Prvo izdanje iz 1966! Odlično očuvano! Autor - osoba Crnjanski, Miloš, 1893-1977 = Crnjanski, Miloš, 1893-1977 Naslov Kod Hyperborejaca. 1-2 / Miloš Crnjanski Ostali naslovi Kod Hiperborejaca Vrsta građe roman Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1966 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta ; Novi Sad : Matica srpska ; Zagreb : Mladost ; Sarajevo : Svjetlost, 1966 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 414 str. ; 378 str. ; 20 cm Zbirka Sabrana dela Miloša Crnjanskog ; ǂknj. ǂ7-8 (Plast.) Hiperborejci [grč. hyperbóre(i)os, hiper-, Boréas sever], u grčkoj mitologiji, narod na krajnjem severu Evrope gde se ne može dospeti ni kopnom, ni morem, žive u miru i izobilju. Rečnik stranih reči i izraza, Ivan Klajn i Milan Šipka To je mišljenje Grka, u stvari možete reći mit, a možete reći i konstrukcija, filozofska, jer ima i jednog i drugog, da postoji iza Boreje, iza severnog vetra, zemlja sva u suncu, večnom, gde ljudi žive vrlo srećni, u stvari posle smrti, ali žive vrlo srećni, i to su Hipeborejci, jer prema grčkoj reči, to znači, oni koji su iznad severnih predela. Miloš Crnjanski, fragment jednog razgovora Za Crnjanskog Hiperboreja nije morala da bude ni geografski, ni filozofski tačna. Reč je poslužila kao simbol za putovanja piščeva po severnim predelima, do Jan Majena, Islanda, do Špicberških ostrva. Te vizije severnih predela koje je posetio 1937. godine, kao i vizije moreplovaca i istraživača koji su svoje živote ostavili u potrazi za mitskom zemljom, Crnjanski će upotrebiti pišući u Rimu, 1940. i 1941. godine, o svom životu. Reč je o jednom prelomnom istorijskom trenutku, na izmaku piščevog službovanja u jugoslovenskom poslanstvu, pred ulazak u rat. U tom će nevezanom razgovoru sa samim sobom iskoristiti sve svoje doživljaje, sva svoja razmišljanja. Crnjanski je govorio da je čitava ova knjiga niz malih novela, malih priča o proživljenom, ali i o životima ljudi koje je sreo. Kod Hiperborejaca u stvari znači tamo negde, iza sunca, na rubu sveta. Žanrovski neodrediva, ova knjiga predstavlja novi oblik romana i novu prozu, o kojoj je i sam Crnjanski pisao. Ima elemenata putopisa, memoara, poezije, romana, pa i pamfleta. Izatkana je od uspomena, lutanja, beležaka, promišljanja i utisaka čoveka koji zna da ni zakoni, ni granice, ni rastojanja ne mogu da prepreče put sumornoj magli koja se širi u svemu što je ljudsko. Rad, sve struke, java, život, sve to gubi smisao i snagu pred jednom tajanstvenom tugom, koja je u prirodi, večna i neizbežna. Na kraju je opet smrt, koja se diže kao grdna senka jedne lađe. Ističući značaj nefikcionalnog u umetničkoj prozi, Crnjanski, takođe, beleži da su: Memoari uvek bili najbolji deo književnosti, osobito kad nisu doslovce verni. U svesti lica koje pripoveda okovanog u sadašnjem trenutku preklapaju se vlastite projekcije u vremenu i prostoru, poput ideje sumatraizma, samo što su veze koje se sada uspostavljaju veze sa samim sobom u nekim udaljenim vremenima i meridijanima. Ceo svet postaje njegov, a prošlost i daljina nestaju u njemu, dok ga putovanja kroz severne predele vezuju za večnost. Pored glasa pripovedača u Hiperborejcima odjekuju i tuđi glasovi, tuđi jezici. Stihovima italijanskih i starofrancuskih pesnika, rečima polarnih istraživača, skandinavskih dramaturga, mekoćom poljskog jezika uspostavljaju se veze sa nekim od ključnih motiva klasične i moderne literature. U jednom intervjuu 1962. godine, Crnjanski će reći: U mojoj knjizi Kod Hiperborejaca nameravam da pokažem da sve što pojedinac može da stvori prekida smrt. Knjiga je prvi put objavljena 1966. godine u izdanju beogradske Prosvete, u okviru Sabranih dela Miloša Crnjanskog. Monumentalna hronika nemirnog doba i nestalnosti postojanja. I pitam se otkud ta strašna lakomislenost, kojom se, u mladosti, odlazi u stranu zemlju? Je li to zato, što nam se čini da je život dug i da ima vremena da se vratimo? ...To znači, očigledno, da je čoveku potrebno, da zna, da se nekud ne može više vratiti, pa da uvidi kako je tamo sretan bio. Kao diplomatski službenik Kraljevine Jugoslavije, Miloš Crnjanski je boravio u Rimu od 1938. do 1941. godine i bio svedok jedne epohe. Dvadeset pet godina kasnije, po povratku iz mučnog i nametnutog egzila, objavljuje jedan od najneobičnijih romana napisanih na srpskom jeziku – Kod Hiperborejaca. Život diplomate u Italiji uoči Drugog svetskog rata samo je okvir za sliku evropskog severa i juga, pred katastrofu koja će potresti osnove civilizacije. Tvoreći suptilne paralele sa Geteovim i Stendalovim šetnjama po Rimu, ispod senke gigantske Mikelanđelove figure, Crnjanski tumači ljude, pojave, predele, istoriju i umetnička dela. Oštrom oku genijalnog pisca neće promaći nijedan skriveni detalj koji će mu pomoći da protumači intimne i istorijske događaje podjednako. S lakoćom svojstvenom pripovednom virtuozu, Crnjanski će voditi čitaoca do oktrića mehanizama koji od naizgled nespojivih i rasutih fragmenata grade jednu sasvim konkretnu, ličnu istoriju određenu egzistencijalnim autsajderstvom, u isto vreme preobražavajući se u žive slike jedne dramatične epohe. Jedinstven roman, neuporediv ni sa jednim drugim delom u srpskoj književnosti. Miloš Crnjanski je rođen 1893. godine u Čongradu, školovao se kod fratara pijarista u Temišvaru, studirao u Rijeci i Beču, završio komparativnu književnost, istoriju i istoriju umetnosti u Beogradu. U međuratnom periodu bio je profesor i novinar, istaknuta figura modernističke književnosti, polemičar u nizu raznorodnih pravaca, urednik antikomunistički orijentisanog lista Ideje. Kao niži diplomatski službenik, kao ataše za štampu i dopisnik Centralnog presbiroa, boravio je u Berlinu (1929–1931, 1935–1938) i Rimu (1938–1941). Kao novinar, specijalni dopisnik i reportažni pisac reprezentativnih beogradskih listova Politika i Vreme, izveštavao je iz Španskog građanskog rata i iz skandinavskih zemalja. Drugi svetski rat ga je zatekao u Rimu, odakle je – posle nemačke okupacije i rasparčavanja Kraljevine Jugoslavije 1941. godine – sproveden, poput ostalih diplomatskih službenika, za Madrid i Lisabon. U 1941. godini priključio se emigrantskoj vladi Kraljevine Jugoslavije u Londonu. Budući da je bio novinar izrazito antikomunističke orijentacije, otpušten je iz diplomatske službe 1945. godine. Ostao je u emigraciji, u Londonu, u periodu između 1945. i 1966. godine. Označen kao predratni simpatizer pronemačke politike nije mogao dobiti prikladno zaposlenje – radio je kao knjigovođa u obućarskoj radnji i prodavac knjiga, ostajući često bez posla i u krajnjoj životnoj oskudici. Tek 1966. godine dozvoljeno mu je da se vrati u Beograd, u kojem je umro 1977. godine. Kao romansijer, pesnik, putopisac, dramski pisac, pripovedač, novinar, on je obeležio i istorijsku i književnu pozornicu srpskog jezika. U svojoj životnoj i umetničkoj sudbini spojio je neka od najznačajnijih svojstava srpske i evropske istorije: visoku umetničku vrednost, samotništvo i siromaštvo, apatridsku sudbinu koja je postala evropska sudbina pisca, nepoznatost i privatnost egzistencije kao sadržaj savremenog duhovnog lika. Vrativši se u Beograd, svom lutalaštvu pripojio je povratak u zavičaj. I premda nikada nije u javnoj svesti imao onaj značaj i ono mesto koje je zasluživao kako po osećajnosti i duhovnosti svojih dela tako i po savršenstvu njihovog umetničkog izraza, Miloš Crnjanski ostaje najveći srpski pisac u dvadesetom veku. MG26 (L)

Predgovor Ova knjiga predstavlja udžbenik za programski jezik Java za široki krug čitalaca. Knjigu mogu da koriste i početnici u programiranju, ali poznavanje osnovnih pojmova iz objekt-no-orijentisanog programiranja i programskih jezika C/C++ ili C# znatno olakšava da se sa-vlada materija iz ove knjige. Programski jezik Java izložen je u obimu koji može da zadovoljava i naprednije nepro-fesionalne programere. Od ogromne standardne biblioteke tipova (klasa), koja prati jezik Java, objašnjeni su samo delovi koji su potrebni za efikasno programiranje pri rešavanju većine problema relativno visoke složenosti. Jedini način da se nauči neki programski jezik jeste da se pišu programi na njemu. Ova knjiga je u potpunosti podređena tom osnovnom načelu. Uvodno poglavlje 1 sadrži informacije korisne pre svega za početnike: osnovne pojmo-ve objektno-orijentisanog programiranja, glavne osobine programskog jezika Java i načine obrade programa u tekstualnom i grafičkom okruženju. U poglavlju 2 obrađeni su podaci koji su predmet obrade u programima. Objašnjen je pojam tipa podataka, načini definisanja i korišćenja skalarnih brojčanih, znakovnih, logič-kih i tekstualnih podataka. Da bi što pre mogli da se pišu potpuni programi u ovom pogla-vlju su obrađene i ulazna i izlazna konverzija brojčanih podataka. Naime, programi koji ne čitaju početne podatke i ispisuju rezultate nemaju nikakvu upotrebnu vrednost.Poglavlje 3 posvećeno je operatorima i načinima sastavljanja izraza pomoću njih. Tu su obrađeni operatori jezika Java koji čitaocu s prosečnim matematičkim obrazovanjem ne bi trebalo da budu strani. Prikazivanje nekih specifičnijih operatora je odloženo za kasnije. Kao proširenje skupa operatora dat je i pregled važnijih standardnih bibliotečkih funkcija koje postoje u jeziku Java. Odabrane su funkcije koje se odnose na opštepoznate pojmove iz matematike i na obradu već objašnjenih tipova podataka. U poglavlju 4 prikazane su naredbe koje predstavljaju jedinične obrade u programima. Pored prostih naredbi obrađene su složene naredbe jezika Java koje omogućavaju sastavlja-nje složenih programa na efikasan i pregledan način: uslovno izvršavanje (selekcije), više-struko izvršavanje (ciklusi) delova programa i upravljačke naredbe (skokovi). Iz matematike dobro poznati nizovni tipovi: vektori, matrice i višedimenzionalni nizovi obrađeni su u poglavlju 5. Izučavanje objektno-orijentisanog programiranja počinje u poglavlju 6 o klasama. Klase su složeni tipovi podataka koji programerima omogućuju modeliranje objekata iz realnog života. Sastoje se od polja čije vrednosti čine stanja primeraka klasa i metoda koje definišu moguće načine korišćenja tih polja. Primerci klasa su podaci klasnih tipova i nazivaju se objektima. Jedan od važnih elemenata ispravnog rada programa je pravilna inicijalizacija ob-jekata. Programski jezik Java omogućava grupisanje srodnih klasa u pakete. U poglavlju 7 ob-rađeni su paketi: njihovo formiranje i korišćenje. Prikazani su i važniji elementi dva najčeš-će korićena standardna paketa. Poglavlje 8 posvećeno je sledećem fundamentalnom konceptu objektno-orijentisanog programiranja, nasleđivanju. U grupama podataka koje su predstavljene klasama mogu da se uoče podgrupe sa nekim specifičnijim osobinama. Te podgrupe, predstavljene potklasa-ma, nasleđuju osobine širih grupa, natklasa. Član podgrupe uvek može da se koristi i kao član opštije nadgrupe. Interfejsi su specijalni apstraktni tipovi koji samo definišu određene osobine koje klase koje ih ostvaruju treba da poseduju, a ne i način kako se te osobine ostvaruju. Obrađeni su u poglavlju 9. U poglavlju 10 obrađeni su ugnežđeni tipovi, klase i interfejsi koji su definisani unu-tar drugih klasa i interfejsa. Tu spadaju i lokalne klase i njihove specijalne vrste: bezimene klase i lambda izrazi. Jezik Java omogućava da rukovanje izuzecima (greškama) vremenski ne opterećuje pro-gram sve dok se izuzetak ne pojavi. Kada se izuzetak pojavi, kontrola se automatski predaje jednom od rukovalaca izuzecima koje je definisao programer. Način rukovanja izuzecima prikazan je u poglavlju 11. U poglavlju 12 objašnjeni su generički tipovi i metode. Generičke klase i metode omo-gućavaju pisanje klasa i metoda za obradu podataka, čiji tipovi nisu poznati u vreme njihovog pisanja, na bezbedan način sa stanovišta provera ispravnog korišćenja tipova po-dataka. Generički interfejsi, na sličan način, opisuju očekivane osobine budućih klasa u uslovima kada tipovi pojedinih korišćenih podataka nisu poznati. Na kraju ovog poglavlja su ukratko objašnjene i dve najčešće korišćene standardne generičke klase za rad sa zbirka-ma podataka. Nabrajanja su specijalni tipovi podataka čije se jedine vrednosti (objekti) navode u defi-niciji nabrajanja. Njima je posvećeno poglavlje 13. U poglavlju 14 izloženi su osnovni koncepti konkurentne obrade, obrade koja se sastoji od istovremenog odvijanja više tokova kontrole, više istovremenih obrada. Ti tokovi kon-trola nazivaju se niti, čija je korektna sinhronizacija osnova dobrog programa s konkurent-nom obradom. Savremeni stil komunikacije korisnika s programima je preko prozora na grafičkoj ko-risničkoj površi (GUI). Rad s prozorima ne sadrži nijedan novi element jezika Java, već samo korišćenje gotovih standardnih bibliotečkih klasa (tipova). Ipak, zbog široke upotrebe prozora u današnjim programima, u poglavlju 15 prikazani su osnovni elementi izrade pro-grama korišćenjem grafičke korisničke površi. Jezik Java vrlo je složen. Nisu svi detalji neophodni svakome, a naročito ne početnici-ma. Odeljci, ponegde cela poglavlja, u knjizi koji mogu da se preskoče u prvom čitanju, bilo zbog složenosti, bilo zbog manjeg značaja, obeleženi su sa∆. (∆ Pasusi unutar odeljaka koji mogu da se preskoče u prvom čitanju obeleženi su na ovde prikazan način. ∆) Odeljci i pasusi, uglavnom, mogu se preskakati nezavisno. Ako se preskoči jedan ode-ljak ili pasus, to ne znači da mora da se preskoči i neki kasniji, obeleženi odeljak ili pasus. Predgovor viiRukovodeći se već istaknutim načelom o učenju jezika, ova knjiga, pored manjih pri-mera u toku izlaganja, na kraju svakog poglavlja sadrži nekoliko rešenih zadataka. Više zadataka može da se nađe u autorovoj zbirci Rešeni zadaci iz programskog jezika Java (vi-deti [8]). Kroz zadatke u ovoj knjizi i u zbirci skreće se pažnja na neke specifičnosti jezika Java i daju se ideje za elegantno i efikasno rešavanje nekih problema. Ova knjiga je više nego udžbenik za programski jezik Java. Kroz rešene zadatke prika-zane su i primene osnovnih elemenata objektno-orijentisanog programiranja, a na prime-rima koji se uopšteno sreću u računarskoj tehnici: obradi redova, stekova, listi, tekstova, datoteka itd. Posebna pažnja posvećena je i inženjerskim aspektima programiranja. Nije dovoljno da program rešava zadati problem, već treba da bude i „lep”, razumljiv, da se lako održava, da troši što manje memorije i da bude što efikasniji. Svi programi koji se nalaze u ovoj knjizi potpuni su u smislu da mogu da se izvršavaju na računaru. Provereni su na nekoliko računara korišćenjem nekoliko različitih prevodilaca za jezik Java. Izvorni tekstovi svih programa iz ove knjige mogu da se preuzmu sa Interneta, sa adrese home.etf.rs/~kraus/knjige/. Na istoj adresi objaviće se ispravke eventualnih, nak-nadno otkrivenih grešaka u knjizi. Svoja zapažanja čitaoci mogu da upute autoru elektron-skom poštom na adresu [email protected]. Laslo KrausBeograd, septembar 2019 Naslov: Programski jezik Java sa rešenim zadacima 3. izdanje - JSE 13 Izdavač: Akademska misao Strana: 508 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: B5 Godina izdanja: 2019 ISBN: 978-86-7466-807-8

Odlično očuvano. Autor - osoba Radojčić, Jovan, 1933-2013 = Radojčić, Jovan, 1933-2013 Naslov Srbi zapadno od Dunava i Drine : biografije. [Tom] 1, A-Z ; [Tom] 2, I-O ; [Tom] 3, P-Š / Jovan S. Radojčić Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2009 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Prometej, 2009 (Novi Sad : Prometej) Fizički opis 1272, 1162, 1379 str. : ilustr. ; 25 cm Drugi autori - osoba Borović, Tatjana = Borović, Tatjana Atlagić, Marko, 1949- = Atlagić, Marko, 1949- Deretić, Jovan, 1934-2002 = Deretić, Jovan, 1934-2002 Ivanić, Dušan, 1946- = Ivanić, Dušan, 1946- Krestić, Vasilije, 1932- = Krestić, Vasilije, 1932- Opačić, Petar, 1927- Ocić, Časlav, 1945- = Ocić, Časlav, 1945- ISBN 978-86-515-0315-6 ; 978-86-515-0316-3 ; 978-86-515-0317-0 (plast.) Napomene Tiraž 1.000 Uvodna riječ autora: str. 9-42 Bibliografija: str. 43-105. Str. 1373-1374: O autoru / Tatjana Borović Str. 1376-1379: Izvodi iz recenzija / Marko Atlagić, Jovan Deretić, Dušan Ivanić, Vasilije Krestić, Petar Opačić, Časlav Ocić. Geografski registar mjesta: str. 1333-1371. Predmetne odrednice Srbi -- Hrvatska -- Biografije Srbi -- Bosna i Hercegovina -- Biografije Srbi -- Slovenija -- Biografije Dunav Drina Rukopis sadrži biografije znamenitih ličnosti iz istorije Srba zapadno od Drine i Dunava svrstane po azbučnom redu i podeljene u tri toma. Pored edukativnog, informativnog i dokumentacionog značaja, rukopis poseduje i nacionalno-integrativnu vrednost, te ima za cilj da od zaborava otme i potomstvu sačuva sećanja na znamenite Srbe i njihova dela i ujedno potvrdi često osporavanu činjenicu da Srbi nisu slučajna niti usputna pojava na prostorima zapadno od Drine i Dunava, već istorijska konstanta i mnogovekovni prebivaoci sa jednakim pravom kao i drugi narodi sa navedenih prostora. Autor se i svojim prethodnim delima svrstao u znamenite srpske biografe i njegovo delo predstavlja koristan kulturni događaj od velikog nacionalnog značaja. Iz recenzija: „Na naš siromašan leksikografski prostor Radojčićev biografski leksikon dobro je došao i, donekle, popunio je jednu, stručnjacima dobro znanu, prazninu. Rezultat njegovog rada je impozantan. On je sabrao i napisao ogroman broj biografija znamenitih i po raznim osnovama istaknutih i zapaženih Srba, čija imena je trebalo otrgnuti od zaborava. Njegov višegodišnji rad urodio je željenim rezultatom. Ceneći ogroman intelektualni napor koji je uložio u sastavljanje ovog leksikona, njegovu naučnu, kulturnu i nacionalnu vrednost i potrebu, sa zadovoljstvom ga preporučujem za štampu“, Akademik Vasilije Krestić PODVIG JOVANA RADOJČIĆA (Jovan S. Radojčić, Biografije : Srbi zapadno od Dunava i Drine, I–III, Prometej, Novi Sad, str. 1272+1162+1379) Za delom koje bi prikazalo životne puteve i rezultate rada istaknutih Srba s područja Baranje, Zapadnog Srema, Slavonije, Korduna, Banije, Like, Dalmacije, Istre, Gorskog Kotara, Dubrovnika, Zagreba, Rijeke,… osećala se odavno potreba. Da tu potrebu – koja bi u normalnim prilikama bila prioritetni zadatak odgovarajućih institucija nacionalnog i državnog značaja – zadovolji poduhvatio se profesor Jovan Radojčić. On je petnaestak godina prikupljao napisane, po raznim knjigama, časopisima i novinama (danas najčešće teško dostupnim ili gotovo običnim čitaocima nedostupnim rasute životopise znamenitih Srba (oba „zakona”) iz najzapadnijih srpskih krajeva. Deo biografija on je na osnovu dostupne građe rekonstruisao, a deo je sâm napisao. Taj napor profesora Radojčića rezultirao je u leksikonu koji obuhvata oko 1300 imena ljudi koji su ostavili traga u kulturi, nauci, umetnosti, privredi, politici, veri, vojevanju za slobodu, sportu i drugim oblastima materijalnog i duhovnog života Srba tih krajeva, a neki od njih prevazišli su lokalne, regionalne i nacionalne okvire i postali evropska i svetska imena (Tesla, Milanković,…) u oblastima kojima su se bavili. Ta knjiga Jovana S. Radojčića pod naslovom Srbi : Srpska Krajina, Slavonija, Dalmacija, Hrvatska : Biografski leksikon (Beograd: Komerc sistem d. d., Matica Srba i iseljenika Srbije i Fond istine o Srbima) pojavila se 1994. godine. Danas, petnaest godina kasnije, novosadski Prometej objavljuje Radojčićeve kapitalne trotomne biografije Srba zapadno od Dunava i Drine. Pred nama je, dakle, novi podvig profesora Jovana Radojčića – posle pionirskogBiografskog leksikona iz 1994. – u višestruko obimnijim (preko 9.000 odrednica na ukupno – bogato ilustrovanih – 3813 strana) Biografijama on prikazuje životne sudbine i dela i istaknutih Srba i Srpkinja s one strane Dunava i Drine. Njihove biografije su živi dokaz jedinstva kulturnog i duhovnog prostora srpskog naroda. Iznoseći na svetlo dana malo poznate i gotovo nepoznate podatke o našim odličnicima iz minulih vremena, još više izvlačeći iz potpunog zaborava brojne ličnosti, a ukazujući i na neka potpuno nepoznata a zaslužna imena, profesor Radojčić nam upravo rekonstruiše mapu tog prostora. On se usredsredio na onaj deo tog prostora koji je u većoj meri nego ijedan drugi, sa srpske strane, bio žrtva nemara i nebrige, a s druge strane, predmet svojatanja i zatiranja. Stranicama ove dragocene knjige defiluje mnoštvo pojedinačnih energija, zdravih ambicija, raskošnih talenata, stvaralačkih genija, tragičnih žrtava i blistavih kreacija, koje se, posredno ili neposredno, suprotstavljaju zlim ništiteljima, ali i opštem besmislu, potvrđujući svoju vitalnost i svedočeći o neuništivosti duha. Neretko ovde lične sudbine stoje i kao simbol zajedničke sudbine… Na izvestan način to se može primeniti i na autora ove knjige: „Jovan Jovica S. Radojčić rođen je 2. I 1933. godine u Udbinji, Utinjska dolina, tada kotar Vojnić, na Kordunu. Osmo je od dvanaestoro djece … Stanka Radojčića i Danice, rođene Gaćeša. Osnovno obrazovanje stekao u zavičaju. Dva razreda gimnazije, pripravni učiteljske škole i Učiteljsku školu završio u Karlovcu (do 1952). Učiteljovao na Kordunu, najprije u Velikoj Crkvini (1952/53. šk. godina), i u Slavskom Polju (1954-1958), kod Vrginmosta (sada Gvozd), gdje je bio i upravnik osmogodišnje škole. Od tada kroz rad i rukovođenje u kulturno-prosvjetno-informativnim i službeničkim ustanovama, društvenim i društveno-političkim organizacijama, te volonterskim i profesionalnim obavljanjem lokalnih društvenih i političkih funkcija, više je prisutan u javnosti. Godine 1958. biran je za sekretara Opštinskog komiteta SK Vrginmost, na kojoj dužnosti je bio profesionalno sve do 1962, kada je redovno upisao Visoku školu političkih nauka u Beogradu i diplomirao 1966. godine. Sa ponovnog mandata sekretara Opštinskog komiteta SK Vrginmost 1967. nastupio na mjesto političkog radnika Kotarskog komiteta SKH Karlovac. Kao profesor radio od 1969. do 1974. godine u Gimnaziji „Dr Ivan Ribar“ (1969/70) i u Školskom centru metalske i elektro struke u Karlovcu. U isto vrijeme aktivan u DPO i član SKD „Prosvjeta“ i njegovog Pododbora „Dr Gajo Petrović“ u Karlovcu. Odlukom Skupštine opštine Karlovac 1974, imenovan za sekretara Sekretarijata društvenih službi opštine. Od 1976. direktor i glavni urednik regionalne Radne organizacije informativne djelatnosti Karlovački tjednik i Radio Karlovac (ROID). U periodu 1982-1990. radio u teritorijalnoj odbrani Zajednice opština Karlovac, u kojem vremenu je, s tog radnog mjesta, bio (1984/85) profesionalni predsjednik Predsjedništva Konferencije SKH 30 Karlovac, odnosno Karlovačko-kordunskog regiona. Osnivanjem Centra za idejno-teorijski rad u Karlovcu imenovan je 1985. za direktora toga centra, otkud je, nakon pobjede HDZ na izborima 1990. godine, prijevremeno penzionisan. Baveći se publicistikom i istraživanjem, svoje članke i radove objavljivao u Karlovačkom tjedniku, 36ilju (Karlovac), Jedinstvu (Priština), Zadužbini, Književnim novinama, Prosvetnom pregledu, Skadarliji, Politici, Borbi (sve Beograd). Pisao predgovore za neke knjige i drugo. Najznačajniji mu je rad … Biografski leksikon (1994). Od početka građanskog rata u Hrvatskoj 1991. Godine živi u Beogradu.“ (Tatjana Borović, Biografije…, tom III, str. 1374 i 1375). Profesor Radojčić je ovim svojim (životnim) delom duboko zaorao brazdu, ali tema je takva da posla ima još mnogo. Ona je krupan izazov za istraživače. Ova zamašna i korisna knjiga neka bude podsticaj da se na taj izazov i odgovori. Časlav Ocić Jovan Jovica S. Radojčić rođen je 2. 1. 1933. godine u Udbinji, Utinjska dolina, tada kotar Vojnić, na Kordunu. Osnovno obrazovanje stekao je u zavičaju. Dva razreda gimnazije, pripravni učiteljske škole i Učiteljsku školu završio u Karlovcu (do 1952). Učiteljovao na Kordunu, najpre u Velikoj Crkvini (1952/53. šk. godina), u Slavskom Polju (1954-1958), kod Vrginmosta (sada Gvozd), gde je bio i upravnik osmogodišnje škole. Od tada je kroz rad i rukovođenje u kulturno-prosvetno-informativnim i službeničkim ustanovama, društvenim i društveno-političkim organizacijama, te volonterskim i profesionalnim obavljanjem lokalnih društvenih i političkih funkcija, više prisutan u javnosti. Baveći se publicistikom i istraživanjem, svoje članke i radove objavljivao u Karlovačkom tjedniku, 36ilju (Karlovac), Jedinstvu (Priština), Zadužbini, Književnim novinama, Prosvetnom pregledu, Skadarliji, Politici, Borbi (sve Beograd). Pisao je predgovore za neke knjige i drugo. Najznačajniji mu je rad Biografski leksikon (1994). Od početka građanskog rata u Hrvatskoj 1991. godine živi u Beogradu. MG Ć (N)

Autor - osoba Lukić, Saša Naslov Osnove akupunkture / Saša Lukić Vrsta građe priručnik Jezik srpski Godina 2003 Izdavanje i proizvodnja Beograd : S. Lukić, 2003 (Niš : Pelikan print) Fizički opis 349 str. : ilustr. ; 30 cm Drugi autori - osoba Hadži Nikolić, Časlav (broš.) Napomene Kor. nasl. Tiraž 500 Str. 2: Recenzija / Časlav Hadži Nikolić Beleška o autoru: str. 349 Bibliografija: str. 342. Predmetne odrednice Akupunktura PREDGOVOR Poštovani čitaoci, pred vama je jedna ne mnogo originalna knjiga koja je dugo bila moja velika pomoć u praksi i nastojanju da proniknem u tajne kineske medicine. Kako sam od svojih profesora dobio samo osnovna znanja о kanalima i tačkama, kao i osnovne principe delovanja akupunkture, počeo sam sa praksom kao i većina vas. Ubrzo mi je ono što sam naučio u školi postalo nedovoljno pa sam počeo da tragam za novom literaturom kako bih došao do novih saznanja i objasnio tokove energije u organizmu i došao do boljih rezultata u lečenju pacijenata. Prevodio sam iz svih meni dostupnih knjiga ono što mi je bilo potrebno da proniknem u tajne drevne kineske medicine. Knjiga koja je pred vama nastala je iz više različitih knjiga iz kojih sam izvukao one delove za koje mislim da će i vama pomoći u svakodnevnoj praksi i postizanju boljih rezultata. Može me neko optužiti da sam prepisao nečije misli ili rečenice, ali moja namera je da vam prenesem saznanja koja su rezultat mog dugogodišnjeg rada i učenja i da vam približim ono što je po meni najbolje iz ove nauke. AKUPUNKTURNE TAČKE SE NISU POMERILE NA TELU, NJIHOVA ANATOMSKA LOKACIJA JE OSTALA I OSTAĆE ISTA, i principi kruženja energije ostaju isti od prve knjige „ŽUTOG CARA“ do današnjih dana, samo se uvećava ljudsko iskustvo i terapijske mogućnosti, i pronalaze se novi načini stimulacije AKUPUNKTURNIH TAČAKA. Ni noviji udžbenici akupunkture ne mogu promeniti to činjenično stanje. U njima se često zanemaruju osnovna načela i objašnjenja cirkulacije energije u organizmu, a to je u ovoj knjizi detaljno objašnjeno prema originalnim kineskim izvorima. Takođe, oni daju samo tzv. „recepture“, tj. taksativno navedene tačke bez objašnjenja zašto se one punktiraju i šta se događa ubadanjem tačke kod pojedinih bolesti. U ovoj knjizi se detaljno objašnjava kako se šta tretira, zašto se to radi i šta se time izaziva. Ovakav pristup akupunkturi i lečenju meni je mnogo puta pomogao u rešavanju problema pa se nadam da ni Vi nećete naći zamerke ovom pristupu u lečenju pacijenata. Na kraju vam se zahvaljujem na ukazanom poverenju i prihvatam vaše predloge i sugestije za neko buduće izdanje ove knjige. Želim vam puno uspeha u lečenju vaših pacijenata! S poštovanjem, dr Saša Lukić Akupunktura je starokineska metoda lečenja pomoću igala koje se zabadaju u određene tačke na koži. Sama je reč latinskog porekla (acus – igla, pungere – zabadati, bosti). Metoda je dobila naziv od evropskih misionara koji su posetili Kinu krajem 16. i početkom 17. veka i prvi obavestili Evropu o lečenju na kineski način. Akupunktura kao deo kineske tradicionalne medicine zasniva se na temeljima drevne kineske filozofije i kulture, o čijim je počecima potrebno reći nekoliko reči. Prvi legendarni kineski vladar Fu Hsi autor je najstarijeg dela legendarne mudrosti Ji Cing (Knjiga promena), izdatog 2852. godine pre nove ere. Posle njega dolazi Šen Nong, a zatim Huang Di Ti. Govori se da su Kinezi za vladavine tih legendarnih vladara dobili ideogramsko pismo. U to doba već se uzgaja „pet vrsta žitarica”. Sledeća tri vladara, Yao, Sun, i Yu, vec su istoriske licnosti na prelazu iz 3. u 2. milenijum (2147-1989. pre nove ere). Prvom se pripisuje uvođenje kalendara i podela godina na četiri godišnja doba. Za vladavinu drugog, cara Suna, posle velike poplave počela je izgradnja kanalizacije. Car Yu nastavlja izgradnju kanalizacije, puteva i usavršavanje pravnog sistema. On uvodi ispite za službenike po strukama. Posle tih vladara slede dinastija Hsia (1989-1559), zatim dinastije Shang i Yin (1050 pre nove ere). Treća je velika i najdugotrajnija kineska dinastija Cu koja vlada do godine 249. pre nove ere (to je staro doba drevne kineske kulture i filozofije). „Kineskim Herodotom” naziva se Su-ma-Cien koji je krajem 2. veka pre nove ere napisao istoriju Kine, od legendarnih početaka pa do svog vremena, u delu „Ših Ci” („Istorijski zapisi”). Njegov otac Su-ma-Tam je već napisao knjigu o „Šest škola” kineske mudrosti. Na prvom je mestu u „Istorijskim zapisima” opisana Yin-Yang tradicionalno najstarija škola koja se bavi kosmologijom i naukama o prirodi. Škola Yin-Yang (Jin-Jang) tradicionalno je negovala šest disciplina: 1. astrologiju; 2. izradu kalendara; 3. proučavanje „pet načela” ili tačnije pet osnovnih sila u prirodi i njihovih „kruženja”; 4. predskazivanje događaja; 5. i 6. odgonetanje pojava, posebno o ljudskom životu na osnovu stava o jedinstvu makrokosmosa i mikrokosmosa. Učenje o „pet načela” ili „pet elemenata” već se spominje u knjizi „Veliki plan” iz vremena cara Vu, dinastije Cu, u 12. veku pre nove ere. U tom delu, osim ostalog, opisani su i psihofizički odnosi u strukturi ljudskog bića: izgled, govor, vid, sluh i misao. Škola Yin-Yang, zasnovana dualističkom načelu, razradila je teoriju o uzajamnoj zavisnosti suprotnih sila u prirodi i čoveku. Po toj filozofiji svet je podvrgnut neprekidnim promenama i preobražavanjima. Ta je misao izražena u naslovu Ji-Cinga. Dva osnovna znaka, puna crta: ______ i isprekidana: --------- , izražavaju dva arhetipska načela koja se zamišljaju kao dve obale toka večnog događaja Yanga i Yina. U prirodi je sve kretanje, vibracija, preobražaj. Svaka pojava ima dva lica. Sve ima dva pola. Taj univerzalni filozofski princip Kinezi su jasno objasnili u jedinstvenom principu Yin-Yang. Njime se objašnjava univerzalni sastav dve suprotnosti. Suprotnost tih načela je relativna. Ona su međusobnom odnosu kao svetlost i sena, kao aktivna i pasivna, „muška” i „ženska” snaga oblikovanja u svemiru. u prirodi i u društvenim odnosima. Yang je snaga svetlosti, Yin tame iz zemaljskog sveta. Svako je živo biće takođe podvrgnuto zakonima Yin-Yanga. Na fiziološkom planu akcije te dve energije su suprotne: Yin znaci odmor, mirovanje, smanjenje funkcije organa, a Yang označava akciju, kretanje, pojačanu funkciju organa. Oba su principa u stalnom međuodnosu. Oni su u stalnoj dinamičkoj ravnoteži, u neprekidnom kretanju. Zdravlje zavisi od njihove ravnoteže. Na tom filozofskom principu počinje teorija tradicionalne kineske medicine. Akupunktura je samo deo TKM kojoj još pripada lečenje biljnim sastojcima, tj. lekovitim biljem (phytotherapia), lečenje materijama mineralnog i životinjskog porekla, zatim kineska mikromasaža, specijalna kineska gimnastika i dijetetika. Akupunktura se spominje u staroj Kini već 2800. godine pre nove ere. Huang Ti, Žuti car (2698-2596), prvi je autor knjige „Nei cing” (Nei Jing), najstarijeg medicinskog dela na svetu. Sam je bio učitelj akupunkture. Najstarija „medicinska biblija” koja je stigla do naših dana prepisana je 475. g. pre nove ere. Sva kineska tradicionalna medicina zasniva se na saznanjima zapisanim u toj knjizi. Drugi deo tog dela govori o akupunkturi. Knjiga „Nei Cing” u toku četiri i po hiljade godina izašla je u 50 izdanja. U njoj se daju definicija zdravlja i bolesti s osvrtom na fiziologiju i patologiju pojedinih organa i funkcije sastava u ljudskom organizmu. Opisane su u detalje indikacije i kontraindikacije za lečenje akupunkturom. U istoj se knjizi spominje devet vrsta igala. Prve igle koje su Kinezi upotrebljavali bile su kamene, zatim od kosti i bambusove trske. Pod dinastijom Yin i Cang (16 - 11 veka pre nove ere) metalurgija je u Kini već bila toliko razvijena da su za akupunkturu, upotrebljavane metalne igle. Kineska tradicionalna medicina, uključujući i akupunkturu, imala je svojih uspona i padova, ali se samo akupunktura održala bez prekida kao metoda lečenja sve do današnjeg dana gotovo neizmenjena. Već je oko hiljadu godina nove ere u Pekingu postojala visoka škola za akupunkturu u rangu današnjeg fakulteta. I savremena Kina, pored zapadne medicine, uporedo razvija i tradicionalnu medicinu i akupunkturu kao njen sastavni deo. Današnje studije tradicionalne medicine i akupunkture traju četiri godine i postoje školovani lekari isključivo za tradicionalnu medicinu. Danas u Kini ima oko 400.000 doktora specijalista za akupunkturu. Osim doktora, akupunkturom se bavi i nekoliko stotina hiljada medicinskog osoblja (tzv. bosonogi doktori) koji se upoznaju s osnovama akupunkture na kursevima koji traju po šest meseci. Japan je druga zemlja Dalekog istoka koja ima hiljadugodišnju tradiciju lečenja akupunkturom. U šestom veku nove ere već su se školovali prvi japanski doktori u Kini. Odatle su preneli akupunkturu u svoju zemlju. U poslednjih hiljadu godina akupunktura se u Japanu neprekidno razvijala kao metoda lečenja sve do današnjih dana. Savremeni Japan, osim jako razvijene zapadne klasične medicine, ima najrazvijeniju i tehnički najdoteraniju akupunkturu u svetu. Iz stare Kine akupunkturu su prihvatile i druge susedne zemlje Dalekog istoka. MG132

OSNOVE AKUPUNKTURE: Saša Lukić Naslov Osnove akupunkture / Saša Lukić Vrsta građe priručnik Jezik srpski Godina 2003 Izdavanje i proizvodnja Beograd : S. Lukić, 2003 (Niš : Pelikan print) Fizički opis 349 str. : ilustr. ; 30 cm Drugi autori - osoba Hadži Nikolić, Časlav (broš.) Napomene Kor. nasl. Tiraž 500 Str. 2: Recenzija / Časlav Hadži Nikolić Beleška o autoru: str. 349 Bibliografija: str. 342. Predmetne odrednice Akupunktura PREDGOVOR Poštovani čitaoci, pred vama je jedna ne mnogo originalna knjiga koja je dugo bila moja velika pomoć u praksi i nastojanju da proniknem u tajne kineske medicine. Kako sam od svojih profesora dobio samo osnovna znanja о kanalima i tačkama, kao i osnovne principe delovanja akupunkture, počeo sam sa praksom kao i većina vas. Ubrzo mi je ono što sam naučio u školi postalo nedovoljno pa sam počeo da tragam za novom literaturom kako bih došao do novih saznanja i objasnio tokove energije u organizmu i došao do boljih rezultata u lečenju pacijenata. Prevodio sam iz svih meni dostupnih knjiga ono što mi je bilo potrebno da proniknem u tajne drevne kineske medicine. Knjiga koja je pred vama nastala je iz više različitih knjiga iz kojih sam izvukao one delove za koje mislim da će i vama pomoći u svakodnevnoj praksi i postizanju boljih rezultata. Može me neko optužiti da sam prepisao nečije misli ili rečenice, ali moja namera je da vam prenesem saznanja koja su rezultat mog dugogodišnjeg rada i učenja i da vam približim ono što je po meni najbolje iz ove nauke. AKUPUNKTURNE TAČKE SE NISU POMERILE NA TELU, NJIHOVA ANATOMSKA LOKACIJA JE OSTALA I OSTAĆE ISTA, i principi kruženja energije ostaju isti od prve knjige „ŽUTOG CARA“ do današnjih dana, samo se uvećava ljudsko iskustvo i terapijske mogućnosti, i pronalaze se novi načini stimulacije AKUPUNKTURNIH TAČAKA. Ni noviji udžbenici akupunkture ne mogu promeniti to činjenično stanje. U njima se često zanemaruju osnovna načela i objašnjenja cirkulacije energije u organizmu, a to je u ovoj knjizi detaljno objašnjeno prema originalnim kineskim izvorima. Takođe, oni daju samo tzv. „recepture“, tj. taksativno navedene tačke bez objašnjenja zašto se one punktiraju i šta se događa ubadanjem tačke kod pojedinih bolesti. U ovoj knjizi se detaljno objašnjava kako se šta tretira, zašto se to radi i šta se time izaziva. Ovakav pristup akupunkturi i lečenju meni je mnogo puta pomogao u rešavanju problema pa se nadam da ni Vi nećete naći zamerke ovom pristupu u lečenju pacijenata. Na kraju vam se zahvaljujem na ukazanom poverenju i prihvatam vaše predloge i sugestije za neko buduće izdanje ove knjige. Želim vam puno uspeha u lečenju vaših pacijenata! S poštovanjem, dr Saša Lukić Akupunktura je starokineska metoda lečenja pomoću igala koje se zabadaju u određene tačke na koži. Sama je reč latinskog porekla (acus – igla, pungere – zabadati, bosti). Metoda je dobila naziv od evropskih misionara koji su posetili Kinu krajem 16. i početkom 17. veka i prvi obavestili Evropu o lečenju na kineski način. Akupunktura kao deo kineske tradicionalne medicine zasniva se na temeljima drevne kineske filozofije i kulture, o čijim je počecima potrebno reći nekoliko reči. Prvi legendarni kineski vladar Fu Hsi autor je najstarijeg dela legendarne mudrosti Ji Cing (Knjiga promena), izdatog 2852. godine pre nove ere. Posle njega dolazi Šen Nong, a zatim Huang Di Ti. Govori se da su Kinezi za vladavine tih legendarnih vladara dobili ideogramsko pismo. U to doba već se uzgaja „pet vrsta žitarica”. Sledeća tri vladara, Yao, Sun, i Yu, vec su istoriske licnosti na prelazu iz 3. u 2. milenijum (2147-1989. pre nove ere). Prvom se pripisuje uvođenje kalendara i podela godina na četiri godišnja doba. Za vladavinu drugog, cara Suna, posle velike poplave počela je izgradnja kanalizacije. Car Yu nastavlja izgradnju kanalizacije, puteva i usavršavanje pravnog sistema. On uvodi ispite za službenike po strukama. Posle tih vladara slede dinastija Hsia (1989-1559), zatim dinastije Shang i Yin (1050 pre nove ere). Treća je velika i najdugotrajnija kineska dinastija Cu koja vlada do godine 249. pre nove ere (to je staro doba drevne kineske kulture i filozofije). „Kineskim Herodotom” naziva se Su-ma-Cien koji je krajem 2. veka pre nove ere napisao istoriju Kine, od legendarnih početaka pa do svog vremena, u delu „Ših Ci” („Istorijski zapisi”). Njegov otac Su-ma-Tam je već napisao knjigu o „Šest škola” kineske mudrosti. Na prvom je mestu u „Istorijskim zapisima” opisana Yin-Yang tradicionalno najstarija škola koja se bavi kosmologijom i naukama o prirodi. Škola Yin-Yang (Jin-Jang) tradicionalno je negovala šest disciplina: 1. astrologiju; 2. izradu kalendara; 3. proučavanje „pet načela” ili tačnije pet osnovnih sila u prirodi i njihovih „kruženja”; 4. predskazivanje događaja; 5. i 6. odgonetanje pojava, posebno o ljudskom životu na osnovu stava o jedinstvu makrokosmosa i mikrokosmosa. Učenje o „pet načela” ili „pet elemenata” već se spominje u knjizi „Veliki plan” iz vremena cara Vu, dinastije Cu, u 12. veku pre nove ere. U tom delu, osim ostalog, opisani su i psihofizički odnosi u strukturi ljudskog bića: izgled, govor, vid, sluh i misao. Škola Yin-Yang, zasnovana dualističkom načelu, razradila je teoriju o uzajamnoj zavisnosti suprotnih sila u prirodi i čoveku. Po toj filozofiji svet je podvrgnut neprekidnim promenama i preobražavanjima. Ta je misao izražena u naslovu Ji-Cinga. Dva osnovna znaka, puna crta: ______ i isprekidana: --------- , izražavaju dva arhetipska načela koja se zamišljaju kao dve obale toka večnog događaja Yanga i Yina. U prirodi je sve kretanje, vibracija, preobražaj. Svaka pojava ima dva lica. Sve ima dva pola. Taj univerzalni filozofski princip Kinezi su jasno objasnili u jedinstvenom principu Yin-Yang. Njime se objašnjava univerzalni sastav dve suprotnosti. Suprotnost tih načela je relativna. Ona su međusobnom odnosu kao svetlost i sena, kao aktivna i pasivna, „muška” i „ženska” snaga oblikovanja u svemiru. u prirodi i u društvenim odnosima. Yang je snaga svetlosti, Yin tame iz zemaljskog sveta. Svako je živo biće takođe podvrgnuto zakonima Yin-Yanga. Na fiziološkom planu akcije te dve energije su suprotne: Yin znaci odmor, mirovanje, smanjenje funkcije organa, a Yang označava akciju, kretanje, pojačanu funkciju organa. Oba su principa u stalnom međuodnosu. Oni su u stalnoj dinamičkoj ravnoteži, u neprekidnom kretanju. Zdravlje zavisi od njihove ravnoteže. Na tom filozofskom principu počinje teorija tradicionalne kineske medicine. Akupunktura je samo deo TKM kojoj još pripada lečenje biljnim sastojcima, tj. lekovitim biljem (phytotherapia), lečenje materijama mineralnog i životinjskog porekla, zatim kineska mikromasaža, specijalna kineska gimnastika i dijetetika. Akupunktura se spominje u staroj Kini već 2800. godine pre nove ere. Huang Ti, Žuti car (2698-2596), prvi je autor knjige „Nei cing” (Nei Jing), najstarijeg medicinskog dela na svetu. Sam je bio učitelj akupunkture. Najstarija „medicinska biblija” koja je stigla do naših dana prepisana je 475. g. pre nove ere. Sva kineska tradicionalna medicina zasniva se na saznanjima zapisanim u toj knjizi. Drugi deo tog dela govori o akupunkturi. Knjiga „Nei Cing” u toku četiri i po hiljade godina izašla je u 50 izdanja. U njoj se daju definicija zdravlja i bolesti s osvrtom na fiziologiju i patologiju pojedinih organa i funkcije sastava u ljudskom organizmu. Opisane su u detalje indikacije i kontraindikacije za lečenje akupunkturom. U istoj se knjizi spominje devet vrsta igala. Prve igle koje su Kinezi upotrebljavali bile su kamene, zatim od kosti i bambusove trske. Pod dinastijom Yin i Cang (16 - 11 veka pre nove ere) metalurgija je u Kini već bila toliko razvijena da su za akupunkturu, upotrebljavane metalne igle. Kineska tradicionalna medicina, uključujući i akupunkturu, imala je svojih uspona i padova, ali se samo akupunktura održala bez prekida kao metoda lečenja sve do današnjeg dana gotovo neizmenjena. Već je oko hiljadu godina nove ere u Pekingu postojala visoka škola za akupunkturu u rangu današnjeg fakulteta. I savremena Kina, pored zapadne medicine, uporedo razvija i tradicionalnu medicinu i akupunkturu kao njen sastavni deo. Današnje studije tradicionalne medicine i akupunkture traju četiri godine i postoje školovani lekari isključivo za tradicionalnu medicinu. Danas u Kini ima oko 400.000 doktora specijalista za akupunkturu. Osim doktora, akupunkturom se bavi i nekoliko stotina hiljada medicinskog osoblja (tzv. bosonogi doktori) koji se upoznaju s osnovama akupunkture na kursevima koji traju po šest meseci. Japan je druga zemlja Dalekog istoka koja ima hiljadugodišnju tradiciju lečenja akupunkturom. U šestom veku nove ere već su se školovali prvi japanski doktori u Kini. Odatle su preneli akupunkturu u svoju zemlju. U poslednjih hiljadu godina akupunktura se u Japanu neprekidno razvijala kao metoda lečenja sve do današnjih dana. Savremeni Japan, osim jako razvijene zapadne klasične medicine, ima najrazvijeniju i tehnički najdoteraniju akupunkturu u svetu. Iz stare Kine akupunkturu su prihvatile i druge susedne zemlje Dalekog istoka. Odlično očuvana knjiga.

