Arhitektura u XX veku je jedna od najznačajnijih enciklopedija moderne arhitekture u svetu! Ova knjiga se većgodinama koristi kao dodatna literatura na Arhitektonskim fakultetima u Srbiji i svetu. Tašen je nedavno napravio dopunjeno izdanje koje bi trebalo da predstavlja konačni vodič kroz arhitektonske škole i pravce u 20. veku i da pruži naznake o razvoju arhitekture u novom milenijumu. Naslov: Arhitektura u 20. veku Izdavač: IPS Media Strana: 608 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 27 cm Godina izdanja: 2007 ISBN: 978-86-7274-166-7

Arhitektura u 20. veku Arhitektura u 20. veku je jedna od najznačajnijih enciklopedija moderne arhitekture u svetu. Ova knjiga se većgodinama koristi kao dodatna literatura na Arhitektonskim fakultetima u Srbiji i svetu. Tašen je nedavno napravio dopunjeno izdanje koje bi trebalo da predstavlja konačni vodič kroz arhitektonske škole i pravce u 20. veku i da pruži naznake o razvoju arhitekture u novom milenijumu.

Arhitektura u 20. veku Arhitektura u 20. veku je jedna od najznačajnijih enciklopedija moderne arhitekture u svetu. Ova knjiga se većgodinama koristi kao dodatna literatura na Arhitektonskim fakultetima u Srbiji i svetu. Tašen je nedavno napravio dopunjeno izdanje koje bi trebalo da predstavlja konačni vodič kroz arhitektonske škole i pravce u 20. veku i da pruži naznake o razvoju arhitekture u novom milenijumu.

Arhitektura u XX veku je jedna od najznačajnijih enciklopedija moderne arhitekture u svetu! Ova knjiga se većgodinama koristi kao dodatna literatura na Arhitektonskim fakultetima u Srbiji i svetu. Tašen je nedavno napravio dopunjeno izdanje koje bi trebalo da predstavlja konačni vodič kroz arhitektonske škole i pravce u 20. veku i da pruži naznake o razvoju arhitekture u novom milenijumu.

Istorija arhitekture u 20. veku. Autor P. Gesel - cena 2000 dinara. Knjiga je kao nove, besprekorno ocuvana od strane vlasnika

Opis Peter Gesel i dr. Taschen, IPS 2007

Arhitektura u XX veku je jedna od najznačajnijih enciklopedija moderne arhitekture u svetu! Ova knjiga se većgodinama koristi kao dodatna literatura na Arhitektonskim fakultetima u Srbiji i svetu. Tašen je nedavno napravio dopunjeno izdanje koje bi trebalo da predstavlja konačni vodič kroz arhitektonske škole i pravce u 20. veku i da pruži naznake o razvoju arhitekture u novom milenijumu. Čitaj dalje

Knjiga ,,Arhitektura 20. stoljeća" predstavlja sveobuhvatni pregled najvažnijih pravaca u arhitekturi 20. veka. Knjiga je podeljena u pet celina koje se delimično hronološki preklapaju. Prvi deo bavi se inžinjerskim dostignućima i događajima u nauci i filozofiji XVIII i XIX veka koji su iznedrili plodove novih stremljena u arhitekturi. Drugi deo obrađuje stilove s kraja XIX i početkom XX veka. Treći deo bavi se razdobljem između dva svetska rata, od ekspresionizma, istraživanja na području prostora za stanovanje, međuratnih ostvarenja Gropiusa, preko uticaja ,,New Deala" na arhitekturu i dizajn u SAD-u, do poglavlja koje govori o estetici totalitarnih režima. Četvrti deo bavi se događajima u 50-tim i 60-tim godina, posvećujući posebnu pažnju kalifornijskim kućama Case Study programa, organskom pokretu, eksperimentalnim pokretima šezdesetih i brutalizmu. Peti, najobimniji, bavi se pluralizmom stilova poslednjih decenija XX veka. Autori obuhvataju društveni i politički kontekst u kojem su pojedini arhitektonski izrazi stasali, pravce u drugim umetnostima, nauci i filozofiji koji su na njih uticali. Knjiga sadrži i 460 fotografije, kao i 155 nacrta. Na kraju valja spomenuti i dodatak s biografijama najistaknutijih arhitekata XX veka koje pružaju uvid u njihove karijere, razvoj i projekte. Knjiga zbog svoje širine može poslužiti kao stalna referenca u istraživanju arhitekture XX veka za studente arhitekture.

Arhitektura u 20. veku je jedna od najznačajnijih enciklopedija moderne arhitekture u svetu. Ova knjiga se već godinama koristi kao dodatna literatura na Arhitektonskim fakultetima u Srbiji i svetu.

