Skoro nov kišni mantil oficira JNA . Nema epolete. Savršeno očuvan , jedino je izgužvan od stajanja u transportnoj vreći. Nema epolete .

Luka Prosic - Kisni mantil, Transcendencija Izdavac : Plato 2014, kao nova

Kisni mantil- Vojska Srbija 1 broj 36

plato

Autor: Luka Prošić Format: 21 Povez: broširan Br. strana: 504 Evo knjige na oko 500 stranica koja vam neće dosaditi na pola iščitavanja. Način na koji autor razmišlja i postupak iznošenja misli u knjizi Kišni mantil. Transcedencija je analitičko-fenomenološki. `U krajnjem, ishodište je u jeziku, u smislu grčkog logosa, koji je kod Heraklita i zakon sveta i sam razum, naime razum koji sebe izdvaja iz sebe i vodi i kontroliše sebe. Kod Hajdegera to je Skok - mi odskočimo sami od sebe i nosimo sebe u tom odskoku (kako se kaže u ovoj knjizi.` A autor, Luka Prošić, o Kišnom mantilu i Transcendenciji kaže: „A taj Mantil? To je siv i lak mantil. A ispod njega je druga odeća... Sa spoljašnje strane su drugi prolaznici sa svojim mantilima, a s njima je i sve to drugo... i sam grad... a na to se nadovezala Transcendencija... i tada sam u tom Mantilu, i sa Transcendencijom dopirao... i do neizrecivog... i to sam... neizrecivo nosio sobom kad bih zalazio u ovaj šareni gradski svet i, ponekad sam, zbog toga, izgledao čudno, kad bih se pojavio u tom Mantilu i u toj Transcendenciji i vukao to Neizrecivo sa sobom...“ `Osim Kišnog mantila, Luka Prošić potpisuje još nekolike knjige, među kojima i Hajdegerove slike, Nikuda, Uvod u filozofiju/Istorija filozofije, Stara grčka filozofija,, Melpomena... Autora znam lično, negde na ulici smo zastali da se upoznamo, bejaše li to pred kapijom Francuske7? Stvarno je tada nosio siv kišni mantil sa preklopom preko leđa, mantil skoro do pete, koji mu je davao neku vrstu elegancije i prepoznatljivosti. Kasnije, stvarno, nisam ni primećivao da nema više tog mantila, kišnog, a da u ruci nosi kišobran, jer naši dani su kišni, kisnemo na svakom koraku. Dodajem ovde za kraj i ovu pesmu - knjiga ima dosta i pesama - pa odlučite.`

Henfri Bogart kišni mantil. 59 cm rukav 50 cm leđa, 124 cm dužina Otprilike za 172-175 cm visine.

LP PLOCA 4+ OMOT 5-(4+) TRIPLEFOLD Jazz,Funk/Soul,Rock, Pop-Rock,Jazz-Funk, Symphonic Rock - KORNELIJE KOVAC - KLAVIR,MOOG-SINTISAJZER - BOJAN HRELJEC - BAS GITARA - VLADIMIR FURDUJ - BUBNJEVI - SLOBODAN MARKOVIC - ORGULJE, KLARINET - ALEKSANDAR SANJA ILIC - KLAVIR,MOOG SINTISAJZER - VOKALI - SANJA ILIC,ALEKSANDAR STOJIC,MAJA ODZAKLIJEVSKA A1.PRIRODA A2.JABUKA A3.KAKO DA POMERIM ZID A4.PRICA O ZUTOM KISNOM MANTILU B1.DNEVNIK LAURA B2.AKO SMES B3.COVEK KOJI MOLI

LP PLOCA 5 OMOT 3+ TRIPLE-GATEFOLD, SVE SE VIDI NA SLIKAMA KOJE SU AUTENTICNE PGP RTB 55-5271 JAZZ,ROCK,POP-ROCK, SYMPHONIC ROCK,JAZZ-FUNK - KORNELIJE KOVAC - KLAVIR,MOOG-SINTISAJZER - BOJAN HRELJEC - BAS GITARA - VLADIMIR FURDUJ - BUBNJEVI - SLOBODAN MARKOVIC - ORGULJE, KLARINET - ALEKSANDAR SANJA ILIC - KLAVIR,MOOG SINTISAJZER - VOKALI - SANJA ILIC,ALEKSANDAR STOJIC,MAJA ODZAKLIJEVSKA A1.PRIRODA A2.JABUKA A3.KAKO DA POMERIM ZID A4.PRICA O ZUTOM KISNOM MANTILU B1.DNEVNIK LAURA B2.AKO SMES B3.COVEK KOJI MOLI

LP PLOCA 5- OMOT 4 TRIPLE-GATEFOLD SVE SE VIDI NA SLIKAMA KOJE SU AUTENTICNE PGP RTB LP 55-5271 Rock,Jazz,Pop-Rock, Jazz-Funk,Symphonic-Rock - KORNELIJE KOVAC - KLAVIR,MOOG-SINTISAJZER - BOJAN HRELJEC - BAS GITARA - VLADIMIR FURDUJ - BUBNJEVI - SLOBODAN MARKOVIC - ORGULJE, KLARINET - ALEKSANDAR SANJA ILIC - KLAVIR,MOOG SINTISAJZER - VOKALI - SANJA ILIC,ALEKSANDAR STOJIC,MAJA ODZAKLIJEVSKA A1.PRIRODA A2.JABUKA A3.KAKO DA POMERIM ZID A4.PRICA O ZUTOM KISNOM MANTILU B1.DNEVNIK LAURA B2.AKO SMES B3.COVEK KOJI MOLI

„Napolju je padala kiša: lepa jesenja kiša. Ja sam sedeo kraj prozora, zurio sam u oblake i u polutami smišljao stihove. Dok sam ja u sebi sklapao elegične redove, neko je zazvonio. Trgnut iz nepokretnosti, iz sanjarenja, rukom sam ovlaš sredio razbarušenu kosu, skinuo sam naočare, pa se potom lenjo digoh da nenajavljenom gostu otvorim vrata. Pred vratima sam stajao ja, glavom i bradom; u hodniku je stajala moja slika i prilika, ja sâm, naravno, moje voljeno ja, ja a ne dvojnik, ne varljivi odraz u ogledalu, ne mrzovoljni blizanac, ne neko udvojenje, klon, hologram, maska, anđeo, utvara, antiteza, čulna obmana, sotona, našmikani agent srpske tajne policije, ženturača ili provokator, već lično ja, ja u kišnom mantilu, u mom slavnom kišnom mantilu, u mojim pantalonama, u mojim dobro razgaženim cipelama i sa šarenim kišobranom koji sam prošle godine kupio na Glinjankuru od jedne bele ciganke za četrdeset franaka. Pretpostavljam da je on došao u nameri da poseti moju malenkost, mene koji sam samo trenutak ranije, pre nekoliko sekundi, širom otvorio vrata i zaprepastio se što pred sobom, sasvim neočekivano, umesto nekog drugog, bilo kog drugog, vidim pravo čudo, čudo nad čudima, sebe samog kako stojim u hodniku ispod bledog svetla prljave sijalice, čekajući da me taj gorostas i nadahnuće pusti da uđem u moj skromni dom.“

Opis Dodatne informacije Recenzije (0) OPIS „Napolju je padala kiša: lepa jesenja kiša. Ja sam sedeo kraj prozora, zurio sam u oblake i u polutami smišljao stihove. Dok sam ja u sebi sklapao elegične redove, neko je zazvonio. Trgnut iz nepokretnosti, iz sanjarenja, rukom sam ovlaš sredio razbarušenu kosu, skinuo sam naočare, pa se potom lenjo digoh da nenajavljenom gostu otvorim vrata. Pred vratima sam stajao ja, glavom i bradom; u hodniku je stajala moja slika i prilika, ja sâm, naravno, moje voljeno ja, ja a ne dvojnik, ne varljivi odraz u ogledalu, ne mrzovoljni blizanac, ne neko udvojenje, klon, hologram, maska, anđeo, utvara, antiteza, čulna obmana, sotona, našmikani agent srpske tajne policije, ženturača ili provokator, već lično ja, ja u kišnom mantilu, u mom slavnom kišnom mantilu, u mojim pantalonama, u mojim dobro razgaženim cipelama i sa šarenim kišobranom koji sam prošle godine kupio na Gli-njankuru od jedne bele ciganke za četrdeset franaka. Pretpostavljam da je on došao u nameri da poseti moju malenkost, mene koji sam samo trenutak ranije, pre nekoliko sekundi, širom otvorio vrata i zaprepastio se što pred sobom, sasvim neočekivano, umesto nekog drugog, bilo kog drugog, vidim pravo čudo, čudo nad čudima, sebe samog kako stojim u hodniku ispod bledog svetla prljave sijalice, čekajući da me taj gorostas i nadahnuće pusti da uđem u moj skromni dom.“

"Manuel Montano", autor Migelančo Prado, je kombinacija lica Hemfrija Bogarta i pohabanog kišnog mantila detektiva Kolomba. Ispod ove nesvakidašnje fasade (kakve su i zgrade u ovom stripu), kuca jedno toplo i ljudsko srce privatnog detektiva. On ima sposobnosti da otkrije prevarante ili pronadje nestalu osobu, ali se češće sažali nad sitnim negativcima i lepim negativkama, nego što uspeva da zaradi za život. Na Izvorištu noći Migelančo Prado je sarađivao sa Fernandom Lunom, autorom i voditeljem emisije Tris, tras, tres emitovane u okviru noćnog programa Radija 3. Za potrebe emisije Luna je kreirao lik privatnog detektiva Manuela Montana, večnog gubitnika koji pokušava da sastavi kraj sa krajem u vrevi velegrada. Prado, veliki fan pomenute emisije, predložio je Luni saradnju. Tako je nastala kolekcija sastavljena od šest kratkih ali veoma efektnih priča, avantura netipičnog detektiva, a sve objedinjeno u stripu "Manuel Montano - Izvorište noći"

"Manuel Montano", autor Migelančo Prado, je kombinacija lica Hemfrija Bogarta i pohabanog kišnog mantila detektiva Kolomba. Ispod ove nesvakidašnje fasade (kakve su i zgrade u ovom stripu), kuca jedno toplo i ljudsko srce privatnog detektiva. On ima sposobnosti da otkrije prevarante ili pronadje nestalu osobu, ali se češće sažali nad sitnim negativcima i lepim negativkama, nego što uspeva da zaradi za život. Na Izvorištu noći Migelančo Prado je sarađivao sa Fernandom Lunom, autorom i voditeljem emisije Tris, tras, tres emitovane u okviru noćnog programa Radija 3. Za potrebe emisije Luna je kreirao lik privatnog detektiva Manuela Montana, večnog gubitnika koji pokušava da sastavi kraj sa krajem u vrevi velegrada. Prado, veliki fan pomenute emisije, predložio je Luni saradnju. Tako je nastala kolekcija sastavljena od šest kratkih ali veoma efektnih priča, avantura netipičnog detektiva, a sve objedinjeno u stripu "Manuel Montano - Izvorište noći"

