Veoma dobro očuvano. Autor - osoba Mihajlović, Velimir Vuković, Gordana Naslov Srpskohrvatska leksika ribarstva / Velimir Mihajlović, Gordana Vuković Vrsta građe rečnik Jezik srpski Godina 1977 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Institut za lingvistiku, 1977 (Novi Sad : Forum, 1978) Fizički opis XLIX, 457 str., [61] str. s tablama fotogr. ; 24 cm ISBN (Broš.) Napomene Uvodne napomene: str. VII-XIII Spisak punktova i informatora: str. XLIII-XLIV Spisak ekscerpiranih izvora: str XLV-XLVI Bibliografija: str. XLVII-XLIX. Predmetne odrednice Srpskohrvatski jezik -- Ribarska terminologija -- Rečnici SADRŽAJ Uvodne napomene VII Srpskohrvatska ribarska terminologija XV Spisak punktova i informatora XLIII Spisak ekscerpiranih izvora XLV Literatura XLVII Rečnik 1 Fotografije, crteži i dijalekatske karte 459 REGISTAR Vrste riba (prema latinskoj nomenklaturi) 431 Vrsta riba (narodna imena) 436 Izrazi u vezi sa ribama 440 Delovi ribe 443 Mreže i njihovi delovi 443 Udičarski alat i njegovi delovi 448 Ribarske sprave pletene od pruća i njihovi delovi 449 Ostale sprave i njihovi delovi 449 Zagati i njihovi delovi 449 Razna sredstva za ubijanje ili trovanje riba 450 Pomoćne sprave i njihovi delovi 450 Čamci, barke, vesla i njihovi delovi 451 Izrazi u vezi sa pravljenjem, popravkom i održavanjem ribarskog alata i čamaca . 453 Mamci 453 Nazivi za ribare i razne vrste ribara 454 Izrazi u vezi sa vodom 455 Geografski nazivi (u širem smislu) 456 Ptice koje se hrane ribom 457 MG92 (L)

Kada se pakuješ misli i na strujuŠirom sveta postoje dva standarda za napon i dva standarda za frekvenciju struje u javnoj mreži. Jedan naponski standard je poznat kao "američki" (110V), a drugi kao "kontinentalni" (220V) "američka" 110-127V i 60Hz, koji srećemo u SAD, Kanadi, Centralnoj Americi i Karibima, Venecueli, Kolumbiji, Ekvadoru, Gvajani i Surinamu, kao i u Saudijskoj Arabiji, Japanu i Liberiji. Ova pegla moze da radi na 127v i na 220v Stara mini, putna pegla ELITE, jacine 75watt. Sasvim lepo očuvana i ispravna, sa originalnim dugačkim pletenim strujnim kablom.   Dimenzije su joj oko 14x8x7 cm. Poštarina: -250 dinara za slanje brzom poštom (POST EXPRESS) nakon uplate na tekući račun banke (uplaćujete  SAMO za artikal,   poštarinu plaćate kuriru kad donese paket ) - 350 dinara za slanje brzom poštom (POST EXPRESS) pouzećem  - plaćate kuriru kad donese paket  i poštarinu i vrednost paketa )  Informacije Poštarinu placa kupac: -250 din (POST EXPRESS) nakon uplate na tekući - 350 din (POST EXPRESS) pouzećem  - plaćate kuriru kad donese paket = poštarinu i vrednost paketa KAKO NARUČITIPoziv, SMS / Viber / 0652480793 sa Vašim podacima: • Ime i prezime• Ulica i broj• Mesto i poštanski broj• Broj telefona za kontakt

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Мирковић, Милосав, 1932-2013 = Mirković, Milosav, 1932-2013 Наслов Да ми дан не оде у сновиђење : жупске новеле / Милосав Буца Мирковић Врста грађе кратка проза Језик српски Година 2013 Издање 1. изд. Издавање и производња Трстеник : Љубостиња, 2013 (Трстеник : Љубостиња) Физички опис 117 стр. : ауторова слика ; 20 cm Други аутори - особа Стаматовић, Божидар Стојановић, Слободан, 1937-2000 = Stojanović, Slobodan, 1937-2000 ISBN 978-86-7406-106-0 Напомене Тираж 300 Стр. 5-9: Предговор / Слободан Стојановић Стр. 115-117: Слово о аутору / Божа Стаматовић. УДК 821.163.41-32 MILOSAV MIRKOVIĆ Milosav Mirković je rođen 1932. godine u Aleksandrovcu župskom. Posle studija na Filozofskom fakultetu počinje da se bavi novinarstvom, književnom i pozorišnom kritikom. Pozorišni je kritičar "Politike ekspresa" i dugogodišnji urednik časopisa "Delo", gde je redovno pisao kritike, eseje i pamflete. Prvu knjigu eseja o jugoslovenskim pesnicima, O estetici, o etici, o tici, objavio 1963, a 1973. Slap na Drini — eseje o Ivi Andriću. Dobitnik je nagrade "Milan Bogdanović" za 1972. godinu. SVI MOJI PESNICI | ESEJI | Milosav Mirković | NOLIT BEOGRAD1973 * * * Istaknuti književnik Milosav Buca Mirković (1932), esejista, pozorišni i književni kritičar, pesnik i publicista, za šest decenija predanog, retko plodnog književnog rada, objavio je više od 16 000 tekstova! Član je najuglednijih žirija i osnivač najznačajnijih književnih i pozorišnih festivala u zemlji. Objavio je i dvadesetak knjiga poezije, nekoliko drama i knjiga o pozorišnoj umetnosti, desetine likovnih kritika i eseja… Jedan od kritačara kaže da je GOVORITI O BUCI ČAST, i odmah potom ističe poteškoće sa ogromnim obimom njegovog književnog dela. Mirković je dobio Nagradu za životno delo Udruženja književnika Srbije, Zlatno pero, Zlatnu značku KPZ Srbije, Zlatni beočug KPZ Beograda, Zlatni prsten, tri prve nagrade za najbolji esej o glumcu, Nagradu Milan Bogdanović za najbolju novinsku književnu kritiku, Zlatni ćuran o tridesetogodišnjici Dana komedije, i mnoge druge. UKS ― Književne novine Pesništvo Milosava Buce Mirkovića Pevani pesnici — Milosav Buca Mirković [postavljeno 02.12.2008] Sačuvana Angelina Administrator ***** Van mreže Van mreže Poruke: 6361 Milosav Buca Mirković (1932) « Odgovor #1 poslato: Januar 21, 2011, 10:52:50 pm » * MILOSAV MIRKOVIĆ BUCA Književnik, esejist i pesnik, književni i pozorišni kritičar, publicista i novinar, uz sve to i nenadmašni boem. Miloslav Mirković objavio je do sada dvadesetak samostalnih knjiga i nebrojeno mnogo članaka i pesničkih zapisa. Rođen je 29. juna 1932. godine u Aleksandrovcu, od oca dr Milana Mirkovića, uglednog sreskog lekara i upravnika Banovinske bolnice, rodom iz Požarevca. Uoči rata živeo je neko vreme u Kruševcu, gde polazi u prvi razred Osnovne škole, da bi se tokom Aprilskog rata 1941. vratio u Župu, gde dovršava Malu maturu. Dok se u tek oslobođenom Beogradu obnavljao kulturni život, u Aleksandrovcu je polovinom decembra 1944. godine, na velikom mitingu Narodnog Fronta, stupio na javnu životnu scenu tada dvanaestogodišnji "pionir" Buca Mirković, govoreći u ime mladih Župe, o čemu svedoči ondašnja štampa. Veliku Maturu stiče u Požarevcu, gde se oglašava sa prvim književnim radovima u tamošnjim školskim listovima. U Beograd stiže s jeseni 1951. godine i upisuje se na Stomatološki fakultet, da bi kasnije studirao Jugoslovensku književnost na Filozofskom fakultetu. Prikaze, kritiku i prozu piše u "Studentu" počev od 1952., dok mu ugledni novosadski "Letopis Matice Srpske" prvi rad štampa još 1953. godine. Sa pozorišnom i delom likovnom kritikom započinje u "Mladosti". Član Udruženja književnika Srbije postaje 1961., zajedno sa: Maramboom, R. Vojvodićem, B. Šujicom, D. Erićem, D. Ređepom, S. Trajkovićem i M. Pervićem. Zbirku eseja: "O estetici, o etici, o tici", objavljuje 1962. god. U uredništvu znamenitog časopisa "Delo" provodi pune dve i po decenije, dok serije književnih kritika piše u "Beogradskoj Nedelji", "Politici Ekspres" i "Ilustrovanoj Politici". Veoma bogatu i plodnu saradnju sa kruševačkom "Bagdalom" započinje 1965. u čijem časopisu objavljuje više od sto književnih priloga do danas. Ista kuća mu štampa i prvu pesničku knjigu "Župska sela", 1975. godine. Nagradu za književnu kritiku "Milan Bogdanović" dobija 1972. Zatim se ređaju mnoge izuzetne funkcije kao što su: Sekretar Srpske Književne Zadruge, Upravnik Jugoslovenskog Dramskog Pozorišta, od septembra 1974. do polovine 1977., pa