Features: Imate moj snimak na youtube... Widely Use - Perfect for finding metal objects and anywhere that hidden metal needs to be detected. Designed to Find Metal - Search gold & silver jewelry, coins and other metal in the ground. Easy-to-use Operation - This metal detector is tailor-made for inexperienced metal finder and suitable for children. Adjustable Sensitivity - Easy to control the detector`s sensitivity level with sensitive control. Adjustable Volume - Adjust the volume level of speaker when searching to find missing or lost coins, pieces of jewellery and other metal objects. Detection Indication - Audio alert and LCD display indicate the detection of metal. Waterproof Search Coil - You can use the metal detector in the shallow water with waterproof search coil. Color: Black Material: ABS Plastic Detector Diameter: 6.10inch Detect Objects: Metal(Iron nail, iron covering, aluminum ring, small aluminum product, coins, gold, bronze, silver) Detection Mode: All Metal Operating Frequency: 55.2KHZ Operating Current: Standby 20mA, Max 70mA Operating Voltage Range: 7V-9V Detection Indication: LCD Display, Sound Mode Sensitivity: One Coin: 10mm, Stepless Adjustable Detection Depth: 10-100cm (Depends on the target area you detect) Battery: 1 * 6F22 9V Battery (Not Included) Application: Looking for Coins, Silver & Gold, Detecting All Kinds of Metal, Scientific Education, Parents-and-Kids Activity, Simple Metal Detection Operating Temperature: -15~45° / 5~113° Storage Temperature: -20~60° / -4~140° Item Size: 19 * 15.5 * 67cm / 7.48 * 6.10 * 26.38in Item Weight: 390g / 13.74oz Package Size: 40 * 18.5 * 6.5cm / 15.75 * 7.28 * 2.56in Package Weight: 555g / 19.54oz Note: The search coil is waterproof, but the control housing is not waterproof. Package List: 1 * Metal Detector Main Unit with Search Coil 1 * Connecting Rod 1 * Armrest 1 * User Manual

Metal detektor I lokatror plemenitih metala,izlazak na teren.. Srbija a i sire

Navedena cena je po pakovanju za Noćne naocare Detektor metala - proverite porukom dal imam na stanju. Sve je novo i original. Imam više komada. Zaista radi detektor metala. A spijunske naocari imaju svetla i uvelicavajuca sociva. Za vaseg malog detektiva ;) Pitajte koji set je na stanju pre kupovine.

_EE001 _____________________________________________________ http://www.kupindo.com/Clan/novicvrle/SpisakPredmeta http://www.limundo.com/Clan/novicvrle/SpisakAukcija _____________________________________________________ Metal detektor TX-610, Meterk MT-6100, Meterk TX610 #2 # Ispravno i testirano ! # Kvalitetan digitalni metal detektor, idealan za pronalaženje kovanica (na slikama imate kako `vidi` srebrnih 20dinara iz 1938 i modernih običnih 20dinara) # Ima veoma dobru diskriminaciju, šta ga čini pogodnim za rad u urbanim sredinama gde ima puno otpadnog metala # Osetljivost mu nije jača strana pa nije za sitne predmete, npr. grumenčiće zlata od gram-dva, ali to ne znači da ih neće pronaći # Puno opcija koje pomažu traženju specifičnog cilja, memorija diskriminacije po uzorku, ručno selektovanje diskriminacije, višetonska diskriminacija i sl. # Vodo-nepropusni kalem (ne i sam uredjaj) # Pozadinsko osvetljenje ekrana # Kompletna sklopivost ga čini veoma zgodnim za nošenje # Koristi dve 9V baterije (baterije NE idu u setu) - uz doplatu Vam mogu ponuditi dve nove 9V LiPO punjive baterije preko USB porta (koristim lično takve) # Priključak za slušalice za rad bez uznemiravanja (slušalice NE idu u setu) - uz doplatu VAM mogu ponuditi odgovarajuće nove slušalice # Na jednoj od slika imate tehničke karakteristike Kupac dobija metal detektor sa poslednje slike (zaštitna folija je još na ekranu), BEZ baterija i slušalica! Ostale slike su od komada koji lično koristim. Zumirajte sve slike, pogledajte detalje! Pitajte šta Vas zanima, pre kupovine!

Na prodaju nov, nekoriscen pinpointer metal detektor. Koristi bateriju od 9v (koristiti kvalitetne alkalne baterije). Sitne predmete detektuje na 3-4cm a vece 5-15cm. U paketu ide sve sa slike.

Oxote mit metal detektor

Ko kaže da Sajam nauke mora da se završi? Ako volite da sami pravite zanimljive naprave, ova knjiga mora da se nađe na ekranu vašeg radara. Tu ćete pronaći deset zabavnih projekata koji se bave svetlošću, zvukom ili vibracijama – neobičan mikrofon, naprave na daljinsko upravljanje, igračke koje govore i drugo. Za sve njih su date potpune liste delova i alata, bezbednosne smernice i šeme za ožičavanje. Naučite kako da: • bezbedno rukujete elektronskim komponentama • čitate šeme kola • otkrivate greške u kolima pomoću multimetra • pravite spravice koje aktivira svetlost • upotrebite detektor pokreta • pretvorite elektromagnetne talase u zvuk Ova knjiga vam pruža sjajnu priliku da se zabavite i istovremeno upoznate elektroniku ili da proširite svoje elektronske horizonte. Za razliku od knjige Elektronika za neupućene, koja se može smatrati prvim delom ove knjige i u kojoj su detaljno objašnjene osnove elektronike, komponente i tehnike koje se koriste u elektronici, knjiga Elektronski projekti za neupućene namenjena je praktičnoj primeni svih tih znanja pri izradi zanimljivih projekata. Sadržaj Uvod Poglavlje 1: Istraživanje sveta elektronskih projekata Poglavlje 2: Bezbednost na prvom mestu Poglavlje 3: Popunjavanje vašeg elektronskog arsenala Poglavlje 4: Pregled potrebnih znanja Poglavlje 5: Kako učiniti da svetla zaigraju uz muziku Poglavlje 6: Fokusiranje zvuka pomoću paraboličnog mikrofona Poglavlje 7: Mrmljajući Merlin Poglavlje 8: Plovidba po radio-talasima Poglavlje 9: Zastrašujuće tikve Poglavlje 10: Ples delfina Poglavlje 11: Upravljanje modelom vozila pomoću infracrvenih zraka Poglavlje 12: Zgodan mali detektor metala Poglavlje 13: Oštrooki Ostoja sledi trag Poglavlje 14: Čuvar kauča Poglavlje 15: Deset (i kusur) dobrih dobavljača delova Poglavlje 16: Deset odličnih izvora informacija iz oblasti elektronike Poglavlje 17: Deset izvora specijalizovanih informacija iz oblasti elektronike Rečnik termina Indeks O autorima Earl Boysen, inženjer sa 20 godina iskustva u industriji računarskih čipova, piše o elektronici na Web lokaciji www.buildinggadgets.com. Nancy Muir je napisala više od 50 knjiga iz oblasti tehnologije i poslovanja.

Opis Ko kaže da Sajam nauke mora da se završi? Ako volite da sami pravite zanimljive naprave, ova knjiga mora da se nađe na ekranu vašeg radara. Tu ćete pronaći deset zabavnih projekata koji se bave svetlošću, zvukom ili vibracijama – neobičan mikrofon, naprave na daljinsko upravljanje, igračke koje govore i drugo. Za sve njih su date potpune liste delova i alata, bezbednosne smernice i šeme za ožičavanje. Naučite kako da: • bezbedno rukujete elektronskim komponentama • čitate šeme kola • otkrivate greške u kolima pomoću multimetra • pravite spravice koje aktivira svetlost • upotrebite detektor pokreta • pretvorite elektromagnetne talase u zvuk Ova knjiga vam pruža sjajnu priliku da se zabavite i istovremeno upoznate elektroniku ili da proširite svoje elektronske horizonte. Za razliku od knjige Elektronika za neupućene, koja se može smatrati prvim delom ove knjige i u kojoj su detaljno objašnjene osnove elektronike, komponente i tehnike koje se koriste u elektronici, knjiga Elektronski projekti za neupućene namenjena je praktičnoj primeni svih tih znanja pri izradi zanimljivih projekata. Sadržaj Uvod Poglavlje 1: Istraživanje sveta elektronskih projekata Poglavlje 2: Bezbednost na prvom mestu Poglavlje 3: Popunjavanje vašeg elektronskog arsenala Poglavlje 4: Pregled potrebnih znanja Poglavlje 5: Kako učiniti da svetla zaigraju uz muziku Poglavlje 6: Fokusiranje zvuka pomoću paraboličnog mikrofona Poglavlje 7: Mrmljajući Merlin Poglavlje 8: Plovidba po radio-talasima Poglavlje 9: Zastrašujuće tikve Poglavlje 10: Ples delfina Poglavlje 11: Upravljanje modelom vozila pomoću infracrvenih zraka Poglavlje 12: Zgodan mali detektor metala Poglavlje 13: Oštrooki Ostoja sledi trag Poglavlje 14: Čuvar kauča Poglavlje 15: Deset (i kusur) dobrih dobavljača delova Poglavlje 16: Deset odličnih izvora informacija iz oblasti elektronike Poglavlje 17: Deset izvora specijalizovanih informacija iz oblasti elektronike Rečnik termina Indeks O autorima Earl Boysen, inženjer sa 20 godina iskustva u industriji računarskih čipova, piše o elektronici na Web lokaciji www.buildinggadgets.com. Nancy Muir je napisala više od 50 knjiga iz oblasti tehnologije i poslovanja. Naslov: Elektronski projekti za neupućene Izdavač: Mikro knjiga Strana: 368 (cb) Strana u boji: 8 Povez: meki Pismo: latinica Format: 16,2 x 23,5 cm Godina izdanja: 2009 ISBN: 978-86-7555-343-4 Naslov originala: Electronic Projects For Dummies Izdavač originala: Wiley Naslov originala: Electronic Projects For Dummies Izdavač originala: Wiley

