ZA OTVARANJE OSEĆANJA Potraga za složenom prostornom kompozicijom fascinirala je slikare s kraja 19. i početka 20. veka. Razmišljali su o otkrivanju plastičnih osobina objekta, kako da zabeleže pokret, iskrivlje i transformišu prostor. Isto tako, u svom radu „Lišće vijori na vetru“, S.N. Lazarev likovnim sredstvima priprema prostor u kome živi cvet. Možemo da osetimo kretanje vazdušnih struka oko cveta, vibracije njegovih listova. Zato njegovi listovi tako lepo svetlucaju na suncu, igrajući se različitim bojama. Složeni pregibi listova, gotovo modularno ponavljanje istog kopljastog elementa, bogatstvo boja svedoče o autorovom pokušaju da sagleda raznovrsnost i prostorni volumen. Možda autor povezuje sliku ovog cveta sa slikom samog sebe, svog života. Autor kao da želi da pokaže da je naša porodica koren koji nas hrani; da su naša verovanja centralna osnova; iskustvo koje dobijamo tokom života je lišće; emocije su cveće. A sve što se okreće oko nas je samo lagani vetar koji može samo da uzburka lišće i cveće, ali nikad neće povrediti koren ili slomiti stablo. Slika nas uči tome kako treba da se odnosimo prema životu i svom okruženju. Rok isporuke: 7-15 dana nakon uplate. Napomene: Poštanski troškovi nisu uračunati u cenu slike i iznose 500 dinara bez obzira na broj naručenih slika. Slike se šalju kurirskom službom Aks. Poštarina se plaća u gotovini, prilikom dostave. Ukoliko želite lično da preuzmete sliku/e (Beograd, Voždovac), molimo vas da to navedete u napomeni prilikom porudžbine (obavestićemo vas kad slika/e budu izrađene i dostaviti vam adresu za preuzimanje). Šta je kaširana, a šta slika na platnu? - Kaširana slika (zalepljena) na peni (art foam) je nešto najmodernije na našem tržištu! Slika je odštampana na presovanoj karton peni, a pozadina joj je dodatno učvršćena drvenim ramom i poseduje alkicu za kačenje. Takođe se može zalepiti na zid pomoću dvostrano lepljivog selotejpa. - Slika na platnu je oduvek imala visoku vrednost. Najpoznatija umetnička dela stvarana su upravo na slikarskom platnu, odnosno kanvasu. Danas, zahvaljujući ogromnom napretku tehnologije, svi imamo mogućnost da uživamo u nečemu što je u ne tako dalekoj prošlosti bilo dostupno samo najvišoj klasi društva. Slika na kanvasu odnosno slikarskom platnu, zategnuta na blind ramu, savršeno je rešenje za oplemenjivanje vašeg enterijera!

Izdavač:AUTORSKO IZDANJE Broj strana:111 Pismo:LATINICA Povez:MEK,BROŠIRAN Format: 20 x 14 cm Godina izdanja:1996 Očuvana knjiga,bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! Lutkarstvo je grana teatra u kojoj predstavu izvode lutke, koje na sceni pokreću glumci - lutkari, najčešće skriveni od gledaoca, oni umjesto lutaka izgovaraju tekst uloge koju glumi lutka. Lutkarstvo je i zanat umijeće izrade lutaka. Tipovi lutaka Postoji puno različitih tipova lutaka. Svaki ima svoje karakteristike, a za svaki postoji adekvatni dramski materijal. Određeni tipovi razvili su se pod određenim kulturnim ili geografskim uvjetima.[1] Najvažniji tipovi su; Ručna lutka (ginjol, zijevalica) Englezi takve lutke zovu puppet, Talijani burattino, Francuzi guignol, Nijemci puppe.[2] Te lutke imaju šuplje tijelo pokriveno tkaninom koja prekriva ruku lutkara, pa on prstima može ući u glavu i ruke lutke i tako je pomicati. Publika vidi lutku od struka prema gore, a umjesto nogu tkaninu nalik na suknju. Kako su bile lake kako težinom tako i za manipulaciju, bile su jako popularne kod manjih putujućih teatara po čitavoj Evropi (praktički je samo jedan lutkar mogao održati čitavu predstavu) a bile su popularne i po Kinii.[1] Štapna lutka (javajka) Takvim lutkama se manipulira odozdo - štapovima. Lutkar većim i dužim pomiče čitavog lutka, a manjim pomiče ruke i po potrebi noge. Taj tip lutaka tradicionalan je na indonezijskim otocima [[Java (otok)|Javi i Baliju, gdje su poznate kao wayang golek. U Evropi su dugo vremena bile ograničene na Porajnje, sve dok ih početkom 20. vijeka Richard Teschner nije počeo koristiti u Beču. U Moskvi je sa njima eksperimentirala Nina Efimova, i time možda inspirirala moskovski državni teatar kog je vodio režiser Sergej Obrazcov, da tokom 1930-ih postavi na scenu brojne predstave sa tim tipom lutaka. Nakon Drugog svjetskog rata Obrazcov je često gostovao po zemljama Istočne Evrope pa je to utjecalo na lutkare u tim zemljama da i oni počnu raditi sa takvim lutkama.[1]Takve lutke zahvalne su za spore pokrete, ali za normalne i brže treba i po 2-3 lutkara da manipuliraju jednom lutkom na sceni....

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno У књизи која је пред Вама, аутор се потрудио да изложи сва актуелна достигнућа из области технике гајења, заштите и прераде малине, воћне врсте која је због економског значаја и утицаја на привреду већ више од 40 година „питање свих питања” у Републици Србији. Савремена производња малине код нас, а у складу са водећом позицијом на светском тржишту у погледу количине и квалитета производа, захтева од свих учесника у јединственом ланцу производње, прераде и промета, поседовање веома сложених знања из више научних дисциплина и широко образовање. Као ретко која воћна врста или производ, производња малине је изузетно осетљива на технолошку недисциплину. Високо је зависна од степена организованости, прераде и извоза а заједно са хладњачама и другим капацитетима за прераду чини јединствену техно-економску целину. Имајући у виду све ово, не треба да чуди чињеница што се у производњи ове, за економију наше земље изузетно важне воћне врсте, последњих година деша вају велике осцилације. Поред негативног дејства временских чинилаца, један од узрока таквих дешавања је слабија економска мотивисаност произвођача у годинама лошијих цена у откупу. Ипак, најзначајнији разлог присутних осцилација у производњи малине код нас представља дугогодишње одсуство струке и недостатак практичних знања применљивих у засадима. Због свега овога, књига која је пред вама је настала као резултат вишегодишњих истраживања биолошких и морфолошких карактеристика и проучавања ефекта примене различитих техника гајења у засадима малине у нашој земљи али и у малињацима широм света. Као таква, надам се да ће пружити значајан допринос у обогаћивању постојећих и стицању нових знања о савременим методама гајења ове воћне врсте. У том циљу, у књизи су на синтетизован начин обрађена најважнија питања гајења, заштите и прераде ове врсте воћа. Књига се састоји из следећих поглавља: Увод (лековита својства, производња малине у свету и у Републици Србији); Услови за гајење и производњу малине; Сорте малине; Подизање и нега младог засада малине; Помотехничке и агротехничке мере у засадима у роду. У поглављу Заштита засада малине описане су најзначајније гљивичне, бактеријске и вирусне болести и штеточине малине, као и мере за њихово сузбијање. Обрађене су и оне болести и штеточине које нису присутне у Србији. У овом делу је изложен концепт интегралне заштите малине који, правилно примењен, обезбеђује високе приносе и плодове без остатака пестицида и других штетних материја по здравље човека. У књизи су обрађене и основе производње малине по принципима органске пољопривреде, као и производња малине у различитим видовима заштићеног простора. Имајући у виду чињеницу да се више од 90 одсто годишње производње у Србији извезе као смрзнута роба, значајан део текста посвећен је берби, транспорту и паковању плодова у циљу добијања хигијенски исправног производа, врхунског квалитета, нарочито ако се зна да плодови малине из наше земље стижу на најзахтевнија тржишта Европе, Јапана, Америке и других делова развијеног света. На крају књиге, дат је Календар радова у засадима и Оријентациони предрачун потребних средстава за подизање засада малине. Књига је првенствено намењена произвођачима малине као и агрономима – воћарима и технолозима који се баве организацијом производње и прераде малине. Она може корисно послужити и младим научним радницима у институтима за воћарство и наставницима пољопривредних факултета и школа, као основна или допунска литература.

Opis O autoru Dodatne informacije Knjiga je plod autorovog dugogodišnjeg ekonomskog obrazovno-naučnog rada na univerzitetima u zemlji i inostranstvu. Polazeći od klasičnih ekonomista (Smit, Marks, Maršal i dr.), preko različitih škola savremene ekonomije (Fridman, Samjuelson, Lange, Galbrajt, Draker i dr.), pa do modernih ekonomista sadašnjice (Stiglic, Tirol, Piketi, Milanović i dr.), autor je u tri dela izneo najvažnije izazove pred kojima se nalazi ekonomska nauka i struka u okviru visokog obrazovanja. U prvom delu knjige analiziraju se pojedina pitanja značajna za proces obrazovanja, kao što su npr. zabluda da je ekonomija samo nauka o novcu, veština zarađivanja (hrematistika) ili samo nauka o finansijama (hrematologija). Ekonomija je znatno više od toga – to je nauka o društveno-ekonomskim odnosima u proizvodnji, raspodeli, razmeni i potrošnji materijalnih dobara i usluga. U drugom delu knjige autor ističe najznačajnije principe i načela ekonomije koji su fundamentalni za proces ekonomskog obrazovanja i koji u sebi moraju sadržati odgovarajući nivo moralnih principa i društvene odgovornosti. U trećem delu razmatraju se pitanja značaja ekonomskog obrazovanja za održivi razvoj, kao i nova uloga univerziteta u konceptu održivog razvoja društva. Cilj knjige jeste da rasvetli neke dileme i probleme u vezi sa ekonomskom teorijom, da uoči zablude, dogme i konfuzije koje prate ekonomiju, da ukaže na najvažnije zakonitosti ove važne nauke i struke, da istakne osnovna načela i pincipe ekonomije, kao i da usmeri ekonomiju na put održivog razvoja, uz naglasak na novu ulogu univerziteta. Knjiga ne nudi gotove odgovore, već podstiče na razmišljanje, kritičko preispitivanje i metodološko traganje, što je važno (uz multidisciplinarni pristup) za ekonomsko obrazovanje. Dr Radovan V. Pejanović rođen je u Bačkom Dobrom Polju, gde je završio osnovnu školu. Gimnaziju je završio u Vrbasu (1970), a Ekonomski fakultet u Beogradu (1974). Magistrirao je (1977) i doktorirao (1981), takođe na Univerzitetu u Beogradu. Zaposlio se na Univerzitetu u Novom Sadu (1975), prvo na Pravnom, a potom (1980) na Poljoprivrednom fakultetu, kao asistent na predmetu Politička ekonomija. Držao je nastavu iz ekonomije i na Prirodno-matematičkom (1980-1985), kao i na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu (2002-2006). Prošao je izbore i reizbore u sva zvanja (od asistenta, preko docenta, vanrednog profesora do redovnog profesora). Za redovnog profesora izabran je 1997. godine, za naučnu oblast ekonomija (i agrarna ekonomija). Boravio je na stručnim usavršavanjima i studijskim putovanjima na univerzitetima u inostranstvu: jednogodišnja specijalizacija u Rusiji; studijske posete: Vroclavu, Njitri, Haleu, Gedeleu, Segedinu i Budimpešti; stručna putovanja: Modena, Beč, Solun i Atina, Hanover i Berlin, Temišvar, Moskva, Tripoli, Njitra, Vageningen, Rijeka i Pula, Brisel, Istanbul, Bat. Do sada je objavio (samostalno ili kao koautor) preko 500 bibliografskih referenci (udžbenika, monografija, naučnih i stručnih radova, saopštenja, studija, projekata, prikaza, bibliografija, recenzija, članaka, intervjua). Objavio je 27 knjiga, od čega 11 monografija i 16 udžbenika. Jednu monografiju (Ekonomija i agrar) posvetio je „svome učitelju” akademiku prof. dr Ivanu Maksimoviću. Bio je šef Katedre na Departmanu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, gde je rukovodilac Centra za ruralni razvoj. Bio je prodekan Fakulteta za finansije (u dva mandata). Član je Naučnog društva ekonomista Srbije, član predsedništva i predsednik Asocijacije agrarnih ekonomista Balkana, član Antropološkog društva Srbije, član Matice srpske i drugih organizacija i institucija. Glavni i odgovorni urednik je časopisa „Agroekonomika”, predsednik izdavačkog saveta časopisa „Savremena poljoprivreda”, član redakcije časopisa: „Letopis naučnih radova”, „Ekonomika poljoprivrede”, „Ekonomski vidici” i „Poslovna politika”. Član je izdavačkog saveta međunarodnog časopisa „International Journal of Sustainable Economies Management”. Saradnik je (i koordinator) u nekoliko nacionalnih i međunarodnih (Tempus) projekata. Član je i velikog broja organizacionih, naučnih i programskih odbora, kao i radnih grupa, komisija, ekspertskih timova i sl. Sudski je veštak za ekonomsko-finansijsku oblast, ovlašćeni računovođa, revizor i procenitelj. Učesnik je velikog broja nacionalnih i međunarodnih kongresa i studijskih putovanja u inostranstvu. Prorektor je za finansije Univerziteta u Novom Sadu (u drugom mandatu). Bio je predsednik Upravnog odbora Instituta ZP – Zemun Polje, član je Upravnog odbora Regionalne privredne komore – Novi Sad, potpredsednik Upravnog odbora lista „Poljoprivrednik”, član je Izvršnog odbora AKUD „Sonja Marinković”, predsednik je Upravnog odbora Fondacije za rešavanje stambenih potreba mladih nastavnih i naučnih radnika i umetnika Univerziteta u Novom Sadu, zamenik je predsednika Odbora za kapitalne investicije i član Odbora za finansije Univerziteta. Član je Radne grupe Vlade Republike Srbije za praćenje realizacije projekta „Južni tok”. Bio je zamenik predsednika Saveta Univerziteta i član je Veća društveno-ekonomskih nauka. Član je Senata Univerziteta i KONUS-a. Redovni je član Akademije IMA (Međuna rodne menadžerske akademije). Član je Saveta eksperata Uneska katedre za preduzetništvo Univerziteta u Novom Sadu. Bio je rukovodilac eksperata u izradi strateških dokumenata (studija): „Master plan održivog razvoja Fruške gore 2012-2022” i „Regionalni prostorni plan AP Vojvodine”. Predsednik je komisije „Najbolji u agrobiznisu” Novosadskog sajma. Bavi se nastavnim radom, naučnoistraživačkim radom i konsultantskim uslugama iz oblasti ekonomije, finansija, investicija, strateškog planiranja, revizije, agrarne ekonomije, ruralnog razvoja, agroturizma, menadžmenta, privatizacije, preduzetništva. Mentor je većeg broja diplomskih, magistarskih, master radova i doktorskih disertacija. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Novog Sada za 2010. godinu (za naučnu, nastavnu, stručnu i društvenu aktivnost), kao i povelje „Kapetan Miša Anastasijević” za 2011. godinu (za najbolji projekat i podsticanje preduzetništva). Knjiga „Uvod u metodologiju ekonomskih nauka” proglašena mu je knjigom godine za 2010. godinu na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Dobitnik je i velikog broja plaketa, zahvalnica, povelja, sertifikata itd. Sa porodicom živi i radi u Novom Sadu. Težina 0,6 кг Godina izdanja 2019 Pismo latinica Povez broš Broj stranica 352 ISBN 978-86-6263-272-2 Dimenzije 135x225

Knjiga AutoCAD Mechanical 2011 pisana je za potrebe nastave fakulteta, Visokih tehničkih škola akademskih i strukovnih studija tehničke orijentacije sa namerom da se njena materija koristi u realnim uslovima konstruisanja i inženjerske simulacije u mašinstvu. Najvažniji elementi CA (Computer Aided) konstruisanja u mašinstvu izvedeni su u kratkom i preglednom obliku, prilagođeni ciljevima obrazovanja i prakse mašinske struke. Osnovno o knjizi U knjizi se jednostavno na algoritamskim osnovama objašnjava efikasan način konstruisanja u mašinstvu uz korišćenje mašinskih delova definisanih standardima ISO, DIN, ANSI i GOST. San inženjera projektanta i konstruktora jeste da na radnom mestu ima sve što mu je potrebno za ovaj složeni inventivni posao. Konstruktorima je danas dostupno niz praktičnih i teorijskih podataka u elektronskom obliku, bez potrebe da mnogo koriste knjige, priručnike, tablice i sl. To se posebno odnosi na standardne delove i svojstva mašinskih elemenata i materijala. To je danas moguće posredstvom Autodeskovog Inventor-a i Mechanical Desktop-a, AutoCAD-a ili AutoCAD Mechanical-a. Govoriti o mašinskim elementima i konstruisanju iziskivalo bi pisanje višetomnog obima knjiga. Ovaj problem bi se u tom slučaju multiplicirao jer je potrebno, pored klasične metodologije konstruisanja objasniti i njenu integraciju sa adekvatnim kompjuterskim metodama. Iz tih razloga, u koncepciji knjige, data su odabrana poglavlja, tj. ogledi iz pojedinih područja 2D konstruisanja (putem crtanja) i proračuna komponovanih delova, bez pretenzija na opširnost. Stručno područje ove koncepcije, i u klasičnom i u kompjuterskom pristupu, stalno se proširuje novim saznanjima i rezultatima kompjuterskih i drugih tehnologija. Zbog toga se mogu u okviru prvog nivoa obrazovanja obraditi samo bitna područja orijentisana prema samim ciljevima plana i programa akreditovanim u pojedinim predmetima obrazovanja. Priča, svakako, nije završena jer pravo konstruisanje podrazumena modeliranje trodimenzionalnih objekata i njihovu analizu pre izrade i eksploatacije, što su teme posebnih referenci. Mnoge interesantne teme nisu obrađene u knjizi i korisniku ovog tutorijala ostaje svojevrsni istaživački rad na ispitivanju mogućnosti ovog visoko sofisticiranog CAD/CAE programskog paketa. Dalja nadogradnja tih saznanja mora se izvesti u praktičnim uslovima, rešavanjem i validacijom konkretnih problema konstruisanja. Obrazovanje na ovaj način može biti vrlo fleksibilno. Potrebna predznanja korisnika odnose se na solidno poznavanje konstruisanja u AutoCAD okruženju i, svakako, najvažnije je poznavanje osnovnih principa elemenata konstrukcija, otpornosti materijala, mehanike, mašinskih materijala i sl. Korisniku se skreće pažnja na niz referenci iz oblasti klasičnog i kompjuterski podržanog konstruisanja. Literatura iz elemenata konstrukcija i sl. navedena je na kraju knjige. Kratak sadržaj 1. KOMPJUTERSKO PROJEKTOVANJE I KONSTRUISANJE 2. RAD U MAŠINSKOJ STRUKTURI OBJEKATA 3. KREIRANJE CRTEŽA 4. KOTIRANJE SA PROPISIVANJEM TOLERANCIJA 5. MAŠINSKI MATERIJALI 6. KONSTRUISANJE ROTACIONIH MAŠINSKIH DELOVA 7. KONSTRUISANJE ZAVRTANJSKIH VEZA 8. ZAVARENI SPOJEVI 9. STANDARDNI PROFILI I ZAKOVICA 10. OSOVINICE I OPRUGE 11. KOTRLJAJNI I KLIZNI LEŽAJI 12. MAZALICE 13. LANČANI I KAIŠNI PRENOS 14. ZAVRTANJSKE VEZE KRUTIH SPOJNICA 15. SASTAVNICE I BAZE PODATAKA 16. PRORAČUN OPTEREĆENJA VRATILA I OSOVINA 17. ANALIZA NAPONA I DEFORMACIJE PRIMENOM MKE 18. PRORAČUN BREGASTIH MEHANIZAMA 19. GRAFIČKE KOMUNIKACIJE I MREŽNA PODRŠKA KONSTRUISANJU PRILOZI BIBLIOGRAFIJA Indeksi referentnih pojmova PREUZMITE KOD U knjizi je odštampano da se isporučuje i CD sa izvornim kodom. Zbog veoma malog fajla, odustali smo od ideje da uz knjigu objavimo i CD. Izvorni kod možete preuzeti sa našeg sajta, besplatno. Naslov: AutoCAD Mechanical 2011 Izdavač: Kompjuter biblioteka Strana: 448 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 16.5x23.5 cm Godina izdanja: 2011 ISBN: 978-86-7310-483-6

