŽE, 398 49.106. PODMLAĐIVANJE KOŽE, 399 50. HIPOVITAMINOZA, 399 50.01. HIPOVITAMINOZA VITAMINA, 399 50.02. HIPOVITAMINOZA VITAMINA, 399 50.03. HIPOVITAMINOZA VITAMINA Bl, 399 50.04. HIPOVITAMINOZA VITAMINA B2, 400 50.05. HIPOVITAMINOZA VITAMINA B3, 400 50.06. HIPOVITAMINOZA VITAMINA B5, 400 50.07. HIPOVITAMINOZA VITAMINA B6, 400 50.08. HIPOVITAMINOZA VITAMINA B9, 400 50.09. HIPOVITAMINOZA VITAMINA B12, 400 50.10. HIPOVITAMINOZA VITAMINA B15, 400 50.11. HIPOVITAMINOZA VITAMINA B17, 400 50.12. HIPOVITAMINOZA VITAMINA C, 401 50.13. HIPOVITAMINOZA VITAMINA D, 401 50.14. HIPOVITAMINOZA VITAMINA E, 401 50.15. HIPOVITAMINOZA VITAMINA H, 401 50.16. HIPOVITAMINOZA VITAMINA J, 401 50.17. HIPOVITAMINOZA VITAMINA K, 402 50.18. HIPOVITAMINOZA VITAMINA PR, 402 50.19. MULTIVITAMINSKA MESAVINA, 402 51. NEDOSTATAK MINERALA, 402 52. TROVANJA, 403 52.01. TROVANJE OTROVIMA IZ ORGANIZMA, AZOTERMIJA, 403 52.02. TROVANJE UGLJENMONOKSIDOM, 404 52.03. TROVANJE UBODOM PČELE, OSE ILI STRŠLJENA, 404 52.04. TROVANJA UJEDOM DOMAĆE ŽIVOTINJE, 404 52.05. TROVANJE UJEDOM BESNE ŽIVOTINJE, 404 52.06. TROVANJE UJEDOM DIVLJE ŽIVOTINJE, 405 52.07. TROVANJE UJEDOM ŠKORPIONA, 405 52.08. TROVANJE UJEDOM ZMIJE, 405 52.09. TROVANJE TEŠKIM METALIMA, 406 52.10. TROVANJE UBODOM ZARĐALOG PREDMETA, 406 52.11. TROVANJE OLOVOM, 406 52.12. TROVANJE JODOM, 407 52.13. TROVANJE ŽIVOM, 407 52.14. TROVANJE HLOROM, 407 52.15. TROVANJE MORFUUMOM. ARSENTKOM 01 FOSFOROM, 407 52.16. TROVANJE NTKOTINOM, 407 52.17. TROVANJE ALKOHOLOM, 408 52.18. TROVANJE POKVARENOM HRANOM, 408 52.19. TROVANJE LEKOVIMA, 408 52.20. TROVANJE OTROVNIM TRAVAMA, 408 52.21. TROVANJE OTROVNTM GLJIVAMA, 409 52.22. RAZNA CREVNA TROVANJA, 409 52.23. ZASTITA OD TROVANJA SVEŽIH RANA, 409 53. ZARAZNE BOLESTl, 409 53.01. PREVENTIVA ZARAZNIM BOLESTIMA, 409 53.02. POSLE PRF.LEŽANIH TEŠKIH ZARAZNIH BOLESTI, 410 53.03. ŠUGA, 410 53.04. GUBA, LEPRA, 410 53.05. PEGAVT TTFUS, 410 53.06. TRBUSNl TIFUS, 411 53.07. PARATIFUS, 411 53.08. GRIPA, 411 53.09. PREVENTIVA PROTIV EPIDEMUE GRIPA, 411 53.10. SMRTONOSNI GRIP, 412 53.11. DIFTERUA, 412 53.12. VELIKI KAŠALJ, 412 53.13. RUBEOLE, 412 53.14. ŠARLAH, 413 53.15. VELIKE BOGINJE (Variola Vcra), 413 53.16. MALE BOGINJE, 414 53.17. OVCUE BOGINJE, 414 53.18. CRVENI VETAR, 414 53.19. MALARUA, 414 53.20. PRIŠT, 415 53.21. CRNI PRIŠT, 415 53.22. GROZNICA, 416 53.23. BARSKA GROZNICA, 416 53.24. ŽUTA GROZNICA, 416 53.25. DUGOTRAJNA GROZNICA, 416 53.26. SAMRTNA GROZNICA, 417 53.27. DIZENTERUA, SRDOBOLJA, 417 53.28. AMEBNA DIZENTERUA, 417 53.29. KOLERA, 418 53.30. KUGA, 418 54 ALKOHOLIZAM. PUŠENJE, NARKOMANUA, 419 54.01. MAMURLUK ZBOG PIJANSTVA, 419 54.02. TREŽNJENJE PIJANICE, 419 54.03. BUNCANJE ZBOG PIJANSTVA, 419 54.04. DRHTANJE I NERVOZA ALKOHOLIČARA, 419 54.05. DA SE NE OPIJETE, 419 54.06. ODVIKAVANJE OD ALKOHOLA, 419 54.07. ODVIKAVANJE OD PUŠENJA, 420 54.08. IZBACIVANJE NIKOTINA IZ TELA, 420 54.09. NARKOMANIJA, 420 55.0PAKA OBOLJENJA, 421 55.01. MLADEŽI, 421 55.02. CISTE, 421 55.03. CISTE BUBREGA, 421 55.04. CISTE JAJNIKA, 422 55.05. CISTE