Opis Ko kaže da Sajam nauke mora da se završi? Ako volite da sami pravite zanimljive naprave, ova knjiga mora da se nađe na ekranu vašeg radara. Tu ćete pronaći deset zabavnih projekata koji se bave svetlošću, zvukom ili vibracijama – neobičan mikrofon, naprave na daljinsko upravljanje, igračke koje govore i drugo. Za sve njih su date potpune liste delova i alata, bezbednosne smernice i šeme za ožičavanje. Naučite kako da: • bezbedno rukujete elektronskim komponentama • čitate šeme kola • otkrivate greške u kolima pomoću multimetra • pravite spravice koje aktivira svetlost • upotrebite detektor pokreta • pretvorite elektromagnetne talase u zvuk Ova knjiga vam pruža sjajnu priliku da se zabavite i istovremeno upoznate elektroniku ili da proširite svoje elektronske horizonte. Za razliku od knjige Elektronika za neupućene, koja se može smatrati prvim delom ove knjige i u kojoj su detaljno objašnjene osnove elektronike, komponente i tehnike koje se koriste u elektronici, knjiga Elektronski projekti za neupućene namenjena je praktičnoj primeni svih tih znanja pri izradi zanimljivih projekata. Sadržaj Uvod Poglavlje 1: Istraživanje sveta elektronskih projekata Poglavlje 2: Bezbednost na prvom mestu Poglavlje 3: Popunjavanje vašeg elektronskog arsenala Poglavlje 4: Pregled potrebnih znanja Poglavlje 5: Kako učiniti da svetla zaigraju uz muziku Poglavlje 6: Fokusiranje zvuka pomoću paraboličnog mikrofona Poglavlje 7: Mrmljajući Merlin Poglavlje 8: Plovidba po radio-talasima Poglavlje 9: Zastrašujuće tikve Poglavlje 10: Ples delfina Poglavlje 11: Upravljanje modelom vozila pomoću infracrvenih zraka Poglavlje 12: Zgodan mali detektor metala Poglavlje 13: Oštrooki Ostoja sledi trag Poglavlje 14: Čuvar kauča Poglavlje 15: Deset (i kusur) dobrih dobavljača delova Poglavlje 16: Deset odličnih izvora informacija iz oblasti elektronike Poglavlje 17: Deset izvora specijalizovanih informacija iz oblasti elektronike Rečnik termina Indeks O autorima Earl Boysen, inženjer sa 20 godina iskustva u industriji računarskih čipova, piše o elektronici na Web lokaciji www.buildinggadgets.com. Nancy Muir je napisala više od 50 knjiga iz oblasti tehnologije i poslovanja. Naslov: Elektronski projekti za neupućene Izdavač: Mikro knjiga Strana: 368 (cb) Strana u boji: 8 Povez: meki Pismo: latinica Format: 16,2 x 23,5 cm Godina izdanja: 2009 ISBN: 978-86-7555-343-4 Naslov originala: Electronic Projects For Dummies Izdavač originala: Wiley Naslov originala: Electronic Projects For Dummies Izdavač originala: Wiley

dobro očuvana, ima podvučenih rečenica ograde geofoni ultrazvučni uređaji vibracioni senzori mikrotalasni uređaji fotoeletrični efekat radio detekcija provale laserski uređaji javljači požara javljači dima protivdiverzantsak zaštita eksplozivi metal detektori ,,,

Jako lepo očuvano bez mana Omot se vidi na slikama SARAJEVO DISK LP 3585 ROCK, POP-ROCK, SYNTH-POP A1.STUDENT PSIHOLOGIJE A2.AMELA A3.ISTINA LJUBAV I LAZI A4.U POMOC B1.PLESITE SVI B2.TI NISI DIJETE B3.SVE ZBOG LJUBAVI B4.PRODANE DUSE Detektor laži bila je sarajevska grupa koju je osnovao Shefqet Hoxha-Sheki, bivši basista Vatrenog poljupca i kasnije grupe Carski rez, koju je također bio osnovao. Iako je Hoxha svirao teški metal i rock u grupi Carski rez, odustaje od tog pravca. On je 1985. godine osnovao grupu Detektor laži i okreće se više nježnijim tonovima soula, sevdaha i popa. Zajedno sa Sinanom Alimanovićem iz Indeksa, (klavijature), Narcisom Lalićem, bivšim vokalom Teške industrije, Draganom Nikačevićem (bubnjevi) snima prvi i jedini album ove grupe sa istim imenom - Detektor Laži koji će se pojaviti 1985. godine. Sinan Alimanović je producirao album, a sam Hoxha je komponovao muziku. Tekstove su napisali Damir Arslanagić i Mirsad Buljina. Njihov jedini veliki hit bio je Student psihologije, koji je sredinom 1980-tih držao visoko mjesto na top listama radio stanica u Bosni i Hercegovini.

Vatreni Poljubac ‎– Oh, Što Te Volim, Joj! Hard Rock / Heavy Metal Sarajevo Disk / 1978 / Made in Yugoslavia Prvi album grupe, sa fabričkim brojem 0001! Nažalost, prethodni vlasnici su se potpisali na omotu, ali ploča nigde ne preskače. Stanje ploče/unutrašnjeg omota/omota: 4/3/3. Po potrebi tražite još fotografija. A1 Oh, Što Te Volim, Joj! A2 Nek Se Zna A3 Nostalgija A4 Sedam Dana Ja Ljubio Nisam B1 Oh! B2 Ja Sviram Rock`n`Roll B3 Diskomanija B4 Baj, Baj, Moja Malena Vokal, Gitara: Milić Vukašinović (Bijelo Dugme) Bas: Šefćet Hodža (Divlje Jagode, Carski Rez, Rezonansa, Detektor Laži) Bubnjevi: Perica Stojanović (Indexi, Jutro, Ambasadori)

Detalji predmeta Stanje Polovno Dynamics of European nuclear disarmament, alva myrdal and others The Dynamics of European Nuclear Disarmament Rudolf Bahro, Alva Myrdal Spokesman for European Nuclear Disarmament and the Bertrand Russell Peace Foundation, 1981 - 306 страница A unique contextual perspective on the nuclear arms race organized in three parts: The Arms Race in Context, European under Threat: The Seeds of Resistance and Detente and European Nuclear Disarmament. European Nuclear Disarmament Ken Coates London Bulletin, Издања 1-2 Bertrand Russell Peace Foundation The Just Society University of Bradford, Bertrand Russell Peace Foundation Czechoslovakia & Socialism Ernest Mandel Deutscher on the Chinese Cultural Revolution Isaac Deutscher The War on Terror Runs Amok Ken Coates Malaya: The Making of a Neo-colony, Том 1 Bertrand Russell Peace Foundation Садржај Foreword 9 Its History Its Implications 31 European Security in the Eighties 57 Ауторска права Чести термини и фразе accept achieve action agreements alliance allies already American armaments arms control arms race attack balance become begin bomb called concern considerable continued countries course crisis cruise missiles danger debate December decision defence deployed deployment détente deterrence direction disarmament discussion East economic effect efforts established Europe European existing fact forces foreign Germany given Government greater important increase initiatives interests issue Italy least less limited LRTNF major means ment military modernisation Moscow movement mutual NATO necessary negotiations Nordic Norway nuclear disarmament nuclear weapon free officials Party peace perhaps Pershing plans political position possible present problems proposal question range regard region relations response result SALT side situation Soviet Union steps strategic strike superpowers territory theatre threat tion Treaty United West Western zone nuklearno doba, nuklearni rat, atomski rat, atomska bomba Nuklearni rat Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije Idi na navigacijuIdi na pretragu Interkontinentalni balistički projektil Titan II koji je nosio bojevu glavu W53 snage 9 Mt , jedno od najjačih nuklearnih oružja u arsenalu SAD za vrijeme hladnog rata. Ramses II at Kadesh.jpgGustavus Adolphus at the Battle at Breitenfeld.jpgM1A1 abrams front.jpg Rat Vojna historija Ere Prahistorija · Antika · Srednji vijek Barut · Industrija · Moderna Ratište Informacije · Kopno · More · Svemir · Zrak Bojišta Arktik · Cyberspace · Džungla Grad · Pustinja · Planina Oružja Artiljerija · Biološki rat · Konjica ·Kemijski Elektronski · Pješadija · Mehanizirani · Nuklearni Oklopni · Podmornice· Specijalni Radiološki · Skije Taktike Amfibijska · Asimetrična · Fortifikacija · Gerila Invazija · Iscrpljivanje · Konjička · Konvencionalno Manevar · Nekonvencionalna ·Opsada ·Prsa u prsa Sadejstvo · Rovovska · Totalna Strategija Ekonomska · Strategija · Operatika Organizacija Lanac komandiranja · Formacije Činovi · Jedinice Logistika Oprema · Materijal · Linija snabdijevanja Pravo Vojni sud · Ratni zakoni · Okupacija Tribunal · Ratni zločin Vlada i politika Regrutiranje · Coup d'état Vojna diktatura · Ratno stanje Militarizam · Vojna vlada Vojne studije Vojna akademija · Vojna nauka Polemologija · Filozofija rata Mirovne i studije konflikta Popisi Autori · Bitke · Građanski ratovi Komandanti · Invazije · Operacije Opsade · Prepadi · Taktike · Teoretičari Ratovi · Ratni zločini · Ratni zločinci Oružja · Pisci Nuklearni ili atomski rat je rat u kome se koristi nuklearno oružje. U cijelopj historiji nuklearnog oružja, ono je korišteno samo dva puta u doba rata (v. atomski napad na Hiroshimu i Nagasaki), i to samo od jedne zaraćene strane, Sjedinjenih Država. Danas se pod tim izrazom smatra i svaki oružani sukob u kome su zaraćene strane opremljene nuklearnim oružjem. Eksterni linkovi Commons-logo.svg Nuklearni rat na Wikimedijinoj ostavi The Effects of Nuclear War (1979) — handbook produced by the United States Office of Technology Assessment (hosted by the Federation of American Scientists) Nuclear War Survival Skills (1979/1987) — handbook produced by Oak Ridge National Laboratory (use menu at left to navigate) Nuclear News at HavenWorks.com 20 Mishaps That Might Have Started Accidental Nuclear War by Alan F. Philips, M.D. US Doctrine for Joint Nuclear Operations Nuclear Files.org Interactive Timeline of the Nuclear Age Iranian Nuclear Timeline DeVolpi, Alexander, Vladimir E. Minkov, Vadim A. Simonenko, and George S. Stanford. 2004. Nuclear Shadowboxing: Contemporary Threats from Cold War Weaponry, Vols. 1 and 2. Fidlar Doubleday. Hand grenade.svg Ovaj članak o vojnoj temi je u začetku. Možete pomoći Wikipediji tako da ga proširite. [sakrij]vru Nuklearna tehnologija Nuklearna nauka Nuklearna fizika Nuklearna hemija Nuklearni materijali Nuklearno gorivo Plodni metali Obogaćeni uran Osiromašeni uran Plutonijum Torijum Tricijum Deuterijum Helijum-3 Uranijum Nuklearna energija Nuklearni otpad Aktinoidi Fuzijska energija Budući energetski razvoj Nuklearna elektrana Nuklearna energija Inercijalna fuzijska elektrana Vodeni reaktor pod pritiskom Vodeni reaktor pod vrenjem Reaktor četvrte generacije Brzooplođavajući reaktor Brzi neutronski reaktor Magnoks reaktor Napredni reaktor sa plinskim hlađenjem Brzi reaktor sa plinskim hlađenjem Reaktor sa otopljenom solju Reaktor sa hlađenim tekućim metalom Reaktor sa hlađenim olovom Brzi reaktor sa hlađenim natrijumom Superkritični vodeni reaktor Reaktor vrlo visoke temperature Reaktor šljunčanog dna Integralni brzi reaktor Nuklearna propulzija Nuklearna termalna raketa Radioizotopski termoelektrični generator Nuklearna medicina Pozitronska emisiona tomografija Radioterapija Tomoterapija Protonska terapija Brahiterapija Merni instrumenti Jonizaciona komora Gajger-Milerov brojač Vilsonova komora Scintilacioni brojač Proporcionalni brojač Komora na mehuriće Višeanodni proporcionalni brojač Komora na iskre Poluvodički detektor Detektori rendgenskog i gama zračenja Detektori niskoenergijskih nabijenih čestica Neutronski detektori Neutrino detektori Detektori visokoenergijskih nabijenih čestica Nuklearna oružja Istorija nuklearnog oružja Nuklearni rat Trka u nuklearnom naoružanju Dizajn nuklearnog oružja Efekti nuklearnih eksplozija Nuklearno testiranje Nuklearna dostava Nuklearna proliferacija Popis država sa nuklearnim oružjem Popis nuklearnih testova Rasprava Rasprava o nuklearnoj energiji Kategorije: Ratna vještina, članci u začetkuRatNuklearno oružje