KREIRANJE VREDNOSTI U DINAMIČNOM POSLOVNOM OKRUŽENJU! Autoritativni vodič koji se bazira na Globalnim principima upravljačkog računovodstva koje je uspostavio Američki institut sertifikovanih računovođa, SAD i Institut sertifikovanih menadžment računovođa, Velika Britanija (AICPA & CIMA) kao i Međunarodne federacije računovođa (IFAC). Inkorporirana je moderna teorija, standardi i praksa. Praksa savremenog upravljačkog računovodstva nije unificirana u pogledu izveštavanja. Ubrzano se kreće ka tom svetlu i visoko postavljenom cilju. Moderno upravljačko računovodstvo kreira standarde koji su vodiči uspešne prakse. U fokusu su praktične veštine. Cilj je unapređenje procesa na osnovu kojih finansijski menadžeri procenjuju i poboljšavaju kvalitet prakse upravljačkog računovodstva i procese u organizacijama – firmama. Uloga upravljačkih računovođa je ključna za dugoročnu održivost i razvoj biznis organizacija. Upravljačko računovodstvo se usmerava na unapređenje poslovnih performansi biznisa. Ciljevi upravljačkog računovodstva ✓ Obezbeđivanje fokusa ove funkcije u budućnosti i sposobnosti da se povežu različite poslovne funkcije, što se uočava kao značajan nedostatak u korporativnoj praksi u svetu; ✓ Direktno povezivanje ciljeva, prakse i procesa u okviru funkcije upravljačkog računovodstva; ✓ Pregled osnovnih vrednosti i kvaliteta najbolje prakse upravljačkog računovodstva u svetu; ✓ Kreiranje zajedničkog okvira i pomoći upravljačkim računovođama u korporativnoj praksi da na uspešan način povezuju različite izvore informacija u formi visoko korisnih izveštaja i analiza; ✓ Baziranje na principima profesionalizma, relevantnosti, inovativnosti, dužne pažnje i profesionalne etike struke upravljačkog računovodstva; ✓ Da komunicira i utiče na finansijske menadžere i donosioce odluka kroz komunikacioni uvid koji odgovara namenjenim korisnicima informacija, na jednostavan i transparentan način; ✓ Priprema relevantnih informacija kroz identifikovanje, prikupljanje, vrednovanje, pripremu i skladištenje relevantnih finansijskih i nefinansijskih informacija, unutrašnjih i spoljnih, kroz različite vremenske periode; ✓ Modeliranje vrednosti kroz kreiranje modela, njihovo vrednovanje i ukazivanje na mogućnosti prioriteta na osnovu obuhvatnog razumevanja ciljeva organizacije i njenog lanca kreiranja vrednosti; ✓ Integrisanje principa, prakse analitičkih alata i tehnika. Kratak sadržaj Predgovor O autoru Deo I Uvod u upravljačko računovodstvo 1. Prava i odgovornosti u upravljačkom računovodstvu 2. Ciljevi upravljačkog računovodstva Deo II Ponašanje troškova 3. Proces menadžmenta – okvir upravljačkog računovodstva 4. Kako upravljačko računovodstvo dodaje vrednost organizaciji 5. Korišćenje direktnih – graničnih troškova u donošenju kratkoročnih odluka 6. Alokacija opštih troškova 7. Uloga upravljačkog računovođe u biznis planiranju Deo III Opšti troškovi – alokacija, raspodela, apsorpcija 8. Upravljačko računovodstvo zaliha 9. Ukupni troškovi vlasništva 10. Kontrola relevantnih troškova i utvrđivanje cena Deo IV Analiza: Trošak – obim – profit 11. Prelomna tačka u upravljačkom računovodstvu 12. Konkurentni uticaj operativne poluge 13. Optimalno korišćenje finansijske poluge u kapitalu firme 14. Uticaj finansijske poluge na profitabilnost 15. Standardni troškovi u upravljačkom računovodstvu 16. Prinos na investicije – vrednovanje performansi 17. Upravljačko računovodstvo i koncepti troškova 18. Troškovi rada Deo V Finansijsko predviđanje i planiranje 19. Indikatori performansi upravljačkog računovodstva 20. Finansijsko predviđanje i planiranje 21. Tehnike budžetiranja 22. Budžetiranje kapitala – upravljačko računovodstvo i kontrola Deo VI Budžeti gotovine 23. Planiranje finansijskih tokova: Integrisanje informacija finansijskog, upravljačkog i računovodstva novčanih tokova 24. Novčani tok: realni test budućnosti firme 25. Kreiranje operativnog budžeta 26. Kompilacija finansijskih informacija za budžete i projektovanje 27. Sezonske varijacije poslovnih operacija Predmetni indeks BRANKO Ž. LJUTIĆ, Ovlašćeni revizor, sertifikovani računovođa (Crna Gora, Srbija). Doktor i magistar nauka (monetarna ekonomija i bankarstvo, međunarodne finansije), diplomirani ekonomista (finansije i računovodstvo). Bio je član upravnih i nadzornih odbora korporacija i banaka, savetnik (PKB Korporacija, PKB banka, Cobest Invest, Invest Biro, Jugoimport SDPR). Ekonomski komentator za berze i međunarodne finansije, RTS TV1 sedmični izveštaj „Berza“, glavni ekonomski komentator Radio Beograd 1, emisije Nedeljom u 10 i Argument više, komentator BBC radija na srpskom jeziku. Učestvovao je u ekspertskom timu Svetske banke/Međunarodne finansijske korporacije u realizaciji projekta ponovo formiranje berzi u Jugoslaviji, deo korporativnog izveštavanja i berzanskih indeksa. Poseduje bogatu praksu u oblasti praktičnog korporativnog upravljanja, društvene odgovornosti i održivog izveštavanja. Učestvovao je u kreiranju više zakona (finansije, bankarstvo, berze, računovodstvo, revizija, u Jugoslaviji i u Srbiji). Pisac je više knjiga i radova, organizovao programe praktične obuke za firme, bio je ili je član redakcija naučnih časopisa. Direktor je novoformiranog Međunarodnog centra za održivo izveštavanje i upravljanje (ICSRG, 2023-).

Kapitalno delo (sa fotografijama u boji) obrađuje celokupnu svetsku istoriju estetike knjige, od prvog pisma do današnjih dana. "Neka sramno umre onaj ko ne voli knjigu i ko ne veruje." (iz jedne francuske rukopisne knjige iz IX veka) "Za mene je knjige čudo", veli veliki ruski pisac Maksim Gori: "U njoj je zaključana duša onoga ko je napisao; kada otvorim knjiu ja oslobađam dušu i ona govori zajedno sa mnom". O autoru Dr Dragutin Furunović rođen je 4. oktobra 1935. godine u Nišu. Svoje rano detinjstvo i svoju nemirnu mladost proveo je u Gornjoj Toplici kod Niša gde su mu roditelji bili zaposleni. Posle završene Učiteljske škole u Aleksincu (1953) te Više pedagoške škole u Nišu (1955), diplomirao je 1957. godine na Filozofskom fakultetu u Skoplju na grupi za istoriju književnosti jugoslovenskih naroda. U Beogradu je završio postdiplomske studije (1973) a potom na istom, Filološkom fakultetu odbranio doktorsku disertaciju ("Književno delo Gustava Krkleca") 1984. godine. Studirao je na Visokoj školi političkih nauka. Od 1961. godine radi kao profesor u Grafičkoj školi u Beogradu, a jedno vreme bio je rukovodilac Grafičke tehničke škole (1971-1975) i direktor Grafičke škole (1991-1993). Na Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu predavao je Kulturu govora. Piše književne kritike, eseje, fejtone, recenziju i prikaze, a bavi se proučavanjem i osvetljavanjem baštine tipografa sveta i naše zemlje. Dosad je objavio veći broj članaka, prikaza, eseja, kritika, feljtona i dr. u "Politici", "Borbi", "Večernjim novostima", "Frontu", "Vojnoistorijskom glasniku", te u "Raskovniku", "Mostovima", "Vencu", "Obeležjima", "Književnosti", u "Grafičkom radu", "Štampi i papiru", "Školskom grafičaru", "Grafoimpleksu", "Jedinstvu", "Beogradskom školstvu" i drugde. Napisao je dva udžbenika za polaznike V stepena grafičke struke za predmet "Kultura štampe" koji je on osmislio. U Grafičkoj školi je dugi niz godina uređivao "Školski grafičar", a potom, u istoj školi, pokrenuo ediciju "Mala školska biblioteka" u kojoj je dosad izišlo desetak knjiga. Sve te knjige on je uredio i za iste napisao nadahnute predgovore. Godine 1986. objavio je književno-kritičku monografiju "Ceste Gustava Krkleca", a od 1991. delo "Književna kritika o pesniku Gustavu Krklecu" i "Prepiska Gustava Krkleca". U pripremi za štampu su sledeća njegova dela: "Književno delo Gustava Krkleca", "Tipografska čitanka", Istorija i estetika knjige", "Tipografski velikani" i još neka druga Naslov: Istorija estetike knjige I-IV Strana: 3017 (cb) Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: cm ISBN:

KREIRANJE VREDNOSTI U DINAMIČNOM POSLOVNOM OKRUŽENJU! Autoritativni vodič koji se bazira na Globalnim principima upravljačkog računovodstva koje je uspostavio Američki institut sertifikovanih računovođa, SAD i Institut sertifikovanih menadžment računovođa, Velika Britanija (AICPA & CIMA) kao i Međunarodne federacije računovođa (IFAC). Inkorporirana je moderna teorija, standardi i praksa. Praksa savremenog upravljačkog računovodstva nije unificirana u pogledu izveštavanja. Ubrzano se kreće ka tom svetlu i visoko postavljenom cilju. Moderno upravljačko računovodstvo kreira standarde koji su vodiči uspešne prakse. U fokusu su praktične veštine. Cilj je unapređenje procesa na osnovu kojih finansijski menadžeri procenjuju i poboljšavaju kvalitet prakse upravljačkog računovodstva i procese u organizacijama – firmama. Uloga upravljačkih računovođa je ključna za dugoročnu održivost i razvoj biznis organizacija. Upravljačko računovodstvo se usmerava na unapređenje poslovnih performansi biznisa. Ciljevi upravljačkog računovodstva ✓ Obezbeđivanje fokusa ove funkcije u budućnosti i sposobnosti da se povežu različite poslovne funkcije, što se uočava kao značajan nedostatak u korporativnoj praksi u svetu; ✓ Direktno povezivanje ciljeva, prakse i procesa u okviru funkcije upravljačkog računovodstva; ✓ Pregled osnovnih vrednosti i kvaliteta najbolje prakse upravljačkog računovodstva u svetu; ✓ Kreiranje zajedničkog okvira i pomoći upravljačkim računovođama u korporativnoj praksi da na uspešan način povezuju različite izvore informacija u formi visoko korisnih izveštaja i analiza; ✓ Baziranje na principima profesionalizma, relevantnosti, inovativnosti, dužne pažnje i profesionalne etike struke upravljačkog računovodstva; ✓ Da komunicira i utiče na finansijske menadžere i donosioce odluka kroz komunikacioni uvid koji odgovara namenjenim korisnicima informacija, na jednostavan i transparentan način; ✓ Priprema relevantnih informacija kroz identifikovanje, prikupljanje, vrednovanje, pripremu i skladištenje relevantnih finansijskih i nefinansijskih informacija, unutrašnjih i spoljnih, kroz različite vremenske periode; ✓ Modeliranje vrednosti kroz kreiranje modela, njihovo vrednovanje i ukazivanje na mogućnosti prioriteta na osnovu obuhvatnog razumevanja ciljeva organizacije i njenog lanca kreiranja vrednosti; ✓ Integrisanje principa, prakse analitičkih alata i tehnika. Kratak sadržaj Predgovor O autoru Deo I Uvod u upravljačko računovodstvo 1. Prava i odgovornosti u upravljačkom računovodstvu 2. Ciljevi upravljačkog računovodstva Deo II Ponašanje troškova 3. Proces menadžmenta – okvir upravljačkog računovodstva 4. Kako upravljačko računovodstvo dodaje vrednost organizaciji 5. Korišćenje direktnih – graničnih troškova u donošenju kratkoročnih odluka 6. Alokacija opštih troškova 7. Uloga upravljačkog računovođe u biznis planiranju Deo III Opšti troškovi – alokacija, raspodela, apsorpcija 8. Upravljačko računovodstvo zaliha 9. Ukupni troškovi vlasništva 10. Kontrola relevantnih troškova i utvrđivanje cena Deo IV Analiza: Trošak – obim – profit 11. Prelomna tačka u upravljačkom računovodstvu 12. Konkurentni uticaj operativne poluge 13. Optimalno korišćenje finansijske poluge u kapitalu firme 14. Uticaj finansijske poluge na profitabilnost 15. Standardni troškovi u upravljačkom računovodstvu 16. Prinos na investicije – vrednovanje performansi 17. Upravljačko računovodstvo i koncepti troškova 18. Troškovi rada Deo V Finansijsko predviđanje i planiranje 19. Indikatori performansi upravljačkog računovodstva 20. Finansijsko predviđanje i planiranje 21. Tehnike budžetiranja 22. Budžetiranje kapitala – upravljačko računovodstvo i kontrola Deo VI Budžeti gotovine 23. Planiranje finansijskih tokova: Integrisanje informacija finansijskog, upravljačkog i računovodstva novčanih tokova 24. Novčani tok: realni test budućnosti firme 25. Kreiranje operativnog budžeta 26. Kompilacija finansijskih informacija za budžete i projektovanje 27. Sezonske varijacije poslovnih operacija Predmetni indeks BRANKO Ž. LJUTIĆ, Ovlašćeni revizor, sertifikovani računovođa (Crna Gora, Srbija). Doktor i magistar nauka (monetarna ekonomija i bankarstvo, međunarodne finansije), diplomirani ekonomista (finansije i računovodstvo). Bio je član upravnih i nadzornih odbora korporacija i banaka, savetnik (PKB Korporacija, PKB banka, Cobest Invest, Invest Biro, Jugoimport SDPR). Ekonomski komentator za berze i međunarodne finansije, RTS TV1 sedmični izveštaj „Berza“, glavni ekonomski komentator Radio Beograd 1, emisije Nedeljom u 10 i Argument više, komentator BBC radija na srpskom jeziku. Učestvovao je u ekspertskom timu Svetske banke/Međunarodne finansijske korporacije u realizaciji projekta ponovo formiranje berzi u Jugoslaviji, deo korporativnog izveštavanja i berzanskih indeksa. Poseduje bogatu praksu u oblasti praktičnog korporativnog upravljanja, društvene odgovornosti i održivog izveštavanja. Učestvovao je u kreiranju više zakona (finansije, bankarstvo, berze, računovodstvo, revizija, u Jugoslaviji i u Srbiji). Pisac je više knjiga i radova, organizovao programe praktične obuke za firme, bio je ili je član redakcija naučnih časopisa. Direktor je novoformiranog Međunarodnog centra za održivo izveštavanje i upravljanje (ICSRG, 2023-). Naslov: UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO ZA MENADŽERE Izdavač: iLearn Strana: 454 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 16,8 x 23,5 cm Godina izdanja: 2023 ISBN: 9788680666259

Biomehanika lokomotornog sistema proučava i analizira pokrete bioloških sistema. Zakoni mehanike primenjeni na živom organizmu omogućavaju da se svaki pokret čoveka može detaljno analizirati sa aspekta energetske potrošnje, raspodele bioloških sila u toku pokreta i sila otpora. Razumevanje kinetike pokreta predstavlja značajnu kariku u sagledavanju opšte funkcije biološkog sistema čoveka. Zahvaljujući napretku i razvoju tehnike omogućeno je da se svaki deo pokreta može detaljno analizirati, od inicijalne do finalne faze. Biomehanička antropometrija, kinematografija, dinamometrija, elektromiografija daju precizan opis pokreta: pređeni put, krivinu pređenog puta, brzinu i ubrzanje pokreta. Uz dodatnu analizu spoljašnjih i unutrašnjih sila, energetske zahteve i neurofiziološku kontrolu pokreta, dobija se celovita slika za svaki pokret biološkog sistema. Posebni značaj detaljne analize pokreta je klinička primena, kao i primena u okviru bazične, rekreativne i sportske aktivnosti. Uključivanje ergonomskih zakona u proučavanju biomehanike omogućava ergonomsko prilagođavanje u okviru svakodnevnog života i radnog procesa. Poznavanje osnovnih biomehaničkih zakona omogućava da se svako odstupanje od normalnog može detaljno sagledati i kroz adekvatan ortotski i kineziterapijski program uticati na korekciju i redukciju telesnih deformiteta (primenjena biomehanika). Povezanost medicine sa tehničkim disciplinama dovodi do stalnog napretka u okviru naučnog istraživanja i kliničke primene biomehaničkih principa. Polazeći od svih nabrojanih činjenica, a na osnovu mog dugogodišnjeg pedagoškog i kliničkog rada, pokušao sam da problem osnovnih postulata biomehanike približim svim medicinskim radnicima, koji se bave ovom problematikom. Za polaznu osnovu pisanja ove knjige koristio sam plan i program nastave iz biomehanike (klinička kineziologija) na Visokoj medicinskoj školi - smer fizioterapeut, na Univerzitetu u Kragujevcu. Poseban akcenat je stavljen na povezanost zakona mehanike i živog organizma. Iz tih razloga dat je veliki broj originalni primera, koji jasno pokazuju da se zakoni mehanike mogu primeniti u medicinskoj praksi i na taj način detaljnije sagledati svaki patološki proces na lokomotornom sistemu. Rukopis je namenjen svima, koji imaju interes da u okviru svog svakodnevnog kliničkog rada preciznije sagledaju uzroke patoloških poremećaja lokomotornog sistema. To su u prvom redu studenti, specijalizanti iz različitih oblasti medicinske struke - fizikalne medicine, ortopedije, neurologije, medicine rada i dr. i lekari opšte medicine kao osnovne karike nosioca prvencije zdravlja (preventivno delovanje fizičkih doziranih aktivnosti). Autor SADRŽAJ Predmet biomehanike, 1 Istorijat kineziologije - biomehanike, 5 Fizičko-matematičke osnove biomehanike, 8 Težište tela i telesnih delova, 16 Osnovi funkcionalne anatomije i fiziologije, 18 Mišićni tonus, 59 Zamor, 65 Telesne ravni i osovine, 71 Poluge, 75 Obrtni momenat, 78 Težište i ravnoteža, 83 Analiza stavova - položaja tela, 92 Analiza pokreta po segmentima, 107 Dinamički elementi kretanja (kineziološka analiza), 207 Antropometrija, 210 Funkcionalna evaluacija, 230 Literatura, 244 Indeks pojmova, 249 Naslov: Biomehanika lokomotornog sistema Izdavač: Медицински факултет Крагујевац Strana: 25 (cb) Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 17 x 24 cm Godina izdanja: 2004 ISBN: 86-82477-91-2