Opis proizvoda ""Manuel Montano"", autor Migelančo Prado, je kombinacija lica Hemfrija Bogarta i pohabanog kišnog mantila detektiva Kolomba. Ispod ove nesvakidašnje fasade (kakve su i zgrade u ovom stripu), kuca jedno toplo i ljudsko srce privatnog detektiva. On ima sposobnosti da otkrije prevarante ili pronadje nestalu osobu, ali se češće sažali nad sitnim negativcima i lepim negativkama, nego što uspeva da zaradi za život. Na Izvorištu noći Migelančo Prado je sarađivao sa Fernandom Lunom, autorom i voditeljem emisije Tris, tras, tres emitovane u okviru noćnog programa Radija 3. Za potrebe emisije Luna je kreirao lik privatnog detektiva Manuela Montana, večnog gubitnika koji pokušava da sastavi kraj sa krajem u vrevi velegrada. Prado, veliki fan pomenute emisije, predložio je Luni saradnju. Tako je nastala kolekcija sastavljena od šest kratkih ali veoma efektnih priča, avantura netipičnog detektiva, a sve objedinjeno u stripu ""Manuel Montano - Izvorište noći"" Štampa u boji Povez: Polutvrdi (šiveno)

Mister No #93 Grad bez sećanja datum objavljivanja: 18. 4. 2024 tekst: Luiđi Minjako crtež: Stefano Di Vito, Roberto Dizo naslovna strana: Fabio Valdambrini broj originala: Mister No Le nuove avventure 5 naslov originala: La città senza memoria Mogu li gradovi da pamte? Kakvi su to gradovi koji ostanu bez sećanja? Priča koju držite u rukama dotiče se tih pitanja i daje neke odgovore. Neupitno je da se pamćenje nekog grada ogleda u njegovom prostoru. Prođite samo ulicom u kojoj živite, pogledajte kuće, zgrade, njihove fasade, natpise na kojima stoje imena ulica, prirodu u njoj i moći ćete da ispričate čitavu malu istoriju o kojoj vam vaša ulica govori. Ostaće, međutim, i mnogo toga prećutanog, neispričanog, onog što je zaboravljeno, jer više ne postoji, a ne postoji ni neko ko bi vas podsetio da je tu možda bila neka druga kuća, veliko drvo ili ko zna šta drugo. Čovek je, dakle, poslednji bedem protiv zaborava. Šta se onda moglo desiti Manausu da za vreme Džerijevog boravka u prašumi postane grad bez sećanja? Kao što ćete videti, proneo se glas o Mister Noovoj smrti i gradom su zavladali sumnjivi tipovi u kišnim mantilima. Grad kao da je Džerijevim nestankom zaboravio svoj živi i buntovni karakter i prepustio se novom sumornom životu. Ljudi su se povukli pred strahom od opasnosti, a sećanje je postalo isključivo deo njihovog najintimnijeg prostora koji im pomaže da se nose sa novonastalom situacijom, pa tako već na prvim stranicama možete videti dobro poznato mesto i avion, ali i čuti „razgovor” u kojem se čuva od zaborava pređašnje stanje. I kroz čitavu epizodu posećivaćete neka poznata mesta i videti kako ona, odnosno ljudi koji u njima borave tiho neguju sećanje na Mister Noa i onaj stari Manaus. Jesu li ovi pojedinačni čuvari uspomena dovoljno jaki da odbrane grad od stihije zaborava koja je nastupila, makar dok se naš junak ne pojavi i ne suprotstavi ljudima u kišnim mantilima i onima koji stoje iznad njih? Mi čvrsto verujemo da jesu, jer nekad je samo i sećanje, koliko god bilo privatno i intimno, aktivni čin koji predstavlja poslednji bedem protiv mraka koji zaborav nosi sa sobom.

Mister No #93 Grad bez sećanja datum objavljivanja: 18. 4. 2024 tekst: Luiđi Minjako crtež: Stefano Di Vito, Roberto Dizo naslovna strana: Fabio Valdambrini broj originala: Mister No Le nuove avventure 5 naslov originala: La città senza memoria Mogu li gradovi da pamte? Kakvi su to gradovi koji ostanu bez sećanja? Priča koju držite u rukama dotiče se tih pitanja i daje neke odgovore. Neupitno je da se pamćenje nekog grada ogleda u njegovom prostoru. Prođite samo ulicom u kojoj živite, pogledajte kuće, zgrade, njihove fasade, natpise na kojima stoje imena ulica, prirodu u njoj i moći ćete da ispričate čitavu malu istoriju o kojoj vam vaša ulica govori. Ostaće, međutim, i mnogo toga prećutanog, neispričanog, onog što je zaboravljeno, jer više ne postoji, a ne postoji ni neko ko bi vas podsetio da je tu možda bila neka druga kuća, veliko drvo ili ko zna šta drugo. Čovek je, dakle, poslednji bedem protiv zaborava. Šta se onda moglo desiti Manausu da za vreme Džerijevog boravka u prašumi postane grad bez sećanja? Kao što ćete videti, proneo se glas o Mister Noovoj smrti i gradom su zavladali sumnjivi tipovi u kišnim mantilima. Grad kao da je Džerijevim nestankom zaboravio svoj živi i buntovni karakter i prepustio se novom sumornom životu. Ljudi su se povukli pred strahom od opasnosti, a sećanje je postalo isključivo deo njihovog najintimnijeg prostora koji im pomaže da se nose sa novonastalom situacijom, pa tako već na prvim stranicama možete videti dobro poznato mesto i avion, ali i čuti „razgovor” u kojem se čuva od zaborava pređašnje stanje. I kroz čitavu epizodu posećivaćete neka poznata mesta i videti kako ona, odnosno ljudi koji u njima borave tiho neguju sećanje na Mister Noa i onaj stari Manaus. Jesu li ovi pojedinačni čuvari uspomena dovoljno jaki da odbrane grad od stihije zaborava koja je nastupila, makar dok se naš junak ne pojavi i ne suprotstavi ljudima u kišnim mantilima i onima koji stoje iznad njih? Mi čvrsto verujemo da jesu, jer nekad je samo i sećanje, koliko god bilo privatno i intimno, aktivni čin koji predstavlja poslednji bedem protiv mraka koji zaborav nosi sa sobom.

Mister No 93: Grad bez sećanja Na stranicama koje slede napustićete skrivena i opasna mesta amazonske prašume i vratiti se u ništa manje opasni Manaus, koji se izgleda značajno promenio od poslednjeg puta kad ste tamo bili. Mogu li gradovi da pamte? Kakvi su to gradovi koji ostanu bez sećanja? Priča koju držite u rukama dotiče se tih pitanja i daje neke odgovore. Neupitno je da se pamćenje nekog grada ogleda u njegovom prostoru. Prođite samo ulicom u kojoj živite, pogledajte kuće, zgrade, njihove fasade, natpise na kojima stoje imena ulica, prirodu u njoj i moći ćete da ispričate čitavu malu istoriju o kojoj vam vaša ulica govori. Ostaće, međutim, i mnogo toga prećutanog, neispričanog, onog što je zaboravljeno, jer više ne postoji, a ne postoji ni neko ko bi vas podsetio da je tu možda bila neka druga kuća, veliko drvo ili ko zna šta drugo. Čovek je, dakle, poslednji bedem protiv zaborava. Šta se onda moglo desiti Manausu da za vreme Džerijevog boravka u prašumi postane grad bez sećanja? Kao što ćete videti, proneo se glas o Mister Noovoj smrti i gradom su zavladali sumnjivi tipovi u kišnim mantilima. Grad kao da je Džerijevim nestankom zaboravio svoj živi i buntovni karakter i prepustio se novom sumornom životu. Ljudi su se povukli pred strahom od opasnosti, a sećanje je postalo isključivo deo njihovog najintimnijeg prostora koji im pomaže da se nose sa novonastalom situacijom, pa tako već na prvim stranicama možete videti dobro poznato mesto i avion, ali i čuti „razgovor" u kojem se čuva od zaborava pređašnje stanje. I kroz čitavu epizodu posećivaćete neka poznata mesta i videti kako ona, odnosno ljudi koji u njima borave tiho neguju sećanje na Mister Noa i onaj stari Manaus. Jesu li ovi pojedinačni čuvari uspomena dovoljno jaki da odbrane grad od stihije zaborava koja je nastupila, makar dok se naš junak ne pojavi i ne suprotstavi ljudima u kišnim mantilima i onima koji stoje iznad njih? Mi čvrsto verujemo da jesu, jer nekad je samo i sećanje, koliko god bilo privatno i intimno, aktivni čin koji predstavlja poslednji bedem protiv mraka koji zaborav nosi sa sobom. Prikaži više

Stanje: Ploca 4, veoma sitne povrsinske linije na ploci, u sustini dobar ton, Omot: 4- kao na slikama ------------------------------- Zlatko Pejaković ‎– Lice Label: PGP RTB ‎– LP 55-5271, PGP RTB ‎– LP 55 5271 Format: Vinyl, LP, Album, Triple-Gatefold Country: Yugoslavia Released: 1976 Genre: Jazz, Rock Style: Pop Rock, Symphonic Rock, Jazz-Funk Lice (Vinyl, LP, Album) for sale More Images Tracklist Position Title/Credits Duration A1 Priroda Arranged By – A. Ilić* Lyrics By – A. Stojić* Music By – P. Jovičić* 3:15 A2 Jabuka Lyrics By – M. Valek* Music By – K. Kovač* 4:15 A3 Kako Da Pomerim Zid Arranged By – S. Marković* Lyrics By – M. Tucaković* Music By – A. Krasnić* 3:00 A4 Priča O Žutom Kišnom Mantilu Lyrics By – M. Tucaković* Music By – J. Boček* 4:15 A5 Etida Written-By – K. Kovač* B1 Dnevnik `Laura` Lyrics By – M. Tucaković* Music By, Arranged By – S. Ilić* 6:15 B2 Ako Smeš Lyrics By – M. Tucaković* Music By – J. Boček* 3:40 B3 Čovek Koji Moli Written-By – K. Kovač* 4:50