Sadržaj Uvod I DEO, 17 1. SAVREMENI I POTENCIJALNI METODI U FORENZICI, 19 2. PRIMENA KOHERENTNIH ELEKTROMAGNETNIH ZRAČENJA U OPTIČKOM DIJAPAZONU U FORENZIČKIM NAUKAMA, 27 3. METODE EKSPERIMENTALNE FIZIKE, 31 Materijalinekristalnestrukture, 31 Primena spontanog Rayleighevog i Brillouinovog rasejanja, 31 Intenzitet Brillouinovih komponenti. Polarizacija komponenata, 33 Merenje brzine zvuka i relaksacionih frekvencija, 33 Spontano Ramanovo rasejanje, 36 Tehnike merenja iprečišćavanja, 37 Laserska spektroskopija atoma i molekula, 39 4. LINEARNI I NELINEARNI FENOMENI, 43 Uvodni pojmovi za nove elektromagnetne i elektrooptičke fenomene koji su sa laserima dobili eksperimentalnu potvrdu, 43 Nelinearni optički efekti i transformacija laserskog zračenja, 44 5. METODE ZA ISPITIVANJE PLAZME POMOĆU LASERA Karakteristike laserskih snopova od interesa za plazmu, Optička svojstva plazme, 54 Dijagnostika plazme pomoću rasejanja lasera, 55 Rasejanje na slobodnom elektronu, 55 Rasejanje zračenja plazmom, 56 Thomsonovo rasejanje u plazmi, 58 Određivanje parametara plazme kada preovladava rasejanje na slobodnom elektronu, 59 Kolektivno rasejanje, 59 Uticaj magnetnog polja na rasejanje, 61 Granice merljivosti metoda rasejanja, 63 Eksperimentalni uređaj, 63 Visokotemperaturna plazma, 63 Merenja rasejanjem plazme sa cw laserima, 65 Određivanje parametara plazme po spektrima rasejanog zračenja, 66 Primena holografske interferometrije – HI za dijagnostiku plazme, 68 Plazmotroni i drugi uređaji sa laserskim plazmama, 73 Uticaj parametara snage i stabilnost HCN lasera, 76 6. NELINEARNA OPTIKA I VIŠEFOTONSKI EFEKTI Savremene spektroskopije – linearne, nelinearne i efekti nelinearne optike od interesa za razvoj novih metoda, 79 Mikroskopija sa višim harmonicima, 83 Mikroskopija na bazi drugog harmonika SHIM, 83 Optička mikroskopija, 85 7. STIMULISANO RAMANOVO RASEJANJE, 87 Ramanovo rasejanje u benzenu, 90 Opis stimulisanog Ramanovog rasejanja formalizmom vezanih talasa, 91 Ramanovo rasejanje viših redova, 98 Eksperimentalni rezultati i primena stimulisanog ramanovog rasejanja, 100 a) Ramanovo rasejanje u sredini sa samofokusiranjem, 100 b) Indukovano rasejanje u sredini bez samofokusirnja, 101 c)Antistoksove iviše komponente rasejanja, 102 d) Stoksove i antistoksove komponente više rasejanja, 103 8. STIIMULISANA RASEJANJA SVETLOSTI, 105 Indukovano rasejanje Brillouina / Mandelstamm – Brillouina, 105 Rasejanje Brillouina u tečnostima, 105 Stimulisana temperaturna rasejanja Brillouina i Rayleigha, 109 Indukovano rasejanje krila Rayleigha, 112 Drugi tipovi indukovanog rasejanja svetlosti, 115 9. GENERACIJA DRUGOG HARMONIKA, 117 Tenzor nelinearne dielektrič ne propustljivosti-konstante, 118 Fizička priroda nelinearnih koeficijenata, 119 Uticaj magnetnog polja na rasejanje, 61 Granice primenljivosti metoda rasejanja, 63 Eksperimentalni uređaj, 63 Visokotemperaturna plazma, 63 10. UVOD U MATRIčNU OPTIKU I PRIMENA, 125 Matrični metodi u paraksijalnoj optici, 125 Matrica pomeraja T, 127 Matrica prelamanja R, 128 Tanko sočivo, 129 Dobijanje totalne matrice M, 131 Matrični opis svojstava optičkog sistema, 132 ABCD Matrica, 135 II DEO, 139 1 DTA I DRUGE FIZIčKO-HEMIJSKE METODE ZA UTVRÐIVANJE GENEZE EKSTAZIJA I DRUGIH NARKOTIčKIH MATERIJALA, 141 1.1. Mehanizam delovanja ekstazija, 145 1.2. Eksperimentalni deo, 148 2. LASERSKI ATOMIZATOR I U ANALITIčKOJ SPEKTROSKOPIJI, 153 2.1. Laseri u atomskoj apsorpcionoj i fluorescentnoj spektroskopiji, 155 2.1.1. Tipovilasera, 155 2.1.2. Režimi rada, 157 3. KVANTIFIKACIJA VIZUELNIH INFORMACIJA, 165 3.1.Vizuelne informacije, 174 3.1.1.Kvantifikacija morfoloških svojstava, 175 3.2. Primena metodologije na ispitivanju adhezivnosti materijala, 175 4. MULTIFRAKTALNA ANALIZA MONOHROMATSKE SLIKE, 189 4.1. Detekcijaivica CANNY-evimdetektorom, 189 4.2. Osnovi multifraktalne teorije, 191 4.2.1. Osnovni koncept multifraktalne teorije, 192 4.3.Multifraktalna segmentacija slike, 194 4.3.1. Definisanje mera, 194 4.3.2. Detekcija ivica–α eksponent, 195 4.3.3. Hausdorff-ov f(α)spektar, 198 4.3.4. Detekcija ivica, tekstura i površi – f (α) spektar, 200 4.4. Modifikacija multifraktalne analize prilagođena isticanju mikrokalcifikacija u digitalnom mamogramu, 203 4.5. Eksperimentalni rezultati, 205 4.5.1. Prvi primer, 205 4.5.2. Drugi primer, 205, 5. ETALONIRANJE ATOMSKIH APSORPCIONIH I FTIR/NIR SPEKTROFOTOMETARA U UV/VIS I NIR/IR DELU SPEKTRA OPTIčKOG ZRAčENJA, 209 5.1. Etaloniranje apsorpcionih spektrofotometara, 209 5.1.1. Predmetiprimenaetaloniranja, 209 5.1.2. Tok i sadržaj procedure (opis aktivnosti), 211 5.1.3. Analiza merne nesigurnosti i određivanje rezultata merenja sa praktič nim primerom, 214 5.1.4. Etaloniranje atomskih apsorpcionih spektrofotometara, 216 5.1.5. Etaloniranje FTIR/FTNIR (Fourier transform infrared/ Fourier transform near infrared spectroscopy) spektrofotometara, 225 5.1.6.Analiza merne nesigurnosti i određivanje rezultata merenja sa praktič nim primerom, 230 6. JEDAN METOD LASERSKE FORENZIČKE DETEKCIJEI APARATURE, 233 6.1. Nekoliko stavova, 233 6.2. Tehnički aspekt pronalaska, 235 6.2.1. Osnove, 235 6.2.2. Kratak opis uređaja, 237 6.2.3. Detaljan opis metodeuređaja, 237 6.2.4. Drugi uređaj sa laserom, 238 6.2.5. Podaci o nalazima na otiscima prstiju pomoću lasera, 242 7. OPTIčKI SENZORI U SPOJU BIOLOGIJE,HEMIJEI ELEKTRONIKE, 245 7.1. Optički senzori–princip rada, 245 7.1.1. Optički izvor isvetlosti, 246 7.1.2. Optički prijemnici svetlosti, 250 7.1.3. Optičko vlakno kao senzor (medijum prenosa), 251 7.2. Optički biosenzori, 255 7.3. Neki načini primene optičkih vlakana u biosenzorima, 256 7.3.1. Ooptičkim bandlovima, 259 7.3.2. Optičko sprezanje fiberoptičkih snopova i rezolucija, 264 8. TERMOVIZIJSKI NIŠAN, 267 8.1. Glavne konture jednog termovizijskog nišana, 267 8.2. Implementacija senzora nišana u digitalne video mreže, 271 9. OPASNOSTI I PROPISI – POŽARI I EKSPLOZIJE, 279 9.1. Mere zaštite, 283 9 9.2. Eksplozije i požari, 287 III DEO, 291 1. PRILAZI KRIPTOGRAFIJI, 293 Istorijakriptovizija.Opšti pojmovi i definicije, 294 Podela kriptografije, 295 Kriptografski sistemi, 295 2. BIOMETRIJSKE METODE ZA IDENTIFIKACIJU LJUDI, 299 Uvod, 299 Geometrija ruke, 301 Oko–mrežnjača i dužica, 301 Lice, 301 Glas, 302 Rukopis, 302 Nokti, 302 Otisciprstiju, 303 Biometrija na granici, 303 Scenario o