Detalji predmeta Stanje Polovno Садржај ФИЛОЛОГИЈА И УНИВЕРЗИТЕТ JEZIK NA UNIVERZITETU Милош М. Ковачевић, СТАТУС СРПСКОГ ЈЕЗИКА НА СРПСКИМ УНИВЕРЗИТЕТИМА ................................................................ Јордана Марковић, ОСЛОВЉАВАЊЕ У КОМУНИКАЦИЈИ НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ У НИШУ................................................. Надежда Јовић, ЕЛЕМЕНТИ КОСОВСКО-РЕСАВСКОГ И ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКОГ ДИЈАЛЕКТА У ХИЛАНДАРСКОМ МЕДИЦИНСКОМ КОДЕКСУ ..................................... Димка Савова, ДЕПАЦИЈЕНТИВНИ ПАСИВ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ............. Гордана Драгин, ЈЕЗИК ГРАДА И(ЛИ) ЈЕЗИК НА ФАКУЛТЕТУ ................... Иван Н. Јовановић, КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА ФРАНЦУСКИХ ФРАЗЕОЛОГИЗАМА СА ЛЕКСЕМОМ „ÂNE“ И СРПСКИХ ФРАЗЕОЛОГИЗАМА СА ЛЕКСЕМОМ „МАГАРАЦ“ .................................... Jelena Vojinović-Kostić, TEORIJSKI OSVRT NA LINGVISTIČKI FENOMEN PREBACIVANJA KODA ......................................................................................... Љиљана Недељков, ТЕМАТСКА ЛЕКСИКОГРАФИЈА КАО СВЕДОЧАНСТВО О КУЛТУРНОМ ИДЕНТИТЕТУ .......................................... Natalija Panić Cerovski, Maja Đukanović, Borko Kovačević, NOVI MARKERI CITIRANJA U SRPSKOM I SLOVENAČKOM JEZIKU .................. LITERARNI OBLICI KAO IZRAZ PRIVATNOG ŽIVOTA Dejan D. Milutinović, KLASIČNA VS HARD-BOILED ŠKOLA – ODNOS PREMA PRIVATNOSTI ........................................................................................... Саша Д. Кнежевић, ВИШЊИЋЕВ ЈУНАК У ДВОБОЈУ ...................................... Младенко Саџак, ИЛИЈА И. ВУКИЋЕВИЋ – МИСЛИ И ИМПРЕСИЈЕ ........ Бошко Сувајџић, ПРЕПИСКА ФЕЛИКСА КАНИЦА СА КОНСТАНТИНОМ ЈИРЕЧЕКОМ ................................................................ Александар Пејчић, КОМЕДИЈА У ЕПОСИ СРПСКОГ РЕАЛИЗМА ................ Александр Геннадьевич Степанов, ЖЕЛЕЗНАЯ ДОРОГА В СУДЬБЕ И ПОЭЗИИ МАРИНЫ ЦВЕТАЕВОЙ ..................................................................... 13 26 34 55 68 75 99 105 121 135 148 155 167 174 188 Андреја Марић, ЕСЕЈИ ВЛАДИМИРА ВЕЛМАР-ЈАНКОВИЋА: УМЈЕТНИЧКО ДЈЕЛО КАО АФИРМАЦИЈА ЛИЧНОСТИ ........................ Александар Костадиновић, ПУТНИЧКА ПРОЈЕКЦИЈА ИНТИМЕ (ПУТОПИСНА ПРИЧА МИЛАНА ЈОВАНОВИЋА МОРСКОГ) ................ Данијела Вујисић, ЗАВИЧАЈНИ ПРОСТОР У ПРОЗИ ЖИВОЈИНА ПАВЛОВИЋА ................................................................................ Дарко Крстић, Маријан Мишић, ИСКУСТВО ПРИВАТНОГ ЖИВОТА У БИБЛИЈСКОЈ СИМБОЛИЦИ ПРОРОКА ОСИЈЕ ..................................... Драгана Вукићевић, СЕНТИМЕНТАЛИСТИЧКА ПАРАДИГМА СТРАСТИ ИЛИ ЉУБАВ У ПРИРОДИ .............................................................. Dubravka Đ. Popović Srdanović, TRI RODITELJSKE ELEGIJE U POEZIJI ROBERTA LOUELA ............................................................................ Vladislava Gordić Petković, URBANA SVAKODNEVICA U FIKTIVNOJ ŽENSKOJ AUTOBIOGRAFIJI .............................................................. Снежана Милосављевић Милић, ПРОСТОРИ ПРИВАТНОСТИ У РОМАНУ СРПСКЕ МОДЕРНЕ ....................................................................... Јелена Јовановић, ОДЈЕЦИ ПРИВАТНОГ ЖИВОТА У ПРОЗИ СРПСКЕ МОДЕРНЕ (СТАРИНСКО И МОДЕРНО МИЛУТИНА УСКОКОВИЋА) ............................................................................. Кристина Николовска, ИГРА ФИКЦИЈЕ И ПРИВАТНОГ ЖИВОТА У РОМАНУ ВЕШТИЦА МАКЕДОНСКОГ ПИСЦА ВЕНКА АНДОНОВСКОГ .................................................................................................... Milena Kostić, SUKOB POLITIČKOG I LIČNOG U ŠEKSPIROVOM DELU KRALJ DŽON ............................................................. Mirjana Lončar-Vujnović, PSYCHOANALYSIS AS THE SCOPE OF LITERARY THEORY ................................................................................................ Наталия Няголова, СЕМЕЙСТВО – ПОЛ – ХАРАКТЕР В ДРАМАТУРГИЯТА НА ЧЕХОВ ........................................................................ Стојан Ђорђић, РИТУАЛИ ЗЛА НАД НЕМОЋНИМ ПОЈЕДИНЦЕМ У АНДРИЋЕВОЈ ПРИПОВЕЦИ ‘’МАРА МИЛОСНИЦА’’ ............................ Panajiotis Asimopulos, KNJIŽEVNA DELA IVA ANDRIĆA U GRČKOJ ............ Павле Ботић СВЕТОВНО И ДУХОВНО У ДЕЛУ ЈОВАНА ДУЧИЋА ............. Ранко Поповић, ВРИЈЕМЕ МРТВИХ У СРПСКОЈ ДРАМИ 20. ВИЈЕКА ...... Ružica Jovanović, Marko Ek, DVA MODELA BIOGRAFIJE O IVANI BRLIĆ-MAŽURANIĆ .................................................................................. Снежана С. Башчаревић, СВЕДОЧЕЊЕ О ПРОШЛОСТИ И САДАШЊОСТИ У ЗБИРЦИ ПЕСАМА ОДВИЈАЊЕ СВИТКА МИЛИЦЕ ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ ............................................................... 193 205 221 234 244 255 268 280 295 308 317 328 339 349 365 369 379 395 414 Sanja Tadić-Šokac, USRED RIJEČI ............................................................................. Zorana Kovačević, ČIN PISANJA KAO IZRAZ PRIVATNOG ŽIVOTA U ROMANIMA ALBE DE CÉSPEDES ..................................................................... JEZIK, KNJIŽEVNOST, NASLEĐE Борјан Митровић, ФУНКЦИЈА ФИКТИВНИХ БИЋА У ДРЖИЋЕВОЈ ТИРЕНИ, НАЉЕШКОВИЋЕВОЈ КОМЕДИЈИ ТРЕЋОЈ И ЛОВЦУ И ВИЛИ М. ВЕТРАНОВИЋА ............................................. Маја Д. Стојковић, ПРИНУДА И МОРАЛИЗАМ ИЛИ ПИТАЊЕ ОБЛИКОВАЊА КОЛЕКТИВНОГ ИДЕНТИТEТА .......................................... Марјана Ћосовић, ТИПОВИ БОЖЈИХ ЉУДИ КОД БОРИСАВА СТАНКОВИЋА ................................................................................ Жељка Пржуљ, ВИНАВЕРОВО СХВАТАЊЕ ПЈЕСНИЧКЕ ТРАДИЦИЈЕ ...... Маријана Радовић, ВРЕМЕНСКИ ДУАЛИЗАМ У САВРЕМЕНОЈ СРПСКОЈ ДРАМИ .................................................................................................. Биљана Ћирић, ИНТЕРПРЕТАЦИЈА НАЦИОНАЛНИХ ИДЕОЛОГЕМА У ДРАМИ СВЕТИ ГЕОРГИЈЕ УБИВА АЖДАХУ ДУШАНА КОВАЧЕВИЋА .................................................... Александра Ристић, Индивидуално у миру, колективно у рату Идентитет у Судбинама Мирослава Поповића .................................................................. Радославка Сударушић, Властимир Пантић, СРПСКА ШТАМПАНА КЊИГА У БИХ ОД 1800. ДО 1878. ГОДИНЕ ............................................... Бојана Ласица, УЛОГА СРПСКЕ ЦЕНТРАЛНЕ БИБЛИОТЕКЕ „ПРОСВЈЕТА“ У РАЗВОЈУ ОБРАЗОВАЊА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ .............................................................................. Александра Јанић, НАЧИНИ ИСКАЗИВАЊА ЉУДСКИХ ОСОБИНА У СРПСКИМ ИЗРЕКАМА И ПОСЛОВИЦАМА ............................................ Милица Радуловић, СЕКУНДАРНА ПРЕДИКАЦИЈА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ........................................................................................... ФИЛОЛОГИЈА И УНИВЕРЗИТЕТ Martina Knežević, LAHMANOV METOD U NASTAVI ROMANSKE FILOLOGIJE ..................................................................................... 423 440 453 460 474 488 496 512 528 540 551 561 573 585 Predrag Mutavdžić, Anastassios Kampouris, ДОПРИНОС САВЕТА ЕВРОПЕ У РАЗВОЈУ ЈЕЗИЧКЕ ПОЛИТИКЕ У ЕВРОПИ ............................. Nadežda Silaški, Tatjana Đurović, ENGLESKI JEZIK KAO PREDUSLOV ZA UKLJUČENJE EKONOMISTA U MEĐUNARODNE NAUČNE I STRUČNE TOKOVE .............................................................................................. Nikoleta Momčilović, EVROPSKA VIŠEJEZIČNOST I ULOGA ENGLESKOG JEZIKA ............................................................................................. Predrag Novakov, STUDIJE ANGLISTIKE U REFORMISANOJ UNIVERZITETSKOJ NASTAVI .............................................................................. Danica Piršl, Popovska Solzica, KOMPETITIVNOST STUDENATA I SAVREMENI UNIVERZITET ................................................................................ Salvatore Cavaliere, LEARNING ITALIAN LANGUAGE THROUGH LITERATURE ............................................................................................................ Vesna Tasevska, THE IMPORTANCE OF INDIVIDUALIZED APPROACH IN THE ESP CLASSROOM .................................................................................... Vesna Simović, IGRA U NASTAVI/UČENJU STRANOG JEZIKA ......................... Vuk Marković, TEACHING ENGLISH FOR MEDICAL PURPOSES TO FOREIGN STUDENTS ..................................................................................... Anđelka Ignjačević, STRANI JEZICI I UNIVERZITET: STRATEGIJE I NEDOUMICE ........................................................................................................ Biljana Radić-Bojanić, ULOGA MATERNJEG JEZIKA U RAZUMEVANJU METAFORIČKOG VOKABULARA ENGLESKOG JEZIKA KAO STRANOG .............................................................. Savka Blagojević, ZNAČAJ STRATEŠKE KOMPETENCIJE KOD UČENJA ENGLESKOG JEZIKA ZA AKADEMSKE POTREBE STUDENATA IZ SRPSKE GOVORNE SREDINE ............................................................................. Danilo Capasso, NOVA METODOLOGIJA OBOGAĆIVANJA RJEČNIKA U NASTAVI ITALIJANSKOG JEZIKA UPOTREBOM “TAVOLE PAROLIBERE” PINE MASNATE ........................................................ Dejan Malčić, FILM KAO NASTAVNO SREDSTVO ................................................ Дејан Марковић, KОРИШЋЕЊЕ ИНТЕРНЕТА У ПРЕВОДИЛАЧКОЈ ПРАКСИ ........................................................................... Драган Станојевић, НAСТAВA JEЗИКA НA ВИСOКOШКOЛСКИМ СТРУКОВНИМ СТУДИJAМA И ВИСОКОШКОЛСКИМ УСТAНOВAМA ....................................................................................................... Jelena Basta, ENGLESKI JEZIK STRUKE U VISOKOM ŠKOLSTVU .................... Ljubica Kardaleska, CONTINUITY IN FOREIGN LANGUAGE EDUCATION ... 596 606 617 630 651 659 668 678 688 693 707 721 736 755 768 777 787 802 Marija Stojković, EVALUACIJA UDŽBENIKA U NASTAVI ENGLESKOG JEZIKA ZA POSEBNE SVRHE NA UNIVERZITETSKOM NIVOU ................. JEZIK, KNJIŽEVNOSTI I KULTURA SLOVENSKIH NARODA Александра Колаковић, ИНТЕРЕСОВАЊЕ ФРАНЦУСКИХ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА ЗА КУЛТУРУ СЛОВЕНСКИХ НАРОДА КРАЈЕМ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА .............................................................. Борис Стојковски, ИСТОРИЈСКИ КОНТЕКСТ МЕТОДИЈЕВЕ СТИХИРЕ СВЕТОМ ДИМИТРИЈУ ..............................

Epidemija pametnih telefona Od autora uspješnica Digitalna demencija i Usamljenost koji su izazvali golemu pozornost javnosti i struke. Pametni telefoni, korišteni bez ograničenja, štete zdravlju, obrazovanju i društvu u cjelini! Kada ćemo se napokon probuditi? U posljednjih deset godina, pametni je telefon golemom brzinom osvojio svijet i promijenio svakodnevicu svojih četiri milijarde korisnika kao nijedna tehnička inovacija prije. Od jutra do večeri, na poslu i u privatnom životu: čini se da ništa ne funkcionira bez pametnog telefona. No, ima li njegova uporaba svoju cijenu? Kao da se o njemu samo razmišlja u pozitivnom kontekstu, a malo njih se brine zbog negativnih učinaka na naše razmišljanje, osjećaje i djelovanje, naše zdravlje i naše društvo. Krajnje je vrijeme da se ovom pomodnom hiru suprotstavimo činjenicama. Na zdravstvene posljedice pretjerane uporabe pametnih telefona upozoravaju i investitori i poduzetnici. Šef Applea preporučuje da se pametni telefoni ne bi trebali koristiti u školama, francuski ih je predsjednik tamo potpuno zabranio, a Južna Koreja već godinama ima zakone koji štite mlade od najgorih posljedica upotrebe mobitela. Angažirani psihijatar Spitzer, nakon što je u svojim bestselerima obradio temu usamljenosti te opasnosti od digitalnih medija, u svojoj novoj knjizi ponovno obrađuje jedan od najvažnijih problema suvremenog čovjeka. „Kao i u prethodnim, visoko citiranim knjigama ovog autora, radi se o jednom od najvažnijih problema suvremenog čovjeka – njegovoj gotovo egzistencijalnoj ugroženosti utjecajem pametnih telefona. Nijedan autor kao Spitzer dosad nije tako glasno i jasno, istovremeno i znanstveno utemeljeno, progovorio o sveprožimajućim negativnim utjecajima pametnih telefona: zdravstvenim (ovisničko ponašanje, kratkovidnost, anksioznost, depresivnost, pretilost, povećano rizično ponašanje u prometu, povećano rizično spolno ponašanje, poremećaji spavanja itd.), obrazovnim (izravno narušavanje sposobnosti razmišljanja i posljedično smanjenje kvocijenta inteligencije i drugi) i društvenim (narušavanje povjerenja, problemi identiteta, problemi demokratskog uređenja). Navedeni problemi, naravno, najviše utječu na djecu (što je dijete mlađe, to su problemi veći), koju Spitzer naziva 'ja naraštaj'. Radi se o socijalnom fenomenu gdje se stil života prema kojem je čovjek sam sebi dovoljan širi poput zarazne bolesti ('zaraza ponašanjem, mislima i osjećajima').“ -Iz recenzije prof. dr. sc. Gorana Šimića „Kako je posljednjih godina stečeno mnogo novih znanja, pri čemu nova otkrića ukazuju na opseg štete koju pametni telefoni mogu nanijeti, od porasta kratkovidnosti, do povećanja anksioznosti i samoubojstva mladih, a onda i utjecaja na izbore širom svijeta, jasno je da je riječ o ozbiljnim pojavama koje se više ne mogu i ne smiju trivijalizirati. Profesor Spitzer, psihijatar i neuroznanstvenik, prava je osoba koja jednostavnim jezikom uspijeva objediniti saznanja i rezultate neovisnih znanstvenih istraživanja objavljene u znanstvenim časopisima poput Science i Nature. On upravo to i čini u ovoj knjizi, birajući istraživanja o učincima pametnih telefona i čineći ih dostupna svima na razumljiv način.“ -Iz recenzije prof. dr. sc. Anite Peti-Stantić Prikaži više

Od Osla do Iraka Zbirka političkih eseja o izraelsko-palestinskom sukobu jednog od najutjecajnijih znanstvenika našeg vremena. Rođen je kao kršćanin usred muslimanske većine. Zahvaljujući obiteljskoj slavi i bogatstvu pripale su ga visoke škole. Imao je dara za ono što je učio. Bio je mlad kada je pošao preko mora, u najbogatiju i najprosperitetniju zemlju kršćanskoga Zapada. Postao je prvak u svojoj struci, izmišljao je nova značenja starim riječima i u red dovodio nerede ljudskih znanja. Ubrzo je bio tako slavan da su od njegovih riječi stotine učenjaka diljem zapadnoga svijeta pisale vlastite knjige. Od njegovoga učenja nastala su mnoga druga učenja, čak i takva koja bi bila daleko od onoga kojim se on bavio. Smatrali su ga jednim od najumnijih ljudi svoga vremena. Imao je skladnu obitelj, i skoro da je bio sretan čovjek. Izuzetnim ga je među ljudima, velikim i malim, učinilo upravo to - skoro. Umjesto da zaboravi zavičaj i rodni grad, umjesto da prezre svijet svoga djetinjstva, u kojemu je bio manjina, svijet koji je, osim toga, bio daleko od struke kojom se on bavio, umjesto da zaboravi jezik koji mu je bio materinski, ali ga nije učio od oca i majke, jer su oni u kući govorili neke elegantnije, zapadne jezike, umjesto da okrene glavu nesreći i hvali Boga što ga je iz nje izbavio i izmjestio, on je posvetio život pravima muslimanske većine u svojoj domovini. Zbog toga je bio prezren i popljuvan, zbog toga su ga smatrali osobenjakom, čovjekom načinjenim od mržnje i teroristom, zbog toga su, sve do današnjih dana, ohola knjiška čeljad odvajala njegova stručna učenja od njegove osobe i od njegove ljudske borbe za domovinu jednoga prezrenog naroda. Ta ga je borba učinila duboko nesretnim čovjekom, jer je bila uzaludna - malo je ostalo onih koji su nakon svih revolucija na strani prezrenih, ali po toj je nesreći bio veći nego po bilo čemu drugome. Zato što je njegova nesreća bila časna. Njegova nesreća je svjetlo jedinoga časnog izbora. Tako bi, otprilike, glasila bajka o životu Edwarda W. Saida, ispričana mojim riječima, s poukom i sretnim krajem. Nakon stručnoga predgovora i privatnoga pogovora izvornome izdanju, bilo bi neumjesno da ja išta više sričem. Pogotovu ne o temama orijentalizma, postkolonijalne kritike i sličnim, i u nas, poprilično mondenim besjedama. Moje je i inače da o tome šutim. Ono o čemu se usuđujem ponešto reći jest veličina izbora nekoga tko sudbinski na takav izbor nije prisiljen. U svijetu jednostavnih ljudi, koji je konačno stvoren Jedanaestoga rujna, a stvarao se u prethodnim desetljećima, kroz potmuli strah, prezir i mržnju prema muslimanskome i arapskom Istoku, Edward W. Said bio je taj komplicirani izuzetak. Njega se muslimanski svijet više ticao nego većinu muslimana. Taj istočnjak kršćanske vjere i zapadnoga svjetonazora i prirođenja, Amerikanac, Palestinac i Arapin, samo je pokušavao spasiti cije Prikaži više