format: LP triple-gatefold, artist: PEJAKOVIĆ, Zlatko (Yugoslavia) title: Lice release date: 1976 label, Cat No.: PGP RTB, LP 55-5271 style: pop-rock / sympho rock / jazz-rock 1. album Ploča: G+ (3+), omot: VG+ (4+). Iako je ovo Zlatkov prvi solo album, objavljen februara 1976., faktički - to je LP KORNI GRUPE! Na njemu su svirali svi članovi (Bata, Furda, Hreljac, Joza Boček) uz `pridruženog člana` Sanju Ilića. Tu je i `Etida` iz repertoara Kornijevaca... tematski, tekstualno, i posebno muzički - ovo je muzika (za neku nijansu ublažena i estradizovana) koju je KORNI GRUPA i svirala u poslednjim danima rada - progresivni simfonični rock sa jazz i funky uplivima. I izdavač je bio spreman da investira u ovaj projekat, što vidimo po izuzetno lepom i tehnički za štampu zahtevnom (i skupom) omotu na 3 potvaranja, što se veoma retko radilo u SFRJ. Ali... uprkos muzičkom umeću koje je bilo vrhunsko, pesme nisu bile komercijalne, pa je prodaja znatno izneverila očekivanja izdavača, pa je ploča danas retka. Zlatko i Bata su odlučili da batale rock i da se sasvim okrenu pop muzici, i uskoro su usledili hitovi koji su Zlatka vinuli u sam vrh jugoslovenske estrade. Zanimljivo je primetiti da je svega 2 meseca ranije, krajem decembra 1975., objavljen Zlatkov singl sa pesmom `Ove noći jedna žena mirno spava`, koja je možda i najveći YU hit 70-ih, a koja nema dodirnih tačaka sa konceptom i muzikom LP-ja koji je usledio?! Verovatno se vagalo, na koju stranu treba usmeriti Zlatkovu karijeru, i posle komercijalnog debakla albuma `Lice` stvari su postale kristalno jasne, i nekadašnji roker, hipik... - potkresao je kosu i bradu, obukao odela, stavio leptir mašne i šešire i postao `šlager-pevač`. I to govori da se od rock muzike nikada nije moglo živeti na ovim prostorima, pa ma kako kvalitetni bili... No, ploča `Lice` nas tera da razmišljamo `šta-bi-bilo-da-je-bilo`. Da smo neka drugačija zemlja, pa da je album sa pesmama poput onih koje se nalaze na ovoj ploči - bio komercijalan, i da je publika bila spremna za ovakvu soifisticiranu muziku i `filozofske` teme? ALi, kao što znamo, živeli smo i živimo u jednoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu, što je shvatio i Bata Kovač i okrenuo se prvo pop muzici, a kasnije i Lepoj Breni, za koju je komponovao `Bum, Cile, bum` što je cela rock zajednica dočekala sa gnušanjem... no, to je već neka druga priča. 1 Priroda 3:15 A2 Jabuka 4:15 A3 Kako Da Pomerim Zid 3:00 A4 Priča O Žutom Kišnom Mantilu 4:15 A5 Etida B1 Dnevnik `Laura` 6:15 B2 Ako Smeš 3:40 B3 Čovek Koji Moli 4:50 ==================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče ZLATKA PEJAKOVIĆA: I - ZLATKO PEJAKOVIĆ: kompletnja vinilna solo LP i MLP diskografija, uključujući i promo i intervju ploče: 1) LP ZLATKO PEJAKOVIĆ - `Lice` (1976, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77391013_LP-ZLATKO-PEJAKOVIC-Lice-1976-G-VG- 2) LP ZLATKO PEJAKOVIĆ - `Zlatko Pejaković` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77389585_LP-ZLATKO-PEJAKOVIC-s-t-1978-6-press-VG-VG- 3) LP ZLATKO PEJAKOVIĆ - `Tebi ljubavi` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/65043849_LP-ZLATKO-PEJAKOVIC-Tebi-ljubavi-78-1-pres-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77389801_LP-ZLATKO-PEJAKOVIC-Tebi-ljubavi-78-2-pres-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77389909_LP-ZLATKO-PEJAKOVIC-Tebi-ljubavi-1978-3-pres-MINT 4) LP ZLATKO PEJAKOVIĆ - `Dilema` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77390069_LP-ZLATKO-PEJAKOVIC-Dilema-1979-1-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/61651801_LP-ZLATKO-PEJAKOVIC-Dilema-1979-1-press-M-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77390101_LP-ZLATKO-PEJAKOVIC-Dilema-1979-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/68678225_LP-ZLATKO-PEJAKOVIC-Dilema-1979-1-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65043833_LP-ZLATKO-PEJAKOVIC-Dilema-1979-2-pressing-VG 5) LP ZLATKO PEJAKOVIĆ - `Ti nisi ta` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77390197_LP-ZLATKO-PEJAKOVIC-Ti-nisi-ta-1980-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77390221_LP-ZLATKO-PEJAKOVIC-Ti-nisi-ta-1980-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/68678557_LP-ZLATKO-PEJAKOVIC-Ti-nisi-ta-1980-VG-NM 6) promo MLP ĐORĐE BALAŠEVIĆ / ZLATKO PEJAKOVIĆ - `Panonski mornar / Ljetu je mome kraj` (1980, PGP RTB) 7) LP ZLATKO PEJAKOVIĆ - `Trn` (1981, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/60840601_LP-ZLATKO-PEJAKOVIC-Trn-1981-M-NM-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77390529_LP-ZLATKO-PEJAKOVIC-Trn-1981-ploca-MINT-omot-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/63637397_LP-ZLATKO-PEJAKOVIC-Trn-1981-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77390549_LP-ZLATKO-PEJAKOVIC-Trn-1981-VG-VG-veoma-dobra 8) interview LP ZORAN MODLI i ZLATKO PEJAKOVIĆ & KORNELIJE BATA KOVAČ - `Radio emisija Zlatko Pejaković LP - `Trn` ` (1981, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77391621_intervju-LP-ZLATKO-PEJAKOVIC-i-BATA-KOVAC-Trn-1981- https://www.kupindo.com/Ploce/77391589_intervju-LP-ZLATKO-PEJAKOVIC-i-BATA-KOVAC-1981-NM 9) LP ZLATKO PEJAKOVIĆ - `Smiri se srce` (1982, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77390701_LP-ZLATKO-PEJAKOVIC-Smiri-se-srce-1982-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77390725_LP-ZLATKO-PEJAKOVIC-Smiri-se-srce-1982-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/62386381_LP-ZLATKO-PEJAKOVIC-Smiri-se-srce-1982- 10) interview LP NIKOLA NEŠKOVIĆ / IZVORINKA MILOŠEVIĆ / VERA MATOVIĆ / ZLATKO PEJAKOVIĆ / ĐORĐE BALAŠEVIĆ / GORDANA LAZAREVIĆ / SEKSTET DUŠANA RADETIĆA – `Vaši Gosti Iz Studija pet` (1982, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/71456521_LP-BALASEVIC-Vasi-gosti-iz-Studija-5-PROMO-RETKO- 11) LP ZLATKO PEJAKOVIĆ - `Sve je u redu` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/62444797_LP-ZLATKO-PEJAKOVIC-Sve-je-u-redu-1983-MINT-extra 12) LP ZLATKO PEJAKOVIĆ - `Zlatko` (1989, Jugoton) 13) LP ZLATKO PEJAKOVIĆ - ŽLICA - `Kad prođe sve` (1990, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77390877_LP-ZLATKO-PEJAKOVIC-kad-prodje-sve-1990-ploca-MINT 14) LP ZLATKO PEJAKOVIĆ - `Zlatko Pejaković `93` (1993, Croatia Records) 15) promo LP ZLATKO PEJAKOVIĆ - ` `94` (1994, Croatia Records) ____________________________________________________________________ II - ZLATKO PEJAKOVIĆ: kompletna vinilna singl diskografija: uskoro https://www.kupindo.com/Ploce/63666593_SP-ZLATKO-PEJAKOVIC-Ljetu-je-mome-kraj-1979-MINT ZLATKO PEJAKOVIĆ - CD https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61436541_CD-ZLATKO-PEJAKOVIC-CD-kolekcija-2000-