biometriji 2016, 304 Osnovni biometrijski koncepti, 304 Biometrijske tehnologije, 306 Tehnologije i arhitektura biometrijskih sistema, 308 Medicinski aspekti biometrije, 309 Direktna medicinska implikacija, 309 Indirektne medicinske implikacije, 310 Poređenje i univerzalnost biometrijskih postupaka, 311 Poređenje karakteristika, 312 Tačnost, 312 Protok, propusnamoć podataka, 313 Tržišta i cene, 314 Održavanje sistema, 315 Više o otiscima prstiju, računarskoj obradi i definicijama, 315 Računarska obrada i klasifikacija slike, 315 Biometrijski podaci, 316 Biometrijski uzorak, 316 Biometrijski sistem, 316 Poređenje, 317 3. OPTIČKI KORELATORI, 321 Slučaj I Identične slike, 322 Slučaj V Višestruke slike, 323 4. OPTIč KEMEMORIJE.PRORAČUN HOLOGRAFSKE MEMORIJE, 325 Glavne stavke zapisa, 328 Izbor lasera i materijala fotosloja za zapis holograma, 330 Proračun karakteristika holograma, 332 5. OSNOVE I PRIMENE NEURONSKIH MREŽA, 335 Uvod, 335 Definicija neuronske mreže, 335 Tipovi neuronskih mreža, 338 Teorijske osnove celularne neuronske mreže, 338 Konstrukcija celularne neuronske mreže, 340 Primene neuronskih mreža, 342 Kratka istorija neuronskih mreža, 344 6. KLASTEROVANJE POMOĆU VEŠTAČKIH NEURONSKIH ILI NEURALNIH MREŽA, 347 1. Neuroračunarstvo, 347 1.1. Veštačke neuronske mreže, 348 1.2. Povezivanjeveštač kihneurona, 348 1.3. Osobine veštačkih neuronskih mreža, 349 1.4. Klasifikacija veštač kih neuronskih mreža, 351 1.5. Aktivacione funkcije ili transfer funkcije – funkcije prenosa, 354 1.6. Glavne primene veštač kih neuronskih mreža, 356 1.7. Neuroračunar – realizacija veštačke neuronske – neuralne mreže, 360 2. Kohonenove mape obeležja – mreže sa samoorganizacijom, 361 2.1. Bočna – lateralna povratna sprega i klasteri aktivacije, 362 Primer, 363 2.2. Pojednostavljenje procesa računanja, 365 2.3. Očuvanje topologije u procesu samoorganizacije, 365 2.4. Mere sličnosti vektora, 366 Korelacija, 367 Euklidovo rastojanje, 367 Metrika Minkovskog, 368 2.5. Dvodimenzionalni sistem sa samoorganizacijom, 368 2.6. Matematička definicija rezultata uređenja, 370 2.7. Testiranje Rezultata Samoorganizacije, 371 2.8. Automatsko izdvajanje dimenzija obeležja, 371 2.9. Algoritam obučavanja mape samoorganizacije, 372 7. DIJAGNOSTIČKE METODE ZASNOVANE NA OPTIČKOJ BISTABILNOSTI SA POTENCIJALNOM PRIMENOM ZA PRECIZNO MERENJE KOEFICIJENTA APSORPCIJE, 375 UVOD, 375 Teorijski prilaz, 375 Aparatura i metod merenja, 376 Eksperimentalni rezultati, 379 Optička bistabilnost i primena u kvantnoj elektronici, 380 8. DIGITALNA MULTIMEDIJALNA FORENZIKA, 383 Geometrijski bazirana forenzika slike, 385 9. OSNOVE ZAŠTITE PODATAKA U SISTEMU STORAGE, 387 1.1. Konsolidacija skladištenja podataka, 388 1.2. Tehnologija skladištenja podataka, 390 1.3. Konektivnost, 391 1.4. RAID nivoi, 393 Paritydisk, 400 1.5. DAS–Direct Attached Storage, 401 1.6. SAN–Storage Area Network, 402 1.7. NAS–Network Attached Storage, 404 NAS implementacije, 406 1.8.IPSAN i Native iSCSI, 407 10. LITERATURA, 411 Uvod Oblast forenzike zahteva specifične tehnike kontrole, ispitivanja, praćenja i ocene kvaliteta i kvantiteta materijala, sa visokim stepenom pouzdanosti rezultata, često i sa malim količinama uzoraka. Tehnike zapisa, čuvanja i obrade podataka imaju mnogo dodirnih tačaka u domenu optike. Laserska tehnika, koja predstavlja sigurnu podršku nedestruktivnim tehnikama ispitivanja materijala, "olakšala" je primenu optičkih metoda, a razvijen je i niz novih metoda koherentne optike, koji se odvijaju u kategorijama, koje kreću od kontinualnih do najkraćih postojećih impulsa elektro-magnetnog zračenja u području attosekunde i zeptosekunde. U monografiji će biti razmotrene izabrane tehnike zasnovane na metodima primene visoko-koherentnih osobina, ali i metode na bazi nelinearnih fenomena. Biće razmotrena interdisciplinarna sprega više naučnih metoda, koja omogućava indirektno merenje veličina, što je mnogo teže realizovati "neoptičkim" i "nelaserskim metodama". Postoje laseri i laserski sistemi za forenziku, i druge oblasti, njihovi patenti sistema vezanih direktno za forenzičke i druge primene. Mnogo spektroskopija, linearnih i nelinearnih, se koristi u detekciji tragova metala, organskih materijala, koje ne mogu bez lasera. Jedna od podela bi bila vezana za procese: 1. rasejanje i mogućnosti u biološkim i neorganskim zadacima, 2. u detekciji materijala (Raman, LIBS), 3. u detekciji veličina makročestica (Rayleigh, Mie) 4. u detekcij i povreda prekida vlakna,materijala,makroskopske i mikroskopske veličine, uslovno. Pored rašejanja, biće razmatrane tehnike za analize slike, turbidimetriju, nefelometriju, fluorescenciju i ostale laserske tehnike u analizi krvi, protoka, grupa ćelija. . . Selekcija izotopa, tragovi ugljenika i poreklo, imaju veze sa metodama ispitivanja tragova i ruda, zemlje i različitim energetskim procesima. Današnji instrumentarijum se ne može zamisliti bez Röntgena (aparata) i druge aparature za eksploziv u tragovima, Röntgena za ispitivanje tečnosti, skenera za robu i poštu, vozila za gašenje požara. Govoriće se o: 1. vrstama lasera, 2. LAMMA kombinacijama "time of flight sistema" i elektronske mikroskopije, 3. nelinearnoj optici i njenim primenama, 4. paraleli:medicina/umetnost,forenzika razvijana u humanom pravcu... Posebno su interesantna paralelna istraživanja na temu kvantnihračunara zasnovanih na nuklearnim i optičkim fenomenima, uopšte. Mnoge tematike su ujedinjene na putu smanjenja dimenzija računara, od kada se o tome priča. Kubiti, koherentnost i mnogo drugih pojmova se meša danas. Važna tematika obuhvatiće aktivne sisteme i bezbednosno inženjerstvo. Karakteristični slučajevi havarija značajnih objekata i konstrukcija, nažalost, su postojali i postoje i služe za eksperimentalne provere modela o pretpostavkama za havarije, koje bi se mogle izbeći. Traženje korelacija sa njima, može da posluži za izbegavanje unapred predviđenih katastrofa. Sistemi vezani za udobnost i bezbednost drumskih i šinskih vozila, nalaze mesta i u građevinarstvu. Granice povratne sprege se primenjuju sa novim parametrima aktivnih sistema. Tu su i aktivno upravljanje vibracijama (oscilacijama), visećim mostovima, bukom, jaki vetrovi, povremeni udari vazdušnih masa, seizmička pomeranja tla. Tu su i kritični režimi, raznih prilaza i kategorija. Aktivan odziv se mora obezbediti