62796) STVARALAŠTVO MILUTINA MILANKOVIĆA zbornik radova , grupa autora , Srpska akdemija nauka i umetnosti Beograd 2009 , zbornik radova s Međunarodnog simpozijuma Stvaralaštvo Milutina Milankovića održanog u Dalju 23. i 24. maja 2008. godine. Zbornik nam omogućava da se upoznamo sa saopštenjima sa simpozijuma, na kome su naučnici različitih profila na različite načine, iz različitih uglova i različitim stilovima pristupili zadatku da na celovit način osvetle lik i delo Milutina Milankovića. Budući da je naš naučnik bio raskošna i svestrana ličnost koja se nije ograničavala na jedno zanimanje i disciplinu, ovakav raznovrstan interdisciplinarni pristup bio je neophodan za ostvarenje ovog cilja. Mnoštvo struka kojima pripadaju autori saopštenja, različite teme, pristupi i aspekti Milankovićevog života i rada o kojima se govorilo na skupu, a koji su objavljeni u Zborniku, nisu narušili sklad i jedinstvo Zbornika, već su samo doprineli njegovom bogatstvu, raznovrsnosti i sveobuhvatnosti i prikazali nam živu i potpunu sliku o Milankoviću. U Zborniku nam je Milanković predstavljen kao građevinski inženjer, profesor, naučnik, astronom, rodonačelnik matematičko-fizičkog pristupa izučavanju klime zemlje, kao paradigma u nauci, kao reformator julijanskog kalendara, čovek koji je imao razne značajne uloge i funkcije u vezi s Astronomskom opservatorijom u Beogradu, koji se zalagao i borio za nju, kao istoričar i popularizator nauke, tvorac književnog dela, tvorac zapisa o kućama i gradovima, kao inspiracija umetničkog stvaralaštva, književnog i likovnog, inspiracija za stvaranje fonta na osnovu njegovog rukopisa, kao ličnost koja se sve više pojavljuje na internet prezentacijama... Sadržaj zbornika nam govori i o Milankovićevoj ličnosti, životu, njegovoj saradnji s kolegama, naučnicima, ali i s umetnicima, njegovoj ličnoj istoriji, o istoriji, životu i radu njegovih predaka, porodice i njenih istaknutih članova. Iz njega možemo da saznamo nešto i o istoriji srpskog naroda koji je živeo preko Save i Dunava, u Habzburškoj monarhiji, o stvaranju srpske intelektualne elite severno od Save i Dunava, gde se nalazi Milankovićev rodni Dalj i o ulozi prečana u 19. veku u izgradnji političkih, kulturnih i prosvetnih institucija obnovljene srpske države. Saznajemo i nešto o Dalju, istoriji ovog mesta, školama, kulturnoj baštini, stanovništvu, značajnim ličnostima koje su u njemu rođene i živele, kao i o kući Milankovića, njenoj sudbini i obnovi. U Zbornik je uključen i dokument o ovoj rekonstrukciji. Prikazani su nam Dalj i „očinski dom“ Milutina Milankovića kao inspiracija likovnih i književnih umetnika, a i kao mitska mesta kojima se i sam naš poznati naučnik često vraća u svojim delima. U Zborniku pažnja nije posvećena samo istoriji i prošlosti nego i načinu na koji je danas prihvaćeno Milankovićevo delo, njegovim nastavljačima i reafirmaciji i potvrdama njegove teorije rezultatima u savremenoj nauci. Zbornik se sastoji iz pet delova kojima prethodi Reč urednika. To su: Pozdravni govori, Renesansno stvaralaštvo, Sećanja, Prilozi i Album. Prva dva dela, Pozdravni govori i Renesansno stvaralaštvo, odnose se na međunarodni naučni skup „Stvaralaštvo Milutina Milankovića“. Naročitu živost Zborniku daje blok koji nosi naziv Sećanja, budući da nam taj deo prenosi neposredna svedočanstva i sećanja ljudi koji su lično sretali ili poznavali Milankovića, kao što su njegovi savremenici, poznanici, kolege, saradnici i studenti, i tako nas upoznaje i približava nam našeg poznatog naučnika pre svega kao ličnost i čoveka. U bloku Prilozi možemo da saznamo nešto više o Andre Beržeu (André L. Berger), najistaknutijem nastavljaču Milankovićevog dela, o ustanovljenju i dobitnicima Medalje ’Milutin Milanković’ Evropske unije za geonauke/ Evropskog geofizičkog društva, medalje koja je namenjena naučnicima za njihova izuzetna istraživanja i ostvarenja u oblasti dugoročnih promena i modeliranja klime, o Urošu Milankoviću, bratu dede Milutina Milankovića i našem zaboravljenom filozofu, o rekonstrukciji i adaptaciji rodne kuće Milankovića, a u ovom delu izložena je i kratka povesnica Milankovićevog rodnog Dalja i prikazana su Milankovićeva dela u digitalnoj Narodnoj biblioteci Srbije. Sledi Album, deo koji sadrži fotografije Milutina Milankovića, slike i fotografije njegovih predaka, roditelja, slike umetnika Ljubomira Vujaklije koje predstavljaju kuću Milankovića, Dunav i njegov rodni Dalj, fotografije učesnika Međunarodnog simpozijuma „Stvaralaštvo Milutina Milankovića“, fotografije izložbe u kući Milutina Milankovića i fotografije Dunava kod Dalja i Erdutske tvrđave. Ovde možemo da vidimo i pojedinačne fotografije i slike učesnika simpozijuma. Na samom kraju Zbornika prikazana je, u slici i reči, izložba „Kanon Milutina Milankovića“, koja je održana u galeriji SANU od 27. januara do 25. aprila 2009, u sklopu obeležavanja 130 godina od Milankovićevog rođenja. Akademik Svetozar Koljević nas u radu „Milutin Milanković: rani Evropljanin ili poslednji Mohikanac“ upoznaje s istorijom porodice Milanković, u kojoj se ogledaju mnoge pojedinosti srpske, balkanske i srednjoevropske istorije od kraja 17. veka do Drugog svetskog rata. Reč je o porodici koja je u toku 240 godina dala bogate trgovce i zemljoposednike, pravnike, sudije i visoke oficire u austrijskoj vojsci. Milankovići su održavali bliske porodične veze, bili i uspešni članovi jedne međunarodne zajednice u Slavoniji pod austrijskom upravom i uspešno negovali pravoslavlje, vlastiti nacionalni identitet i kulturno nasleđe. Ovaj tekst govori o članovima porodice Milanković, rođacima, precima našeg naučnika, deda-stricu i njegovom bratu Urošu Milankoviću koji je završio filozofiju u Segedinu i austrijske pravne nauke u Beču, o ocu, majci, detinjstvu Milutina Milankovića, đačkim i studentskim danima, privatnom životu i razmišljanjima, ljubavi prema muzici i poeziji, o njegovoj ličnosti, privatnom životu, profesionalnoj delatnosti, karijeri i struci, situaciji, razmišljanjima i postupcima za vreme ratova. Profesor Univerziteta u Novom Sadu, Đorđe Đurić, u radu „Istorijsko vreme Milutina Milankovića“ u duhu Milankovićevih teorija koristi ciklični model proučavanja istorije, istorijskih događaja u Srbiji koji su obeležili Milankovićevo doba. Rad prikazuje neke fenomene srpske istorije Milankovićevog doba koji on opisuje u svom trotomnom autobiografskom delu Uspomene, doživljaji i saznanja. Tekst se bavi stvaranjem srpske intelektualne elite severno od Save i Dunava i ulogom prečana u izgradnji i modernizaciji srpske države, politike, nauke, kulture i prosvete u 19. veku. U tekstu je prikazano društvo Kraljevine Srbije u vreme Milankovićevog prelaska iz Beča u Beograd 1909. i uloga naučnika i intelektualne elite u srpskom društvu u to vreme. Akademik Fedor Mesinger u tekstu „Milutin Milanković kao rodonačelnik matematičko-fizičkog pristupa izučavanju klime zemlje i kako nam paleoklima omogućuje da gledamo u budućnost“, napisanom naučnim, ali i za širu javnost razumljivim jezikom, govori o Milankovićevoj potrazi za glavnim i osnovnim poljem svog budućeg rada kada je, napustivši uspešnu inženjersku karijeru u Beču, došao na mesto profesora na Univerzitetu u Beogradu, na slučajno upražnjeno mesto na katedri Primenjene matematike, koja je obuhvatala predmete racionalne mehanike, teorijske fizike i nebeske mehanike, što su bile upravo tri grane nauke koje su našeg naučnika najviše interesovale. Verujući u snagu matematike i u svoju sposobnost da se njom bavi, tražio je polje u kome matematika još nije zavladala, tako da oni koji prvi tu stignu mogu da nađu nezauzeto i neobrađeno zemljište. Tražio je nedovoljno obrađeni i neiscrpljeni kraj za svoj naučnički posed. Kao mogući problem razmatrao je prognozu vremena, ali zaključio da za korišćenje matematike za prognozu vremena još nije vreme, tako da se okrenuo problemu klime za koji je smatrao da pruža bolje izglede. Tako se Milanković posvetio problemu promene klime i smene ledenih doba, koji u to vreme nije imao zadovoljavajuće objašnjenje i krenuo u potragu za uzrocima pojave ledenih doba. Rezultat njegovog rada bio je da se, po rečima njegovog značajnog nastavljača Andre Beržea, osnove svih nauka koje su od značaja u bilo kojoj teoriji paleoklime nalaze u Milankovićevoj knjizi. Ona postaje kamen temeljac nauke o klimi. U tekstu se, dalje, izlažu nedavni rezultati u ovoj oblasti Džejmsa Hansena (James Hansen) i saradnika koji nastoje da ustanove, koristeći bogatstvo informacija o klimi prošlosti, kakvi su izgledi za budućnost. Akademik Nikola Hajdin nam u tekstu „Građevinska mehanika, prvo naučno iskustvo Milankovića“ na pristupačan način predstavlja rad Milutina Milankovića u oblasti građevinske mehanike, konstrukcija, mehanike i građevinarstva, koji kao naučnoistraživački spada u rani period njegovog rada, od sticanja diplome građevinskog inženjera do dolaska u Beograd 1909. Kasnije njegovo bavljenje građevinarstvom uglavnom ima ekspertski i konsultativni karakter. Tekst Milana Radovanca, s Astronomske opservatorije u Beogradu, „Milutin Milanković i Astronomska opservatorija u Beogradu“ nastao je na osnovu proučavanja arhivske građe Astronomske opservatorije u Beogradu i drugih izvora, a odnosi se na rad, angažovanje i ulogu Milutina Milankovića u pripremi i izgradnji današnje Opservatorije. tvrd povez, format 17 x 24 cm , zaštitni omot, ilustrovano, ćirilica, 516 + 62 strane

Autor - osoba Hinerman, Vilhelm Naslov Svetac i njegov demon / Wilhelm Hünermann ; [preveo Petar Gärtler] Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 1969 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : D. Majić, 1969 (Slavonski Brod : Plamen) Fizički opis 419 str., [1] str. s tablom ; 17 cm. Drugi autori - osoba Gertler, Petar Napomene Prevod dela: Der Heilige und sein Dämon. Romansirana biografija Sv. Ivana Vianneya, popularnog Župnika iz Arsa koji je živio u 19. stoljeću. On je malo, vjerski zanemareno selo Ars, pretvorio u središte izvanrednog pastoralnog rada i čudesnih ozdravljenja što je uznemirilo zlog demona koji je župnika noćima uznemiravao. Sveti Ivan Marija Vianney rodio se 8. svibnja 1786. u Francuskoj, u mjestu Dardillyju. Bilo je to vrijeme upravo uoči Francuske revolucije. Tako je Ivan bio svjedok te zloglasne revolucije i njezine strahovlade. Svećenici koji su ostali vjerni Crkvi i katoličkoj vjeri, i zato bezbožničkoj vlasti nisu položili prisegu na revolucionarni ustav, morali su pred progoniteljima bježati i skrivati se. Redovnice, preobučene u građansko odijelo, djecu su poučavale u vjeronauku potajno noću. Tako je bilo i s Ivanom. Ivan se tajno ispovijedio u roditeljskoj kući, a svetu Pričest je primio u jednom štaglju. U siromašnoj obitelji od šestero djece Ivan je spavao u štali, a bio je pastir triju ovaca i jedne magarice, što je obitelj Vianney posjedovala. Kad su se prilike, koje su ishodile iz Francuske revolucije, donekle smirile, pobožni i učeni svećenik Balley, koji je bio pred revolucionarima pobjegao iz Pariza, došao je za župnika u Ivanovo susjedno selo Ecully. On je Ivana uzeo k sebi u župni dvor i spremao ga za svećenika. Bilo je to vrijeme Napoleonskih ratova, pa je i Ivan morao u vojsku i kao ratnik marširati u Španjolsku. U nekom mjestu vojnik Ivan predugo se zadržao u jednoj crkvi, drugi vojnici već su daleko odmakli i on se morao skrivati kao da je bjegunac. Ivan je bio netalentiran za školu. I samo zahvaljujući uglednom župniku Balleyu, primljen je u malo sjemenište, a potom i u veliko sjemenište u Lyon. Uz velike teškoće konačno je Ivan zaređen za svećenika 1815. godine. A sretnom mladom svećeniku sreća se i povećala jer je imenovan kapelanom svojem dobročinitelju župniku Balleyu. Već 1818. godine Ivan je imenovan župnikom u malom mjestu Arsu. Za stanovnike toga mjesta rekao je jedan župnik da se osim Krštenja ni u čemu ne razlikuju od životinja. A generalni vikar mu je prilikom imenovanja rekao: »U toj župi nema mnogo ljubavi prema Bogu, ali ćete je vi u nju unijeti.« Župnik Ivan Marija Vianney vidjevši u kakvu je vjerskom stanju župa, vjerojatno se sjetio Isusove tvrdnje da ima slučaja kada se Đavla može svladati i otjerati samo postom i molitvom. I Župnik arški se hranio jedino krumpirom, koji bi skuhao odjednom za cijeli tjedan. Teško se trapio i drugom pokorom. A noću je satima molio pred Oltarskim sakramentom. Propovijedi su mu bile vrlo glasne i oštre. Na pučkim misijama u susjednim župama pomagao je kao ispovjednik. Mnoštvo svijeta počelo je grnuti baš njemu na svetu Ispovijed. A sve je više ljudi iz cijele okolice dolazilo u Ars da se ispovjede kod svetog Arškog župnika. Bio je to ne samo običan svijet nego i ugledni klerici i visoko školovani ljudi. Mnoge sate i kasno u noć provodio je u ispovjedaonici. Imao je dar kardiognoze – čitao je ljudska srca i savjesti. Otkrivao je pokornicima prošlost i proricao budućnost. No, taj silan Ivanov uspjeh izazvao je zle ljude i Đavla. Đavao mu noću oduzima bukom i štropotom ionako kratak san. Zli ga ljudi blate najodvratnijim lažima. A najviše su ga boljele zavisti i neopravdane kritike koje su dolazile od strane klera, i ne samo nižeg klera. Upadao je radi svega toga i u krize – čak je odlučio i pokušao napustiti Ars. Veliko ohrabranje i utjeha bila mu je „Kuća Providnosti“, nešto slično kao sirotište što je osnovao za siromašne i nezbrinute djevojčice. U tom su se domu dogodila i prva čudesa. Tako se dogodilo čudo umnoženja brašna za kruh, kad župnik nije imao dovoljno novca za prehranu sve većeg broja djevojčica. Glas o svetosti župnika Vianneya nadaleko se pronio, župa se duhovno preporodila, a mjesto Ars postalo je hodočasničko stjecište. Pokornički način života, naporno pastoralno djelovanje, mnoge nepravde koje su mu činjene – sve je to iscrpilo svetog svećenika i nakon 42 godine župničke službe u Arsu i 73 godine života, umro je 4. kolovoza 1859. godine. Po zagovoru župnika Ivana Marije Vianneya događala su se mnoga čudesa. Blaženim je proglašen 1905. godine, a svetim 1925. godine. Zaštitnikom župnika proglašen 1929. godine; seljačko dijete koje je jedva završilo školu i neobrazovana „seljačina“ koja je tek samilošću profesora pripuštena svećeničkom redu – takva je osoba postala zaštitnik svih svećenika, svih župnika – onih koji o sebi imaju visoko mišljenje, jer su obrazovani, učeni, intelektualni i u zavisti mnogi ne podnose kolege uspješnije od njih. „Nego što je ludo pred svijetom, izabra Bog, da posrami mudre, i što je slabo pred svijetom, otkupi Bog, da posrami jako; i što je neplemenito pred svijetom i prezreno, izabra Bog, i ono, što nije, da uništi ono, što jest, da se ne hvali ni jedan čovjek pred Bogom.“ [1 Kor 1, 27-29] Wilhelm Hünermann, njemački svećenik i pisac, * 28. juli 1900, Kempen, Njemačka, † 28. novembar 1975. Život i djelo Hünermann je 1923. godine postao katolički svećenik i zatim služio u gradu Essenu u Aachenskoj biskupiji. Prvu dramu, tragediju Dječiji križarski pohod (Der Kinderkreuzzug) objavio je 1931, a onda je 1936. postigao uspjeh biografskim romanom o češko-njemačkom redemptoristu Klementu Mariji Hofbaueru (Dvořáku). Iste godine ga je prijenos posmrtnih ostataka svetačkoga misionara Damjana de Veustera s havajskog otoka gubavaca u rodnu Belgiju nadahnuo da je i o njemu napisao biografski roman (Priester der Verbannten). Hünermann se rodio, odrastao i služio blizu Flandrije koju je dobro poznavao i volio, tako da je u roman o flamanskom ocu Damjanu unio vlastite duboke osjećaje prema tada prilično kulturno obespravljenim belgijskim Flamancima, a istodobno je pokazao i kako predana požrtvovanost, čije utjelovljenje je bio otac Damjan, nadilazi uske nacionalne i rasne granice. Roman su u to vrijeme različito tumačili: njemački i flamanski nacionalisti kao hrabrenje otpora germanskih Flamanaca prema romanskim Valoncima, a većina ostalog svijeta kao potresnu priču o nepokolebljivoj ljubavi i strpljenju katoličkoga misionara. Bilo kako bilo, roman je ubrzo bio preveden na brojne europske i neeuropske jezike te je Hünermannu odredio autorski pravac za cijeli život: osim nekoliko drama i priča pisac se skoro u potpunosti posvetio sastavljanju svetačkih biografija. Može se reći da je sa svojih trideset biografskih romana bio vjerojatno najplodonosniji hagiograf dvadesetog stoljeća. Romani su izišli u zajedničkoj nakladi od preko tri milijuna primjeraka i prevedeni su na više od dvadeset jezika, osobito na francuski, španjolski, nizozemski, hrvatski, slovenski, poljski, češki, slovački, mađarski, litavski, i rumunjski. Svoja djela, posebice o omladinskim svecima, namijenio je u prvom redu mladima, ali su ih čitali i još uvijek ih prihvaćaju čitatelji svake životne dobi i struke. Posjedujući izuzetnu osjetljivost za svetost u svim oblicima i okolnostima, Hünermann ju je otkrivao svuda oko sebe i postavljao je drugima za cilj i uzor. Prije i za vrijeme pisanja svojih djela detaljno je proučavao cjelokupno dostupno gradivo u vezi dotičnoga lika, od časopisnih članaka preko dnevničkih zabilješki i pisama do biografija, i svaku je zanimljivu pojedinost odnosno svjedočenje spretno povezivao u skladnu cjelinu. U memoarske spise spada knjižica (Clemens August: Aus dem Lebensbuch des Kardinals Graf von Galen, 1947) o njemačkom kardinalu Klementu Augustu von Galenu, velikom moralnom borcu protiv nacističkog nasilja koji je bio Hünermannov župnik kada je ovaj služio kapelanom u jednoj berlinskoj župi. I u nekim drugim djelima je Hünermann uznosio borce protiv nacizma (npr. Die Jungen von Hallstadt, 1949). Opsežan je bio Hünermannov pokušaj didaktične sinteze crkvene povijesti (Povijest Kristova kraljevstva – Geschichte des Gottesreiches, u četiri knjige, 1956–1958), kao i zbirka portreta velikih misionara (Geschichte der Weltmission: Lebensbilder großer Missionare, u tri knjige, 1960–1961). Među najuvjerljivija ostvarenja svakako se može ubrojiti veoma popularan roman o svećeniku Petru Coudrinu u vrijeme francuske revolucije i nakon nje (U sjeni giljotine – Die Herrgottsschanze, 1940), koji je u vrijeme objave poticao na potajni otpor nacizmu; socijalno angažirano djelo o ocu Adolfu Kolpingu (Vater Kolping: Ein Lebensbild des Gesellenvaters, 1948); ganutljivu priču o suvremenoj mučenici za čestitost, Mariji Goretti (Okrvavljeni ljiljan – Um Mädchenehre, 1950), koja je izišla prilikom njene kanonizacije; te izvanredno živ i dojmljiv portret francuskoga seoskog župnika Ivana Vianneya (Svetac i njegov demon – Der Heilige und sein Dämon, 1952). Prevodi Prevodi su poređani po godini izdanja njemačkih originala. Apostol Beča – Klement Marija Hofbauer (Đakovo: Karitativni fond UPT Ne živi čovjek samo o kruhu, 2000) (Pater Hofbauer, der Fähnrich Gottes. Innsbruck, München: Tyrolia-Verlag, 1936; izišlo i pod naslovom: Der Bäckerjunge von Znaim: Pater Hofbauer. // Der Bäckerjunge von Znaim, Klemens Maria Hofbauer. // Der Apostel von Wien: Klemens Maria Hofbauer.) Svećenik prognanika (Đakovo: Narodna obrana, 1940; Vjesnik Đakovačke biskupije, 1963; Biskupski ordinarijat, 1981, 1986, 1994; Karitativni fond UPT Ne živi čovjek samo o kruhu, 2007) (Priester der Verbannten: Damian de Veuster, ein flämischer Held. Innsbruck, Wien, München: Tyrolia-Verlag, 1938) U sjeni giljotine: prema istinitim događajima iz doba francuske revolucije (Đakovo: Biskupski ordinarijat, 1991) (Die Herrgottsschanze: Erzählung nach wahren Begebenheiten aus der Zeit der Französischen Revolution. Freiburg: Herder, 1940) Prosjak iz Granade: Sveti Ivan od Boga (Đakovo: Karitativni fond UPT Ne živi čovjek samo o kruhu, 2001) (Der Bettler von Granada: Ein Lebensbild des hl. Johannes von Gott. Regensburg: Johann von Gott-Verlag, 1949) Okrvavljeni ljiljan (Pazin: Biskupski ordinarijat, 1962; Istarsko književno društvo Sv. Ćirila i Metodija, 1964, ?, 1969); izišlo i pod naslovom Marija Goretti (Pazin: Istarsko književno društvo Sv. Ćirila i Metodija, 1980; Istarsko književno društvo „Juraj Dobrila`, 1981, 1993.) (Um Mädchenehre: Maria Gorettis Kampf und Martyrium. Freiburg Schweiz, Konstanz Baden-Württemberg, München: Kanisius-Verlag, 1950; izišlo i pod naslovom: Die Heilige und ihr Mörder: Maria Goretti und ihr blutiges Zeugnis für die Reinheit.) Borba za zvonove: pripovijesti o ministrantima (Zagreb: Janko Horvat, Rijeka: Župni ured Gospe Lurdske, 1962); drugo izdanje pod naslovom Zvona u srcu: pripovijesti o ministrantima (Donji Andrijevci: Župni ured, 2001.) (Ministranten: Erzählungen über das Völklein im bunten Rock. Mainz: Matthias-Grünewald-Verlag, 1950; izišlo i pod naslovom: Die Lausbuben des Lieben Gottes.) Svetac i njegov demon (Zagreb: Dragan Majić, 1969; Zagreb: Teovizija, 2006, 2007) (Der Heilige und sein Dämon: das Leben des armen Pfarrers von Ars. Heidelberg: Kerle 1952; izišlo i pod naslovom: Der Pfarrer von Ars: Johannes Vianney.) Bukteći oganj: sveti Pijo X. (Đakovo: Karitativni fond UPT Ne živi čovjek samo o kruhu, 2000, 2007) (Brennendes Feuer: Papst Pius X. Innsbruck, Wien, München: Tyrolia-Verlag, 1953; izišlo i pod naslovom: Feuer auf die Erde: Papst Pius X.) Povijest Kristova kraljevstva. 1. Grimizno jedro: od Duhova u Jeruzalemu do osnutka crkvene države. 2. Križ na zastavama. Opatija: Srećko Cetinić, 1963–1964. 3. Izgubljeno jedinstvo: od renesanse do Francuske revolucije. Rijeka: F. Mašić, 1967; četvrti dio nije preveden.) (Geschichte des Gottesreiches. 1. Das Purpurne Segel - Vom Pfingstfest in Jerusalem bis zur Gründung des Kirchenstaates (1956). 2. Das Kreuz auf den Fahnen. Die Kirche im Mittelalter (1957). 3. Die verlorene Einheit. Von der Renaissance bis zur französischen Revolution (1957). 4. Fels in der Brandung: von der französischen Revolution bis zur Gegenwart (1958). Bilder aus der Kirchengeschichte für Jugend und Volk. Luzern, München: Rex-Verlag, 1956–1958) Redovnik među vukovima: Ivan Kapistran – velikan Evrope, pobjednik nad Turcima kod Beograda (Đakovo: Biskupski ordinarijat, 1982); drugo i treće izdanje pod naslovom Redovnik među vukovima: Ivan Kapistran - apostol Evrope (Karitativni fond UPT Ne živi čovjek samo o kruhu, 1994, 2005) (Ein Mönch unter den Wölfen: Johannes von Kapistran, der Apostel Europas. Innsbruck, Wien, München: Tyrolia-Verlag, 1965; izišlo i pod naslovom: Ein Mönch unter Wölfen: das Leben des heiligen Johannes Kapistran – Apostel Europas.) Princ Gonzaga (Zagreb: Zorislav Nikolić, 1967) (Prinz Gonzaga: Ein lebensbild des heiligen Aloysius. Luzern, München: Rex-Verlag, 1965) MG9 (N)

Ово је прича о једном великом духовнику из урбаног Београда, оцу Дејану Дејановићу, испричана пером његовог духовног чеда Ирине Војводић, мајке једанаесторо (11) деце и супруге протојереја Василија Војводића (оца споменуте деце), секретара Богословског факултета у Београду, наследника блаженопочившег оца Дејана и настојатеља ове чудесне заједнице под именом Камсада. Питак стил писања води нас кроз фрагменте живота заједнице у цркви, заједнице љубави, трпљења, пожртвовања, слоге, милосрђа, свега на шта нас је отац Дејан позивао и подсећао сваки пут испраћајући нас са Свете Литургије. Његове речи: „Све што чините - у славу Бога чините”, и данас одзвањају храмом Светог мученика Трифуна. Ова књига говори и о љубави и поштовању који је отац Дејан имао од стране многих духовника, свештеника, игумана манастира, монаха и монахиња, патријараха и епископа, као и углединих професора, доктора, уметника, до личности из света политке, тако и професионалаца разних струка и профила. Вредан садржај књиге је 46 фотографија, ауторско дело др Слободана М. Радуловића (аутора књиге Вујански крст Патријарха Павла), које потврђују веродостојност приче. (реч уредника Микро књиге) Садржај Реч издавача, 3 Предговор, 9 Духовним стазама Проте Дејана, 15 Поуке о помагању ближњима, 30 Храм Светог Трифуна - место духовних сусретања, 33 „Љуби ближњег свога“, 37 Патријарх Иринеј о Проти Дејану, 40 Редовно богослужење на празнике руских Светих, 45 Љубав не познаје границе, 49 Прота мисионари у болници, 51 Трећи дека, 54 Прота укида исповедање за време службе, 58 Прота о честом причешћивању, 61 И венчања у гробљанској цркви, 64 Мисионарски рад Протин, 66 Прота Дејан се старао о мени, 70 Патријарх Павле на изношењу плаштанице, 79 Духовна трибина - једна од ретких у Београду, 80 Протина несебична љубав, 82 Неспретност у манастиру, 87 Прота оболео од очију и даље служи, 89 Протино путовање ка престолу Господњем, 92 Поговор, 100 Прилози, 103 Из предговора Протосинђел Серафим (Петковић), настојатељ манастира Свете Тројице, Бијеле Воде Преосвећени викарни епископ Арсеније служио је свету архијерејску литургију са четири свештеника и три ђакона. Верника - поштовалаца проте Дејана био је велики број. Протојереј-ставрофор Дејан био је предао своју душу Оцу небеском да чека своје време. Тело му је почивало близу храма Светог Трифуна, било је са мајком Даринком и супругом-протиницом Доротејом. Прота је годинама служио, проповедао, исповедао, обављао помене преминулим верницима. У великом временском раздобљу од осамдесет пет година живота било је богатог пастирског садржаја. Било је пријатног и непријатног, тегоба, траума и искушења. Све је то прота Дејан хришћански подносио својом смиреношћу, разборитошћу и верским убеђењем. Рођен је у Босанском Петровцу 1930. г. од оца Душана, трговца, и мајке Даринке, са сестром Велинком (гајећи огромну љубав према покојном брату, Велинка се упокојила касније, прим. аут.). Таман се формирао у дечачића и при крају основне школе, дође за српски православии народ кобна 1941. година, када су зликовци усташе протеривали Србе из Босне и Хрватске. У прогонству се нашла и Дејанова породица. ... *** „Дошао", каже отац, један младић код мене на исповест и сав у уздасима каже: ,Ја сам много грешан’. Ja, да га охрабрим, кажем: ,Сине, ja сам толике године свештеник, не можеш да ме изненадиш.' Опет он са уздасима каже: ,Ал ово je страшно, не знам како то, да изговорим.' А ja опет: Па, сине, не брини, само почни и све ће бити лакше.” Кад он превали преко уста и рече: „Мени се свиђају девојке!" Настаде смех у сали. А отац одговори: „Да је друкчије, ја бих се забринуо!" И онда је отац објаснио да има случајева да се људи толико упреподобе да све сматрају грехом. У наставку је објаснио суштину тих односа и шта је грешно, а шта није. Ето, такав је био наш вољени отац. Сваки сусрет са о.Дејаном, или богослужење, доносили су радост. А осећај је био да смо оплемењени и одрагоцењени. И данас, кад год се ужелим мог драгог оца, одем на YouTube и послушам његово уводно излагање или неку од његових анегдота и утешим се. У љубави је живео, у љубави се кретао, са љубављу поступао, па се надам да он сада у љубави Христовој почива. Протосинђел Серафим (Петковић) настојатељ манастира Свете Тројице, Бијеле Воде Одломци из књиге После литургије упућивао нас је да се упознамо, да познајемо једни друге тачно по имену, јер ћемо се тако боље упознати и молити једни за друге. И данас, када се „Кампсада” увећала, чим угледам некога кога не познајем, упитам га како се зове, сећајући се благослова оца Дејана. Он је знао колико је важно за нашу саборну заједницу истинско упознавање личности и старање једних за друге. Много се радовао у почетку, кад смо и сами били изненађени, што су бројни људи који долазе недељом на литургију почели да се друже и помажу једни другима и преко недеље. Једне зиме су ми пуно помагали студента Румуни, браћа из свештеничке породице, који су долазили да помогну за певницом. И касније, када се број деде у мојој породици повећавао, нису сви могли да стану у колица, а били су дремали за толико пешачење (радним даном супруг је радио у банци, а ја сама редовно ишла у цркву св. Трифуна), наишао би неко од верника и ставио дете на кркаче, па заједно до цркве. Као што то, на пример, исто чине данас са Верицом и њеном малом децом. Веома сам се изненадила када сам схватила како о. Дејан брани децу када се, после литургије, неко нађе да их грди што се играју са песком тамо где горе свеће, а што је, на пример, недопустиво у неком манастиру где су монахиње строге према деци. Тада би се упустао у разговор-расправу са таквом особом, често баком која дође само да запали свеће, али не и на литургију: „Да ли знате да се ова деца недељом и празником причешћују на литургији, и у свом животу су се причестила више пута него што Ви имате година. Немојте их, молим Вас, грдити и терати из цркве.” *** Приказ књиге "Кампсадо, љубави моја" на порталу ”Ризница” Уредник 12/01/2022 Осврт се може почети и обрнутим редоследом (као у огледалу), преко Предговора проте Жарка Ускоковића (посетиоцима храма добро познатог) као деценијског сапутника и сапатника оца Дејана Дејановића. Везан је за први чин венчања које је млади свештеник Дејан обавио. Затим су заједно кренули на вршење у оно време изузетно тешке свештеничке дужности коју је пратио низ узрока. Деловали су пре свега од усташа закланој Славонији, а потом (није сувишно рећи) и „свакаквој“ Славонији. Места која се кроз њихово службовање помињу, већ су „позната“, али пре по злу које царује у време грађанских ратова. Породица Дејановић избегла 1941. године стиже у скоро подједнако мученички бомбама разорени Београд. Мученичка борба избегле породице у окупираном граду завршава се убиством оца, „главе породице“, и то ништа мање него од „ослободилаца“ Београда. Тај факт је иронија и символ судбине српског народа – започето бомбама Хитлера, настављено усташким геноцидом, треба да прође и кроз ужасе „ослобођења“. Избегли и прогнани од фашистичких злотвора, страдају од диктатора новог типа. Кад пандемијум зла код здробљених Срба 1944/45. све то слије у једно „онако“ и схвата као природно и неизбежно. После прогона из завичаја, губитка оца након ратних страдања, злопаћења по разореној Славонији, искушења не престају. Поново се враћа у Београд, где се невоље настављају. Чека га завршни подвиг – „подвиг служења у празној цркви“ (по изразу А. Тарасјева, „исписника“ оца Дејана, без чије харизме и свестраног залагања би поменути „подвиг“ трајао много дуже): „Памти да је први пут неко био присутан у потпуно празној цркви на целој светој Литургији. Више пута на велике празнике преко недеље дешавало се да у цркву не дође нико, па због тога не може ни да служи Литургију.“ Сведочења овакве врсте фотографија не може да пренесе и саопшти. У том случају она може да пренесе само празнину храма као снимке које праве историчари уметности, заинтересовани само за питања градње и украсе храма. Служење у празним храмовима, била је то „судбина“ многих свештеника оног времена широм земље – тад је појам „свештеник“ био символ мрачњаштва и издаје најгоре врсте. Тежина позива била је дубоко урезана у душу многих од њих и, упркос томе, упорно скривана. Успутном саговорнику и познанику она није откривана. Требало је бити са човеком врло близак и стећи висок степен поверења, па тек онда да се код појединца укаже потреба да се „отвори“ и некоме повери део својих невоља са којима се током вршења дужности сретао. Давно је речено да обим није показатељ вредности. У књизи обима „дванаестине“ (како се некад говорило) није се могло много рећи. За утеху је чињеница што би и у случају књиге далеко већег обима личност неког „јунака“ својим највећим делом остала и изнад и изван оквира таквог дела. Обим је мали, али је ризик осврта велики – ризик да многи буду незадовољни и осете се заобиђеним. „Уредник фотографије“ у овом случају може се оценити као „коаутор“ дела. Фотографије ту објављене нису само украс и илустрација, већ потврда и документ онога речима саопштеног. Живорад Јанковић веза: Приказ књиге на порталу Ризница Наслов: Кампсадо, љубави моја Издавач: Манастир Свете Тројице Страна у боји: 124 Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 12 x 17 cm Година издања: 2022 ИСБН:

U dobrom stanju, petnaest knjiga iz sabranih dela - Članci i kritike - Diogenes - Pjesme - Zlatarevo zlato - Seljačka buna - Feljtoni i rasprave - Feljtoni - Kazalisna izvješća I - Kazalisna izvješća II - Branka - Kletva I - Kletva II - Pripovijesti I - Pripovijesti II - Pripovijesti IV Šenoa, August, hrvatski književnik, kritičar, prevoditelj i političar (Zagreb, 14. XI. 1838 – Zagreb, 13. XII. 1881). Studirao pravo u Zagrebu i Pragu, ali nije položio završne ispite. God. 1865. u Beču je uređivao listove Glasonoša i Slawische Blätter. U Zagreb se vratio 1866. i radio u uredništvu Pozora (1866–67), zatim kao dramaturg u Hrvatskom zemaljskom kazalištu (1870–73) i gradski bilježnik (1871), a od 1873. kao gradski senator. Od 1874. do smrti bio je urednik časopisa Vienac. God. 1877. bio je izabran za potpredsjednika Matice hrvatske. Služio se pseudonimom Veljko Rabačević, Petrica Kerempuh, Milutin, Branislav i različitim šiframa. Okušao se u gotovo svim književnim žanrovima: u hrvatskom javnom životu javio se kao novinar dopisima u Pozoru, ali i u drugim listovima onoga doba (Glasonoša, Leptir, Naše gore list), a književnu djelatnost nastavio je pjesmama, novelama, romanima, feljtonima, kritičkim i teorijskim tekstovima, prijevodima itd. Sastavio je antologiju Vienac izabranih pjesama hrvatskih i srbskih (1873) i Antologiju pjesničtva hrvatskoga i srbskoga, narodnoga i umjetnoga (1876). Prevodio je s francuskoga, njemačkoga, engleskoga i češkog jezika. U mladenačkoj raspravi Naša književnost (1865) zahtijevao je »popularnu, poučnu i zabavnu struku književnosti« radi razvijanja i promicanja narodnog duha i života. Držao je da umjetnost mora sadržavati estetsku i etičku komponentu, da mora djelovati u svrhu duhovne emancipacije hrvatskog naroda, vodeći računa poglavito o »socijalnom momentu«, te da se pisci moraju »obzirati na općinstvo i djelovati na narod«, svjesno odabirući tendencioznu književnost kao jedini način stvaranja samostalne civilizacije i očuvanja identiteta protiv tuđih utjecaja. U nizu djela izravno je reagirao na društvene i nacionalne probleme. Kao lirik skloniji deklamatorstvu i uzvišenoj retorici, bio je uspješniji kao politički i socijalni pjesnik. Ipak, pojedine izrazito lirske ljubavne pjesme nadživjele su svoje doba i uglazbljene postale dijelom tradicijske kulture (O ti dušo moje duše, Oj vi magle), a s njima se mogu usporediti pjesme epskoga značaja, tj. balade i legende u stihu, koje su, također u sprezi s glazbom, u obliku popijevaka zadržale popularnost do današnjih dana (Ribareva Jana, Vir). U mnogim je pjesmama izražavao pokretačke ideje svojega doba i politički program Strossmayerova narodnjaštva (Na Ozlju gradu, Hrvatska pjesma, Budi svoj!, U slavu J. J. Strossmayera, Klevetnikom Hrvatske, Hrvat Bosni i dr.). S druge strane, u epskom pjesništvu, kao i mješovitim, lirsko-epskim oblicima u stihu (balade i romance), ostvario je vrhunac pjesničkih dometa hrvatske književnosti druge polovice XIX. st. Posebno se ističu povjestice (»historičke balade«), pjesničke pripovijesti i legende u kojima obrađuje događaje iz hrvatske povijesti s aktualnim političkim porukama (Smrt Petra Svačića, Propast Venecije, Fratarska oporuka, Anka Neretvanka, Vinko Hreljanović, Šljivari, Prokleta klijet) ili opijeva pučke priče (Postolar i vrag, Kugina kuća, Kameni svatovi, Zmijska kraljica). Upravo su mu pripovijesti s osloncem u hrvatskoj povijesti i predaji, podjednako u prozi (Turopoljski top, 1865) i u stihu (Kugina kuća, 1869; Kameni svatovi, 1869), donijele prvu književnu slavu. Najveći uspjeh doživio je povijesnim romanima (Zlatarovo zlato, 1871; Čuvaj se senjske ruke, 1875; Seljačka buna, 1877; Diogenes, 1878., i Kletva, nedovršen, 1881). Njima je kanonizirao roman u hrvatskoj književnosti i odgojio čitateljsku publiku kojoj je ta književna vrsta postala omiljenim štivom. U povijesnom romanu nasljedovao je model W. Scotta: istraživao je povijesne izvore i rabio autentične dokumente da bi pokazao kako raspored političkih snaga i društvene okolnosti utječu na živote »malih ljudi«. Povijest stoga više nije imala funkciju pozadine i kulise zbivanja: ona je bila akter romanesknoga svijeta i bitan čimbenik u radnji. Poticaj književnom djelu redovito je bio neki konkretan povijesni događaj, potkrijepljen dokumentima, oko kojega je Šenoina stvaralačka mašta plela mrežu napetih fikcionalnih zbivanja akteri kojih su bili izmišljeni ili povijesno posve beznačajni. Inzistirao je na analogijama između prošlosti i sadašnjosti – odabrani povijesni događaji služili su kao »nauk za buduća vremena« i kao ključ za rješavanje aktualnih nacionalnih i socijalnih problema. U njegovim povijesnim romanima izrazita je moralno-odgojna komponenta: privatni životi i osobna iskustva neposredno odgovaraju nacionalnim težnjama, ideologemima, etičkim dilemama i motivima zajednice. Ta su djela prožeta historicizmom i nacionalnom romantikom, a iznose događaje iz različitih razdoblja hrvatske povijesti: u prvom je za okosnicu odabrao sukob između Zagrepčana i plemića Stjepka Gregorijanca u XVI. st. sa središnjom pričom o ljubavi plemića i građanke (Zlatarovo zlato). Uslijedila je u roman oblikovana epizoda iz uskočke povijesti s početka XVII. st. (Čuvaj se senjske ruke), zatim složen i iznimno uspješan opis sukoba feudalaca i seljaka u sjevernoj Hrvatskoj i Sloveniji u XVI. st. (Seljačka buna), prikaz spletaka u Slavoniji i Zagrebu u XVIII. st. (Diogenes) i događaja iz XIV. st. koji su preusmjerili hrvatsku povijest u privatnom i javnom životu Zagreba (Kletva, dovršio J. E. Tomić). Šenoa je idealizirao određene segmente hrvatske prošlosti kako bi u čitatelju pobudio plemenitost, optimizam, patriotsku ushićenost i osjećaj vlastite moralne odgovornosti. Takav model povijesnog romana imao je velik utjecaj na hrvatsku pripovjednu prozu (Tomić, E. Kumičić, V. Car Emin, V. Deželić st., M. Jurić-Zagorka i dr.). Šenoa je autor i niza romana iz suvremenoga života (Mladi gospodin, 1875; Prosjak Luka, 1879; Vladimir, 1879; Branka, 1881), a u istom su tematskom krugu njegove novele (Prijan Lovro, 1873; Barun Ivica, 1874; Ilijina oporuka, 1876; Karanfil s pjesnikova groba, 1878; Kanarinčeva ljubovca, 1880., i dr.). U takvim duljim i kraćim pripovjednim oblicima s građom iz suvremenoga života on tematizira socijalne, političke i etičke probleme svojega doba: moralno i materijalno propadanje plemstva, odnos selo–grad, odlazak seljačkih sinova na školovanje u grad i dr.; zbog naglašene društvene kritike i analitičnosti, zbog interesa za klasne odnose i za aktualna zbivanja na političkoj pozornici svojega doba, ali i zbog načina modeliranja zbilje, njegov se postupak približio realističkoj paradigmi. U feljtonima o problemima zagrebačkoga društva (Zagrebulje, 1866–67., 1877., 1879–80) satirički je komentirao aktualne negativne pojave u zagrebačkoj svakidašnjici: odnarođenost, njemčarenje, licemjerje, konformizam te različite moralne devijacije mlade buržoazije. Šenoa je Zagrebuljama hrvatskoj književnosti podario jedan od njezinih najvažnijih žanrova – podlistak, u kojem je britkim jezikom i duhovitim stilom, služeći se satirom i ironijom, komentirao političke i kulturne aktualnosti. Na žurnalistiku se nadovezuje kritičarska praksa: djelovao je dvadesetak godina kao kazališni kritičar dajući hrvatskom glumištu presudne poticaje – praktične i idejne. Prokomentirao je više od sedam stotina izvedaba iznoseći – prvi u nas – relevantne sudove o svim bitnim sastavnicama kazališnog čina (glumi, režiji, scenografiji, scenskom govoru). U manifestu O hrvatskom kazalištu (Pozor, 1866) dao je ne samo analizu stanja u našem glumištu nego i program njegova razvoja. S manje se uspjeha okušao u drami (komedija Ljubica, 1866; nedovršena tragedija Slavka), ali je kazališnim kritikama i radom u kazališnoj upravi bitno utjecao na modernizaciju hrvatskoga glumišta i promjenu repertoara. Građanska drama Ljubica, po uzoru na francusku građansku dramu (V. Sardou, E. Scribe i dr.), tretirala je suvremenu tematiku, ali je kazališni fijasko doživjela dijelom zato što je stigla na socijalno nepripremljeno tlo, a dijelom jer u njoj Šenoa nije uspio scenski zaokružiti trivijalan zaplet komedije zabune. Borio se protiv njemačkih drugorazrednih komedija i inzistirao na realističkoj drami te vrhunskim dometima europske dramatike (W. Shakespeare, J. Racine, Molière, F. Schiller, J. W. Goethe). U stilskom pogledu njegova su djela mješavina romantike i realizma: idealizirao je stanovite segmente hrvatske povijesti s didaktičkim ciljevima, ali je socijalnom analizom anticipirao hrvatske realiste (A. Kovačić, V. Novak, K. Š. Gjalski). Široka slika društva što ju je stvorio, stotine najrazličitijih protagonista u tim djelima, likovi povijesni ali i posve izmišljeni, bili su sudionici velikoga hrvatskog panoptikuma. Zahvaljujući iznimnomu daru za fabuliranje te izboru zanimljivih tema iz prošlosti i suvremenosti, uspio je privući široku čitateljsku publiku i pridobiti ju za hrvatsku knjigu. Kao urednik Vienca kritički je usmjeravao hrvatsku književnu produkciju, postavio visoke estetske standarde i odigrao odlučnu ulogu u uzdizanju narodne prosvjete. Otkrio je niz novih talenata (Kovačić, A. Harambašić, I. Vojnović, R. Jorgovanić, A. Palmović i dr.) i podupirao ih u radu. Velika je uloga Šenoe romanopisca i pjesnika, književnoga kritičara i novinara, esejista i dramatičara u izgrađivanju standardnoga jezika. U svojim je djelima uvijek na prvo mjesto stavljao slogu, jedinstvo i toleranciju te pridonio hrvatskoj nacionalnoj integraciji i modernizaciji. Sustavno se posvetio događajima iz prošlosti i sadašnjosti različitih krajeva Hrvatske, od Slavonije, središnje Hrvatske, Istre do Dalmacije, povezujući ih jedinstvenim nacionalnim duhom, a uspoređujući ih s primjerima iz europske povijesti. Posebno je rado tematizirao rodni grad Zagreb kao političko središte Hrvatske te ga opisao u sva tri književna roda, u lirskom, epskom i dramskom obliku (Zagreb, Zagrebu, Zlatarovo zlato, Seljačka buna, Diogenes, Kletva, Ljubica i dr.). Poput suvremenika V. Hugoa, Šenoa je želio iznijeti panoramu hrvatske povijesti i povijesti čovječanstva u nizu raznovrsnih književnih oblika. Posljednje povjestice, legende i pjesničke pripovijesti odlikuju se novim, modernističkim postupcima (Zmijska kraljica), u kojima je poetiku kasnoga romantizma spontano preusmjerio u zanimanje za unutarnji život pojedinca, u skladu s novim europskim umjetničkim nastojanjima. U prijelaznom razdoblju između romantizma i realizma, a baštineći tradiciju sentimentalističkih umjetničkih vrijednosti, s jakim osjećajem za potrebe svojega doba, Šenoa je u tolikoj mjeri obilježio kulturni život druge polovice XIX. st. da se u povijesnim periodizacijama hrvatske književnosti razdoblje u kojem je aktivno djelovao, između 1865. i 1881., naziva njegovim imenom – Šenoino doba. Šenoa, August. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2021.

Detalji predmeta Stanje Polovno Odlično očuvane knjige Franjevci u VUkovaru Franjevci u Abinim Našicama Virovitica i franjevci franjevci u Požegi Franjevci u Samoboru Kostarjnica i franjevci Na slici je i knjiga Bjelovar i franjevci, ali nije u ponudi Franjevci Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije Idi na navigacijuIdi na pretragu Franjevci Ordo fratrum minorum franjevački grb (franjevački grb) Kratica naziva: OFM Godina osnivanja: 1209. Godina reorganiziranja: - Reorganizator: - Mjesto osnivanja: ... Franjo Asiški utemeljitelj: Franjo Asiški krilatica: ... Službeni jezik: ... Sjedište: Rim franjevački general: ... franjevački čelni čovjek: general Roditeljski red: - Redovi nastali iz ovog reda: Red Manje Braće, Konventualci, Kapucini podredovi = Mala Braća, Klarise, Franjevački Svjetovni red broj pripadnika = oko 2.000.000 Podredovi: {{{podredovi}}} Broj pripadnika: {{{broj pripadnika}}} Poznati pripadnici: ... Odijelo: ... ... dva franjevca u odijelu Franjevci ili fratri su naziv za svjetovni rimokatolički red ustanovljen po nadahnuću sv. Franje Asiškog (1182-1226). Latinski naziv za Franjevce je 'Ordo fratrum minorum', krat. OFM. Red Manje Braće je osnovao Franjo Asiški 1209. godine. Sv. Franjo je po svom obraćanju ustanovio bratstvo "Pokornička braća i sestre", iz kojeg se razvijaju tri franjevačka reda: Mala Braća - muški red Klarise - ženski red Franjevački Svjetovni Red - i muški i ženski Franjevci trećoreci glagoljaši - muški samostanski red Kako bi ostali vjerni Utemeljiteljivom idealu, franjevci su pokretali brojne "obnove", kroz koje su se uobličile tri razne redovničke obitelji. Svaka od tih triju obitelji ima svoje vlastite poglavare i vlastite strukture: Red Manje Braće (OFM) Red Manje Braće Konventualaca (OFMConv) Red Manje Braće Kapucina (OFMCap) Franjevački red slijedi pravilo reda, a povijest pravila je sljedeća: prvo pravilo reda je ustanovljeno 1221. godine, a preradio ga je papa Grgur IX 1228. godine drugo pravilo je izradio 1289 godine papa Nikola IV i ostalo je na snazi do 1883. godine treće pravilo je napisao papa Leon XIII, 1883. četvrto i trenutno važeće pravilo je izradio 1978 godine papa Pavao VI. Franjevački red danas ima oko 2,000,000 pripadnika, i ima svoje sjedište u Rimu. Prvi misionari u Americi bili su franjevci. Petorica franjevaca sudjelovala su već u pohodu Francisca Bobadille 1500., a idućih 13 došlo je s drugim upraviteljem Hispaniole Nicolásom de Ovandom 1502. godine.[1] Godine 1505. utemeljena je prva franjevačka provincija u Americi. Devetnaest godina kasnije prvih 12 franjevaca stiglo je u Meksiko. Godine 1533. utemeljili su prvu provinciju u Limi i odande počeli odlaziti na prostor današnjega Čilea, gdje je prva provincija utemeljena tek 1565. Godine 1553. utemeljili su prvi samostan u gradu Santafé de Bogotá u današnjoj Kolumbiji, a dvije godine kasnije prvi je biskup grada Asuncióna osnovao prvu paragvajsku misiju. U današnju Venezuelu stigli su 1575. iz Santo Dominga, svoje prve postaje u Americi. Nakon toga prvog velikog vala širenja kršćanstva ponovno su se istaknuli krajem 18. stoljeća preuzevši misije u Kaliforniji koje su isusovci morali napustiti. U tom dobu franjevci su vodili čak 163 misije, a godine 1789. u Americi i na Filipinima bilo ih je čak 4 195. Godine 1686. Antoni Llinás utemeljio je u Španjolskoj posebnu ustanovu (colegio de Escornalbou) namijenjenu izobrazbi i pripremi misionara za Ameriku. Franjevci su otvorili prve škole za Indijance u Texcocu 1523. i u gradu Meksiku 1525. godine. Osnovali su i Colegio de Santa Cruz de Tlatelolco, neku vrstu znanstvene i akademske ustanove za proučavanje indijanskih jezika, opće povijesti i civilizacija te za poučavanje preživjelih potomaka znamenitih astečkih loza onim disciplinama i znanjima kojima je trebao biti vičan svaki kršćanin. Uloga franjevaca u Hrvata Franjevci su igrali istaknutu ulogu u povijesnom i kulturnom životu Bosne i Hrvatske. Hrvatski sveci franjevci su sv. Nikola Tavelić i sv. Leopold Mandić. U Bosnu dolaze kao misionari koji rade na iskorjenjivanju učenja bosanskih krstjana, već 1291. godine i tu trajno ostaju, a franjevačka provincija Bosna Srebrena je jedina ustanova koja neprekidno djeluje od srednjeg vijeka pa do danas. Godine 1339. se ustanovljava Bosanska vikarija, na čelu s fra Peregrinom Saksoncem, koji je imao značajnu ulogu i na dvoru bana Stjepana II. Kotromanića, a naimenovan je i bosanskim biskupom. Prvi franjevački samostan u Bosni je podignut u Milama kod Visokog oko 1340. godine, a kasnije su izgrađeni i samostani u Sutjesci,Olovu, Srebrenici, Fojnici, Kreševu... Ovakav razvoj bosanske vikarije ju je doveo u vodeći položaj na čitavom Balkanu, a njeno područje se proteže od Apulije na sjeveru Italije pa do Crnog mora. U prvoj polovini 15. stoljeća se neke manje oblasti osamostaljuju i odvajaju, a nakon Turskog osvajanja Bosne dolazi do podjele vikarije 1514. na Bosnu Srebrenu (na prostoru pod Turskom okupacijom) i Bosnu-Hrvatsku (na preostalom području) i obje ove vikarije su 1517. godine izdignute u rang provincija. Sultan Mehmed El-Fatih je 1463. godine izdao dokument na osnovu kojeg se franjevcima dozvoljava dalje djelovanje u Bosni. U 16. stoljeću se područje provincije Bosne Srebrene širi s Turskim osvajanjima, pa obuhvaća i Slavoniju, Srijem, Banat i južnu Ugarsku (do Budima). U 18. stoljeću, dolazi do osamostaljivanja dalmatinskih samostana, a potom se 1757. izdvajaju i prekosavski samostani, te se 1758. godine ustanovljava područje Bosne Srebrene koje odgovara granicama Bosne i Hercegovine, a 1847 se ustanovljava i zasebna hercegovačka provincija. Brojni franjevci Bosne Srebrene su imali neprocjenjiv doprinos kulturnom i znanstvenom životu Bosne i Hercegovine, a najistaknutiji među njima bili su: Matija Divković, Nikola Lašvanin, Filip Lastrić, Ivan Franjo Jukić, Grga Martić, kao i mnogi drugi. Фрањевци С Википедије, слободне енциклопедије Пређи на навигацијуПређи на претрагу Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). Грб Францисканског реда Фрањевци (лат. Ordo Fratrum Minorum (OFM) — „Ред мале браће”; остали називи францискани, франовци, фратри, Мала браћа, минорити су католички ред назван по оснивачу Франческу Асишком (Đovani, Frančesko Bernardone, 1181—1226). Убрајају се међу просјачке редове, јер су вођени идеалима свог оснивача, полагали завет сиромаштва и били путујући просјаци — проповедници. Тај у почетку јединствени мушки Ред мале браће, назива се и Првим редом Светог Франческа (Францискани у ужем смислу). У ширем смислу осим њега францисканским се називају још два реда којима је зачетник Франческо Асишки: Други ред сиромашних сестара (кларисе), и Трећи ред покорника за световњаке и многобројне редовничке заједнице и конгрегације које се оснивају на редовничким правилима Франческа Асишког. Мала браћа, мала браћа конветуалци и мала браћа капуцини разишли су се због различитих схватања примене идеала светог Франческа у пракси. Сви се углавном баве проповедништвом, мисионарством, парохијским радом, али и научним и наставничким радом. Сиромашне кларисе су жене следбенице Свете Кларе припаднице другог реда светог Франческа. Лаици који живе према идеалима Францискана чланови су трећег реда, а неки од лаика мушкараца су удружени у трећи ред светог Франческа; постоји и знатан број францисканских сестринстава која живе по правилу чланова трећег реда. Референце Литература Novak, Viktor (1948). Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske. Thomas Ertl: Religion und Disziplin. Selbstdeutung und Weltordnung im frühen deutschen Franziskanertum (= Arbeiten zur Kirchengeschichte. Bd. 96). De Gruyter, Berlin u. a. 2006. ISBN 978-3-11-018544-7. (Zugleich: Berlin, Freie Universität, Habilitations-Schrift, 2005/2006). Helmut Feld: Die Franziskaner (= UTB 3011 Profile). Ulmer, Stuttgart. 2008. ISBN 978-3-8252-3011-1. Johannes-Baptist Freyer (Hrsg.): Mystik in den franziskanischen Orden. Butzon und Bercker, Kevelaer. 1993. ISBN 978-3-7666-9801-8. Anton Grabner-Haider: Die großen Ordensgründer. Marix, Wiesbaden. 2007. ISBN 978-3-86539-921-2. Niklaus Kuster, Thomas Dienberg, Marianne Jungbluth (Hrsg.): Inspirierte Freiheit. 800 Jahre Franziskus und seine Bewegung. Herder, Freiburg (Breisgau) u. a. 2009. ISBN 978-3-451-31053-9. Justin Lang, Helmuth Nils Loose, Toni Schneiders: Die großen Ordensgründer. Benedikt – Dominikus – Franziskus – Ignatius. Hohe, Erftstadt. 2007. ISBN 978-3-86756-042-9. Achim Todenhöfer: Apostolisches Ideal im sozialen Kontext. Zur Genese der europäischen Bettelordensarchitektur im 13. Jahrhundert. In: Marburger Jahrbuch für Kunstwissenschaft. Bd. 34, 2007, ISSN 0342-121X. стр. 43–75. Спољашње везе Фрањевци на Викимедијиној остави. Webseite der deutschen Franziskanerprovinz(језик: немачки) Ökumenisch-geschwisterliche Netzwerkinitiative franziskanischer Orden clara.francesco(језик: немачки) Heiligenlexikon | Franziskaner(језик: немачки) Bert Roest und Maarten van der Heijden: Franciscan Authors,(језик: немачки) Категорије: ФранцисканиКатолички редови Franjevci Prijeđi na navigacijuPrijeđi na pretraživanje Franjevci Ordo fratrum minorum Francescocoa.png Kratica naziva: OFM / OFMConv / OFMCap Krilatica: Mir i dobro lat. Pax et Bonum Godina osnivanja: 1209. Mjesto osnivanja: Asiz Utemeljitelj: Franjo Asiški Francisco de Zurbarán 057.jpg Službeni jezik: engleski, poljski, španjolski, talijanski Sjedište: Rim Čelni položaj: generalni ministar Trenutni generalni ministar: Fra Michael A. Perry (OFM) / Fra Carlos A. Trovarelli (OFMConv) / Fra Roberto Genuin (OFMCap) Roditeljski red: Manja Braća Redovi nastali iz ovog reda: Franjevački svjetovni red, FRAMA Broj pripadnika: oko 2.000.000 Odora: Habit (smeđi, crni, sivi) s kapucom koji se oko struka opaše kordom, bijelim konopcem na kojem su s

ALEKSANDAR SIMIC - ORIGINALNA FOTOGRAFIJA - veliki format - studentski park - kolarac - beograd - zima - sneg - PM fakultet dim. 39 x 29 , nepotpisana Александар Аца Симић (Београд, 24. јули 1898 — Београд, 18. јануар 1971) је био фото-репортер, новинар. По завршеној матури у Београду отишао у Париз где је студирао у Националној школи декоративних уметности и апсолвирао на архитектури. Прве фотографије снимио 1912. Затим се као фотограф среће 1915. у Првом светском рату, приликом преласка Албаније. Од 1921. бавио се професионално новинском фотографијом, а објављивао је у листу Недељне илустрације, затим радио у листу Политика (од 1924. до почетка Другог светског рата), и сматра се првим фото-репортером тог листа. За време окупације сарађивао као фото-репортер са листом Коло. Будући да је тај лист основан од окупационих власти, та сарадња је Симићу, после рата, приписана као „колаборација са непријатељем“. После 1945. привремено му је забрањен рад у новинарству „због рада у режимском листу, у време окупације“. Да би прехранио породицу бавио се неко време позоришном фотографијом за Народно позориште у Београду. Када је скинута забрана да ради у новинарству (али је и даље је важила забрана за рад у листу Политика) Симић је наставио рад у Фото-агенцији „Југопрес“ (деловала под окриљем Новинске агенције „Танјуг“), па у листовима Глас и Дуга, а од 1952. је у листу Борба, као уредник фотографије. Пензионисан је 1960. године. Био је носилац Албанске споменице, и добитник неколико награда за фотографију. Био је члан Фото-секције УЛУПУС-а и Секције фото-репортера Удружења новинара Србије. Симић се превасходно бавио новинском фотографијом, фотографисањем актуелних догађаја. Остварио је и један број портрета истакнутих личности. Показивао је осетљивост за уличне призоре и анегдотске ситуације. Део његовог опуса односи се на тему Архитектура старог Београда. Његова дела (фотографије и негативске плоче) налазе се у Фототеци листа Политика, Музеју града Београда и Музеју примењене уметности у Београду. Његова дела уврштена су у критичку ретроспективу - поводом 150 година фотографије у свету: „Фотографија код Срба 1839-1989“, Галерија САНУ, Београд, 1991. Постхумно су одржане две изложбе са истим избором његових дела: „Фотографије Аце Симића“, Галерија Дома омладине, Београд, маја 1983, и „Београд Политикине младости : фотографије Аце Симића“, Београд: Хол палате „Политика“, август 2003. Иако је Симићев опус обиман, није истражен, утицајем је недовољно значајан и незапажен од струке и критике. --------------------- ------------------- ------------------ Универзитетски парк налази се у најужем центру Београда (у старом градском језгру) у склопу Студентског трга. Парк се налази прекопута Капетан-Мишиног здања, седишта Ректората Универзитета у Београду, док са друге стране излази на зграду некадашњег Природно-математичког факултета. Био је познат и као Панчићев парк, а назива се још и Студентски парк као и Академски парк. За време турске владавине овде је било турско гробље, које је уклоњено половином 19. века. Потом је на једном делу данашњег парка направљена највећа и најпознатија пијаца (уклоњена тек 30-их година 20. века). Први урбаниста Београда, Емилијан Јосимовић, сматрао је да овом простору доликује нешто репрезентативније од пијаце, па је после 1869. године, када су почели радови на регулацији, скратио за половину Велику пијацу, а преостали део претворио у парк. Интересантно је да је пијаца померена нешто ниже на место где је данас основна школа `Михајло Петровић Алас`. Непосредно испод музеја Вука и Доситеја. Та пијаца је била позната под именом `Јованова пијаца`. Нестала је изградњом наведене школе... Прве урбане контуре парк добија крајем 19. века, када је у њему откривен споменик Јосифу Панчићу, а дефинитивно је уобличен 30-их година 20. века преношењем споменика Доситеју Обрадовићу са Калемегдана и подизањем садашње барокне ограде. Споменик Јосифу Панчићу је постављен 1897. године а његов аутор је српски вајар Ђорђе Јовановић. Током 2012. године је урађена реконструкција комплетног парка. Тротоари су уз комплетан парковски мобилијар замењени новим. -------------- ------------------------------ --------------- Јосиф Панчић (Угрини код Брибира, 17. април 1814 — Београд, 8. март 1888) је био српски лекар, ботаничар и први председник Српске краљевске академије. Открио је нову врсту четинара која је по њему названа Панчићева оморика, а по њему је назван и највиши врх Копаоника (Панчићев врх) на коме се налази маузолеј са његовим посмртним остацима. Родитељи су му били сиромашни, a стриц му је био у Госпићу архиђакон, те га је он себи узео и о његовом се школовању старао. Основну школу изучио је у Госпићу у Лици, a гимназију у Ријеци. Из Ријеке је Јосиф прешао у Загреб (1830) да настави школовање у високој школи Regia Academica Scientiarum. У додиру са неким Мађарима сазнао је да у Пешти постоји Медицински факултет, на коме се у то време одржавала и настава из природних наука, и зажели да тамо настави своје студије где је завршио медицински факултет и постао је доктор медицине 7. септембра 1842. године израдивши тезу Taxilogia botanica, коју је посветио своме стрицу Гргуру. Панчић је током студија у Пешти морао приватно зарађивати, дајући часове из француског и италијанског језика. То му је односило много времена и услед тога се његово студирање протегло на 10 година. Није желео да ступи у државну службу и решио је да ради приватно као лекар. Али, од лекарске праксе није могао живети, јер није имао довољно пацијената, a и они што су долазили били су већином сиромашни. Провео је две године у Руксбергу у Банату, где је ce бавио и васпитањем деце власника тамошњих рудника Хофманова. За то време је упознао флору Баната, обишао је и Делиблатску пешчару и пео се на Карпате, a у рудницима је упознао многе интересантне стене и минерале. Прикупио је доста интересантних биљака из флоре Баната. После две године отишао је у Лику да посети свога стрица и добротвора Гргура и брата Мату. Ту је правио излете по околини, пео се на Велебит и прикупио доста биљака из флоре Приморја. Одатле се упутио у Беч да доврши одредбу свога хербара, који је око Пеште, Будима, и по Ердељским и Банатским Алпима сакупио, a уједно и да боље Јестаственицу проучи. У бечком Природњачком музеју је проучио и одредио своје прикупљене биљке, a у исто време је пратио и предавања чувеног ботаничара Ендлера. У Бечу се задржао годину дана. Бавећи се у Бечу он се упознао са Миклошићем и Вуком Караџићем; Вук га упути у Србију да ступи у државну службу. Чекајући да Вук добије новчану помоћ од Русије (а коју на крају није ни добио), Панчић је готово био на измаку свога новца и то је признао Вуку. Вук му је тада саветовао да одмах крене у Србију и да тражи постављење у Ужицу. Панчић је послушао Вука и дошао у Србију месеца маја 1846. године за време владавине кнеза Александра Карађорђевића. Али, како је Вук имао у Србији и доста непријатеља, његова препорука није вредела ништа, па је чак због тога и због жеље да буде постављен у Ужицу, у чијој се околини скривао велики број противника Карађорђевића, Панчић постао сумњив и није могао добити то место. Чекајући на постављење, обилазио је ужички крај, и бавио се изучавањем биљног света. Панчић је готово остао без средстава за живот и помишљао је да се врати, но у томе моменту добије позив од Аврама Петронијевића, министра иностраних послова, који је имао фабрику стакла у непосредној околини Јагодине у Белици, да се привремено прими за лекара у томе месту и да као лекар ради на сузбијању заразе трбушног тифуса, која се ширила међу радницима фабрике. Панчић је пристао, био на тој дужности пола године и са успехом је завршио свој посао. Бавећи се тамо он се упозна са летњом и јесењом флором Јагодине, Белице и Црнога Врха. Становници Јагодине су заволели Панчића као савесног лекара и племенитог човека и када је Панчићу понуђено место за физикуса у Неготину, Јагодина је тражила да задржи Панчића. У томе је и успела и Панчић је у фебруару 1847. године постављен за контрактуалног лекара и физикуса јагодинског округа, али прошле године започета испитивања наставио je, обиђе Темнић, Левач у околини Опарића (и Превешко језеро) и манастир Љубостиње. Око половине јуна оде у Алексиначку Бању одакле се први пут попе на Ртањ и Озрен. Исте године је затражио отпуст из аустроугарског поданства и затражио пријем у српско поданство. Крајем исте године добио је премештај у Крагујевац и постављен је на упражњено место за привременог окружног физикуса 12. новембра 1847. године. За време бављења у Јагодини Панчић је одлазио и у Ћуприју и ту је упознао Људмилу, ћерку барона инжењера Кордона, коју је затим као лекар у Крагујевцу испросио и у јануару 1849. године се венчао у православној цркви у Ћуприји. Идуће године, 8. јануара 1850. године примљен је за члана Друштва српске словесности, a y 1853. године је постављен за професора природних наука у Лицеју, најпре за контрактуалног професора, a када је 1854. године примљен у српско поданство, др Јосиф Панчић је постављен за редовног професора у Лицеју. Примљен је за члана Друштва српске словесности и постављен је за професора у Лицеју, иако до тада није, сем докторске дисертације, имао ниједан публикован научни рад. Постављен је за професора само на основу сазнања и уверења да је он најбољи познавалац флоре Србије. Године 1855. Панчић је први пут чуо да у Западној Србији постоји посебна врста четинара - оморика. Десет година касније је добио две њене гране. Требало је да прође још десет година да на планини Тари, у засеоку Ђурићи, 1. августа 1877 (Према неким изворима 1875.?). пронађе до тада непознати четинар - оморику која је по њему добила име - Панчићева оморика (Picea omorika (Pančić) Purkyne) Током свога вишегодишњег рада открио је 102 и описао око 2.500 биљних врста. У Лицеју и доцније у Великој школи Панчић је остао до краја живота.

format: 3LP, 1. pressing artist: AZRA (Croatia, Yugoslavia) title: Ravno do dna release date: 1982 label, Cat. No.: Jugoton, LSY 61661/2/3 style: new wave / rock Ploče: VG (4), i bolje; omot: VG (4), inneri: neki VG (4), neki VG- (4-). Vrlo dobar primerak. 1. pressing, bez oznake `zlatna ploča` na omotu. Nakon debi albuma i narednog - dvostrukog LP-ja, Džoni je pretenciozno uspeo da ubedi Jugoton da mu štampa živi album, i to ne običan, ne dupli, već trostruki, što je bilo onda, a i sada, nezabeleženo u istoriji domaće diskografije (samo će sam Džoni `prestići` taj rekord)! Malo je reći da su starije kolege sa zgražavanjem dočekali ovaj Džonijev potez, jer se on početkom 1982. još uvek nije u dovoljnoj meri etablirao na sceni. U mom društvu ja sam bio jedini koji nije voleo Azru, pa je ekipa odlučila da me `poduči šta valja` i kupila mi kartu za koncert AZRE u SKS_u te zime 1982. godine, na kojem je promovisan ovaj živi album. Iz prvog reda imao sam priliku da uživo gledam maksimalno uvežbanu rock trojku, gde je svako bio majstor svog `zanata`. Klinci su bukvalno padali u nesvest. U sali je bilo prevruće, a kako je bila zima, došli smo u jaknama, pa je došlo do `pregrevanja`. Moj drugar, a kasnije i kum Dejan - se bukvalno onesvestio. Džoni je sa bine isijavao toliku energiju kakvu sam malo kad kasnije u životu video, i bilo je jasno, čak i nama koji nismo voleli njegov opus, da je reč o autoru vanserijskog formata. Ti koncerti u SKC-u su bili `blizanci` ovih iz Kulušića, gde je `Ravno do dna` i snimljen. Ovaj album je posebno bitan jer je uhvatio najbolji trenutak zagrebačke škole novog talasa, ali i zbog toga jer se na njemu nalaze neke Džonijeve pesme koje nisu objavljene nigde u studijskim verzijama, pa je ovo jedini `muzički artefakt` koji upotpunjuje priču o jednom od najboljih ex-YU bendova, a u svakom slučaju - diskografski najangažovanijih (Džoni je kasnije uknjižio i 4-struki album). A1 Uradi nešto; A2 Poziv na ples; A3 Tople usne žene; A4 Iggy Pop; A5 Bankrot mama; A6 A šta da radim; A7 Lijepe žene prolaze kroz grad; A8 Plavo - smeđe B1 Reket Roll iz šume Striborove; B2 Vrijeme odluke; B3 Nemoj po glavi D.P.; B4 Vrata podzemnih voda; B5 Pit... i to je Amerika; B6 Grad bez ljubavi; B7 Svjetska lada; B8 Kad Miki kaže da se boji C1 Pametni i knjiški ljudi; C2 Jablan; C3 Sestra Lovel 1984; C4 Suzy F. (Kada vidim Beč); C5 Ne želim ništa loše da ti uradim; C6 Marina; C7 Prokleto ljut; C8 Sjaj u kosi D1 Ne mogu pomoći nikome od nas; D2 Ostavi me nasamo; D3 Đoni, budi dobar; D4 Fa Fa Fa; D5 Gracija; D6 Provedimo vikend zajedno; D7 Visoko iznad vlakova; D8 Teško vrijeme E1 Ravno do dna; E2 Nedjeljni komentar; E3 Rođen da budem šonjo; E4 Poljubi me...; E5 Poljska u mom srcu; E6 Kurvini sinovi F1 Uvijek ista priča; F2 Krvava Meri; F3 Užas je moja furka; F4 Balkan; F5 Odlazak u noć; F6 Obrati pažnju na posljednju stvar ================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe AZRA i DžONIJA ŠTULIĆA: AZRA / BRANIMIR ŠTULIĆ - KOMPLETNA VINILNA DISKOGRAFIJA. I - AZRA: kompletna vinilna LP (LP, 2LP, 3LP, 4LP) diskografija: 1) LP AZRA - `Azra` (1980) https://www.kupindo.com/Ploce/76515009_LP-AZRA-Azra-1980-1-press-VG-NM-M-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74689613_LP-AZRA-Azra-1980-1-pressing-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74689617_LP-AZRA-Azra-1981-6-pressing-VG-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77190057_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-ODLICNA-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76515045_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-NM-ODLICNA- https://www.kupindo.com/Ploce/74689605_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-VG-NM-M-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74689597_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77190065_LP-AZRA-Azra-1990-13-pressing-PERFEKTNA-MINT 2) 2LP AZRA - `Sunčana strana ulice` (1981) https://www.kupindo.com/Ploce/76515337_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-1-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/70265757_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76515365_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-1-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69657061_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-81-3-pres-VG-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76515425_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-81-4-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77190093_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-skoro-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74691885_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-4-press-odlicna 3) 3LP AZRA - `Ravno do dna` (1982) https://www.kupindo.com/Ploce/70265749_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-ODLICNA-retko https://www.kupindo.com/Ploce/71096505_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-M-NM-VG-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76517085_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/77192849_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-pressing-NM-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77192877_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76517097_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-vrlo-dobra 3a) 3LP AZRA - `Ravno do dna` (2022, nelegalno reizdanje Croatia Records) 4) 2LP AZRA - `Filigranski pločnici` (1982) https://www.kupindo.com/Ploce/76515525_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-1982-1-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76085153_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-1982-1-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77192229_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-82-1-pres-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76515561_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-1982-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77192201_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-82-1-pres-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76715657_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-82-1-pres-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71096485_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-91-3-pres-PERFEKTNA 5) LP AZRA - `Singl ploče 1979-1982` (1982) https://www.kupindo.com/Ploce/74695585_LP-AZRA-Singl-Ploce-1979-1982-1982-1-press-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/77193029_LP-AZRA-Singl-ploce-1979-1982-1982-2-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74695529_LP-AZRA-Singl-Ploce-1979-1982-1982-2-press-VG-VG- 6) LP AZRA - `Kad fazani lete` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/76515765_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-NESLUSANA-raritet https://www.kupindo.com/Ploce/76085105_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74695449_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-1-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76516029_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-1-press-VG-VG-G- 7) LP AZRA - `Krivo srastanje` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/77193009_LP-AZRA-Krivo-srastanje-1983-1-pressing-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76085121_LP-AZRA-Krivo-srastanje-1983-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76516645_LP-AZRA-Krivo-srastanje-1983-1-press-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76516689_LP-AZRA-Krivo-srastanje-1990-2-press-veoma-dobra 8) 3LP AZRA - `It Ain`t Like In The Movies At All` (1986) https://www.kupindo.com/Ploce/63534965_3LP-AZRA-It-Ain-t-Like-In-The-Movies-At-All-1986-NM 9) LP AZRA - `Kao i jučer (Single ploče 1983-86)` (1987) https://www.kupindo.com/Ploce/76516837_LP-AZRA-Kao-i-jucer-1983-86-1987-1-press-ODLICNA 10) LP AZRA - `Između krajnosti` (1987) https://www.kupindo.com/Ploce/76516749_LP-AZRA-Izmedju-krajnosti-1987-NESLUSANA-raritet https://www.kupindo.com/Ploce/76715561_LP-AZRA-Izmedju-krajnosti-1987-PERFEKTNA-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/76085169_LP-AZRA-Izmedju-krajnosti-1987-PERFEKTNA 11) 4LP AZRA - `Zadovoljština` (1988) ______________________________________________________________________ II - AZRA: kompletna vinilna singl (SP, EP) diskografija: 1) SP AZRA - `A šta da radim / Balkan` (1979) 2) EP AZRA - `Lijepe žene prolaze kroz grad / Suzie F / Poziv na ples` (1980) https://www.kupindo.com/Ploce/72267805_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-80-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76713681_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77189993_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74695621_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77190001_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-G- 3) SP AZRA - `Đoni, budi dobar / Teško vrijeme` (1982) https://www.kupindo.com/Ploce/72267817_SP-AZRA-Djoni-budi-dobar-1982-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76714001_SP-AZRA-Djoni-budi-dobar-1982-VG-veoma-dobra 4) EP AZRA - `E, pa što / Sloboda / Gluperde lutaju daleko` (1982) https://www.kupindo.com/Ploce/76713913_EP-AZRA-Sloboda-E-pa-sto-Gluperde-1982-VG-VG- 5) SP AZRA - `Nemir i strast / Doviđenja na Vlaškom drumu` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/76517161_SP-AZRA-Nemir-i-strast-1983-PERFEKTNA-retko- 6) SP AZRA - `Flash / Klinček stoji pod oblokom` (1984) https://www.kupindo.com/Ploce/76714649_SP-AZRA-Klash-Klincek-1984-VG-VG-veoma-dobra 7) SP AZRA - `Mon Ami / Duboko u tebi` (1984= 8) EP AZRA - `The Balkans / Pretty Women Passing Through Town / Vondel Park` (1985) 9) promo SP AZRA - `Kao i jučer / Doviđenja na Vlaškom drumu` (1987) 10) promo SP AZRA - `Bed Rok / Kad stvari krenu loše` (1987) https://www.kupindo.com/Ploce/76713841_SP-AZRA-Bed-rok-Kada-1987-promo-retko-PERFEKTNA 11) promo SP AZRA - `Ma Che Colpa Abbiamo Noi / Adio Mare` (1988) _____________________________________________________________________ III - AZRA: kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - `Novi val` (1981, Suzy) pesme: a) AZRA - A šta da radim b) AZRA - Balkan 2) LP V/A - `Svi marš na ples!` (1981, Jugoton) pesma: AZRA- Poziv na ples https://www.kupindo.com/Ploce/74655069_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-Sarlo-Idoli-Haustor https://www.kupindo.com/Ploce/77190081_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-3-press-Idoli-Azra 3) LP VA - `Vrući dani i vrele noći` (1982, Jugoton) pesma: AZRA - Put za Katmandu 4) 2LP V/A - `Jugoton` (1982, Jugoton) pesma: AZRA - Ljudi samoće 5) LP V/A - `Veliki tulum - 16 hitova` (1983, Jugoton) pesma: AZRA - Nemir i strast https://www.kupindo.com/Ploce/77136465_LP-V-A-Veliki-tulum-1983-Azra-El-Org-Film-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77136453_LP-V-A-Veliki-tulum-1983-Azra-Idoli-Leb-i-sol-VG- 6) LP V/A - `Zaplešimo! 16 Originalnih hitova` (1984, Jugoton) pesma: AZRA - Klinček stoji pod oblokom 7) LP V/A - `Hitovi 13: Top Of The Rock` (1988, Jugoton) pesma: AZRA - Kada stvari krenu loše 8) LP V/A - `Rock`n`Roll ZG 1979-89` (1990, Suzy) pesme: a) AZRA - A šta da radim b) AZRA - Balkan 9) LP V/A - `Ljubav i Rock & Roll` (1991, Jugoton) pesmq: AZRA - Kao ti i ja https://www.kupindo.com/Ploce/77136497_LP-V-A-Ljubav-i-Rock-amp-Roll-1991-Azra-Jabuka-Film ================================================================== IV - BRANIMIR ŠTULIĆ: kompletna vinilna LP (LP, 2LP) diskografija: 1) 2LP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Ralkanska rapsodija` (1989) 2) LP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Balegari ne vjeruju sreći` (1990) ______________________________________________________________________ V - BRANIMIR ŠTULIĆ: kompletna vinilna singl (SP) diskografija: 1) promo SP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Teško ovo život / Lađa bez dna` (1989) 2) promo SP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Meni se dušo od tebe ne rastaje / Leute moj` (1990)