format: LP artist: DAVID NIKOLIĆ, Đorđe (Serbia / Yugoslavia) title: Balkan release date: 1995 label, Cat. No.: PGP RTB, 211973 style: rock Ploča: VG+ (4+), omot: G (3). `Đole Šampon`, kako je prozvan zbog manijakalne opsesije da pere kosu po par puta na dan, je početkom 90-ih, nakon što je pristupio GENERACIJI 5, odlučio da promeni ime u medijski `atraktivnije` - i od Đorđa Nikolića postao Đorđe David, što je služilo za sprdnju u rokerskim krugovima. No, morali smo mu priznati da je u ono vreme bio dobar frajer, visok, dugokos i najčešće u braon kišnom mantilu često se dao videti u centru grada... Bio je na ceni kod devojaka (čemu je više doprinela njegova prethodna glumačka karijera, nego ona pevačka), a kako ni ja nisam loše izgledao tih godina, dešavalo se da budemo u emotivnim vezama sa istim tadašnjim beogradskim lepoticama, pa sam imao i neke `insajderske informacije`, koje naravno nisu za širu javnost... No, da se vratimo na ovu ploču. Kako se GENERACIJA 5 nije pretrzala od želje da snimi album, pa im je ova specifična lenjost bila i `zaštitni znak`, Đole, današnji član žirija u narodnjačkoj emisiji Grand Šou, je odlučio da snimi solo album pod imenom `Balkan`. Mastermind projekta je bio nedavno preminuli Sanja `Balkanika` Ilić (1951-2021), koji je komponovao, aranžirao i producirao ceo album. Na ploči je svirala respektabilna beogradska rock postava: Japanac (Nenad Stefanović iz PILOTA, bas), Proka iz Atlantide (aleksandar Prokić, bubnjevi), Krle iz GENERACIJE 5 (Dragan Jovanović, gitara), dok je klavijature odsvirao, naravno - Sanja Ilić. Zanimljivo je da je tekst za numeru `Fandango` napisao Đoletov idol koga i danas pevački pokušava da oponaša - Dado Topić, dok je sve ostale tekstove napisao poznati glumac Irfan Mensur! Ako uzmemo u obzir da je gl. urednik PGP-a i ove ploče bio Ilke, vođa GENERACIJE 5, a da je Đole pevao, i Krle svirao - možemo ovo smatrati kao nekim `polu-(ne)zvaničnim` albumom beogradskog benda. Ploča je izašla u nevreme, 1995. kada se `lomio rezultat`, i vodila se oštra opoziciona borba protiv Miloševićevog režima, pa nezavisne opozicione radio stanice pretežno nisu emitovale izdanja `režimskog` PGP-a. Sa druge strane, režimski mediji su bili pretežno `narodnjački` orijentisani, pa im se ova muzika nije uklapala u koncepciju. Takođe, bilo je to vreme kada su se ploče više nisu kupovale, i PGP ih je štampao po nekom automatizmu, najviše radi radio promocije, u minimalnim tiražima od 300-500 kopija, pa je zbog toga ovo danas veoma retka ploča. Takođe treba zabeležiti da je Srbija bila pod sankcijama, da se papir teško nabavljao, pa su omoti tog doba dosta loši, i često se sa njih skida boja, kao što je slučaj i sa ovom pločom, kod koje se danas gotovo ne može više naći primerak sa idealno očuvanim omotom, već su najčešće prisutni tragovi baš kao na primerku koji prodajem u ovom oglasu. Sa druge strane, ploče su uglavnom veoma dobro očuvane, jer je većina primeraka iz fonoteka radio stanica, koje se nisu `ubile` od puštanja ove ploče. Tako je i sa ovim primerkom, koji je bio u fonoteci RTM iz Ćuprije, što se vidi po pečatu na etiketi. Pomenuta medijska kuća je ovu ploču pustila nekoliko puta, pa je primerak veoma dobro očuvan. Šta reći o samoj muzici i pesmama? Ovo je jedan kompromiserski album, kojim verovatno niko nije bio zadovoljan. Sanja Ilić je pokušao d anapravi `tvrd` album, daleko tvrđi od onog što lično voli. No, to je za Đoleta i rockersku publiku bilo `premekano`. Inače, tih godina a i dosta kasnije Đorđe David je lično preferirao daleko tvrđi saund, HR/HM, što se dalo čuti u njegova dva kasnija projekta - FUZZBOX i DEATH SAW. Od pesama malo se vrteo `Balkan` za koji je snimljen i spot, pa se mogla videti i čuti i na TV, a izdvojiću i pomenutu `Fandango`, pa i `Nižinski`, koju sam voleo tih davnih godina, krajem prošlog veka.. A1 Lepotica Dana 4:14 A2 Sve Je K`o Blesak 5:10 A3 Ulica 4:17 A4 Balkan 4:08 A5 Fandango 4:09 B1 Dobro Jutro 5:09 B2 Belo 5:38 B3 Osvajači 5:05 B4 Nižinski 5:28 ====================================================================== U svojoj prodajnoj kolekciji imam sledeće ploče GENERACIJE 5 i njenih članova: GENERACIJA 5 - kompletna vinilna diskografija: I - GENERACIJA 5: kompletna vinilna LP diskografija 1) LP GENERACIJA 5 - `Generacija 5` (PGP RTB, 1980) https://www.kupindo.com/Ploce/74750337_LP-GENERACIJA-5-I-album-1980-1-press-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77197413_LP-GENERACIJA-5-I-album-1980-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77197441_LP-GENERACIJA-5-I-album-1980-6-press-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74302981_LP-GENERACIJA-5-I-album-1980-skoro-PERFEKTNA 2) LP GENERACIJA 5 - `Dubler` (PGP RTB, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/74302937_LP-GENERACIJA-5-Dubler-1981-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74302941_LP-GENERACIJA-5-Dubler-1981-2-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77197377_LP-GENERACIJA-5-Dubler-1981-2-press-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74302949_LP-GENERACIJA-5-Dubler-1981-2-pressing-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77197385_LP-GENERACIJA-5-Dubler-1981-2-press-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74302957_LP-GENERACIJA-5-Dubler-1981-2-pressing-G- 3) LP GENERACIJA 5 - `78 - 94` (PGP RTS, 1994) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II - GENERACIJA 5 - intervju ploče: 1) GENERACIJA 5 i Zoran Modli - Razgovori sa članovima grupe GENERACIJA 5 o ploči `Dubler` (PGP RTB, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/69663465_intervju-LP-GENERACIJA-5-i-Zoran-Modli-Dubler-1982- 2) GENERACIJA 5 i Nikola Nešković - Radio emisija PGP `Generacija 5` LP `Dubler` (PGP RTB, 1982) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - III - GENERACIJA 5 - kompletna vinilna SP diskografija: 1) SP GENERACIJA 5 - `Novi život / Izgubljeni san` (PGP RTB, 1978) 2) SP GENERACIJA 5 - `Opatija 79 (Svemu dođe kraj / Noćni mir)` (PGP RTB, 1979) https://www.kupindo.com/Ploce/77196633_SP-GENERACIJA-5-Svemu-dodje-kraj-1981-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74302925_SP-GENERACIJA-5-Svemu-dodje-kraj-1981-VG- 3) SP GENERACIJA 5 - `Umoran od svega / Ti samo budi dovoljno daleko` (PGP RTB, 1980) https://www.kupindo.com/Ploce/77196785_SP-GENERACIJA-5-Umoran-od-svega-80-4-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77197245_SP-GENERACIJA-5-Umoran-od-svega-80-4-pres-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77197253_SP-GENERACIJA-5-Umoran-od-svega-80-5-pres-PERFEKTNA 4) SP GENERACIJA 5 - `Spakuj se požuri / Samo laži` (PGP RTB, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77197293_SP-GENERACIJA-5-Spakuj-se-pozuri-1981-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/65800433_SP-GENERACIJA-5-Spakuj-se-pozuri-1981-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77197281_SP-GENERACIJA-5-Spakuj-se-pozuri-1981-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70591213_SP-GENERACIJA-5-Spakuj-se-pozuri-1981-VG-G https://www.kupindo.com/Ploce/65800485_SP-GENERACIJA-5-Spakuj-se-pozuri-1981-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69663433_SP-GENERACIJA-5-Spakuj-se-pozuri-1981-PGP-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69663437_SP-GENERACIJA-5-Spakuj-se-pozuri-1981-PGP-VG-VG- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV - GENERACIJA 5 - kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - `Opatija `79 - Rock grupe` (Jugoton, 1979) pesme: a) Ponekad poželim i ja, da se vrate jutra b) Svemu dođe kraj 2) LP V/A - `Oˋ ruk generacija (Akcijaški spomenar ORB ...)` (Beograd Disk, 1980) pesma: Po Titu se vek poznaje https://www.kupindo.com/Ploce/72301685_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Prele https://www.kupindo.com/Ploce/74829089_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-YU-grupa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72302421_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Gen-5 https://www.kupindo.com/Ploce/72379017_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-Zlatko-YU-grupa V - ĐORĐE DAVID - kompletna vinilna diskografija: 1) ĐORĐE DAVID NIKOLIĆ - `Balkan` (PGP RTS, 1995) https://www.kupindo.com/Ploce/70591249_LP-DjORDjE-DAVID-Balkan-1995-NIKAD-SLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/69663529_LP-DjORDjE-DAVID-Balkan-1995-Generacija-5-VG-G