da produži i delimično funkcionisanje. Tako se konstituiše u najširem smislu bezbednosno inženjerstvo. Dolazi se do novog načina konstruisanja objekata i sistema i konstrukcija najviših dinamičkih mogućnosti upravljanja havarijom u cilju sprečavanja još težih oblika, katastrofalnih razmera. Zaštiti od požara i ostalim vidovima zaštite u razvijenim zemljama se posvećuje velika pažnja i obezbeđuju se značajna sredstva, zbog neprocenjivosti ljudskih života i vrednovanja materijalnih dobara. Tehnički sistemi i oprema za zaštitu od požara su obavezni deo uređaja javnih i poslovnih objekata, stambenih zgrada, a sve češće i porodičnih kuća. Za zaštitu u javnim objektima, koriste se samostalni detektori, mali sistemi sa nekoliko detektora i sistemi sa velikim brojem detektora, povezanih u sistem pod kontrolom protivpožarne centrale. U periodu pre brzog širenja digitalne tehnologije, detektori su imali dva stanja izlaza. Približna lokacija mesta požara vršila se zbog grupnog zonskog priključivanja na centralne stanice. Napredak je, naravno, ostvaren i na tom polju. Detektori, koji prate jednu ili više promenljivih veličina su sada osnovni sistemi za rano otkrivanje požara. U cilju pouzdanosti, nadziru se pojava plamena i karakterističnih gasnih produkata, najčešće ugljenmonoksida. I tu se opet spajamo sa daljinskom detekcijom lidarima, radarima, rdarima, itd. Posebno su ovde od interesa različiti detektori. Forenzička istraživanja porekla havarije, požara, moraju da se zasnivaju na najnovijim saznanjima iz više oblasti. U ovoj monografiji su za izabrane tematike predstavljene osnove ili su direktno prikazana neka stanja, merne tehnike i rešenja sa vrlo poznatim efektima, ali i sa najsofisticiranijim mernim metodama današnjice. Postojeći softveri u otkrivanju autentičnosti pisanih dokumenata, traženju autentičnosti dokumenata i zapisa na raznim medijumima, zavisno od složenosti zahteva, podrazumevaju dalji razvoj softverskih alata. Oni imaju za bazu matematičke prilaze zasnovane na različitim osnovama i teorijama prepoznavanja oblika. Zbog razvoja medicinskih uređaja, razvijena je metodologija analize slike sa ciljnim traženjem specifičnosti jedinke ili patogenog stanja. Različite predstave, transformacije u odabranim ciljnim zadacima, traže dalje razvijanje programa za autentičnost zapisa. Tu treba veliki posao obaviti, analizirati postojeći ili specifičnosti softverskog alata za obradu slike (Photoshop 9 i dr. i mogućnost zloupotrebe u cilju falsifikovanja skeniranih dokumenata (potpisa, itd.). U eri progresa računarstva, kompjuterska forenzika, dobija sve veći značaj. Ta naučna disciplina, prikuplja, čuva, prezentuje podatke elektronske obrade, memorisane specifičnim memorijama. Digitalni računari, dovode do naziva digitalna forenzika. Alati i tehnike su relativno dostupni, ali se traži rad na raznim fizičkim lokacijama. Najveći broj alata nudi veliki spektar funkcionalnosti, dok su neki dizajnirani samo za specijalne zadatke. Razlika je i po ceni. Zato je važno i komparativno poznavati njihove prednosti i nedostatke. Razvoj donosi i "antiforenzičke" tehnike i alate. Ovakvo razmišljanje bi moglo da se sprovede za svaku od oblasti forenzike i za odabir najbolje ili optimalne metode za određene zadatke. Metodi na materijalima, koji pod dejstvom jonizujućeg zračenja ispuštaju zračenje, scintilatori (kol. fosfori, fluori, luminofore), od prvih metoda sa scintariskopima, mnogo su napredovali i koriste se uz savremenu nuklearnu elektroniku i metode merenja fosforescencije i fotoluminiscencije. Pored toga što se ti materiajali nalaze u detektorima, za merenja broja naelektrisanih čestica, gama kvanata, brzih i sporih +′neutrona, za merenje doze (β, β, γ i neutrona), za ispitivanje spektara γ zračenja i neutrona, važna je i efikasnost za dato zračenje, posebno za γ zračenje. Sa druge strane, pri istraživanju materijala u forenzici, postoje mnoge oblasti, gde se pobuđuju materijali i traže određene koincidencije i istorije uzoraka. Posebno su važne oblasti, gde se ulazi u dozimetriju pojedinih zračenja lasera, kvantnih generatora, prirodnih i veštačkih radioaktivnih izvora i snopova ubrzanih čestica, gde se koriste scintilatori SrS(Eu, Sm) kao prah, tablete ili luminofore NaCl(Ag), KCl(Ag). Termoluminiscentni dozimetri, treba da se povežu i sa i hemoluminiscencijom. Ključne reči grafitna vlakna, grafitne bombe, elektroenergetski sistemi; NATO operacije, prenosna mreža, imaju ovde svoja mesta. Tokom NATO agresije na SRJ, pored municije na bazi osiromašenog uranijuma, krstarec ́ih raketa, avio bombi i dr., značajno mesto su zauzimale "grafitne" bombe. Razmatranje njihovih osobina (ustvari vlakana staklo-aluminijum) i posledica njihovih dejstava na elektroenergetski sistem i postrojenja je aktuelna problematika, počevši od oblasti elektroenergetike i osvetljenja, do mnogobrojnih uzgrednih oblasti, bez kojih se ne može zamisliti normalan život u savremenoj civilizaciji. Kao posledica primene ovih vlakana, nastaju teške havarije, visoki prenaponi, pražnjenja i isključenja, što predstavlja opasnost za sve elektroenergetske uređaje. Grupe istraživača ETF, VMA i IHNS iz Beograda, vršile su ispitivanja osobina ovih vlakana sa gledišta optičke mikroskopije i optike, a u Institutu bezbednosti izvršena su merenja nivoa radioaktivne kontaminacije dostavljenih uzoraka "grafitnih" vlakana. Može se danas dalje diskutovati o moguc ́nostima nekih drugih prilaza, analizirati potencijalna opasnost po zdravlje, koja može nastupiti od samih vlakana, kao i od njihovog dejstva na elektroenergetski sistem. Izuzetno široka je oblast metoda za zaštitu podataka. Koriste se interni softversko-hardverski mehanizmi. Uz definisan pojam bezbednosti softvera i zahteva za sistem zaštite u pogledu očuvanja tajnosti, logičkog integriteta i funkcionalne korektnosti računarskog sistema, konstatuje se da su tu osnovni elementi za stepen sigurnosti zaštite na principu zasnovanosti sistema o tehničkoj realizaciji. Izbor antivirusnog softvera za zaštitu radnih stanica i drugi zadaci u ovoj oblasti predstavljaju, takođe, deo ove forenzičke discipline. Naslov: Laserske tehnike i metrologija u forenzičkim naukama Izdavač: Akademska misao Strana: 443 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: B5 Godina izdanja: 2016 ISBN: 978-86-7466-658-6