format: 3LP, 1. pressing artist: AZRA (Croatia, Yugoslavia) title: Ravno do dna release date: 1982 label: Jugoton, LSY 61661/2/3 style: new wave / rock Ploče: NM/VG+ (5-/4+), neke strane ploča su 5-, neke 4+, omot i inneri: VG (4). Veoma dobar primerak, da je omot malo bolji bio bi i odličan. 1. pressing, bez oznake `zlatna ploča` na omotu. Nakon debi albuma i narednog - dvostrukog LP-ja, Džoni je pretenciozno uspeo da ubedi Jugoton da mu štampa živi album, i to ne običan, ne dupli, već trostruki, što je bilo onda, a i sada, nezabeleženo u istoriji domaće diskografije (samo će sam Džoni `prestići` taj rekord)! Malo je reći da su starije kolege sa zgražavanjem dočekali ovaj Džonijev potez, jer se on početkom 1982. još uvek nije u dovoljnoj meri etablirao na sceni. U mom društvu ja sam bio jedini koji nije voleo Azru, pa je ekipa odlučila da me `poduči šta valja` i kupila mi kartu za koncert AZRE u SKS_u te zime 1982. godine, na kojem je promovisan ovaj živi album. Iz prvog reda imao sam priliku da uživo gledam maksimalno uvežbanu rock trojku, gde je svako bio majstor svog `zanata`. Klinci su bukvalno padali u nesvest. U sali je bilo prevruće, a kako je bila zima, došli smo u jaknama, pa je došlo do `pregrevanja`. Moj drugar, a kasnije i kum Dejan - se bukvalno onesvestio. Džoni je sa bine isijavao toliku energiju kakvu sam malo kad kasnije u životu video, i bilo je jasno, čak i nama koji nismo voleli njegov opus, da je reč o autoru vanserijskog formata. Ti koncerti u SKC-u su bili `blizanci` ovih iz Kulušića, gde je `Ravno do dna` i snimljen. Ovaj album je posebno bitan jer je uhvatio najbolji trenutak zagrebačke škole novog talasa, ali i zbog toga jer se na njemu nalaze neke Džonijeve pesme koje nisu objavljene nigde u studijskim verzijama, pa je ovo jedini `muzički artefakt` koji upotpunjuje priču o jednom od najboljih ex-YU bendova, a u svakom slučaju - diskografski najangažovanijih (Džoni je kasnije uknjižio i 4-struki album). A1 Uradi nešto; A2 Poziv na ples; A3 Tople usne žene; A4 Iggy Pop; A5 Bankrot mama; A6 A šta da radim; A7 Lijepe žene prolaze kroz grad; A8 Plavo - smeđe B1 Reket Roll iz šume Striborove; B2 Vrijeme odluke; B3 Nemoj po glavi D.P.; B4 Vrata podzemnih voda; B5 Pit... i to je Amerika; B6 Grad bez ljubavi; B7 Svjetska lada; B8 Kad Miki kaže da se boji C1 Pametni i knjiški ljudi; C2 Jablan; C3 Sestra Lovel 1984; C4 Suzy F. (Kada vidim Beč); C5 Ne želim ništa loše da ti uradim; C6 Marina; C7 Prokleto ljut; C8 Sjaj u kosi D1 Ne mogu pomoći nikome od nas; D2 Ostavi me nasamo; D3 Đoni, budi dobar; D4 Fa Fa Fa; D5 Gracija; D6 Provedimo vikend zajedno; D7 Visoko iznad vlakova; D8 Teško vrijeme E1 Ravno do dna; E2 Nedjeljni komentar; E3 Rođen da budem šonjo; E4 Poljubi me...; E5 Poljska u mom srcu; E6 Kurvini sinovi F1 Uvijek ista priča; F2 Krvava Meri; F3 Užas je moja furka; F4 Balkan; F5 Odlazak u noć; F6 Obrati pažnju na posljednju stvar +================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe AZRA i DžONIJA ŠTULIĆA: AZRA / BRANIMIR ŠTULIĆ - KOMPLETNA VINILNA DISKOGRAFIJA. I - AZRA: kompletna vinilna LP (LP, 2LP, 3LP, 4LP) diskografija: 1) LP AZRA - `Azra` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76515009_LP-AZRA-Azra-1980-1-press-VG-NM-M-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74689613_LP-AZRA-Azra-1980-1-pressing-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77190057_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-ODLICNA-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76515045_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-NM-ODLICNA- https://www.kupindo.com/Ploce/74689605_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-VG-NM-M-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74689597_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77190065_LP-AZRA-Azra-1990-13-pressing-PERFEKTNA-MINT 2) 2LP AZRA - `Sunčana strana ulice` (1981, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76515337_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-1-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/70265757_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76515365_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-1-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69657061_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-81-3-pres-VG-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76515425_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-81-4-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77190093_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-skoro-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74691885_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-4-press-odlicna 3) 3LP AZRA - `Ravno do dna` (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/70265749_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-ODLICNA-retko https://www.kupindo.com/Ploce/71096505_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-M-NM-VG-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76517085_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/77192849_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-pressing-NM-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77192877_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76517097_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-vrlo-dobra 3a) 3LP AZRA - `Ravno do dna` (2022, nelegalno reizdanje Croatia Records) 4) 2LP AZRA - `Filigranski pločnici` (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76085153_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-1982-1-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77192229_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-82-1-pres-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76515561_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-1982-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77192201_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-82-1-pres-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76715657_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-82-1-pres-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77868365_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-1982-1-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71096485_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-91-3-pres-PERFEKTNA 5) LP AZRA - `Singl ploče 1979-1982` (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74695585_LP-AZRA-Singl-Ploce-1979-1982-1982-1-press-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/77193029_LP-AZRA-Singl-ploce-1979-1982-82-2-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77868401_LP-AZRA-Singl-ploce-1979-1982-1982-2-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77868405_LP-AZRA-Singl-ploce-1979-1982-1982-2-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77868409_LP-AZRA-Singl-ploce-1979-1982-1982-2-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74695529_LP-AZRA-Singl-Ploce-1979-1982-1982-2-press-VG-VG- 6) LP AZRA - `Kad fazani lete` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76515765_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-NESLUSANA-raritet https://www.kupindo.com/Ploce/77868341_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-1-press-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76085105_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74695449_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-1-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76516029_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-1-press-VG-VG-G- 7) LP AZRA - `Krivo srastanje` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77193009_LP-AZRA-Krivo-srastanje-1983-1-pressing-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76085121_LP-AZRA-Krivo-srastanje-1983-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76516689_LP-AZRA-Krivo-srastanje-1990-2-press-veoma-dobra 8) 3LP AZRA - `It Ain`t Like In The Movies At All` (1986, Diskoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77868309_3LP-AZRA-It-Ain-t-Like-In-The-Movies-1986-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77868297_3LP-AZRA-It-Ain-t-Like-In-The-Movies-At-All-86-VG- 8a) 2LP+SP AZRA - `It Ain`t Like In The Movies At All` (1986, Marginal Face Production) 9) LP AZRA - `Kao i jučer (Single ploče 1983-86)` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76516837_LP-AZRA-Kao-i-jucer-1983-86-1987-1-press-ODLICNA 10) LP AZRA - `Između krajnosti` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76516749_LP-AZRA-Izmedju-krajnosti-1987-NESLUSANA-raritet https://www.kupindo.com/Ploce/76715561_LP-AZRA-Izmedju-krajnosti-1987-PERFEKTNA-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/76085169_LP-AZRA-Izmedju-krajnosti-1987-PERFEKTNA 11) 4LP box AZRA - `Zadovoljština` (1988, Jugoton) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/4LPbox-AZRA-Zadovoljstina-1988-ODLICAN/134662729 ______________________________________________________________________ II - AZRA: kompletna vinilna singl (SP, EP) diskografija: 1) SP AZRA - `A šta da radim / Balkan` (1979, Suzy) 2) EP AZRA - `Lijepe žene prolaze kroz grad / Suzie F / Poziv na ples` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/72267805_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-80-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77868253_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76713681_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77189993_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74695621_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77190001_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-G- 3) SP AZRA - `Đoni, budi dobar / Teško vrijeme` (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/72267817_SP-AZRA-Djoni-budi-dobar-1982-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76714001_SP-AZRA-Djoni-budi-dobar-1982-VG-veoma-dobra 4) EP AZRA - `E, pa što / Sloboda / Gluperde lutaju daleko` (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76713913_EP-AZRA-Sloboda-E-pa-sto-Gluperde-1982-VG-VG- 5) SP AZRA - `Nemir i strast / Doviđenja na Vlaškom drumu` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76517161_SP-AZRA-Nemir-i-strast-1983-PERFEKTNA-retko- 6) SP AZRA - `Flash / Klinček stoji pod oblokom` (1984, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76714649_SP-AZRA-Klash-Klincek-1984-VG-VG-veoma-dobra 7) SP AZRA - `Mon Ami / Duboko u tebi` (1984, Jugoton) 8) promo SP AZRA - `Kao i jučer / Doviđenja na Vlaškom drumu` (1987, Jugoton) 9) promo SP AZRA - `Bed Rok / Kad stvari krenu loše` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76713841_SP-AZRA-Bed-rok-Kada-1987-promo-retko-PERFEKTNA 10) promo SP AZRA - `Ma Che Colpa Abbiamo Noi / Adio Mare` (1988, Jugoton) _____________________________________________________________________ III - AZRA: kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - `Novi val` (1981, Suzy) pesme: a) AZRA - A šta da radim b) AZRA - Balkan 2) LP V/A - `Svi marš na ples!` (1981, Jugoton) pesma: AZRA- Poziv na ples https://www.kupindo.com/Ploce/74655069_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-Sarlo-Idoli-Haustor 3) LP VA - `Vrući dani i vrele noći` (1982, Jugoton) pesma: AZRA - Put za Katmandu 4) 2LP V/A - `Jugoton` (1982, Jugoton) pesma: AZRA - Ljudi samoće 5) LP V/A - `Veliki tulum - 16 hitova` (1983, Jugoton) pesma: AZRA - Nemir i strast https://www.kupindo.com/Ploce/77136465_LP-V-A-Veliki-tulum-1983-Azra-El-Org-Film-VG-VG 6) LP V/A - `Zaplešimo! 16 Originalnih hitova` (1984, Jugoton) pesma: AZRA - Klinček stoji pod oblokom 7) LP V/A - `Hitovi 13: Top Of The Rock` (1988, Jugoton) pesma: AZRA - Kada stvari krenu loše 8) LP V/A - `Rock`n`Roll ZG 1979-89` (1990, Suzy) pesme: a) AZRA - A šta da radim b) AZRA - Balkan 9) LP V/A - `Ljubav i Rock & Roll` (1991, Jugoton) pesmq: AZRA - Kao ti i ja https://www.kupindo.com/Ploce/77136497_LP-V-A-Ljubav-i-Rock-amp-Roll-1991-Azra-Jabuka-Film ================================================================== IV - BRANIMIR ŠTULIĆ: kompletna vinilna LP (LP, 2LP) diskografija: 1) 2LP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Ralkanska rapsodija` (1989) 2) LP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Balegari ne vjeruju sreći` (1990) ______________________________________________________________________ V - BRANIMIR ŠTULIĆ: kompletna vinilna singl (SP) diskografija: 1) promo SP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Teško ovo život / Lađa bez dna` (1989) 2) promo SP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Meni se dušo od tebe ne rastaje / Leute moj` (1990)

format: 3LP, 1. pressing artist: AZRA (Croatia, Yugoslavia) title: Ravno do dna release date: 1982 label: Jugoton, LSY 61661/2/3 style: new wave / rock Ploče i inneri: MINT (5), omot: VG+ (4+). ODLIČAN primerak, najbolji koji sam video u makar poslednjih 15 godina, i kakav se danas veoma retko sreće. 1. pressing, bez oznake `zlatna ploča` na omotu. Nakon debi albuma i narednog - dvostrukog LP-ja, Džoni je pretenciozno uspeo da ubedi Jugoton da mu štampa živi album, i to ne običan, ne dupli, već trostruki, što je bilo onda, a i sada, nezabeleženo u istoriji domaće diskografije (samo će sam Džoni `prestići` taj rekord)! Malo je reći da su starije kolege sa zgražavanjem dočekali ovaj Džonijev potez, jer se on početkom 1982. još uvek nije u dovoljnoj meri etablirao na sceni. U mom društvu ja sam bio jedini koji nije voleo Azru, pa je ekipa odlučila da me `poduči šta valja` i kupila mi kartu za koncert AZRE u SKS_u te zime 1982. godine, na kojem je promovisan ovaj živi album. Iz prvog reda imao sam priliku da uživo gledam maksimalno uvežbanu rock trojku, gde je svako bio majstor svog `zanata`. Klinci su bukvalno padali u nesvest. U sali je bilo prevruće, a kako je bila zima, došli smo u jaknama, pa je došlo do `pregrevanja`. Moj drugar, a kasnije i kum Dejan - se bukvalno onesvestio. Džoni je sa bine isijavao toliku energiju kakvu sam malo kad kasnije u životu video, i bilo je jasno, čak i nama koji nismo voleli njegov opus, da je reč o autoru vanserijskog formata. Ti koncerti u SKC-u su bili `blizanci` ovih iz Kulušića, gde je `Ravno do dna` i snimljen. Ovaj album je posebno bitan jer je uhvatio najbolji trenutak zagrebačke škole novog talasa, ali i zbog toga jer se na njemu nalaze neke Džonijeve pesme koje nisu objavljene nigde u studijskim verzijama, pa je ovo jedini `muzički artefakt` koji upotpunjuje priču o jednom od najboljih ex-YU bendova, a u svakom slučaju - diskografski najangažovanijih (Džoni je kasnije uknjižio i 4-struki album). A1 Uradi nešto; A2 Poziv na ples; A3 Tople usne žene; A4 Iggy Pop; A5 Bankrot mama; A6 A šta da radim; A7 Lijepe žene prolaze kroz grad; A8 Plavo - smeđe B1 Reket Roll iz šume Striborove; B2 Vrijeme odluke; B3 Nemoj po glavi D.P.; B4 Vrata podzemnih voda; B5 Pit... i to je Amerika; B6 Grad bez ljubavi; B7 Svjetska lada; B8 Kad Miki kaže da se boji C1 Pametni i knjiški ljudi; C2 Jablan; C3 Sestra Lovel 1984; C4 Suzy F. (Kada vidim Beč); C5 Ne želim ništa loše da ti uradim; C6 Marina; C7 Prokleto ljut; C8 Sjaj u kosi D1 Ne mogu pomoći nikome od nas; D2 Ostavi me nasamo; D3 Đoni, budi dobar; D4 Fa Fa Fa; D5 Gracija; D6 Provedimo vikend zajedno; D7 Visoko iznad vlakova; D8 Teško vrijeme E1 Ravno do dna; E2 Nedjeljni komentar; E3 Rođen da budem šonjo; E4 Poljubi me...; E5 Poljska u mom srcu; E6 Kurvini sinovi F1 Uvijek ista priča; F2 Krvava Meri; F3 Užas je moja furka; F4 Balkan; F5 Odlazak u noć; F6 Obrati pažnju na posljednju stvar +================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe AZRA i DžONIJA ŠTULIĆA: AZRA / BRANIMIR ŠTULIĆ - KOMPLETNA VINILNA DISKOGRAFIJA. I - AZRA: kompletna vinilna LP (LP, 2LP, 3LP, 4LP) diskografija: 1) LP AZRA - `Azra` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76515009_LP-AZRA-Azra-1980-1-press-VG-NM-M-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74689613_LP-AZRA-Azra-1980-1-pressing-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77190057_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-ODLICNA-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76515045_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-NM-ODLICNA- https://www.kupindo.com/Ploce/74689605_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-VG-NM-M-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74689597_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77190065_LP-AZRA-Azra-1990-13-pressing-PERFEKTNA-MINT 2) 2LP AZRA - `Sunčana strana ulice` (1981, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76515337_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-1-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/70265757_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76515365_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-1-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69657061_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-81-3-pres-VG-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76515425_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-81-4-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77190093_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-skoro-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74691885_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-4-press-odlicna 3) 3LP AZRA - `Ravno do dna` (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/70265749_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-ODLICNA-retko https://www.kupindo.com/Ploce/71096505_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-M-NM-VG-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76517085_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/77192849_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-pressing-NM-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77192877_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76517097_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-vrlo-dobra 3a) 3LP AZRA - `Ravno do dna` (2022, nelegalno reizdanje Croatia Records) 4) 2LP AZRA - `Filigranski pločnici` (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76085153_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-1982-1-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77192229_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-82-1-pres-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76515561_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-1982-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77192201_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-82-1-pres-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76715657_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-82-1-pres-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77868365_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-1982-1-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71096485_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-91-3-pres-PERFEKTNA 5) LP AZRA - `Singl ploče 1979-1982` (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74695585_LP-AZRA-Singl-Ploce-1979-1982-1982-1-press-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/77193029_LP-AZRA-Singl-ploce-1979-1982-82-2-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77868401_LP-AZRA-Singl-ploce-1979-1982-1982-2-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77868405_LP-AZRA-Singl-ploce-1979-1982-1982-2-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77868409_LP-AZRA-Singl-ploce-1979-1982-1982-2-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74695529_LP-AZRA-Singl-Ploce-1979-1982-1982-2-press-VG-VG- 6) LP AZRA - `Kad fazani lete` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76515765_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-NESLUSANA-raritet https://www.kupindo.com/Ploce/77868341_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-1-press-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76085105_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74695449_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-1-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76516029_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-1-press-VG-VG-G- 7) LP AZRA - `Krivo srastanje` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77193009_LP-AZRA-Krivo-srastanje-1983-1-pressing-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76085121_LP-AZRA-Krivo-srastanje-1983-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76516689_LP-AZRA-Krivo-srastanje-1990-2-press-veoma-dobra 8) 3LP AZRA - `It Ain`t Like In The Movies At All` (1986, Diskoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77868309_3LP-AZRA-It-Ain-t-Like-In-The-Movies-1986-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77868297_3LP-AZRA-It-Ain-t-Like-In-The-Movies-At-All-86-VG- 8a) 2LP+SP AZRA - `It Ain`t Like In The Movies At All` (1986, Marginal Face Production) 9) LP AZRA - `Kao i jučer (Single ploče 1983-86)` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76516837_LP-AZRA-Kao-i-jucer-1983-86-1987-1-press-ODLICNA 10) LP AZRA - `Između krajnosti` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76516749_LP-AZRA-Izmedju-krajnosti-1987-NESLUSANA-raritet https://www.kupindo.com/Ploce/76715561_LP-AZRA-Izmedju-krajnosti-1987-PERFEKTNA-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/76085169_LP-AZRA-Izmedju-krajnosti-1987-PERFEKTNA 11) 4LP box AZRA - `Zadovoljština` (1988, Jugoton) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/4LPbox-AZRA-Zadovoljstina-1988-ODLICAN/134662729 ______________________________________________________________________ II - AZRA: kompletna vinilna singl (SP, EP) diskografija: 1) SP AZRA - `A šta da radim / Balkan` (1979, Suzy) 2) EP AZRA - `Lijepe žene prolaze kroz grad / Suzie F / Poziv na ples` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/72267805_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-80-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77868253_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76713681_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77189993_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74695621_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77190001_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-G- 3) SP AZRA - `Đoni, budi dobar / Teško vrijeme` (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/72267817_SP-AZRA-Djoni-budi-dobar-1982-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76714001_SP-AZRA-Djoni-budi-dobar-1982-VG-veoma-dobra 4) EP AZRA - `E, pa što / Sloboda / Gluperde lutaju daleko` (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76713913_EP-AZRA-Sloboda-E-pa-sto-Gluperde-1982-VG-VG- 5) SP AZRA - `Nemir i strast / Doviđenja na Vlaškom drumu` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76517161_SP-AZRA-Nemir-i-strast-1983-PERFEKTNA-retko- 6) SP AZRA - `Flash / Klinček stoji pod oblokom` (1984, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76714649_SP-AZRA-Klash-Klincek-1984-VG-VG-veoma-dobra 7) SP AZRA - `Mon Ami / Duboko u tebi` (1984, Jugoton) 8) promo SP AZRA - `Kao i jučer / Doviđenja na Vlaškom drumu` (1987, Jugoton) 9) promo SP AZRA - `Bed Rok / Kad stvari krenu loše` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76713841_SP-AZRA-Bed-rok-Kada-1987-promo-retko-PERFEKTNA 10) promo SP AZRA - `Ma Che Colpa Abbiamo Noi / Adio Mare` (1988, Jugoton) _____________________________________________________________________ III - AZRA: kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - `Novi val` (1981, Suzy) pesme: a) AZRA - A šta da radim b) AZRA - Balkan 2) LP V/A - `Svi marš na ples!` (1981, Jugoton) pesma: AZRA- Poziv na ples https://www.kupindo.com/Ploce/74655069_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-Sarlo-Idoli-Haustor 3) LP VA - `Vrući dani i vrele noći` (1982, Jugoton) pesma: AZRA - Put za Katmandu 4) 2LP V/A - `Jugoton` (1982, Jugoton) pesma: AZRA - Ljudi samoće 5) LP V/A - `Veliki tulum - 16 hitova` (1983, Jugoton) pesma: AZRA - Nemir i strast https://www.kupindo.com/Ploce/77136465_LP-V-A-Veliki-tulum-1983-Azra-El-Org-Film-VG-VG 6) LP V/A - `Zaplešimo! 16 Originalnih hitova` (1984, Jugoton) pesma: AZRA - Klinček stoji pod oblokom 7) LP V/A - `Hitovi 13: Top Of The Rock` (1988, Jugoton) pesma: AZRA - Kada stvari krenu loše 8) LP V/A - `Rock`n`Roll ZG 1979-89` (1990, Suzy) pesme: a) AZRA - A šta da radim b) AZRA - Balkan 9) LP V/A - `Ljubav i Rock & Roll` (1991, Jugoton) pesmq: AZRA - Kao ti i ja https://www.kupindo.com/Ploce/77136497_LP-V-A-Ljubav-i-Rock-amp-Roll-1991-Azra-Jabuka-Film ================================================================== IV - BRANIMIR ŠTULIĆ: kompletna vinilna LP (LP, 2LP) diskografija: 1) 2LP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Ralkanska rapsodija` (1989) 2) LP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Balegari ne vjeruju sreći` (1990) ______________________________________________________________________ V - BRANIMIR ŠTULIĆ: kompletna vinilna singl (SP) diskografija: 1) promo SP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Teško ovo život / Lađa bez dna` (1989) 2) promo SP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Meni se dušo od tebe ne rastaje / Leute moj` (1990)

format: 3LP, 1. pressing artist: AZRA (Croatia, Yugoslavia) title: Ravno do dna release date: 1982 label, Cat. No.: Jugoton, LSY 61661/2/3 style: new wave / rock Ploče su odlične, jedna je M (5), a druge dve: NM (5-), omot: VG+ (4+), inneri: VG+ (4+), odličan primerak. 1. pressing, bez oznake `zlatna ploča` na omotu. Nakon debi albuma i narednog - dvostrukog LP-ja, Džoni je pretenciozno uspeo da ubedi Jugoton da mu štampa živi album, i to ne običan, ne dupli, već trostruki, što je bilo onda, a i sada, nezabeleženo u istoriji domaće diskografije (samo će sam Džoni `prestići` taj rekord)! Malo je reći da su starije kolege sa zgražavanjem dočekali ovaj Džonijev potez, jer se on početkom 1982. još uvek nije u dovoljnoj meri etablirao na sceni. U mom društvu ja sam bio jedini koji nije voleo Azru, pa je ekipa odlučila da me `poduči šta valja` i kupila mi kartu za koncert AZRE u SKS_u te zime 1982. godine, na kojem je promovisan ovaj živi album. Iz prvog reda imao sam priliku da uživo gledam maksimalno uvežbanu rock trojku, gde je svako bio majstor svog `zanata`. Klinci su bukvalno padali u nesvest. U sali je bilo prevruće, a kako je bila zima, došli smo u jaknama, pa je došlo do `pregrevanja`. Moj drugar, a kasnije i kum Dejan - se bukvalno onesvestio. Džoni je sa bine isijavao toliku energiju kakvu sam malo kad kasnije u životu video, i bilo je jasno, čak i nama koji nismo voleli njegov opus, da je reč o autoru vanserijskog formata. Ti koncerti u SKC-u su bili `blizanci` ovih iz Kulušića, gde je `Ravno do dna` i snimljen. Ovaj album je posebno bitan jer je uhvatio najbolji trenutak zagrebačke škole novog talasa, ali i zbog toga jer se na njemu nalaze neke Džonijeve pesme koje nisu objavljene nigde u studijskim verzijama, pa je ovo jedini `muzički artefakt` koji upotpunjuje priču o jednom od najboljih ex-YU bendova, a u svakom slučaju - diskografski najangažovanijih (Džoni je kasnije uknjižio i 4-struki album). A1 Uradi nešto; A2 Poziv na ples; A3 Tople usne žene; A4 Iggy Pop; A5 Bankrot mama; A6 A šta da radim; A7 Lijepe žene prolaze kroz grad; A8 Plavo - smeđe B1 Reket Roll iz šume Striborove; B2 Vrijeme odluke; B3 Nemoj po glavi D.P.; B4 Vrata podzemnih voda; B5 Pit... i to je Amerika; B6 Grad bez ljubavi; B7 Svjetska lada; B8 Kad Miki kaže da se boji C1 Pametni i knjiški ljudi; C2 Jablan; C3 Sestra Lovel 1984; C4 Suzy F. (Kada vidim Beč); C5 Ne želim ništa loše da ti uradim; C6 Marina; C7 Prokleto ljut; C8 Sjaj u kosi D1 Ne mogu pomoći nikome od nas; D2 Ostavi me nasamo; D3 Đoni, budi dobar; D4 Fa Fa Fa; D5 Gracija; D6 Provedimo vikend zajedno; D7 Visoko iznad vlakova; D8 Teško vrijeme E1 Ravno do dna; E2 Nedjeljni komentar; E3 Rođen da budem šonjo; E4 Poljubi me...; E5 Poljska u mom srcu; E6 Kurvini sinovi F1 Uvijek ista priča; F2 Krvava Meri; F3 Užas je moja furka; F4 Balkan; F5 Odlazak u noć; F6 Obrati pažnju na posljednju stvar +================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe AZRA i DžONIJA ŠTULIĆA: AZRA / BRANIMIR ŠTULIĆ - KOMPLETNA VINILNA DISKOGRAFIJA. I - AZRA: kompletna vinilna LP (LP, 2LP, 3LP, 4LP) diskografija: 1) LP AZRA - `Azra` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76515009_LP-AZRA-Azra-1980-1-press-VG-NM-M-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74689613_LP-AZRA-Azra-1980-1-pressing-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77190057_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-ODLICNA-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76515045_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-NM-ODLICNA- https://www.kupindo.com/Ploce/74689605_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-VG-NM-M-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74689597_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77190065_LP-AZRA-Azra-1990-13-pressing-PERFEKTNA-MINT 2) 2LP AZRA - `Sunčana strana ulice` (1981, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76515337_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-1-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/70265757_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76515365_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-1-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69657061_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-81-3-pres-VG-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76515425_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-81-4-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77190093_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-skoro-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74691885_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-4-press-odlicna 3) 3LP AZRA - `Ravno do dna` (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/70265749_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-ODLICNA-retko https://www.kupindo.com/Ploce/71096505_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-M-NM-VG-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76517085_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/77192849_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-pressing-NM-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77192877_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76517097_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-vrlo-dobra 3a) 3LP AZRA - `Ravno do dna` (2022, nelegalno reizdanje Croatia Records) 4) 2LP AZRA - `Filigranski pločnici` (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76085153_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-1982-1-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77192229_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-82-1-pres-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76515561_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-1982-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77192201_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-82-1-pres-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76715657_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-82-1-pres-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77868365_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-1982-1-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71096485_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-91-3-pres-PERFEKTNA 5) LP AZRA - `Singl ploče 1979-1982` (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74695585_LP-AZRA-Singl-Ploce-1979-1982-1982-1-press-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/77193029_LP-AZRA-Singl-ploce-1979-1982-82-2-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77868401_LP-AZRA-Singl-ploce-1979-1982-1982-2-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77868405_LP-AZRA-Singl-ploce-1979-1982-1982-2-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77868409_LP-AZRA-Singl-ploce-1979-1982-1982-2-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74695529_LP-AZRA-Singl-Ploce-1979-1982-1982-2-press-VG-VG- 6) LP AZRA - `Kad fazani lete` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76515765_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-NESLUSANA-raritet https://www.kupindo.com/Ploce/77868341_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-1-press-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76085105_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74695449_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-1-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76516029_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-1-press-VG-VG-G- 7) LP AZRA - `Krivo srastanje` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77193009_LP-AZRA-Krivo-srastanje-1983-1-pressing-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76085121_LP-AZRA-Krivo-srastanje-1983-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76516689_LP-AZRA-Krivo-srastanje-1990-2-press-veoma-dobra 8) 3LP AZRA - `It Ain`t Like In The Movies At All` (1986, Diskoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77868309_3LP-AZRA-It-Ain-t-Like-In-The-Movies-1986-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77868297_3LP-AZRA-It-Ain-t-Like-In-The-Movies-At-All-86-VG- 8a) 2LP+SP AZRA - `It Ain`t Like In The Movies At All` (1986, Marginal Face Production) 9) LP AZRA - `Kao i jučer (Single ploče 1983-86)` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76516837_LP-AZRA-Kao-i-jucer-1983-86-1987-1-press-ODLICNA 10) LP AZRA - `Između krajnosti` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76516749_LP-AZRA-Izmedju-krajnosti-1987-NESLUSANA-raritet https://www.kupindo.com/Ploce/76715561_LP-AZRA-Izmedju-krajnosti-1987-PERFEKTNA-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/76085169_LP-AZRA-Izmedju-krajnosti-1987-PERFEKTNA 11) 4LP box AZRA - `Zadovoljština` (1988, Jugoton) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/4LPbox-AZRA-Zadovoljstina-1988-ODLICAN/134662729 ______________________________________________________________________ II - AZRA: kompletna vinilna singl (SP, EP) diskografija: 1) SP AZRA - `A šta da radim / Balkan` (1979, Suzy) 2) EP AZRA - `Lijepe žene prolaze kroz grad / Suzie F / Poziv na ples` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/72267805_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-80-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77868253_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76713681_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77189993_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74695621_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77190001_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-G- 3) SP AZRA - `Đoni, budi dobar / Teško vrijeme` (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/72267817_SP-AZRA-Djoni-budi-dobar-1982-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76714001_SP-AZRA-Djoni-budi-dobar-1982-VG-veoma-dobra 4) EP AZRA - `E, pa što / Sloboda / Gluperde lutaju daleko` (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76713913_EP-AZRA-Sloboda-E-pa-sto-Gluperde-1982-VG-VG- 5) SP AZRA - `Nemir i strast / Doviđenja na Vlaškom drumu` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76517161_SP-AZRA-Nemir-i-strast-1983-PERFEKTNA-retko- 6) SP AZRA - `Flash / Klinček stoji pod oblokom` (1984, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76714649_SP-AZRA-Klash-Klincek-1984-VG-VG-veoma-dobra 7) SP AZRA - `Mon Ami / Duboko u tebi` (1984, Jugoton) 8) promo SP AZRA - `Kao i jučer / Doviđenja na Vlaškom drumu` (1987, Jugoton) 9) promo SP AZRA - `Bed Rok / Kad stvari krenu loše` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76713841_SP-AZRA-Bed-rok-Kada-1987-promo-retko-PERFEKTNA 10) promo SP AZRA - `Ma Che Colpa Abbiamo Noi / Adio Mare` (1988, Jugoton) _____________________________________________________________________ III - AZRA: kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - `Novi val` (1981, Suzy) pesme: a) AZRA - A šta da radim b) AZRA - Balkan 2) LP V/A - `Svi marš na ples!` (1981, Jugoton) pesma: AZRA- Poziv na ples https://www.kupindo.com/Ploce/74655069_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-Sarlo-Idoli-Haustor 3) LP VA - `Vrući dani i vrele noći` (1982, Jugoton) pesma: AZRA - Put za Katmandu 4) 2LP V/A - `Jugoton` (1982, Jugoton) pesma: AZRA - Ljudi samoće 5) LP V/A - `Veliki tulum - 16 hitova` (1983, Jugoton) pesma: AZRA - Nemir i strast https://www.kupindo.com/Ploce/77136465_LP-V-A-Veliki-tulum-1983-Azra-El-Org-Film-VG-VG 6) LP V/A - `Zaplešimo! 16 Originalnih hitova` (1984, Jugoton) pesma: AZRA - Klinček stoji pod oblokom 7) LP V/A - `Hitovi 13: Top Of The Rock` (1988, Jugoton) pesma: AZRA - Kada stvari krenu loše 8) LP V/A - `Rock`n`Roll ZG 1979-89` (1990, Suzy) pesme: a) AZRA - A šta da radim b) AZRA - Balkan 9) LP V/A - `Ljubav i Rock & Roll` (1991, Jugoton) pesmq: AZRA - Kao ti i ja https://www.kupindo.com/Ploce/77136497_LP-V-A-Ljubav-i-Rock-amp-Roll-1991-Azra-Jabuka-Film ================================================================== IV - BRANIMIR ŠTULIĆ: kompletna vinilna LP (LP, 2LP) diskografija: 1) 2LP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Ralkanska rapsodija` (1989) 2) LP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Balegari ne vjeruju sreći` (1990) ______________________________________________________________________ V - BRANIMIR ŠTULIĆ: kompletna vinilna singl (SP) diskografija: 1) promo SP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Teško ovo život / Lađa bez dna` (1989) 2) promo SP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Meni se dušo od tebe ne rastaje / Leute moj` (1990)

format: 3LP, 1. pressing artist: AZRA (Croatia, Yugoslavia) title: Ravno do dna release date: 1982 label: Jugoton, LSY 61661/2/3 style: new wave / rock Ploče: NM/VG+ (5-/4+), neke strane ploča su 5-, neke 4+, omot: VG- (4-), inneri: VG+ (4+). Veoma dobar primerak. 1. pressing, bez oznake `zlatna ploča` na omotu. Nakon debi albuma i narednog - dvostrukog LP-ja, Džoni je pretenciozno uspeo da ubedi Jugoton da mu štampa živi album, i to ne običan, ne dupli, već trostruki, što je bilo onda, a i sada, nezabeleženo u istoriji domaće diskografije (samo će sam Džoni `prestići` taj rekord)! Malo je reći da su starije kolege sa zgražavanjem dočekali ovaj Džonijev potez, jer se on početkom 1982. još uvek nije u dovoljnoj meri etablirao na sceni. U mom društvu ja sam bio jedini koji nije voleo Azru, pa je ekipa odlučila da me `poduči šta valja` i kupila mi kartu za koncert AZRE u SKS_u te zime 1982. godine, na kojem je promovisan ovaj živi album. Iz prvog reda imao sam priliku da uživo gledam maksimalno uvežbanu rock trojku, gde je svako bio majstor svog `zanata`. Klinci su bukvalno padali u nesvest. U sali je bilo prevruće, a kako je bila zima, došli smo u jaknama, pa je došlo do `pregrevanja`. Moj drugar, a kasnije i kum Dejan - se bukvalno onesvestio. Džoni je sa bine isijavao toliku energiju kakvu sam malo kad kasnije u životu video, i bilo je jasno, čak i nama koji nismo voleli njegov opus, da je reč o autoru vanserijskog formata. Ti koncerti u SKC-u su bili `blizanci` ovih iz Kulušića, gde je `Ravno do dna` i snimljen. Ovaj album je posebno bitan jer je uhvatio najbolji trenutak zagrebačke škole novog talasa, ali i zbog toga jer se na njemu nalaze neke Džonijeve pesme koje nisu objavljene nigde u studijskim verzijama, pa je ovo jedini `muzički artefakt` koji upotpunjuje priču o jednom od najboljih ex-YU bendova, a u svakom slučaju - diskografski najangažovanijih (Džoni je kasnije uknjižio i 4-struki album). A1 Uradi nešto; A2 Poziv na ples; A3 Tople usne žene; A4 Iggy Pop; A5 Bankrot mama; A6 A šta da radim; A7 Lijepe žene prolaze kroz grad; A8 Plavo - smeđe B1 Reket Roll iz šume Striborove; B2 Vrijeme odluke; B3 Nemoj po glavi D.P.; B4 Vrata podzemnih voda; B5 Pit... i to je Amerika; B6 Grad bez ljubavi; B7 Svjetska lada; B8 Kad Miki kaže da se boji C1 Pametni i knjiški ljudi; C2 Jablan; C3 Sestra Lovel 1984; C4 Suzy F. (Kada vidim Beč); C5 Ne želim ništa loše da ti uradim; C6 Marina; C7 Prokleto ljut; C8 Sjaj u kosi D1 Ne mogu pomoći nikome od nas; D2 Ostavi me nasamo; D3 Đoni, budi dobar; D4 Fa Fa Fa; D5 Gracija; D6 Provedimo vikend zajedno; D7 Visoko iznad vlakova; D8 Teško vrijeme E1 Ravno do dna; E2 Nedjeljni komentar; E3 Rođen da budem šonjo; E4 Poljubi me...; E5 Poljska u mom srcu; E6 Kurvini sinovi F1 Uvijek ista priča; F2 Krvava Meri; F3 Užas je moja furka; F4 Balkan; F5 Odlazak u noć; F6 Obrati pažnju na posljednju stvar +================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe AZRA i DžONIJA ŠTULIĆA: AZRA / BRANIMIR ŠTULIĆ - KOMPLETNA VINILNA DISKOGRAFIJA. I - AZRA: kompletna vinilna LP (LP, 2LP, 3LP, 4LP) diskografija: 1) LP AZRA - `Azra` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76515009_LP-AZRA-Azra-1980-1-press-VG-NM-M-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74689613_LP-AZRA-Azra-1980-1-pressing-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77190057_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-ODLICNA-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76515045_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-NM-ODLICNA- https://www.kupindo.com/Ploce/74689605_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-VG-NM-M-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74689597_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77190065_LP-AZRA-Azra-1990-13-pressing-PERFEKTNA-MINT 2) 2LP AZRA - `Sunčana strana ulice` (1981, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76515337_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-1-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/70265757_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76515365_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-1-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69657061_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-81-3-pres-VG-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76515425_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-81-4-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77190093_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-skoro-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74691885_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-4-press-odlicna 3) 3LP AZRA - `Ravno do dna` (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/70265749_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-ODLICNA-retko https://www.kupindo.com/Ploce/71096505_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-M-NM-VG-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76517085_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/77192849_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-pressing-NM-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77192877_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76517097_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-vrlo-dobra 3a) 3LP AZRA - `Ravno do dna` (2022, nelegalno reizdanje Croatia Records) 4) 2LP AZRA - `Filigranski pločnici` (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76085153_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-1982-1-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77192229_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-82-1-pres-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76515561_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-1982-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77192201_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-82-1-pres-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76715657_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-82-1-pres-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77868365_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-1982-1-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71096485_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-91-3-pres-PERFEKTNA 5) LP AZRA - `Singl ploče 1979-1982` (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74695585_LP-AZRA-Singl-Ploce-1979-1982-1982-1-press-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/77193029_LP-AZRA-Singl-ploce-1979-1982-82-2-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77868401_LP-AZRA-Singl-ploce-1979-1982-1982-2-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77868405_LP-AZRA-Singl-ploce-1979-1982-1982-2-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77868409_LP-AZRA-Singl-ploce-1979-1982-1982-2-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74695529_LP-AZRA-Singl-Ploce-1979-1982-1982-2-press-VG-VG- 6) LP AZRA - `Kad fazani lete` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76515765_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-NESLUSANA-raritet https://www.kupindo.com/Ploce/77868341_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-1-press-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76085105_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74695449_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-1-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76516029_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-1-press-VG-VG-G- 7) LP AZRA - `Krivo srastanje` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77193009_LP-AZRA-Krivo-srastanje-1983-1-pressing-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76085121_LP-AZRA-Krivo-srastanje-1983-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76516689_LP-AZRA-Krivo-srastanje-1990-2-press-veoma-dobra 8) 3LP AZRA - `It Ain`t Like In The Movies At All` (1986, Diskoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77868309_3LP-AZRA-It-Ain-t-Like-In-The-Movies-1986-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77868297_3LP-AZRA-It-Ain-t-Like-In-The-Movies-At-All-86-VG- 8a) 2LP+SP AZRA - `It Ain`t Like In The Movies At All` (1986, Marginal Face Production) 9) LP AZRA - `Kao i jučer (Single ploče 1983-86)` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76516837_LP-AZRA-Kao-i-jucer-1983-86-1987-1-press-ODLICNA 10) LP AZRA - `Između krajnosti` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76516749_LP-AZRA-Izmedju-krajnosti-1987-NESLUSANA-raritet https://www.kupindo.com/Ploce/76715561_LP-AZRA-Izmedju-krajnosti-1987-PERFEKTNA-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/76085169_LP-AZRA-Izmedju-krajnosti-1987-PERFEKTNA 11) 4LP box AZRA - `Zadovoljština` (1988, Jugoton) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/4LPbox-AZRA-Zadovoljstina-1988-ODLICAN/134662729 ______________________________________________________________________ II - AZRA: kompletna vinilna singl (SP, EP) diskografija: 1) SP AZRA - `A šta da radim / Balkan` (1979, Suzy) 2) EP AZRA - `Lijepe žene prolaze kroz grad / Suzie F / Poziv na ples` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/72267805_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-80-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77868253_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76713681_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77189993_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74695621_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77190001_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-G- 3) SP AZRA - `Đoni, budi dobar / Teško vrijeme` (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/72267817_SP-AZRA-Djoni-budi-dobar-1982-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76714001_SP-AZRA-Djoni-budi-dobar-1982-VG-veoma-dobra 4) EP AZRA - `E, pa što / Sloboda / Gluperde lutaju daleko` (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76713913_EP-AZRA-Sloboda-E-pa-sto-Gluperde-1982-VG-VG- 5) SP AZRA - `Nemir i strast / Doviđenja na Vlaškom drumu` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76517161_SP-AZRA-Nemir-i-strast-1983-PERFEKTNA-retko- 6) SP AZRA - `Flash / Klinček stoji pod oblokom` (1984, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76714649_SP-AZRA-Klash-Klincek-1984-VG-VG-veoma-dobra 7) SP AZRA - `Mon Ami / Duboko u tebi` (1984, Jugoton) 8) promo SP AZRA - `Kao i jučer / Doviđenja na Vlaškom drumu` (1987, Jugoton) 9) promo SP AZRA - `Bed Rok / Kad stvari krenu loše` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76713841_SP-AZRA-Bed-rok-Kada-1987-promo-retko-PERFEKTNA 10) promo SP AZRA - `Ma Che Colpa Abbiamo Noi / Adio Mare` (1988, Jugoton) _____________________________________________________________________ III - AZRA: kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - `Novi val` (1981, Suzy) pesme: a) AZRA - A šta da radim b) AZRA - Balkan 2) LP V/A - `Svi marš na ples!` (1981, Jugoton) pesma: AZRA- Poziv na ples https://www.kupindo.com/Ploce/74655069_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-Sarlo-Idoli-Haustor 3) LP VA - `Vrući dani i vrele noći` (1982, Jugoton) pesma: AZRA - Put za Katmandu 4) 2LP V/A - `Jugoton` (1982, Jugoton) pesma: AZRA - Ljudi samoće 5) LP V/A - `Veliki tulum - 16 hitova` (1983, Jugoton) pesma: AZRA - Nemir i strast https://www.kupindo.com/Ploce/77136465_LP-V-A-Veliki-tulum-1983-Azra-El-Org-Film-VG-VG 6) LP V/A - `Zaplešimo! 16 Originalnih hitova` (1984, Jugoton) pesma: AZRA - Klinček stoji pod oblokom 7) LP V/A - `Hitovi 13: Top Of The Rock` (1988, Jugoton) pesma: AZRA - Kada stvari krenu loše 8) LP V/A - `Rock`n`Roll ZG 1979-89` (1990, Suzy) pesme: a) AZRA - A šta da radim b) AZRA - Balkan 9) LP V/A - `Ljubav i Rock & Roll` (1991, Jugoton) pesmq: AZRA - Kao ti i ja https://www.kupindo.com/Ploce/77136497_LP-V-A-Ljubav-i-Rock-amp-Roll-1991-Azra-Jabuka-Film ================================================================== IV - BRANIMIR ŠTULIĆ: kompletna vinilna LP (LP, 2LP) diskografija: 1) 2LP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Ralkanska rapsodija` (1989) 2) LP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Balegari ne vjeruju sreći` (1990) ______________________________________________________________________ V - BRANIMIR ŠTULIĆ: kompletna vinilna singl (SP) diskografija: 1) promo SP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Teško ovo život / Lađa bez dna` (1989) 2) promo SP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Meni se dušo od tebe ne rastaje / Leute moj` (1990)