format: LP artist: DAVID NIKOLIĆ, Đorđe (Serbia / Yugoslavia) title: Balkan release date: 1995 label, Cat. No.: PGP RTB, 211973 style: rock Ploča: M (5+), neslušana, omot: NM (5-). PERFEKTAN PRIMERAK: `Đole Šampon`, kako je prozvan zbog manijakalne opsesije da pere kosu po par puta na dan, je početkom 90-ih, nakon što je pristupio GENERACIJI 5, odlučio da promeni ime u medijski `atraktivnije` - i od Đorđa Nikolića postao Đorđe David, što je služilo za sprdnju u rokerskim krugovima. No, morali smo mu priznati da je u ono vreme bio dobar frajer, visok, dugokos i najčešće u braon kišnom mantilu često se dao videti u centru grada... Bio je na ceni kod devojaka (čemu je više doprinela njegova prethodna glumačka karijera, nego ona pevačka), a kako ni ja nisam loše izgledao tih godina, dešavalo se da budemo u emotivnim vezama sa istim tadašnjim beogradskim lepoticama, pa sam imao i neke `insajderske informacije`, koje naravno nisu za širu javnost... No, da se vratimo na ovu ploču. Kako se GENERACIJA 5 nije pretrzala od želje da snimi album, pa im je ova specifična lenjost bila i `zaštitni znak`, Đole, današnji član žirija u narodnjačkoj emisiji Grand Šou, je odlučio da snimi solo album pod imenom `Balkan`. Mastermind projekta je bio nedavno preminuli Sanja `Balkanika` Ilić (1951-2021), koji je komponovao, aranžirao i producirao ceo album. Na ploči je svirala respektabilna beogradska rock postava: Japanac (Nenad Stefanović iz PILOTA, bas), Proka iz Atlantide (Aleksandar Prokić, bubnjevi), Krle iz GENERACIJE 5 (Dragan Jovanović, gitara), dok je klavijature odsvirao, naravno - Sanja Ilić. Zanimljivo je da je tekst za numeru `Fandango` napisao Đoletov idol koga i danas pevački pokušava da oponaša - Dado Topić, dok je sve ostale tekstove napisao poznati glumac Irfan Mensur! Ako uzmemo u obzir da je gl. urednik PGP-a i ove ploče bio Ilke, vođa GENERACIJE 5, a da je Đole pevao, i Krle svirao - možemo ovo smatrati kao nekim `polu-(ne)zvaničnim` albumom beogradskog benda. Ploča je izašla u nevreme, 1995. kada se `lomio rezultat`, i vodila se oštra opoziciona borba protiv Miloševićevog režima, pa nezavisne opozicione radio stanice pretežno nisu emitovale izdanja `režimskog` PGP-a. Sa druge strane, režimski mediji su bili pretežno `narodnjački` orijentisani, pa im se ova muzika nije uklapala u koncepciju. Takođe, bilo je to vreme kada su se ploče više nisu kupovale, i PGP ih je štampao po nekom automatizmu, najviše radi radio promocije, u minimalnim tiražima od 300-500 kopija, pa je zbog toga ovo danas veoma retka ploča. Takođe treba zabeležiti da je Srbija bila pod sankcijama, da se papir teško nabavljao, pa su omoti tog doba dosta loši, i često se sa njih skida boja, pa se danas veoma teško može naći primerak sa idealno očuvanim omotom. Sa druge strane, ploče su uglavnom veoma dobro očuvane, jer je većina primeraka iz fonoteka radio stanica, koje se nisu `ubile` od puštanja ove ploče. Šta reći o samoj muzici i pesmama? Ovo je jedan kompromiserski album, kojim verovatno niko nije bio zadovoljan. Sanja Ilić je pokušao d anapravi `tvrd` album, daleko tvrđi od onog što lično voli. No, to je za Đoleta i rockersku publiku bilo `premekano`. Inače, tih godina a i dosta kasnije Đorđe David je lično preferirao daleko tvrđi saund, HR/HM, što se dalo čuti u njegova dva kasnija projekta - FUZZBOX i DEATH SAW. Od pesama malo se vrteo `Balkan` za koji je snimljen i spot, pa se mogla videti i čuti i na TV, a izdvojiću i pomenutu `Fandango`, pa i `Nižinski`, koju sam voleo tih davnih godina, krajem prošlog veka.. A1 Lepotica Dana 4:14 A2 Sve Je K`o Blesak 5:10 A3 Ulica 4:17 A4 Balkan 4:08 A5 Fandango 4:09 B1 Dobro Jutro 5:09 B2 Belo 5:38 B3 Osvajači 5:05 B4 Nižinski 5:28 ====================================================================== U svojoj prodajnoj kolekciji imam sledeće ploče GENERACIJE 5 i njenih članova: GENERACIJA 5 - kompletna vinilna diskografija: I - GENERACIJA 5: kompletna vinilna LP diskografija 1) LP GENERACIJA 5 - `Generacija 5` (PGP RTB, 1980) https://www.kupindo.com/Ploce/74750337_LP-GENERACIJA-5-I-album-1980-1-press-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77197413_LP-GENERACIJA-5-I-album-1980-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77197441_LP-GENERACIJA-5-I-album-1980-6-press-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74302981_LP-GENERACIJA-5-I-album-1980-skoro-PERFEKTNA 2) LP GENERACIJA 5 - `Dubler` (PGP RTB, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/74302937_LP-GENERACIJA-5-Dubler-1981-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74302941_LP-GENERACIJA-5-Dubler-1981-2-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77197377_LP-GENERACIJA-5-Dubler-1981-2-press-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74302949_LP-GENERACIJA-5-Dubler-1981-2-pressing-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77197385_LP-GENERACIJA-5-Dubler-1981-2-press-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74302957_LP-GENERACIJA-5-Dubler-1981-2-pressing-G- 3) LP GENERACIJA 5 - `78 - 94` (PGP RTS, 1994) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II - GENERACIJA 5 - intervju ploče: 1) GENERACIJA 5 i Zoran Modli - Razgovori sa članovima grupe GENERACIJA 5 o ploči `Dubler` (PGP RTB, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/69663465_intervju-LP-GENERACIJA-5-i-Zoran-Modli-Dubler-1982- 2) GENERACIJA 5 i Nikola Nešković - Radio emisija PGP `Generacija 5` LP `Dubler` (PGP RTB, 1982) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - III - GENERACIJA 5 - kompletna vinilna SP diskografija: 1) SP GENERACIJA 5 - `Novi život / Izgubljeni san` (PGP RTB, 1978) 2) SP GENERACIJA 5 - `Opatija 79 (Svemu dođe kraj / Noćni mir)` (PGP RTB, 1979) https://www.kupindo.com/Ploce/77196633_SP-GENERACIJA-5-Svemu-dodje-kraj-1981-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74302925_SP-GENERACIJA-5-Svemu-dodje-kraj-1981-VG- 3) SP GENERACIJA 5 - `Umoran od svega / Ti samo budi dovoljno daleko` (PGP RTB, 1980) https://www.kupindo.com/Ploce/77196785_SP-GENERACIJA-5-Umoran-od-svega-80-4-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77197245_SP-GENERACIJA-5-Umoran-od-svega-80-4-pres-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77197253_SP-GENERACIJA-5-Umoran-od-svega-80-5-pres-PERFEKTNA 4) SP GENERACIJA 5 - `Spakuj se požuri / Samo laži` (PGP RTB, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/77197293_SP-GENERACIJA-5-Spakuj-se-pozuri-1981-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/65800433_SP-GENERACIJA-5-Spakuj-se-pozuri-1981-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77197281_SP-GENERACIJA-5-Spakuj-se-pozuri-1981-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70591213_SP-GENERACIJA-5-Spakuj-se-pozuri-1981-VG-G https://www.kupindo.com/Ploce/65800485_SP-GENERACIJA-5-Spakuj-se-pozuri-1981-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69663433_SP-GENERACIJA-5-Spakuj-se-pozuri-1981-PGP-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69663437_SP-GENERACIJA-5-Spakuj-se-pozuri-1981-PGP-VG-VG- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV - GENERACIJA 5 - kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - `Opatija `79 - Rock grupe` (Jugoton, 1979) pesme: a) Ponekad poželim i ja, da se vrate jutra b) Svemu dođe kraj 2) LP V/A - `Oˋ ruk generacija (Akcijaški spomenar ORB ...)` (Beograd Disk, 1980) pesma: Po Titu se vek poznaje https://www.kupindo.com/Ploce/72301685_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Prele https://www.kupindo.com/Ploce/74829089_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-YU-grupa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72302421_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Gen-5 https://www.kupindo.com/Ploce/72379017_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-Zlatko-YU-grupa V - ĐORĐE DAVID - kompletna vinilna diskografija: 1) ĐORĐE DAVID NIKOLIĆ - `Balkan` (PGP RTS, 1995) https://www.kupindo.com/Ploce/70591249_LP-DjORDjE-DAVID-Balkan-1995-NIKAD-SLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/69663529_LP-DjORDjE-DAVID-Balkan-1995-Generacija-5-VG-G