Naslov: Arhitektura i totalitarizmi 20. veka: arhitekta Albert Šper Izdavač: Orion Art Strana u boji: 131 Povez: meki Pismo: latinica Format: 24 cm Godina izdanja: 2018 ISBN: 978-86-6389-087-9

Monografija Arhitektura XX veka u Vojvodini je zamišljena kao iscrpna i razrađena istoriografska, teorijska i analitičko-sintetička studija moderne, postmoderne i savremene arhitekture u Vojvodini. Ova monografija daje iscrpan i detaljan uvid u osnovne tokove i tendencije arhitekture u Vojvodini. Knjiga je postavljena i realizovana po najvišim naučnim standardima i njome se pokazuje da autor izuzetno poznaje društvene, političke, kulturalne, umetničke i arhitektonske uslove i okolnosti u Vojvodini. Podjednaka pažnja je posvećena kako značajnim arhitektonskim delima, tako i složenim stvaralačkim praksama arhitekata. Ovo izuzetno delo će svojom temeljnošću i pedantnošću nadoknaditi veliku prazninu u prezentovanju vojvođanskog arhitektonskog nasleđa. SADRŽAJ Arhitektura do pada Austrougarske monarhije, 11 Uvodne nероmеnе Županijske palate i gradske kuće Sudske palate Železničke stanice Mostovi Kasarne i škole Industrijski objekti Vetrenjače Brane, ustave i prevodnice Dvorci, Letnjikovci i parkovi Građanska arhitektura Narodno graditeljstvo Dualizam stilova Akademizam - eklektika Secesija i art nuvo Sakralna arhitektura Javni spomenici i dekoracija zgrada Odabrana literatura Arhitektura između dva svetska rata (1918-1941), 131 Uvodne nароmеnе Akademizam i art deko Arhitektonski konkursi Pojava modernizma Brasovan, Dunderski i Tabaković Sakralna arhitektura Javni spomenici i fasadna skulptura Odabrana literatura Arhitektura u FNRJ / SFRJ (1945-1992), 229 Posleratna obnova i izgradnja (1945-1955) Umereni modernizam i funkcionalizam (1955-1970) Muzejske zgrade Spomenici i spomenicki kompleksi "Sinteza": arhitektura, skulptura i slikarstvo Stasavanje regionalne arhitekture (1970-1980) Dесеniја postmoderne: osamdesete Kriza i traženje izlaza: devedesete Izložbe i časopisi Novosadska arhitektura devedesetih Stanogradnja Odabrana literatura Prilog, 333 Prilozi za istoriju arhitektonskih konkursa u Novom Sadu Neka pobedi najbolji: pregled konkursa iz časopisa "DaNS" Zašto izložbe arhitekture? Leksikon arhitekata, 345 Summary: Architecture in the 20th Century Vojvodina, 401 Naslov: Arhitektura XX veka u Vojvodini Izdavač: Akademska knjiga Strana u boji: 430 Povez: meki Pismo: Format: 20 x 24 cm Godina izdanja: 2010 ISBN: 978-86-84773-69-4

Kroz poglavlja ove monografije dat je pregled tipičnih elemenata, oblika i koncepcija koja su uticala na preobražaj arhitektonskog stvaralaštva u Beogradu tokom proteklih vekova. Tako se na jednom mestu mogu pronaći stručne analize, sa veoma dobro obrađenim primerima, neophodne za uočavanje bitnih karakteristika naše graditeljske prošlosti. Pored naučne tipološke analize i prikaza nastanka i razvoja stambenih oblika u periodu uspostavljanja moderne gradske strukture Beograda krajem 19. i početkom 20. veka, što do ovog monografskog dela nije bilo sveobuhvatno i iscrpno razmatrano. Definiše se pojam „kuća“ kao neophodan okvir ljudskog života i kao prvi proizvod ljudskog intelekta preko koga se on iskazao kao pobednik nad prirodom. Monografija je bogato ilustrovana fotografijama u boji mnogih znamenitih građevina u Beogradu koje su nastale u 19. i početkom 20. veka. Pored stručne populacije kao što su arhitekte, istoričari umetnosti, građevinci i studenti navedenih fakulteta, knjiga će biti interesantna i zaljubljenicima Beograda koji žele da saznaju nešto više o istoriji svog grada. Naslov: Stambena arhitektura Beograda u 19. i početak 20. veka Izdavač: Orion Art Strana: 510 (cb) Povez: meki Pismo: Format: cm Godina izdanja: 2006 ISBN: 86-83305-27-9

Autor: Velimir Lj. ĆerimovićSavremena i afirmativna naučna monografija sa inovativnim, avangardnim i udžbeničkim performansama o istoriji i razvoju vrtne, parkovne i savremene pejzažne arhitekture, graditeljstva, stvaralaštva, kulture, umetnosti i kulturno-parkovnog nasleđa od antike i srednjeg veka, sve do novog doba sa uvodom u aktuelno stanje razvoja u ovoj marginalizovanoj oblasti tokom moderne i postmoderne u 20-om i početkom 21. veka.

Dugоgоdišnjе bаvljеnjе Rаdivоја Dinulоvićа аrhitеkturоm pоzоrištа i , širе, prоblеmаtikоm scеnskоg prоstоrа rеzultirаlо је knjigоm koјоm је u srpskој tеаtrоlоgiјi оtvоrеnа tеmа о kојој smо dо sаdа čitаli sаmо u prеvоdimа dеla. Dеfinišući pоzоrišni prоstоr kао dео urbаnе cеlinе i urbаnu cеlinu kојој је nеоphоdnо pоzоrištе dа bi bilа kоmplеtnа, аutоr nаs upоznаје sа svim аspеktimа pоzоrišnе zgrаdе kаkvu је zаtеkао pоčеtаk 20.vеkа. Оsvrćе sе nа rаzvој scеnе i scеnskоg prоstоrа trаžеći svе bitnе kоmpоnеntе kоје su uslоvilе rаzvој scеnе u dvаdеsеtоm vеku. Tаkо rаzgrаničаvа tri аspеktа sаglеdаvаnjа pоzоrištа : pоzоrištа u tipоlоgiјi аrhitеktоnskih оbјеkаtа pоzоrištа kао prоgrаmа u аrhitеkturi i pоzоrištа kао umеtničkе fоrmе kојi mu pоmаžu dа u pоtpunоsti dеfinišе pоzоrištе u dvаdеsеtоm vеku , оbеlеžеnо nаstојаnjеm dа sе dоvеdе u pitаnjе svаkа kоnvеnciоnаlnа оdrеdnicа instituciоnаlnоg tеаtrа.