format: 3LP, 1. pressing artist: AZRA (Croatia, Yugoslavia) title: Ravno do dna release date: 1982 label, Cat. No.: Jugoton, LSY 61661/2/3 style: new wave / rock Ploče: NM (5-), omot i ineri: VG+ (4+). Odličan primerak. 1. pressing, bez oznake `zlatna ploča` na omotu. Nakon debi albuma i narednog - dvostrukog LP-ja, Džoni je pretenciozno uspeo da ubedi Jugoton da mu štampa živi album, i to ne običan, ne dupli, već trostruki, što je bilo onda, a i sada, nezabeleženo u istoriji domaće diskografije (samo će sam Džoni `prestići` taj rekord)! Malo je reći da su starije kolege sa zgražavanjem dočekali ovaj Džonijev potez, jer se on početkom 1982. još uvek nije u dovoljnoj meri etablirao na sceni. U mom društvu ja sam bio jedini koji nije voleo Azru, pa je ekipa odlučila da me `poduči šta valja` i kupila mi kartu za koncert AZRE u SKS_u te zime 1982. godine, na kojem je promovisan ovaj živi album. Iz prvog reda imao sam priliku da uživo gledam maksimalno uvežbanu rock trojku, gde je svako bio majstor svog `zanata`. Klinci su bukvalno padali u nesvest. U sali je bilo prevruće, a kako je bila zima, došli smo u jaknama, pa je došlo do `pregrevanja`. Moj drugar, a kasnije i kum Dejan - se bukvalno onesvestio. Džoni je sa bine isijavao toliku energiju kakvu sam malo kad kasnije u životu video, i bilo je jasno, čak i nama koji nismo voleli njegov opus, da je reč o autoru vanserijskog formata. Ti koncerti u SKC-u su bili `blizanci` ovih iz Kulušića, gde je `Ravno do dna` i snimljen. Ovaj album je posebno bitan jer je uhvatio najbolji trenutak zagrebačke škole novog talasa, ali i zbog toga jer se na njemu nalaze neke Džonijeve pesme koje nisu objavljene nigde u studijskim verzijama, pa je ovo jedini `muzički artefakt` koji upotpunjuje priču o jednom od najboljih ex-YU bendova, a u svakom slučaju - diskografski najangažovanijih (Džoni je kasnije uknjižio i 4-struki album). A1 Uradi nešto; A2 Poziv na ples; A3 Tople usne žene; A4 Iggy Pop; A5 Bankrot mama; A6 A šta da radim; A7 Lijepe žene prolaze kroz grad; A8 Plavo - smeđe B1 Reket Roll iz šume Striborove; B2 Vrijeme odluke; B3 Nemoj po glavi D.P.; B4 Vrata podzemnih voda; B5 Pit... i to je Amerika; B6 Grad bez ljubavi; B7 Svjetska lada; B8 Kad Miki kaže da se boji C1 Pametni i knjiški ljudi; C2 Jablan; C3 Sestra Lovel 1984; C4 Suzy F. (Kada vidim Beč); C5 Ne želim ništa loše da ti uradim; C6 Marina; C7 Prokleto ljut; C8 Sjaj u kosi D1 Ne mogu pomoći nikome od nas; D2 Ostavi me nasamo; D3 Đoni, budi dobar; D4 Fa Fa Fa; D5 Gracija; D6 Provedimo vikend zajedno; D7 Visoko iznad vlakova; D8 Teško vrijeme E1 Ravno do dna; E2 Nedjeljni komentar; E3 Rođen da budem šonjo; E4 Poljubi me...; E5 Poljska u mom srcu; E6 Kurvini sinovi F1 Uvijek ista priča; F2 Krvava Meri; F3 Užas je moja furka; F4 Balkan; F5 Odlazak u noć; F6 Obrati pažnju na posljednju stvar +================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe AZRA i DžONIJA ŠTULIĆA: AZRA / BRANIMIR ŠTULIĆ - KOMPLETNA VINILNA DISKOGRAFIJA. I - AZRA: kompletna vinilna LP (LP, 2LP, 3LP, 4LP) diskografija: 1) LP AZRA - `Azra` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76515009_LP-AZRA-Azra-1980-1-press-VG-NM-M-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74689613_LP-AZRA-Azra-1980-1-pressing-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77190057_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-ODLICNA-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76515045_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-NM-ODLICNA- https://www.kupindo.com/Ploce/74689605_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-VG-NM-M-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74689597_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77190065_LP-AZRA-Azra-1990-13-pressing-PERFEKTNA-MINT 2) 2LP AZRA - `Sunčana strana ulice` (1981, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76515337_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-1-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/70265757_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76515365_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-1-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69657061_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-81-3-pres-VG-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76515425_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-81-4-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77190093_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-skoro-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74691885_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-4-press-odlicna 3) 3LP AZRA - `Ravno do dna` (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/70265749_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-ODLICNA-retko https://www.kupindo.com/Ploce/71096505_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-M-NM-VG-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76517085_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/77192849_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-pressing-NM-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77192877_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76517097_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-vrlo-dobra 3a) 3LP AZRA - `Ravno do dna` (2022, nelegalno reizdanje Croatia Records) 4) 2LP AZRA - `Filigranski pločnici` (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76085153_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-1982-1-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77192229_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-82-1-pres-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76515561_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-1982-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77192201_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-82-1-pres-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76715657_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-82-1-pres-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77868365_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-1982-1-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71096485_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-91-3-pres-PERFEKTNA 5) LP AZRA - `Singl ploče 1979-1982` (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74695585_LP-AZRA-Singl-Ploce-1979-1982-1982-1-press-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/77193029_LP-AZRA-Singl-ploce-1979-1982-82-2-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77868401_LP-AZRA-Singl-ploce-1979-1982-1982-2-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77868405_LP-AZRA-Singl-ploce-1979-1982-1982-2-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77868409_LP-AZRA-Singl-ploce-1979-1982-1982-2-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74695529_LP-AZRA-Singl-Ploce-1979-1982-1982-2-press-VG-VG- 6) LP AZRA - `Kad fazani lete` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76515765_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-NESLUSANA-raritet https://www.kupindo.com/Ploce/77868341_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-1-press-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76085105_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74695449_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-1-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76516029_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-1-press-VG-VG-G- 7) LP AZRA - `Krivo srastanje` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77193009_LP-AZRA-Krivo-srastanje-1983-1-pressing-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76085121_LP-AZRA-Krivo-srastanje-1983-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76516689_LP-AZRA-Krivo-srastanje-1990-2-press-veoma-dobra 8) 3LP AZRA - `It Ain`t Like In The Movies At All` (1986, Diskoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77868309_3LP-AZRA-It-Ain-t-Like-In-The-Movies-1986-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77868297_3LP-AZRA-It-Ain-t-Like-In-The-Movies-At-All-86-VG- 8a) 2LP+SP AZRA - `It Ain`t Like In The Movies At All` (1986, Marginal Face Production) 9) LP AZRA - `Kao i jučer (Single ploče 1983-86)` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76516837_LP-AZRA-Kao-i-jucer-1983-86-1987-1-press-ODLICNA 10) LP AZRA - `Između krajnosti` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76516749_LP-AZRA-Izmedju-krajnosti-1987-NESLUSANA-raritet https://www.kupindo.com/Ploce/76715561_LP-AZRA-Izmedju-krajnosti-1987-PERFEKTNA-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/76085169_LP-AZRA-Izmedju-krajnosti-1987-PERFEKTNA 11) 4LP box AZRA - `Zadovoljština` (1988, Jugoton) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/4LPbox-AZRA-Zadovoljstina-1988-ODLICAN/134662729 ______________________________________________________________________ II - AZRA: kompletna vinilna singl (SP, EP) diskografija: 1) SP AZRA - `A šta da radim / Balkan` (1979, Suzy) 2) EP AZRA - `Lijepe žene prolaze kroz grad / Suzie F / Poziv na ples` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/72267805_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-80-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77868253_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76713681_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77189993_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74695621_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77190001_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-G- 3) SP AZRA - `Đoni, budi dobar / Teško vrijeme` (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/72267817_SP-AZRA-Djoni-budi-dobar-1982-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76714001_SP-AZRA-Djoni-budi-dobar-1982-VG-veoma-dobra 4) EP AZRA - `E, pa što / Sloboda / Gluperde lutaju daleko` (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76713913_EP-AZRA-Sloboda-E-pa-sto-Gluperde-1982-VG-VG- 5) SP AZRA - `Nemir i strast / Doviđenja na Vlaškom drumu` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76517161_SP-AZRA-Nemir-i-strast-1983-PERFEKTNA-retko- 6) SP AZRA - `Flash / Klinček stoji pod oblokom` (1984, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76714649_SP-AZRA-Klash-Klincek-1984-VG-VG-veoma-dobra 7) SP AZRA - `Mon Ami / Duboko u tebi` (1984, Jugoton) 8) promo SP AZRA - `Kao i jučer / Doviđenja na Vlaškom drumu` (1987, Jugoton) 9) promo SP AZRA - `Bed Rok / Kad stvari krenu loše` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76713841_SP-AZRA-Bed-rok-Kada-1987-promo-retko-PERFEKTNA 10) promo SP AZRA - `Ma Che Colpa Abbiamo Noi / Adio Mare` (1988, Jugoton) _____________________________________________________________________ III - AZRA: kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - `Novi val` (1981, Suzy) pesme: a) AZRA - A šta da radim b) AZRA - Balkan 2) LP V/A - `Svi marš na ples!` (1981, Jugoton) pesma: AZRA- Poziv na ples https://www.kupindo.com/Ploce/74655069_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-Sarlo-Idoli-Haustor 3) LP VA - `Vrući dani i vrele noći` (1982, Jugoton) pesma: AZRA - Put za Katmandu 4) 2LP V/A - `Jugoton` (1982, Jugoton) pesma: AZRA - Ljudi samoće 5) LP V/A - `Veliki tulum - 16 hitova` (1983, Jugoton) pesma: AZRA - Nemir i strast https://www.kupindo.com/Ploce/77136465_LP-V-A-Veliki-tulum-1983-Azra-El-Org-Film-VG-VG 6) LP V/A - `Zaplešimo! 16 Originalnih hitova` (1984, Jugoton) pesma: AZRA - Klinček stoji pod oblokom 7) LP V/A - `Hitovi 13: Top Of The Rock` (1988, Jugoton) pesma: AZRA - Kada stvari krenu loše 8) LP V/A - `Rock`n`Roll ZG 1979-89` (1990, Suzy) pesme: a) AZRA - A šta da radim b) AZRA - Balkan 9) LP V/A - `Ljubav i Rock & Roll` (1991, Jugoton) pesmq: AZRA - Kao ti i ja https://www.kupindo.com/Ploce/77136497_LP-V-A-Ljubav-i-Rock-amp-Roll-1991-Azra-Jabuka-Film ================================================================== IV - BRANIMIR ŠTULIĆ: kompletna vinilna LP (LP, 2LP) diskografija: 1) 2LP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Ralkanska rapsodija` (1989) 2) LP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Balegari ne vjeruju sreći` (1990) ______________________________________________________________________ V - BRANIMIR ŠTULIĆ: kompletna vinilna singl (SP) diskografija: 1) promo SP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Teško ovo život / Lađa bez dna` (1989) 2) promo SP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Meni se dušo od tebe ne rastaje / Leute moj` (1990)

У уџбенику је обрађена проблематика превентивног и инвестиционог одржавања дистрибутивних ТС до напонског нивоа 110 kV, извођења манипулација, пријемног функционалног испитивања ТС 110/x, термовизијског снимања ТС, извођења и одржавања уземљења ТС и стубова надземних водова ниског и средњег напона, као и трасирања и одређивања локације квара и отклањaња квара на кабловским водовима. Посебно су обрађени услови за безбедан рад електромонтера на одржавању дистрибутивне мреже, као и основни принципи при изради и вођењу техничке документације електроенергетске опреме. Књига Одржавање електроенергетске опреме је првенствено намењена студентима високих техничких школа струковних студија на електротехничком одсеку. Међутим, књига може да послужи и као уџбеник ученицима средњих електротехничких школа и студентима техничких факултета. Поред тога књига може бити од користи и инжењерима, електромонтерима и техничарима електро струке који раде на одржавању електроенергетске опреме у електродистрибутивним предузећима и индустријским постројењима. Уџбеник садржи градиво које се највећим делом обрађује на предмету Одржавање електроенергетске опреме, као и нека поглавља која се обрађују на предмету Производња и пренос електричне енергије, и Релејна заштита на основним студијама, као и Дистрибутивне и индустријске мреже на специјалистичким студијама Високе техничке школе струковних студија у Новом Саду. Материјал и примери са коментарима су прикупљени из више књига, уџбеника и збирки задатака, Техничких препорука Електродистрибуције Србије, упутства Електровојводине као и са предавања и вежби које се изводе на основним студијама Факултета техничких наука у Новом Саду и Електротехничког факултета у Београду. Rецензији kњиге: Проф. др Николи Рајаковићу САДРЖАЈ 1. УВОД 1.1. Опште 1.2. Превентивно одржавање у фиксним временским интервалима 1.3. Превентивно одржавање на основу стања 1.4. Корективно одржавање 1.5. Одржавање засновано на поузданости рада система 1.6. Одржавање засновано на понашању елемената 1.7. Кварови 1.8. О уџбенику 1.9. Значење израза 1.10. Скраћенице 2. ПРЕВЕНТИВНО И ИНВЕСТИЦИОНО ОДРЖАВАЊЕ ТРАНСФОРМАТОРСКИХ СТАНИЦА 2.1 Израда годишњих планова одржавања 2.1.1 Израда плана набавке опреме 2.2 Праћење извршења годишњег плана превентивног одржавања 2.3 Дневни обилазак и провера ТС 110/x kV 2.4 Диспечерска анализа догађаја и недостатака у редовном погону 2.5 Израда годишњег плана набавке опреме материјала и делова 2.6 Израда терминског плана одржавања 2.7 Пријава радова 2.8 Израда програма рада 2.9 Пријава радова надлежном диспечерском центру 2.9.1 Потврђивање термина радова 2.9.2 Израда налога за рад 2.9.3 Требовање материјала и делова 2.10 Манипулација искључења и издавање дозвола за рад 2.10.1 Објекти I, II и III групе 2.10.2 Објекти IV групе и ТС 35/x kV 2.11 Извођење одржавања 2.12 Опозив дозвола за рад и манипулација укључења 2.12.1 Објекти I, II и III групе 2.12.2 Објекти IV групе и ТС 35/x kV 2.13 Враћање неупотребљеног материјала и делова 2.14 Предаја налога за рад и листа одржавања 2.15 Анализа и закључци о изведеним радовима 2.16 Накнадно отклањање уочених недостатака 2.17 Измена техничке документације 2.18 Верификација одржавања 2.19 Мере сигурности и безбедности 2.20 Одржавање трансформаторских станица 110/x kV 2.20.1 Ревизија зграде трансформаторских станица 110/X kV 2.20.2 Ревизија лимарије 2.20.3 Ревизија гвоздене конструкције 2.20.4 Ревизија темеља и шахтова 2.20.5 Ревизија коловоза и пешачке стазе 2.20.6 Ревизија ограде и улазне капије 2.20.7 Ревизија инсталације 2.20.8 Ревизија громобрана 2.20.9 Ревизија погонске просторије 2.20.10 Ревизија прекидача 2.20.11Ревизија растављача и склопка-растављача 2.20.12Ревизија струјних и напонских мерних трансформатора 2.20.13 Ревизија потпорних и проводних изолатора 2.20.14 Ревизија сабирница 2.20.15 Ревизија командне плоче, столова и ормана у пољу 2.20.16 Ревизија акумулаторске станице 2.20.17 Ревизија компресорске станице 2.20.18 Ревизија кондензаторске батерије 2.21 Погонска испитивања у трансформаторским станицама 2.21.1 Погонска испитивања прекидача 110 kV 2.21.2 Погонска испитивања прекидача 6, 10, 20 и 35 kV 2.21.3 Погонска испитивања растављача и склопка-растављача 2.21.4 Погонска испитивања струјних и напонских мерних трансформатора 2.21.5 Погонска испитивања потпорних и проводних изолатора 2.21.6 Погонска испитивања кондензаторске батерије 2.22 Ремонт трансформаторских станица 110/ x kV 2.22.1 Мање поправке зграда 2.22.2 Ремонт лимарије 2.22.3 Ремонт гвоздене конструкције 2.22.4 Ремонт темеља и шахтова за уље 2.22.5 Ремонт коловоза и пешачких стаза 2.22.6 Ремонт ограда и улазне капије 2.22.7 Ремонт инсталације 2.22.8 Ремонт громобрана 2.22.9 Ремонт погонских постројења 2.22.10 Ремонт прекидача 2.22.11 Ремонт растављача и склопка-растављача 2.22.12 Ремонт струјних и напонских мерних трансформатора 2.22.13 Ремонт потпорних и проводних изолатора 2.22.14 Ремонт сабирница 2.22.15 Ремонт командне плоче, столова и ормана у пољу 2.22.16 Ремонт компресорске станице 2.22.17 Ремонт кондензаторске батерије 2.22.18 Веће поправке на грађевинском делу 2.22.19 Веће поправке на електроенергетској опреми 2.23 Одржавање енергетских трансформатора 2.23.1 Ревизија енергетских трансформатора 110/x и 35/x kV 2.23.2 Ревизија трансформатора 10/0.4 и 20/0.4 kV 2.23.3 Погонска испитивања енергетских трансформатора 2.23.4 Испитивање изолационог уља 2.24 Ремонт трансформатора 2.24.1 Радионички ремонт трансформатора 2.24.2 Ремонт на терену 2.25 Одржавање трансформаторских станица 10/0.4 и 20/0.4 kV 2.25.1.1 Ревизија електромонтажног дела ТС 10/0.4 и ТС 20/0.4 kV 2.25.1.2 Ревизија трансформатора 10/0.4 и 20/0.4 kV 2.25.2 Ремонт ТС 10/0.4 и ТС 20/0.4 kV 2.25.2.1 Ремонт електромонтажног дела ТС 2.25.2.2 Ремонт трансформатора 10/0.4 и 20/0.4 kV 2.25.3 Погонска испитивања у ТС 10/0.4 и ТС 20/0.4 kV 2.25.4 Захтев за стављање ТС 10/0.4 и ТС 20/0.4 kV у безнапонско стање 2.25.5 Пример радионичког ремонта трансформатора 2.25.6 Пример ремонта дистрибутивне ТС 2.25.7 Испитивање енергетског трансформатора 20/0.4 кV 2.26 Одржавање извора једносмерне струје 2.26.1 Ревизија извора једносмерне струје 2.26.1.1 Визуелна провера сигнала испада извора једносмерне струје 2.26.1.2 Провера рада акумулаторске батерије и исправљача 2.26.1.3 Визуелни преглед акумулаторске батерије 2.26.1.4 Провера нивоа електролита ћелија 2.26.1.5 Контрола мостова на акумулаторској батерији 2.26.1.6 Провера напона пуњења на половима батерије 2.26.1.7 Провера напона пуњења на исправљачу 2.26.1.8 Провера сигнализације испада исправљача 2.26.1.9 Провера непрекидности акумулаторске батерије 2.26.1.10 Преглед и провера осталих елемената извора једносмерне струје 2.26.1.11 Записи о испитивању 2.26.2 Погонско испитивање извора једносмерене струје 2.26.2.1 Провера густине електролита и напона ћелија 2.26.2.2 Провера капацитета акумулаторске батерије 2.26.2.3 Провера аутоматске регулације исправљача 2.26.2.4 Записи о испитивању 2.26.3 Ремонт извора једносмерене струје 2.26.3.1 Замена неисправних ћелија у батерији 2.26.3.2 Замена неисправне акумулаторске батерије 2.26.3.3 Ревитализација акумулаторских батерија 2.26.3.4 Ремонт исправљача 2.26.3.5 Записи о одржавању 2.27 Oдржавање заштите од пренапона 2.27.1 Ревизија пренапонске заштите 2.27.1.1 Ревизија заштитиних искришта 2.27.1.2 Ревизија заштитне ужади 2.27.1.3 Ревизија бројача пражњења 2.27.1.4 Ревизија мрежног одвајача 2.27.1.5 Ревизија цевних одводника пренапона 2.27.1.6 Ревизија вентилних и металоксидних одводника пренапона 2.27.2 Погонско испитивање заштите од пренапона 2.27.3 Ремонт заштите од пренапона 2.27.3.1 Ремонт заштитиних искришта 2.27.3.2 Ремонт заштитиних ужади 2.27.3.3 Ремонт цевних одводника пренапона 2.27.3.4 Ремонт вентилних и металоксидних одводника пренапона 2.28 Одржавање мерног места, уређаја за показивање мерних величина, заштитиних уређаја и аутоматика 2.28.1 Ревизија мерног места 2.28.2 Ревизија уређаја за показивање мерних величина, заштитиних уређаја и аутоматика 2.28.3 Погонска испитивања мерног места 2.28.4 Погонска испитивања уређаја за показивање мерних величина, заштитиних уређаја и аутоматика 2.28.5 Погонска испитивања заштитних уређаја 2.28.5.1 Погонска испитивања прекострујних релеја 2.28.5.2 Погонска испитивања диференцијалних релеја 2.28.5.3 Погонска испитивања међутрансформатора 2.28.5.4 Погонска испитивања усмерених земљоспојних релеја 2.28.5.5 Погонска испитивања поднапонских и наднапонских релеја 2.28.5.6 Погонска испитивања релеја за стабилизацију 2.28.5.7 Погонска испитивања релеја за термичку заштиту, контактни термометри и термостати 2.28.5.8 Погонска испитивања Buholtz релеја 2.28.5.9 Погонска испитивања релеја дистантне заштите 2.28.5.10 Погонска испитивања релеја подфреквентне заштите 2.28.5.11 Погонска испитивања релеја за сигнализацију земљоспоја у колима једносмерног напона 2.28.5.12 Погонска испитивања аутоматских прекидача, контактора и преклопки 2.28.5.13 Погонска испитивања релеја за контролу искључних кругова прекидача 2.28.5.14 Погонска испитивања ожичавања 2.28.6 Погонска испитивања аутоматика 2.28.6.1 Погонска испитивања аутоматског поновног укључења 2.28.6.2 Погонска испитивања аутоматске регулације напона 2.28.6.3 Погонска испитивања осталих аутоматика везаних за рад трансформатора 2.28.6.4 Погонска испитивања допунске резервне заштите 2.28.7 Погонско испитивање нужног светла 2.28.8 Ремонт мерног места 2.28.9 Ремонт уређаја за показивање мерних величина, заштитиних уређаја и аутоматика 3. МАНИПУЛАЦИЈЕ 3.1. Увод 3.2 Основни принципи манипулација 3.2.1 Припремне радње 3.3 Манипулације расклопним уређајима 3.3.1 Постављање уземљења 3.3.2 Завршне радње 3.4 Заштитне мере 3.4.1 Заштитна средства 3.4.2 Поступање у случају струјног удара 3.4.3 Ризик при одржавању електроенергетске опреме 3.5 Манипулације у случају хаварије 4. ПРИЈЕМНО ФУНКЦИОНАЛНО ИСПИТИВАЊЕ ТРАНСФОРМАТОРСКИХ СТАНИЦА 110/x kV 4.1 Увод 4.2 Визуелни преглед уграђене опреме у ТС 110/x kV 4.3 Испитивање крупне опреме 4.3.1 Испитивање крупне опреме и заштите уређајем за примарно испитивање релеа 4.3.1.1 Спрезање уређаја 4.3.1.2 Подешавање и мерење струје 4.3.1.3 Мерење времена деловања заштите 4.3.2. Испитивање мерних трансформатора 4.3.2.1 Напонски мерни трансформатори 4.3.2.2 Струјни мерни трансформатори 4.3.2.3Одређивање хомологих крајева мерних трансформатора 4.3.2.4. Испитивање преносног односа СМТ 4.4. Испитивање проводника и кругова помоћних напона 4.4.1. Испитивање веза проводника 4.4.2. Испитивање кругова помоћних напона 4.5 Испитивање и подешавање мерно-заштитиних уређаја у ТС 110/x kV 4.5.1 Типови заштита енергетских трансформатора 110/x kV 4.5.1.1 Buholtz заштита 4.5.1.2 Диференцијална заштита 4.5.1.3 Заштита кућишта (котловска заштита) 4.5.1.4 Заштита од преоптерећења 4.5.1.5 Buholtz заштита регулационог прекидача 4.5.1.6 Прекострујна заштита 4.5.1.7 Хомополарна (земљоспојна) заштита 4.5.1.8 Земљоспојна заштита у неутралној тачки 20 kV 4.5.1.9 Додатна заштита (ДЗ) 4.5.1.9.1 Заштита од несиметричног напајања ЕТ 4.5.1.9.2 Заштита сабирница 20 kV 4.5.1.9.3 Заштита од отказивања прекидача 20 kV (ЗОП) 4.5.1.9.4 Додатна резервна заштита (ДРЗ) 4.6 Испитивање и подешавање мерно-заштитних уређаја 4.7 Испитивање аутоматика у ТС 110/20 кV 4.7.1 Аутоматско поновно укључење прекидача 20 кV 4.7.2 Аутоматско укључење спојке (20 кV) и растерећење ЕТ – АУСРЕТ 4.7.3 Испад прекидача ЕТ на 20 кV код дефинитивног испада прекидача ЕТ на 110 кV 4.7.4 Аутоматско укључење и искључење прекидача хлађења ЕТ 4.7.5 Спољно и унутрашње грејање 4.7.6 Аутоматско укључење нужног светла 4.7.7 Аутоматско поновно укључење прекидача 110 кV 4.7.8 Поновно аутоматско укључење спојке и трансформатора – ПАУСИТ 4.7.9 Асиметрија полова 4.7.10 Аутоматска регулација напона 4.8 Испитивање сигнализације 4.8.1 Звучна сигнализација 4.8.2 Визуелна сигнализација 4.8.3 Светлосна сигнализација 4.8.4 Даљинска збирна сигнализација 5. ТЕРМОВИЗИЈСКО ИСПИТИВАЊЕ ТРАНСФОРМАТОРСКИХ СТАНИЦА 5.1 Развој термовизије кроз историју 5.2 Основне дефиниције и појмови 5.3 Инфрацрвено зрачење 5.4 Појам емисивности и „црног тела“ 5.5 Топлотна проводљивост 5.6 Поље видљивости 5.7 Појам „топлог места“ 5.8 Мерење прелазних отпора расклопних уређаја 5.9 Термовизијска камера 5.10 Топла места на расколпној опреми у ТС 5.10.1 Снимак малоуљног прекидача 5.10.2 Снимак SF6 прекидача 5.10.3 Критеријуми за оцену стања опреме 5.11 Примери термовизије елемената постројења 6. ИЗВОЂЕЊЕ И ОДРЖАВАЊЕ УЗЕМЉЕЊА У ТРАНСФОРМАТОРСКИМ СТАНИЦАМА 6.1 Извођење уземљења у ТС 6.1.1 Основни технички услови за димензионисање и извођење система уземљења ТС 6.1.2 Уземљивачи и земљоводи 6.1.3 Кабел као уземљивач 6.1.4 Уземљење ТС 110/ x kV 6.1.5 Уземљење ТС 35/10 kV и ТС 35/20 kV 6.1.6 Уземљења у кабловским ТС 10/0.4 kV и ТС 20/0.4 kV 6.1.7 Уземљењe у ТС 10/0.4 kV и ТС 20/0.4 kV које се прикључују на надземну СН мрежу 6.1.8 Уземљењe приградске слободностојеће ТС 6.1.8.1 Уземљивач заштитиног уземљења 6.1.8.2 Уземљивач радног уземљења 6.1.8.3 Здружено уземљење 6.1.9 Уземљењe стубне ТС 6.2 Одржавање уземљења у ТС 6.2.1 Ревизија уземљења 6.2.1.1 Ревизија приступачних делова земљовода 6.2.1.2 Ревизија приступачних делова уземљивача 6.2.2 Погонска испитивања уземљења 6.2.2.1 Заштитино уземљење у мрежи са компензацијом струје земљоспоја 6.2.3 Рокови испитивања уземљења 6.2.4 Испитивање електроизолационих стајалишта 6.2.5 Мерење отпорности уземљења у ТС 110/x kV 6.2.5.1 Метода мерења 6.2.5.2 Напон додира и напон корака 6.2.6 Ремонт уземљења 6.2.6.2 Ремонт приступачних делова уземљивача 6.2.6.3 Ремонт неприступачних делова уземљивача 7. ОДРЖАВАЊЕ КАБЛОВСКИХ ВОДОВА 7.1 Увод 7.2 Идентификација каблова и опрема за идентификацију 7.2.1 Уређај за идентификацију каблова 7.3 Одређивања места квара 7.4 Карактеристичне величине каблова 7.5 Типови квара 7.6 Препознавање квара 7.6.1 Незапаљиви кварови 7.6.2 Краткотрајна трансформација 7.6.3 Метода рефлексије таласа 7.6.4 Ограничења методе рефлексије таласа 7.6.5 Лоцирање квара 7.6.6 Директна метода 7.6.7 Метода поређења 7.6.8 Диференцијална метода 7.6.9 Метода рефлексије таласа од лука 7.7 Методе прелокације квара помоћу транзијентних таласа 7.7.1 Метода напонских осцилација 7.7.2 Струјно-импулсна метода 7.8 Одређивање микролокације квара 7.9. Лоцирање квара на плашту 7.10 Пример лоцирања квара на 20 kV каблу XHE 49 7.10.1 Обезбеђивање места рада 7.10.2 Израда кабловске спојнице 7.10.3 Спољно заптивање и заштита 7.10.4 Провера уфазованости 7.10.5 Пуштање кабла у погон и враћање уклопног стања 7.11 Погонска испитивања кабловских водова 7.12 Ремонт кабловских водова 7.12.1 Ремонт електромомтажног дела кабловских водова 7.12.1.1 Ремонт кабловских водова 7.12.1.2 Ремонт кабловских завршница 7.12.1.3 Ремонт кабловских спојница 7.12.1.4 Ремонт кабловских прикључних ормана и кабловских кутија 7.12.2 Ремонт грађевинског дела кабловских водова 7.12.2.1 Ремонт трасе кабловских водова 7.12.2.2 Ремонт кабловске канализације 7.12.2.3 Ремонт кабловских шахтова 7.12.2.4 Ремонт кабловских прикључних ормана и кабловских прикључних кутија 7.12.2.5 Ремонт деонице или целог кабловског вода 8. ОДРЖАВАЊЕ НАДЗЕМНИХ ВОДОВА 8.1 Термини и дефиниције 8.2 Технички подаци о мрежи и погонски услови 8.3 Извођење уземљења стубова надземне мреже 8.3.1 Прстенасти уземљивач 8.3.2 Зракасти уземљивач 8.3.3 Земљовод 8.3.4 Критеријуми за димензионисање уземљења стубова СН водова 8.3.4.1 Заштита од повратних прескока 8.3.4.2 Заштита од напона додира 8.3.5 Уземљење стубова нисконапонске мреже 8.3.5.1 Погонско уземљење у нисконапонске мрежи 8.3.6 Уземљење стубова водова 35 kV 8.3.7 Уземљење стубова водова 110 kV 8.3.8 Мерење отпорности уземљења стубова 8.4 Ревизија грађевинског дела надземних водова 8.4.1 Дрвени стубови 8.4.2 Армирано-бетонски стубови 8.4.3 Челично-решеткасти и остали метални стубови 8.4.4 Ревизија кровних и зидних носача и конзола дистрибутивне мреже 8.5 Ревизија електромонтажног дела надземих водова 8.5.1 Ревизија проводника и заштитиних ужади 8.5.2 Водови са самоносећим кабловским снопом 8.5.3 Изолатори и изолаторски ланци 8.5.4 Растављачи на надземним водовима 8.5.5 Траса надземних водова 8.5.6 Уземљење стубова 8.6 Погонска испитивања електроенергетских надземних водова 8.7 Ремонт грађевинског дела електроенергетских надземних водова 8.7.1 Ремонт дрвених стубова 8.7.2 Ремонт армирано-бетонских стубова 8.7.3 Ремонт челично-решеткастих и осталих металних стубова 8.7.4 Ремонт кровних и зидних носача и конзола 8.8 Ремонт електромонтажног дела надземних водова 8.8.1 Ремонт проводника и заштитиних ужади 8.8.2 Ремонт водова са самоносећим кабловским снопом 8.8.3 Ремонт изолатора и изолаторских ланаца 8.8.4 Ремонт растављача на надземним водовима 8.9 Ремонт трасе надземних водова 8.10 Ремонт деоница или целог надземног вода 8.11 Одржавање уземљења дистрибутивне мреже 8.11.1 Ремонт уземљења стубова 8.11.2 Погонска испитивања уземљења 8.11.2.1 Заштитино уземљење у СН мрежи са изолованом нултом тачком 8.11.2.2 Заштитино уземљење у СН мрежи са компензацијом струје земљоспоја 8.11.2.3 Заштитино уземљење у СН мрежи са нултом тачком 9. БЕЗБЕДАН РАД ПРИ ОДРЖАВАЊУ ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКЕ ОПРЕМЕ 9.1 Класификација опасноти од електричне струје и зоне опасности 9.2 Безбедан рад при одржавању електроенергетских објеката 9.2.1 Мере за безбедан рад у близини напона 9.2.2 Мере за безбедан рад под напоном 9.2.3 Мере за безбедан рад у безнапонском стању 9.2.3.1 Основна правила за осигурање места рада 9.2.3.2 Допунске мере заштите на ниском напону 9.2.3.3 Посебни захтеви 9.3 Мере за спречавање повреда од дејства електричне струје индукованог напона 9.4 Заштитна средства за рад у електрoенергетским постројењима 9.5 Безбедан и здрав рад при излагању електромагнетном пољу 9.6 Безбедност на раду у систему управљања квалитетом 10. ТЕХНИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА 10.1 Техничка регулатива 10.2 Врсте пројеката 10.3 Прикључење објеката на електроенергетску мрежу 10.3.1 Услови и начин издавања електроенергетске сагласности 10.3.2 Услови за прикључење објеката на електроенергетску мрежу 10.3.2.1 Услови и начин прикључења градилишта привремених објеката и објеката у пробном раду на мрежу 10.4 Електро пројекти 10.5 Документација 10.5.1 Техничка документација 10.5.2 Документација о одржавању 10.5.2.1 Књига одржавања 10.5.2.2 Дневник догађаја на објекту 10.5.2.3 Испитни протоколи и атести 10.5.2.4 Картотеке 10.5.2.5 Записи о одржавању 10.5.2.6 Документација о кваровима 10.5.2.7 Вођење и одлагање документације о одржавању 11. ЛИТЕРАТУРА 12. ПРИЛОЗИ 12.1 Диспечерски радни налог и налог за рад 12.2 Дозвољена струјна оптерећења кабловских водова 12.3 Дозвољена оптерећења дистрибутивних трансформатора 12.4 Дозвољена струјна оптерећења надземних водова 12.5 Сигурносна висина и удаљеност надземних водова у одосу на објекте 12.6 Редукциони фактор и импеданса електричне заштите каблова 12.7 Коефицијент изнетог потенцијала за прву ТС на СКС-у 12.8 Коефицијент изнетог потенцијала за прву ТС на UPE каблу 12.9 Расклопни блок средњег напона у МБТС 12.10 Расклопни блок ниског напона у МБТС 12.11 Диспозиција опреме СТС ЕВ-5 12.12 Једнополна шема СТС ЕВ-5 тип „индустријска“ 12.13 Трополна шема СТС ЕВ-5 тип „индустријска“ 12.14 Изглед НН разводне табле СТС 12.15 Ров НН кабловског вода 12.16 Бетонски темељ за травњак 12.17 Упозоравајућа трака 12.18 Траса кабла 12.19 Процедуре и упутства за одржавање електроенергеских објеката у дистрибутивној мрежи Електровојводине 12.20 Мерење импедансе уземљења напона додира и напона корака у ТС 110/x 12.21 Извештај о испитивању дистрибутивног трансформатора