Spolja kao na fotografijama, unutra dobro očuvano. Autor - osoba Manvel, Rodžer Naslov Gestapo / Roger Manvell ; [prevodilac Branko Bucalo] Jedinstveni naslov Ballantine`s illustrated history of the violent century. scr Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 1975 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Alfa, 1975 (Pula : „Otokar Keršovani“) Fizički opis 183 str., [36] str. s tablama (fotogr.) ; 21 cm Drugi autori - osoba Bucalo, Branko Zbirka Svjedočanstva zločina / Alfa, Zagreb ; 2 ISBN (Karton sa omotom) Napomene Prevod poglavlja iz serije: Ballantine`s illustrated history of the violent century Str. 7-17: Predgovor / Branko Bucalo. SADRŽAJ Predgovor 7 Policijska država 18 Heinrich Himmler i prvi počeci SS 27 Uspostavljanje policijske države 39 Predratna konsolidacija 53 Ratna uloga SS 78 Gestapove metode hapšenja i ispitivanja 98 Akcione grupe: od Poljske do Sovjetskog Saveza 103 SS i politika otvorenog Genocida 112 Auschwitz: ropski rad i istrebljenje 132 Posljednji mjeseci rata 156 Posljedice: raseljene osobe 160 Gestapo je bio zvanična tajna policija nacističke Nemačke. Ime „Gestapo“ je nastalo kao kovanica početnih slogova nemačkog naziva Geheime Staatspolizei, što znači „državna tajna policija“. Istorijat Gestapo je osnovan 26. aprila 1933. u Pruskoj. Sastavljen od profesionalnih policajaca vrlo brzo je pod Geringovim uticajem, a nakon Hitlerovog dolaska na vlast marta 1933, transformisan u politički instrument. Rudolf Diel je bio prvi vođa organizacije, koja je prvobitno nosila naziv „Odeljenje 1A pruske državne policije“. Uloga Gestapoa je bila da istražuje i da se bori protiv svih aktivnosti koje predstavljaju opasnost za državu. Imao je ovlašćenje da istražuje izdaju, špijunažu i sabotaže, kao i slučajeve kriminalnih napada na Nacističku partiju ili na Nemačku. akon je bio promenjen na način koji je dozvoljavao Gestapou da deluje bez ikakvog sudskog nadzora. Nacistički pravnik Dr Verner Best je izjavio da „Dok god Gestapo... sprovodi volju rukovodstva, dotle će se njegova delatnost smatrati legalnom.“ Gestapo je posebno bio izuzet od nadležnosti administrativnih sudova pred kojima su građani mogli da tuže državu i da traže od nje da se ponaša u skladu sa zakonom. Najviše zloupotrebljavano ovlašćenje Gestapoa je svakako bilo Schutzhaft ili „zaštitni pritvor“ – eufemistički izraz za lišavanje pojedinaca slobode bez ikakvog prethodnog sudskog postupka, što je bio čest slučaj prilikom deportacija u koncentracione logore. Jačanje moći pod SS-om Herman Gering se 1934. pod pritiskom Hajnriha Himlera složio da Gestapo pređe u nadležnost SS-a. 1936. doneti su zakoni koji su Gestapou dali carte blanche da deluje bez sudskog nadzora. Dodatni zakoni doneti iste godine odredili su Gestapo kao državnu organizaciju odgovornu za formiranje i upravljanje koncentracionim logorima. 1936. šef Gestapoa postaje Rajnhard Hajdrih, a šef operacija Hajnrih Miler. Adolf Ajhman je bio direktno potčinjen Mileru dok se nalazio na funkciji šefa četvrtog odeljenja, sektora B4, nadležnog za rešavanje jevrejskog pitanja. Tokom Drugog svetskog rata Gestapo je dostigao cifru od 45.000 zaposlenih. Njegove aktivnosti proširile su se i na okupirana područja Evrope, gde je vršio identifikaciju Jevreja, socijalista, homoseksualaca i drugih radi slanja na prinudni rad ili deportacije i likvidacije. Na Nirnberškom procesu čitava organizacija je proglašena za zločinačku i osuđena zbog zločina protiv čovečnosti. Održavanje Hitlera na vlasti U februaru i martu 1942. u Nemačkoj su izbili studentski protesti protiv nacističkog režima. Uprkos značajnoj javnoj podršci za uklanjanje Hitlera sa vlasti, revolucionarni pokret nije uzeo zamaha zbog straha od odmazde nemačke tajne policije. Zapravo, Gestapo je, kao odgovor na proteste preduzeo čitav niz mera. U strahu od moguće promene vlasti Himleru i Gestapou su date odrešene ruke da se razračunaju sa opozicijom. Tokom prvi pet meseci 1943. u kojima je Gestapo ispoljio do tada neviđenu surovost, uhapšeno je i pogubljeno nekoliko hiljada ljudi. Studentske vođe su pogubljene u februaru 1943. dok je do aprila iste godine bila uništena i glavna opoziciona organizacija Oster circle. U kasno proleće i rano leto 1943. nemačka opozicija našla se u nezavidnom položaju. S jedne strane, činilo se gotovo nemogućim svrgavanje Hitlera sa vlasti. S druge strane, savezničko insistiranje na bezuslovnoj kapitulaciji isključilo je mogućnost zaključenja kompromisnog mira zbog čega je nastavak neprijateljstava delovao kao jedina alternativa. Opozicija unutar Nemačke Uprkos strahu od nemačke tajne policije neki pojedinci u Nemačkoj su govorili i protestovali protiv režima što se manifestovalo u leto 1943. godine. Uprkos sprovedenim masovnim hapšenjima i egzekucijama, opozicija je i dalje kovala zaveru. Neki Nemci su smatrali da je njihova dužnost da preduzmu sve neophodne mere kako bi se rat što pre završio, tj. kako bi se ubrzao nemački poraz što predstavlja veleizdaju u svakoj državi. Pad Musolinija probudio je nadu kod nemačke opozicije da će moći da postigne isti rezultat u Nemačkoj i stvorio je povoljnu osnovu za svrgavanje Hitlera sa vlasti. Na Hitlera je izvršeno nekoliko atentata. Najznačajniji je svakako bio pokušaj nekoliko istaknutih nemačkih generala da ubiju Hitlera u akciji koju su nazvali „Operacija Valkira“. 20. jula 1944. pukovnik Klaus Šenk fon Štaufenberg uneo je bombu u torbi za dokumenta u bunker u kome je Hitler držao sastanak sa svojim generalima. Bomba je eksplodirala i ubila nekoliko prisutnih osoba. Međutim, Hitler je bio samo ranjen jer mu je konferencijski sto, napravljen od masivnog drveta, spasao život ublaživši silinu eksplozije. U represalijama sprovedenim nakon ovog atentata uhapšeno je 7.000, a pogubljeno 5.000 ljudi. Tokom jula, juna i avgusta meseca Himlerova organizacija nastavila je da se nemilosrdno obračunava sa preostalom opozicijom. Hapšenja i pogubljenja su postala svakodnevni prizor. Teror je postao način života. I pored velikih napora i žrtava opozicija nije uspela da započne pregovore sa saveznicima o zaključenju mira. Jedan od glavnih razloga za to bio je tzv. Venlo incident koji se dogodio 1939. god. kada je Gestapo, predstavljajući se za anti-naciste kidnapovao u Holandiji dva agenta britanske obaveštajne službe namamivši ih u klopku pod izgovorom da žele da pregovaraju o miru. Ovaj incident primorao je Čerčila da zabrani bilo kakve dalje kontakte sa nemačkom opozicijom. Britanci i Amerikanci su takođe izbegavali kontakte sa nemačkim anti-nacistima zbog straha da će njihov saveznik Rusija pomisliti da zapadne sile pokušavaju da sklope dogovor sa nacistima iza njihovih leđa. Nirnberški proces Između 14. novembra 1945. i 1. oktobra 1946. saveznici su ustanovili Međunarodni vojni sud da bi sudili dvadeset četvorici najznačajnijih nemačkih ratnih zločinaca podeljenih u šest grupa. Trebalo je da im se sudi zbog zločina protiv mira, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti. Vođe, organizatori, podstrekači i saučesnici koji su učestvovali u formulisanju ili sprovođenju zajedničkog plana ili zavere da se izvrše navedeni zločini, proglašeni su odgovornim za sve radnje sprovedene od strane bilo kog pojedinca, a u cilju realizacije tog plana. Zvanični položaj optuženih kao vođa države ili visokih vladinih zvaničnika nije ih oslobađao od odgovornosti niti je mogao da ublaži njihovu kaznu; niti je činjenica da je optuženi postupao po naređenju pretpostavljenog mogla da ga oslobodi odgovornosti, iako je od strane Međunarodnog vojnog suda mogla da se uzme u obzir kao olakšavajuća okolnost prilikom izricanja kazne. Na suđenju bilo kom članu neke grupe i organizacije, Međunarodni vojni sud je bio ovlašćen da proglasi (u vezi sa bilo kojim delom za koje je to lice osuđeno) grupu ili organizaciju kojoj je pripadao za zločinačku organizaciju. I ukoliko bi neka organizacija bila proglašena za zločinačku, nadležni državni organ imao je pravo da sudi pojedincima zbog članstva u toj organizaciji. Ove grupe, nacističko rukovodstvo, kabinet Rajha, nemački generalštab i vrhovna komanda, SA, SS i Gestapo, imale su članstvo od preko dva miliona ljudi, a procenjeno je da bi otprilike polovina članstva bila osuđena ukoliko bi one bile proglašene za zločinačke. Suđenje je počelo u novembru 1945. i trajalo je do 1. oktobra 1946. godine. Međunarodni vojni sud osudio je 21 visokog zvaničnika Trećeg rajha. Sud je najveći deo optuženih osudio na smrtnu kaznu ili na duge zatvorske kazne dok je trojicu optuženih oslobodio optužbe. Međunarodni vojni sud je tri grupe proglasio za zločinačke: nacističko rukovodstvo, SS (ukljućujući i SD) i Gestapo. Članovi Gestapoa Herman Gering i Artur Zajs-Inkvart su pojedinačno osuđeni od strane suda. Tri grupe su oslobođene optužbe za ratne zločine, ali to nije oslobodilo odgovornosti pojedine članove ovih grupa kojima je suđeno i koji su kažnjeni u skladu sa programom o denacifikaciji Nemačke. Članovima ovih grupa suđeno je od strane nacionalnih, vojnih i okupacionih sudova četiri savezničke sile. I iako su pojedini članovi zločinačkih grupa mogli biti oslobođeni optužbe za ratne zločine, njima je ipak suđeno po programu o denacifikaciji. Danas Posle Nirnberškog procesa Gestapo je prestao da postoji. 1997. u Kelnu, u Nemačkoj osnovan je muzej žrtava Gestapoa koji je smešten u zgradi u kojoj se nekada nalazio regionalni štab ove organizacije. Iako sam izraz Gestapo ima istorijsko značenje, njegova upotreba se danas smatra vulgarnom i uvredljivom, naročito od strane ljudi koji su pretrpeli psihičke posledice ili bili mučeni od strane ove organizacije. Korišćenje reči Gestapo, čak i kada se ona odnosi na bilo koju policiju sa neograničenim ovlašćenjima, smatra se neprimerenim. Organizacija Kada je Gestapo osnovan već je imao čvrstu birokratsku osnovu zahvaljujući tome što je formiran na osnovama nekadašnje Pruske tajne policije. 1934. Gestapo je prešao iz nadležnosti Pruskog ministarstva unutrašnjih poslova u nadležnost SS-a. U narednih pet godina doživeo je neverovatnu ekspanziju. 1939. Gestapo je stavljen pod nadležnost RSHA, glavne kancelarije SS-a. Unutar RSHA Gestapo je bio poznat kao „Amt IV“. Unutrašnja organizacija je izgledala ovako: Referat N: Centralna obaveštajna komanda Centralna obaveštajna komanda Gestapoa formirana je 1941. godine. Pre 1939. njime je komandovala uprava Sicherheitspolizei i SD. Između 1939. i 1941. Gestapom je direktno upravljala RSHA (Reichsicherheitshauptamt). Odeljenje A (Neprijatelji) Komunisti (A1) Saboteri (A2) Reakcionari i liberali (A3) Ubice (A4) Odeljenje B (Sekte i crkve) Katolici (B1) Protestanti (B2) Masoni (B3) Jevreji (B4) Odeljenje C (Administracija i partijski poslovi) Centralna administrativna kancelarija Gestapoa, odgovorna za vođenje dosijea svih zaposlenih. Odeljenje D (Okupirane teritorije) Protivnici režima (D1) Crkve i sekte (D2) Evidencije i partijski predmeti (D3) Zapadne teritorije (D4) Kontrašpijunaža (D5) Stranci (D6) Odeljenje E (Kontrašpijunaža) U Rajhu (E1) Političke grupacije (E2) Na zapadu (E3) U Skandinaviji (E4) Na istoku (E5) Na jugu (E6) Odeljenje F (Granična policija) Granična policija u Nemačkoj bila je direktno potčinjena Gestapou kako bi se pažljivo pratila imigracija i emigracija u Rajhu. Nakon početka Drugog svetskog rata granična policija je izgubila većinu svojih ovlašćenja s obzirom na činjenicu da je obezbeđivanje granica Nemačke i okupiranih teritorija preuzeo Vermaht. Lokalni ogranci Lokalne kancelarije Gestapoa zvale su se Gestapostellen ili Gestapoleitstellen. Ove kancelarije bile su potčinjene lokalnom komandiru Inspektor des Sicherheitspolizei und SD, koji je bio pod dvostrukom komandom od strane Referata N, tj. Gestapoa i lokalnos SS-a i policijskih komandira. Klasični imidž oficira Gestapoa obučenog u kišni mantili i šešir može se pripisati upravo osoblju lokalnih kancelarija Gestapoa u nemačkim gradovima. Ostale aktivnosti Gestapo je takođe imao kancelarije u svim koncentracionim logorima, obezbeđivao osoblje za kancelarije SS i policijskih zvaničnika kao i za popunjavanje formacija kao što je Einsatzgruppen. Ljudstvo koje je bilo raspoređeno na ove dužnosti, nije više organizaciono pripadalo Gestapu već je prelazilo u nadležnost drugih ogranaka SS-a. Obaveštajni rat protiv Gestapoa Poljska vlada u egzilu u Londonu je tokom Drugog svetskog rata dobijala osetljive vojne informacije o nacističkoj nemačkoj, od agenata i doušnika širom Evrope. Neke od poljskih informacija o pokretnima nemačke policije i SS-a na istok, tokom nemačke invazije na SSSR u jesen 1941. bile su istovetne sa informacijama koje je pribavila Britanska obaveštajna služba koja je prisluškivala radio saobraćaj nemačke policije i SS-a. Zvaničnici Gestapoa su kasnije otkrili deo informacija koji je preko poljskih obaveštajnih kanala procureo do Londona zbog čega su poljsku obaveštajnu službu ocenili kao veoma opasnu po bezbednost Nemačke. Nakon što je Nemačka osvojila Poljsku u jesen 1939, rukovodstvo Gestapoa je smatralo da je poljska obaveštajna služba neutralisana. Međutim, 1942. prilikom racije u Pragu otkrili su poverljiva dokumenta poljskih obaveštajaca i bili su iznenađeni činjenicom da poljska obaveštajna služba prikuplja podatke o nemačkoj vojnoj mašineriji i da ih prosleđuje u London preko Budimpešte i Istambula. Poljski agenti i njihovi doušnici pratili su kretanje nemačkih vojnih transporta kroz Poljsku identifikujući četiri policijska bataljona (Ordnungspolizei) upućena u okupirana područja Rusije, kao i sedamnaest policijskih bataljona stacioniranih na poljskoj teritoriji. Istoričari su kasnije utvrdili da su ovi bataljoni učestvovali u prvoj fazi Holokausta koja se sastojala u masovnom streljanju Jevreja i njihovom sahranjivanju u masovne grobnice. Poljski agenti su takođe skupljali detaljne informacije o moralu nemačke vojske na istoku. Nakon otkrivanja dela informacija koje je poljska obaveštajna služba prosledila u London, Gestapo je ocenio ovu službu kao veoma opasnu za bezbednost Nemačke. Nakon iskrcavanja saveznika u Normandiji 1944. šef Gestapoa Hajnrih Miler naredio je formiranje specijalne jedinice pod nazivom Sonderkommando Jerzy čiji je jedini zadatak bio da se bori protiv poljske obaveštajne službe u zapadnoj i jugozapadnoj Evropi. MG27 (N)