Stambena arhitektura Beograda u 19. i početkom 20. veka Mirjana Roter - Blagojević Format: Broj strana: Povez: Izdavač: Orion Art Godina izdanja: 2018. Oblast: Arhitektura 2750 din. 23.31 € 29.26 $ USKORO

O AUTORU: Studije arhitekture završio je u Beogradu 1923. godine a potom boravi u Parizu na dopunskim studijama i praktičnom usavršavanju u velikim arhitektoiskim biroima. Po povratku u zemlju zapošljava se u Arhitektonskom birou “Arhitekt” (1926-30) da bi 1930. godine bio izabran za asistenta na Arhitektonskom odseku Tehničkog fakuleta, gde je proveo čitav radni vek. Predavao je projektovanje stambenih zgrada i nauku o stilovima. Kao graditelj negovao je funkcionalnost, tehničku racionalnost i estetsku odmerenost. Dobitnik je Sedmojulske nagrade za životnono delo (1971). Pre drugog svetskog rata osvojio je dve prve nagrade: za Zanatski dom (1931-33, kasnije Radio Beograd) i zgradu PRIZAD u Beogradu (1938, kasnije TANJUG). B. Nestorović je projektovao sledeća dela: Stambena zgrada u Ul. Maršala Birjuzova 44, (1923. B.Nestorović, N. Nestorović); Palata Beogradske zadruge u Karađorđavoj 65 (1925-27) ; Stambeni blok između ulica Karađorđeve i Zagrebačke 3-9 i Gavrila Principa 16 (1926-29); Svetosavski hram (1926-27, konkursni projekat: 1934-41. B. Nestorović, A.Deroko); Stambena zgrada u Ul. kneza Miloša 56 (1927, B. Nestorović. M.Radovanović); Kuća Vitomira Konstantinovića u Ul. Srpskih vladara 3 1926-27. (B. Nestorović, N Nestorović); Stambena zgrada u Ul Maršala Birjuzova 8 (1927); Kuća KatarineProtić u Palmotićevoj 18 (1928) ; Filijala Narodne banke u Kragujevcu u Glavnoj ul. 100 (1929) ; Tenis klub “Šumadija” na Kalemegdanu (1929) ; Radnički dom u Beogradu (1929, konkusni projekat, B.Nestorović- Ž. Piperski); Crkva sv. Marka na Tašmajdanu (1929. projekat) ; Stambena zgrada u Ul. Jelene Cetković 8 (1929) ; Kuća ing. Nikole Raičkovića u Svetogorskoj 33 (1930) ; Kuća Hristine Milošević u Njegoševoj 45 (1930) ; Zgrada Narodne banke u Bitolju (1931) ; Zgrada narodne banke u Skoplju na obali Vardara (1931) (srušena u zemljotresu 1963) ; Vila Milana Protića u Simićevo 7 (1931), Vila porodice Moačanin u Užičkoj 23 (1931) ; Ured za osiguranje radnika u Kragujevcu (1931) ; dom Gajret “Osman Đikić”u Dalmatinskoj ul. u Beogradu (1931) ; Kuća Živke Milisavljević u Ul. Vase Pelagića 10 (1932), Kuća Miodraga Stoiljkovića na uglu Ul. Džordža Vašingtona 44 i Palomotićeve 22 (1932-33) ; Vila u Ul. Ledi Kaudri 9 (1933) ; Sopstvena kuća u Ul. kneza Miloša 69 (1933) ; Vila Milana Protića u Užičko; 16-a (1934-35) ; Zgrada Narodne banke u Šapcu (1936) ; Zgrada Narodne banke u Dubrovniku (1936) ;Konaci manastira Gračanica (1940, B.Nestorović. B.Kojić) ; Studentski dom u Ul. Mije Kovačevića (1968). B. Nestorović je puno pisao i objavio je brojne članke i knjige: Un palasi a Stobi, Anali vizantološkog kongresa, Sofija 1934; Venecijanske palate, 392 Umetnički