Uvereni smo da znamo mnogo o rimskoj civilizaciji jer je ona živi izvor naše civilizacije. Međutim, za istinsko razumevanje neophodno je da ljude i događaje posmatramo očima starih Rimljana. Cilj ovog vodiča je da pokrene takav pristup. “SA Ž.N. ROBEROM KROZ “STARI RIM” Rober je uspešno sažeo, organizovao i prezentirao sve što je bitno da se upoznaju i razumeju događaji, ljudi, organizacija države, društva, vojske i bezbroj drugih elemenata, koji čine tu veoma kompleksnu civilizaciju. Poznati proučavalac Rima, autor nekoliko knjiga o istoriji privatnog života u antičkom Rimu, Rober se odazvao pozivu francsukog izdavača da, za ediciju “Vodiči kroz civilizacije” koja nudi putovanje kroz vreme i prostor (Egipat, Grčka, Indija, Kina, Japan…), napiše koncizan, zanimljiv, informativan pregled rimske civilizacije. Pregled počinje mitskim osnivanjem grada Rima 753. godine pre nove ere i završava se 476. godine nove ere, kada su carska obeležja upućena iz Rima Zenonu, caru istočnog Carstva, i time je Zapadno prestalo da postoji. Vodič je zamišljen da u prvom redu bude namenjen studentima, onima koji su zainteresovani za istoriju i drevne civilizacije, putnicima…, ali Rober je načinio tako dobro organizovan i pregledan “podsetnik” koga će se laćati i ljudi iz struke ako im treba neki konkretan i bitan podatak. Pored veoma dobro organizovanog sadržaja, tu su mape, planovi, tabele, ilistracije, bibliografija, opšti indeks, indeks imena ličnosti i biografski podaci, po azbučnom redu, najvažnijih ličnosti. Rober smatra da istoriji rimske civilizacije danas preti zaborav, više nego ikada, jer je svedena na nekoliko otrcanih klišea, a u udžbenicima joj je posvećeno tek nekoliko strana sa dosadnim, hronološki, poređanih datumima. Prvo poglavlje knjige, kojim je obuhvaćeno više od 1000 godina istorije Rima, podeljeno je na period kraljevstva, republikanski i carski, koji se deli na principat i dominat. Pored veoma sažetih informacija o svakom od perioda, najviše prostora zauzimaju hronološke tabele na kojima se mogu naći svi važni datumi i kratka napomena na koga se odnose. U drugom poglavlju “Grad i njegova imperija”, Romer opisuje kako se menjao prvobitni plan Rima, koji su mu bili kvartovi, trgovi i to ilustruje rekostrukcijom karte grada na kojoj su obeležene vazne gradjevine, vrtovi, akvadukti, kapije, putevi. Zanimljiva, a pre svega korisna i informativna je tabela sa statističkim podacima Rima iz vremena cara Konstantina, jer su oni sačuvani u “Regionaru”. Grad u kome je živelo više od milion stanovnika imao je i 1.325 fontana, 11 akvedukta, 967 javnih kupatila, 28 biblioteka, 100 hramova, 3.785 bronzanih statua slavnih ljudi … Politička i društervna organizacija rimske države je tema trećeg poglavlja i tu se može videti da se do vlasti dolazilo putem novca i nepotizma. U odeljku posvećenom društvenim klasama jasno su definisana prava i obaveze svake skupine, ali je bitno da je granica izmedju klasa bila “porozna” i novac je otvarao put u “visoko društvo”. Velika pažnja posvećena je pravosuđu u Rimu, jer na njemu se temelje pravi sistemi svih evropskih naroda. Ekonomskim životom u rimskoj državi bavi se četvrto poglavlje. U drugom delu knjige koji je naslovljen “Rimljanin”, Rober se bavi njegovim shvatanjem i merenjem vremena, religijom, književnošću, umetnošću, slobodnim vremenom i privatnim životom.” TANJUG, 04.02.10

Nošnje se izrađuju po merama koje nam daje naručilac, kupac.   S obzirom da su uvek određeni delovi nošnji spremni, ponekad imamo nošnju kompletiranu u roku od svega nekoliko dana.  Ipak, standardni rok za izradu koji dajemo je 7-14 dana. Nošnje su izradjene od kvalitetnih materijala i na tradicionalan način. Ovakva KOMPLETNA muška šumadijska nošnja, SASTOJI SE OD 7 DELOVA, uključujući opanke, a to su: 1. ) Šajkača 2. ) Jelek - teget, ručno vezen šujtaš gajtanom 3. ) Košulja - srpsko platno, ručni vez 4. ) Tkanica - pojas tkan na ručnom razboju 5. ) Pantalone bridž - zelene ili teget  6. ) Čarape ručno štrikane - ručno izvezene 7. ) Opanci - sa ili bez kljunaKOJE SU NAM MERE POTREBNE, da nam dostavite, kako bi smo mogli da Vam napravimo ovakvu narodnu nošnju: - visina- težina- obim glave (horizontalno meriti u krug preko sredine čela)- obim grudi- obim struka- obim kukova- širina ramena- dužina rukava- dužina nogu (uzmete pantalone i izmerite kompletnu spoljnu dužinu pantalona, od kaiša do stopala)- broj cipela koji standardno nosite- stavite stopalo na papir i ustanite i izvršite pritisak svojom težinom. Idealno je da Vam neko drugi pomogne i pod tim pritiskom stopala opcrta olovkom otisak stopala na papiru. Olovku treba držati uvek pod uglom od 90 stepeni, prilikom iscrtavanja. Nakon toga izmerite dužinu i širinu stopala u cm. - prilikom poručivanja, reći ćete da li želite opanke sa ili bez kljuna-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Mi smo proizvodnja etno-muzičkih instrumenata, etno-poklona i suvenira iz Novog Sada.  U svom proizvodnom programu imamo razne proizvode: frule, bas frule, dvojnice, kavale, gusle, torbe za gusle, kalafonijum, strune za gusle, konjice, imamo nešto tapana, itd, a u ponudi imamo i ponešto od narodnih nošnji, šajkače, ličke kape, crnogorske kape (muške i ženske), zatim suvenire i etnopoklone.   KOMPLETNU NAŠU PONUDU pogledajte na: ETNOPOKLONI. COMBITNO:  ODLIČNO PAKUJEMO proizvode da se ne oštete prilikom transporta. Šaljemo godinama i po Srbiji i izvozimo u Australiju, SAD, itd. Naravno po Srbiji svakodnevno nešto od proizvoda isto šaljemo.  Takođe Vas pozivamo da pregledate malo naš YouTube kanal, koji je jedan od najgledanijih što se tiče etno-muzičkih instrumenata sa ovih prostora.  YouTube kanal se zove:   FRULA - GUSLE Dragan JovanovicNaše internet adrese su:  frula. infogusle. infoetnopokloni. comINSTA:   @ frula. info NAŠE REFERENCE:    Moje gusle ima i Ambasador Ruske Federacije u Srbiji, Gospodin Čepurin, zatim direktor privredne komore Ruske Federacije za Zapadni Balkan, Gospodin Hripunov,  kao i mnogi visoko rangirani pripadnici Policije, Žandarmerije i Vojske Srbije. Jedne moje gusle nalaze se i na Hilandaru, u keliji Svetog Stefana. Od svetski poznatih osoba, Novak Đoković ima gusle iz naše proizvodnje.   Zvanično poslujemo, tako da uz kupljene proizvode iz naše prodavnice dobijate račun.  S poštovanjem,  Dragan Jovanovićvlasnik proizvodnje etno-muzičkih instrumenata, etno poklona, narodnih nošnji i suveniraNovi Sad064 / 146 46 36021 / 651 83 01gusle. info SLANJE POŠILJKI:  Proizvode šaljemo brzom poštom, najčešće preko Daily-express-a, sa kojima imamo ugovor, tako da se plaća pouzećem, odnosno platite na ruke kuriru koji Vam donese pošiljku, a onda Daily-expres uplati nama na račun naše firme.      Mi smo zvanično preduzeće, dobijate račun, pošiljka je adekvatno upakovana kako se ne bi nešto oštetilo.  Šaljemo instrumente godinama i po Srbiji i izvozimo instrumene za inostranstvo, tako da imamo dosta iskustva u slanju instrumenata, a i pakovanja smo posebno izrađivali, kako bi sve što šaljemo kupcima stiglo neoštećeno.  Kada predamo kurirskoj službi pošiljku za Vas, u 80% slučajeva već sutra dobijate paket (jer mi označimo poštansku uslugu "danas za sutra"),   međutim, retko, ali ipak ponekad prođe dva-tri-četiri dana, sve u zavisnosti od puno faktora, a najčešće jer su brze pošte u Srbiji opterećene sa dosta posla. Ipak, kao što smo naveli, u 80% slučajeva već za 24 časa pošiljka stiže na Vašu adresu. Želimo Vam prijatnu kupovinu u našoj prodavnici. Za sva pitanja, nedoumice i informacije, pozovite odmah: 064 / 146 46 36 - Dragan Jovanović

Nošnje se izrađuju po merama koje nam daje naručilac, kupac.   S obzirom da su uvek određeni delovi nošnji spremni, ponekad imamo nošnju kompletiranu u roku od svega nekoliko dana.  Ipak, standardni rok za izradu koji dajemo je 7-14 dana. Nošnje su izradjene od kvalitetnih materijala i na tradicionalan način. Ovakva KOMPLETNA ženska šumadijska nošnja, SASTOJI SE OD 7 DELOVA, uključujući opanke, a to su: 1. ) Jelek (u teget, crnoj ili bordo boji), ručno izvezen zlatnom ili srebrnom srmom. Što se tiče boje jeleka i srme, najčešće imamo spremne crne jeleke za zlatnom srmom. 2. ) Košulja, belo platno, ručni vez 3. ) Tkanica - pojas tkan na ručnom razboju 4. ) Kecelja od crnog pliša, izvezena ručno, pun vez 5. ) Vunena suknja, plisirana, radjena na ručnom razboju 6. ) Čarape ručno štrikane, ručno izvezene 7. ) Opanci, sa ili bez kljunaKOJE SU NAM MERE POTREBNE, da nam dostavite, kako bi smo mogli da Vam napravimo ovakvu narodnu nošnju: - visina- težina- obim grudi- obim struka- obim kukova- širina ramena- dužina rukava- dužina nogu (uzmete pantalone i izmerite kompletnu spoljnu dužinu pantalona, od kaiša do stopala)- broj cipela- stavite stopalo na papir i ustanite i izvršite pritisak svojom težinom. Idealno je da Vam neko drugi pomogne i pod tim pritiskom stopala, opcrta olovkom otisak stopala na papiru. Olovku treba držati uvek pod uglom od 90 stepeni, prilikom iscrtavanja. Nakon toga izmerite dužinu i širinu stopala u cm. - prilikom poručivanja, reći ćete da li želite opanke sa ili bez kljuna-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Mi smo proizvodnja etno-muzičkih instrumenata, etno-poklona i suvenira iz Novog Sada.  U svom proizvodnom programu imamo razne proizvode: frule, bas frule, dvojnice, kavale, gusle, torbe za gusle, kalafonijum, strune za gusle, konjice, imamo nešto tapana, itd, a u ponudi imamo i ponešto od narodnih nošnji, šajkače, ličke kape, crnogorske kape (muške i ženske), zatim suvenire i etnopoklone.   KOMPLETNU NAŠU PONUDU pogledajte na: ETNOPOKLONI. COMBITNO:  ODLIČNO PAKUJEMO proizvode da se ne oštete prilikom transporta. Šaljemo godinama i po Srbiji i izvozimo u Australiju, SAD, itd. Naravno po Srbiji svakodnevno nešto od proizvoda isto šaljemo.  Takođe Vas pozivamo da pregledate malo naš YouTube kanal, koji je jedan od najgledanijih što se tiče etno-muzičkih instrumenata sa ovih prostora.  YouTube kanal se zove:   FRULA - GUSLE Dragan JovanovicNaše internet adrese su:  frula. infogusle. infoetnopokloni. comINSTA:   @  frula. info NAŠE REFERENCE:    Moje gusle ima i Ambasador Ruske Federacije u Srbiji, Gospodin Čepurin, zatim direktor privredne komore Ruske Federacije za Zapadni Balkan, Gospodin Hripunov,  kao i mnogi visoko rangirani pripadnici Policije, Žandarmerije i Vojske Srbije. Jedne moje gusle nalaze se i na Hilandaru, u keliji Svetog Stefana. Od svetski poznatih osoba, Novak Đoković ima gusle iz naše proizvodnje.   Zvanično poslujemo, tako da uz kupljene proizvode iz naše prodavnice dobijate račun.  S poštovanjem,  Dragan Jovanovićvlasnik proizvodnje etno-muzičkih instrumenata, etno poklona, narodnih nošnji i suveniraNovi Sad064 / 146 46 36021 / 651 83 01gusle. info SLANJE POŠILJKI:  Proizvode šaljemo brzom poštom, najčešće preko Daily-express-a, sa kojima imamo ugovor, tako da se plaća pouzećem, odnosno platite na ruke kuriru koji Vam donese pošiljku, a onda Daily-expres uplati nama na račun naše firme.      Mi smo zvanično preduzeće, dobijate račun, pošiljka je adekvatno upakovana kako se ne bi nešto oštetilo.  Šaljemo instrumente godinama i po Srbiji i izvozimo instrumene za inostranstvo, tako da imamo dosta iskustva u slanju instrumenata, a i pakovanja smo posebno izrađivali, kako bi sve što šaljemo kupcima stiglo neoštećeno.  Kada predamo kurirskoj službi pošiljku za Vas, u 80% slučajeva već sutra dobijate paket (jer mi označimo poštansku uslugu "danas za sutra"),   međutim, retko, ali ipak ponekad prođe dva-tri-četiri dana, sve u zavisnosti od puno faktora, a najčešće jer su brze pošte u Srbiji opterećene sa dosta posla. Ipak, kao što smo naveli, u 80% slučajeva već za 24 časa pošiljka stiže na Vašu adresu. Želimo Vam prijatnu kupovinu u našoj prodavnici. Za sva pitanja, nedoumice i informacije, pozovite odmah: 064 / 146 46 36 - Dragan Jovanović

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Branivoj Brana Đorđević (Šabac, 21. januar 1924 — Beograd, 19. maj 1991) bio je srpski lektor, scenarista i profesor dikcije i glumac. Biografija Rođen je u imućnoj trgovačkoj porodici od oca Čedomira i majke Marije Đorđević.[1] Obrazovanje Osnovnu i srednju školu je završio u Šapcu. Kao gimnazijalac, stupio je u Šabačko zanatlijsko diletantsko pozorište `Janko Veselinović`.[1] Posle oslobođenja, 1945. godine prelazi u Beograd gde je uporedo završio Dramski studio pri Narodnom pozorištu (1947) i Filozofski fakultet na odseku za južnoslovenske jezike i književnost (1950). Doktorat filoloških nauka sa temom Akcenat, kvantitet glasa i disanje u govoru na sceni, odbranio je 1962. godine na Filozofskom fakultetu u Sarajevu a na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu doktorirao je sa temom: Zakonitosti dikcije srpskohrvatskog književnog jezika.[1] Zanimanja i preokupacije Studijska istraživanja objavljivao je na Institutima u Moskvi, Lenjingradu i Parizu od 1960. do 1973. godine. Proučavao je: savremenu metodologiju nastave dikcije, eksperimentalno-fonetsku problematiku, lingvistiku i psiholingvistiku. Bio je glumac, zatim lektor i reditelj, redovni profesor i prodekan (1965-1967) Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu i profesor Fakulteta političkih nauka, novinarski smer, u Beogradu.[2] Stalni član Drame Narodnog pozorišta bio je od 1947. do 1957. godine. Saradnik Instituta za eksperimentalnu fonetiku Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu postaje 1951. godine. Od 1954. godine učestvuje u radu na projektu: Ispitivanje emocija u umetničkoj transpoziciji, u okviru ogleda iz eksperimentalne psihologije. Stalni lektor Jugoslovenskog dramskog pozorišta postaje 1954. godine.[1] Lektorski rad je obavljao, takoreći, u svim pozorištima Srbije, i u mnogobrojnim radio i televizijskim emisijama. Vršio je i tonsku obradu domaćih igranih filmova.[3] Docent Akademije za pozorište, film, radio i televiziju, za predmet Dikcija je postao 1963, a vanredni profesor 1969. godine. Redovan profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu postaje 1974. godine, a Prodekan je od 1965. do 1967. godine. Začetnik je, organizator i aktivni profesor na poslediplomskim studijama iz Dikcije srpskohrvatskog jezika od 1974. Pod njegovim mentorstvom su završene dve doktorske disertacije i tri magistarska rada. Fakultet je predložio Branivoja Branu Đorđevića za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti 1990. godine. Stalni honorarni nastavnik je na Fakultetu političkih nauka postao još 1974. godine i to za predmet Stilistika sa retorikom, a Stalni honorarni nastravnik na Visokoj vojno-političkoj akademiji , za predmet Retorika , postao je 1975. godine. Bio je stalni predavač Dikcije u Operskom studiju Ade Poljakove u period od 1955. do 1958. godine. Kao profesor Dikcije radio je i u Srednjoj glumačkoj školi i u Dramskom studiju u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.[1]Tu je kao gost režirao Javlenija i pozorja (1971) i kao lektor radio na predstavi Čovek je čovek (1984).[3] Profesor je i osnivač Dramskog studija u Banja Luci. Stalni predavač po pozivu Prosvetno-pedagoškog zavoda Republike Srbije na Seminaru za nastavnike i profesore maternjeg jezika , za dikciju, za tehniku čitanja i recitovanja, logičku analizu teksta i melodiku oblikovanja interpunkcije postaje 1968. godine. Bio je kreator sistema prevođenja filmske dijalog-liste na srpskohrvatski jezik pri naknadnom usnimavanju tona. Bio je autor nastavnog programa predmeta Dikcija u visokim umetničkim školama na Akademiji scenskih umetnosti u Sarajevu, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i na Fakultetu umetnosti u Prištini. Rukovodio je seminarom iz oblasti dikcije i retorike od 1974. godine i osnovao je iste godine prvu Recitatorsku školu u Beogradu. Jedan je od osnivača beogradskog Pozorišta `Besede`, 1972. godine. Knjige, radovi, članci Autor je brojnih radova, studija, knjiga, udžbenika i originalnih pozorišnih dela, dramatizacija i adaptacija, posebno lektura u Jugoslaviji. Objavio je dvadeset studija i četrdeset radova iz oblasti govorne kulture i dikcije, kao i iz govorne problematike, u zbornicima Instituta za eksperimentalnu fonetiku SANU, u pozorišnim i filmskim časopisima i dnevnoj štampi širom cele Jugoslavije u periodu od 1955 do 1984. godine i to: Pozorište, Pozorišna kultura, Scena, Filmska kultura, Politika itd. Objavio je 10 knjiga, 5 iz oblasti govorne kulture i dikcije, 4 udžbenika i jednu dramu.[1] Akcenatski praktikum. Đorđević, Branivoj, Beograd, 1968. Akcenat, retorika, versifikacija. Đorđević, Branivoj, Beograd, 1970, 1975 Srpskohrvatski pozorišni jezik, književne i dijalekatske osobine. Beograd, 1974. Dikcijske teme. Živanović, Đorđe; Đorđević, Branivoj; Vasić, Smiljka, Beograd, 1978. Zakonitosti dikcije srpskohrvatskog književnog jezika (doktorska disertacija).Đorđević, Branivoj, Beograd, 1978. Govorna kultura za 4. razred usmerenog obrazovanja struka delatnosti u oblasti kulture i javnog informisanja zanimanje spiker-voditelj programa. Đorđević Branivoj, Beograd 1981. Osnovi govornih oblika u interpretaciji, priručnik za recitatore i pozorišne amatere. Đorđević, Branivoj, Beograd 1981, 1982 Gramatika srpskohrvatske dikcije sa praktikumom.Đorđević, Branivoj, Beograd 1984. Elementi dikcije, akcenat, retorika, versifikacija. Đorđević, Branivoj, Beograd, 1970, 1975, 1987, 1996. Osnovi recitovanja. Đorđević, Branivoj, Novi Sad, 1989. Zdravo bio ko tako činio. Đorđević, Branivoj, Beograd, Novi Sad, 1989. Slovo o Arseniju i narodu njegovom, dramska freska. Đorđević, Branivoj, Novi Sad, 1990. Drame, adaptacije i dramatizacije Napisao je sedam originalnih drama: Korotanci - 1950. Studentske igre - 1951. Novi raspis - 1952. Kuća na uglu -1954. Plantaža JUG - 1958. Kosovka devojka (libreto za balet Vitomira Trifunovića) 1986. Slovo o Arseniju i narodu njegovom, posvećeno 300. godišnjici Velike seobe Srba, 1990 Drama Kuća na uglu koja je prevedena na mađarski, bugarski, rumunski i makedonski jezik. Adaptirao i dramatizovao 15 književnih dela za dramsko izvođenje. Najizvođenija je Odbrana Sokratova i smrt po Platonovom tekstu i prikazana je u režiji autora i izvođenju glumca Ljube Tadića. Postigla je ogroman uspeh kud publike i kritike, igrana je 20 godina, preko 500 puta. Gostovala je na smotrama, festivalima u zemlji i inostranstvu. Snimljena je čak i na gramofonsku ploču. Druga veoma poznata adaptacija je pod nazivom Prota Mateja Nenadović.[1] Uloga glumca Oko 40 uloga je ostvario u Narodnom pozorištu u Beogradu, u Šabačkom pozorištu i drugim beogradskim pozorištima. Rediteljska praksa Režirao je četrdesetak predstava što u amaterskim što u profesionalnim pozorištima u; Beogradu, Šapcu, Novom Sadu, Nišu, Subotici, Kragujevcu, Užicu, Banja Luci i drugim gradovima širom Jugoslavije Lektorski rad Lektorski rad obuhvata preko 300 predstava u profesionalnim pozorištima i sedam lektura domaćih filmova. Tonska obrada Tonski je obradio preko 50 igranih i sto dokumentarnih filmova. Institucije, savezi i udruženja Predsednik Komisije za kulturu govora jugoslovenskih pozorišta, Saveza dramskih umetnika Jugoslavije Član Saveta Fakulteta dramskih umetnosti, Komisije Fakulteta dramskih umetnosti, Odbora Vukovog sabora, Komisije za kulturu govora Radio-televizije Beograd, Komisije za scensko-muzičke delatnosti SIZ-a kulture Beograda, Predsedništva Saveza amaterskih pozorišta u okviru Kulturno-prosvetne zajednice R Srbije. Nagrade Dobitnik je brojnih vrednih priznanja i nagrada, povelja, plaketa, diploma, spomenica i zahvalnica. Godišnja nagrada RTB, 1981. Izvanredni Zlatni beočug Grada Beograda, 1988. Vukova nagrada za životno delo, 1990. Nagrada 18. Susreta vojvođanskih pozorišta za odnegovan scenski govor, 1971. Oktobarska diploma Skupštine opštine Velika Plana, 1978 Povelja Podrinskog Narodnog pozorišta u Šapcu, 1981. Zahvalnica Visoke vojno-političke škole JNA u Beogradu, 1981. Spomenica Svete srpske carske lavre Manastira Hilandara, 1982. Povelja Narodnog pozorišta `Ljubiša Jovanović` Šabac, 1984. Velika plaketa i povelja Univerziteta umetnosti u Beogradu, 1984. Priznanje Saveza amaterskih društava Vojvodine, 1989. Povelja Festivala monodrame i pantomime, Zemun, 1996. Napomena Kompletan opus Branivoja Brane Đorđevića se nalazi u katalogu izložbe održane u Savezu dramskih umetnika Srbije u Beogradu, 2003. godine, čiji je autor, kao i pisac kataloga bila Ksenija Šukuljević-Marković. Dikcija (lat. dictio = govorenje, izražavanje)[1]) odnosi se, u svom izvornom značenju, na izbor vokabulara svojstven nekom određenom piscu ili govorniku, kao i na stil izražavanja u nekoj pesmi ili priči.[2][3] Iz toga se razvilo drugo značenje ove reči, koje je danas preovladalo, a odnosi se na osobenost govora,[3][4][5] tj. na umeće takvog govora gde se svaka reč jasno čuje i razume u svojoj punoj složenosti, i tiče se pre izgovora i tona nego izbora reči i stila. Za dikciju se, u ovom sekundarnom značenju, ponekad koriste i termini elokucija ili artikulacija.[6] Dikcija izučava različite predmete, od kojih je među najvažijim registar upotrebe reči u formalnom ili neformalnom kontekstu. Analiza književne dikcije otkriva opšti ton i karakter jednog teksta, npr. prevaga glagola koji se odnose na kretanje u prostoru sugeriše aktivan karakter, dok prevaga glagola koji se odnose na stanje uma odražava introspektivni karakter. U književnosti, dikcija se smatra osobenim tonom ili stilom koji neki pisac primenjuje i koji omogućuje da se neko delo lako identifikuje s tim piscem. U tom značenju dikcija uključuje izbor određenih reči ili izraza koji postaju svojstveni tom piscu. Dikcija može biti arhaična (koja koristi staromodni stil i izraze), visoka (koja koristi uzvišeni jezik i stil) i niska (koja koisti svakodnevni jezik).