Kao na slikama Geopoetika Uliks (енгл. Ulysses) je modernistički roman irskog pisca Džejmsa Džojsa. Prvi put je objavljen u nastavcima u američkom žurnalu, Little Review (Mali Pregled), od marta 1918. do decembra 1920. godine, a potom ga je 2. februara 1922. godine, na Džojsov četrdeseti rođendan, celog objavila Silvija Bič u Parizu. Smatran je jednim od najvažnijih dela modernističke književnosti.[1] Diklen Kiberd je rekao da pre Džojsa nijedan pisac fikcije nije tako osmislio proces razmišljanja.[2] Ime Uliks izvedeno je od latinskog imena Odisej, heroja Homerove epske poeme Odiseja. Roman uspostavlja niz paralela između poeme i romana, sa strukturalnom vezom između likova i iskustava Leopolda Bluma i Odiseja, Moli Blum i Penelope, Stivena Dedalusa i Telemaha. Roman je veoma aluzivan i istovremeno sadrži stilove različitih epoha engleske književnosti. Od objavljivanja, knjiga je izazvala mnoge polemike i kontraverzne situacije, počevši od suđenja zbog opscenog sadržaja. Godine 1921. u Americi je došlo do sudskog gonjenja zbog opscenosti u romanu, a u narednim decenijama su usledile kritičke rasprave. Zbog toka svesti, pažljive strukture, bogate karakterizacije, obilnog humora, igre reči, parodija i aluzija, ovaj roman se smatra jednim od najvećih dela u književnosti. Širom sveta, Džojsovi obožavaoci danas slave 16. jun kao Blumsdej.[3][4] Pozadina[uredi | uredi izvor] Džojs se prvi put susreo sa likom Odiseja/Uliksa u Uliksovima avanturama koje je napisao Čarls Lemb kao adaptaciju Homerovog dela. Ovo ime je inspirisalo Džojsa da u školi napiše esej o liku pod nazivom Moj omiljeni heroj.[5][6] Džojs je smatrao Uliksa jednim sveobuhvatnim likom u književnosti. Razmišljao je o tome da nazove svoju zbirku priča Dablinci (1914) imenom Uliks u Dablinu[7], i ova ideja je postojala sve dok nije napisan ogroman roman pod nazivom Uliks 1914. Lokacije[uredi | uredi izvor] Uliks Mapa Dablina[8] Kuća Leopolda Bluma u Ekls ulici broj 7[9] – epizoda 4 (Kalipso), epizoda 17 (Itaka) i epizoda 18 (Penelopa) Pošta, Vestlend Rou, epizoda 5 (Lotofazi) Svenijeva farmacija, ulica Lombard, Linkoln plejs[10] (gde je Blum kupio sapun). Epizoda 5 (Lotofazi) Frimens žurnal, ulica Princa[11] koja izlazi na ulicu O’Konel, epizoda 7 (Eol), ne tako daleko od prodavnice slatkiša Grahama Lemona, Donja O’Konelova ulica 49, gde počinje epizoda 8 (Lestrigonci) Dejvi Birnanov pab – epizoda 8 (Lestrigonci) Nacionalna bilblioteka Irske – epizoda 9 (Scila i Haribda) Hotel Ormond – obala reke Lifi, epizoda 11 (Sirene) Pab Barnija Kirnana – epizoda 12 (Kiklop) Porodilište – epizoda 14 (Volovi sunca) Bordel Bele Koen – epizoda 15 (Kirka) Kabina za vozače, most Bat, epizoda 16 (Eumej) Radnja romana se odvija u Dablinskom zalivu, koji počinje u Sandikovu na jugu grada i završava se u Haut Hedu na severu. Struktura[uredi | uredi izvor] Uliks, Egoist Press, 1922 Uliks je podeljen na 3 knjige i 18 epizoda, sadrži približno oko 265 hiljada reči. Epizode nemaju naslove poglavlja, već su samo numerisane u Gablerovom izdanju. U drugim izdanjima pauze između epizoda su predstavljene na različite načine. Na prvi pogled, veći deo knjige izgleda neuređeno i haotično; Džojs je jednom rekao da je stavio u roman puno misterija i zagonetki, tako da će profesori nastaviti vekovima da raspravljaju o tome šta je on mislio, i da je na taj način stvorio besmrtni roman.[12] Dve šeme koje su Stjuart Gilbert i Herbert Gorman objavili nakod izdavanja romana pomogle su u odbrani Džojsa za optužbe nemorala i učinile su da veze sa Odisejem budu jasnije, a takođe i objašnjavaju unutrašnju strukturu dela. Džojs i Homer[uredi | uredi izvor] Džojs je podelio Uliksa na 18 epizoda, koje približno odgovaraju epizodama u Homerovoj Odiseji. Homerova Odiseja[13] je podeljena na 24 poglavlja. Stručnjaci smatraju da svaka epizoda Uliksa ima temu, tehniku i podudaranje između svojih likova i onih iz Odiseje. Tekst objavljenog romana ne sadrži naslove epizoda koje se koriste u nastavku niti sličnosti koje potiču iz Linatijevih i Gilbertovih šema. Dok se radnja Džojsovog romana odvija tokom jednog običnog dana na početku 20. veka u Dablinu, u Irskoj, Homerovom epskom junaku Trojanskog rata Odiseju je trebalo 10 godina da se vrati kući iz Troje na ostrvo Itaka[14]. Homerov ep sadrži žestoke oluje, brodolome, divove, čudovišta, bogove i boginje, i na taj način se potpuno razlikuje od Džojsovog lika Leopolda Bluma koji je bio jevrejski akviziter. Blum se poistovećuje sa Odisejem, Stiven Dedalus sa Telemahom, a Blumova supruga Moli sa Penelopom koja je 20 godina čekala Odiseja[15]. Radnja[uredi | uredi izvor] PRVI DEO – TELEMAH[uredi | uredi izvor] Epizoda 1: Telemah[uredi | uredi izvor] Soba Džejmsa Džojsa danas Džejms Džojs kula i muzej Osam sati je ujutru, student medicine Bak Maligen poziva Stivena Dedalusa (mladog pisca koji je predstavljen kao glavni junak romana Portret umetnika u mladosti) na krov Sendikov Martelo kule gde obojica žive. Odnos između Stivena i Maligena je napet zbog Maligenove neumesne opaske na račun Stivenove nedavno preminule majke, Mej Dedalus, i zbog činjenice da je Dedalus pozvao studenta iz Engleske, Hejnsa, da stanuje sa njima. Njih trojica doručkuju i šetaju obalom, gde Maligen zahteva od Stivena ključ od sobe i pozajmicu. Dok odlazi, Stiven izjavljuje da se uveče neće vraćati u kulu. Epizoda 2: Nestor[uredi | uredi izvor] Stiven na času istorije predaje o pobedama kralja Pira od Epira. Posle časa zadržava jednog od učenika, Sirila Sardženta, kako bi mu pokazao kako da izvede aritmetičke vežbe. Stiven gleda u Sardžentovo ružno lice i pokušava da zamisli ljubav Sardžentove majke prema njemu. Potom posećuje školskog direktora Gereta Disija, od kojeg dobija platu i pismo koje treba da odnese u štampariju. Raspravljaju o istorji Irske i ulozi Jevreja u ekonomiji. Dok Stiven odlazi, Disi mu dobacuje kako Irska nikad nije prognala Jevreje jer ih nikada nisu ni pustili u državu. Ova epizoda je izvor nekih najpoznatijih replika iz romana, kao što je Dedalusova tvrdnja da je istorija noćna mora iz koje pokušava da se probudi i da je Bog krik na ulici. Epizoda 3: Protej[uredi | uredi izvor] „Sandymount Strand” gleda preko dablinskog zaliva na „Howth Head” Stiven se šeta po Sendimaunt plaži i tu provodi vreme razmišljajući o filozofiji, svojoj porodici, studentskom životu u Parizu i o smrti majke. Stiven razmišlja dok leži među stenama i gleda u par sa psom, potom piše nekoliko ideja za poeziju, a zatim čačka nos, i urinira iza stene. Ovo poglavlje karakteriše tok narativnog stila svesti koji žustro menja fokus. Stivenovo obrazovanje se ogleda u mnogim nejasnim referencama i stranim frazama koje su dale reputaciju ovoj epizodi kao jednoj od najtežih poglavlja knjige. DRUGI DEO – ODISEJ[uredi | uredi izvor] Epizoda 4: Kalipso[uredi | uredi izvor] Pripovedanje se iznenada menja. Ponovo je 8 sati ujutru, ali se radnja proširila na grad i drugog protagonistu knjige, Leopolda Bluma, jevrejskog akvizitora. Epizoda počinje poznatom rečenicom o tome kako je gospodin Blum sa zadovoljstvom pojeo iznutrice životinja i živine. Nakon početne pripreme doručka, odlučuje da ode do mesare da kupi svinjski bubreg. Nakon povratka kući, završava pripremu doručka, a zatim ga uz poštu nosi svojoj supruzi Moli u krevet. Jedno od pisama je od njenog koncertnog menadžera, Blejzisa Bojlana, sa kojim Moli ima vanbračnu vezu. Bluma muči sama pomisao na to da je svestan toga da će Moli kasnije istog dana sa zadovoljstvom primiti Bojlana u svoj krevet. Čita pismo od njihove ćerke Mili Blum, koja mu saopštava da napreduje u poslu sa fotografisanjem u Mulingaru. Ova epizoda se završava sa Blumovim čitanjem magazina Mačamova majstorija gospodina Filipa Bofoja. Epizoda 5: Lotofazi[uredi | uredi izvor] Blum odlazi u Vestlend Rou do pošte, gde dobija ljubavno pismo od izvesne Marte Kliford, upućeno njegovom pseudonimu Henriju Flaueru. Nailazi na poznanike i dok ćaskaju, Blum pokušava da odmeri ženu sa čarapama, ali ga u tome sprečava tramvaj koji prolazi. U uličici čita pismo i cepa kovertu. Odlazi neplanirano na liturgiju u katoličkoj crkvi, gde razmišlja o teologiji. Sveštenik na poleđini odore ima ispisana slova I.N.R.I. ili I.H.S, za koje mu je Moli objasnila da označavaju hvaljenje Isusa spasitelja[16]. Odlazi kod apotekara i kupuje sapun od limuna. Zatim susreće još jednog poznanika, Bantama Lajonsa, koji greškom pomišlja da mu Blum nudi ulaznice za trke konja u Akotu. Konačno odlazi do džamije sa kupatilima. Epizoda 6: Had[uredi | uredi izvor] Epizoda počinje Blumovim odlaskom u pogrebna kola sa troje ljudi, uključujući i Stivenovog oca. Odlaze na sahranu Padija Dignama i usput pomalo ćaskaju. Kola prolaze pored Stivena Dedalusa i Blejzisa Bojlana. Dolazi do rasprave o različitim uzrocima smrti i pokopavanju, dok je Blum previše okupiran mislima o svom pokojnom sinu Rudiju i očevom samoubistvu. Ulaze u kapelu na opelo. Blum tokom sahrane ugleda misterioznog čoveka u kišnom mantilu. Vraća se svom razmišljanju o smrti, ali na kraju epizode odbacuje morbidne misli i prihvata život pun topline. Epizoda 7: Eol[uredi | uredi izvor] U redakciji Frimens žurnala, Blum pokušava da postavi oglas, ali ne uspeva uprkos urednikovoj podršci. Stiven se pojavljuje sa Dejzijevim pismom o bolesti stopala i usta, ali se njih dvojica ne susreću. Stiven vodi urednika i ostale u pab, gde im usput priča anegdote o dve dablinske kaluđerice. Ova epizoda je podeljena na kratke segmente iz novinskih naslova i karakterišu je brojne retoričke figure i postupci. Epizoda 8: Lestrigonci[uredi | uredi izvor] Kako se ručak približava, tako se Blumove misli usmeravaju na hranu. Susreće ženu koju je voleo u prošlosti i čuje vest o porođaju Mine Pjurifoj. Ulazi u restoran hotela Burton, gde je zgrožen prizorom muškaraca koji jedu kao životinje. Umesto restorana, odlazi u Dejvi Birnanov pab, gde jede sendvič od gorgonzole, pije času crnog vina i razmišlja o svom nekadašnjem odnosu sa Moli i o tome kako im je brak propadao. Blum razmišlja o tome šta bogovi i boginje piju. Razmatra da li statue Grčkih bogova u Narodnom muzeju imaju anus kao i smrtnici. Izlazi iz paba i upućuje se ka muzeju, ali spazi Bojlana i panično utrčava u galeriju preko puta muzeja. Epizoda 9: Scila i Haribda[uredi | uredi izvor] U Narodnoj biblioteci Stiven objašnjava različitim naučnicima svoju biografsku teoriju o Šekspirovim delima, posebno o Hamletu, za koju tvrdi da se u velikoj meri zasniva na preljubi Šekspirove supruge. Blum ulazi u Narodnu biblioteku da potraži stari primerak oglasa koji pokušava da objavi. Na kraju epizode, na kratko se susreće sa Stivenom, kojeg jedva i primećuje. Epizoda 10: Lutajuće stene[uredi | uredi izvor] U ovoj epizodi 19 kratkih vinjeta prikazuju lutanja različitih likova, glavnih i sporednih, kroz ulice Dublina. Ova epizoda se završava knjigom o svečanim povorkama Lorda, poručnika Irske, Vilijama Varda i Erla od Dadlija, kroz ulice u kojima susreće razne likove iz romana. Epizoda 11: Sirene[uredi | uredi izvor] U ovoj epizodi dominiraju motivi muzike. Dok Blum večera sa Stivenovim ujakom u hotelu, Moli sa ljubavnikom uživa u prevari. Tokom obroka, Blum posmatra zavodljive konobarice i sluša Stivenovog oca kako peva. Epizoda 12: Kiklop[uredi | uredi izvor] Narator ovog poglavlja je nepoznati stanovnik Dablina. Narator odlazi