pregled, br. 6 knjiga 1, Beograd 1928; Prilog za određivanje položaja unutrašnje regulacione linije u stambenim blokovima, Godišnjak tehničkog fakulteta 1946-47, Beograd 1949, Veličina i analiza stana u vezi sa sastavom porodice u: Refereatu za prvo savetovanje arhitekata i urbanista Jugoslavije, izd. Naučna Knjiga Beograd 1950, Arhitektura starog veka(udžbenik), Beograd 1952, (dopunjeno izdanje, 1962), Stambene zgrade. Osnovi projektovanja (udžbenik). Beograd 1952; Arhitektura novog vela (udžbenik), Beograd, Subotica 1964; Osvrt na stambenu izgadnju u Sovjetskom Savezu, Beograd 1966; Uvod u arhitekturu, (udžbenik), Beograd 1967; Kriterijumi u stambenoj izgranji, Beograd 1969; Naša škola, ZRAF, knj. 1, Beograd 1951-52; Osnovi projektovanja, Beograd 1950; Za novi lik socijalističkog arhitekte, Tehnika br. 1, Beograd 1951, Zakonitost u usponu arhitekture i u njenoj dekadenciji, Zbornik radova arhitektonskog fakulteta 1951; Arhitektura starog veka, Beograd 1962, Razvoj arhitekture Beograda od kneza Miloša do Prvog svetskog rata 1815-1914, Godinšnjak Muzeja grada Beograda, Beograd 1954, Arhitekt i arhitektura, Pregled arhitekture br. 1, 1954, Arhitektura Novog veka, 1954; Evolucija beogradskog stana, Godišnjak grada beograda knjiga 20, Beograd 1955; Metod za određivanja oblika i dimenzija dnevne sobe, Zbornik radova arhitektonskog fakulteta, Beograd 1956, Narodno pozorište u Beogradu, Godišnjak grada beograda knjiga 30, Beograd 1956; Prilog za određivanje minimalne korisne površne stanova u masovnoj stambenoj izgradnji, Zbornik radova arhitektonskog fakulteta Beograda, Beograd 1957; Nove tehnike i novi materijali. Njihov uitica na estetski izraz u arhitekturi, Arhitektura urbanizam br. 10, Beograd 1961, Postakademizam. u arhtekturi Beograda, Godišnjak grada Beograda, knj.20, Beograd 1973, 339-381, Pregled spoštenja arhitekture u Srbiji XIX veka, Saopštenja, izd. Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, knj.10, Beograd 1974. 141-168, Arhitektura u Srbiji 19. veka (rukopis), Arhiv SANU, br 14.410, Beogradski arhitekt Andra Stevanović i Nikola Nestorović. Godišnjak grada Beograda, knj. 20, Beograd 1975. 173-185, Evolucija beogradskog stana, GGB, knj. 2, Beograd, 1955, Narodno pozorište u Beogradu, knj, 3, Beograd 1956; Prilog za ocenjvanje mimalne korsne površine stanova u masovnoj stambenoj izgradnji, ZRAF, knj. 30, sv. 6, Beograd 1956—57, Nosioci arhitektonske misli u Srbiji XX veka, “Saopštenja IAUS”, br. 2, Beograd, 1969; Jovan Ilkić, beogradski arhitekta, GGB, knj. 19. Beograd 1972, Postakademizam u arhitekturi Beograda, GGB, knj. 20, Beograd 1973; Graditelji Beograda, od 1815. do 1915, Istorija Beograda knj, 2, Beograd 1974; Pregled spomenika arhitekture u Srbiji 19 veka, Saopštenja, br. 10, Beograd 1974, i dr. O KNJIZI: 558 strana, 166 strana s tablama, 22 cm, tvrd povez, ćirilica Izdavač: Art Press (Niš: Krug), 2006

