Svojevremeno hvaljen i osporavan, roman Hleb i strah, sada, nakon dve decenije, pokazuje se kao nezaobilazan orijentir za razumevanje Brozovih olovnih decenija u Srbiji, ali i kao jedan od najblistavijih primera književno uspešnog spoja postmodernih i tradicionalnih strategija pripovedanja. „Hleb i strah i jeste neka vrsta sinteze Savićevih ranijih knjiga, ali ne kao ponavljanje već iskazanog, već po ispisivanju novih, trajnijih iskušenja ljudskih sudbina." - Vuk Krnjević, Književna reč „Priče i romani Milisava Savića stoje u antologijskoj mapi srpskog pripovedanja kao kakva retka biljka u bogatom herbarijumu. Očuvanih boja i očuvanih mirisa." - Mihajlo Pantić

Hleb i strah TAJ STRAŠNI UKUS BROZ-GENERACIJE Svojevremeno hvaljen i osporavan, roman Hleb i strah, sada, nakon dve decenije, pokazuje se kao nezaobilazan orijentir za razumevanje Brozovih olovnih decenija u Srbiji, ali i kao jedan od najblistavijih primera književno uspešnog spoja postmodernih i tradicionalnih strategija pripovedanja. „Hleb i strah i jeste neka vrsta sinteze Savićevih ranijih knjiga, ali ne kao ponavljanje već iskazanog, već po ispisivanju novih, trajnijih iskušenja ljudskih sudbina." - Vuk Krnjević, Književna reč „Priče i romani Milisava Savića stoje u antologijskoj mapi srpskog pripovedanja kao kakva retka biljka u bogatom herbarijumu. Očuvanih boja i očuvanih mirisa." - Mihajlo Pantić

Opis proizvoda TAJ STRAŠNI UKUS BROZ-GENERACIJESvojevremeno hvaljen i osporavan, roman Hleb i strah, sada, nakon dve decenije, pokazuje se kao nezaobilazan orijentir za razumevanje Brozovih olovnih decenija u Srbiji, ali i kao jedan od najblistavijih primera književno uspešnog spoja postmodernih i tradicionalnih strategija pripovedanja.„„Hleb i strah i jeste neka vrsta sinteze Savićevih ranijih knjiga, ali ne kao ponavljanje već iskazanog, već po ispisivanju novih, trajnijih iskušenja ljudskih sudbina. - Vuk Krnjević, Književna reč„„Priče i romani Milisava Savića stoje u antologijskoj mapi srpskog pripovedanja kao kakva retka biljka u bogatom herbarijumu. Očuvanih boja i očuvanih mirisa. - Mihajlo Pantić

Својевремено хваљен и оспораван, роман Хлеб и страх, сада, након две деценије, показује се као незаобилазан оријентир за разумевање Брозових оловних деценија у Србији, али и као један од најблиставијих примера књижевно успешног споја постмодерних и традиционалних стратегија приповедања. „Хлеб и страх и јесте нека врста синтезе Савићевих ранијих књига, али не као понављање већ исказаног, већ по исписивању нових, трајнијих искушења људских судбина." - Вук Крњевић, Књижевна реч „Приче и романи Милисава Савића стоје у антологијској мапи српског приповедања као каква ретка биљка у богатом хербаријуму. Очуваних боја и очуваних мириса." - Михајло Пантић Наслов: Хлеб и страх Издавач: Agora Страна: 120 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 20 x 14 cm Година издања: 2012 ИСБН: 978-86-6053-112-6

Ninova nagrada za roman godine Priča o mladosti glavnog junaka odraslog u Raškoj prerasta u povest o paradoksima nestajanja jedne države i njenih vrednosti i utoliko je ključ za razumevanje kako Titove epohe tako i specifične balkanske tranzicije koja je usledila i pratećih preobražaja u glavama ljudi. Samo nedelju dana po dobijanju Ninove nagrade za ovaj roman, pošto je u NIN-u objavljen napad na njega i njegovo nagrađeno delo, pisac je vratio priznanje „u ime odbrane dostojanstva spisateljskog poziva, kao pokušaj da se zaustavi navala pljuvanja u javnom dijalogu“. „Ovaj roman ulazi u dragoceni niz kratkih romana u srpskoj književnosti.“ Jovan Delić „Odgovor koji Hleb i strah pruža čitaocu više je od iluzije, svet je u stvari čežnja i priča.