Sadržaj Uvod I DEO, 17 1. SAVREMENI I POTENCIJALNI METODI U FORENZICI, 19 2. PRIMENA KOHERENTNIH ELEKTROMAGNETNIH ZRAČENJA U OPTIČKOM DIJAPAZONU U FORENZIČKIM NAUKAMA, 27 3. METODE EKSPERIMENTALNE FIZIKE, 31 Materijalinekristalnestrukture, 31 Primena spontanog Rayleighevog i Brillouinovog rasejanja, 31 Intenzitet Brillouinovih komponenti. Polarizacija komponenata, 33 Merenje brzine zvuka i relaksacionih frekvencija, 33 Spontano Ramanovo rasejanje, 36 Tehnike merenja iprečišćavanja, 37 Laserska spektroskopija atoma i molekula, 39 4. LINEARNI I NELINEARNI FENOMENI, 43 Uvodni pojmovi za nove elektromagnetne i elektrooptičke fenomene koji su sa laserima dobili eksperimentalnu potvrdu, 43 Nelinearni optički efekti i transformacija laserskog zračenja, 44 5. METODE ZA ISPITIVANJE PLAZME POMOĆU LASERA Karakteristike laserskih snopova od interesa za plazmu, Optička svojstva plazme, 54 Dijagnostika plazme pomoću rasejanja lasera, 55 Rasejanje na slobodnom elektronu, 55 Rasejanje zračenja plazmom, 56 Thomsonovo rasejanje u plazmi, 58 Određivanje parametara plazme kada preovladava rasejanje na slobodnom elektronu, 59 Kolektivno rasejanje, 59 Uticaj magnetnog polja na rasejanje, 61 Granice merljivosti metoda rasejanja, 63 Eksperimentalni uređaj, 63 Visokotemperaturna plazma, 63 Merenja rasejanjem plazme sa cw laserima, 65 Određivanje parametara plazme po spektrima rasejanog zračenja, 66 Primena holografske interferometrije – HI za dijagnostiku plazme, 68 Plazmotroni i drugi uređaji sa laserskim plazmama, 73 Uticaj parametara snage i stabilnost HCN lasera, 76 6. NELINEARNA OPTIKA I VIŠEFOTONSKI EFEKTI Savremene spektroskopije – linearne, nelinearne i efekti nelinearne optike od interesa za razvoj novih metoda, 79 Mikroskopija sa višim harmonicima, 83 Mikroskopija na bazi drugog harmonika SHIM, 83 Optička mikroskopija, 85 7. STIMULISANO RAMANOVO RASEJANJE, 87 Ramanovo rasejanje u benzenu, 90 Opis stimulisanog Ramanovog rasejanja formalizmom vezanih talasa, 91 Ramanovo rasejanje viših redova, 98 Eksperimentalni rezultati i primena stimulisanog ramanovog rasejanja, 100 a) Ramanovo rasejanje u sredini sa samofokusiranjem, 100 b) Indukovano rasejanje u sredini bez samofokusirnja, 101 c)Antistoksove iviše komponente rasejanja, 102 d) Stoksove i antistoksove komponente više rasejanja, 103 8. STIIMULISANA RASEJANJA SVETLOSTI, 105 Indukovano rasejanje Brillouina / Mandelstamm – Brillouina, 105 Rasejanje Brillouina u tečnostima, 105 Stimulisana temperaturna rasejanja Brillouina i Rayleigha, 109 Indukovano rasejanje krila Rayleigha, 112 Drugi tipovi indukovanog rasejanja svetlosti, 115 9. GENERACIJA DRUGOG HARMONIKA, 117 Tenzor nelinearne dielektrič ne propustljivosti-konstante, 118 Fizička priroda nelinearnih koeficijenata, 119 Uticaj magnetnog polja na rasejanje, 61 Granice primenljivosti metoda rasejanja, 63 Eksperimentalni uređaj, 63 Visokotemperaturna plazma, 63 10. UVOD U MATRIčNU OPTIKU I PRIMENA, 125 Matrični metodi u paraksijalnoj optici, 125 Matrica pomeraja T, 127 Matrica prelamanja R, 128 Tanko sočivo, 129 Dobijanje totalne matrice M, 131 Matrični opis svojstava optičkog sistema, 132 ABCD Matrica, 135 II DEO, 139 1 DTA I DRUGE FIZIčKO-HEMIJSKE METODE ZA UTVRÐIVANJE GENEZE EKSTAZIJA I DRUGIH NARKOTIčKIH MATERIJALA, 141 1.1. Mehanizam delovanja ekstazija, 145 1.2. Eksperimentalni deo, 148 2. LASERSKI ATOMIZATOR I U ANALITIčKOJ SPEKTROSKOPIJI, 153 2.1. Laseri u atomskoj apsorpcionoj i fluorescentnoj spektroskopiji, 155 2.1.1. Tipovilasera, 155 2.1.2. Režimi rada, 157 3. KVANTIFIKACIJA VIZUELNIH INFORMACIJA, 165 3.1.Vizuelne informacije, 174 3.1.1.Kvantifikacija morfoloških svojstava, 175 3.2. Primena metodologije na ispitivanju adhezivnosti materijala, 175 4. MULTIFRAKTALNA ANALIZA MONOHROMATSKE SLIKE, 189 4.1. Detekcijaivica CANNY-evimdetektorom, 189 4.2. Osnovi multifraktalne teorije, 191 4.2.1. Osnovni koncept multifraktalne teorije, 192 4.3.Multifraktalna segmentacija slike, 194 4.3.1. Definisanje mera, 194 4.3.2. Detekcija ivica–α eksponent, 195 4.3.3. Hausdorff-ov f(α)spektar, 198 4.3.4. Detekcija ivica, tekstura i površi – f (α) spektar, 200 4.4. Modifikacija multifraktalne analize prilagođena isticanju mikrokalcifikacija u digitalnom mamogramu, 203 4.5. Eksperimentalni rezultati, 205 4.5.1. Prvi primer, 205 4.5.2. Drugi primer, 205, 5. ETALONIRANJE ATOMSKIH APSORPCIONIH I FTIR/NIR SPEKTROFOTOMETARA U UV/VIS I NIR/IR DELU SPEKTRA OPTIčKOG ZRAčENJA, 209 5.1. Etaloniranje apsorpcionih spektrofotometara, 209 5.1.1. Predmetiprimenaetaloniranja, 209 5.1.2. Tok i sadržaj procedure (opis aktivnosti), 211 5.1.3. Analiza merne nesigurnosti i određivanje rezultata merenja sa praktič nim primerom, 214 5.1.4. Etaloniranje atomskih apsorpcionih spektrofotometara, 216 5.1.5. Etaloniranje FTIR/FTNIR (Fourier transform infrared/ Fourier transform near infrared spectroscopy) spektrofotometara, 225 5.1.6.Analiza merne nesigurnosti i određivanje rezultata merenja sa praktič nim primerom, 230 6. JEDAN METOD LASERSKE FORENZIČKE DETEKCIJEI APARATURE, 233 6.1. Nekoliko stavova, 233 6.2. Tehnički aspekt pronalaska, 235 6.2.1. Osnove, 235 6.2.2. Kratak opis uređaja, 237 6.2.3. Detaljan opis metodeuređaja, 237 6.2.4. Drugi uređaj sa laserom, 238 6.2.5. Podaci o nalazima na otiscima prstiju pomoću lasera, 242 7. OPTIčKI SENZORI U SPOJU BIOLOGIJE,HEMIJEI ELEKTRONIKE, 245 7.1. Optički senzori–princip rada, 245 7.1.1. Optički izvor isvetlosti, 246 7.1.2. Optički prijemnici svetlosti, 250 7.1.3. Optičko vlakno kao senzor (medijum prenosa), 251 7.2. Optički biosenzori, 255 7.3. Neki načini primene optičkih vlakana u biosenzorima, 256 7.3.1. Ooptičkim bandlovima, 259 7.3.2. Optičko sprezanje fiberoptičkih snopova i rezolucija, 264 8. TERMOVIZIJSKI NIŠAN, 267 8.1. Glavne konture jednog termovizijskog nišana, 267 8.2. Implementacija senzora nišana u digitalne video mreže, 271 9. OPASNOSTI I PROPISI – POŽARI I EKSPLOZIJE, 279 9.1. Mere zaštite, 283 9 9.2. Eksplozije i požari, 287 III DEO, 291 1. PRILAZI KRIPTOGRAFIJI, 293 Istorijakriptovizija.Opšti pojmovi i definicije, 294 Podela kriptografije, 295 Kriptografski sistemi, 295 2. BIOMETRIJSKE METODE ZA IDENTIFIKACIJU LJUDI, 299 Uvod, 299 Geometrija ruke, 301 Oko–mrežnjača i dužica, 301 Lice, 301 Glas, 302 Rukopis, 302 Nokti, 302 Otisciprstiju, 303 Biometrija na granici, 303 Scenario o biometriji 2016, 304 Osnovni biometrijski koncepti, 304 Biometrijske tehnologije, 306 Tehnologije i arhitektura biometrijskih sistema, 308 Medicinski aspekti biometrije, 309 Direktna medicinska implikacija, 309 Indirektne medicinske implikacije, 310 Poređenje i univerzalnost biometrijskih postupaka, 311 Poređenje karakteristika, 312 Tačnost, 312 Protok, propusnamoć podataka, 313 Tržišta i cene, 314 Održavanje sistema, 315 Više o otiscima prstiju, računarskoj obradi i definicijama, 315 Računarska obrada i klasifikacija slike, 315 Biometrijski podaci, 316 Biometrijski uzorak, 316 Biometrijski sistem, 316 Poređenje, 317 3. OPTIČKI KORELATORI, 321 Slučaj I Identične slike, 322 Slučaj V Višestruke slike, 323 4. OPTIč KEMEMORIJE.PRORAČUN HOLOGRAFSKE MEMORIJE, 325 Glavne stavke zapisa, 328 Izbor lasera i materijala fotosloja za zapis holograma, 330 Proračun karakteristika holograma, 332 5. OSNOVE I PRIMENE NEURONSKIH MREŽA, 335 Uvod, 335 Definicija neuronske mreže, 335 Tipovi neuronskih mreža, 338 Teorijske osnove celularne neuronske mreže, 338 Konstrukcija celularne neuronske mreže, 340 Primene neuronskih mreža, 342 Kratka istorija neuronskih mreža, 344 6. KLASTEROVANJE POMOĆU VEŠTAČKIH NEURONSKIH ILI NEURALNIH MREŽA, 347 1. Neuroračunarstvo, 347 1.1. Veštačke neuronske mreže, 348 1.2. Povezivanjeveštač kihneurona, 348 1.3. Osobine veštačkih neuronskih mreža, 349 1.4. Klasifikacija veštač kih neuronskih mreža, 351 1.5. Aktivacione funkcije ili transfer funkcije – funkcije prenosa, 354 1.6. Glavne primene veštač kih neuronskih mreža, 356 1.7. Neuroračunar – realizacija veštačke neuronske – neuralne mreže, 360 2. Kohonenove mape obeležja – mreže sa samoorganizacijom, 361 2.1. Bočna – lateralna povratna sprega i klasteri aktivacije, 362 Primer, 363 2.2. Pojednostavljenje procesa računanja, 365 2.3. Očuvanje topologije u procesu samoorganizacije, 365 2.4. Mere sličnosti vektora, 366 Korelacija, 367 Euklidovo rastojanje, 367 Metrika Minkovskog, 368 2.5. Dvodimenzionalni sistem sa samoorganizacijom, 368 2.6. Matematička definicija rezultata uređenja, 370 2.7. Testiranje Rezultata Samoorganizacije, 371 2.8. Automatsko izdvajanje dimenzija obeležja, 371 2.9. Algoritam obučavanja mape samoorganizacije, 372 7. DIJAGNOSTIČKE METODE ZASNOVANE NA OPTIČKOJ BISTABILNOSTI SA POTENCIJALNOM PRIMENOM ZA PRECIZNO MERENJE KOEFICIJENTA APSORPCIJE, 375 UVOD, 375 Teorijski prilaz, 375 Aparatura i metod merenja, 376 Eksperimentalni rezultati, 379 Optička bistabilnost i primena u kvantnoj elektronici, 380 8. DIGITALNA MULTIMEDIJALNA FORENZIKA, 383 Geometrijski bazirana forenzika slike, 385 9. OSNOVE ZAŠTITE PODATAKA U SISTEMU STORAGE, 387 1.1. Konsolidacija skladištenja podataka, 388 1.2. Tehnologija skladištenja podataka, 390 1.3. Konektivnost, 391 1.4. RAID nivoi, 393 Paritydisk, 400 1.5. DAS–Direct Attached Storage, 401 1.6. SAN–Storage Area Network, 402 1.7. NAS–Network Attached Storage, 404 NAS implementacije, 406 1.8.IPSAN i Native iSCSI, 407 10. LITERATURA, 411 Uvod Oblast forenzike zahteva specifične tehnike kontrole, ispitivanja, praćenja i ocene kvaliteta i kvantiteta materijala, sa visokim stepenom pouzdanosti rezultata, često