Autor - osoba Mišić, Petar D. Naslov Specijalno oplemenjivanje voćaka / Petar D. Mišić Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2002 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Partenon : Institut za istraživanja u poljoprivredi `Srbija`, 2002 (Bor : Bakar) Fizički opis 504 str., [16] listova s tablama : ilustr. ; 24 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂ`Polja Partenona` ISBN 86-7157-215-3 (broš.) (Zbirka) Napomene Tiraž 800 Bibliografija: str. 451-486. Predmetne odrednice Voćke – Oplemenjivanje Pisac je prikazao principe i metode rada u oblasti voćarstva. Knjiga treba da upozna čitaoca sa osobenostima oplemenjivanja značajnih voćaka kod nas. PREDGOVOR Voćke su deo žive prirode. One se neprekidno menjaju u prilagođavaju uslovima sredine. Ogromna je genetička varijabilnost voćaka. Čovek od davnina koristi voće kao značajan, bogat u raznovrstan izvor hrane i lek. Voće sadrži mnoga, često nezamenljiva organska i neorganska jedinjenja i elemente. Među njima šećeri, organske kiseline, belančevine, ulja, pektini, vitamini, enzimi, bojene, aromatične i mineralne supstance zauzimaju važno mesto. U praistorijsko doba čovek je sakupljao i koristio plodove divljih voćaka. Docnije on počinje da odabira, pripitomljava, sadi i proizvodi voće kraj svojih staništa. Pronalazak kalemljenja omogućio je da se voćke brzo i lako razmnožavaju i da verno prenose osobine na vegetativno potomstvo. Dug je razvojni put oplemenjivanja voćaka. Pored klasičnih metoda (odabiranje iz prirodnih populacija, hibridizacija i klonska selekcija), krajem XX veka počinju da se koriste nove biotehnološke metode u oplemenjivanju voćaka. Blagodareći tom golemom radu, čoveku danas, umesto sitnih i često nedovoljno ukusnih plodova divljih voćaka, stoje na raspolaganju krupni, privlačni i ukusni plodovi različitih voćaka. Proizvodila voća u svetu dostigla je 420 miliona tona (prosek 1991/2001) ili 70,1 kg po stanovniku. To je ogroman uspeh. Pa ipak nisu stvorene idealne sorte i podloge voćaka, jer se priroda i čovekove želje i potrebe stalno menjaju. Osnovni zadatak oplemenjivanja voćaka je da se, stvaranjem boljih sorta i podloga, njihovim gajenjem u povoljnim uslovima i primenom odgovarajuće agrotehnike (po mogućstvu uz uvođenje koncepta integralne proizvodite) poveća proizvodnja voća, poboljša kvalitet voća u smanje troškovi proizvodnje voća. Pisac je u monografiji Opšte oplemenjivanje voćaka (Nolit, Beograd, 1987) prikazao principe i metode rada u toj oblasti. Ova, nova monografija Specijalno oplemenjivanje voćaka treba da upozna čitaoce sa osobenostima oplemenjivanja značajnih voćaka koje se gaje u SR Jugoslaviji. To pruža mogućnost širokom krugu čitalaca (učenicima srednjih poljoprivrednih škola, redovnim studentima, poslediplomcima i doktorantima na poljoprivrednim fakultetima, diplomiranim inženjerima voćarske struke, voćarima proizvođačima i amaterima, a naročito naučnim radnicima koji se bave problematikom oplemenjivanja određenih vrsta voćaka) da uspešno rade na odabiranju, stvaranju i korišćenju novih, boljih sorta i podloga voćaka, koje su kamen temeljac savremenog voćarstva. U drugoj polovini XX veka postignuti su vrlo značajni rezultati u oplemenjivanju voćaka. Očekuje se da će dostignuća u XXI veku nadmašiti ono što je dosad ostvareno na ovom polju. Oplemenjivanje voćaka i vinove loze je grana oplemenjivanja biljaka. To je nastavno naučna disciplina koja se bavi izučavanjem principa i iznalaženjem i usavršavanjem metoda stvaranja boljih sorti i podloga voćaka i vinove loze. Genetika joj predstavlja teorijsku osnovu. Problemi: dug vremenski peroiod dobijanja novih sorti i podloga, kao i njihovo uvođenje u proizvodnju, što je najčešće period od 15–20 godina. u procesu oplemenjivanja neophodno je pravilno odrediti cilj oplemenjivanja. A visok nivo znanja i dugotrajni sistematski rad istraživača različitih specijalnosti (genetičara, selekcionara, pomologa, fiziologa, biohemičara, fitopatologa i tehnologa) predstavljaju važan preduslov za uspeh u oplemenjivanju. potrebno je veliko selekciono polje u pogodnim prirodnim uslovima. potrebna savremena oprema i obezbeđenja finansijska sredstva. Prednost: U odnosu na ratarske i povrtarske kulture, voćke imaju veliku prednost u pogledu oplemenjivanja. Uspešno se vegetativno razmnožavaju, i verno prenose osobine materinske biljke na potomstvo (klonove). Značaj: Voće je značajna hrana ljudi. Ciljevi: 1. povećanje proizvodnje voća i grožđa može se ostvariti: povećanjem prinosa po jedinici proizvoda – zavisi od naslednih osobina sorte i podloge (dužina mladalačke nerodnosti, dužina zimskog odmora, afinitet sorte i podloge, dugovečnost, način obrazovanja rodnih grančica, građa cveta, način oprašivanja i oplođenja, otpornost prema prouzrokovačima bolesti, štetočinama i mrazevima), prilagođavanja na nepovoljne zemljišne uslove i ekstremne vremenske prilike i primenjene agrotehnike (tehnologija gajenja) proširenjem areala gajenja – sorte toplijih područja prilagođavaju se na hladnije uslove i obrnuto (aklimatizacija). Takođe, nove podloge treba prilagoditi manje povoljnim zemljišnim uslovima. 2. poboljšanje kvaliteta – kvalitet voća zavisi od: hemijskih, fizičkih, pomoloških, organoleptičkih i tehnoloških osobina. Polimorfizam kvaliteta plodova različitih sorti daje mogućnost dobijanja novih kvalitetnijih sorti, pri oplemenjivanju. 3. smanjenem troškova proizvodnje stvaranje sorti otpornih na biotičke i abiotičke faktore stvaranje sorti pogodnih za mehanizovanu berbu i rezidbu stvaranje sorti koje imaju smanjenu potrebu za rezidbom stvaranje sorti čiji se plodovi dugo drže na granama, dobre su transportabilnosti i pogodni za čuvanje stvaranje podloga dobrog afiniteta sa sortama, dobrog ukorenjavaja i koje ne formiraju izdanke MG131 (N)

Lepo očuvano kao na slikama Unutra čisto deluje nekorišćeno Izdavač: Univerzitet umetnosti u Beogradu 1984; Detaljnije: mek povez, strana 476, ilustracije, 24cm Branivoj Brana Đorđević (Šabac, 21. januar 1924 — Beograd, 19. maj 1991) bio je srpski lektor, scenarista i profesor dikcije i glumac. Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je u imućnoj trgovačkoj porodici od oca Čedomira i majke Marije Đorđević.[1] Obrazovanje[uredi | uredi izvor] Osnovnu i srednju školu je završio u Šapcu. Kao gimnazijalac, stupio je u Šabačko zanatlijsko diletantsko pozorište `Janko Veselinović`.[1] Posle oslobođenja, 1945. godine prelazi u Beograd gde je uporedo završio Dramski studio pri Narodnom pozorištu (1947) i Filozofski fakultet na odseku za južnoslovenske jezike i književnost (1950). Doktorat filoloških nauka sa temom Akcenat, kvantitet glasa i disanje u govoru na sceni, odbranio je 1962. godine na Filozofskom fakultetu u Sarajevu a na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu doktorirao je sa temom: Zakonitosti dikcije srpskohrvatskog književnog jezika.[1] Zanimanja i preokupacije[uredi | uredi izvor] Studijska istraživanja objavljivao je na Institutima u Moskvi, Lenjingradu i Parizu od 1960. do 1973. godine. Proučavao je: savremenu metodologiju nastave dikcije, eksperimentalno-fonetsku problematiku, lingvistiku i psiholingvistiku. Bio je glumac, zatim lektor i reditelj, redovni profesor i prodekan (1965-1967) Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu i profesor Fakulteta političkih nauka, novinarski smer, u Beogradu. [2] Stalni član Drame Narodnog pozorišta bio je od 1947. do 1957. godine. Saradnik Instituta za eksperimentalnu fonetiku Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu postaje 1951. godine. Od 1954. godine učestvuje u radu na projektu: Ispitivanje emocija u umetničkoj transpoziciji, u okviru ogleda iz eksperimentalne psihologije. Stalni lektor Jugoslovenskog dramskog pozorišta postaje 1954. godine.[1] Lektorski rad je obavljao, takoreći, u svim pozorištima Srbije, i u mnogobrojnim radio i televizijskim emisijama. Vršio je i tonsku obradu domaćih igranih filmova. [3] Docent Akademije za pozorište, film, radio i televiziju, za predmet Dikcija je postao 1963, a vanredni profesor 1969. godine. Redovan profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu postaje 1974. godine, a Prodekan je od 1965. do 1967. godine. Začetnik je, organizator i aktivni profesor na poslediplomskim studijama iz Dikcije srpskohrvatskog jezika od 1974. Pod njegovim mentorstvom su završene dve doktorske disertacije i tri magistarska rada. Fakultet je predložio Branivoja Branu Đorđevića za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti 1990. godine. Stalni honorarni nastavnik je na Fakultetu političkih nauka postao još 1974. godine i to za predmet Stilistika sa retorikom, a Stalni honorarni nastravnik na Visokoj vojno-političkoj akademiji , za predmet Retorika , postao je 1975. godine. Bio je stalni predavač Dikcije u Operskom studiju Ade Poljakove u period od 1955. do 1958. godine. Kao profesor Dikcije radio je i u Srednjoj glumačkoj školi i u Dramskom studiju u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. [1]Tu je kao gost režirao Javlenija i pozorja (1971) i kao lektor radio na predstavi Čovek je čovek (1984).[3] Profesor je i osnivač Dramskog studija u Banja Luci. Stalni predavač po pozivu Prosvetno-pedagoškog zavoda Republike Srbije na Seminaru za nastavnike i profesore maternjeg jezika , za dikciju, za tehniku čitanja i recitovanja, logičku analizu teksta i melodiku oblikovanja interpunkcije postaje 1968. godine. Bio je kreator sistema prevođenja filmske dijalog-liste na srpskohrvatski jezik pri naknadnom usnimavanju tona. Bio je autor nastavnog programa predmeta Dikcija u visokim umetničkim školama na Akademiji scenskih umetnosti u Sarajevu, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i na Fakultetu umetnosti u Prištini. Rukovodio je seminarom iz oblasti dikcije i retorike od 1974. godine i osnovao je iste godine prvu Recitatorsku školu u Beogradu. Jedan je od osnivača beogradskog Pozorišta `Besede`, 1972. godine. Knjige, radovi, članci[uredi | uredi izvor] Autor je brojnih radova, studija, knjiga, udžbenika i originalnih pozorišnih dela, dramatizacija i adaptacija, posebno lektura u Jugoslaviji. Objavio je dvadeset studija i četrdeset radova iz oblasti govorne kulture i dikcije, kao i iz govorne problematike, u zbornicima Instituta za eksperimentalnu fonetiku SANU, u pozorišnim i filmskim časopisima i dnevnoj štampi širom cele Jugoslavije u periodu od 1955 do 1984. godine i to: Pozorište, Pozorišna kultura, Scena, Filmska kultura, Politika itd. Objavio je 10 knjiga, 5 iz oblasti govorne kulture i dikcije, 4 udžbenika i jednu dramu.[1] Akcenatski praktikum. Đorđević, Branivoj, Beograd, 1968. Akcenat, retorika, versifikacija. Đorđević, Branivoj, Beograd, 1970, 1975 Srpskohrvatski pozorišni jezik, književne i dijalekatske osobine. Beograd, 1974. Dikcijske teme. Živanović, Đorđe; Đorđević, Branivoj; Vasić, Smiljka, Beograd, 1978. Zakonitosti dikcije srpskohrvatskog književnog jezika (doktorska disertacija).Đorđević, Branivoj, Beograd, 1978. Govorna kultura za 4. razred usmerenog obrazovanja struka delatnosti u oblasti kulture i javnog informisanja zanimanje spiker-voditelj programa. Đorđević Branivoj, Beograd 1981. Osnovi govornih oblika u interpretaciji, priručnik za recitatore i pozorišne amatere. Đorđević, Branivoj, Beograd 1981, 1982 Gramatika srpskohrvatske dikcije sa praktikumom.Đorđević, Branivoj, Beograd 1984. Elementi dikcije, akcenat, retorika, versifikacija. Đorđević, Branivoj, Beograd, 1970, 1975, 1987, 1996. Osnovi recitovanja. Đorđević, Branivoj, Novi Sad, 1989. Zdravo bio ko tako činio. Đorđević, Branivoj, Beograd, Novi Sad, 1989. Slovo o Arseniju i narodu njegovom, dramska freska. Đorđević, Branivoj, Novi Sad, 1990. Drame, adaptacije i dramatizacije[uredi | uredi izvor] Napisao je sedam originalnih drama: Korotanci - 1950. Studentske igre - 1951. Novi raspis - 1952. Kuća na uglu -1954. Plantaža JUG - 1958. Kosovka devojka (libreto za balet Vitomira Trifunovića) 1986. Slovo o Arseniju i narodu njegovom, posvećeno 300. godišnjici Velike seobe Srba, 1990 Drama Kuća na uglu koja je prevedena na mađarski, bugarski, rumunski i makedonski jezik. Adaptirao i dramatizovao 15 književnih dela za dramsko izvođenje. Najizvođenija je Odbrana Sokratova i smrt po Platonovom tekstu i prikazana je u režiji autora i izvođenju glumca Ljube Tadića. Postigla je ogroman uspeh kud publike i kritike, igrana je 20 godina, preko 500 puta. Gostovala je na smotrama, festivalima u zemlji i inostranstvu. Snimljena je čak i na gramofonsku ploču. Druga veoma poznata adaptacija je pod nazivom Prota Mateja Nenadović.[1] Uloga glumca[uredi | uredi izvor] Oko 40 uloga je ostvario u Narodnom pozorištu u Beogradu, u Šabačkom pozorištu i drugim beogradskim pozorištima. Rediteljska praksa[uredi | uredi izvor] Režirao je četrdesetak predstava što u amaterskim što u profesionalnim pozorištima u; Beogradu, Šapcu, Novom Sadu, Nišu, Subotici, Kragujevcu, Užicu, Banja Luci i drugim gradovima širom Jugoslavije Lektorski rad[uredi | uredi izvor] Lektorski rad obuhvata preko 300 predstava u profesionalnim pozorištima i sedam lektura domaćih filmova. Tonska obrada[uredi | uredi izvor] Tonski je obradio preko 50 igranih i sto dokumentarnih filmova. Institucije, savezi i udruženja[uredi | uredi izvor] Predsednik Komisije za kulturu govora jugoslovenskih pozorišta, Saveza dramskih umetnika Jugoslavije Član Saveta Fakulteta dramskih umetnosti, Komisije Fakulteta dramskih umetnosti, Odbora Vukovog sabora, Komisije za kulturu govora Radio-televizije Beograd, Komisije za scensko-muzičke delatnosti SIZ-a kulture Beograda, Predsedništva Saveza amaterskih pozorišta u okviru Kulturno-prosvetne zajednice R Srbije. Nagrade[uredi | uredi izvor] Dobitnik je brojnih vrednih priznanja i nagrada, povelja, plaketa, diploma, spomenica i zahvalnica. Godišnja nagrada RTB, 1981. Izvanredni Zlatni beočug Grada Beograda, 1988. Vukova nagrada za životno delo, 1990. Nagrada 18. Susreta vojvođanskih pozorišta za odnegovan scenski govor, 1971. Oktobarska diploma Skupštine opštine Velika Plana, 1978 Povelja Podrinskog Narodnog pozorišta u Šapcu, 1981. Zahvalnica Visoke vojno-političke škole JNA u Beogradu, 1981. Spomenica Svete srpske carske lavre Manastira Hilandara, 1982. Povelja Narodnog pozorišta `Ljubiša Jovanović` Šabac, 1984. Velika plaketa i povelja Univerziteta umetnosti u Beogradu, 1984. Priznanje Saveza amaterskih društava Vojvodine, 1989. Povelja Festivala monodrame i pantomime, Zemun, 1996. Napomena[uredi | uredi izvor] Kompletan opus Branivoja Brane Đorđevića se nalazi u katalogu izložbe održane u Savezu dramskih umetnika Srbije u Beogradu, 2003. godine, čiji je autor, kao i pisac kataloga bila Ksenija Šukuljević-Marković.[1] 1960 1970 1980 Ukupno Dugometražni film 1 1 0 2 TV film 0 4 6 10 TV serija 1 0 0 1 Ukupno 2 5 6 13 God. Naziv Uloga 1960.e_ 1968. Pohod / 1968 1969. TV Bukvar (TV serija) / 1970.e 1970. Prirodna granica / 1971. Sokratova odbrana i smrt (TV film) / 1971. Čudo (TV film) / 1972. Bolani Dojčin (TV film) / 1974. Laža i Paralaža (TV film) / 1980.e 1980. Koštana (TV film) / 1981. Smrt pukovnika Kuzmanovića (TV film) / 1985. Koštana (TV film) / 1986. Rodoljupci (TV film) / 1988. Jazavac pred sudom (TV film) / 1989. Stremnicka (TV film) / Scenarista[uredi | uredi izvor] God. Naziv Uloga 1970.e_ 1971. Sokratova odbrana i smrt (TV film) / 1976. Besede prote Mateje Nenadovića (TV film) / Glumac[uredi | uredi izvor] 1950 1960 1970 Ukupno Dugometražni film 0 0 1 1 TV film 1 0 0 1 Ukupno 1 0 1 2 God. Naziv Uloga 1950.e_ 1958. April i detektivi (TV film) / 1970.e 1979. Lične stvari Profesor na akademiji (kao Dr Branivoj Đorđević) Self[uredi | uredi izvor] God. Naziv Uloga 1980.e_ 1989. Dobrica Milutinović, među nama (Kratki dokumentarni film) Lično (kao Dr Branivoj Đorđević) Tags: Dikcija retorika lingvistika srpska književnost i srpski jezik