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Branko Pavlović (16. avgust 1928 – 14. mart 1986) bio je filozof i pisac. Predavao je Antičku filozofiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu . Uređivao je časopise: Gledišta, Filozofija, i Savremene filozofske teme. Dela: Rasprava o filozofskim naukama (1973), Filozofija prirode (1978), Eros i dijalektika (1997), Metfizika i egzistencija (1997), Presokratska misao (1997), Filozofski rečnik (1997), Filozofski triptih (1998), Vidovija Artura Polačeka (2000), Mislilac na Agori (2000). Uvod u savremenu filozofiju (2003) , Filozofija nauke (2007), Udžbenik „Istorija filozofije“, pisan zajedno sa V. Koraćem i M. Životićem. Učesnik mnogih tribina, radio i TV emisija, okruglih stolova. Mnogi njegovi savremenici će se setiti prepunih predavanja na Kolarcu, i ništa manje posećenih redovnih predavanja na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Nakon ni malo lakog detinjstva, odlazi u Beograd. Posle završenih studija na Filozofskom fakultetu u Beogradu, radio je kao profesor filozofije i matematike u jednoj beogradskoj gimnaziji. Prve radove je pisao i objavljivao za časopis Jež. Objavljene tekstove je potpisivao pseudonimom. Želeo je da prođe barem još nekoliko godina rada na fakultetu, sazrevanja njegovog filozofskog bića kako bi se posvetio pisanju, ali ga je na ogromnu žalost prerana i zloćudna bolest u tome sprečila, 14. marta 1986. godine. Zahvaljujući borbi porodice da se radovi i spisi sačuvaju od zaborava, boreći se da ne odu u pogrešne ruke, velikom ljubaznošću njegovih studenata Ilije Marića (danas profesora na Hemijskom fakultetu u Beogradu) i Branislava Gojkovića (osnivača izdavačke kuće Plato), radovi su pažljivo pregledani, pročitani, sa ljubavlju uređeni i objavljeni pod okriljem izdavačke kuće Plato. Tu se, između ostalih mogu naći: Metfizika i egzistencija (1997), Presokratska misao (1997), Filozofski triptih (1998), Vidovija Artura Polačeka (2000), Mislilac na Agori (2000) Ostao je upamćen kao vrsni predavač antičke filozofije, kao neko ko je celim bićem umeo da prenese helensku misao na svoje studente, kao i na one koji to nisu bili. Nesumnjiv filozofski eros je iz kroz njega govorio, a profesor Pavlović je to sa ljubavlju od iskona primao i nesebično delio. Mnogi studenti pamte čuvene ekskurzije po Grčkoj i Italiji. Presokratska misao je posvećena Milošu N. Đuriću : „Njegova predavanja i dela uputila su me da visoko cenim i volim helensku misao“ I čini se da je veliki deo ovog najvećeg heleniste u Srba ostavio traga na pokojnog profesora Branka Pavlovića. Za njegov kabinet broj 353, bile su karakteristične biste Sokrata, Platona i Aristotela, kojih se sećaju mnogi studenti i dan danas, kao još jednu od asocijacija na dragog profesora. Mnogi koji su iskreno osećali i poštovali izvor filozofske misli, i dan danas emotivno govore o profesoru Pavloviću. Kao velika inspiracija i uzor, kao najčistiji prenosilac ljubavi ka antičkoj filozofiji bio je i profesoru dr. Bogoljubu Šijakoviću (profesor na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu), prof. dr. Vladanu Perišiću (profesor na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu i bivši dekan tog fakulteta), pomenutom Iliji Mariću i Branislavu Gojkoviću kao i Petru Živadinoviću[1], (nekadašnjem uredniku BIGZ-a i direktoru kulturnog centra u Parizu; osnivač izdavačke kuće Paidea) i mnogim drugima. Sahranjen je u rodnom selu - Piromanu. Epitaf na nadgrobnoj ploči, reči su supruge Mire i sina Darka, koji glasi: „Tvoje reči imaju vatrenu moć i beskonačnu dubinu“ Na porodičnom grobu gde je samo majka sahranjena, nalaze se i fotografije tragično nastradalog oca i brata. Na tom mestu se može pročitati epitaf najintimnijeg značenja za pokojnog Branka Pavlovića: Jov 17,15 I gde je sada nadanje moje? Moje nadanje ko će videti? Dubina i težina ovog pitanja ga je pratila i obeležila ceo život. Rekli su o Branku Pavloviću Posmrtno slovo profesora Slobodana Žunjića povodom smrti Branka Pavlovića: „Smrću Branka Pavlovića gubimo verovatno poslednjeg velikog zastupnika izvornog antičkog shvatanja filozofije kao težnje ka mudrosti. Za njega filozofija nije bila samo deo školskog sistema i kulturno- naučnog pogona, nego suštinsko obeležje pa i glavno izvorište duha jednog vremena i jednog naroda. U epohi sveopšte politizacije i tehnifikacije umešno je branio jedno tradicionalnije, ali i plemenitije razumevanje zadatka filozofa u javnom i društvenom životu. Zato se filozofijom bavio sa patosom na koji upućuje prvi deo njenog imena, ne osvrćući se previše na to što je ovaj intelektualni afekt ljubavi mnogima u međuvremenu postao nerazumljiv ili čak sumnjiv. On ga je sa ubeđenjem smatrao preduslovom svakog pravog filozofiranja, razume se, ne i samom filozofijom. Filozofija je za njega jednako malo bila samo jedno stanje duže koliko i samo neki poseban oblik i znanje. Bila mu je sve to zajedno, saznajni, moralni i kulturni stav, ali i vrhunac jednog obrazovnog procesa, koji se opsegom i nadasve etičko-praktičnim usmerenjem direktno nadovezivao na Platonov akademjiski krug znanja i vaspitanja. Ovu filozofsku praideju je Pavlović želeo da preuzme modernim sredstvima pouzdajući se s pravom u svoj autentični dar filozofskog propitivanja i poučavanja. Izuzetni i pomalo samonikli talenat ga je učinio vrsnim filozofskim spisateljem i još sjajnijim predavačem. Sokratske po duhu, njegov filozofske besede su imale i sokratsko dejstvo: generacije i generacije mladih ljudi bile su u svom prelomnom dobu privučene i konačno pridobijene za filozofiju upravo Pavlovićevim predavanjima, možda najboljim predavanjima iz filozofije koja su se kod nas u kontinuitetu mogla slušati krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih godina. Plenio je istančanošću svojih formulacija, oštroumnim zapažanjima, duhovitim i originalnim improvizacijama, a naročito izvanrednim filozofskim obrazovanjem koje danas sve više postaje retkost. Ono mu je omogućavalo da se pouzdano i lako kreće u širokim istorijskim i tematskim rasponima, od presokratovaca do egzistencijalista, od filozofije religije i mita do filozofije prirode i nauke. Za sobom je ostavio nekoliko vrednih knjiga i mnogo značajnih studija. Ipak, oni koju budu poznavali jedino njegove objavljene radove imaće samo bledu sliku misaonog bogatstva i retoričke uverljivosti njegove umne reči. Sada kada je ona nepovratno usahla, sada kada se njegova egzistencija izjednačila sa svojom konačnošću, sada kada je smrtno bivstvovanje postalo bivstvovanje smrti, tek sada, kao što to često biva, shvatamo jasnije da je njegova borba za dostojanstvo filozofije bila ujedno borba za sopstveni životni smisao U jednom fedonovski intoniranom cilju napisao je redove koji u fakticitetu smrti neminovno dobija autobiografski značenje: „Sile sudbine učinili smo svetovnim silama. Jednu od tih sila izazivamo prirodom nužnošću. Ona čini moje telo trošnim, a moju dušu samo harmonijom telesnih delova, muzikom na telesnoj liri. Telo će postepeno slabiti, lira će gubiti čvrstinu i zvučnost, muzika će jednog dana prestati. Mogu donekle odlagati taj čas, ali on mora doći. Protiv ove sile, dakle, ne mogu učiniti ništa. Ali zašto bi me ova nemoć sprečavala da svoj živt dostojno proživim? I ne samo to, mudrost mi nalaže da svoj život dostojno dovršim...“ Iz svog najdubljeg unutrašnjeg poriva bez ostatka posvećen filozofiji i nastavno-pedagoškom radu, njegov život se završio pre nego što je dao sve što je mogao dati, ali nalog mudrosti koja ga je vodila nije izneverio. „ Milorad Lj. Milenković: Nadgrobno slovo mome jedinom učitelju u filozofiji Branku U. Pavloviću: „/.../ Sada, kada si otišao, kada dar tvog duha ne može biti zaboravnjen, o putu kojim stupaš, velim: o toj svetoj stvari neka sveto ćutanje razmišlja! Večna ti slava i hvala!“ Zdravko Kučnar, Politika, 16. 6. 2001. „/.../U senci pomenutih izdanja izrasta u poslednjih nekoliko godina, postepeno, tiho i nenametljivo, izdanje celokupnog filozofskog stvaralaštva Branka Pavlovića (1928—1996). Iako nije formalno označeno kao sabrana dela, ovo izdanje sabire i iznosi na videlo sve ono što je napisao Branko Pavlović. Širina interesovanja Reč je o prerano preminulom autoru koji je za života objavio svega dve knjige: „Raspravu o filozofskim osnovama nauke“ (1973) i „Filozofiju prirode“ (1978), ako ne računamo udžbenik „Istorija filozofije“, pisan zajedno sa V. Koraćem i M. Životićem. Dugogodišnji profesor filozofije na Univerzitetu, Pavlović je bio istinski predan svom pozivu. Među svojim studentima stekao je istinske poštovace i učenike. Predanim radom onih koji su mu bili naprivrženiji - Ilije Marića, urednika, koji je prikupio i pripremio za objavljivanje sve Pavlovićeve radove i rukopise iz zaostavštine, i Branislava Gojkovića, izdavača, kod „Platoa“ se do sada pojavilo sedam, od deset, knjiga koje sam Pavlović nije stigao da objavi. Četiri knjige: „Eros i dijalektika“, „Metafizika i egzistencija“, „Presokratska misao“ i „Filozofski rečnik“, objavljene su 1997, „Filozofski triptih“ 1998, a nedavno (sa oznakom 2000) pojavile su se i najnovije knjige: „Vidovija Artura Polačeka“ i „Mislilac na agori“. Poslednje dve knjige su na najlepši način obeležile petnaestogodišnjicu autorove smrti. Izdanje Pavlovićevih dela uključiće još i „Uvođenje u filozofiju“, „Filozofiju nauke“ (članke) i opsežna „Predavanja o savremenoj filozofiji“, koja priprema Ilija Marić. Već i sami naslovi ukazuju na širinu piščevih interesovanja u filozofiji. Ona obuhvataju i antičku i modernu i savremenu filozofiju, kao i najrazličitije oblike filozofskog izlaganja - rasprave i studije, sintetičke preglede, članke stručnog i enciklopedijskog karaktera, fragmente, meditativne zapise i sl. Pavlovićevi tekstovi otkrivaju temeljitog istraživača retke filozofske kulture i obrazovanosti, autora koji čitaoce uvodi u izvorno grčko filozofiranje, ali isto tako umešno i u probleme i filozofsko razumevanje savremenog života, njegovih opsena i ideologija. Pavlović je filozof u osami i meditaciji, ali i na agori, u dijalogu i u polemici. Bio je usamljenik, izvan škola i pravaca, struja ili partija, ali angažovan u svim oblicima filozofskog i kulturnog delovanja – predavač na Univerzitetu, ali i na javnim i popularnim tribinama, urednik u filozofskim časopisima, jednako okrenut najdubljim filozofskim raspravama, popularizaciji filozofije i filozofskom sučeljavanju sa svakodnevnim životom. Antički izvori Delovao je u vremenu kada je, sticajem društvenih i kulturnih okolnosti, filozofija kod nas, naročito u Beogradu, imala važnije mesto negoli ikada pre i posle toga. Pavlović je tu okolnost koristio da bi interesovanje za filozofiju usmeravao na njene antičke izvore. Suprotstavljao se svođenju filozofske kulture na puku struku. Vlastiti život vodio je odista filozofski. Svojim radom pokazivao je da je filozofija stvar slobodnog mišljenja i dijaloga, a ne bilo kakve dogme i pripadništva strujama koje diktira vreme ili različite ideologije. Više nego iko drugi u našoj univerzitetskoj sredini, bio je okrenut studentima koji su ga prihvatali kao istinskog učitelja u filozofiji. „Mislilac na agori“, kako priređivač naslovljava deo Pavlovićevih tekstova iz praktične filozofije i njegova oglašavanja na javnoj sceni, na tribinama i u štampi, obelodanjuje jedan vid autorovog angažmana, ali je istovremeno i dokument o jednom razdoblju u našoj filozofiji u kojoj je Branko Pavlović ostavio svoj prepoznatljiv, trajan, ali nikada nametljiv trag. Trud Pavlovićevih učenika i poštovalaca i nastojanje da njegovo delo ne ostane zaboravljeno, već da ga saberu, pripreme za objavljivanje u učine dostupnim našoj kulturnoj javnosti redak je poduhvat u našoj sredini i svake pohvale vredan čin. Može se očekivati da će i druga „sabiranja“ koja su u izgledu, a valja ih i podsticati, doprineti boljem i potpunijem sagledavanju kretanja i dometa u našoj filozofiji. Irina Deretić o neposotojanju srpske filozofske škole danas „Središnji cilj projekta ’Istorije srpske filozofije’ jeste temeljno i kritičko preispitivanje nacionalne filozofske baštine, kao i njenog odnosa sa ostalim disciplinama duhovnih i prirodnih nauka, u cilju nastojanja da se pokaže postojanje identiteta i kontinuiteta u razvoju naše filozofije. Isto tako, ovaj projekat predstavlja težnju i da se započne kontinuirano institucionalno bavljenje srpskom filozofijom, koje u našoj novijoj prošlosti nije ostvareno uprkos velikim i značajnim doprinosima pojedinaca poput Branka Pavlovića, Mihaila Đurića, Slobodana Žunjića, Ilije Marića, Bogumira Đukića i drugih.“

Autor - osoba Pavlović, Branko Naslov Filozofski rečnik / Branko Pavlović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1997 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Plato, 1997 (Beograd : Fond Kapetan Dragan) Fizički opis 257 str. Zbirka Biblioteka Na tragu Branko Pavlović (16. avgust 1928 – 14. mart 1986) bio je filozof i pisac. Predavao je Antičku filozofiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu . Uređivao je časopise: Gledišta, Filozofija, i Savremene filozofske teme. Dela: Rasprava o filozofskim naukama (1973), Filozofija prirode (1978), Eros i dijalektika (1997), Metfizika i egzistencija (1997), Presokratska misao (1997), Filozofski rečnik (1997), Filozofski triptih (1998), Vidovija Artura Polačeka (2000), Mislilac na Agori (2000). Uvod u savremenu filozofiju (2003) , Filozofija nauke (2007), Udžbenik „Istorija filozofije“, pisan zajedno sa V. Koraćem i M. Životićem. Učesnik mnogih tribina, radio i TV emisija, okruglih stolova. Mnogi njegovi savremenici će se setiti prepunih predavanja na Kolarcu, i ništa manje posećenih redovnih predavanja na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Nakon ni malo lakog detinjstva, odlazi u Beograd. Posle završenih studija na Filozofskom fakultetu u Beogradu, radio je kao profesor filozofije i matematike u jednoj beogradskoj gimnaziji. Prve radove je pisao i objavljivao za časopis Jež. Objavljene tekstove je potpisivao pseudonimom. Želeo je da prođe barem još nekoliko godina rada na fakultetu, sazrevanja njegovog filozofskog bića kako bi se posvetio pisanju, ali ga je na ogromnu žalost prerana i zloćudna bolest u tome sprečila, 14. marta 1986. godine. Zahvaljujući borbi porodice da se radovi i spisi sačuvaju od zaborava, boreći se da ne odu u pogrešne ruke, velikom ljubaznošću njegovih studenata Ilije Marića (danas profesora na Hemijskom fakultetu u Beogradu) i Branislava Gojkovića (osnivača izdavačke kuće Plato), radovi su pažljivo pregledani, pročitani, sa ljubavlju uređeni i objavljeni pod okriljem izdavačke kuće Plato. Tu se, između ostalih mogu naći: Metfizika i egzistencija (1997), Presokratska misao (1997), Filozofski triptih (1998), Vidovija Artura Polačeka (2000), Mislilac na Agori (2000) Ostao je upamćen kao vrsni predavač antičke filozofije, kao neko ko je celim bićem umeo da prenese helensku misao na svoje studente, kao i na one koji to nisu bili. Nesumnjiv filozofski eros je iz kroz njega govorio, a profesor Pavlović je to sa ljubavlju od iskona primao i nesebično delio. Mnogi studenti pamte čuvene ekskurzije po Grčkoj i Italiji. Presokratska misao je posvećena Milošu N. Đuriću : „Njegova predavanja i dela uputila su me da visoko cenim i volim helensku misao“ I čini se da je veliki deo ovog najvećeg heleniste u Srba ostavio traga na pokojnog profesora Branka Pavlovića. Za njegov kabinet broj 353, bile su karakteristične biste Sokrata, Platona i Aristotela, kojih se sećaju mnogi studenti i dan danas, kao još jednu od asocijacija na dragog profesora. Mnogi koji su iskreno osećali i poštovali izvor filozofske misli, i dan danas emotivno govore o profesoru Pavloviću. Kao velika inspiracija i uzor, kao najčistiji prenosilac ljubavi ka antičkoj filozofiji bio je i profesoru dr. Bogoljubu Šijakoviću (profesor na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu), prof. dr. Vladanu Perišiću (profesor na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu i bivši dekan tog fakulteta), pomenutom Iliji Mariću i Branislavu Gojkoviću kao i Petru Živadinoviću[1], (nekadašnjem uredniku BIGZ-a i direktoru kulturnog centra u Parizu; osnivač izdavačke kuće Paidea) i mnogim drugima. Sahranjen je u rodnom selu - Piromanu. Epitaf na nadgrobnoj ploči, reči su supruge Mire i sina Darka, koji glasi: „Tvoje reči imaju vatrenu moć i beskonačnu dubinu“ Na porodičnom grobu gde je samo majka sahranjena, nalaze se i fotografije tragično nastradalog oca i brata. Na tom mestu se može pročitati epitaf najintimnijeg značenja za pokojnog Branka Pavlovića: Jov 17,15 I gde je sada nadanje moje? Moje nadanje ko će videti? Dubina i težina ovog pitanja ga je pratila i obeležila ceo život. Rekli su o Branku Pavloviću Posmrtno slovo profesora Slobodana Žunjića povodom smrti Branka Pavlovića: „Smrću Branka Pavlovića gubimo verovatno poslednjeg velikog zastupnika izvornog antičkog shvatanja filozofije kao težnje ka mudrosti. Za njega filozofija nije bila samo deo školskog sistema i kulturno- naučnog pogona, nego suštinsko obeležje pa i glavno izvorište duha jednog vremena i jednog naroda. U epohi sveopšte politizacije i tehnifikacije umešno je branio jedno tradicionalnije, ali i plemenitije razumevanje zadatka filozofa u javnom i društvenom životu. Zato se filozofijom bavio sa patosom na koji upućuje prvi deo njenog imena, ne osvrćući se previše na to što je ovaj intelektualni afekt ljubavi mnogima u međuvremenu postao nerazumljiv ili čak sumnjiv. On ga je sa ubeđenjem smatrao preduslovom svakog pravog filozofiranja, razume se, ne i samom filozofijom. Filozofija je za njega jednako malo bila samo jedno stanje duže koliko i samo neki poseban oblik i znanje. Bila mu je sve to zajedno, saznajni, moralni i kulturni stav, ali i vrhunac jednog obrazovnog procesa, koji se opsegom i nadasve etičko-praktičnim usmerenjem direktno nadovezivao na Platonov akademjiski krug znanja i vaspitanja. Ovu filozofsku praideju je Pavlović želeo da preuzme modernim sredstvima pouzdajući se s pravom u svoj autentični dar filozofskog propitivanja i poučavanja. Izuzetni i pomalo samonikli talenat ga je učinio vrsnim filozofskim spisateljem i još sjajnijim predavačem. Sokratske po duhu, njegov filozofske besede su imale i sokratsko dejstvo: generacije i generacije mladih ljudi bile su u svom prelomnom dobu privučene i konačno pridobijene za filozofiju upravo Pavlovićevim predavanjima, možda najboljim predavanjima iz filozofije koja su se kod nas u kontinuitetu mogla slušati krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih godina. Plenio je istančanošću svojih formulacija, oštroumnim zapažanjima, duhovitim i originalnim improvizacijama, a naročito izvanrednim filozofskim obrazovanjem koje danas sve više postaje retkost. Ono mu je omogućavalo da se pouzdano i lako kreće u širokim istorijskim i tematskim rasponima, od presokratovaca do egzistencijalista, od filozofije religije i mita do filozofije prirode i nauke. Za sobom je ostavio nekoliko vrednih knjiga i mnogo značajnih studija. Ipak, oni koju budu poznavali jedino njegove objavljene radove imaće samo bledu sliku misaonog bogatstva i retoričke uverljivosti njegove umne reči. Sada kada je ona nepovratno usahla, sada kada se njegova egzistencija izjednačila sa svojom konačnošću, sada kada je smrtno bivstvovanje postalo bivstvovanje smrti, tek sada, kao što to često biva, shvatamo jasnije da je njegova borba za dostojanstvo filozofije bila ujedno borba za sopstveni životni smisao U jednom fedonovski intoniranom cilju napisao je redove koji u fakticitetu smrti neminovno dobija autobiografski značenje: „Sile sudbine učinili smo svetovnim silama. Jednu od tih sila izazivamo prirodom nužnošću. Ona čini moje telo trošnim, a moju dušu samo harmonijom telesnih delova, muzikom na telesnoj liri. Telo će postepeno slabiti, lira će gubiti čvrstinu i zvučnost, muzika će jednog dana prestati. Mogu donekle odlagati taj čas, ali on mora doći. Protiv ove sile, dakle, ne mogu učiniti ništa. Ali zašto bi me ova nemoć sprečavala da svoj živt dostojno proživim? I ne samo to, mudrost mi nalaže da svoj život dostojno dovršim...“ Iz svog najdubljeg unutrašnjeg poriva bez ostatka posvećen filozofiji i nastavno-pedagoškom radu, njegov život se završio pre nego što je dao sve što je mogao dati, ali nalog mudrosti koja ga je vodila nije izneverio. „ Milorad Lj. Milenković: Nadgrobno slovo mome jedinom učitelju u filozofiji Branku U. Pavloviću: „/.../ Sada, kada si otišao, kada dar tvog duha ne može biti zaboravnjen, o putu kojim stupaš, velim: o toj svetoj stvari neka sveto ćutanje razmišlja! Večna ti slava i hvala!“ Zdravko Kučnar, Politika, 16. 6. 2001. „/.../U senci pomenutih izdanja izrasta u poslednjih nekoliko godina, postepeno, tiho i nenametljivo, izdanje celokupnog filozofskog stvaralaštva Branka Pavlovića (1928—1996). Iako nije formalno označeno kao sabrana dela, ovo izdanje sabire i iznosi na videlo sve ono što je napisao Branko Pavlović. Širina interesovanja Reč je o prerano preminulom autoru koji je za života objavio svega dve knjige: „Raspravu o filozofskim osnovama nauke“ (1973) i „Filozofiju prirode“ (1978), ako ne računamo udžbenik „Istorija filozofije“, pisan zajedno sa V. Koraćem i M. Životićem. Dugogodišnji profesor filozofije na Univerzitetu, Pavlović je bio istinski predan svom pozivu. Među svojim studentima stekao je istinske poštovace i učenike. Predanim radom onih koji su mu bili naprivrženiji - Ilije Marića, urednika, koji je prikupio i pripremio za objavljivanje sve Pavlovićeve radove i rukopise iz zaostavštine, i Branislava Gojkovića, izdavača, kod „Platoa“ se do sada pojavilo sedam, od deset, knjiga koje sam Pavlović nije stigao da objavi. Četiri knjige: „Eros i dijalektika“, „Metafizika i egzistencija“, „Presokratska misao“ i „Filozofski rečnik“, objavljene su 1997, „Filozofski triptih“ 1998, a nedavno (sa oznakom 2000) pojavile su se i najnovije knjige: „Vidovija Artura Polačeka“ i „Mislilac na agori“. Poslednje dve knjige su na najlepši način obeležile petnaestogodišnjicu autorove smrti. Izdanje Pavlovićevih dela uključiće još i „Uvođenje u filozofiju“, „Filozofiju nauke“ (članke) i opsežna „Predavanja o savremenoj filozofiji“, koja priprema Ilija Marić. Već i sami naslovi ukazuju na širinu piščevih interesovanja u filozofiji. Ona obuhvataju i antičku i modernu i savremenu filozofiju, kao i najrazličitije oblike filozofskog izlaganja - rasprave i studije, sintetičke preglede, članke stručnog i enciklopedijskog karaktera, fragmente, meditativne zapise i sl. Pavlovićevi tekstovi otkrivaju temeljitog istraživača retke filozofske kulture i obrazovanosti, autora koji čitaoce uvodi u izvorno grčko filozofiranje, ali isto tako umešno i u probleme i filozofsko razumevanje savremenog života, njegovih opsena i ideologija. Pavlović je filozof u osami i meditaciji, ali i na agori, u dijalogu i u polemici. Bio je usamljenik, izvan škola i pravaca, struja ili partija, ali angažovan u svim oblicima filozofskog i kulturnog delovanja – predavač na Univerzitetu, ali i na javnim i popularnim tribinama, urednik u filozofskim časopisima, jednako okrenut najdubljim filozofskim raspravama, popularizaciji filozofije i filozofskom sučeljavanju sa svakodnevnim životom. Antički izvori Delovao je u vremenu kada je, sticajem društvenih i kulturnih okolnosti, filozofija kod nas, naročito u Beogradu, imala važnije mesto negoli ikada pre i posle toga. Pavlović je tu okolnost koristio da bi interesovanje za filozofiju usmeravao na njene antičke izvore. Suprotstavljao se svođenju filozofske kulture na puku struku. Vlastiti život vodio je odista filozofski. Svojim radom pokazivao je da je filozofija stvar slobodnog mišljenja i dijaloga, a ne bilo kakve dogme i pripadništva strujama koje diktira vreme ili različite ideologije. Više nego iko drugi u našoj univerzitetskoj sredini, bio je okrenut studentima koji su ga prihvatali kao istinskog učitelja u filozofiji. „Mislilac na agori“, kako priređivač naslovljava deo Pavlovićevih tekstova iz praktične filozofije i njegova oglašavanja na javnoj sceni, na tribinama i u štampi, obelodanjuje jedan vid autorovog angažmana, ali je istovremeno i dokument o jednom razdoblju u našoj filozofiji u kojoj je Branko Pavlović ostavio svoj prepoznatljiv, trajan, ali nikada nametljiv trag. Trud Pavlovićevih učenika i poštovalaca i nastojanje da njegovo delo ne ostane zaboravljeno, već da ga saberu, pripreme za objavljivanje u učine dostupnim našoj kulturnoj javnosti redak je poduhvat u našoj sredini i svake pohvale vredan čin. Može se očekivati da će i druga „sabiranja“ koja su u izgledu, a valja ih i podsticati, doprineti boljem i potpunijem sagledavanju kretanja i dometa u našoj filozofiji. Irina Deretić o neposotojanju srpske filozofske škole danas „Središnji cilj projekta ’Istorije srpske filozofije’ jeste temeljno i kritičko preispitivanje nacionalne filozofske baštine, kao i njenog odnosa sa ostalim disciplinama duhovnih i prirodnih nauka, u cilju nastojanja da se pokaže postojanje identiteta i kontinuiteta u razvoju naše filozofije. Isto tako, ovaj projekat predstavlja težnju i da se započne kontinuirano institucionalno bavljenje srpskom filozofijom, koje u našoj novijoj prošlosti nije ostvareno uprkos velikim i značajnim doprinosima pojedinaca poput Branka Pavlovića, Mihaila Đurića, Slobodana Žunjića, Ilije Marića, Bogumira Đukića i drugih.“ MG136 (N)

Predgovor Ideja o ovom zborniku nije moja, ili je to samo delimično. “Ukrao” sam je od Žan-Fransoa Gosioa i Borisa Petriča, koji su za francusku izdavačku kuću Autrement priredili zbornik tekstova povodom 20. godinjice pada Berlinskog zida i za taj zbornik i od mene tražili prilog. Pomislio sam da bih čitaocima Biblioteke XX vek mogao da ponudim jedan sličan zbornik, ali ograničen na događaje na prostoru bivše Jugoslavije, pa u tom smislu komplementaran knjizi mojih francuskih kolega, koja je uglavnom fokusirana na zbivanja u drugim komunitičkim zemljama Istočne Evrope[1]. Počinjući rad na ovom zborniku, nisam birao teme nego autore, a većina pozvanih da nešto za zbornik priloži mogla je, na moje zadovoljstvo, da se na moj poziv odazove. Pored onih koji su napisali nove radove, troje autora priložilo je tekstove ranije objavljene na engleskom (Ramet i Slapšak), odnosno na francuskom jeziku (Bugarel), koji su ovde objavljeni u prevodu, a tekst Vladimira Arsenijevića, koji u našem zborniku stoji na mestu prologa, našao se tu zahvaljujući srećnom slučaju. Naime, uporedo sa ovom, pripremao sam za štampu i knjigu Arsenijevićevih eseja Jugolaboratorija, među kojima se nalazi i jedan esej-putni zapis, gde se prepliću autorovi utisci iz jedne nedavne posete Berlinu, i sećanja na njegovo prvo putovanje u taj grad, pre dvadeset godina, vozom, kroz nevesele zemlje “lagera”. “Zidovi”, tako glasi naslov tog eseja, prosto su morali da se nađu i u ovom zborniku o berlinskom i drugim zidovima, sa čim se njihov autor složio. U većini ovde objavljenih priloga istovrmeno je reč o više tema, odnosno o više aspekata jedne teme, što je u skladu sa intelektualnim profilom njihovih pisaca, koji su po pravilu ne daju bez ostatka razvrstati u akademski definisane struke. S druge strane, među ovim radovima skoro da nema nijednog čiji se autor bavi samo jednim segmentom razdoblja o kome zbornik govori (1989 – 2009), nego se oni slobodno kreću s kraja na kraj tog vemena, ponekad praveći izlete i u stariju jugoslovensku i evropsku istoriju. Ipak, bilo je mogućno i, nadam se, ne sasvim arbitrarno, podeliti radove u četiri grupe i vezati ih za tri faze razvoja događaja na bivšem jugoslovenskom prostoru tokom proteklih dvadeset godina. Tako su se u prvom delu zbornika (“Od komunizma dio nacionalizma”) našli tekstovi u kojima je, ako ne pretežno, ono svakaklo naglašeno, reč o vremenu formulisanja novih nacionalizama u nekadašnjim jugoslovenskim republikama i pripreme za ratove 1990-ih godina. Mene je, u tekstu koji sam naslovio “Sve je počelo u Srbiji?”, zanimalo da istražim odnos nacionalista i u nacionaliste preobraženih komunista u Srbiji prema događajima u Istočnoj Evropi i da pokažem na koji način su oni pokušavali da političke promene u Srbiji, koje su nastupile s dolaskom Miloševića na vlast, predstave kao najavu onoga što će se dešavati u dugim komunističkim zemljama i da ih predstave kao obrazac koji su te druge zemlje sledile ili bar mogle da slede. Slično tome, prilog Nenada Stefanova (“Strah od ‘nemačke Evrope’”) pokazuje kako su neki srpski intelektualci, posebno tokom 1990-ih odina, uspeli da u javnosti nametnu nacionalistički model društva, koji je uključlivao “etnizaciju u razumavanju demokratije”, ali i rezervisan odnos prema ujedinjenju Nemačke i širenje straha od Evrope kojom bi dominirala osnažena klerikalna Nemačka. O nacionalnim ideolozima govori i tekst Katarine Luketić «Prošlost je naša budućnost», ali je tu reč o Hrvatskoj, o tome kako je ova vrsta ideologa krajem 1980-ih i početkom 1990-ih godina manipulisala hrvatskim nacionalnim identitetom, pretvarajući ga u «gotovo najvažniju nacionalnu relikviju postavljenu na olatar domovine nakon osamostaljenja države». Jezgra tada konstruisanog identiteta, zaključuje Luketić, ostala je stabilna, naracije o njemu neuzdrmane, zbog čega se u Hrvatskoj i danas odbijaju nastojanja da se u politici koncept nacionalnog i etničkog zameni konceptom građanskog. Otpor prema ljudskim pravima, jednoj od bitinih dimenzija građanskog društva – koji u Srbiji i drugim zemljama nastalim raspadom Jugoslavije, u kontinuitetu traje od vremena stvaranja komunističkog režima do danas – tema je priloga Vojina Dimirijevića («Od pijanca i plota do devete rupe na svirali»). U Srbiji je, zaključuje on, tokom poslednje dve decenije «napredak u oblasti ljudskih prava bio spor i ostao nepotpun». Prilog Sabrine P. Ramet «Jugoslovenska kriza i Zapad», kojim počinje drugi deo zbornika («Rat i nedovršeni raspad Jugoslavije»), napisan je još 1993. godine, u jeku rata u Bosni i predstavlja argumentovanu, ali i emotivnu (pod utiskom vesti stradanju civila i počinjenim zločinima) kritiku neodlučne i neefikasne politke koju su zapadne države vodile u odnosu na taj rat. U postskriptumu ovog teksta, napisanom aprila 2009, Ramet ukratko navodi glavne posledice rata u Bosni, među kojima i nauk da se jedan takav sukob, naizgled lokalnih razmera, itekako tiče i Evrope i Amerike i da one, kad takav sukob izbije, ne mogu ostati po strani, nauk koji je uticao na to da Nato vojno interveniše 1999. godine na Kosovu i u Srbiji. Razlog što EU nije energičnije intervenisala u ratu u Bosni, Ugo Vlaisalvljević, autor priloga «Od Berlina do Sarajeva», objašnjava time što je tu došlo do «zlokobnog» preklapanja principa eničke nacionalnostzi, koji je Evropa prihvatila kao osnov legitimnosti stvaranja novih država, i etničkog čišćenja, tako da su zločini učinjeni prilikom zaposedanja terotirija po etno-nacionalnom principu dobili neku vrstu prećutne legitimnosti. Rat u BIH i kasniji razvoj događaja na tom prostoru može, po Vlaisavljevićevom mišljenju, da bude instruktuivan u trenutku kad se u Evropi preispituje karakter granica, koje posle pada Berlinskog zida – kako je primetio Etjen Balibar – prestaju da budu linije kojima se označava opseg važenja politike jedne države, njena teritorija, i sele se u okvir te teritorije, postajući «predmeti u prostoru političkog». «Dvadeset godina nakon pada Berlinskog zida, Kosovo je više nego ikad okruženo visokim zidovima», kaže Žan-Arno Derans u zaključku svog rada «Od Gazimestana do ‘Mitrovačkog zida’». Te zidove su najpre stvorili sukobi i ratovi koji su se završili faktičkom etničkom podelom Kosova. Tako su, zaključuje Derans, otvorena dva nacionalna pitanja, na koja postoje dva mogućna odgovora: prekrajanje granica, neizvodljivo na miran način, i – što je jedino prihvatljivo – «najbrži mogući proces regionalne i evropske integracije, koji bi omogućio da se prevaziđu pogranični i teritorijalni sporovi». I Ksavije Bugarel u svom prilogu («Osveta sela») analizira prirodu jugoslovenskih ratova 1990-ih, posebno se zadržavajući na kritičkoj analizi tumačenja tih ratova kao sukoba između ruralnog i urbanog mentaliteta, između sela i grada, nastojeći da u tim tumačenjima razluči sociološku stvarnost od nacionalističkog mita. To ga je podstaklo da se pozabavi primerima protivrečnog odnosa između države i nasilja – kad se «nasilje protiv države» pretvara u «nasilje za državu» – kojih je bogata istorija balkanskih država. Analizom političkih i društvenih događaja na prostoru bivše Jugoslavije posle ratova 1990-ih, dakle u vreme koje se obično s preteranim optimizmom (jer se zaboravlja nacionalizam) opisuje kao postkomunistička demokratska tranzicija, bave se radovi koji su grupisani u trećem delu knjige («Ka postnacionalizmu?»). Tako Žarko Paić, autor priloga pod naslovom «Melankolija i revolucija», polazi od aktuelne filozofske, kulturološke i politikološke diskusije o politikama identiteta, o biopolitici, civilnoj religiji i kulturi kao politici, da bi zaključio da su od «mračnog raspada» Jugoslavije, kako je kraj te zemlje opisao Alen Badiu, još mračnije posledice tog raspada: razorene ekonomije, ograničena suverenost novih država, koje «naliče morbidnim Arkadijama», bekstvo u obećene zemlje Zapada, političke elite «u zagrljuju Crkve, vojske i lokalno umreženih mafija», čemu treba dodati i privid blagiostanja koji stvaraju mediji. Izgledi za promenu tog stanja ne čine se Paiću realanima, jer ga održava jedna danas neupitna politička moć, moć kulturnog identiteta kao «holograma načina života etničkih skupina». Ipak, ostavlja «mogućnost da se u otvorenosti novoga dogažaja istine preokrene smjer kraja povijesti i iznova krene protiv znakova duha vremena». Ildiko Erdei, u tekstu «Za tango je potrebno dvoje», istražuje psihološko-antropološke aspekte ekonomskih odnosa između Slovenije i Srbije, uoči i posle krize i ratova 1990-ih. Na primeru odnosa publike prema slovenačklom marketu «Mrkator» u Beogradu, koji se, pod uticajem političke propagande, menjao od bojkota do pomame za kupovinom u tom marketu, i oslanjujući se na koncep «ukradenog zadovoljstva» (preuzet od Slavoja Žižeka), Erdei pokazuje da je ekonomija polje na kome se izgrađuju socijalne relacije i konstruišu nacionalni identiteti na osnovu toga da li procenjujemo da nas neko ugožava u «našem načinu uživanja» ili nam je u tom pogledu blizak. Na drugi način temama iz oblasti ekonomije pristupa Mikloš Biro (»Komunizam je pao, kapitalizam i demokratija još uvek dolaze»), da bi pokazao u kojoj meri nasleđe navika iz vremena komunizama danas sputava privredni i demokratski razvoj nekih zemalja nastalih na prostoru Jugoslavije, što posebno važi za Srbiju, koju Biro opisuje kao zemlju «nedovršenog kapitalizma» i «nedovršene demokratije». Među takozvanim evropskim standardima, koje su Srbija i ostale zemlje Zapadnog Balkana pozvane da poštuju, ako žele da se priključe Evropskoj uniji, veliki značaj imaju i norme koje se tiču odnosa vlasti – koju i dalje uglavnom drže muškarci – prema ženama. Svetlana Slapšak, kao što kazuje naslov njenog priloga («Posleratni rat polova»), piše o dve decenije osporavanja i ugrožavanja prava žena u zemljama na tlu bivše Jugoslavije, a posebno u Srbiji i Hrvatskoj, odnosno o kontinuitetu mizoginije na ovim prostorima. Ona je pri tom rezervisana prema strategiji feministkinja koje se opredeljuju za «dobrovoljno povlačenje iz javnog diskursa» i zalaže se za to da one aktivno potražuju svoja prava. Pažnju Vjekoslav Perice privukla je jedna druga vrsta sukoba), u kojima se sukobljene strane određuju prema pripadnosti nekoj od «velikih porodica naroda», odnosno slovenstvu, latinstvu, germanstvu… U ovde objavljenom tekstu («Sumrak panslavenskih mitova») on evocira nekoliko momenata iz bogate istorije ideja o panslovenskom jedinstvu i solidarnosti, koje su služile legitimisanju stvaranja zajedničkih država slovenskih naroda, pa tako i one Južnih Slovena, da bi pokazao da ideologija panslavenstava još opstaje kao mitologija, ali bez veće privlačnosti i političkog uticaja. Neće etnička srodnost, nego će samo evropski kontekst, takav kakav se danas stvara, omogućiti slovenskim narodima da jedni druge ponovo upoznaju, zaključuje Perica. O izgledima da se u Srbiji afirmišu nove, evropske vrednosti piše Miroslava Malešević u svom prilogu («Srbija jača od Nokie»). Po njenom mišljenju, ti izgledi ostaju mali sve dok se ne prevaziđe frapantan nesklad između deklarativnog izjašnjavanja današnje političke elite za uključivanje u evropske integracije i politike identiteta koja je i dalje u znaku nacionalističke simbolike iz 1990-ih godina. Logično mesto u poslednjem, četvrtom delu ovog zbornika («Nostalgija») našli su prilozi Erika Gordija i Mitje Velikonje, jer je u njima reč o sećanju na Jugoslaviju. Gordi se priseća svojih nekadašnjih ideja i predstava o toj zemlji, kao i percepcije komunističke Jugoslavije u američkoj javnosti («Jedno sasvim lično sećanje na hladni rat, Jugoslaviju i jeftimo, ali dobro vino»), gde su preovlađivali stereotipi o njenoj navodono autentičnoj politici «trećeg puta» i samoupravljanja. Kad su u ratu 1990- ih godina ti stereotipi nestali, zajedno sa Jugoslavijom, i kad je ona postala «groblje snova zapadne levice», pojavili su se – kaže Gordi – novi zapadni «ideološki mislioci», da na istom prostoru ostvare jedan drugi san, san o autentičnoj demokratiji, boljoj od one koju imaju kod kuće. I to će se uskoro pokazati iluzornim, pa autor na kraju izražava svoju nadu da će zemljama nastalim raspadom Jugoslavije biti dopušteno da konačno budu kao i sve ostale: «nestabilne, korumpirane, nemirne i nesavršene». Mitja Velikonja, u prilogu «Povratak otpisanih», nostalgična sećanja na Jugoslaviju ne objašnjava samo kao neostavrljivu želju vraćanja na staro, odnosno ne svodi ih na diskurs koje on naziva «pasivnom jugonostalgijom». On skreće našu pažnju i na kreativne, emancipatorske potencijale tih sećanja («aktivna jugonostalgija»), gde je pravi predmet nostalgije zapravo utopijski ideal boljeg života u budućnosti a ne rehabilitacija prošlosti. Zato Velikonja budućnost nostalgije, pa tako i one za Jugoslavijom, povezuje sa onim što se danas naziva politkom nade, koja podrazumeva podsticanje vere u budućnost. U slučaju jugonostalgije to znači da nju ne nadahnjuje samo želja za povratkom u izgubljenu prošlost Jugoslavije nego i želja za povratkom u njenu izgubljenu budućnošću. Treba li na kraju da kažem da će biti u pravu svi oni koju budu našli da je ovaj zbornik nepotpun kako u pogledu geopolitičkog obuhvata – nema posebnih priloga o Makedniji i Crnoj Gori itd. – tako i u pogledu vrsta problema kojima se ovde zastupljeni autori bave – nema posebnih priloga o vojskama, crkvama, medijima niti o jezičkim, kulturnim, «duhovnim» granicama i zidovima itd. Spremio sam dva opravdanja što je to tako. Prvo je u faktu da za rad na ovom izdavačkom projektu nisam imao ni monopol ni koncesiju, pa ako ne bude i drugih sličnih radova i knjiga, koji će nadoknaditi ono što je ovde propušteno, onda žalim slučaj. Drugo moje opravdanje je u tome što će čitalac Biblioteke XX vek o tim, ovde propuštenim temama, imati šta da pročita u drugim u ovoj seriji objavljenim knjigama. Kako bi rekao Teofil Pančić – autor koji nije zastupljen u ovom zborniku, ali je zato u Biblioteci XX vek objavio čak tri knjige koje se eksplicitno bave srpskim postkomunizmom – čitanje (što će reći i kupovanje) ovih knjiga nije obavezno, ali je poželjno. I.Č. 20. avgust 2009.