“ Vasa Pavković „Savićev Hleb i strah satkan je od životnih fragmenata, sočnih, mirišljavih, nabijenih emocijama i strastima.“ Žarko Trebješanin “Priče i romani Milisava Savića stoje u antologijskoj mapi srpskog pripovedanja kao kakva retka biljka u bogatom herbarijumu. Očuvanih boja i očuvanih mirisa.“ Mihajlo Pantić „Milisav Savić je romanom Hleb i strah ostvario prozno delo u isti mah komunikativno i mnogoznačno, jednostavno i autentično, i iznad svega prozno delo koje neposredno govori i o ljudskoj sudbini u vremenu i o vremenu samom.“ Marko Nedić

„PLAVA PTICA“ Knj. 4 Emilio Salgari – BREG SVETLOSTI Odlično očuvano! Autor - osoba Salgari, Emilio, 1862-1911 = Salgari, Emilio, 1862-1911 Naslov Breg svetlosti : dramatična pripovest o čuvenom dijamantu kohinoru / napisao Emilio Salgari ; [preveo Vlastimir C. Petković ; ilustracije Božidar Veselinović ] Jedinstveni naslov ǂLa ǂMontagna di luce. srpski jezik Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1985 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1985 (Beograd : Novi dani) Fizički opis 273 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Petković, Vlastimir S., 1893-1971 = Petković, Vlastimir S., 1893-1971 Veselinović, Božidar, 1921-1999 = Veselinović, Božidar, 1921-1999 Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare ; ǂknj. ǂ4 (Karton) Napomene Prevod dela: La montagna di luce Tiraž 8.000. Oni koji, poput ljudi što sastavljaju zbirke leptirova ili suše biljke u herbarijumima, osećaju potrebu da slične klasifikacije prave i u književnosti, odavno su već Emilija Salgarija definisali kao „italijanskog Žila Verna i Karla Maja u jednoj ličnosti`. I, ma koliko ovakva određenja imaju tek uslovnu vrednost, istina je da, ovog puta, ovakvo poređenje sadrži u sebi priličnu meru tačnosti. Mašta, egzotika, pustolovina, moralnost – to su četiri ugaona kamena na kojima je sazdan bogat, šarolik i osmišljen literarni opus Emilija Salgarija... Vrelo njegovog nadahnuća neiscrpno je, i žanrovski do kraja razuđeno, ali ga uvek vodi samo jedna, trajna i postojana misao: potrebno je učiniti sve da ovaj nesavršeni svet postane bolji. Upravo stoga u njegovom literarnom delu nema međa, i upravo stoga svi njegovi junaci streme vazda istom cilju. Bez obzira u kojem se vremenu, ili kojem prostoru našli, Salgarijeve karaktere pokreće isti motiv: svu svoju strast, svu svoju veru, sve svoje plemenite porive oni uvek stavljaju u službu vrednosti koje će čoveka još većma uzvisiti. Upravo su te osobine – premda je svoje najbolje knjige napisao pre mnogo decenija – učinile Salgarijevo delo privlačnim štivom, čak i u današnjim, izmenjenim istorijskim okolnostima. Duh čovečnosti, crvena nit što se provlači kroz čitav Salgarijev opus, nalazi u nama svoj odjek i danas; a „Breg Svetlosti“, jedan od najuspelijih romana ovog pisca, taj duh razvija u najvećoj meri. Emilio Salgari (ital. Emilio Salgari, 1862–1911) bio je italijanski novinar i pisac avanturističkih, istorijskih i naučnofantastičnih romana. U svetu je najpoznatiji po seriji romana o Sandokanu, koji su više puta ekranizovani u Italiji i SAD. Italijanska serija Sandokan, sa indijskim glumcem Kabirom Bedijem u glavnoj ulozi, bila je popularna u Srbiji 80-ih godina, a u Italiji njegova dela su popularna i Emilio Salgari rođen je 21. avgusta 1862. u Veroni, u siromašnoj trgovačkoj porodici. U mladosti je pohađao mornaričku akademiju u Veneciji, koju nije uspeo da završi, a zatim se u rodnoj Veroni bavio novinarstvom i pisanjem popularnih avanturističkih romana, sa istorijskom ili egzotičnom tematikom. Najpoznatija dela su mu romani: Sandokan: Pirati Malezije (ital. I pirati della Malesia,1896), Crni gusar (ital. Il Corsaro Nero, 1898) i Kapetan Oluja (ital. Capitan Tempesta, 1905). Iako plodan i popularan pisac – objavio je preko 200 romana i pripovedaka – celog života bio je na ivici siromaštva. Lične tragedije oterale su ga u depresiju i preranu smrt: otac mu je izvršio samoubistvo, a supruga mu je 1910. zatvorena u duševnu bolnicu. Izvršio je samoubistvo na način japanskih samuraja – harakiri ili sepuku – 25. aprila 1911. u Torinu. MG115 (L)