Књига Историчар и географ Срабон из Амасије са преводом и коментаром седме књиге Страбонове ‘Географије’ још једна је у реду монографија о античким историографима са стручним преводом и коментаром њихових текстова, какве се повремено, а, на жалост, не тако често, појављују и у нашој научној и културној средини. Ова монографија биће од изузетне користи стручњацима, а представљаће велики изазов и за читаоца који није имао прилике да се боље и детаљније упозна са делима античких историографа. Седамнаест књига Страбонове Географије обично се сматрају свеобухватним делом неодређеног, на први поглед не сасвим јасног жанра, свакако енциклопедијског карактера. Сам аутор поставља себи за циљ опис екумене – целе познате насељене земље, и у овом делу изводи закључке из целокупне науке хеленистичког доба. Географија има научну вредност и према мишљењу савремених истраживача, јер она представља први покушај упоредне критике аутору доступних извора и географских података које су забележили Страбонови претходници и, при томе, тежи њиховом ситематичном излагању на доследан начин и у целовитом облику. То је географско дело описног типа, мада разматрање актуелног питања поузданости судова које Страбон даје, ако имамо у виду његов карактеристичан метод истраживања извора и извесну ограниченост његовог приступа изворним подацима, може испрва збунити и завести савременог читаоца. Без обзира на ову специфичност, разноврсност и обиље података о земаљама и народима познатим у Страбоново време и саму Географију данас чине једним од основних и највреднијих извора за проучавање географије античког света. Рукопис монографије о Страбону из Амасије која је пред нама има две целине: Уводно истраживање о Страбону и његовом делу, подељено на седам поглавља Превод седме књиге Страбонове Географије. У публикацију је укључен списак одабране стручне литературе, а у њеном закључку налази се веома користан индекс Страбонових извора и имена, који се помињу у седмој књизи Географије. У уводном научном истраживању аутор се придржава традиционалне структуре и почиње монографију Страбоновом биографијом и представљањем садржаја његовог историјског дела и Географије, у оном облику у коме су они сачувани до наших дана (поглавља И – ИИИ), да би се затим позабавио суштинским карактеристикама Географије и Страбоновим истраживачким методом (поглавља И – ИИИ ). Као највредније у научном смислу може се оценити поглавље о Страбоновом схватању географије и о карактеру његовог дела (поглавље ИВ), у коме аутор у најбољем светлу представља Страбона као истраживача, наглашава важност његове научне полемике са претходницима и високо оцењује прецизност појединих географских података датих у овом делу. У овом поглављу указује се на то да је Географија била намењена понајпре римској друштвеној елити као „приручник и водич за практичног политичара и државног службеника“ и да је она по свом карактеру пре свега хумана географија „где се подаци добијени мерењима и прорачунима бележе само у оној мери у којој се аутору чине да могу бити од користи људима“. Аутор сматра да је Страбоново геграфско дело најближе жанру историјске географије у коме се географски простор не посматра само као физички простор, већ се посебно истражује његов историјски развој и етнографија. Најзад, у овом поглављу пажња се обраћа и на специфичан Страбонов однос према миту и цитатима из античких песника, нарочито из Хомера, који за њега, како нас аутор подсећа, имају подједнаку научну вредност као историја и као цитати из стручних прозних писаца. У два последња поглавља аутор на конкретним примерима анализира Страбонов истраживачки метод. У овим поглављима даје се преглед античких аутора чија је дела Страбон користио и са којима у Географији полемисао (поглавље В) и разматрају се Страбонови судови о појединим народима и етничким групама (поглавље ВИ). Овим поглављима аутор доследно заокружује своју анализу Страбоновог концепта историјске географије. За нашу науку и ширу читалачку публику посебно је важна седма књига Географије. Описујући део Европе између Рајне на западу, Дунава на југу и Дона и Азовског мора на истоку, Страбон управо у овој књизи, како и аутор монографије истиче, даје податке и о областима која се налазе јужно од Дунава и протежу између Јадранског и Црног мора (поглавље ИИИ). Управо садржај подстакао је, несумњиво, и самог аутора да седму књигу преведе и, уз одговарајуће стручне коментаре, укључи у ову публикацију. Академски превод седме књиге урађен је минуциозно и у потпуности одговара професионалним захтевима струке. Стил је једноставан и јасан. Топоними, етноними и лична имена махом су доследно преведени на српски језик. Једина примедба односи се на преводиочеву честу употребу страних речи и модерне терминологије, што може пореметити стилску уједначеност текста и изазвати утисак анахронизма при читању овог превода. Према свом приступу Страбоновом делу ова публикација је прихватљива и веома корисна за историчаре и класичне филологе и може бити необично занимљива широј публици различитих интересовања. Мислим да ће, с обзиром на актуелност њеног садржаја за нашу културну средину, уз мале корекције, нова књига о Страбону наићи на добар пријем код читалаца. Наслов: Страбон из Aмасије: историчар и географ. VII књигa Страбонове Географије: превод и коментари Издавач: Evoluta Страна: 320 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 24 cm Година издања: 2018 ИСБН: 978-86-80912-16-5

Detalji predmeta Stanje Polovno Часопис “Техника” је наш водећи научно - стручни часопис из области техничких наука и струка који, у издању Савеза инжењера и техничара, континуирано излази 76 година. У часопису се објављују радови сврстани по областима: Нови материјали; Наше грађевинарство; Рударство, геологија и металургија; Машинство; Електротехника; Саобраћај; Менаџмент; Квалитет - ИМС, стандардизација и метрологија, као и сталне рубрике: прегледи књига и часописа, прикази научних и стручних скупова у земљи и иностранству, информације о техничким новостима као и пропагандне поруке домаћих и иностраних организација. Сви објављени радови обавезно пролазе кроз стручну рецензију Редакционих одбора у чијем саставу се налазе најеминентнији стручњаци из наведених области: професори универзитета из земље и иностранства, доктори наука запослени у институтима и развојним центрима, као и бројни стручњаци из привреде, чиме је обезбеђен висок научни и стручни ниво радова. Објављени радови се реферишу у угледним светским рефералним часописима: Geotechnicаl Abstrаcts, Metаls Abstrаcts, Chemicаl Abstrаcts, Electricаl аnd Electronics Abstrаcts, Science Abstrаcts, Ergonomics Abstrаcts и рефералним журналима VINITI-а. Такође се обрађују за иностране базе података: INSPEC, METADE (M. I., UK), CASEARCH (CA, USA). Министарство науке и заштите животне средине сврстало је часопис “Техника” у прву категорију водећих 10 часописа ове врсте у земљи. УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР ЧАСОПИСА "ТЕХНИКА" ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ЧАСОПИСА Проф. др НЕБОЈША БОЈОВИЋ, Саобраћајни факултет Универзитета у Београду УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР ЧАСОПИСА Сепарат "Нови материјали" - проф. др ДРАГАН УСКОКОВИЋ, Институт техничких наука САНУ Сепарат "Наше грађевинарство" - проф. др БРАНКО БОЖИЋ, Грађевински факултет Универзитета у Београду Сепарат "Рударство, геологија и металургија" - проф. др ДРАГАН ИГЊАТОВИЋ Рударско геолошки факултет Универзитета у Београду Сепарат "Машинство" - проф. др БОШКО РАШУО, Машински факултет Универзитета у Београду Сепарат "Електротехника" - проф. др МИЛО ТОМАШЕВИЋ Електротехнички факултет Универзитета у Београду Сепарат "Саобраћај" - проф. др ЈАДРАНКА ЈОВИЋ, Саобраћајни факултет Универзитета у Београду Сепарат "Менаџмент" - проф. др ВУЈАДИН ВЕШОВИЋ, Инжењерска академија Србије Сепарат "Квалитет - ИМС стандардизација и метрологија" - мр ЗОРАН ПЕНДИЋ, СИТС БРОЈ 5/2012 година LXVII No. 5 ISSN 0040-2176 UDC: 62(062.2)(497.1) Обавештење за ауторе Поштовани аутори, молимо Вас, да уколико током израде својих радова користите и материјал публикован у часопису "Техника", приликом навођења референци наведете само назив часописа, а не и назив сепарата у часопису у оквиру кога је рад који цитирате публикован. Значи потребно је навести само "Техника", а никако "Техника - Нови материјали" или "Техника-Наше грађевинарство" и сл. Будући да категорисање часописа зависи између осталог и од цитираности, а да се при изради библиометријских података за часописе не узимају у разматрање цитати у којима је поред назива часописа наведен и назив сепарата, приморани смо да Вам скренемо пажњу на ово. Хвала унапред на разумевању. Редакција часописа "Техника" НОВИ МАТЕРИЈАЛИ 1. СМИЉА МАРКОВИЋ, АНА СТАНКОВИЋ, ЉИЉАНА ВЕСЕЛИНОВИЋ, ЗОРАН СТОЈАНОВЋ, ДРАГАН УСКОКОВИЋ Креирање морфологије и величине честица ZnO прахова НАШЕ ГРАЂЕВИНАРСТВО 2. БРАНКО БОЖИЋ, ДРАГАНА МИЛИЋЕВИЋ Процена вредности непокретности и њена улога у одрживом развоју тржишта непокретности у Републици Србији 3. ДРАГОЉУБ ГРБИЋ Прилог приближној методи деформације 4. МИЛАН ПЕТРОВИЋ, ДУШАН ПРОДАНОВЋ, МИЛОШ СТАНИЋ, НЕМАЊА БРАНИСАВЉЕВИЋ Могућности за прорачун протока на кишној канализационој црпној станици – пример КЦС Нова 1, Нови Београд РУДАРСТВО, ГЕОЛОГИЈА И МЕТАЛУРГИЈА 5. ЗОРАН ВАДУВЕСКОВИЋ, МИЛАН ЖИВКОВИЋ, НЕНАД ВУШОВИЋ, ДЕЈАН СТЕВАНОВИЋ, МИРЈАНА ЈОВАНОВИЋ Дугорочно планирање експлоатације на површинском копу „Церово“ код Бора 6. АЛЕКСАНДРА ИВАНОВИЋ, СИЛВАНА ДИМИТРИЈЕВИЋ, ВЕСНА МАРЈАНОВИЋ, НИКОЛА ВУКОВИЋ Испитивање утицаја јона бакра на карактеристике сребрног праха добијеног електролитичким таложењем из нитратног раствора МАШИНСТВО 7. МАРКО ЕКМЕЏИЋ, БОШКО РАШУО Србија и ЦЕРН – загрљај моћног дива 8. МИЛОШ ЉУБОМИРОВИЋ Израда дијаграма нападног момента редукцијом сила у ослоне тачке 9. АЛЕКСАНДРА ЈОВАНОВИЋ, МИРКО ЈОВАНОВИЋ Формирање математичког модела погодности одржавања пнеуматских дигиталних система аутоматског управљања ЕЛЕКТРОТЕХНИКА 10. МИЛКА ПОТРЕБИЋ, ДЕЈАН ТОШИЋ Микроталасни резонатор са квази-концентрисаним компонентама 11. МАРКО ШУШИЋ, АЛЕКСАНДАР ЋОСИЋ, ДУШКО КАТИЋ Интегрисани приступ планирању и праћењу трајекторија мобилних робота у простору непокретних препрека 12. МИЛОЈЕ КОСТИЋ Прорачун и анализа додатних губитака у гвожђу асинхроних мотора 13. СТАНКО СТАНКОВ Конфигурација фотонапонске електране САОБРАЋАЈ 14. ЈЕЛЕНА ПОПОВИЋ Утицај паркирања на капацитет раскрсница 15. ЛАЗАР ЋИРАКОВИЋ, СМИЉАН ВУКАНОВИЋ Новине у Америчком приручнику за капацитет (HCM) 2010. година за сигналисане раскрснице 16. МИРЗА ПОЗДЕР Модел предикције буке заснован на саобраћајним истраживањима МЕНАЏМЕНТ 17. СПАСЕНИЈА ОЖЕГОВИЋ, ДРАГАНА ШАРАЦ, МОМЧИЛО КУЈАЧИЋ Организациони аспект управљања кључним купцима у поштанском саобраћају 18. ВИДАК ЛАБОВИЋ Односи с јавношћу у функцији управљања и рада локалне управе 19. ЉИЈАНА СТОШИЋ, ПЕТРОНИЈЕ ЈЕВТИЋ Вештина организовања профитабилног рада 20. ПАНТО ПЕШИЋ Модел управљања процесом финансирања развоја малих и средњих предузећа КВАЛИТЕТ ИМС, СТАНДАРДИЗАЦИЈА И МЕТРОЛОГИЈА 21. ЂУРЂЕ МИЛАНОВИЋ, ВЈЕКОСЛАВ САЈФЕРТ, СЛОБОДАН ОБРАДОВИЋ, СРЂАН МИЛАНОВИЋ, ЗОРАН ЛАТИНОВИЋ Intensity and Dose Radiation Distribution in Plan-parallel Square Cross Section UV Reactor for Angular Wall Reflection Coefficient Dependence 22. ДАНИЈЕЛА ВУКОВИЋ Образовање за све – Примена стандарда УН и ЕУ у образовању ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом у сиситему Републике Србије 23. МИЛОШ ВОРКАПИЋ, МАРКО СТАРЧЕВИЋ, ДРАГАН ЋОЋКАЛО, СИНИША МИНИЋ Анализа производње мале серије са развојем нове технологије

Kapitalno delo (sa fotografijama u boji) u četiri toma koje obrađuje celokupnu svetsku istoriju estetike knjige, od prvog pisma do današnjih dana. Dr Dragutin Furunović: ISTORIJA I ESTETIKA KNJIGE I–IV Izdanje autora, Beograd, 1999 tvrde korice, platno, prošiveno, 17 x 24,5 cm, ilustrovano, 3035str. + 608 str. s tablama I tom: 599 str., 256 str. s tablama II tom: 600–1294 str., 257–416 str. s tablama III tom: 1295–2159 str., 417–528 str. s tablama IV tom: 2160–3035 str., 529–608 str. s tablama Dr Dragutin Furunović rođen je 4. oktobra 1935. godine u Nišu a preminuo 2009. godine u Beogradu. Svoje rano detinjstvo i svoju nemirnu mladost proveo je u Gornjoj Toplici kod Niša gde su mu roditelji bili zaposleni. Posle završene Učiteljske škole u Aleksincu (1953) te Više pedagoške škole u Nišu (1955), diplomirao je 1957. godine na Filozofskom fakultetu u Skoplju na grupi za istoriju književnosti jugoslovenskih naroda. Stvaralaštvo U Beogradu je završio postdiplomske studije (1973) a potom na istom, Filološkom fakultetu odbranio doktorsku disertaciju („Književno delo Gustava Krkleca“) 1984. godine. Studirao je na Visokoj školi političkih nauka. Od 1961. godine radi kao profesor u Grafičkoj školi u Beogradu, a jedno vreme bio je rukovodilac Grafičke tehničke škole (1971-1975) i direktor Grafičke škole (1991–1993). Na Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu predavao je Kulturu govora. Piše književne kritike, eseje, feljtone, recenziju i prikaze, a bavi se proučavanjem i osvetljavanjem baštine tipografa sveta i naše zemlje. Dosad je objavio veći broj članaka, prikaza, eseja, kritika, feljtona i dr. u „Politici“, „Borbi“, „Večernjim novostima“, „Frontu“, „Vojnoistorijskom glasniku“, te u „Raskovniku“, „Mostovima“, „Vencu“, „Obeležjima“, „Književnosti“, u „Grafičkom radu“, „Štampi i papiru“, „Školskom grafičaru“, „Grafoimpleksu“, „Jedinstvu“, „Beogradskom školstvu“ i drugde. Napisao je dva udžbenika za polaznike V stepena grafičke struke za predmet „Kultura štampe“ koji je on osmislio. U Grafičkoj školi je dugi niz godina uređivao „Školski grafičar“, a potom, u istoj školi, pokrenuo ediciju „Mala školska biblioteka“ u kojoj je dosad izišlo desetak knjiga. Sve te knjige on je uredio i za iste napisao nadahnute predgovore. Godine 1986. objavio je književno-kritičku monografiju „Ceste Gustava Krkleca“, a od 1991. delo „Književna kritika o pesniku Gustavu Krklecu“ i „Prepiska Gustava Krkleca“. U pripremi za štampu su sledeća njegova dela: „Književno delo Gustava Krkleca“, „Tipografska čitanka“, „Istorija i estetika knjige“, „Tipografski velikani“ i još neka druge. Citat U Enciklopediji štamparstva napisao je: „Mojim najdražim: Saši, Mariji, Nadeždi i Uglješi, njihovoj plemenitoj ljubavi Uvidevši da sve je na ovom svetu prolazno i skovano od zavera, domislih da sastavim ovakvu jednu knjigu, moj skromni doprinos pokoljenjima na dar. Godine teške su mi za to bile potrebne, godine pune prijatelja ali, izgleda, i mnogo neprijatelja koji govorahu: ’Onaj ko je brži, gubi’. Pošto su neprijatelji moji umrli odavno i u mom snu, odnevši pamćenje sa sobom, ostaje mi da se okrenem prijateljima, onima koji pomagahu i koji pomogoše, sa više ili manje znanja i volje, da knjiga ova ugleda svetlost dana. Oni su svedoci moje moći, ali i moje nemoći, one molitve nemoći koja prati sve mučenike hranjene vatrom duha, pa i mene, mene, ranjivog od svakojake varke što život ispreda, govoreći: ’Na sreću sve istine su pogrešne.’ Svi moji prijatelji, pomogači, su tu, na dohvat ruke, urezani duboko u moje pamćenje, sada i u redove ove knjige, ulepšavane njihovom pomoći. Čuvam svoju misao zahvalnosti, glasno izgovarajući njihova imena. Blagorazumije očekujem i od onih koji, bez zlih namera, bespomoćnošću pamćenja svog zaboravih da istaknem. I njima i svima ostalim hristoljubivo i otačastvoljubivo poručujem: Onaj ko hoće prelistati, pročitati ili koristiti knjigu ovu, molim da bude milostiv i da me ne kune zbog nemoći uma mojega i drugog nedostatka što iskazah u njoj. Podložan svemu čovečanskome, od Boga i ljudi dobrijeh milosti ištem, ja, obični, grešni i duhom klonuli u ovom nevoljnim vremenima Velikog Zla i svakojakih oskudica Dragutin Furunović, čiji moto života oduvek beše: ’Stupi stepenicu više i nađi sebi prijatelja.’ Zime Gospodnje 1993. kada ne beše ni papira ni ostaloga – za knjigu ovu, mukom i znojem hranjenu. Nekoliko godina kasnije mrak je vejao na sve strane, a psi, kao i ranije: najpre ujedali pa onda lajali. Đavolski haos i pomračina mržnje. Gozba poraženih, a svi behu poraženi, i oda zlima. Nepotrebni krvavi rat je odjezdio da se nekom drugom prilikom ponovo javi. Sreća silazak, sa mučnim usponom u nadanju, da se umanje muke i bolovi. Da mi umanje bolove i muke šalju mi noći u kojima moram da sanjam. I ja sanjam: kako se penjem, bolestan od radosti, nebeskim lestvicama, stariji za više od jednog veka. I kako me knjiga ova, ispisana na vlastitoj koži, prateći me u stopu, kori, govoreći: ’Bolovao si od neobične bolesti: reč ti beše brža od ćutanja!’ Da je umilostivim rekoh: ’Razlika između dva čoveka, koji sebe smatraju prijateljima, može biti mnogo veća nego između prijatelja i neprijatelja.’ ’Sve je na svetu zagonetka. Strašno mnogo tajni ima. Suviše mnogo zagonetki ugnjetavaju na Zemlji čoveka! Širok je čovek – suviše širok – ja bih ga suzio’, reče mi ona, pozivajući se na misao Dostojevskog, a odobravajući moju. Mrak je za to vreme i dalje vejao na sve strane, iako je od ovog zapisa protekao čitav jedan vek. Šejtanska posla!, glasno rekoh, a onda, budući da (ne)bejah u milosti slova na koži svojoj ispisana, istrgoh parče kože na onom delu, na kome se, kao na pergamentu, jasno razaznavala rečenica (koju će mi ukrasti jevanđelisti Matej, Marko, Luka i Jovan): ’Jer, ko mene voli’ – reče Gospod – ’i ja ću njega zavoleti’. Ona me i sada prati, a pratiće me, znam, i do izdihanija mojega. Leta Gospodnjeg 1996. kada već beše papira i drugog (sem dinara kod mene), ali ne i dovoljno iskrenih i pravih prijatelja“ – Dragutin Furunović. MG (L)