Život i običaji `Planinaca`pod Fruškom Gorom *6252*10-2022 Miloš Đ. Škarić autor, naslov: Život i običaji `Planinaca` pod Fruškom Gorom, narodna nošnja-bećarci- običaji i verovanja- jela i pića- tumačenje snova... izdavač: Srpska kraljevska akademija, Srpski etnografski zbornik knj. LIV. Drugo odeljenje Život i običaji narodni knj. 24, Beograd, 1939.g Povez mek-naknadno pvc karton,ćirilica,274.strane, format: x cm, težina .grama stanje: vrlo dobro-ima tragova sejlotepa na pojedinim tabacimapri sredini poveza-nema ispisivanja...stanje kao na slikama geografski položaj,stanovništvo,privreda,sprave, alati,gajenje životinja, ..pčela,..zanatstvo,.pokućanstvo..,jela i pića,...narodna nošnja-bećarci- običaji i verovanja- - tumačenje snova... Sadržaj NARODNE PESME a) Starije pesme (većinom u desetercu) PESME KOJE SE PEVAJU UZ POST OSTALE PESME KOJE SE PEVAJU U RAZNIM ZGODAMA BEĆARAC OSTALE MOMAČKE PESME v) DEVOJAČKE PESME g) PESME RAZNE SADRŽINE PESME KOJE SE PEVAJU UZ VINO NARODNE PESME a) Starije pesme (većinom u desetercu) I Vino pije Gromović Ilija II Razbole se jedinac u majke III Robila je Rosa robinjica IV Rodi majka nejaka Stevana V Seja brata na večeru zvala VI Bol boluje bolani Radule VII Rodi majka devet devojaka VIII Devojka se Suncu protivila IX Rodi majka dva sina nejaka X Zazvonilo rano na jutrenje XI Vino piju oci kaluđeri XII Boga moli Džaver-begovica XIII Rani majka nejakog Stevana XIV Sunce zađe za neven za goru XV Čujte, braćo, da Vam pevam samo XVI Lepo ti je pod noć pogledati XVII Devojka posadi XVIII Kad Lazaru osekoše glavu XIX Čujte, braćo, jednu pesmu novu XX Puče puška sa grada Peškira XXI Diže se vojvoda XXII Tri bumbula svu noć propevaše XXIII Tresla je Toda jabuke XXIV Čobanine, brigo materina PESME KOJE SE PEVAJU UZ POST XXV Obrodila ranka kruška XXVI Bere uja jagode XXVII Pade listak na livadu XXVIII Obrodio drenak XXIX Kaloper Pero, Jelo XXX Vrana vranu karala XXXI Igralo kolo pod Budim XXXII Ide šorom devojčica OSTALE PESME KOJE SE PEVAJU U RAZNIM ZGODAMA XXXIII San me mori, san me lomi XXXIV Pijem vino i rakiju XXXV Dobro jutro, moj bekrijo XXXVI Sinoć meni knjiga stiže XXXVII Srdo moja, ne srdi se na me XXXVIII Pastirče mlado Danilo XXXIX Haj, lumpuj, lumpuj, lumpuj de HL Kad sam sinoć išla iz dućana HLI Oj jesenske duge noći * * * BEĆARAC Uredi To je bila, a i sad je, najomiljenija pesma Planincima, a može se reći i svima Sremcima. Iz Srema se raširio, može se reći, po svima krajevima srpstva. Pevaju ga najviše momci, a i zreliji ljudi. U svima veselijim zgodama peva se, a naročito ako su tu i svirači. „Bećarac“ se obično sastoji od dva, ređe od tri, stiha. Ako je od dva stiha, svaki se stih u pevanju ponavlja, a između stihova će koji uzviknuti „ih-haj“. Ako su tri stiha, samo se prvi ponavlja. Pesme koje se pevaju kao „bećarac“ mogu imati i po četiri ili šest ili deset stihova. 1. Misli nana da ja spavam sama 2. Švigarice, rano ste počele 3. A što mene sad svetuju žene 4. Ala sam se šilera navuko 5. Znaš li, curo, šta ti dolikuje 6. Niko tako u selu ne živi 7. Volem diku, dika vole mene 8. Jebo otac popa i žandara 9. Bećar jesam, bećarski se vladam 10. Nisam bećar, ko št’ ima bećara 11. Da sam bećar celo selo znade 12. Mano bi se šora i sokaka 13. Ovim šorom nikad blata nema 14. U mog dike oči povelike 15. U mog dike drombuljasta usta 16. Voleli se ja i moja dika 17. Pijem bela kad šilera nema 18. Pevaj, Mila, živa braći bila 19. Crna zemljo i zelena travo 20. Mlati, tuci, al’ nemoj po ruci 21. Zagrli me, lolo, oko struka 22. Mene mati i psuje i tuče 23. Mesečina, moje zlato spava 24. Mila mati, podaj me za diku 25. Ljubila sam, ni gledala nisam 26. Što ću tužan, kad sam mnogo dužan 27. Poznaje se jedinac u majke 28. Poznaje se ko je bećar pravi 29. Sjaj, meseče, al’ nemoj s večeri 30. Ala volem garavo čeljade 31. Ala volem garavo, pa malo 32—33. Nije znala ni zemlja ni trava 34. Oj komšijo, moja stara lolo 35. Da znaš, mati, kako švaler ljubi 36-37. Kaži pravo, ti curice bela 38. Ide jesen i kiselo vino 39. Ta j... m mu i oca i sina 40. Mesec sjao kad sam konje krao 41. Desetice, crveno ti lice 42. Svirajte mi, sedam tamburaša 43. Svirajte mi, tamburaši, besno 44. Da sam gazda, da imam ovaca 45. Da sam gazda, ko što sam jedinac 46. Ja ne pevam što ja brige nemam 47. Brigo moja, pređi na drugoga 48. Da sam gazda, ne bi’ nikad spavo 49. Caruj, care, al’ nemoj ko lane 50. Oči crne i obrve vrane 51. Mesečina i tijo je vreme 52. Garavušo, moja moraš biti 53. Garav lola svaki je pijanac 54. Oj devojko u košulji tankoj 55. Iroš jesam, iroški se vladam 56. Svi iroši na divan su došli 57. Umri, ženo, da te više nema 58. Poljubi me, lolo, ma jedared 59. Sviraj, svirče, u tu žicu tanku 60. Ala volem rapavo da ljubim 61. A gle gada što govori sada 62. Oči moje, i vi ste mi krive 63. Garavušo, mezimice mala 64. Daj mi, curo, što si obećala 65. Srce moje, cepaj se na dvoje 66. Pomrčina svu nedelju dana 67. Kaži pravo, ti zelena travo 68. Oj, bećaru, a što bećaruješ 69—71. Oj devojko, brigo materina 72—73. Meni moja svekrva zamera 74. Lolo, tiče, bar da si jedinče 75. Lolo, tiče, tebe oči diče 76. Pevaj, Mile, ti se ne boj vile 77. Ovim šorom potkresuju granje 78—79. Kad sam bila od sedam godina 80. U garave oči na vr’ glave 81. Ala sam se, imena mi moga 82. Umri, gadu, da te više nema 83. Što ću, što ću, kad ne spavam noću 84. A gle šora kud sam prolazio 85. Pevaj meni, moj golube beli 86. Nije mene rodila Ciganka 87. Pi’te momci, ja ću iz bokala 88. Grlo moje, što si me izdalo 89. Šaren ćilim po jendeku pružen 90. Preko neba pružio se lanac 91—92. Di si, lolo, opaprio usta 93. Pevala bi’, al’ ne mogu sama 94. Pevaj, drugo, nećemo zadugo 95. Drugarice, a di ti je lola 96. Gori lampa nasred Karlovaca 97. A što mi se lola zaštudiro 98—99. Dođi, lolo, doveče zacelo 100—101. Zete, pseto i obešenjače 102. Aoj moja soldačijo gorka 103. Misli svako da je baki lako 104. Telećaku, dokle ću te vući 105. Ovim šorom šlingujedu leđa 106. Curu moju pomorandžom ranim 107. Curo moja, nemoj se srditi 108—109. Curo moja, je l’ te tukla mati 110—111. Curo moja, doveče izađi 112—113. Časti, Geco, bečkerečke lole 114. Rodi, mati, još jednoga sina 115. Žali, curo, žalićeš za veka 116. Curo moja, otvor’ pendžer levi 117—118. Misli cura da ću je moliti 119. Vidiš, curo, onaj mesec gore 120—121. Kad popevam tio oko sela 122. Di si, curo, di si, pa šta radiš 123. Oči moje i obrve tvoje 124. Idem šorom, pa se fino lolam 125. Curo moja, volem oči tvoje 126. Svi mi kažu da ja ljubim lažu 127. Skidaj, curo, te dukate s vrata 128. Curo moja, ne lezi, ne spavaj 129. Sve ću moje da potrošim novce 130. Cura bela i opet se beli 131. Sve su cure otvorile vrata 132. Što si, curo, obrve navukla 133. Misli nana da j’ rodila kralja 134—135. Svi bećari sobe molovali 136. Garavušo, al sam te zavolo 137. Oj garava, šteta što si mala OSTALE MOMAČKE PESME 138. Šta si curo mislila 139. Oj garava, garava 140. Oj Jelena, Jelena 141. Oj Jelena, Jelena 142. Oj Jelena, Jelena 143. Oj Jelena, Jelena 144. Oj Jelena, Jelena 145. Tri curice, a ja sam 146. Ala mati, ala ti 147. Mesečina sijala 148. Ala i to ne volem 149. Što ću mati, gadan sam 150. Ja sam, mati, sitan, žut v) DEVOJAČKE PESME Mogu se pevati istom arijom kao i bećarac; ali devojke pevaju većinom kao onu poznatu: „Ej, čija frula ovim šorom svira“. 1. Ja sam đavo, a moj dika lola 2. Ja sam moju uljuljala lolu 3. Stragan kapa i za njome gomba 4. Vidiš, mati, koga banda prati 5. Lolo moja, da si ko ikona 6. Lolo moja u šarenoj beni 7. Lolo, pazi, ranije dolazi 8. Mesečina uprla na vrata 9. Da j’ umreti kad je čija volja 10. Imam ruva, imam i odela 11. Zalud, lolo, tvoje irošenje 12. Sinoć mala s velikim stajala 13. Ljubila sam u majke jedinca 14. Ala sam se, imena mi moga 15. Staro lane, našla sam ti mane 16. Mene snajka zove trešnja ranka 17. Ljubi, varaj, moja mila diko 18. Mila mati, sve ću te slušati 19. Mesečina, čarape se bele 20. Ide dika, sija se cigara 21. Veruj, nano, veruj milom Bogu 22. Čuj, derane, šta naši divane 23. Ja i moja lola preko dola 24. A što mi se drugarica koči 25. Drugarice, ti duše ne gubi 26. Imam diku ko ruzmarin lepu 27. Mesec sija, ne sija po modi 28. Mene moji i grde i tuku 29. Pazi, lolo, kad od mene pođeš 30. Teraj, lolo, tvoje konje vrane 31. Bolje s milim leći, pa umreti 32. Trune, vene, dudovo korenje 33. A što mi se rasrdilo grožđe 34. Da je lola makar kakvo drvce 35. Lolo moja, da si ko sunašce 36. Ne vole se po lepoti dika 37. Nije ruga kad poljubi sluga 38. Ala sam se narumenisala 39. U mog lole za šeširom lala 40. Moj se lola na mašinu šiša 41. Mila mati, dukate mi veži 42. Prodaj mati krmaču i njivu 43. Moja mati ćuriće sapela 44. A što mi se bunar-voda muti 45. Kunem nanu što me rodi lepu 46. Lolo moja, nemoj ni mišljati 47. Je l’ još koga ostavila lola 48. Crna oka u dragana moga 49. Crne oči, lolo, posvedoči 50. Ljubičice, i ja bi te brala 51. S one strane Mitrovice male 52. Ala imam umiljato lane 53. Ala su mi nedra puna jeda 54. Ala sam se navarala Raca 55. Diko moja u starom šeširu 56. Maramica na skale savita 57. Kad popevam na zelenoj travi 58. Navio se oblak dole Savi 59. Imam oči ko dve trnjinice 60. Sokolovi, gazdački sinovi 61. Imam oči ko dve trnjinice 62. Oči plave varaju garave 63. Bela rekla na izvoru prana 64. Imam oči, vrede Varadina 65. Maramica od četiri špica 66. Kaži, bela, ko te je ljubio 67. Voleli se ja i moja lola 68. Gospodine, kako se zovete 69. Imala sam, al’ umela nisam 70. Imala sam tri para švalera 71. Kakva bi se ja devojka zvala 72. Gospodine, kako Vam je ime 73. Sve ću redom da napojim jedom 74. Peva tica u šumi lepojče 75. Peva tica u šumi na grani 76. Ala i ja i lola trunemo 77. Dolom, ladom ide lola kradom 78. Laž’te momci oko švigarica 79. Mene nana u staklo zatvara 80. Cvetala je ljubičica plava 81. Svi švaleri jedu šećer beli 82. Što ću, nano, dika me se mano 83. Što se Bela na mene napela 84. Mila mi je kuća švalerova 85. Stejanovci, ni selo ni varoš 86. Ja poznajem diku po koraku 87. Znaš li, lolo, kad smo bili mali 88—89. Što ću, mati, umreću ti mlada 90. Ljubi mene, neženjeno dere 91. Drugarice, ja ti nisam kriva 92. Lolo moja iz drugoga šora 93. Ja sam moje minđuše prodala 94. Duni, vetre, iz prekog sokaka 95. Ja ću moje obrve lagirat 96. Misli dika da za njega marim 97. U Srem neću ni za gospodara 98. Prođi, lolo, šorom venta radi 99. Kad popevam tio, pa polako 100. Svi me moji imenom zovedu 101. Voleću se s bratovim ortakom 102. Ja ću bratu maramu navesti 103. Boluj leti, moja mila diko Ove se pesme dalje pevaju kao ona: „Ja sam cura šabačka“: 104. Da znaš, mati, šta ja znam 105. Moj se lola šalio 106. Mesečina s večera 107. Oj šumice zelena 108. Oči moje, očice 109. Lolo moja odavde 110. Čuješ, mati, ne čula 111. Šta ja, lolo, čujem glas 112. Širok Dunav, ravan Srem 113. Oko moje garavo 114. Zelen ora’, debo lad 115. Oči moje, očice 116. Zelen ora’ ko gora 117. Zelen ora’ u gori 118. Bela dika, bela ja 119. Vinogradi zeleni 120. Idem gore i dole 121. Ide momak iz Rače 122. Lolo moja, al’ si lep 123. Mesečina s večera 124. Što ću mati pa što ću 125. Zeleni se zimzelen 126. A gle mati, a gle, gle 127. A gle lole šta oće 128. Ja sam cura, pa cura 129. Ja sam cura šabačka 130. Bačka kola klokoću 131. Ja sam cura nevina 132. Zelen ora’, debo lad 133. Široka je avlija 134. Tri jabuke i gunje 135. Mesec sija, Mesec sja 136. S one strane Srbije 137. Imala sam švalera 138. Imala sam šeboj plav 139. Imala sam švalera 140. Meni mati ćilim tka 141. Sunce jarko visoko 142. Sinoć ja i moj mili 143. Moja dika rođena 144. Sjajno sunce zaseda 145. Mnoge cure ne znaju 146. Zeleni se livada 147. Otkad sam se rodila 148. Kad sam diku ja htela 149. Na Dunavu debo led 150. Lolo moja, i jesi i nisi 151. Svinje pasu, a ja berem sasu 152. Sinoć mi je vražala Ciganka 153. Šta je kome za marame moje 154. Peva peto na dudu jalovcu 155. Jedva čekam da nedelja dođe 156. Zeleni se avlija 157. Moga lolu ujela komara 158. Ide lola, al’ ne ide meni 159. Oj jeseni, ide Sveti Savo 160. Padaj, kišo, al’ nemoj po putu 161. Oči moje na zejtinu stoje 162. Tri sam dana kukuruzu brala 163. Dođi, lolo, doveče 164. Dođi, lolo, i nemoj Momačke pesme pevaju momci, a devojačke devojke, a na sastancima i zajedno. g) PESME RAZNE SADRŽINE 1. Svi šajkaši odoše 2. Ori, pluže, zaori 3. Kad sam bio i ja mlad 4. Ljudi kažu — to je šala 5. Čuj, braca, ne buncaj 6. Sinoć sam pio iz bokala 7. Čije je ono luče 8. Brala sam papriku 9. Šorom ajka, treba ženi štranka PESME KOJE SE PEVAJU UZ VINO 10. Car je David kazo 11. Tri devojke trumbetale, trumbeto 12. Česte su male gomilice 13. Tri sam pića ostavio 14. Popevajte, moja braćo mila 15. Sprem’te, braćo, tog veselja nama 16. Što je nama do tog stalo

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nikola Pašić (Zaječar, 6/18. decembar 1845 — Beograd, 10. decembar 1926) bio je srpski i jugoslovenski političar. Pašić je bio dugogodišnji predsednik vlade Kraljevine Srbije i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, osnivač i vođa Narodne radikalne stranke. Često se navodi kao jedan od najuticajnijih i najpoznatijih političara srpske istorije, poznat po svojoj promišljenosti, lucidnim opaskama i idejama, Nikola Pašić je bio i jedan od vodećih intelektualaca tadašnje političke elite. Pašić se školovao u Švajcarskoj, gde je došao pod uticaj ideja Svetozara Markovića. Bio je veliki protivnik kralja Milana Obrenovića i kralja Nikole I Petrovića Njegoša. Posle neuspešne Timočke bune emigrirao je u Bugarsku, a u Srbiju se vratio tek nakon što je pomilovan posle abdikacije kralja Milana. Bio je premijer Srbije od 1891. do 1892. i poslanik u Rusiji. Iz politike se povukao nakon Ivanjdanskog atentata na bivšeg kralja Milana, a politici se vratio nakon dolaska na presto kralja Petra Karađorđevića. Do Prvog svetskog rata bio je premijer Srbije u 4 navrata. Tokom njegovih mandata Srbija izašla kao pobednik u Carinskom ratu sa Austrougarskom, Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. U svojoj politici oslanjao se na Nikolaja Hartviga i Rusiju, a posle Oktobarske revolucije na Francusku. Učestvovao je u stvaranju jugoslovenske države, koju je zastupao na mirovnoj konferenciji u Versaju. Od 1921. do 28. jula 1924. i od 6. novembra 1924. do 1926. bio je premijer Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Biografija Po jednim izvorima rođen je na praznik Svetog Nikole 6/18. decembra,[1] a po drugim izvorima rođen je 19. decembra 1845.[2] ili 19/31. decembra 1845. godine.[3] Rođen je u Zaječaru od oca Petra i majke Pene. Njegov otac, bio je trgovac sa skromnim prihodima u Zaječaru.[4] Deda Nikole Pašića je bio pekar u Zaječaru. Nikola Pašić je imao brata Najdana i sestru Ristosju.[5] Kao i kod većine ostalih znamenitih ličnosti Balkana, i u slučaju Nikole Pašića postoje određeni izvori koji navode da Nikola Pašić nije bio Srbin već da je bio bugarskog[6] ili cincarskog[7] porekla. Međutim, sam Pašić je isticao da su njegovi preci iz tetovske okoline[8], tačnije iz sela Rogačeva u Staroj Srbiji.[9] U školu je krenuo veoma kasno, sa jedanaest godina.[10] Školovao se u vreme čestih preseljenja zaječarske gimnazije, tako da je zbog školovanja kao đak boravio u Negotinu i Kragujevcu. Gimnaziju je završio u 21. godini, uglavnom odličnim uspehom. Upisao je 1866. Tehnički fakultet Velike škole u Beogradu. Srpska vlada ga je kao odličnog studenta 1868. uputila na školovanje u Cirih. Studirao je tehničke nauke na Politehničkoj školi kao državni stipendista. Za vreme boravka u Švajcarskoj bio je blizak Svetozaru Markoviću. Tokom studija u Švajcarskoj upoznao se sa Perom Todorovićem, Perom Velimirovićem, Lazarom Pačuom, Jovanom Žujovićem i Mitom Rakićem. U martu 1872. završio je studije u Cirihu (na zgradi u kojoj je živeo, u januaru 1939. postavljena je spomen-ploča[11]). Po povratku u Srbiju Pašić se razišao sa Markovićem. Posle jednogodišnje prakse na izgradnji pruge Budimpešta—Beč vratio se u zemlju. U martu 1873. Pašić je došao u Beograd, a u maju iste godine postavljen je za podinženjera u ministarstvu građevina. Iako je po obrazovanju bio inženjer, najmanje se bavio svojom strukom. 30. juna 1875. godine raspuštena je Narodna skupština i raspisani novi izbori za 3. avgust. Tada je Pašić podneo ostavku na državnu službu, da bi se mogao kandidovati za narodnog poslanika, jer po ustavu od 1869. godine, državni činovnici nisu mogli biti birani za narodne poslanike. Ostavka mu tada nije bila primljena kako bi se sprečio njegov izbor, a nakon izbora je otpušten iz državne službe. Pašić se pridružio srpskim ustanicima u ustanku protiv turske vlasti. Politička karijera Nikola Pašić Nastanak Radikalne stranke i Timočka buna Političku karijeru otpočeo je 1878. godine kao narodni poslanik, izabran u Zaječaru. U ideološkom smislu, prošao je kroz nekoliko faza: u mladosti je bio socijalista i revolucionar, u zrelim godinama borac za parlamentarnu demokratiju, dok je u kasnim godinama postao konzervativac. Godine 1881. kad je zvanično osnovana Narodna radikalna stranka, Pašić je bio prvi predsednik Glavnog odbora. Stranka je brzo stekla popularnost; radikali su na izborima septembra 1883. osvojili 54% glasova, dok je Napredna stranka koja je podržavala politiku kralja Milana Obrenovića dobila 30% glasova. Uprkos ubedljivoj pobedi radikala, proaustrijski nastrojeni kralj Milan, koji nije podnosio proruskog Pašića i Radikalnu stranku, za predsednika vlade nominovao je nestranačku ličnost Nikolu Hristića. Ovu nategnutu situaciju je još pogoršala odluka vlade da oduzme oružje od stanovništva pošto je trebalo da se osnuje redovna vojska. Kao posledica toga u istočnoj Srbiji izbila je Timočka buna. Kralj Milan je za bunu optužio radikale i poslao vojsku da uguši bunu. Pašić je jedva izbegao hapšenje pobegavši u Bugarsku; u decembru 1883. u odsustvu je osuđen na smrt. Još 21 osoba je osuđena na smrt, a 734 je zatvoreno.[a] Sledećih 6 godina Pašić je živeo u Bugarskoj i uživao je podršku bugarske vlade. Živeo je u Sofiji, gde je radio kao građevinski preduzimač i kratko vreme u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Čak je pokušao da učestvuje u unutrašnjoj politici Bugarske nakon izbora Ferdinanda Koburga za bugarskog kneza.[14] Bugarska podrška Pašiću je bila jedan od razloga da kralj Milan 1885. godine počne Srpsko-bugarski rat. Posle teškog poraza u ratu, kralj Milan je amnestirao osuđene za učestvovanje u Timočkoj buni, ali ne i Pašiću, koji je ostao u izgnanstvu sve do Milanove abdikacije 1889. Par dana kasnije novoosnovana vlada na čelu sa radikalom Savom Grujićem je amnestirala Pašića. Vladavina Aleksandra Obrenovića Dana 13. oktobra 1889. Nikola Pašić je izabran za predsednika Narodne skupštine, i na toj funkciji će de jure biti do 9. januara 1892. Još dva puta je biran za predsednika Narodne skupštine, od 13. juna 1893. do aprila 1895. (mada je od septembra 1893. njegov zamenik Dimitrije Katić predsedavao skupštinom) i od 12. jula 1897. do 29. juna 1898. Takođe je bio izabran za gradonačelnika Beograda od 11. januara 1890. do 26. januara 1891. i ponovo od 22. januara 1897. do 25. novembra 1897. Kao gradonačelnik Beograda raspisao je veliki zajam i kaldrmisao glavne ulice. Nikola Pašić, spomenik na istoimenom trgu u Beogradu Pošto posle povratka iz izgnanstva Pašić nije odmah prihvatio da bude predsednik vlade, na ovu funkciju je prvi put izabran 23. februara 1891. Međutim, bivši kralj Milan se vratio u Srbiju u maju 1890. i ponovo počeo da vodi kampanju protiv Pašića i radikala. Kosta Protić, jedan od trojice regenata tokom maloletstva budućeg kralja Aleksandra Obrenovića, preminuo je 16. juna 1892. Po ustavu, trebalo je da Narodna skupština izabere novog regenta, ali pošto je ona bila na višemesečnom odmoru, Pašić je morao da sazove vanrednu sednicu. Jovan Ristić, najmoćniji među regentima, plašeći se da bi Pašić mogao da bude izabran za trećeg regenta i potkopa njegov položaj, odbio je da dozvoli vanrednu sednicu i Pašić je podneo ostavku na mesto predsednika vlade 22. avgusta 1892. Tokom svog mandata na mestu predsednika vlade, Pašić je takođe bio i ministar spoljnih poslova od 2. aprila i vršilac dužnosti ministra finansija od 3. novembra 1891. Nakon što je kralj Aleksandar državnim udarom proglasio sebe punoletnim pre vremena i raspustio regentstvo, ponudio je umerenom radikalu Lazaru Dokiću da formira vladu. Iako je Dokić dobio pristanak od nekih članova Radikalne stranke da učestvuju u vladi, Pašić je to odbio. Kako bi ga uklonio sa političke scene Srbije, Aleksandar je poslao Pašića kao specijalnog predstavnika srpske vlade u Sankt Peterburg u periodu 1893—1894. Zbog neslaganja sa unutrašnjom i spoljnom politikom kralja Aleksandra Obrenovića, ubrzo se razišao i sa njim. Godine 1896. kralj je primorao Pašića da odstupi od borbe za ustavne promene. Ipak, od 1897, bivši kralj Milan i kralj Aleksandar su vladali zajedno; kako obojica nisu volela Pašića, oni su ga osudili na 9 meseci zatvora jer je „Samouprava“ objavila jednu izjavu o Pašićevoj ranijoj opoziciji kralju Milanu. Pašić je tvrdio da je loše citiran, ali uzalud. „Ivanjdanski atentat” i preki sud Đura Knežević, bivši vatrogasac je 6. jula 1899. pokušao da ubije bivšeg kralja Milana (`Ivanjdanski atentat`). Te večeri Milan je objavio da je Radikalna stranka pokušala da ga ubije, pa su svi vodeći članovi partije uhapšeni, uključujući i Pašića, koji je tek izašao iz zatvora zbog svoje prethodne kazne. Milanove antiradikalske optužbe su bile bez osnova, pa je čak, Austrougarska, njegov najveći saveznik, priznala da Radikalna stranka nije umešana, uprkos tome što je Milan insistirao kod kraljevskog tužioca, Vasilija Simića da barem Nikola Pašić i Kosta Taušanović budu osuđeni na smrt. Austrougarska se plašila da će pogubljenje proruskog Pašića naterati Rusiju da interveniše i napusti sporazum iz 1897. koji je ostavljao Srbiju u statusu kvo. Iz Beča je Milanu poslat specijalni izaslanik koji ga je optužio da će Austrija bojkotovati dinastiju Obrenović ako Pašić bude pogubljen. Zatvoren i nesvestan mešanja Austrougarske, Pašić je priznao da je Radikalna stranka bila neverna prema dinastiji Obrenović. Kao deo sporazuma sa ministrom unutrašnjih poslova Đorđem Genčićem, vlada je zvanično izbacila ulogu Pašića iz svog izveštaja, pa je izgledalo da se Pašić poneo kukavički i podlegao pritisku. Pašić je osuđen na 5 godina, ali je odmah pušten.[15] Ovo je izazvalo unutrašnje sukobe u Radikalnoj stranci, jer su mlađi članovi predvođeni Ljubomirom Živkovićem i Ljubomirom Stojanovićem smatrali Pašića za kukavicu i izdajnika i osnovali su novu Samostalnu radikalnu stranku. Ostatak vladavine kralja Aleksandra Pašić je proveo van politike. Iako kralj Aleksandar nije voleo Pašića, on je često bio pozivan na konsultacije, ali se uzdržavao od davanja saveta i insistirao je da se više ne bavi politikom. Vladavina Petra Karađorđevića Nikola Pašić sa Kraljem Petrom I i pukovnikom Šturmom u Carskom selu 1910. godine. Nikola Pašić nije bio među zaverenicima koji su planirali ubistvo kralja Aleksandra. Plan je izvršen 29. maja 1903, pri čemu su ubijeni kralj i kraljica Draga, kao i predsednik vlade Dimitrije Cincar-Marković i ministar vojni Milovan Pavlović. Radikalna stranka nije formirala prvu vladu posle državnog udara, ali je pobedila na izborima 4. oktobra 1903. godine i ostala na vlasti skoro bez prekida narednih 15 godina. Pašić nije bio na čelu svih vlada Radikalne stranke, dozvoljavajući drugim članovima svoje stranke (i ponekad osobama koji nisu njeni članovi) da budu predsednici vlade. Radikali su se na početku protivili imenovanju Petra Karađorđevića za kralja, nazivajući njegovo imenovanje nezakonitim. Međutim, Pašić je promenio mišljenje kada je video da je narod prihvatio kralja Petra, koji je za razliku od svoja dva samovoljna prethodnika, bio obrazovan u zapadnoj Evropi i stoga umeren, demokratski vladar. Ispostaviće se da će u narednih dvadesetak godina, najveći sukob između kralja i predsednika vlada biti Pašićevo odbijanje da poveća kraljevsku godišnju platu. Nikola Pašić je bio ministar inostranih poslova u vladi Save Grujića od 8. februara 1904, a predsednik vlade je bio od 10. decembra 1904. do 28. maja 1905, zadržavši mesto ministra spoljnih poslova. U narednih 10 godina pod vođstvom Pašića i Radikalne stranke Srbija je napredovala, izrastajući u evropsku demokratsku državu, sa rastom privrede i političkog uticaja što je izazvalo stalne probleme sa Austrougarskom. Razglednica Balkanskih ratova 1912—1913. Kralj Petar I, prestolonaslednik Aleksandar, Nikola Pašić, vojvoda Radomir Putnik, generali Božidar Janković, Stepa Stepanović i Mihailo Živković Kako prikrivene austrougarske provokacije Srbije koje su se ticale srpskog stanovništva u Bosni i Hercegovini, zvanično dela Osmanskog carstva pod austrougarskom okupacijom od 1878. i stvaranje problema izvozu robe iz Srbije preko Austrougarske nisu dali rezultate, Austrougarska je 1906. godine počela otvoreni carinski rat. Pašić je drugi put izabran za predsednika vlade 30. aprila 1906. i ostao na tom položaju do 20. jula 1908. godine. Austrougarska je zatvorila svoje granice, što je u početku izazvalo težak udarac na srpsku privredu, ali se ona kasnije oporavila i vratila razvijenija nego što je ranije bila, zbog vladine brze odluke da se Srbija preorijentiše na zapadnoevropske države. Kao jedan od uslova normalizovanja odnosa sa Ujedinjenim Kraljevstvom, Pašić je primorao neke učesnike Majskog prevrata u prevremenu penziju, topove je kupovao od Francuske, sklopio je trgovinski ugovor sa Bugarskom i Osmanskim carstvom oko upotrebe luke Solun za izvoz srpske robe. U jeku Carinskog rata, Austrougarska je 1908. godine zvanično anektirala Bosnu i Hercegovinu, što je izazvalo masovne proteste i političku nestabilnost u Srbiji, ali je Pašić uspeo da smiri situaciju. U to vreme, Pašićev najveći saveznik, Ruska Imperija, nije bila od velike pomoći pošto je bila poražena od Japana u Rusko-japanskom ratu i u nizu revolucija. Pašić sa Knezom Aleksom u Vranju 26. oktobra 1912. godine. Pašić je formirao još dve vlade (od 24. oktobra 1909. do 4. jula 1911. i od 12. septembra 1912). Bio je jedan od ključnih učesnika osnivanja Balkanskog saveza što će kasnije za posledicu imati Prvi i Drugi balkanski rat u kojoj je Srbija udvostručila svoju teritoriju osvajanjem Stare Srbije (t.j. severa Raške oblasti, Kosova, delova Metohije i Vardarske Makedonije) od Osmanskog carstva. Bio je predsednik delegacije Srbije na mirovnoj konferenciji u Bukureštu 1913. Pašić je bio u sukobu sa nekim vojnim krugovima oko načina upravljanja novostečenih teritorija. Zalagao se da one budu uključene u srpski politički i administrativni sistem kroz demokratske izbore, dok je vojska tražila da zadrži te teritorije pod vojnom okupacijom. Posle jedne godine napetosti, Pašić je smenio vojnog upravnika Stare Srbije i zakazao izbore za 1914, ali ih je sprečio Prvi svetski rat. Prvi svetski rat Predsednik vlade N. Pašić na međusavezničkoj konferenciji 27. i 28. marta 1916. Predsednik vlade N. Pašić, među oficirima 1. srpske dobrovoljačke divizije u Odesi Pašićeva vlada zajedno sa predstavnicima stranaka iz opozicije sa jedne i Jugoslovenski odbor sa druge su doneli Krfsku deklaraciju 20. jula 1917. Početkom 1915. godine, kao predsednik srpske vlade, Nikola Pašić poziva jeromonaha Nikolaja Velimirovića u Niš i upućuje ga u Englesku i SAD da propagira srpsku pravednu borbu i da suzbija austrijsku propagandu protiv Srbije. Bio je jedan od potpisnika Krfske deklaracije 1917. Po stranačkom sporazumu prvi predsednik vlade Kraljevine SHS je trebalo da bude Nikola Pašić, ali je regent Aleksandar mandat dao Stojanu Protiću da bi oslabio Pašićev položaj, a Pašića poslao kao delegata na Parisku mirovnu konferenciju.[16] Kraljevina SHS Bio je predsednik delegacije Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. Bio je jedan od glavnih tvoraca Vidovdanskog ustava iz 1921. godine, kojim je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca dobila oblik unitarne monarhije. Kasnije je kralju Aleksandru Karađorđeviću počela da smeta Pašićeva ličnost, odvojio se od njega i uklonio ga sa položaja predsednika vlade. Godine 1923. postao je počasni građanin Pančeva. Sve do svoje smrti Pašić je vodio borbu da očuva kontrolu na sve više izdeljenijoj Radikalnoj stranci. U vreme Pašićevog podnošenja ostavke i imenovanja Nikola Uzunovića za premijera, u Radikalnoj stranci su se pojavile tri struje: struja Ljubomira Jovanovića koja je pomagala kralju Aleksandru u isterivanju Pašića, srednja struja Nikole Uzunovića i Pašićeva struja. Pašićeva struja je bila privremeno uspešna tako što je uspela da isključi Jovanovića iz Glavnog odbora.[17] Bio je na audijenciji kod kralja Aleksandra 9. decembra 1926. tokom koje je kralj izneo neke kritike na račun Pašićevog sina i nije mu poverio novi mandat predsednika vlade. Potresen ovim događajem Pašić je iznenada preminuo sutradan 10. decembra 1926. od moždanog udara, u 81. godini života. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. U političkom životu Srbije, Pašić je proveo 48 godina. Aktivno se bavio politikom do smrti. Posle Pašićeve smrti, nijedan radikalski političar nije mogao da uporedi sa njegovim autoritetom.[18] Dobio je više odlikovanja među kojima su visoki ruski Orden Belog orla sa brilijantima, ruski Orden Svetog Aleksandra Nevskog, rumunski Orden Karola, turski Orden Osmanlije i Orden Karađorđeve zvezde.[19] Nasleđe U politici se dokazao kao mudar, staložen i uporan političar. Govorio je: Srbi jesu mali narod, ali većeg između Beča i Carigrada nemamo. Osim toga, on je bio ćutljiv po prirodi i imao je uzrečicu „ovaj“. Bio je poznat po nadimku Baja. Spomen-ploča na njegovom domu je otkrivena povodom 10-godišnjice smrti.[20] Januara 1939. otkrivena je spomen-ploča u Cirihu na kući u kojoj je kao student stanovao Nikola Pašić, događaju je prisustvovao predsednik vlade Milan Stojadinović, a „Politika“ od 13. januara 1939. posvetila je tome celu naslovnu stranu. O životu i radu Nikole Pašića objavljeno je više knjiga, pomenimo neke od njih: Miodrag Dimitrijević: „Nikola Pašić u hodu istorije“ 2005. (190 str) Živorad Lazić: „Pašić i četiri kralja“ 2005. (320 str) Latinka Perović: „Nikola Pašić u narodnoj skupštini“ 1997. (780 str) U Zaječaru je 1992. osnovana zadužbina „Nikola Pašić“. U Srbiji je postojala Srpska radikalna stranka „Nikola Pašić“, a danas još uvek deluje Srpska radikalna stranka ali one nemaju kontinuitet sa Narodnom radikalnom strankom, budući da je dugo vremena u Jugoslaviji postojao jednopartijski sistem. U Beogradu postoji Trg Nikole Pašića i na njemu impozantan spomenik Nikoli Pašiću od bronze, visine 420cm. Takođe, Zaječar je svom sugrađaninu podigao spomenik na istoimenom trgu. Porodični život Nikola Pašić se oženio Đurđinom Duković, ćerkom bogatog tršćanskog trgovca žitom, Srbina.[21] Venčali su se u Firenci, u ruskoj crkvi, a ne u Trstu, u srpskoj, jer je tako želeo mladoženja, da se ne bi mnogobrojni Srbi koji žive u Trstu sjatili na dan venčanja. Nikola Pašić je imao sina Radomira i ćerke Daru i Pavu. Njegov sin Radomir bio je poznat po raznim korupcijskim aferama i zagorčavao je Pašiću život. Rade je imao dva sina Nikolu (završio prava na Oksfordu, rođen 1918) i Vladislava (arhitekta, umro 1978. godine u Ženevi). Nikola Pašić Drugi (1918—2015) živeo je u Torontu gde je osnovao i dugo godina vodio Srpsku nacionalnu akademiju.[22] Pašićev sinovac Radomir Najd. Pašić (*1894 – †1939) bio je načelnik ministarstva pravde.[23] Njegov rođak bio je i politikolog Najdan Pašić (*1922 – †1997), čiji je unuk Marko Đurić (*1983), političar i diplomata. Kritike Nikole Pašića Kuća u kojoj je živeo i umro Nikola Pašić, Beograd ugao Francuske i Jevremove Tabla na kući u kojoj je umro Nikola Pašić Bilo je i u njegovo vreme i kasnije raznih kritika na račun Nikole Pašića. Pera Todorović, raniji saborac iz Radikalne stranke, dao je sledeći opis: „Pašić je do veka bio strašan smetenjak, šeprtljan i oklevalo. Večito šeprtljanje i kubura - to je najbitnija karakterna crta Pašićeva. Pri svakoj malo ozbiljnijoj stvari on se ustumara, vije se kao duša grešnika, i ne znaš da li se više uskuburio pred mišlju ili pred delom. On nikada ne zna jasno ni šta hoće ni šta neće. On hoće sve i neće ništa. On događajima ne izlazi u susret, on uvek geguca za njima“. Neposredno nakon Pašićeve smrti njegovu političku ličnost i delovanje kritikovao je Jaša Prodanović u časopisu Nova Evropa koji je uređivao takođe oštar Pašićev kritičar Milan Ćurčin. Arčibald Rajs u svojoj knjizi „Čujte Srbi!“ zamera Pašiću na prevelikoj popustljivosti prema svom sinu Radetu koji je pod izgovorom bolesti bio oslobođen učešća u ratu i bančio je po Parizu. O Pašićevoj velikom bogatstvu Rajs kaže: „Pogledajte, sin običnih i siromašnih seljaka ostavlja jedno od najvećih bogatstava u ovoj zemlji... Reći ćete mi da je žena Pašiću donela lep miraz. Šta je, međutim, taj miraz u poređenju sa onim što je on ostavio posle smrti? Slamčica i ništa više.“[24] Njegovo ime će ostati u istoriji više zbog toga što je vezano za velike događaje, nego zato što su ti događaji vezani za njega. — Otokar Keršovani (hrvatski komunista) Anegdote Bio je poznat kao duhovit čovek i iza njega su ostale mnoge anegdote. Na pitanje novinara prilikom jednog izlaska iz skupštine, posle zasedanja, „Šta ima novo?“ odgovorio je: „Ne znam. Nisam još čitao Politiku“. Prilikom jednog zasedanja iznerviran upotrebio je neke „jače“ reči. Jedan poslanik iz klupe je dobacio „Ovako nešto Gledston (tadašnji predsednik engleskog parlamenta) nikad ne bi rekao u skupštini!“. Baja je odgovorio „Kakvi ste vi Englezi, takav sam ja Gledston!“ Pri jednom prijemu slovenačkih preprodavaca u leto 1913. godine, Nikola Pašić je pozdravio vođu delegacije: „A vi ste Slovaci“, na šta mu je zaprepašćeni mladić odgovorio: „Ne, ja nisam Slovak, nego Slovenac“. No Pašić se nije dao zbuniti: „Znam, Slovenci i Slovaci su gotovo jedno isto.“[25] U popularnoj kulturi U TV miniseriji Kraj dinastije Obrenović iz 1995. godine, lik Nikole Pašića je glumio Petar Kralj.[26] Televizijska miniserija Poslednja audijencija zasnovana na biografiji Nikole Pašića u režiji Đorđa Kadijevića je snimljena 2008. godine u produkciji RTS-a.[27][28] U filmu Kralj Petar Prvi iz 2018. i istoimenoj seriji iz 2019. godine, lik Nikole Pašića je glumio Marko Baćović. Napomene Kralj Milan Obrenović pomilovao je neke stranačke prvake, u čemu je veliku ulogu odigrala dr Marija Fjodorovna Zibold, lekarka koju je Pašić upoznao još na studijama u Švajcarskoj, a koja je u Srbiju došla sa ruskom sanitetskom misijom tokom Prvog srpsko-turskog rata i tu ostala do kraja života.[12] Po gušenju Timočke bune ona je širom Srbije prikupljala potpise podrške za njihovo pomilovanje i na kraju peticiju lično predala kralju Milanu. Stranački prvaci su oslobođeni, ali je Marija proterana iz Srbije, u koju se vratila tek 1903. kada se politička situacija u Srbiji promenila....