O AUTORU: Studije arhitekture završio je u Beogradu 1923. godine a potom boravi u Parizu na dopunskim studijama i praktičnom usavršavanju u velikim arhitektoiskim biroima. Po povratku u zemlju zapošljava se u Arhitektonskom birou “Arhitekt” (1926-30) da bi 1930. godine bio izabran za asistenta na Arhitektonskom odseku Tehničkog fakuleta, gde je proveo čitav radni vek. Predavao je projektovanje stambenih zgrada i nauku o stilovima. Kao graditelj negovao je funkcionalnost, tehničku racionalnost i estetsku odmerenost. Dobitnik je Sedmojulske nagrade za životnono delo (1971). Pre drugog svetskog rata osvojio je dve prve nagrade: za Zanatski dom (1931-33, kasnije Radio Beograd) i zgradu PRIZAD u Beogradu (1938, kasnije TANJUG). B. Nestorović je projektovao sledeća dela: Stambena zgrada u Ul. Maršala Birjuzova 44, (1923. B.Nestorović, N. Nestorović); Palata Beogradske zadruge u Karađorđavoj 65 (1925-27) ; Stambeni blok između ulica Karađorđeve i Zagrebačke 3-9 i Gavrila Principa 16 (1926-29); Svetosavski hram (1926-27, konkursni projekat: 1934-41. B. Nestorović, A.Deroko); Stambena zgrada u Ul. kneza Miloša 56 (1927, B. Nestorović. M.Radovanović); Kuća Vitomira Konstantinovića u Ul. Srpskih vladara 3 1926-27. (B. Nestorović, N Nestorović); Stambena zgrada u Ul Maršala Birjuzova 8 (1927); Kuća KatarineProtić u Palmotićevoj 18 (1928) ; Filijala Narodne banke u Kragujevcu u Glavnoj ul. 100 (1929) ; Tenis klub “Šumadija” na Kalemegdanu (1929) ; Radnički dom u Beogradu (1929, konkusni projekat, B.Nestorović- Ž. Piperski); Crkva sv. Marka na Tašmajdanu (1929. projekat) ; Stambena zgrada u Ul. Jelene Cetković 8 (1929) ; Kuća ing. Nikole Raičkovića u Svetogorskoj 33 (1930) ; Kuća Hristine Milošević u Njegoševoj 45 (1930) ; Zgrada Narodne banke u Bitolju (1931) ; Zgrada narodne banke u Skoplju na obali Vardara (1931) (srušena u zemljotresu 1963) ; Vila Milana Protića u Simićevo 7 (1931), Vila porodice Moačanin u Užičkoj 23 (1931) ; Ured za osiguranje radnika u Kragujevcu (1931) ; dom Gajret “Osman Đikić”u Dalmatinskoj ul. u Beogradu (1931) ; Kuća Živke Milisavljević u Ul. Vase Pelagića 10 (1932), Kuća Miodraga Stoiljkovića na uglu Ul. Džordža Vašingtona 44 i Palomotićeve 22 (1932-33) ; Vila u Ul. Ledi Kaudri 9 (1933) ; Sopstvena kuća u Ul. kneza Miloša 69 (1933) ; Vila Milana Protića u Užičko; 16-a (1934-35) ; Zgrada Narodne banke u Šapcu (1936) ; Zgrada Narodne banke u Dubrovniku (1936) ;Konaci manastira Gračanica (1940, B.Nestorović. B.Kojić) ; Studentski dom u Ul. Mije Kovačevića (1968). B. Nestorović je puno pisao i objavio je brojne članke i knjige: Un palasi a Stobi, Anali vizantološkog kongresa, Sofija 1934; Venecijanske palate, 392 Umetnički pregled, br. 6 knjiga 1, Beograd 1928; Prilog za određivanje položaja unutrašnje regulacione linije u stambenim blokovima, Godišnjak tehničkog fakulteta 1946-47, Beograd 1949, Veličina i analiza stana u vezi sa sastavom porodice u: Refereatu za prvo savetovanje arhitekata i urbanista Jugoslavije, izd. Naučna Knjiga Beograd 1950, Arhitektura starog veka(udžbenik), Beograd 1952, (dopunjeno izdanje, 1962), Stambene zgrade. Osnovi projektovanja (udžbenik). Beograd 1952; Arhitektura novog vela (udžbenik), Beograd, Subotica 1964; Osvrt na stambenu izgadnju u Sovjetskom Savezu, Beograd 1966; Uvod u arhitekturu, (udžbenik), Beograd 1967; Kriterijumi u stambenoj izgranji, Beograd 1969; Naša škola, ZRAF, knj. 1, Beograd 1951-52; Osnovi projektovanja, Beograd 1950; Za novi lik socijalističkog arhitekte, Tehnika br. 1, Beograd 1951, Zakonitost u usponu arhitekture i u njenoj dekadenciji, Zbornik radova arhitektonskog fakulteta 1951; Arhitektura starog veka, Beograd 1962, Razvoj arhitekture Beograda od kneza Miloša do Prvog svetskog rata 1815-1914, Godinšnjak Muzeja grada Beograda, Beograd 1954, Arhitekt i arhitektura, Pregled arhitekture br. 1, 1954, Arhitektura Novog veka, 1954; Evolucija beogradskog stana, Godišnjak grada beograda knjiga 20, Beograd 1955; Metod za određivanja oblika i dimenzija dnevne sobe, Zbornik radova arhitektonskog fakulteta, Beograd 1956, Narodno pozorište u Beogradu, Godišnjak grada beograda knjiga 30, Beograd 1956; Prilog za određivanje minimalne korisne površne stanova u masovnoj stambenoj izgradnji, Zbornik radova arhitektonskog fakulteta Beograda, Beograd 1957; Nove tehnike i novi materijali. Njihov uitica na estetski izraz u arhitekturi, Arhitektura urbanizam br. 10, Beograd 1961, Postakademizam. u arhtekturi Beograda, Godišnjak grada Beograda, knj.20, Beograd 1973, 339-381, Pregled spoštenja arhitekture u Srbiji XIX veka, Saopštenja, izd. Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, knj.10, Beograd 1974. 141-168, Arhitektura u Srbiji 19. veka (rukopis), Arhiv SANU, br 14.410, Beogradski arhitekt Andra Stevanović i Nikola Nestorović. Godišnjak grada Beograda, knj. 20, Beograd 1975. 173-185, Evolucija beogradskog stana, GGB, knj. 2, Beograd, 1955, Narodno pozorište u Beogradu, knj, 3, Beograd 1956; Prilog za ocenjvanje mimalne korsne površine stanova u masovnoj stambenoj izgradnji, ZRAF, knj. 30, sv. 6, Beograd 1956—57, Nosioci arhitektonske misli u Srbiji XX veka, “Saopštenja IAUS”, br. 2, Beograd, 1969; Jovan Ilkić, beogradski arhitekta, GGB, knj. 19. Beograd 1972, Postakademizam u arhitekturi Beograda, GGB, knj. 20, Beograd 1973; Graditelji Beograda, od 1815. do 1915, Istorija Beograda knj, 2, Beograd 1974; Pregled spomenika arhitekture u Srbiji 19 veka, Saopštenja, br. 10, Beograd 1974, i dr. O KNJIZI: 558 strana, 166 strana s tablama, 22 cm, tvrd povez, ćirilica Izdavač: Art Press (Niš: Krug), 2006