Križanićeva `Kosovka djevojka` ili LGBT pre LGBT-a u modernoj likovnoj umetnosti Srba i Hrvata XX veka...furundzijska posla ili nista od toga?!! Za gladnu rupicu na zidu koja svaku mracnu tajnu zna o čiju šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu šunaglu (OCD, sorry) će sretni vlasnik nepokolebljivo okaciti ovo epohalno delo. Ladies and gentlemen, think about it after you wash yourself of mens` jeez and all the stuff of another man. Ako se na Pjerovoj karikaturi - sa elegijskim prizvukom i subliminalnom simbolikom u poruci - ne nalazi bledolika i muškobanjasta, ljubavnim jadima potresena crnka, endemska vrsta visokog čela sa keceljom u etno motivima, onda se po svemu sudeći radi o blagoj aluziji na osobu muškog pola, pravog furundžiju koji ima jedan ženski hormon više od onoga statičara koji u datom trenutku izigrava topdžiju. Tobože, kaže se furundžija ili zadnji vezni. Upravo on jadan - a ne ona jadna - na gotovo morbidan način sa slike poručuje: `Da se jadna za zelen bor u`vatim...!` Zašto je Pjer odabrao baš najsvetiji srpski politički etnomit emancipujući neku javnu ličnost, priznajući mu da je jednak sa “junak-devojkom” što traži svog dragana koji “mre” kao zalog za obnovu države? O čemu je u stvari reč, moglo bi se saznati jedino uz pomoć vremeplova za going back in time. Najmoćniji topli brat u našoj istoriji bio je komandant Kraljeve Garde Đeneral Petar Živković, mada je izvesno da je na slici Pjerovoj u pitanju neka ina osoba, tanjeg struka i manje korpuletntna. O kome se izvesno radi, ne pomažu ni informacije sa interneta od onih neproverenih sa gay-serbia . com do feljtona Politike ili Vecernjih novosti. Navodno zbog nebuloznih rekla-kazala poput glasine da-je Knez Pavle ispričao Pižonu da-je kralj Petar jednom rekao za svog sina Đorđa: “Ej, kuku meni, gde Đorđa pečati odostrag Mika Alas.” Kralju Petru se nikako nije dopadalo što se njegov sin tako intimno sprijateljio s Petrovićem i kad je pročitao u novinama da Petrović jedno svoje pismo Đorđu završava rečima “Vaš pas na lancu”, rekao je revoltirano: “Kako sme jedan ozbiljan čovek tako šta napisati jednom dečku.” …sada je jasno zašto se ovaj veliki srpski matematičar opredelio za alternativni život među alasima, pristanišnim radnicima i ostalim marginalcima Savamale. U taj kolovrat intriga i trača upao je verovatno Križanić portretišući nekog toplog brata veoma crne zalizane kose tada na udaru smutljivih kuloara. Informacije preuzete sa interneta koje mogu pomoći u otkrivanju portretisanog: Petar Živković ostaje jedna od najintrigantnijih ličnosti naše političke istorije iz perioda koji prethodi slomu Kraljevine Jugoslavije. Nakon više decenija komunizma, tokom kojih je njegovo ime pominjano u negativnim kontekstima, lišeni smo danas jedne ozbiljne studije koja bi razvejala sve predrasude što već decenijama obavijaju njegovo ime i odražavaju se na procenu njegovog političkog učinka. Jer osim što je kao istaknuto vojno lice i političar bez skrupula uspeo da dopre do najviših državnih položaja, te za jedno vreme postane uzdanica samoga kralja i perjanica proklamovane ideologije integralnog jugoslovenstva, Živković je po svemu sudeći bio i jedan od prvih političara u nas o čijoj su se seksualnosti ispredale priče. Iako je sve ostalo na nivou glasina i kazivanja njegovih političkih oponenata i neprijatelja, nije zgoreg napraviti mali osvrt na njegovu ličnost. Bio je jedan od glavnih zaverenika protiv Obrenovića, iako se njegova uloga svela na otključavanje kapija Dvora u noći prevrata. Medjutim, Živković se postepeno udaljava od svojih dojučerašnjih saboraca da bi osnovao Belu ruku, organizaciju koja je svoje uporište imala u vojsci, a bila je direktno suprotstavljena delovanju Crne ruke. U Draškićevim sećanjima (koji je bio jedan od, Živkovićevom zaslugom, smenjenih ađutanata Aleksandrovih), kaže se da je Živković imao uticaj na princa stečen na **veoma sramotan način**. **Aleksandar je toplo voleo Živkovića, kaže princ Đorđe; po Beogradu su se širile grozne glasine o njihovom odnosu** (Mekenzi, Ibid., str 93). Živković je tako sebe vezao za Aleksandra i postao vođa **jedne grupe ozloglašenih i pokvarenih ljudi, koji su se ulagivali njemu i princu Aleksandru** Posedovao je niz kompromitujućih dokumenata o (budućem kralju) Aleksandru i tako ga vezao za sebe, postavši vođa Aleksandrove kamarile koja je kasnije nazvana `Bela ruka`. Pred kraj srpsko-bugarskog rata protiv Turske, major Živković je bio određen da komanduje konjicom Timočke divizije. Posle pobede srpske vojske kod Kumanova, njegova jedinica je poslata da sa Drugom armijom pomogne Bugarima da osvoje Jedrene. Kako je konjica u opsadama neupotrebljiva, Živković i njegovi oficiri su časove provodili u pijančenju i orgijama. Jednog dana je jedan lepo građeni konjanik saopštio svom pretpostavljenom da ga je major Živković naterao da bude aktivni partner u homoseksualnom odnosu sa njim. Komandant Druge armije Stepa Stepanović je zatražio da Živković bude izveden pred vojni sud. Živković se obratio Apisu i ovaj mu je velikodušno pomogao `kako se ne bi ukaljala čast srpske vojske`. Živković je Apisu ovo dobro vratio tako, što je na zahtev regenta Aleksandra `namestio` Solunski proces. U svojim memoarima nesuđeni srpski kralj opisuje jednu od svojih mnogobrojnih svađa sa bratom, kada Đorđe u nastupu besa kaže Aleksandru, tadanjem regentu, između ostalog sledeće: ``Čudo me nisi uporedio sa Pašićevim sinom, koji juri žene po Evropi dok Srbija ratuje, ili sa tvojim prisnim prijateljem Petrom Živkovićem... On doduše ne juri žene... ali je u pozadini... Pričuvaj malo svoje vojnike od njega...``. Aleksandar je mnogo voleo Petra Živkovića i dobro je osetio smisao mojih reči. U Beogradu se svašta govorkalo... Znao sam to i ja, a znao je i Aleksandar. Beogradske priče, o kojima smo često slušali obojica, izazivale su moje osmehe, ali je Aleksandar bio ogorčen zbog njih. Sada, u ovom duelu reči, on nije mogao da svari uvredu. ``Ostavi na miru Živkovića! - uzviknuo je ljutito. - Ako i dalje nastaviš da vređaš oficire, stavicu te pod sud... Dosta mi je.`` (4) Postoje indicije da je odmah po marsejskoj pogibiji vladara, Živković stao uz kneza Pavla Karađorđevića i omogućio mu da tutor nad mladim kraljem postane upravo on, a ne kraljica Marija. Predsednik Vlade Uzunović morao se saglasiti sa tim navodnim aktom o namesništvu, budući da je Knez Pavle uza sebe imao podršku komandanta Garde, generala Petra Živkovića. (7) Ali ta ljubav između kneza Pavla i generala Živkovića nije potrajala. Iako se često koristio Živkovićevim uslugama (8), Kneževu naklonost i podršku pridobio je Milan Stojadinović, svakako najmarkantnija ličnost srpske predratne političke scene. Kneževu podršku imao je prvenstveno zbog svojih reformatorskih ideja, koje su pokazale odlične rezultate na polju finansija. Godine Stojadinovićevog predsedavanja Vladom (1935-39) bile su obeležene intrigama i spletkama koje su uvek dolazile iz iste kuhinje. Uvek je to bio Petar Živković, demon jugoslovenske ideje i siva eminencija Aleksandrovog režima. (9) Pokušaj atentata na Milana Stojadinovića, prilikom njegovog ekspozea u Skupštini, bio je ujedno povod da se Živković ukloni sa pozicije ministra vojnog. Knez Pavle je u organizaciji ovog atentata prepoznao Živkovićev uticaj. Ali zakulisne radnje uperene protiv Stojadinovića i njegove Vlade nisu prestajale. To se naročito videlo tokom Konkordatske krize 1937. Jedan od organizatora tzv. Krvave litije (19. jula), na kojoj su žandarmi ušli u otvoreni sukob sa narodom i sveštenstvom tokom protestnih šetnji prestoničkim ulicama, bio je između ostalih - Petar Živković. Za svoju stvar on je čak pridobio nekoliko srpskih vladika. (10). Pjer KRIZANIC Kosovka djevojka, oko 1935. godine akvarel, 32,5 x 19 cm plus ram koji nije otvaran, signatura dole desno i zapisi autora gore i dole, sve cirilicom zapis i posveta na poledjini zastitnog kartona FOTO-sertifikat Nikola Kusovac Fotografije u prilogu su slikane na dnevnom svetlu a ova malo tamnija je skenirana u visokoj 600 dpi rezoluciji. Znacajan rad u boji kakvih je sacuvano neznatno malo. Petar Pjer Križanić, rodio se 19. maja 1890. godine u Glini. Hrvati kazu:” hrvatski slikar i karikaturist. Novinskom se karikaturom počeo baviti 1909. u Koprivama. Jedan je od utemeljitelja humorističkog lista Jež (1935.). Svoje je karikature objavio u tri knjige, a usporedo se bavio likovnom kritikom….” Srbi kazu:”… srpski karikaturista Petar-Pjer Križanić, jedan od rodonačelnika srpske i jugoslovenske karikature, pisac i esejista, …”, a on sam je napisao: DA VAM SE PREDSTAVIM Sasvim pri kraju XIX veka ugledao sam svetlo dana u Glini, maloj varošici Hrvatske. U tom kraju Banije žive izmešani katolici i pravoslavni, Srbi i Hrvati. Ta dva plemena čuvena su u svetu po tome što već decenijama vode borbu, dokazujući jedni drugima, savršeno istim jezikom, argumentima i izrazima iz Vukovog rečnika da – nisu jedan narod. Ja sam plod te mešavine, jer mi otac beše katolički Hrvat a majka pravoslavna Srpkinja. Prema tome, hteo ne hteo, rodio sam se kao Jugosloven.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Deanović, Ana Čorak, Željka Наслов Zagrebačka katedrala / tekst Ana Deanović, Željka Čorak ; fotografije Nenad Gattin Врста грађе књига ; одрасли, озбиљна (није лепа књиж.) Језик хрватски Година 1988 Издавање и производња Zagreb : Globus : Kršćanska sadašnjost, 1988 Физички опис 369 str. : ilustr. ; 24 cm Други аутори - особа Gattin, Nenad Pejaković, Mladen Збирка Monumenta artis Croatiae. Niz Katedrale : monografije ; 1 ISBN 86-397-0020-6 (Pl. s omotom) Напомене Na omotnoj traci: U povodu 900 godina zagrebačke biskupije i katedrale Štampano dvostubačno Tiraž 4.000 Beleške Str. [373]: Nenad Gatin (1930-1988) / Mladen Pejaković Izvori i bibliografija o zagrebačkoj katedrali: str. 88-90. Предметне одреднице Zagreb – katedrala – 11-19 v УДК 726.6(497.13)"10/1 Загребачка катедрала С Википедије, слободне енциклопедије Пређи на навигацијуПређи на претрагу Катедрала Узнесења блажене Дјевице Марије и светих Стјепана и Ладислава Cathedral of the Assumption of Mary in Zagreb.jpg Основни подаци Оснивање од 13. века, реконструкција 1880.-1906. Место Coat of arms of Zagreb.svg Загреб Хрватска Хрватска Катедрала Узнесења блажене Дјевице Марије и светих Стјепана и Ладислава, познатија као Загребачка катедрала, је једна од најзначајнијих и највећих хрватских културно-историјских грађевина. Задња реконструкција је започета 1880, а завршена је 1906. године. Катедрала се налази у Загребу и религија којој припада је католицизам. У земљотресу који је погодио Републику Хрватску, у марту 2020. године тешко страдала, оштећен је врх јужног торња. Садржај 1 Историја 2 Галерија 3 Референце 4 Спољашње везе Историја Загребачка катедрала је најпре била мала црква, сагрђена између 9. и 11. века. Загребачку бискупију је основао Ладислав I, у 1094. години.[1] Загребачка катедрала је била саграђена у романско-готичком стилу, али су је у 1242. години срушили Татари. Катедралу је касније у 13. веку бискуп Тимотеј обновио, у готском стилу. У 16. веку је катедрала била окружена кулама и зидинама, а између 1633. и 1641, је добила ренесанси торањ, по пројекту Ивана Албертала. Пожари су је више пута уништавали, али највећи ударац је добила током земљотреса у Загребу 1880. године.[2] Након земљотреса катедралу је реконструисао Херман Боле у неоготичком стилу. У 1990. години, је била окружена металном мрежом скела. Стари сатови су скинути а постављени су сатови пречника 3м и 20цм, с тежином око 600кг, а за изградњу ових сатова је било потрошено 8 тона бронзе и месинга. Галерија Слика катедрале на крају 19. века Унутрашњост катедрале - поглед према олтару Загребачка катедрала из ваздуха Главни улаз Референце Ivan Kampuš, Igor Karaman, Tisućljetni Zagreb, Školska knjiga, Zagreb. 1994. ISBN 978-953-0-60584-8. стр. 21, 29. Zagrebačka katedrala u potresu 1880. i njezina današnja obnova Спољашње везе Загребачка катедрала на Викимедијиној остави. Загребачка катедрала Категорије: Саборни храмовиГорњи град – МедвешчакКатолицизам у ХрватскојЦркве у ХрватскојГрађевине у ЗагребуТуризам у Загребу Zagrebačka katedrala Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije Idi na navigacijuIdi na pretragu Zagrebačka katedrala {{{opis_slike}}} Lokacija Zagreb, Hrvatska Koordinate 45°48′52″N 15°58′47″E / 45.81444°N 15.97972°E Arhitekt Hermann Bollé (Friedrich von Schmidt) Godine izgradnje 1880. - 1906. Renoviran 1990. - 1997. Religija Katoličanstvo Patron Sveta Marija Arhitektonski stil neogotika Materijal cigla, kamen Dimenzije 77 x 48,20 x 108 m Zagrebačka katedrala punim nazivom Katedrala Uznesenja Blažene Djevice Marije i svetih Stjepana i Ladislava je neogotička bazilika u Zagrebu, smještena je na Kaptolu. Zagrebačka katedrala je najveća hrvatska sakralna građevina, duga 77 m, široka 48,2 m, visoka 108 m, a u njezinu unutrašnjost površine od 1617 m² može stati 5000 ljudi.[1] Sadržaj/Садржај 1 Historija crkve 2 Orgulje 3 Izvori 4 Vanjske veze Historija crkve Pretpostavlja se da je na mjestu današnje katedrale, stajala mala crkvica sagrađena negdje između 9. i 11. vijek, čija se daljnja sudbina ne zna. Ono što se pouzdano zna, je da se ubrzo nakon osnivanja Zagrebačke biskupije (oko 1094.) počelo se s gradnjom veće romaničke crkve, ali kako se gradnja oduljila (trajala je do 1217.) građevina je dobila i gotička obilježja. Za provale Tatara 1242.[2] teško je oštećena, pa ju je biskup Timotej (1263. – 1287.) počeo temeljito restaurirati u gotičkom stilu.[2] Obnova je nastavljena i kroz 14. i 15. vijek, a u 16. vijeku je i utvrđena zidinama i kulama, da bi svoj konačni izgled dobila u 17. vijeku kad je uz nju izgrađen masivni renesansni zvonik.[2] Zagrebačka katedrala prije potresa 1880. Više put je stradala od požara, ali je njen definitivni kraj bio veliki potres 1880.[2] kad je zaključeno da joj je statika toliko narušena da ju je bolje srušiti i podići novu građevinu na njezinom mjestu. Nacrti za izgradnju nove katedrale naručeni su kod bečkog eksperta za neogotiku Friedricha von Schmidta. On ih je napravio, ali kako nije mogao doći u Zagreb, poslao je svog mladog asistenta Hermanna Bolléa. koji je od 1880. do 1906. podigao građevinu, temeljno izmjenivši projekt Schmidta, tako da je današnja trobrodna katedrala sa dva vitka tornja i visokim krovištem, zapravo njegovo djelo. Katedrala za vrijeme gradnje oko 1900. Temeljito je preuređen i enterijer bazilike, izbačeni su stari barokni oltari i podignuti novi, umjesto starih grobnica biskupa i plemstva sagrađena je nova grobnica iza glavnog oltara. U njoj su sahranjeni; Petar Zrinski i Fran Krsto Frankopan, nakon što su njihovi posmrtni ostatci preneseni 1919. iz Bečkog Novog Mjesta. Tu su i grobnice posljednja tri zagrebačka nadbiskupa: Alojzija Stepinca, Franje Šepera i Franje Kuharića.[2] Više galerije tornja su bile zatvorene 1938. zbog nekoliko samoubojstava.[3] Orgulje Njemačka tvrtka E.F. Walcker je izgradila orgulje zagrebačke katedrale 1855. godine s 52 registra. Tada glazbalo je imalo tri manuala s pedalom. Nakon nekoliko pregrađivanja orgulje danas imaju 78 registra na četiri manuala s dispozicijom (2005. g.)[4]: I. manual C–a3 1. Prinzipal 16′ 2. Tibia 16′ 3. Diapason 8′ 4. Gemshorn 8′ 5. Copula 8′ 6. Gamba 8′ 7. Dolce 8′ 8. Flöte 8′ 9. Nasard 5 1/3′ 10. Oktave 4′ 11. Copula minor 4′ 12. Dolce 4′ 13. Quinte 2 2/3' 14. Superoktav 2' 15. Blockflöte 2' 16. Mixtur VI 2 2/3' 17. Zimbel IV 1 1/3' 18. Fagott 16' 19. Trompete 8' II. manual C–a3 20. Bourdon 16′ 21. Principal 8′ 22. Copula 8′ 23. Viola d'amour 8′ 24. Flauto 8′ 25. Salicional 8′ 26. Diapason 4′ 27. Traversflöte 4′ 28. Superoktav 2′ 29. Quinte 1 1/3' 30. Sesquialter II 2 2/3' 31. Cornett V 8′ 32. Scharff IV 1′ 33. Vox humana 8' 34. Schalmey 4' Tremulant III. manual C–a3 35. Quintatön 16′ 36. Geigenprinzipal 8′ 37. Fugara 8′ 38. Hohlflöte 8′ 39. Dulciana 8′ 40. Aeoline 8′ 41. Voix celeste 8′ 42. Flauto amabile 4′ 43. Viola 4′ 44. Nasard 2 2/3′ 45. Flautino 2′ 46. Mixtur IV 2 2/3′ 47. Physharmonica 8′ 48. Oboe 8' 49. Trompete harmon 8′ IV. manual C–a3 50. Hornprinzipal 8′ 51. Traversflöte 8′ 52. Viola 8′ 53. Unda maris 8′ 54. Ital. Prinzipal 4′ 55. Blockflöte 4′ 56. Nasard 2 2/3' 57. Schwiegel 2′ 58. Sifflöte 1′ 59. Terzian II 1 3/5' 60. Großmixtur VI 61. Tuba magna 16' 62. Tuba mirabilis 8' 63. Vox humana 8' 64. Clairon 4' Tremulant Pedal C–f1 65. Grand Bourdon 32′ 66. Prinzipalbass 16′ 67. Subbass 16′ 68. Violonbass 16′ 69. Octavbass 8′ 70. Hohlflötenbass 8′ 71. Violoncello 8′ 72. Flöte 4′ 73. Cornett IV 5 1/3′ 74. Bombardon 32′ 75. Tuba 16′ 76. Posaune 8′ 77. Clarine 4′ 78. Singend Kornett 2′ Spojnice: I/P, II/P, III/P, IV/P, Super I/P, Super II/P, Super III/P, Super IV/P, II/I, III/I, IV/I, Sub I, Sub II/I, Sub III/I, Sub IV/I, Super I, Super II/I, Super III/I, Super IV/I, III/II, IV/II, Sub III/I, Sub IV/II, Super IV/II, IV/III, Sub IV/III, Super IV/III 999-struki generalni slagar, dvostruki razdijeljeni slagar, sekvencer naprijed i nazad, automatični pedal, Crescendo, način isključenih generalnih jezičnih registra, način isključenog ručnog registranja, način pojedinačno isključenih jezičnih registra, Tutti, Pleno, Schweller III, Schweller IV. Pneumatični sustav s čunjima uz elektropneumatično upravljanje trakture. Izvori "Zagrebačka katedrala" (hrvatski). Glas Koncila. Pristupljeno 29. 11. 2012. "Povijest katedrale " (hrvatski). Glas Koncila. Pristupljeno 29. 11. 2012. "Vreme", 6. dec. 1938 (ćirilica) Orgulje Zagrebačke katedrale 23. 11. 2017. Vanjske veze Commons-logo.svg Zagrebačka k