i sa malim količinama uzoraka. Tehnike zapisa, čuvanja i obrade podataka imaju mnogo dodirnih tačaka u domenu optike. Laserska tehnika, koja predstavlja sigurnu podršku nedestruktivnim tehnikama ispitivanja materijala, "olakšala" je primenu optičkih metoda, a razvijen je i niz novih metoda koherentne optike, koji se odvijaju u kategorijama, koje kreću od kontinualnih do najkraćih postojećih impulsa elektro-magnetnog zračenja u području attosekunde i zeptosekunde. U monografiji će biti razmotrene izabrane tehnike zasnovane na metodima primene visoko-koherentnih osobina, ali i metode na bazi nelinearnih fenomena. Biće razmotrena interdisciplinarna sprega više naučnih metoda, koja omogućava indirektno merenje veličina, što je mnogo teže realizovati "neoptičkim" i "nelaserskim metodama". Postoje laseri i laserski sistemi za forenziku, i druge oblasti, njihovi patenti sistema vezanih direktno za forenzičke i druge primene. Mnogo spektroskopija, linearnih i nelinearnih, se koristi u detekciji tragova metala, organskih materijala, koje ne mogu bez lasera. Jedna od podela bi bila vezana za procese: 1. rasejanje i mogućnosti u biološkim i neorganskim zadacima, 2. u detekciji materijala (Raman, LIBS), 3. u detekciji veličina makročestica (Rayleigh, Mie) 4. u detekcij i povreda prekida vlakna,materijala,makroskopske i mikroskopske veličine, uslovno. Pored rašejanja, biće razmatrane tehnike za analize slike, turbidimetriju, nefelometriju, fluorescenciju i ostale laserske tehnike u analizi krvi, protoka, grupa ćelija. . . Selekcija izotopa, tragovi ugljenika i poreklo, imaju veze sa metodama ispitivanja tragova i ruda, zemlje i različitim energetskim procesima. Današnji instrumentarijum se ne može zamisliti bez Röntgena (aparata) i druge aparature za eksploziv u tragovima, Röntgena za ispitivanje tečnosti, skenera za robu i poštu, vozila za gašenje požara. Govoriće se o: 1. vrstama lasera, 2. LAMMA kombinacijama "time of flight sistema" i elektronske mikroskopije, 3. nelinearnoj optici i njenim primenama, 4. paraleli:medicina/umetnost,forenzika razvijana u humanom pravcu... Posebno su interesantna paralelna istraživanja na temu kvantnihračunara zasnovanih na nuklearnim i optičkim fenomenima, uopšte. Mnoge tematike su ujedinjene na putu smanjenja dimenzija računara, od kada se o tome priča. Kubiti, koherentnost i mnogo drugih pojmova se meša danas. Važna tematika obuhvatiće aktivne sisteme i bezbednosno inženjerstvo. Karakteristični slučajevi havarija značajnih objekata i konstrukcija, nažalost, su postojali i postoje i služe za eksperimentalne provere modela o pretpostavkama za havarije, koje bi se mogle izbeći. Traženje korelacija sa njima, može da posluži za izbegavanje unapred predviđenih katastrofa. Sistemi vezani za udobnost i bezbednost drumskih i šinskih vozila, nalaze mesta i u građevinarstvu. Granice povratne sprege se primenjuju sa novim parametrima aktivnih sistema. Tu su i aktivno upravljanje vibracijama (oscilacijama), visećim mostovima, bukom, jaki vetrovi, povremeni udari vazdušnih masa, seizmička pomeranja tla. Tu su i kritični režimi, raznih prilaza i kategorija. Aktivan odziv se mora obezbediti da produži i delimično funkcionisanje. Tako se konstituiše u najširem smislu bezbednosno inženjerstvo. Dolazi se do novog načina konstruisanja objekata i sistema i konstrukcija najviših dinamičkih mogućnosti upravljanja havarijom u cilju sprečavanja još težih oblika, katastrofalnih razmera. Zaštiti od požara i ostalim vidovima zaštite u razvijenim zemljama se posvećuje velika pažnja i obezbeđuju se značajna sredstva, zbog neprocenjivosti ljudskih života i vrednovanja materijalnih dobara. Tehnički sistemi i oprema za zaštitu od požara su obavezni deo uređaja javnih i poslovnih objekata, stambenih zgrada, a sve češće i porodičnih kuća. Za zaštitu u javnim objektima, koriste se samostalni detektori, mali sistemi sa nekoliko detektora i sistemi sa velikim brojem detektora, povezanih u sistem pod kontrolom protivpožarne centrale. U periodu pre brzog širenja digitalne tehnologije, detektori su imali dva stanja izlaza. Približna lokacija mesta požara vršila se zbog grupnog zonskog priključivanja na centralne stanice. Napredak je, naravno, ostvaren i na tom polju. Detektori, koji prate jednu ili više promenljivih veličina su sada osnovni sistemi za rano otkrivanje požara. U cilju pouzdanosti, nadziru se pojava plamena i karakterističnih gasnih produkata, najčešće ugljenmonoksida. I tu se opet spajamo sa daljinskom detekcijom lidarima, radarima, rdarima, itd. Posebno su ovde od interesa različiti detektori. Forenzička istraživanja porekla havarije, požara, moraju da se zasnivaju na najnovijim saznanjima iz više oblasti. U ovoj monografiji su za izabrane tematike predstavljene osnove ili su direktno prikazana neka stanja, merne tehnike i rešenja sa vrlo poznatim efektima, ali i sa najsofisticiranijim mernim metodama današnjice. Postojeći softveri u otkrivanju autentičnosti pisanih dokumenata, traženju autentičnosti dokumenata i zapisa na raznim medijumima, zavisno od složenosti zahteva, podrazumevaju dalji razvoj softverskih alata. Oni imaju za bazu matematičke prilaze zasnovane na različitim osnovama i teorijama prepoznavanja oblika. Zbog razvoja medicinskih uređaja, razvijena je metodologija analize slike sa ciljnim traženjem specifičnosti jedinke ili patogenog stanja. Različite predstave, transformacije u odabranim ciljnim zadacima, traže dalje razvijanje programa za autentičnost zapisa. Tu treba veliki posao obaviti, analizirati postojeći ili specifičnosti softverskog alata za obradu slike (Photoshop 9 i dr. i mogućnost zloupotrebe u cilju falsifikovanja skeniranih dokumenata (potpisa, itd.). U eri progresa računarstva, kompjuterska forenzika, dobija sve veći značaj. Ta naučna disciplina, prikuplja, čuva, prezentuje podatke elektronske obrade, memorisane specifičnim memorijama. Digitalni računari, dovode do naziva digitalna forenzika. Alati i tehnike su relativno dostupni, ali se traži rad na raznim fizičkim lokacijama. Najveći broj alata nudi veliki spektar funkcionalnosti, dok su neki dizajnirani samo za specijalne zadatke. Razlika je i po ceni. Zato je važno i komparativno poznavati njihove prednosti i nedostatke. Razvoj donosi i "antiforenzičke" tehnike i alate. Ovakvo razmišljanje bi moglo da se sprovede za svaku od oblasti forenzike i za odabir najbolje ili optimalne metode za određene zadatke. Metodi na materijalima, koji pod dejstvom jonizujućeg zračenja ispuštaju zračenje, scintilatori (kol. fosfori, fluori, luminofore), od prvih metoda sa scintariskopima, mnogo su napredovali i koriste se uz savremenu nuklearnu elektroniku i metode merenja fosforescencije i fotoluminiscencije. Pored toga što se ti materiajali nalaze u detektorima, za merenja broja naelektrisanih čestica, gama kvanata, brzih i sporih +′neutrona, za merenje doze (β, β, γ i neutrona), za ispitivanje spektara γ zračenja i neutrona, važna je i efikasnost za dato zračenje, posebno za γ zračenje. Sa druge strane, pri istraživanju materijala u forenzici, postoje mnoge oblasti, gde se pobuđuju materijali i traže određene koincidencije i istorije uzoraka. Posebno su važne oblasti, gde se ulazi u dozimetriju pojedinih zračenja lasera, kvantnih generatora, prirodnih i veštačkih radioaktivnih izvora i snopova ubrzanih čestica, gde se koriste scintilatori SrS(Eu, Sm) kao prah, tablete ili luminofore NaCl(Ag), KCl(Ag). Termoluminiscentni dozimetri, treba da se povežu i sa i hemoluminiscencijom. Ključne reči grafitna vlakna, grafitne bombe, elektroenergetski sistemi; NATO operacije, prenosna mreža, imaju ovde svoja mesta. Tokom NATO agresije na SRJ, pored municije na bazi osiromašenog uranijuma, krstarec ́ih raketa, avio bombi i dr., značajno mesto su zauzimale "grafitne" bombe. Razmatranje njihovih osobina (ustvari vlakana staklo-aluminijum) i posledica njihovih dejstava na elektroenergetski sistem i postrojenja je aktuelna problematika, počevši od oblasti elektroenergetike i osvetljenja, do mnogobrojnih uzgrednih oblasti, bez kojih se ne može zamisliti normalan život u savremenoj civilizaciji. Kao posledica primene ovih vlakana, nastaju teške havarije, visoki prenaponi, pražnjenja i isključenja, što predstavlja opasnost za sve elektroenergetske uređaje. Grupe istraživača ETF, VMA i IHNS iz Beograda, vršile su ispitivanja osobina ovih vlakana sa gledišta optičke mikroskopije i optike, a u Institutu bezbednosti izvršena su merenja nivoa radioaktivne kontaminacije dostavljenih uzoraka "grafitnih" vlakana. Može se danas dalje diskutovati o moguc ́nostima nekih drugih prilaza, analizirati potencijalna opasnost po zdravlje, koja može nastupiti od samih vlakana, kao i od njihovog dejstva na elektroenergetski sistem. Izuzetno široka je oblast metoda za zaštitu podataka. Koriste se interni softversko-hardverski mehanizmi. Uz definisan pojam bezbednosti softvera i zahteva za sistem zaštite u pogledu očuvanja tajnosti, logičkog integriteta i funkcionalne korektnosti računarskog sistema, konstatuje se da su tu osnovni elementi za stepen sigurnosti zaštite na principu zasnovanosti sistema o tehničkoj realizaciji. Izbor antivirusnog softvera za zaštitu radnih stanica i drugi zadaci u ovoj oblasti predstavljaju, takođe, deo ove forenzičke discipline. Naslov: Laserske tehnike i metrologija u forenzičkim naukama Izdavač: Akademska misao Strana: 443 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: B5 Godina izdanja: 2016 ISBN: 978-86-7466-658-6