Srpska književna zadruga, 1991. Prvo izdanje!!! Ninova nagrada!!! Odlično očuvana. TAJ STRAŠNI UKUS BROZ-GENERACIJE Svojevremeno hvaljen i osporavan, roman Hleb i strah, sada, nakon dve decenije, pokazuje se kao nezaobilazan orijentir za razumevanje Brozovih olovnih decenija u Srbiji, ali i kao jedan od najblistavijih primera književno uspešnog spoja postmodernih i tradicionalnih strategija pripovedanja. „Hleb i strah i jeste neka vrsta sinteze Savićevih ranijih knjiga, ali ne kao ponavljanje već iskazanog, već po ispisivanju novih, trajnijih iskušenja ljudskih sudbina.` – Vuk Krnjević, Književna reč „Priče i romani Milisava Savića stoje u antologijskoj mapi srpskog pripovedanja kao kakva retka biljka u bogatom herbarijumu. Očuvanih boja i očuvanih mirisa.` – Mihajlo Pantić Milisav Savić (Vlasovo, 15. april 1945) srpski je prozni pisac, književni istoričar i prevodilac. Biografija Gimnaziju je završio u Novom Pazaru, a studije jugoslovenske i svetske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu magistrirao je s temom „Memoarska proza o prvom srpskom ustanku“, a potom i doktorirao s temom „Memoarsko-dnevnička proza o srpsko-turskim ratovima 1876-1878“. U braku je sa našom proslavljenom glumicom Aleksandrom Nikolić, sa kojom ima sina Strahinju, takođe ima i ćerku Mirjanu Savić Udovičić iz prethodnog braka. Bio je urednik „Studenta“ (1968—70) i „Mladosti“ (1970—72), glavni i odgovorni urednik „Književni reči“ (1972—1977) i „Književnih novina“ (1980—82). U izdavačkom preduzeću „Prosveta“ radio je od 1983. do 2004. godine, najpre kao glavni i odgovorni urednik a potom kao direktor. Bio je predsednik Srpske književne zadruge 2000-2001. Obavljao je dužnost ministra-savetnika u Ambasadi Srbije i Crne Gore, odnosno Srbije, u Rimu od 2005. do 2008. godine. Bio je i predavač srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti na Londonskom univerzitetu (1987/88), Njujorškom državnom univerzitetu u Olbaniju (Albani, 1985/87), Univerzitetu u Firenci (1990/92) i Univerzitetu u Lođu (1999/2000). Od 2010. godine do 2014. godine bio je redovni profesor Državnog univerziteta u Novom Pazaru. Član je Srpskog književnog društva.[1] Romani su mu prevedeni na grčki, engleski, slovenački, makedonski, bugarski, rumunski. Autor je leksikona „Ko je ko – pisci iz Jugoslavije“ (1994). Objavio je više knjiga prevoda sa engleskog i italijanskog. Priredio je antologije savremene američke pripovetke „Psihopolis“ (1988), savremene australijske pripovetke „Komuna te ne želi“ (1990), „Savremena italijanska pripovetka“ (1992), te „Modernu svetsku mini priču“ (sa Snežanom Brajović, 1993). Sastavljač je i antologije „Najlepše srpske priče“ (izbor, predgovor, komentari, 1996). Nagrade Nagrada lista „Mladost”, za knjigu priča Bugarska barka, 1970. Nagrada lista „Mladost”, za roman Ljubavi Andrije Kurandića, 1973. Andrićeva nagrada, za knjigu priča Ujak naše varoši, 1977. Ninova nagrada, za roman Hleb i strah, 1991; vratio je 1992. Nagrada „Miroslavljevo jevanđelje”, za roman Ožiljci tišine, 1997. Nagrada Prosvetinog Antiratnog sajma knjiga, za roman Ožiljci tišine, 1999. Nagrada „Dušan Vasiljev”, za knjigu Rimski dnevnik, priče i jedan roman, 2009. Nagrada „Laza Kostić”, za roman Princ i serbski spisatelj, 2009. Nagrada „Ramonda serbika”, 2010. Nagrada „Stefan Prvovenčani”, 2011. Nagrada „Veljkova golubica”, 2012. Nagrada „Milovan Vidaković”, 2014. Nagrada „Ljubomir P. Nenadović”, za dvojezičnu knjigu Dolina srpskih kraljeva, za 2014. Nagrada „Grigorije Božović”, za dvojezičnu knjigu Dolina srpskih kraljeva, za 2014. Nagrada „Vidovdanski vitez”, 2015.