u bar Barni Kirnana gde se upoznaje sa likom koji se samo naziva „Građanin“. Blum ulazi u pab i Građanin, koji je žustri irski nacionalista i antisemit, ga obara na zemlju. Epizoda se završava tako što Blum podseća Građanina da su njegovi spasitelji bili Jevreji. Dok Blum napušta pab, Građanin baca činiju sa keksom u pravcu Blumove glave ali promašuje. Ovo poglavlje uključuje tokove pravnog žargona, biblijske odlomke i elemente irske mitologije. Epizoda 13: Nausikaja[uredi | uredi izvor] Celokupna radnja odvija se na stenama Sendimaunta[17]. Mlada žena pod imenom Gerti Makdauel sedi na stenama sa prijateljicama Sisi Kafri i Edi Bordman. Devojke se brinu o bebi i četvorogodišnjim blizancima, Tomiju i Džekiju. Dok noć pada, Gerti razmišlja o ljubavi, braku i ženstvenosti. Blum je iz daljine posmatra, a Gerti ga zadirkuje otkrivajući noge i pokazujući mu donje rublje. A Blum, dok sve to gleda, počinje da masturbira. Blumov seksualni vrhunac je ispraćen vatrometom na obližnjem bazaru. Kako Gerti odlazi, Blum shvata da ona hramlje i veruje da je to razlog zašto je još uvek neudata. Potom odlučuje da poseti Minu Pjurifoj u porodilištu. U epizodi nije određeno koliko preovladavaju Gertine misli, a koliko Blumova seksualna fantazija. Neki veruju da je epizoda podeljena na dve polovine. Prva polovina je Gertin romantični pogled na svet, a druga polovina predstavlja Blumov realniji i iskusniji pogled[17]. Međutim, Džojs je rekao da ničega nije bilo između njih i da je sve samo plod Blumove mašte[17]. Kako je knjiga objavljivana u serijskom obliku, ova epizoda je privukla veliku kritiku. Stil prve polovine epizode je parodija na romantične časopise i novele. Epizoda 14: Volovi sunca[uredi | uredi izvor] Blum obilazi porodilište u kojem se Mina Pjurifoj porađa i konačno upoznaje Stivena, koji pije sa prijateljima iz medicinske škole i čeka obećani dolazak Baka Maligena. Pošto je u toj grupi on jedini otac, Blum je zabrinut za Minin porođaj. Počinje da razmišlja o svojoj ženi i o rođenju svoje dvoje dece. Takođe razmišlja i o gubitku svog jedinog „naslednika“ Rudija. Mladići postaju pričljivim pa čak započinju razgovor o temama kao što su plodnost, kontracepcija i abortus. Postoji sumnja da je Blumova ćerka Mili u vezi sa jednim od mladića, Banonom. Nakon Mininog uspešnog porođaja, nastavljaju da piju u pabu. Ova epizoda je Džojsova izuzetna igra reči, koja, između ostalog, rekapitulira čitavu istoriju engleskog jezika. Epizoda počinje latinskom prozom, anglosaksonskom aliteracijom i pomera se kroz parodije na različite pravce u razvoju književnosti i jezika. Veruje se da je razvoj engleskog jezika u ovoj epizodi usklađen sa devetomesečnim periodom trudnoće i boravkom fetusa u materici[18]. Epizoda 15: Kirka[uredi | uredi izvor] Epizoda 15 je napisana kao scenario za predstavu. Radnja se često prekida halucinacijama koje Stiven i Blum doživljavaju. Stiven i Linč ulaze u dablinsku ulicu crvenjih fenjera. Blum ih prati i na kraju ih pronalazi u bordelu Bele Koen, gde u društvu njenih radnica, uključujući Zoe Higins, Flori Talbot i Kiti Rikets, ima niz halucinacija u vezi svojih fetiša, fantazija i prestupa. Blum je na optuženičkoj klupi i odgovara na razne optužbe žena koje ga muče i optužuju, a među kojima su gospođa Jelverton Bari, gospođa Belingam i gospođa Mervin Talbojs. Kasnije primećuje Stivena kako daje previše novca za usluge i stara se o tome da mu se vrati novac. Stivenu se priviđa njegova majka u obliku raspadajućeg leša koji traži od njega da se pokaje. Prestrašen, Stiven pomoću svog štapa za šetnju razbija luster i potom istrčava napolje. Blum brzo plaća Beli štetu i istrčava za njim. Nalazi ga u sukobu sa engleskim vojnikom, vodnikom Karom, koji je udario Stivena, smatrajući da ovaj vređa Kralja. Policija stiže i narod se razilazi. Dok Blum pomaže Stivenu da ustane, priviđa mu se duh njegovog pokojnog sina Rudija. TREĆI DEO – NOSTOS[uredi | uredi izvor] Epizoda 16: Eumej[uredi | uredi izvor] Blum i Stiven odlaze u kabinu za vozače, kako bi se Stiven sabrao. Tu susreću pijanog mornara pod imenom V.B. Marfi. U epizodi dominira motiv zbunjenosti i zabune oko identiteta, gde se identiteti Bluma, Stivena i Marfija iznova dovode pod znak pitanja. Epizoda 17: Itaka[uredi | uredi izvor] Blum se vraća sa Stivenom kući, gde mu daje šolju kakaa i raspravljaju o kulturnim i jezičkim razlikama između njih, razmatraju mogućnosti o objavljivanju Stivenovih parabola, i Blum nudi Stivenu da prenoći tu. Stiven odbija Blumov predlog i nesiguran je u odgovor na Blumov predlog za buduće sastanke. Njih dvojica uriniraju u dvorištu, a potom Stivem odlazi i nestaje u noći[19], dok Blum odlazi u krevet kod Moli, koja spava. Ona se budi i pita ga kako mu je protekao dan. Ova epizoda je strogo napisana i organizovana matematički preciznim katekizmima od 309 pitanja i odgovora, i navodno ovo je bila Džojsova omiljena epizoda u romanu. Složeni opisi kreću se od pitanja astronomije pa sve do uriniranja, uključujući poznati spisak od 25 muškaraca koji su predstavljeni kao Molini ljubavnici (koji očigledno odgovaraju udvaračima koje su Odisej i Telemah ubili u Itaki), uključujući i Bojlana i Blumovu psihološku reakciju na Moline preljube. Dok na prvi pogled epizoda opisuje događaje koji su očigledno slučajno odabrani i iskazani naizgled preciznim matematičkim i naučnim terminima, u njoj su prisutne greške koje pravi nedefinisani pripovedač, a većinu tih grešaka je Džojs svesno upotrebio[20]. Epizoda 18: Penelopa[uredi | uredi izvor] Poslednja epizoda se sastoji iz misli Moli Blum, koja leži u krevetu pored svog muža. Ova epizoda se sastoji od toka svesti u osam rečenica i nema znakove interpunkcije. Moli razmišlja o Bojlanu i Blumu, o svojim bivšim obožavateljima, uključujući i poručnika Stenlija G. Gardnera, o svakodnevnim dešavanjima u detinjstvu na Gibraltaru i kratkoj pevačkoj karijeri. Ona se takođe priseća lezbejske veze iz svoje mladosti, sa prijateljicom iz detinjstva po imeni Hester Stenhoup. Tok njenih misli povremeno prekida zvižduk voza ili potreba za mokrenjem. Ova epizoda se završava Molinim lepim sećanjem na Blumovi prosidbu. „…. i onda me je pitao hoću li da da kažem da planinski cvete moj i ja sam ga najpre zagrlila i privukla ga sebi da oseti moje grudi kako su mirisne da i srce mu je tuklo kao ludo i da rekla sam hoću Da. “[21] Takođe, epizoda se dotiče menstruacije koju Moli u toku epizode dobija, ranije nego što bi trebalo. Moli smatra da je njen menstrualni ciklus razlog za povećani seksualni apetit i da je zbog toga imala odnos sa Bojlanom. Moli se poistovećuje sa Penelopom iz Homerovog epa, koja je bila poznata po svojoj vernosti Odiseju tokom njegovog desetogodišnjeg odsustva, iako je imala mnogo udvarača. Književni i kritički značaj[uredi | uredi izvor] Knjiga ima svoje kritičare. T.S. Eliot je izjavio o Uliksu da je to knjiga koju je doživeo kao najvažniji izraz sadašnjice, knjiga kojoj smo svi dužni i od koje niko ne može da pobegne. Naglasio je da Džojs nije bio kriv što je ljudima neshvatljiv i da su buduće generacije odgovorne za svoju dušu, dok je genije odgovoran sebi jednakima, a ne gomili neobrazovanih i nedisciplinovanih dvorskih luda[22]. Virdžinija Vulf je izjavila da je Uliks nezaboravna katastrofa, neizmerna u iskušenju i stravična u sopstvenom užasu[23]. Karl Radek je nazvao Uliksa gomilom izmeta, crva koji su fotografisani kroz mikroskopsku kameru kinematografije[24]. Šejn Lesli nazvao je Uliksa književnim boljševizmom, eksperimentalnim, nekonvencionalnim, antihrišćanskim, haotičnim i potpuno nemoralnim[25]. Uliks se naziva najvažnijim delom modernističke književnosti i smatra delom gde su životne kompleksnosti predstavljene kroz nejednaka jezička i stilska umeća[26]. Stil Uliksa je najfiniji primer upotrebe toka svesti u savremenoj fikciji, s tim da autor zalazi sve dublje i dalje od bilo kojeg drugog pisca u rukovanju unutrašnjim monologom. Ovu tehniku su hvalili zbog njenog vernog predstavljanja toka svesti, osećaja, razmišljanja i promena raspoloženja. Džojs koristi metafore, simbole, dvosmisletnosti i prenaglašenosti koje se međusobno povezuju kako bi stvorile mrežu koja obuhvata ceo roman[27]. Ovaj sistem veza daje romanu širok univerzalan značaj, iz razloga što Leopold Blum, običan čovek iz Dablina, postaje moderan Odisej. Eliot je opisao ovaj sistem kao „ mitski metod “, način kontrole, određivanja, oblikovanja, i davanja značaja ogromnoj panorami beskorisnosti i anarhije, koje predstavljaju savremenu istoriju[28]. Dodatna literatura[uredi | uredi izvor] Arnold, Bruce. The Scandal of Ulysses: The Life and Afterlife of a Twentieth Century Masterpiece. Rev. ed. Dublin: Liffey Press, 2004. ISBN 1-904148-45-X. Attridge, Derek, ed. James Joyce`s Ulysses: A Casebook. Oxford and New York: Oxford University Press, 2004. ISBN 978-0-19-515830-4. Benstock, Bernard. Critical Essays on James Joyce`s Ulysses. Boston: G. K. Hall, 1989. ISBN 978-0-8161-8766-9. Birmingham, Kevin. The Most Dangerous Book: The Battle for James Joyce`s Ulysses. London: Head of Zeus Ltd., 2014. ISBN 9781101585641 Duffy, Enda, The Subaltern Ulysses. Minneapolis: University of Minnesota Press, 1994. ISBN 0-8166-2329-5. Ellmann, Richard. Ulysses on the Liffey. New York: Oxford University Press, 1972. ISBN 978-0-19-519665-8. French, Marilyn. The Book as World: James Joyce`s Ulysses. Cambridge, MA: Harvard University Press, 1976. ISBN 978-0-674-07853-6. Gillespie, Michael Patrick and A. Nicholas Fargnoli, eds. Ulysses in Critical Perspective. Gainesville: University Press of Florida, 2006 . ISBN 978-0-8130-2932-0. Goldberg, Samuel Louis. The Classical Temper: A Study of James Joyce`s Ulysses. New York: Barnes and Noble, 1961 and 1969. Henke, Suzette. Joyce`s Moraculous Sindbook: A Study of Ulysses. Columbus: Ohio State University Press, 1978. ISBN 978-0-8142-0275-3. Kiberd, Declan. Ulysses and Us: the art of everyday living. London: Faber and Faber, 2009 ISBN 978-0-571-24254-2 Killeen, Terence. Ulysses Unbound: A Reader`s Companion to James Joyce`s Ulysses. Bray, County Wicklow, Ireland: Wordwell, 2004. ISBN 978-1-869857-72-1. McCarthy, Patrick A. Ulysses: Portals of Discovery. Boston: Twayne Publishers, 1990. ISBN 0-8057-7976-0. McKenna, Bernard. James Joyce`s Ulysses: A Reference Guide. Westport, CT: Greenwood Press, 2002. ISBN 978-0-313-31625-8. Murphy, Niall. A Bloomsday Postcard. Dublin: Lilliput Press, 2004. ISBN 978-1-84351-050-5. Norris, Margot. A Companion to James Joyce`s Ulysses: Biographical and Historical Contexts, Critical History, and Essays From Five Contemporary Critical Perspectives. Boston: Bedford Books, 1998. ISBN 978-0-312-21067-0. Norris, Margot. Virgin and Veteran Readings of Ulysses. New York: Palgrave Macmillan, 2011. ISBN 9780230338715. Rickard, John S. Joyce`s Book of Memory: The Mnemotechnic of Ulysses. Durham: Duke University Press, 1999. ISBN 978-0822321583. Schutte, William M. James Index of Recurrent Elements in James Joyce`s Ulysses. Carbondale: Southern Illinois University Press, 1982. ISBN 978-0-8093-1067-8. Vanderham, Paul. James Joyce and Censorship: The Trials of Ulysses. New York: New York University Press, 1997. ISBN 978-0-8147-8790-8. Weldon, Thornton. Allusions in Ulysses: An Annotated List. Chapel Hill: University of North Carolina Press, 1968 and 1973. ISBN 978-0-8078-4089-4.