DOJKI, 422 55.06. MIOMI, 423 55.07. MIOMI MATERICE, 423 55.08. POLIPl, 423 55.09. TUMORI, 424 55.10. TUMOR GRKLJANA, 424 55.11. DOBROĆUDNI TUMOR KRVNOG SUDA, HEMANGIOM, 424 55.12. DOBROĆUDNI TUMOR SLEZINE, 424 55.13. TUMOR PROSTATE, 424 55.14. TUMOR NADBUBREŽNE ŽLEZDE, 425 55.15. TUMOR TESTISA, 425 55.16. DOBROĆUDNI TUMOR KOSTUU, 425 55.17. TUMOR KOŽE, 425 55.18. PROČIŠĆAVANJE ORGANIZMA OD TUMORA, 425 55.19. SPREČAVANJE RASTA TUMORSKIH ĆELIJA, 426 55.20. DJAGNOZA: RAK, 426 55.21. PREVENCIJA RAKU, 427 55.22. TEGOBE OD UZIMANJA ANTIKANCEROGENIH LEKOVA, 428 55.23. ZAUSTAVLJANJE RAZVOJA RAKA, 428 55.24. RAK JEZIKA, 429 55.25. RAK USANA, 429 55.26. RAK PLUĆA, 429 55.27. RAK ŽELUDCA, 429 55.28. RAK TANKOG I DEBELOG CREVA, 430 55.29. RAK JETRE, 430 55.30. RAK GUŠTERAČE, 430 55.31. RAK DOJKE, 430 55.32. PREVENTIVA RAKU DOJKE, 431 55.33. RAK MATERICE I JAJNIKA, 431 55.34. RAK PROSTATE, 432 55.35. RAK MOKRAĆNE BEŠIKE, 432 55.36. RAK SLEZINE, 432 55.37. HODŽKINOVA BOLEST (LIMFOGRANULOMATOZA), 432 55.38. RAK KOSTIJU, 433 55.39. RAK KOŽE, 433 55.40. KANCEROGENI ČIREVI, 434 55.41. OPAKI I GNOJNI ČIREVI, 434 55.42. OPAKE GNOJNE RANE, 434 55.43. OPAKI LIŠAJEVI, 434 55.44. JAČANJE ORGANIZMA U BORBI PROTTV RAKA, 435 56. JAČANJE ORGANIZMA, 435 56.01. UMOR, 435 56.02. PROLETNJI UMOR, 435 56.03. UMOR DECE KOD PRAĆENJA NASTAVE, 435 56.04. SLABOST ZBOG FIZIČKIH NAPORA ILI LAKŠIH OBOLJENJA, 435 56.05. SLABOST POSLE NERVNOG SLOMA, 435 56.06. SLABOST ZBOG HRONIČNOG PROLIVA, 436 56.07. SLABOST ZBOG DUGOG LEŽANJA U KREVETU ZBOG BOLESTI, 436 56.08. OPŠTA SLABOST ORGANIZMA (slabunjavi od rođenja).436 56.09. VELIKA SLABOST ORGANIZMA, 436 56.10. ZAUSTAVLJANJE .RAZVOJA BAKTERUA, 437 56.11. ZAUSTAVLJANJE RAZVOJA GUIVIČNIH OBOLJENJA, 437 56.12. ZAUSTAVLJANJE RAZNIH ZAPALJENJA, 437 56.13. PROBLEMI RASTENJA, 437 56.14. USPORAVANJE STARENJA, 437 56.15. DUGOVEČNOST KAO CIU, 438 56.16. DETOKSIFIKACIJA ORGANIZMA, 439 56.17. PROČIŠĆAVANJE ORGANIZMA, 439 56.18. ZIMSKO OKREPUENJE, 439 56.19. JAČANJE APETITA, 439 56.20. JAČANJE APETITA KOD DECE, 439 56.21. JAČANJE SLABE DECE, 440 56.22. JAČANJE RASPOLOŽENJA, 440 56.23. HRANA ZA JAČANJE ORGANIZMA, 440 56.24. JAČANJE ORGANIZMA POSLE TEŠKIH BOLESTI, 440 56.25. JAČANJE ORGANIZMA U BORBI PROTIV RAKA, 441 56.26. OPŠTE JAČANJE ORGANIZMA, 441 57. RAZNI PROBLEMI, 441 57.01. VISINSKA BOLEST, 441 57.02. NEGATIVNO ZRAČENJE ZEMLJE, 442 57.03. ODBRANA OD ZLIH DUHOVA, 442 57.04. ODBRANA OD UROKA, 442 57.05. ZA MIR I SLOGU U KUĆI, 442 57.06. PROBLEM ZAGAĐIVANJA OKOLINE, 442 ISHRANA, 443 GRUPISANJE HRANE PREMA GRUPAMA, 443 BAZNA I KISELA HRANA, 444 POST, 445 UOBIČAJENA OPŠTA DIJETA, 446 TABLICE NAMIRNICA PO STRUKTURI NAMIRNICA, 446 SPISKOVI LEKOVITOG BILJA, 455 PET NAJLEKOVITUIH BILJAKA, 503 ŽALFIJA, 503 HAJDUČICA, 503 KOPRIVA, 504 RASTAVIĆ, 504 ŠIPURAK, 504 TRAVARSKE ANEGDOTE I ŠALE, 505 LITERATURA, 507 Naslov: Iskustva u korišćenju lekovitog bilja Izdavač: Naša knjiga Strana: 507 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 26 cm Godina izdanja: 2015 ISBN: 978-86-918635-0-0