[2] Nagrada Vukove zadužbine, za roman La Sans Pareille, 2015.[3] Nagrada „Meša Selimović”, za roman La Sans Pareille, za 2015. Nagrada „Borisav Stanković”, za roman La Sans Pareille, 2016. Kočićeva nagrada, za roman La Sans Pareille, 2016. Nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša”, za roman La Sans Pareille, 2016.[4] Nagrada „Dejan Medaković”, za knjigu Epska Srbija, 2017. Nagrada „Tronoški rodoslov”, 2018. Bagdalin prsten „Despot Stefan Lazarević”, 2019.[5] Nagrada „Zlatni krst kneza Lazara”, 2020. Dela Knjige pripovedaka „Bugarska baraka“ (1969); Jubilarno izdanje sa komentarima i prilozima za istoriju i poetiku crne proze (2019)[6] „Mladići iz Raške“ (1977) „Ujak naše varoši“ (1977) Romani „Ljubavi Andrije Kurandića“ (1972) „Topola na terasi“ (1985) „Ćup komitskog vojvode“ (1990) „Hleb i strah“ (1991) „Ožiljci tišine“ (1996) „Princ i serbski spisatelj“ (2008) „Čvarčić“ (2010) „La sans pareille“ (2015) „La sans pareille“, english editon, translated by Persida Bošković (2017) „Doktora Valentina Trubara i sestre mu Valentine povest čudnovatih događaja u Srbiji“ (2018) Pepeo, pena, šapat (2020) Druga dela Književno-istorijska studija „Ustanička proza“ (1985) „Sećanje i rat“ (2009) „Dolina srpskih kraljeva“, dvojezično izdanje (2014) `Epska Srbija` (2017) Bandit i profesor, intervjui Milisava Savića, izbor i predgovor dr Ana Stišović Milovanović (2020) Multižanrovske knjige „Fusnota“ (1994) „30 plus 18“ (2005) „Rimski dnevnik, priče i jedan roman“ (2008) „Ljubavna pisma i druge lekcije“ (2013) „Mali glosar kreativnog pisanja“ (2015) „Od Čampar bara do kasine Valadije“ (2018)

Agora, 2012. Tvrd povez, prošivena. TAJ STRAŠNI UKUS BROZ-GENERACIJE Svojevremeno hvaljen i osporavan, roman Hleb i strah, sada, nakon dve decenije, pokazuje se kao nezaobilazan orijentir za razumevanje Brozovih olovnih decenija u Srbiji, ali i kao jedan od najblistavijih primera književno uspešnog spoja postmodernih i tradicionalnih strategija pripovedanja. „Hleb i strah i jeste neka vrsta sinteze Savićevih ranijih knjiga, ali ne kao ponavljanje već iskazanog, već po ispisivanju novih, trajnijih iskušenja ljudskih sudbina.` – Vuk Krnjević, Književna reč „Priče i romani Milisava Savića stoje u antologijskoj mapi srpskog pripovedanja kao kakva retka biljka u bogatom herbarijumu. Očuvanih boja i očuvanih mirisa.` – Mihajlo Pantić Milisav Savić (Vlasovo, 15. april 1945) srpski je prozni pisac, književni istoričar i prevodilac. Biografija Gimnaziju je završio u Novom Pazaru, a studije jugoslovenske i svetske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu magistrirao je s temom „Memoarska proza o prvom srpskom ustanku“, a potom i doktorirao s temom „Memoarsko-dnevnička proza o srpsko-turskim ratovima 1876-1878“. U braku je sa našom proslavljenom glumicom Aleksandrom Nikolić, sa kojom ima sina Strahinju, takođe ima i ćerku Mirjanu Savić Udovičić iz prethodnog braka. Bio je urednik „Studenta“ (1968—70) i „Mladosti“ (1970—72), glavni i odgovorni urednik „Književni reči“ (1972—1977) i „Književnih novina“ (1980—82). U izdavačkom preduzeću „Prosveta“ radio je od 1983. do 2004. godine, najpre kao glavni i