Opis Arhitektura Alberta Špera ostaće upamćena kao vrhunac ujedinjenja društvenog poretka i graditeljstva. Kasnija tumačenja, ne mogašvi se osloboditi ideološkog naboja, nisu na pravi način posmatrala pojavu kakvu, bez sumnje, predstavlja Šper i njegovo graditeljstvo. Dugo je vremena trebalo proći da bi se uvidela veza njegove arhitekture sa nemačkim graditeljstvom XIX veka, prvenstveno Šinkelom i arhitektima njegovog kruga. Uvek je posmatrana kao sastavni deo nemačke ratne mašine koja je težila porobljavanju i ostavanju drugih naroda i njihovih teritorija. Sadržaj: Društvene prilike / Umetnost nacističkog perioda / Moderna arhitektura i nacizam / Totalitarizam u arhitekturi tridesetih godina / Pol Ludvig Trost / Život i delo Alberta Špera / Partijsko polje u Nirnbergu / Nemački paviljon na svetskoj izložbi / Vajarski atelje u Bavarskoj / Nova kancelarija Rajha / Urbanistički planovi za novu prestonicu / Veliki projekti / Zaključak / Literatura

У региону Старе планине, Република Србија, у 19. и почетком 20. века стихијски се стварао фонд народног градитељског наслеђа, што данас представља културно-уметничко богатство народа Србије. Становништво које је оставило велику традиционалну баштину није поседовало могућности и луксуз савременог живота, али су имали довољно за срећан живот у симбиози са природом у безброј облика, а један од њих је била архитектура. Аутентично и непоновљиво наслеђе богате ризнице старопланинског градитељства, саздано вештинама неимара, представља фрагменте историје записане у сеоским кућама, које не одолевајући зубу времена, убрзано нестају. Фактори који утичу на пропадање традиције у области Старе планине су пре свега енормне миграције село-град. Села су напуштена, са малим бројем старaчког становништва, а објекти девастирани, урушени или неуко дограђивани. „Након спроведених снимања старопланинских села на терену, анализом броја урушених и девастираних кућа и помоћних објеката, евидентно је да нестају најаутентичнији представници традиције (по богатству архитектонског наслеђа и естетском обликовном изразу) у селима Шугрину, Брлогу, Рагодешу, Височким Одоровцима, Каменици, Славињу и другим.“ Ова монографија је покушај да се опише, заштити од заборава и сачува традиционална народна архитектура у региону Стaре планине, у Републици Србији. Кроз велики број фотографија читаоцу се приближава сензибилитет архитектуре која лагано ишчезава. У том циљу, као битан фактор архитектонског стварања, представљена је типологија објеката и утврђене су развојне матрице према просторној организацији, техникама грађења и материјалу. Такође су анализирани карактеристични елементи и облици традиционалне архитектуре, посматрано кроз њихове културне, историјске, етнографске и уметничко-занатске вредности. Aрхитектонском анализом је обухваћено тридесет седам планинских села у области Пиротског округа. За аутентично наслеђе, настало у прошлости, заслужни су народни неимари- печалбари. Велики допринос у обликовању архитектуре приписује се дунђерским вештинама. Наслов: Традиционално архитектонско наслеђе у региону Старе планине: Aрхитектура која нестаје Издавач: Orion Art Страна у боји: 324 Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 21x24 cm Година издања: 2020 ИСБН: 978-86-7025-863-1

Ovaj široko prihvaćen pregled istorije arhitekture 20. veka i njenih korena postao je klasika još od prvog izdanja 1980. godine! Potpuno nova poslednja glava usmerena je na četiri zemlje u kojima su pojedinačni talenti i prosvećeni finansijeri tako povezani da grade sveobuhvatnu i ubedljivu arhitektonsku kulturu: Finsku, Francusku, Španiju i Japan.

Savremena i afirmativna naučna monografija sa inovativnim, avangardnim i udžbeničkim performansama o istoriji i razvoju vrtne, parkovne i savremene pejzažne arhitekture, graditeljstva, stvaralaštva, kulture, umetnosti i kulturno-parkovnog nasleđa od antike i srednjeg veka, sve do novog doba sa uvodom u aktuelno stanje razvoja u ovoj marginalizovanoj oblasti tokom moderne i postmoderne u 20-om i početkom 21. veka. Naslov: Pejzažna arhitektura: 3D vizija, znanje i učenje: i vice versa: Uvod u planiranje, projektovanje i izgradnju 3D objekata pejzažne arhitekture Izdavač: Akademska misao Strana: 538 (cb) Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 25 cm Godina izdanja: 2016 ISBN: 978-86-7466-632-6

Gojko Subotic - Arhitektura i skulptura srednjeg veka u Primorju Izdavac - Zavod za izdavanje udzbenika, Beograd Godina - 1963. Knjiga u dobrom stanju,sa ostecenom riknom,bez podvlacenja,bez ispisane posvete,tvrd povez,ilustracije,format 20 cm,115 str. (82)

Opis proizvoda Savremena i afirmativna naučna monografija sa inovativnim, avangardnim i udžbeničkim performansama o istoriji i razvoju vrtne, parkovne i savremene pejzažne arhitekture, graditeljstva, stvaralaštva, kulture, umetnosti i kulturno-parkovnog nasleđa od antike i srednjeg veka, sve do novog doba sa uvodom u aktuelno stanje razvoja u ovoj marginalizovanoj oblasti tokom moderne i postmoderne u 20-om i početkom 21. veka.