U dobrom stanju, tvrdi povez sa zaštitnim omotom, veliki format. Najlepše građevine i prostori sveta U seriji od dvanaest knjiga prikazano je stotinu najlepših građevina i prostora sveta svih epoha, iz najrazličitijih istorijskih i geografskih, kulturnih i društvenih sredina. Građevine grupisane po sadržini i nameni u ovoj vrsti antologije arhitekture izvanredno ocrtavaju graditeljske ideje i neimarsku veštinu kroz vekove. Uz ogromne razlike u načinu shvatanja prostora i kuće, u oblicima i materijalima koji se koriste, uza sve razlike u podneblju i u načinu života, što i uslovljava građevine, ove sjajne primere arhitekture potpuno povezuje i ujedinjava živ i čitljiv »letopis sveta« koji potvrđuje čovekov stvaralački genije i njegove ogromne graditeljske moći. Ajfelova kula pored Stounhendža, Olimpijski stadion u Minhenu pored Dubrovnika, Pestum, Sagrada Familia u Barseloni, Akropolis, dvorci na Loari, Angkor Vat, Sveta Sofija, Kapela u Ronšanu, Opera Sidneju, džamija u Mostaru, Piza, Delfi, Zabranjeni grad u Pekingu i Kineski zid, Carska palata u Kjotu, Katedrala u Meksiku, Karnak u Egiptu, Maču Pikču u Peruu, sinagoga u Pragu i mnoga druga zdanja i ambijenti prirodi i u građenom prostoru izazivaju istinsko divljenje pred nepresušnim graditeljskim idejama i snagom neimara da trajno obeleže svoje vreme odgovarajući na pitanja života oblicima kuća. Dve vrline krase ovo dvanaestoknjižje arhitekture. Prva je u najboljoj tradiciji ovog našeg veka razvoja vizuelnog dokumenta: izvanredan fotografski i likovni materijal koji i čini osnovicu edicije. Svaki od hiljadu fotografskih snimaka uvršćenih u izdanje odlikuje se visokim estetskim kvalitetom, ali je, osim toga, odabran i ugrađen kao namenski deo priče koju autor želi da nam ispriča. Tako svaka fotografija ili beleži izgled čineći to iz različitih ali smišljenih uglova da bi se dočarala celina, ili se zadržava na pojedinosti po nečemu karakterističnoj a po priču neophodnoj, ili dočarava samu atmosferu zdanja, ili... Uzaludno je i pokušati nabrojati sve sadržaje koje nudi sočivo foto-kamere istraživačkom oku čitaoca. To bogatstvo upotpunjuje s merom i brižljivošću izabran likovni materijal pronađen među starim gravirama, dokumentima, neimarskim crtežima i planovima. Tekstom — koji je druga vrlina ove edicije — dopunjava se i razrađuje likovno pismo knjiga. Pristup koji je izabrao Flavio Konti, profesor istorije arhitekture na Milanskom univerzitetu, savetnik organizacije Unesko i izdavač, a koji su dosledno prihvatili i autori kojima je poverio obradu pojedinih poglavlja, ređe se sreće u literaturi čiji su autori ljudi od struke. Naime, Konti pokušava, i to s uspehom, premda i s dozom južnjačke leporečivosti, da o vrhuncima čovekovog neimarstva piše običnim jezikom, bliskim i razumljivim svakom čitaocu, da govori skoro neobavezno, anegdotski, onako kako bi raspoloženi znalac govorio u krugu prijatelja zapodene li se ta tema. On se tako ne libi da zapažanja i razmišljanja uz neophodne podatke potpiše pod fotografiju, ne zaobilazi ni svoje viđenje istorije, ni zaključke o uzrocima nastanka određenih arhitektonskih dela, ni poimanje njihove duboke socijalne, političke i kulturne uzrokovanosti. Dodajmo da nam se autor u tim ` razmišljanjima iskazuje kao svestrano obrazovan čovek, kao humanista i mislilac koji pre svega vodi računa o humanom sadržaju, držeći uvek stranu pravdi i potlačenima i priznajući moći i sili samo onoliko koliko im se mora priznati. Stoga čitalac često zatiče sebe kako polemiše sa štivom koje drži pred sobom i kako iza veličanstvenih pročelja i pod senovitim lukovima nazire čoveka i istražuje uzročno-posledični sled njegove sudbine. Otprilike onako kako u svakodnevici komunicira sa autorom dobrog novinskog ili publicističkog teksta koji ga je zainteresovao. I kolo DOMOVI KRALJEVA Versajski dvorac (Francuska) Zabranjeni grad (Kina) Persepolis (Iran) Kremli (Sovjetski Savez) Vavel (Poljska) Londonski tauer (Engleska) Kraljevska palata u Knososu (Grčka) Dvorac Hradčan i (Čehoslovačka) HRAMOVI MOĆI Alhambra (Španija) Rimski forum (ltalija) Hajdelberški zamak (SR Nemačka) Sveti Petar u Rimu (Italija) Karnak (Egipat) Carska palata U Kjotu (Japan) Bienhof (Holandija) Edinburški zamak (Škotska) SJAJ BOGOVA Milanska katedrala (Italija) Kandarija Madadev (Indija) Katedrata sv. Stefana u Beču (Austrija) Vestminsterska opatija (Engleska) Horjudži u Nari (Japan) Careva džamija u Isfahanu (Iran) Bogdrodičina crkva u Šartru (Francuska) Katearala u Gradu Meksiku (Meksiko) II kolo ARHITEKTURA, ČOVEK, PODNEBLJE Dubrovnik (Jugoslavija) Velika džamija u Kordobi (Španija) Zapadni zid (Jerusalim) Medina u Marakešu (Maroko) Bazar u Damasku (Sirija) Ćaba (Saudijska Arabija) Maču Pikču (Peru) Veliki trg u Salamanki (Španija) Francuska četvrt u Nju Orleansu (Sjedinjene Američke Države) Dablin Džemsa Džojsa (Irska) RASKOŠ RELIGIJA Crkva sv. Marka u Veneciji (Italija) Bogorodičina crkva u Parizu (Francuska) Staro-Nova sinagoga u Piragu (Čehoslovačka) Manastir Melk (Austrija) Katedrala u Kelnu (SR Nemačka) Sveta Sofija ( Turska) Katedrala u Kusku (Peru) Angkor Vat (Kampućija) IZAZOV PRIRODI Piramide u Gizi (Egipat) Veliki kineski zid (Kina) Opservatorija u Džajpuru (Indija) Abu Simbel (Egipat) Rio i Glava šečera (Brazil) Empajer Stejt Bilding (Sjedinjene Američke Države) Most Golden Gejt (Sjedinjene Američke Države) Opera u Sidneju (Australija) III kolo GRAĐEVINE IZ SNA NEIMARA Dvorac Fontenblo (Francuska) Eskorijal (Španija) Tadž Mahal (Indija) Dvorac Belvedere (Austrija) Crkva Sagrada Familia (Španija) Korbizjeova kapela u Ronšanu (Francuska) Crkva na Taivalahtiju (Finska) Muzej Gugenhajm (Sjedinjene Američke Države) SVETIŠTA MISTICIZMA Svetogorski manastiri (Grčka) Hramovi Pestuma (Italija) Kameniti hramovi Petre (Jordan) Bazilika svetog Franje (Italija) Dvorska kapela u Ahenu (SR Nemačka) Katedrala u Monrealu (Italija) Svetište Santjago di Kompostela (Španija) Manastir Rila (Bugarska) NOVI SPOMENICI Stounhendž (Engleska) Most na reci Gar (Francuska) Stavkirke u Urnesu (Norveška) Ajfelova kula (Francuska) Panamski kanal (Panama) Liver Bilding (Sjedinjene Američke Države) Huver Dam (Sjedinjene Američke Države) Platforma Grejtorp (Severno more) Aerodrom »Šarl de Gol« (Francuska) Olimpijski stadion u Minhenu (SR Nemačka) IV kolo POD OKRILJEM VERE Krstionica San Đovani u Firenci (Italija) Delfijsko proročište (Grčka) Opatija Mon-Sen-Mišel (Francuska) Čudesni trg u Pizi (Italija) Piramide Teotiuakana (Meksiko) Hram Borobudur na Javi (Indonezija) Hram Budinog zuba u Kandiju (Šri Lanka) Stari grad Mostar Jugoslavija) U ČAST DEMOKRATIJE Atinski akropolj (Grčka) Bazelska opština (Švajcarska) Zgrada berze u Kopenhagenuf (Danska) Londonski Parlament (Engleska) Zgrada opštine u Antverpen (Belgija) Bela kuća (SAD) Opština u Stokholmu (Švedska) Zgrada parlamenta u Braziliji SVET ZADOVOLJSTVA Hempton Kort (Engleska) Petradvarjec (SSSR) Dvorac Mirabel u Salcburgu (Austrija) Dvorac San Susi u Potsdamu (DR Nemačka) Španski trg u Rimu (Italija) Maharanin dvorac u Udajpuru (Indija) Dvpraic Aze-le-Rido (Francuska) Kazino u Dovilu (Francuska)

Prvo izdanje iz 1966! Školska posveta na predlistu, inače bez podvlačenja i drugog pisanja. Autor - osoba Crnjanski, Miloš, 1893-1977 = Crnjanski, Miloš, 1893-1977 Naslov Kod Hyperborejaca. 1-2 / Miloš Crnjanski Ostali naslovi Kod Hiperborejaca Vrsta građe roman Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1966 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta ; Novi Sad : Matica srpska ; Zagreb : Mladost ; Sarajevo : Svjetlost, 1966 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 414 str. ; 378 str. ; 20 cm Zbirka Sabrana dela Miloša Crnjanskog ; ǂknj. ǂ7-8 (Plast.) Hiperborejci [grč. hyperbóre(i)os, hiper-, Boréas sever], u grčkoj mitologiji, narod na krajnjem severu Evrope gde se ne može dospeti ni kopnom, ni morem, žive u miru i izobilju. Rečnik stranih reči i izraza, Ivan Klajn i Milan Šipka To je mišljenje Grka, u stvari možete reći mit, a možete reći i konstrukcija, filozofska, jer ima i jednog i drugog, da postoji iza Boreje, iza severnog vetra, zemlja sva u suncu, večnom, gde ljudi žive vrlo srećni, u stvari posle smrti, ali žive vrlo srećni, i to su Hipeborejci, jer prema grčkoj reči, to znači, oni koji su iznad severnih predela. Miloš Crnjanski, fragment jednog razgovora Za Crnjanskog Hiperboreja nije morala da bude ni geografski, ni filozofski tačna. Reč je poslužila kao simbol za putovanja piščeva po severnim predelima, do Jan Majena, Islanda, do Špicberških ostrva. Te vizije severnih predela koje je posetio 1937. godine, kao i vizije moreplovaca i istraživača koji su svoje živote ostavili u potrazi za mitskom zemljom, Crnjanski će upotrebiti pišući u Rimu, 1940. i 1941. godine, o svom životu. Reč je o jednom prelomnom istorijskom trenutku, na izmaku piščevog službovanja u jugoslovenskom poslanstvu, pred ulazak u rat. U tom će nevezanom razgovoru sa samim sobom iskoristiti sve svoje doživljaje, sva svoja razmišljanja. Crnjanski je govorio da je čitava ova knjiga niz malih novela, malih priča o proživljenom, ali i o životima ljudi koje je sreo. Kod Hiperborejaca u stvari znači tamo negde, iza sunca, na rubu sveta. Žanrovski neodrediva, ova knjiga predstavlja novi oblik romana i novu prozu, o kojoj je i sam Crnjanski pisao. Ima elemenata putopisa, memoara, poezije, romana, pa i pamfleta. Izatkana je od uspomena, lutanja, beležaka, promišljanja i utisaka čoveka koji zna da ni zakoni, ni granice, ni rastojanja ne mogu da prepreče put sumornoj magli koja se širi u svemu što je ljudsko. Rad, sve struke, java, život, sve to gubi smisao i snagu pred jednom tajanstvenom tugom, koja je u prirodi, večna i neizbežna. Na kraju je opet smrt, koja se diže kao grdna senka jedne lađe. Ističući značaj nefikcionalnog u umetničkoj prozi, Crnjanski, takođe, beleži da su: Memoari uvek bili najbolji deo književnosti, osobito kad nisu doslovce verni. U svesti lica koje pripoveda okovanog u sadašnjem trenutku preklapaju se vlastite projekcije u vremenu i prostoru, poput ideje sumatraizma, samo što su veze koje se sada uspostavljaju veze sa samim sobom u nekim udaljenim vremenima i meridijanima. Ceo svet postaje njegov, a prošlost i daljina nestaju u njemu, dok ga putovanja kroz severne predele vezuju za večnost. Pored glasa pripovedača u Hiperborejcima odjekuju i tuđi glasovi, tuđi jezici. Stihovima italijanskih i starofrancuskih pesnika, rečima polarnih istraživača, skandinavskih dramaturga, mekoćom poljskog jezika uspostavljaju se veze sa nekim od ključnih motiva klasične i moderne literature. U jednom intervjuu 1962. godine, Crnjanski će reći: U mojoj knjizi Kod Hiperborejaca nameravam da pokažem da sve što pojedinac može da stvori prekida smrt. Knjiga je prvi put objavljena 1966. godine u izdanju beogradske Prosvete, u okviru Sabranih dela Miloša Crnjanskog. Monumentalna hronika nemirnog doba i nestalnosti postojanja. I pitam se otkud ta strašna lakomislenost, kojom se, u mladosti, odlazi u stranu zemlju? Je li to zato, što nam se čini da je život dug i da ima vremena da se vratimo? ...To znači, očigledno, da je čoveku potrebno, da zna, da se nekud ne može više vratiti, pa da uvidi kako je tamo sretan bio. Kao diplomatski službenik Kraljevine Jugoslavije, Miloš Crnjanski je boravio u Rimu od 1938. do 1941. godine i bio svedok jedne epohe. Dvadeset pet godina kasnije, po povratku iz mučnog i nametnutog egzila, objavljuje jedan od najneobičnijih romana napisanih na srpskom jeziku – Kod Hiperborejaca. Život diplomate u Italiji uoči Drugog svetskog rata samo je okvir za sliku evropskog severa i juga, pred katastrofu koja će potresti osnove civilizacije. Tvoreći suptilne paralele sa Geteovim i Stendalovim šetnjama po Rimu, ispod senke gigantske Mikelanđelove figure, Crnjanski tumači ljude, pojave, predele, istoriju i umetnička dela. Oštrom oku genijalnog pisca neće promaći nijedan skriveni detalj koji će mu pomoći da protumači intimne i istorijske događaje podjednako. S lakoćom svojstvenom pripovednom virtuozu, Crnjanski će voditi čitaoca do oktrića mehanizama koji od naizgled nespojivih i rasutih fragmenata grade jednu sasvim konkretnu, ličnu istoriju određenu egzistencijalnim autsajderstvom, u isto vreme preobražavajući se u žive slike jedne dramatične epohe. Jedinstven roman, neuporediv ni sa jednim drugim delom u srpskoj književnosti. Miloš Crnjanski je rođen 1893. godine u Čongradu, školovao se kod fratara pijarista u Temišvaru, studirao u Rijeci i Beču, završio komparativnu književnost, istoriju i istoriju umetnosti u Beogradu. U međuratnom periodu bio je profesor i novinar, istaknuta figura modernističke književnosti, polemičar u nizu raznorodnih pravaca, urednik antikomunistički orijentisanog lista Ideje. Kao niži diplomatski službenik, kao ataše za štampu i dopisnik Centralnog presbiroa, boravio je u Berlinu (1929–1931, 1935–1938) i Rimu (1938–1941). Kao novinar, specijalni dopisnik i reportažni pisac reprezentativnih beogradskih listova Politika i Vreme, izveštavao je iz Španskog građanskog rata i iz skandinavskih zemalja. Drugi svetski rat ga je zatekao u Rimu, odakle je – posle nemačke okupacije i rasparčavanja Kraljevine Jugoslavije 1941. godine – sproveden, poput ostalih diplomatskih službenika, za Madrid i Lisabon. U 1941. godini priključio se emigrantskoj vladi Kraljevine Jugoslavije u Londonu. Budući da je bio novinar izrazito antikomunističke orijentacije, otpušten je iz diplomatske službe 1945. godine. Ostao je u emigraciji, u Londonu, u periodu između 1945. i 1966. godine. Označen kao predratni simpatizer pronemačke politike nije mogao dobiti prikladno zaposlenje – radio je kao knjigovođa u obućarskoj radnji i prodavac knjiga, ostajući često bez posla i u krajnjoj životnoj oskudici. Tek 1966. godine dozvoljeno mu je da se vrati u Beograd, u kojem je umro 1977. godine. Kao romansijer, pesnik, putopisac, dramski pisac, pripovedač, novinar, on je obeležio i istorijsku i književnu pozornicu srpskog jezika. U svojoj životnoj i umetničkoj sudbini spojio je neka od najznačajnijih svojstava srpske i evropske istorije: visoku umetničku vrednost, samotništvo i siromaštvo, apatridsku sudbinu koja je postala evropska sudbina pisca, nepoznatost i privatnost egzistencije kao sadržaj savremenog duhovnog lika. Vrativši se u Beograd, svom lutalaštvu pripojio je povratak u zavičaj. I premda nikada nije u javnoj svesti imao onaj značaj i ono mesto koje je zasluživao kako po osećajnosti i duhovnosti svojih dela tako i po savršenstvu njihovog umetničkog izraza, Miloš Crnjanski ostaje najveći srpski pisac u dvadesetom veku. MG46 (N)