odgovorni urednik a potom kao direktor. Bio je predsednik Srpske književne zadruge 2000-2001. Obavljao je dužnost ministra-savetnika u Ambasadi Srbije i Crne Gore, odnosno Srbije, u Rimu od 2005. do 2008. godine. Bio je i predavač srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti na Londonskom univerzitetu (1987/88), Njujorškom državnom univerzitetu u Olbaniju (Albani, 1985/87), Univerzitetu u Firenci (1990/92) i Univerzitetu u Lođu (1999/2000). Od 2010. godine do 2014. godine bio je redovni profesor Državnog univerziteta u Novom Pazaru. Član je Srpskog književnog društva.[1] Romani su mu prevedeni na grčki, engleski, slovenački, makedonski, bugarski, rumunski. Autor je leksikona „Ko je ko – pisci iz Jugoslavije“ (1994). Objavio je više knjiga prevoda sa engleskog i italijanskog. Priredio je antologije savremene američke pripovetke „Psihopolis“ (1988), savremene australijske pripovetke „Komuna te ne želi“ (1990), „Savremena italijanska pripovetka“ (1992), te „Modernu svetsku mini priču“ (sa Snežanom Brajović, 1993). Sastavljač je i antologije „Najlepše srpske priče“ (izbor, predgovor, komentari, 1996). Nagrade Nagrada lista „Mladost”, za knjigu priča Bugarska barka, 1970. Nagrada lista „Mladost”, za roman Ljubavi Andrije Kurandića, 1973. Andrićeva nagrada, za knjigu priča Ujak naše varoši, 1977. Ninova nagrada, za roman Hleb i strah, 1991; vratio je 1992. Nagrada „Miroslavljevo jevanđelje”, za roman Ožiljci tišine, 1997. Nagrada Prosvetinog Antiratnog sajma knjiga, za roman Ožiljci tišine, 1999. Nagrada „Dušan Vasiljev”, za knjigu Rimski dnevnik, priče i jedan roman, 2009. Nagrada „Laza Kostić”, za roman Princ i serbski spisatelj, 2009. Nagrada „Ramonda serbika”, 2010. Nagrada „Stefan Prvovenčani”, 2011. Nagrada „Veljkova golubica”, 2012. Nagrada „Milovan Vidaković”, 2014. Nagrada „Ljubomir P. Nenadović”, za dvojezičnu knjigu Dolina srpskih kraljeva, za 2014. Nagrada „Grigorije Božović”, za dvojezičnu knjigu Dolina srpskih kraljeva, za 2014. Nagrada „Vidovdanski vitez”, 2015.[2] Nagrada Vukove zadužbine, za roman La Sans Pareille, 2015.[3] Nagrada „Meša Selimović”, za roman La Sans Pareille, za 2015. Nagrada „Borisav Stanković”, za roman La Sans Pareille, 2016. Kočićeva nagrada, za roman La Sans Pareille, 2016. Nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša”, za roman La Sans Pareille, 2016.[4] Nagrada „Dejan Medaković”, za knjigu Epska Srbija, 2017. Nagrada „Tronoški rodoslov”, 2018. Bagdalin prsten „Despot Stefan Lazarević”, 2019.[5] Nagrada „Zlatni krst kneza Lazara”, 2020. Dela Knjige pripovedaka „Bugarska baraka“ (1969); Jubilarno izdanje sa komentarima i prilozima za istoriju i poetiku crne proze (2019)[6] „Mladići iz Raške“ (1977) „Ujak naše varoši“ (1977) Romani „Ljubavi Andrije Kurandića“ (1972) „Topola na terasi“ (1985) „Ćup komitskog vojvode“ (1990) „Hleb i strah“ (1991) „Ožiljci tišine“ (1996) „Princ i serbski spisatelj“ (2008) „Čvarčić“ (2010) „La sans pareille“ (2015) „La sans pareille“, english editon, translated by Persida Bošković (2017) „Doktora Valentina Trubara i sestre mu Valentine povest čudnovatih događaja u Srbiji“ (2018) Pepeo, pena, šapat (2020) Druga dela Književno-istorijska studija „Ustanička proza“ (1985) „Sećanje i rat“ (2009) „Dolina srpskih kraljeva“, dvojezično izdanje (2014) `Epska Srbija` (2017) Bandit i profesor, intervjui Milisava Savića, izbor i predgovor dr Ana Stišović Milovanović (2020) Multižanrovske knjige „Fusnota“ (1994) „30 plus 18“ (2005) „Rimski dnevnik, priče i jedan roman“ (2008) „Ljubavna pisma i druge lekcije“ (2013) „Mali glosar kreativnog pisanja“ (2015) „Od Čampar bara do kasine Valadije“ (2018)