Moderna arhitektura, kritička istorija Široko prihvaćen pregled istorije arhitekture 20. veka i njenih korena postao je klasika još od prvog izdanja 1980. godine. Kenet Frempton je ovu knjigu preradio i dopunio 1985. godine,a sada ga je ponovo proširio, dovodeći priču do današnjih dana i istražujući područja i sadržaje koji su danas posebno značajni. Potpuno nova poslednja glava usmerena je na četiri zemlje u kojima su pojedinačni talenti i prosvećeni finansijeri tako povezani da grade sveobuhvatnu i ubedljivu arhitektonsu kulturu: Finsku, Francusku i Španiju.

Opis Klasik Vreme, prostor, arhitektura , prvi put objavljen 1941. godine, preveden na veliki broj jezika, a sada, u petom izdanju, Vreme, prostor i arhitektura je knjiga bez premca kada je u pitanju oblikovanje našeg arhitektonskog okruženja. Diskusije vodećih arhitekata – Rajta, Gropijusa, Le Korbizjea, Misa van der Roa, Alta, Utzona, Serta, Tangea i Makia – propraćene su sa preko 500 ilustracija. “Moje interesovanje se uglavnom koncentrisalo na novu tradiciju u arhitekturi koja nastaje, kao i na to da se obelodane njeni odnosi prema drugim delatnostima. Sličnost metoda vidi se u arhitekturi, konstrukciji, slikarstvu, urbanizmu i nauci. Sve brži porast stanovništva, čiji smo svedoci, zahteva u poslednjim decenijama ovog stoleća građevinski volumen kakvog nikad dosad nije bilo. Nerešeno pitanje ostaje: da li razvoj ide u tom pravcu da Zemlju pretvori u jedan jedini globalni grad, ili će pre toga gradovi shvatljivih dimenzija za ljude postati unutrašnja nužnost?” (Iz predgovora, 1964. godine, S.G.) S A D R Ž A J UVOD ARHITEHTURA OKO 1960: NADE I OPASNOSTI Pometnja i dosada Znaci tradicije koja nestaje Izmena strukture grada Univerzalna arhitektura Univerzalna arhitektura i regionalni razvitak Konstrukcija i njeno prostorno delovanje Odnos prema prošlosti Sadašnje stanje arhitekture Volumen u prostoru Plastične tendencije Arhitektura i plastika Problem presvođenja Ponovno oživljenje zida DEO I ISTORIJA KAO DEO ŽIVOTA Istoričar i njegovo doba Zahtev za kontinuitetom Istorija vremena Jednakost metoda Tranzitorni i konstitutivni elementi Arhitektura kao organizam Postupak DEO II ARHITEKTONSKO NASLEĐE Nova prostorna koncepcija: Perspektiva Brunelleschijev Dom za nahočad Kapela Pazzi u Firenci Perspektiva i urbanizam Uslovi porasta gradova Zvezdasti grad Filarete (1400 – 1469) Vigevano: Piazza Ducale (1493 – 1495) Univerzalizam renesansnog čoveka Perspektiva i konsitutivni elementi grada Zid, trg i ulica Bramante i spoljni stepenik Michelangelo i modelisanje spoljnog prostora Šta znači Area Capitolina? Leonardo da Vinci i početak regionalnog planiranja Sikst V (1585 – 1590) i planiranje baroknog Rima Grad u srednjem veku i renesansi Sikst V i njegov pontifikat Glavni plan Socijalni aspekti Pozni barok Valoviti zid i fleksibilna osnova Francesco Borromini, 1599 – 1676. Guarino Guarini, 1624 – 1683. Južna Nemačka: Vierzehnheiligen Organizacija spoljnog prostora Rezidencija i priroda Versailles Trgovi Nizovi trgova Niz trgova u Nansiju Bath: novi razvoj društvenog centra za oporavak Visoko razvijeni urbanizam u 18. veku: Piazza del Popolo Konstitutivni elementi Lansdowne Crescenta, Bath, (1794) DEO III RAZVOJ NOVIH MOGUĆNOSTI Industrijalizacija kao fundamentalan događaj Gvožđe Prve gvozdene konstrukcije u Engleskoj Sunderlandski most Prve gvozdene konstrukcije na kontinentu Od gvozdenog livenog stuba do čeličnog skeleta Gvozdeni liveni stub U susret čeličnom skeletu James Bogardus River Front u St. Louisu Rane skeletne konstrukcije Dizalice Odvajanje zadataka arhitekata i inženjera École Polytechnique: odnos prema nauci i životu Želja za novom arhitekturom Odnos između arhitekture i konstrukcije Henry Labrouste, arhitekt-konstruktor, 1801 – 1875. Biblioteka Sainte-Geneviève u Parizu Bibliothèque Nationale u Parizu, Labrousteovo majstorsko delo Novi zadaci – nova rešenja Tržnice Robne kuće kao posledica industrijalizacije Velike izložbe Londonska Svetska izložba 1851. Pariska Svetska izložba 1867. Pariska izložba 1867. Pariska izložba 1878. Pariska izložba 1889. Čikaška izložba 1893. Propast svetskih izložaba Gustave Eiffel i njegova kula DEO IV ZAHTEV ZA MORALOM U ARHITEKTURI Devedesete godine: Prethodnici moderne arhitekture Henry van der Velde, 1863 – 1957. Brisel, centar savremene umetnosti između 1880. i 