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nikola Pašić (Zaječar, 6/18. decembar 1845 — Beograd, 10. decembar 1926) bio je srpski i jugoslovenski političar. Pašić je bio dugogodišnji predsednik vlade Kraljevine Srbije i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, osnivač i vođa Narodne radikalne stranke. Često se navodi kao jedan od najuticajnijih i najpoznatijih političara srpske istorije, poznat po svojoj promišljenosti, lucidnim opaskama i idejama, Nikola Pašić je bio i jedan od vodećih intelektualaca tadašnje političke elite. Pašić se školovao u Švajcarskoj, gde je došao pod uticaj ideja Svetozara Markovića. Bio je veliki protivnik kralja Milana Obrenovića i kralja Nikole I Petrovića Njegoša. Posle neuspešne Timočke bune emigrirao je u Bugarsku, a u Srbiju se vratio tek nakon što je pomilovan posle abdikacije kralja Milana. Bio je premijer Srbije od 1891. do 1892. i poslanik u Rusiji. Iz politike se povukao nakon Ivanjdanskog atentata na bivšeg kralja Milana, a politici se vratio nakon dolaska na presto kralja Petra Karađorđevića. Do Prvog svetskog rata bio je premijer Srbije u 4 navrata. Tokom njegovih mandata Srbija izašla kao pobednik u Carinskom ratu sa Austrougarskom, Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. U svojoj politici oslanjao se na Nikolaja Hartviga i Rusiju, a posle Oktobarske revolucije na Francusku. Učestvovao je u stvaranju jugoslovenske države, koju je zastupao na mirovnoj konferenciji u Versaju. Od 1921. do 28. jula 1924. i od 6. novembra 1924. do 1926. bio je premijer Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Biografija Po jednim izvorima rođen je na praznik Svetog Nikole 6/18. decembra,[1] a po drugim izvorima rođen je 19. decembra 1845.[2] ili 19/31. decembra 1845. godine.[3] Rođen je u Zaječaru od oca Petra i majke Pene. Njegov otac, bio je trgovac sa skromnim prihodima u Zaječaru.[4] Deda Nikole Pašića je bio pekar u Zaječaru. Nikola Pašić je imao brata Najdana i sestru Ristosju.[5] Kao i kod većine ostalih znamenitih ličnosti Balkana, i u slučaju Nikole Pašića postoje određeni izvori koji navode da Nikola Pašić nije bio Srbin već da je bio bugarskog[6] ili cincarskog[7] porekla. Međutim, sam Pašić je isticao da su njegovi preci iz tetovske okoline[8], tačnije iz sela Rogačeva u Staroj Srbiji.[9] U školu je krenuo veoma kasno, sa jedanaest godina.[10] Školovao se u vreme čestih preseljenja zaječarske gimnazije, tako da je zbog školovanja kao đak boravio u Negotinu i Kragujevcu. Gimnaziju je završio u 21. godini, uglavnom odličnim uspehom. Upisao je 1866. Tehnički fakultet Velike škole u Beogradu. Srpska vlada ga je kao odličnog studenta 1868. uputila na školovanje u Cirih. Studirao je tehničke nauke na Politehničkoj školi kao državni stipendista. Za vreme boravka u Švajcarskoj bio je blizak Svetozaru Markoviću. Tokom studija u Švajcarskoj upoznao se sa Perom Todorovićem, Perom Velimirovićem, Lazarom Pačuom, Jovanom Žujovićem i Mitom Rakićem. U martu 1872. završio je studije u Cirihu (na zgradi u kojoj je živeo, u januaru 1939. postavljena je spomen-ploča[11]). Po povratku u Srbiju Pašić se razišao sa Markovićem. Posle jednogodišnje prakse na izgradnji pruge Budimpešta—Beč vratio se u zemlju. U martu 1873. Pašić je došao u Beograd, a u maju iste godine postavljen je za podinženjera u ministarstvu građevina. Iako je po obrazovanju bio inženjer, najmanje se bavio svojom strukom. 30. juna 1875. godine raspuštena je Narodna skupština i raspisani novi izbori za 3. avgust. Tada je Pašić podneo ostavku na državnu službu, da bi se mogao kandidovati za narodnog poslanika, jer po ustavu od 1869. godine, državni činovnici nisu mogli biti birani za narodne poslanike. Ostavka mu tada nije bila primljena kako bi se sprečio njegov izbor, a nakon izbora je otpušten iz državne službe. Pašić se pridružio srpskim ustanicima u ustanku protiv turske vlasti. Politička karijera Nikola Pašić Nastanak Radikalne stranke i Timočka buna Političku karijeru otpočeo je 1878. godine kao narodni poslanik, izabran u Zaječaru. U ideološkom smislu, prošao je kroz nekoliko faza: u mladosti je bio socijalista i revolucionar, u zrelim godinama borac za parlamentarnu demokratiju, dok je u kasnim godinama postao konzervativac. Godine 1881. kad je zvanično osnovana Narodna radikalna stranka, Pašić je bio prvi predsednik Glavnog odbora. Stranka je brzo stekla popularnost; radikali su na izborima septembra 1883. osvojili 54% glasova, dok je Napredna stranka koja je podržavala politiku kralja Milana Obrenovića dobila 30% glasova. Uprkos ubedljivoj pobedi radikala, proaustrijski nastrojeni kralj Milan, koji nije podnosio proruskog Pašića i Radikalnu stranku, za predsednika vlade nominovao je nestranačku ličnost Nikolu Hristića. Ovu nategnutu situaciju je još pogoršala odluka vlade da oduzme oružje od stanovništva pošto je trebalo da se osnuje redovna vojska. Kao posledica toga u istočnoj Srbiji izbila je Timočka buna. Kralj Milan je za bunu optužio radikale i poslao vojsku da uguši bunu. Pašić je jedva izbegao hapšenje pobegavši u Bugarsku; u decembru 1883. u odsustvu je osuđen na smrt. Još 21 osoba je osuđena na smrt, a 734 je zatvoreno.[a] Sledećih 6 godina Pašić je živeo u Bugarskoj i uživao je podršku bugarske vlade. Živeo je u Sofiji, gde je radio kao građevinski preduzimač i kratko vreme u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Čak je pokušao da učestvuje u unutrašnjoj politici Bugarske nakon izbora Ferdinanda Koburga za bugarskog kneza.[14] Bugarska podrška Pašiću je bila jedan od razloga da kralj Milan 1885. godine počne Srpsko-bugarski rat. Posle teškog poraza u ratu, kralj Milan je amnestirao osuđene za učestvovanje u Timočkoj buni, ali ne i Pašiću, koji je ostao u izgnanstvu sve do Milanove abdikacije 1889. Par dana kasnije novoosnovana vlada na čelu sa radikalom Savom Grujićem je amnestirala Pašića. Vladavina Aleksandra Obrenovića Dana 13. oktobra 1889. Nikola Pašić je izabran za predsednika Narodne skupštine, i na toj funkciji će de jure biti do 9. januara 1892. Još dva puta je biran za predsednika Narodne skupštine, od 13. juna 1893. do aprila 1895. (mada je od septembra 1893. njegov zamenik Dimitrije Katić predsedavao skupštinom) i od 12. jula 1897. do 29. juna 1898. Takođe je bio izabran za gradonačelnika Beograda od 11. januara 1890. do 26. januara 1891. i ponovo od 22. januara 1897. do 25. novembra 1897. Kao gradonačelnik Beograda raspisao je veliki zajam i kaldrmisao glavne ulice. Nikola Pašić, spomenik na istoimenom trgu u Beogradu Pošto posle povratka iz izgnanstva Pašić nije odmah prihvatio da bude predsednik vlade, na ovu funkciju je prvi put izabran 23. februara 1891. Međutim, bivši kralj Milan se vratio u Srbiju u maju 1890. i ponovo počeo da vodi kampanju protiv Pašića i radikala. Kosta Protić, jedan od trojice regenata tokom maloletstva budućeg kralja Aleksandra Obrenovića, preminuo je 16. juna 1892. Po ustavu, trebalo je da Narodna skupština izabere novog regenta, ali pošto je ona bila na višemesečnom odmoru, Pašić je morao da sazove vanrednu sednicu. Jovan Ristić, najmoćniji među regentima, plašeći se da bi Pašić mogao da bude izabran za trećeg regenta i potkopa njegov položaj, odbio je da dozvoli vanrednu sednicu i Pašić je podneo ostavku na mesto predsednika vlade 22. avgusta 1892. Tokom svog mandata na mestu predsednika vlade, Pašić je takođe bio i ministar spoljnih poslova od 2. aprila i vršilac dužnosti ministra finansija od 3. novembra 1891. Nakon što je kralj Aleksandar državnim udarom proglasio sebe punoletnim pre vremena i raspustio regentstvo, ponudio je umerenom radikalu Lazaru Dokiću da formira vladu. Iako je Dokić dobio pristanak od nekih članova Radikalne stranke da učestvuju u vladi, Pašić je to odbio. Kako bi ga uklonio sa političke scene Srbije, Aleksandar je poslao Pašića kao specijalnog predstavnika srpske vlade u Sankt Peterburg u periodu 1893—1894. Zbog neslaganja sa unutrašnjom i spoljnom politikom kralja Aleksandra Obrenovića, ubrzo se razišao i sa njim. Godine 1896. kralj je primorao Pašića da odstupi od borbe za ustavne promene. Ipak, od 1897, bivši kralj Milan i kralj Aleksandar su vladali zajedno; kako obojica nisu volela Pašića, oni su ga osudili na 9 meseci zatvora jer je „Samouprava“ objavila jednu izjavu o Pašićevoj ranijoj opoziciji kralju Milanu. Pašić je tvrdio da je loše citiran, ali uzalud. „Ivanjdanski atentat” i preki sud Đura Knežević, bivši vatrogasac je 6. jula 1899. pokušao da ubije bivšeg kralja Milana (`Ivanjdanski atentat`). Te večeri Milan je objavio da je Radikalna stranka pokušala da ga ubije, pa su svi vodeći članovi partije uhapšeni, uključujući i Pašića, koji je tek izašao iz zatvora zbog svoje prethodne kazne. Milanove antiradikalske optužbe su bile bez osnova, pa je čak, Austrougarska, njegov najveći saveznik, priznala da Radikalna stranka nije umešana, uprkos tome što je Milan insistirao kod kraljevskog tužioca, Vasilija Simića da barem Nikola Pašić i Kosta Taušanović budu osuđeni na smrt. Austrougarska se plašila da će pogubljenje proruskog Pašića naterati Rusiju da interveniše i napusti sporazum iz 1897. koji je ostavljao Srbiju u statusu kvo. Iz Beča je Milanu poslat specijalni izaslanik koji ga je optužio da će Austrija bojkotovati dinastiju Obrenović ako Pašić bude pogubljen. Zatvoren i nesvestan mešanja Austrougarske, Pašić je priznao da je Radikalna stranka bila neverna prema dinastiji Obrenović. Kao deo sporazuma sa ministrom unutrašnjih poslova Đorđem Genčićem, vlada je zvanično izbacila ulogu Pašića iz svog izveštaja, pa je izgledalo da se Pašić poneo kukavički i podlegao pritisku. Pašić je osuđen na 5 godina, ali je odmah pušten.[15] Ovo je izazvalo unutrašnje sukobe u Radikalnoj stranci, jer su mlađi članovi predvođeni Ljubomirom Živkovićem i Ljubomirom Stojanovićem smatrali Pašića za kukavicu i izdajnika i osnovali su novu Samostalnu radikalnu stranku. Ostatak vladavine kralja Aleksandra Pašić je proveo van politike. Iako kralj Aleksandar nije voleo Pašića, on je često bio pozivan na konsultacije, ali se uzdržavao od davanja saveta i insistirao je da se više ne bavi politikom. Vladavina Petra Karađorđevića Nikola Pašić sa Kraljem Petrom I i pukovnikom Šturmom u Carskom selu 1910. godine. Nikola Pašić nije bio među zaverenicima koji su planirali ubistvo kralja Aleksandra. Plan je izvršen 29. maja 1903, pri čemu su ubijeni kralj i kraljica Draga, kao i predsednik vlade Dimitrije Cincar-Marković i ministar vojni Milovan Pavlović. Radikalna stranka nije formirala prvu vladu posle državnog udara, ali je pobedila na izborima 4. oktobra 1903. godine i ostala na vlasti skoro bez prekida narednih 15 godina. Pašić nije bio na čelu svih vlada Radikalne stranke, dozvoljavajući drugim članovima svoje stranke (i ponekad osobama koji nisu njeni članovi) da budu predsednici vlade. Radikali su se na početku protivili imenovanju Petra Karađorđevića za kralja, nazivajući njegovo imenovanje nezakonitim. Međutim, Pašić je promenio mišljenje kada je video da je narod prihvatio kralja Petra, koji je za razliku od svoja dva samovoljna prethodnika, bio obrazovan u zapadnoj Evropi i stoga umeren, demokratski vladar. Ispostaviće se da će u narednih dvadesetak godina, najveći sukob između kralja i predsednika vlada biti Pašićevo odbijanje da poveća kraljevsku godišnju platu. Nikola Pašić je bio ministar inostranih poslova u vladi Save Grujića od 8. februara 1904, a predsednik vlade je bio od 10. decembra 1904. do 28. maja 1905, zadržavši mesto ministra spoljnih poslova. U narednih 10 godina pod vođstvom Pašića i Radikalne stranke Srbija je napredovala, izrastajući u evropsku demokratsku državu, sa rastom privrede i političkog uticaja što je izazvalo stalne probleme sa Austrougarskom. Razglednica Balkanskih ratova 1912—1913. Kralj Petar I, prestolonaslednik Aleksandar, Nikola Pašić, vojvoda Radomir Putnik, generali Božidar Janković, Stepa Stepanović i Mihailo Živković Kako prikrivene austrougarske provokacije Srbije koje su se ticale srpskog stanovništva u Bosni i Hercegovini, zvanično dela Osmanskog carstva pod austrougarskom okupacijom od 1878. i stvaranje problema izvozu robe iz Srbije preko Austrougarske nisu dali rezultate, Austrougarska je 1906. godine počela otvoreni carinski rat. Pašić je drugi put izabran za predsednika vlade 30. aprila 1906. i ostao na tom položaju do 20. jula 1908. godine. Austrougarska je zatvorila svoje granice, što je u početku izazvalo težak udarac na srpsku privredu, ali se ona kasnije oporavila i vratila razvijenija nego što je ranije bila, zbog vladine brze odluke da se Srbija preorijentiše na zapadnoevropske države. Kao jedan od uslova normalizovanja odnosa sa Ujedinjenim Kraljevstvom, Pašić je primorao neke učesnike Majskog prevrata u prevremenu penziju, topove je kupovao od Francuske, sklopio je trgovinski ugovor sa Bugarskom i Osmanskim carstvom oko upotrebe luke Solun za izvoz srpske robe. U jeku Carinskog rata, Austrougarska je 1908. godine zvanično anektirala Bosnu i Hercegovinu, što je izazvalo masovne proteste i političku nestabilnost u Srbiji, ali je Pašić uspeo da smiri situaciju. U to vreme, Pašićev najveći saveznik, Ruska Imperija, nije bila od velike pomoći pošto je bila poražena od Japana u Rusko-japanskom ratu i u nizu revolucija. Pašić sa Knezom Aleksom u Vranju 26. oktobra 1912. godine. Pašić je formirao još dve vlade (od 24. oktobra 1909. do 4. jula 1911. i od 12. septembra 1912). Bio je jedan od ključnih učesnika osnivanja Balkanskog saveza što će kasnije za posledicu imati Prvi i Drugi balkanski rat u kojoj je Srbija udvostručila svoju teritoriju osvajanjem Stare Srbije (t.j. severa Raške oblasti, Kosova, delova Metohije i Vardarske Makedonije) od Osmanskog carstva. Bio je predsednik delegacije Srbije na mirovnoj konferenciji u Bukureštu 1913. Pašić je bio u sukobu sa nekim vojnim krugovima oko načina upravljanja novostečenih teritorija. Zalagao se da one budu uključene u srpski politički i administrativni sistem kroz demokratske izbore, dok je vojska tražila da zadrži te teritorije pod vojnom okupacijom. Posle jedne godine napetosti, Pašić je smenio vojnog upravnika Stare Srbije i zakazao izbore za 1914, ali ih je sprečio Prvi svetski rat. Prvi svetski rat Predsednik vlade N. Pašić na međusavezničkoj konferenciji 27. i 28. marta 1916. Predsednik vlade N. Pašić, među oficirima 1. srpske dobrovoljačke divizije u Odesi Pašićeva vlada zajedno sa predstavnicima stranaka iz opozicije sa jedne i Jugoslovenski odbor sa druge su doneli Krfsku deklaraciju 20. jula 1917. Početkom 1915. godine, kao predsednik srpske vlade, Nikola Pašić poziva jeromonaha Nikolaja Velimirovića u Niš i upućuje ga u Englesku i SAD da propagira srpsku pravednu borbu i da suzbija austrijsku propagandu protiv Srbije. Bio je jedan od potpisnika Krfske deklaracije 1917. Po stranačkom sporazumu prvi predsednik vlade Kraljevine SHS je trebalo da bude Nikola Pašić, ali je regent Aleksandar mandat dao Stojanu Protiću da bi oslabio Pašićev položaj, a Pašića poslao kao delegata na Parisku mirovnu konferenciju.[16] Kraljevina SHS Bio je predsednik delegacije Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. Bio je jedan od glavnih tvoraca Vidovdanskog ustava iz 1921. godine, kojim je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca dobila oblik unitarne monarhije. Kasnije je kralju Aleksandru Karađorđeviću počela da smeta Pašićeva ličnost, odvojio se od njega i uklonio ga sa položaja predsednika vlade. Godine 1923. postao je počasni građanin Pančeva. Sve do svoje smrti Pašić je vodio borbu da očuva kontrolu na sve više izdeljenijoj Radikalnoj stranci. U vreme Pašićevog podnošenja ostavke i imenovanja Nikola Uzunovića za premijera, u Radikalnoj stranci su se pojavile tri struje: struja Ljubomira Jovanovića koja je pomagala kralju Aleksandru u isterivanju Pašića, srednja struja Nikole Uzunovića i Pašićeva struja. Pašićeva struja je bila privremeno uspešna tako što je uspela da isključi Jovanovića iz Glavnog odbora.[17] Bio je na audijenciji kod kralja Aleksandra 9. decembra 1926. tokom koje je kralj izneo neke kritike na račun Pašićevog sina i nije mu poverio novi mandat predsednika vlade. Potresen ovim događajem Pašić je iznenada preminuo sutradan 10. decembra 1926. od moždanog udara, u 81. godini života. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. U političkom životu Srbije, Pašić je proveo 48 godina. Aktivno se bavio politikom do smrti. Posle Pašićeve smrti, nijedan radikalski političar nije mogao da uporedi sa njegovim autoritetom.[18] Dobio je više odlikovanja među kojima su visoki ruski Orden Belog orla sa brilijantima, ruski Orden Svetog Aleksandra Nevskog, rumunski Orden Karola, turski Orden Osmanlije i Orden Karađorđeve zvezde.[19] Nasleđe U politici se dokazao kao mudar, staložen i uporan političar. Govorio je: Srbi jesu mali narod, ali većeg između Beča i Carigrada nemamo. Osim toga, on je bio ćutljiv po prirodi i imao je uzrečicu „ovaj“. Bio je poznat po nadimku Baja. Spomen-ploča na njegovom domu je otkrivena povodom 10-godišnjice smrti.[20] Januara 1939. otkrivena je spomen-ploča u Cirihu na kući u kojoj je kao student stanovao Nikola Pašić, događaju je prisustvovao predsednik vlade Milan Stojadinović, a „Politika“ od 13. januara 1939. posvetila je tome celu naslovnu stranu. O životu i radu Nikole Pašića objavljeno je više knjiga, pomenimo neke od njih: Miodrag Dimitrijević: „Nikola Pašić u hodu istorije“ 2005. (190 str) Živorad Lazić: „Pašić i četiri kralja“ 2005. (320 str) Latinka Perović: „Nikola Pašić u narodnoj skupštini“ 1997. (780 str) U Zaječaru je 1992. osnovana zadužbina „Nikola Pašić“. U Srbiji je postojala Srpska radikalna stranka „Nikola Pašić“, a danas još uvek deluje Srpska radikalna stranka ali one nemaju kontinuitet sa Narodnom radikalnom strankom, budući da je dugo vremena u Jugoslaviji postojao jednopartijski sistem. U Beogradu postoji Trg Nikole Pašića i na njemu impozantan spomenik Nikoli Pašiću od bronze, visine 420cm. Takođe, Zaječar je svom sugrađaninu podigao spomenik na istoimenom trgu. Porodični život Nikola Pašić se oženio Đurđinom Duković, ćerkom bogatog tršćanskog trgovca žitom, Srbina.[21] Venčali su se u Firenci, u ruskoj crkvi, a ne u Trstu, u srpskoj, jer je tako želeo mladoženja, da se ne bi mnogobrojni Srbi koji žive u Trstu sjatili na dan venčanja. Nikola Pašić je imao sina Radomira i ćerke Daru i Pavu. Njegov sin Radomir bio je poznat po raznim korupcijskim aferama i zagorčavao je Pašiću život. Rade je imao dva sina Nikolu (završio prava na Oksfordu, rođen 1918) i Vladislava (arhitekta, umro 1978. godine u Ženevi). Nikola Pašić Drugi (1918—2015) živeo je u Torontu gde je osnovao i dugo godina vodio Srpsku nacionalnu akademiju.[22] Pašićev sinovac Radomir Najd. Pašić (*1894 – †1939) bio je načelnik ministarstva pravde.[23] Njegov rođak bio je i politikolog Najdan Pašić (*1922 – †1997), čiji je unuk Marko Đurić (*1983), političar i diplomata. Kritike Nikole Pašića Kuća u kojoj je živeo i umro Nikola Pašić, Beograd ugao Francuske i Jevremove Tabla na kući u kojoj je umro Nikola Pašić Bilo je i u njegovo vreme i kasnije raznih kritika na račun Nikole Pašića. Pera Todorović, raniji saborac iz Radikalne stranke, dao je sledeći opis: „Pašić je do veka bio strašan smetenjak, šeprtljan i oklevalo. Večito šeprtljanje i kubura - to je najbitnija karakterna crta Pašićeva. Pri svakoj malo ozbiljnijoj stvari on se ustumara, vije se kao duša grešnika, i ne znaš da li se više uskuburio pred mišlju ili pred delom. On nikada ne zna jasno ni šta hoće ni šta neće. On hoće sve i neće ništa. On događajima ne izlazi u susret, on uvek geguca za njima“. Neposredno nakon Pašićeve smrti njegovu političku ličnost i delovanje kritikovao je Jaša Prodanović u časopisu Nova Evropa koji je uređivao takođe oštar Pašićev kritičar Milan Ćurčin. Arčibald Rajs u svojoj knjizi „Čujte Srbi!“ zamera Pašiću na prevelikoj popustljivosti prema svom sinu Radetu koji je pod izgovorom bolesti bio oslobođen učešća u ratu i bančio je po Parizu. O Pašićevoj velikom bogatstvu Rajs kaže: „Pogledajte, sin običnih i siromašnih seljaka ostavlja jedno od najvećih bogatstava u ovoj zemlji... Reći ćete mi da je žena Pašiću donela lep miraz. Šta je, međutim, taj miraz u poređenju sa onim što je on ostavio posle smrti? Slamčica i ništa više.“[24] Njegovo ime će ostati u istoriji više zbog toga što je vezano za velike događaje, nego zato što su ti događaji vezani za njega. — Otokar Keršovani (hrvatski komunista) Anegdote Bio je poznat kao duhovit čovek i iza njega su ostale mnoge anegdote. Na pitanje novinara prilikom jednog izlaska iz skupštine, posle zasedanja, „Šta ima novo?“ odgovorio je: „Ne znam. Nisam još čitao Politiku“. Prilikom jednog zasedanja iznerviran upotrebio je neke „jače“ reči. Jedan poslanik iz klupe je dobacio „Ovako nešto Gledston (tadašnji predsednik engleskog parlamenta) nikad ne bi rekao u skupštini!“. Baja je odgovorio „Kakvi ste vi Englezi, takav sam ja Gledston!“ Pri jednom prijemu slovenačkih preprodavaca u leto 1913. godine, Nikola Pašić je pozdravio vođu delegacije: „A vi ste Slovaci“, na šta mu je zaprepašćeni mladić odgovorio: „Ne, ja nisam Slovak, nego Slovenac“. No Pašić se nije dao zbuniti: „Znam, Slovenci i Slovaci su gotovo jedno isto.“[25] U popularnoj kulturi U TV miniseriji Kraj dinastije Obrenović iz 1995. godine, lik Nikole Pašića je glumio Petar Kralj.[26] Televizijska miniserija Poslednja audijencija zasnovana na biografiji Nikole Pašića u režiji Đorđa Kadijevića je snimljena 2008. godine u produkciji RTS-a.[27][28] U filmu Kralj Petar Prvi iz 2018. i istoimenoj seriji iz 2019. godine, lik Nikole Pašića je glumio Marko Baćović. Napomene Kralj Milan Obrenović pomilovao je neke stranačke prvake, u čemu je veliku ulogu odigrala dr Marija Fjodorovna Zibold, lekarka koju je Pašić upoznao još na studijama u Švajcarskoj, a koja je u Srbiju došla sa ruskom sanitetskom misijom tokom Prvog srpsko-turskog rata i tu ostala do kraja života.[12] Po gušenju Timočke bune ona je širom Srbije prikupljala potpise podrške za njihovo pomilovanje i na kraju peticiju lično predala kralju Milanu. Stranački prvaci su oslobođeni, ali je Marija proterana iz Srbije, u koju se vratila tek 1903. kada se politička situacija u Srbiji promenila.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Nikola Pašić (Zaječar, 6/18. decembar 1845 — Beograd, 10. decembar 1926) bio je srpski i jugoslovenski političar. Pašić je bio dugogodišnji predsednik vlade Kraljevine Srbije i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, osnivač i vođa Narodne radikalne stranke. Često se navodi kao jedan od najuticajnijih i najpoznatijih političara srpske istorije, poznat po svojoj promišljenosti, lucidnim opaskama i idejama, Nikola Pašić je bio i jedan od vodećih intelektualaca tadašnje političke elite. Pašić se školovao u Švajcarskoj, gde je došao pod uticaj ideja Svetozara Markovića. Bio je veliki protivnik kralja Milana Obrenovića i kralja Nikole I Petrovića Njegoša. Posle neuspešne Timočke bune emigrirao je u Bugarsku, a u Srbiju se vratio tek nakon što je pomilovan posle abdikacije kralja Milana. Bio je premijer Srbije od 1891. do 1892. i poslanik u Rusiji. Iz politike se povukao nakon Ivanjdanskog atentata na bivšeg kralja Milana, a politici se vratio nakon dolaska na presto kralja Petra Karađorđevića. Do Prvog svetskog rata bio je premijer Srbije u 4 navrata. Tokom njegovih mandata Srbija izašla kao pobednik u Carinskom ratu sa Austrougarskom, Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. U svojoj politici oslanjao se na Nikolaja Hartviga i Rusiju, a posle Oktobarske revolucije na Francusku. Učestvovao je u stvaranju jugoslovenske države, koju je zastupao na mirovnoj konferenciji u Versaju. Od 1921. do 28. jula 1924. i od 6. novembra 1924. do 1926. bio je premijer Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Biografija Po jednim izvorima rođen je na praznik Svetog Nikole 6/18. decembra,[1] a po drugim izvorima rođen je 19. decembra 1845.[2] ili 19/31. decembra 1845. godine.[3] Rođen je u Zaječaru od oca Petra i majke Pene. Njegov otac, bio je trgovac sa skromnim prihodima u Zaječaru.[4] Deda Nikole Pašića je bio pekar u Zaječaru. Nikola Pašić je imao brata Najdana i sestru Ristosju.[5] Kao i kod većine ostalih znamenitih ličnosti Balkana, i u slučaju Nikole Pašića postoje određeni izvori koji navode da Nikola Pašić nije bio Srbin već da je bio bugarskog[6] ili cincarskog[7] porekla. Međutim, sam Pašić je isticao da su njegovi preci iz tetovske okoline[8], tačnije iz sela Rogačeva u Staroj Srbiji.[9] U školu je krenuo veoma kasno, sa jedanaest godina.[10] Školovao se u vreme čestih preseljenja zaječarske gimnazije, tako da je zbog školovanja kao đak boravio u Negotinu i Kragujevcu. Gimnaziju je završio u 21. godini, uglavnom odličnim uspehom. Upisao je 1866. Tehnički fakultet Velike škole u Beogradu. Srpska vlada ga je kao odličnog studenta 1868. uputila na školovanje u Cirih. Studirao je tehničke nauke na Politehničkoj školi kao državni stipendista. Za vreme boravka u Švajcarskoj bio je blizak Svetozaru Markoviću. Tokom studija u Švajcarskoj upoznao se sa Perom Todorovićem, Perom Velimirovićem, Lazarom Pačuom, Jovanom Žujovićem i Mitom Rakićem. U martu 1872. završio je studije u Cirihu (na zgradi u kojoj je živeo, u januaru 1939. postavljena je spomen-ploča[11]). Po povratku u Srbiju Pašić se razišao sa Markovićem. Posle jednogodišnje prakse na izgradnji pruge Budimpešta—Beč vratio se u zemlju. U martu 1873. Pašić je došao u Beograd, a u maju iste godine postavljen je za podinženjera u ministarstvu građevina. Iako je po obrazovanju bio inženjer, najmanje se bavio svojom strukom. 30. juna 1875. godine raspuštena je Narodna skupština i raspisani novi izbori za 3. avgust. Tada je Pašić podneo ostavku na državnu službu, da bi se mogao kandidovati za narodnog poslanika, jer po ustavu od 1869. godine, državni činovnici nisu mogli biti birani za narodne poslanike. Ostavka mu tada nije bila primljena kako bi se sprečio njegov izbor, a nakon izbora je otpušten iz državne službe. Pašić se pridružio srpskim ustanicima u ustanku protiv turske vlasti. Politička karijera Nikola Pašić Nastanak Radikalne stranke i Timočka buna Političku karijeru otpočeo je 1878. godine kao narodni poslanik, izabran u Zaječaru. U ideološkom smislu, prošao je kroz nekoliko faza: u mladosti je bio socijalista i revolucionar, u zrelim godinama borac za parlamentarnu demokratiju, dok je u kasnim godinama postao konzervativac. Godine 1881. kad je zvanično osnovana Narodna radikalna stranka, Pašić je bio prvi predsednik Glavnog odbora. Stranka je brzo stekla popularnost; radikali su na izborima septembra 1883. osvojili 54% glasova, dok je Napredna stranka koja je podržavala politiku kralja Milana Obrenovića dobila 30% glasova. Uprkos ubedljivoj pobedi radikala, proaustrijski nastrojeni kralj Milan, koji nije podnosio proruskog Pašića i Radikalnu stranku, za predsednika vlade nominovao je nestranačku ličnost Nikolu Hristića. Ovu nategnutu situaciju je još pogoršala odluka vlade da oduzme oružje od stanovništva pošto je trebalo da se osnuje redovna vojska. Kao posledica toga u istočnoj Srbiji izbila je Timočka buna. Kralj Milan je za bunu optužio radikale i poslao vojsku da uguši bunu. Pašić je jedva izbegao hapšenje pobegavši u Bugarsku; u decembru 1883. u odsustvu je osuđen na smrt. Još 21 osoba je osuđena na smrt, a 734 je zatvoreno.[a] Sledećih 6 godina Pašić je živeo u Bugarskoj i uživao je podršku bugarske vlade. Živeo je u Sofiji, gde je radio kao građevinski preduzimač i kratko vreme u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Čak je pokušao da učestvuje u unutrašnjoj politici Bugarske nakon izbora Ferdinanda Koburga za bugarskog kneza.[14] Bugarska podrška Pašiću je bila jedan od razloga da kralj Milan 1885. godine počne Srpsko-bugarski rat. Posle teškog poraza u ratu, kralj Milan je amnestirao osuđene za učestvovanje u Timočkoj buni, ali ne i Pašiću, koji je ostao u izgnanstvu sve do Milanove abdikacije 1889. Par dana kasnije novoosnovana vlada na čelu sa radikalom Savom Grujićem je amnestirala Pašića. Vladavina Aleksandra Obrenovića Dana 13. oktobra 1889. Nikola Pašić je izabran za predsednika Narodne skupštine, i na toj funkciji će de jure biti do 9. januara 1892. Još dva puta je biran za predsednika Narodne skupštine, od 13. juna 1893. do aprila 1895. (mada je od septembra 1893. njegov zamenik Dimitrije Katić predsedavao skupštinom) i od 12. jula 1897. do 29. juna 1898. Takođe je bio izabran za gradonačelnika Beograda od 11. januara 1890. do 26. januara 1891. i ponovo od 22. januara 1897. do 25. novembra 1897. Kao gradonačelnik Beograda raspisao je veliki zajam i kaldrmisao glavne ulice. Nikola Pašić, spomenik na istoimenom trgu u Beogradu Pošto posle povratka iz izgnanstva Pašić nije odmah prihvatio da bude predsednik vlade, na ovu funkciju je prvi put izabran 23. februara 1891. Međutim, bivši kralj Milan se vratio u Srbiju u maju 1890. i ponovo počeo da vodi kampanju protiv Pašića i radikala. Kosta Protić, jedan od trojice regenata tokom maloletstva budućeg kralja Aleksandra Obrenovića, preminuo je 16. juna 1892. Po ustavu, trebalo je da Narodna skupština izabere novog regenta, ali pošto je ona bila na višemesečnom odmoru, Pašić je morao da sazove vanrednu sednicu. Jovan Ristić, najmoćniji među regentima, plašeći se da bi Pašić mogao da bude izabran za trećeg regenta i potkopa njegov položaj, odbio je da dozvoli vanrednu sednicu i Pašić je podneo ostavku na mesto predsednika vlade 22. avgusta 1892. Tokom svog mandata na mestu predsednika vlade, Pašić je takođe bio i ministar spoljnih poslova od 2. aprila i vršilac dužnosti ministra finansija od 3. novembra 1891. Nakon što je kralj Aleksandar državnim udarom proglasio sebe punoletnim pre vremena i raspustio regentstvo, ponudio je umerenom radikalu Lazaru Dokiću da formira vladu. Iako je Dokić dobio pristanak od nekih članova Radikalne stranke da učestvuju u vladi, Pašić je to odbio. Kako bi ga uklonio sa političke scene Srbije, Aleksandar je poslao Pašića kao specijalnog predstavnika srpske vlade u Sankt Peterburg u periodu 1893—1894. Zbog neslaganja sa unutrašnjom i spoljnom politikom kralja Aleksandra Obrenovića, ubrzo se razišao i sa njim. Godine 1896. kralj je primorao Pašića da odstupi od borbe za ustavne promene. Ipak, od 1897, bivši kralj Milan i kralj Aleksandar su vladali zajedno; kako obojica nisu volela Pašića, oni su ga osudili na 9 meseci zatvora jer je „Samouprava“ objavila jednu izjavu o Pašićevoj ranijoj opoziciji kralju Milanu. Pašić je tvrdio da je loše citiran, ali uzalud. „Ivanjdanski atentat” i preki sud Đura Knežević, bivši vatrogasac je 6. jula 1899. pokušao da ubije bivšeg kralja Milana (`Ivanjdanski atentat`). Te večeri Milan je objavio da je Radikalna stranka pokušala da ga ubije, pa su svi vodeći članovi partije uhapšeni, uključujući i Pašića, koji je tek izašao iz zatvora zbog svoje prethodne kazne. Milanove antiradikalske optužbe su bile bez osnova, pa je čak, Austrougarska, njegov najveći saveznik, priznala da Radikalna stranka nije umešana, uprkos tome što je Milan insistirao kod kraljevskog tužioca, Vasilija Simića da barem Nikola Pašić i Kosta Taušanović budu osuđeni na smrt. Austrougarska se plašila da će pogubljenje proruskog Pašića naterati Rusiju da interveniše i napusti sporazum iz 1897. koji je ostavljao Srbiju u statusu kvo. Iz Beča je Milanu poslat specijalni izaslanik koji ga je optužio da će Austrija bojkotovati dinastiju Obrenović ako Pašić bude pogubljen. Zatvoren i nesvestan mešanja Austrougarske, Pašić je priznao da je Radikalna stranka bila neverna prema dinastiji Obrenović. Kao deo sporazuma sa ministrom unutrašnjih poslova Đorđem Genčićem, vlada je zvanično izbacila ulogu Pašića iz svog izveštaja, pa je izgledalo da se Pašić poneo kukavički i podlegao pritisku. Pašić je osuđen na 5 godina, ali je odmah pušten.[15] Ovo je izazvalo unutrašnje sukobe u Radikalnoj stranci, jer su mlađi članovi predvođeni Ljubomirom Živkovićem i Ljubomirom Stojanovićem smatrali Pašića za kukavicu i izdajnika i osnovali su novu Samostalnu radikalnu stranku. Ostatak vladavine kralja Aleksandra Pašić je proveo van politike. Iako kralj Aleksandar nije voleo Pašića, on je često bio pozivan na konsultacije, ali se uzdržavao od davanja saveta i insistirao je da se više ne bavi politikom. Vladavina Petra Karađorđevića Nikola Pašić sa Kraljem Petrom I i pukovnikom Šturmom u Carskom selu 1910. godine. Nikola Pašić nije bio među zaverenicima koji su planirali ubistvo kralja Aleksandra. Plan je izvršen 29. maja 1903, pri čemu su ubijeni kralj i kraljica Draga, kao i predsednik vlade Dimitrije Cincar-Marković i ministar vojni Milovan Pavlović. Radikalna stranka nije formirala prvu vladu posle državnog udara, ali je pobedila na izborima 4. oktobra 1903. godine i ostala na vlasti skoro bez prekida narednih 15 godina. Pašić nije bio na čelu svih vlada Radikalne stranke, dozvoljavajući drugim članovima svoje stranke (i ponekad osobama koji nisu njeni članovi) da budu predsednici vlade. Radikali su se na početku protivili imenovanju Petra Karađorđevića za kralja, nazivajući njegovo imenovanje nezakonitim. Međutim, Pašić je promenio mišljenje kada je video da je narod prihvatio kralja Petra, koji je za razliku od svoja dva samovoljna prethodnika, bio obrazovan u zapadnoj Evropi i stoga umeren, demokratski vladar. Ispostaviće se da će u narednih dvadesetak godina, najveći sukob između kralja i predsednika vlada biti Pašićevo odbijanje da poveća kraljevsku godišnju platu. Nikola Pašić je bio ministar inostranih poslova u vladi Save Grujića od 8. februara 1904, a predsednik vlade je bio od 10. decembra 1904. do 28. maja 1905, zadržavši mesto ministra spoljnih poslova. U narednih 10 godina pod vođstvom Pašića i Radikalne stranke Srbija je napredovala, izrastajući u evropsku demokratsku državu, sa rastom privrede i političkog uticaja što je izazvalo stalne probleme sa Austrougarskom. Razglednica Balkanskih ratova 1912—1913. Kralj Petar I, prestolonaslednik Aleksandar, Nikola Pašić, vojvoda Radomir Putnik, generali Božidar Janković, Stepa Stepanović i Mihailo Živković Kako prikrivene austrougarske provokacije Srbije koje su se ticale srpskog stanovništva u Bosni i Hercegovini, zvanično dela Osmanskog carstva pod austrougarskom okupacijom od 1878. i stvaranje problema izvozu robe iz Srbije preko Austrougarske nisu dali rezultate, Austrougarska je 1906. godine počela otvoreni carinski rat. Pašić je drugi put izabran za predsednika vlade 30. aprila 1906. i ostao na tom položaju do 20. jula 1908. godine. Austrougarska je zatvorila svoje granice, što je u početku izazvalo težak udarac na srpsku privredu, ali se ona kasnije oporavila i vratila razvijenija nego što je ranije bila, zbog vladine brze odluke da se Srbija preorijentiše na zapadnoevropske države. Kao jedan od uslova normalizovanja odnosa sa Ujedinjenim Kraljevstvom, Pašić je primorao neke učesnike Majskog prevrata u prevremenu penziju, topove je kupovao od Francuske, sklopio je trgovinski ugovor sa Bugarskom i Osmanskim carstvom oko upotrebe luke Solun za izvoz srpske robe. U jeku Carinskog rata, Austrougarska je 1908. godine zvanično anektirala Bosnu i Hercegovinu, što je izazvalo masovne proteste i političku nestabilnost u Srbiji, ali je Pašić uspeo da smiri situaciju. U to vreme, Pašićev najveći saveznik, Ruska Imperija, nije bila od velike pomoći pošto je bila poražena od Japana u Rusko-japanskom ratu i u nizu revolucija. Pašić sa Knezom Aleksom u Vranju 26. oktobra 1912. godine. Pašić je formirao još dve vlade (od 24. oktobra 1909. do 4. jula 1911. i od 12. septembra 1912). Bio je jedan od ključnih učesnika osnivanja Balkanskog saveza što će kasnije za posledicu imati Prvi i Drugi balkanski rat u kojoj je Srbija udvostručila svoju teritoriju osvajanjem Stare Srbije (t.j. severa Raške oblasti, Kosova, delova Metohije i Vardarske Makedonije) od Osmanskog carstva. Bio je predsednik delegacije Srbije na mirovnoj konferenciji u Bukureštu 1913. Pašić je bio u sukobu sa nekim vojnim krugovima oko načina upravljanja novostečenih teritorija. Zalagao se da one budu uključene u srpski politički i administrativni sistem kroz demokratske izbore, dok je vojska tražila da zadrži te teritorije pod vojnom okupacijom. Posle jedne godine napetosti, Pašić je smenio vojnog upravnika Stare Srbije i zakazao izbore za 1914, ali ih je sprečio Prvi svetski rat. Prvi svetski rat Predsednik vlade N. Pašić na međusavezničkoj konferenciji 27. i 28. marta 1916. Predsednik vlade N. Pašić, među oficirima 1. srpske dobrovoljačke divizije u Odesi Pašićeva vlada zajedno sa predstavnicima stranaka iz opozicije sa jedne i Jugoslovenski odbor sa druge su doneli Krfsku deklaraciju 20. jula 1917. Početkom 1915. godine, kao predsednik srpske vlade, Nikola Pašić poziva jeromonaha Nikolaja Velimirovića u Niš i upućuje ga u Englesku i SAD da propagira srpsku pravednu borbu i da suzbija austrijsku propagandu protiv Srbije. Bio je jedan od potpisnika Krfske deklaracije 1917. Po stranačkom sporazumu prvi predsednik vlade Kraljevine SHS je trebalo da bude Nikola Pašić, ali je regent Aleksandar mandat dao Stojanu Protiću da bi oslabio Pašićev položaj, a Pašića poslao kao delegata na Parisku mirovnu konferenciju.[16] Kraljevina SHS Bio je predsednik delegacije Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. Bio je jedan od glavnih tvoraca Vidovdanskog ustava iz 1921. godine, kojim je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca dobila oblik unitarne monarhije. Kasnije je kralju Aleksandru Karađorđeviću počela da smeta Pašićeva ličnost, odvojio se od njega i uklonio ga sa položaja predsednika vlade. Godine 1923. postao je počasni građanin Pančeva. Sve do svoje smrti Pašić je vodio borbu da očuva kontrolu na sve više izdeljenijoj Radikalnoj stranci. U vreme Pašićevog podnošenja ostavke i imenovanja Nikola Uzunovića za premijera, u Radikalnoj stranci su se pojavile tri struje: struja Ljubomira Jovanovića koja je pomagala kralju Aleksandru u isterivanju Pašića, srednja struja Nikole Uzunovića i Pašićeva struja. Pašićeva struja je bila privremeno uspešna tako što je uspela da isključi Jovanovića iz Glavnog odbora.[17] Bio je na audijenciji kod kralja Aleksandra 9. decembra 1926. tokom koje je kralj izneo neke kritike na račun Pašićevog sina i nije mu poverio novi mandat predsednika vlade. Potresen ovim događajem Pašić je iznenada preminuo sutradan 10. decembra 1926. od moždanog udara, u 81. godini života. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. U političkom životu Srbije, Pašić je proveo 48 godina. Aktivno se bavio politikom do smrti. Posle Pašićeve smrti, nijedan radikalski političar nije mogao da uporedi sa njegovim autoritetom.[18] Dobio je više odlikovanja među kojima su visoki ruski Orden Belog orla sa brilijantima, ruski Orden Svetog Aleksandra Nevskog, rumunski Orden Karola, turski Orden Osmanlije i Orden Karađorđeve zvezde.[19] Nasleđe U politici se dokazao kao mudar, staložen i uporan političar. Govorio je: Srbi jesu mali narod, ali većeg između Beča i Carigrada nemamo. Osim toga, on je bio ćutljiv po prirodi i imao je uzrečicu „ovaj“. Bio je poznat po nadimku Baja. Spomen-ploča na njegovom domu je otkrivena povodom 10-godišnjice smrti.[20] Januara 1939. otkrivena je spomen-ploča u Cirihu na kući u kojoj je kao student stanovao Nikola Pašić, događaju je prisustvovao predsednik vlade Milan Stojadinović, a „Politika“ od 13. januara 1939. posvetila je tome celu naslovnu stranu. O životu i radu Nikole Pašića objavljeno je više knjiga, pomenimo neke od njih: Miodrag Dimitrijević: „Nikola Pašić u hodu istorije“ 2005. (190 str) Živorad Lazić: „Pašić i četiri kralja“ 2005. (320 str) Latinka Perović: „Nikola Pašić u narodnoj skupštini“ 1997. (780 str) U Zaječaru je 1992. osnovana zadužbina „Nikola Pašić“. U Srbiji je postojala Srpska radikalna stranka „Nikola Pašić“, a danas još uvek deluje Srpska radikalna stranka ali one nemaju kontinuitet sa Narodnom radikalnom strankom, budući da je dugo vremena u Jugoslaviji postojao jednopartijski sistem. U Beogradu postoji Trg Nikole Pašića i na njemu impozantan spomenik Nikoli Pašiću od bronze, visine 420cm. Takođe, Zaječar je svom sugrađaninu podigao spomenik na istoimenom trgu. Porodični život Nikola Pašić se oženio Đurđinom Duković, ćerkom bogatog tršćanskog trgovca žitom, Srbina.[21] Venčali su se u Firenci, u ruskoj crkvi, a ne u Trstu, u srpskoj, jer je tako želeo mladoženja, da se ne bi mnogobrojni Srbi koji žive u Trstu sjatili na dan venčanja. Nikola Pašić je imao sina Radomira i ćerke Daru i Pavu. Njegov sin Radomir bio je poznat po raznim korupcijskim aferama i zagorčavao je Pašiću život. Rade je imao dva sina Nikolu (završio prava na Oksfordu, rođen 1918) i Vladislava (arhitekta, umro 1978. godine u Ženevi). Nikola Pašić Drugi (1918—2015) živeo je u Torontu gde je osnovao i dugo godina vodio Srpsku nacionalnu akademiju.[22] Pašićev sinovac Radomir Najd. Pašić (*1894 – †1939) bio je načelnik ministarstva pravde.[23] Njegov rođak bio je i politikolog Najdan Pašić (*1922 – †1997), čiji je unuk Marko Đurić (*1983), političar i diplomata. Kritike Nikole Pašića Kuća u kojoj je živeo i umro Nikola Pašić, Beograd ugao Francuske i Jevremove Tabla na kući u kojoj je umro Nikola Pašić Bilo je i u njegovo vreme i kasnije raznih kritika na račun Nikole Pašića. Pera Todorović, raniji saborac iz Radikalne stranke, dao je sledeći opis: „Pašić je do veka bio strašan smetenjak, šeprtljan i oklevalo. Večito šeprtljanje i kubura - to je najbitnija karakterna crta Pašićeva. Pri svakoj malo ozbiljnijoj stvari on se ustumara, vije se kao duša grešnika, i ne znaš da li se više uskuburio pred mišlju ili pred delom. On nikada ne zna jasno ni šta hoće ni šta neće. On hoće sve i neće ništa. On događajima ne izlazi u susret, on uvek geguca za njima“. Neposredno nakon Pašićeve smrti njegovu političku ličnost i delovanje kritikovao je Jaša Prodanović u časopisu Nova Evropa koji je uređivao takođe oštar Pašićev kritičar Milan Ćurčin. Arčibald Rajs u svojoj knjizi „Čujte Srbi!“ zamera Pašiću na prevelikoj popustljivosti prema svom sinu Radetu koji je pod izgovorom bolesti bio oslobođen učešća u ratu i bančio je po Parizu. O Pašićevoj velikom bogatstvu Rajs kaže: „Pogledajte, sin običnih i siromašnih seljaka ostavlja jedno od najvećih bogatstava u ovoj zemlji... Reći ćete mi da je žena Pašiću donela lep miraz. Šta je, međutim, taj miraz u poređenju sa onim što je on ostavio posle smrti? Slamčica i ništa više.“[24] Njegovo ime će ostati u istoriji više zbog toga što je vezano za velike događaje, nego zato što su ti događaji vezani za njega. — Otokar Keršovani (hrvatski komunista) Anegdote Bio je poznat kao duhovit čovek i iza njega su ostale mnoge anegdote. Na pitanje novinara prilikom jednog izlaska iz skupštine, posle zasedanja, „Šta ima novo?“ odgovorio je: „Ne znam. Nisam još čitao Politiku“. Prilikom jednog zasedanja iznerviran upotrebio je neke „jače“ reči. Jedan poslanik iz klupe je dobacio „Ovako nešto Gledston (tadašnji predsednik engleskog parlamenta) nikad ne bi rekao u skupštini!“. Baja je odgovorio „Kakvi ste vi Englezi, takav sam ja Gledston!“ Pri jednom prijemu slovenačkih preprodavaca u leto 1913. godine, Nikola Pašić je pozdravio vođu delegacije: „A vi ste Slovaci“, na šta mu je zaprepašćeni mladić odgovorio: „Ne, ja nisam Slovak, nego Slovenac“. No Pašić se nije dao zbuniti: „Znam, Slovenci i Slovaci su gotovo jedno isto.“[25] U popularnoj kulturi U TV miniseriji Kraj dinastije Obrenović iz 1995. godine, lik Nikole Pašića je glumio Petar Kralj.[26] Televizijska miniserija Poslednja audijencija zasnovana na biografiji Nikole Pašića u režiji Đorđa Kadijevića je snimljena 2008. godine u produkciji RTS-a.[27][28] U filmu Kralj Petar Prvi iz 2018. i istoimenoj seriji iz 2019. godine, lik Nikole Pašića je glumio Marko Baćović. Napomene Kralj Milan Obrenović pomilovao je neke stranačke prvake, u čemu je veliku ulogu odigrala dr Marija Fjodorovna Zibold, lekarka koju je Pašić upoznao još na studijama u Švajcarskoj, a koja je u Srbiju došla sa ruskom sanitetskom misijom tokom Prvog srpsko-turskog rata i tu ostala do kraja života.[12] Po gušenju Timočke bune ona je širom Srbije prikupljala potpise podrške za njihovo pomilovanje i na kraju peticiju lično predala kralju Milanu. Stranački prvaci su oslobođeni, ali je Marija proterana iz Srbije, u koju se vratila tek 1903. kada se politička situacija u Srbiji promenila.