urednik kulturne rubrike NIN-a, do septembra 1983., od kada je urednik romana u "Prosveti". Više puta u raznim žirijima kao što su onaj za "Izbor NIN-ovog romana godine" ili Sterijinog pozorja, gde je sedamnaest godina vodio "Okrugli sto" kritike, pa do festivala "Joakim Vujić" u Šapcu. Jedan je od osnivača brojnih festivala širom Srbije kao što su "Dani komedije" u Jagodini ili "Matićevi dani" u Ćupriji. "Zlatni Prsten" dobio je 1988. od "Bagdale" iz Kruševca. M. Egerić jednom reče za Bucu Mirkovića da je "kritičar sa izoštrenim sluhom za poetske vrednosti, impresionist od nerva i dara, žive elokvencije". Aleksandrovac Sačuvana Angelina Administrator ***** Van mreže Van mreže Poruke: 6361 Milosav Mirković (1932) « Odgovor #2 poslato: Januar 21, 2011, 10:55:17 pm » ** MILOSAV BUCA MIRKOVIĆ Na dodeli Vukove nagrade Sačuvana Angelina Administrator ***** Van mreže Van mreže Poruke: 6361 Milosav Mirković (1932) « Odgovor #3 poslato: Januar 21, 2011, 10:58:20 pm » ** TE 1932. GODINE… Crtica iz biografije Milosava Buce Mirkovića Svanjivala je ljubičasta vidovdanska zora, te hiljadu devesto tridest i druge, prvi petli se još nisu čuli. Aleksandrovac je spavao čvrstim župskim snom. U kući doktora Mirkovića upališe se iznenada sva svetla. Kućom zavlada neka čudna užurbanost i žamor. Odjednom začu se jedan ozbiljan ženski glas: "Počelo je!" Buljuk tetaka i ujni razmileo se po domaćinstvu. Slučajnom prolazniku to bi sigurno bila čudna slika. Ali naprotiv, to se u kući Mirkovića rađao život. Supruga doktora Mirkovića, Nada upravo se porađala. To joj je bio prvi porođaj. Porođajem i rodbinom komandovala je gospođa babica, za ovu priliku specijalno dovedena iz velike varoši, Kruševca. Otvoriše se vrata na verandi, dve tetke izvedoše doktora Milana i posadiše ga za sto. Ubrzo mu donesoše kafu i rakiju, on se diže da bi se vratio u kuću: "Milane, šta ti je stebe, sedi tu, ovo su ženska posla" — reče jedna od tetaka — "Da nam bog da, da nam jutros tvoja pomoć ne zatreba" — dodade druga tetka. Hladan povetarac sa Željina milovao mu je oznojeno čelo, ma nije to šala, žena mu se upravo porađala, nervoznim rukama upali cigaretu i povuče jedan dim. U tom času trže ga glas gospođe babice: "Prvo pa muško, vidi ga pravi je Buca! Doktore Milane Mirkoviću, svaka čast". Sin Prvenac nije časio ni časa, odmah se svojski potrudio da upozna srpsku Provansu sa voluminoznošću svoga predivnog glasa. Kroz vrevu od ushićenja jedva se probio umorni glas doktorove supruge Nade: "Ima toga u meni još?" "Blizanci" — reče gospođa babica — "Devojčica, pazi samo kako je crna, kao da je ciganka!" Pošto urediše sve oko porodilje i novorođenčadi pozvaše doktora Milana du uđe u sobu. Drhavih nogu i znojavih ruku ušao je u sobu, zamagljenog pogleda prepunog ljubavi gledao je svoju suprugu Nadu i dvoje predivne dece. Sin je bio više nego lepo dete, čista desetka, krupna bucmasta lepa beba, ćerkica je bila nešto sitnija, vižljastija, crna kao ciganka, baš kao što je i rekla gospođa babica. Nema veze, neka su živa i zdrava. Prišavši postelji, naže se i poljubi svoju suprugu, pritom drhtavim glasom izusti: "Hvala ti na ovom divnom daru, mila! Molim te sada se odmaraj, tetke će o svemu voditi računa." Isprativši gospođu babicu, doktor Milan se udobno smesti u svoju omiljenu pletenu fotelju na verandi. Nada je zaspala a i bebe su spavale, tetke su nešto poslovale po kući. Polako ispijajući kafu razmišljao je o onom šta je rekla gospođa babica prilikom porođaja, Buca i Ciga. Pa lepo. Kod nas Srba niko nije dobio nadimak a da to nije zaslužio. Neka tako i ostane. Dok ih ne krstim zvaćemo ih Buca i Ciga! Boža Stamatović