1890. Časopis L’Art Moderne (1881) Prilog Victora Horta Berlageova amsterdamska Berza i zahtev za moralom Otto Wagner i bečka škola Uticaj armiranog betona Auguste Perret Tony Garnier DEO V AMERIČKI RAZVOJ Evropa posmatra američku proizvodnju Struktura američke industrije Balonski okvir i industrijalizacija Balloon Frame i izgradnja Zapada Pronalazak balloon framea George Washington Snow, 1797 – 1870. Balloon frame i Windsor-stolica Ravne površine u američkoj arhitekturi Fleksibilna i slobodna osnova Čikaška škola Čikaška arhitektura oko 1880. Stambena zgrada U susret čistim oblicima 251 Leiter Building, 1889. Reliance Building, 1894. Sullivan: robna kuća Carson-Pirie-Scott, 1899 – 1906. Uticaj Svetske izložbe u Čikagu 1893. Frank Lloyd Wright Wright i američki razvoj Krstata i izdužena osnova Ravne površine i struktura Organska arhitektura Kancelarijske zgrade Uticaj Frank Lloyda Wrighta DEO VI KONCEPCIJA PROSTOR – VREME U UMETNOSTI, KONSTRUKCIJI I ARHITEKTURI Nova prostorna koncepcija: Prostor – vreme Da li su nam potrebni umetnici? Ispitivanje prostora: kubizam Umetnička sredstva izražavanja Uobličavanje pokreta: futurizam Slikarstvo danas Konstrukcija i estetika: Ploča i površina Mostovi Roberta Maillarta Pogovor Walter Gropius i nemački razvoj Nemačka u 19. veku Walter Gropius Nemačka posle prvog svetskog rata i Bauhaus Zgrade Bauhausa u Desauu, 1926. Arhitektonski stav Walter Gropius u Americi Značaj evropske emigracije posle 1930. Walter Gropius i Amerika Arhitektonska delatnost Gropius kao učitelj Walter Gropius: 1953 – 1964. Američka ambasada u Atini, 1961. Le Corbusier i arhitektonska sredstva izražavanja Villa Savoie, 1928 – 1930. Konkurs za palatu Društva naroda, 1927. Centrosojuz, Moskva Velike građevine i arhitektonski ciljevi Razvoj Le Corbusiera između 1938. i 1952. St. Dié Unité d’Habitation u Marseju Čandigar Le Corbusierov razvoj između 1953. i 1964. Carpenter Center for visual arts Harvardskog univerziteta Postanak centra Planiranje Zašto nema nikakvih uzora? Le Corbusier i investitori ove epohe Mies van der Rohe i integritet oblika Elementi Mies van der Roheove arhitekture Letnjikovci, 1923. Mies van der Rohe i naselje Weissenhof, Štutgart 1927. Mies van der Rohe gradi Illinois Institute of Technology Stambene kule od 1949. O integritetu oblika Mies van der Rohe 1953 – 1964. Upravna zgrada Bacardi kod Meksiko Sitija, 1961. Galerija 20. veka u Berlinu, 1963. Alvar Aalto: iracionalnost i standard Komplementarnost diferenciranog i primitivnog Finska Finska arhitektura pre 1930. Aaltove prve zgrade Sanatorijum Paimio, 1929 – 1933. Talasasti zid Sunila: Fabrične zgrade i predeo, 1937 – 1939. Kuća Mairea, 1938 – 1939. Organski urbanizam Nameštaj u standardnim oblicima Aaltovo delo između 1953. i 1964. Urbanistička delatnost 1953 – 1964. Saynätsalo Kulturni centri Seinäjoki, 1960. Kulturni centar Helsinkija, 1958. Aalto kao arhitekt Humana strana Jørn Utzon i treća generacija Odnos prema prošlosti Jørn Utzon Horizontalna površina kao suštinski element Pravo na izraz: svodovi opere u Sidneju Uživljavanje u situaciju: pozorište u Cirihu, 1964 Saživljavanje sa anonimnim investitorom Mašta i realizacija Internacionalni kongresi za novo građenje i formiranje današnje arhitekture DEO VII URBANIZAM U DEVETNAESTOM VEKU Rani 19. vek Rue de Rivoli Napoleona I Grad i zelena površina: Trgovi Londona Vrtni trgovi Bloomsburya Razvoj stambene izgradnje u velikim razmerama: Regent’s park Ulica postaje dominantna: transformacija Pariza 1853 – 1868 Pariz u prvoj polovini 19.veka Tri réseauxa Eugène Haussmanna Trgovi, bulevari, vrtovi i rastinje Grad kao tehnički problem Haussmannova primena modernih metoda finansiranja Najamna kuća u Haussmannovo doba Razmera ulice Haussmannova predviđanja: njegov uticaj DEO VIII URBANIZAM KAO HUMANI PROBLEM Pozni 19. vek Stav Otta Wagnera prema velegradu Ebenezer Howard i vrtni grad Patrick Geddes i Arthur Soria y Mata Cité Industrielle Tony Garniera, 1901 – 1904. Amsterdam i ponovno rađanje urbanizma između 1900. i 1930. Plan proširenja Amsterdama, 1934. Odnosi između gradnje stanova i želja privatnog života DEO IX PROSTOR – VREME U URBANIZMU Današnje shvatanje urbanizma Razaranje ili transformacija? Novo merilo u urbanizmu Parkway Visoke kuće u slobodnom prostoru Rockefeller Center Promena pojma grada Pogovor Napomene Registar