Sadržaj Uvod I DEO, 17 1. SAVREMENI I POTENCIJALNI METODI U FORENZICI, 19 2. PRIMENA KOHERENTNIH ELEKTROMAGNETNIH ZRAČENJA U OPTIČKOM DIJAPAZONU U FORENZIČKIM NAUKAMA, 27 3. METODE EKSPERIMENTALNE FIZIKE, 31 Materijalinekristalnestrukture, 31 Primena spontanog Rayleighevog i Brillouinovog rasejanja, 31 Intenzitet Brillouinovih komponenti. Polarizacija komponenata, 33 Merenje brzine zvuka i relaksacionih frekvencija, 33 Spontano Ramanovo rasejanje, 36 Tehnike merenja iprečišćavanja, 37 Laserska spektroskopija atoma i molekula, 39 4. LINEARNI I NELINEARNI FENOMENI, 43 Uvodni pojmovi za nove elektromagnetne i elektrooptičke fenomene koji su sa laserima dobili eksperimentalnu potvrdu, 43 Nelinearni optički efekti i transformacija laserskog zračenja, 44 5. METODE ZA ISPITIVANJE PLAZME POMOĆU LASERA Karakteristike laserskih snopova od interesa za plazmu, Optička svojstva plazme, 54 Dijagnostika plazme pomoću rasejanja lasera, 55 Rasejanje na slobodnom elektronu, 55 Rasejanje zračenja plazmom, 56 Thomsonovo rasejanje u plazmi, 58 Određivanje parametara plazme kada preovladava rasejanje na slobodnom elektronu, 59 Kolektivno rasejanje, 59 Uticaj magnetnog polja na rasejanje, 61 Granice merljivosti metoda rasejanja, 63 Eksperimentalni uređaj, 63 Visokotemperaturna plazma, 63 Merenja rasejanjem plazme sa cw laserima, 65 Određivanje parametara plazme po spektrima rasejanog zračenja, 66 Primena holografske interferometrije – HI za dijagnostiku plazme, 68 Plazmotroni i drugi uređaji sa laserskim plazmama, 73 Uticaj parametara snage i stabilnost HCN lasera, 76 6. NELINEARNA OPTIKA I VIŠEFOTONSKI EFEKTI Savremene spektroskopije – linearne, nelinearne i efekti nelinearne optike od interesa za razvoj novih metoda, 79 Mikroskopija sa višim harmonicima, 83 Mikroskopija na bazi drugog harmonika SHIM, 83 Optička mikroskopija, 85 7. STIMULISANO RAMANOVO RASEJANJE, 87 Ramanovo rasejanje u benzenu, 90 Opis stimulisanog Ramanovog rasejanja formalizmom vezanih talasa, 91 Ramanovo rasejanje viših redova, 98 Eksperimentalni rezultati i primena stimulisanog ramanovog rasejanja, 100 a) Ramanovo rasejanje u sredini sa samofokusiranjem, 100 b) Indukovano rasejanje u sredini bez samofokusirnja, 101 c)Antistoksove iviše komponente rasejanja, 102 d) Stoksove i antistoksove komponente više rasejanja, 103 8. STIIMULISANA RASEJANJA SVETLOSTI, 105 Indukovano rasejanje Brillouina / Mandelstamm – Brillouina, 105 Rasejanje Brillouina u tečnostima, 105 Stimulisana temperaturna rasejanja Brillouina i Rayleigha, 109 Indukovano rasejanje krila Rayleigha, 112 Drugi tipovi indukovanog rasejanja svetlosti, 115 9. GENERACIJA DRUGOG HARMONIKA, 117 Tenzor nelinearne dielektrič ne propustljivosti-konstante, 118 Fizička priroda nelinearnih koeficijenata, 119 Uticaj magnetnog polja na rasejanje, 61 Granice primenljivosti metoda rasejanja, 63 Eksperimentalni uređaj, 63 Visokotemperaturna plazma, 63 10. UVOD U MATRIčNU OPTIKU I PRIMENA, 125 Matrični metodi u paraksijalnoj optici, 125 Matrica pomeraja T, 127 Matrica prelamanja R, 128 Tanko sočivo, 129 Dobijanje totalne matrice M, 131 Matrični opis svojstava optičkog sistema, 132 ABCD Matrica, 135 II DEO, 139 1 DTA I DRUGE FIZIčKO-HEMIJSKE METODE ZA UTVRÐIVANJE GENEZE EKSTAZIJA I DRUGIH NARKOTIčKIH MATERIJALA, 141 1.1. Mehanizam delovanja ekstazija, 145 1.2. Eksperimentalni deo, 148 2. LASERSKI ATOMIZATOR I U ANALITIčKOJ SPEKTROSKOPIJI, 153 2.1. Laseri u atomskoj apsorpcionoj i fluorescentnoj spektroskopiji, 155 2.1.1. Tipovilasera, 155 2.1.2. Režimi rada, 157 3. KVANTIFIKACIJA VIZUELNIH INFORMACIJA, 165 3.1.Vizuelne informacije, 174 3.1.1.Kvantifikacija morfoloških svojstava, 175 3.2. Primena metodologije na ispitivanju adhezivnosti materijala, 175 4. MULTIFRAKTALNA ANALIZA MONOHROMATSKE SLIKE, 189 4.1. Detekcijaivica CANNY-evimdetektorom, 189 4.2. Osnovi multifraktalne teorije, 191 4.2.1. Osnovni koncept multifraktalne teorije, 192 4.3.Multifraktalna segmentacija slike, 194 4.3.1. Definisanje mera, 194 4.3.2. Detekcija ivica–α eksponent, 195 4.3.3. Hausdorff-ov f(α)spektar, 198 4.3.4. Detekcija ivica, tekstura i površi – f (α) spektar, 200 4.4. Modifikacija multifraktalne analize prilagođena isticanju mikrokalcifikacija u digitalnom mamogramu, 203 4.5. Eksperimentalni rezultati, 205 4.5.1. Prvi primer, 205 4.5.2. Drugi primer, 205, 5. ETALONIRANJE ATOMSKIH APSORPCIONIH I FTIR/NIR SPEKTROFOTOMETARA U UV/VIS I NIR/IR DELU SPEKTRA OPTIčKOG ZRAčENJA, 209 5.1. Etaloniranje apsorpcionih spektrofotometara, 209 5.1.1. Predmetiprimenaetaloniranja, 209 5.1.2. Tok i sadržaj procedure (opis aktivnosti), 211 5.1.3. Analiza merne nesigurnosti i određivanje rezultata merenja sa praktič nim primerom, 214 5.1.4. Etaloniranje atomskih apsorpcionih spektrofotometara, 216 5.1.5. Etaloniranje FTIR/FTNIR (Fourier transform infrared/ Fourier transform near infrared spectroscopy) spektrofotometara, 225 5.1.6.Analiza merne nesigurnosti i određivanje rezultata merenja sa praktič nim primerom, 230 6. JEDAN METOD LASERSKE FORENZIČKE DETEKCIJEI APARATURE, 233 6.1. Nekoliko stavova, 233 6.2. Tehnički aspekt pronalaska, 235 6.2.1. Osnove, 235 6.2.2. Kratak opis uređaja, 237 6.2.3. Detaljan opis metodeuređaja, 237 6.2.4. Drugi uređaj sa laserom, 238 6.2.5. Podaci o nalazima na otiscima prstiju pomoću lasera, 242 7. OPTIčKI SENZORI U SPOJU BIOLOGIJE,HEMIJEI ELEKTRONIKE, 245 7.1. Optički senzori–princip rada, 245 7.1.1. Optički izvor isvetlosti, 246 7.1.2. Optički prijemnici svetlosti, 250 7.1.3. Optičko vlakno kao senzor (medijum prenosa), 251 7.2. Optički biosenzori, 255 7.3. Neki načini primene optičkih vlakana u biosenzorima, 256 7.3.1. Ooptičkim bandlovima, 259 7.3.2. Optičko sprezanje fiberoptičkih snopova i rezolucija, 264 8. TERMOVIZIJSKI NIŠAN, 267 8.1. Glavne konture jednog termovizijskog nišana, 267 8.2. Implementacija senzora nišana u digitalne video mreže, 271 9. OPASNOSTI I PROPISI – POŽARI I EKSPLOZIJE, 279 9.1. Mere zaštite, 283 9 9.2. Eksplozije i požari, 287 III DEO, 291 1. PRILAZI KRIPTOGRAFIJI, 293 Istorijakriptovizija.Opšti pojmovi i definicije, 294 Podela kriptografije, 295 Kriptografski sistemi, 295 2. BIOMETRIJSKE METODE ZA IDENTIFIKACIJU LJUDI, 299 Uvod, 299 Geometrija ruke, 301 Oko–mrežnjača i dužica, 301 Lice, 301 Glas, 302 Rukopis, 302 Nokti, 302 Otisciprstiju, 303 Biometrija na granici, 303 Scenario o biometriji 2016, 304 Osnovni biometrijski koncepti, 304 Biometrijske tehnologije, 306 Tehnologije i arhitektura biometrijskih sistema, 308 Medicinski aspekti biometrije, 309 Direktna medicinska implikacija, 309 Indirektne medicinske implikacije, 310 Poređenje i univerzalnost biometrijskih postupaka, 311 Poređenje karakteristika, 312 Tačnost, 312 Protok, propusnamoć podataka, 313 Tržišta i cene, 314 Održavanje sistema, 315 Više o otiscima prstiju, računarskoj obradi i definicijama, 315 Računarska obrada i klasifikacija slike, 315 Biometrijski podaci, 316 Biometrijski uzorak, 316 Biometrijski sistem, 316 Poređenje, 317 3. OPTIČKI KORELATORI, 321 Slučaj I Identične slike, 322 Slučaj V Višestruke slike, 323 4. OPTIč KEMEMORIJE.PRORAČUN HOLOGRAFSKE MEMORIJE, 325 Glavne stavke zapisa, 328 Izbor lasera i materijala fotosloja za zapis holograma, 330 Proračun karakteristika holograma, 332 5. OSNOVE I PRIMENE NEURONSKIH MREŽA, 335 Uvod, 335 Definicija neuronske mreže, 335 Tipovi neuronskih mreža, 338 Teorijske osnove celularne neuronske mreže, 338 Konstrukcija celularne neuronske mreže, 340 Primene neuronskih mreža, 342 Kratka istorija neuronskih mreža, 344 6. KLASTEROVANJE POMOĆU VEŠTAČKIH NEURONSKIH ILI NEURALNIH MREŽA, 347 1. Neuroračunarstvo, 347 1.1. Veštačke neuronske mreže, 348 1.2. Povezivanjeveštač kihneurona, 348 1.3. Osobine veštačkih neuronskih mreža, 349 1.4. Klasifikacija veštač kih neuronskih mreža, 351 1.5. Aktivacione funkcije ili transfer funkcije – funkcije prenosa, 354 1.6. Glavne primene veštač kih neuronskih mreža, 356 1.7. Neuroračunar – realizacija veštačke neuronske – neuralne mreže, 360 2. Kohonenove mape obeležja – mreže sa samoorganizacijom, 361 2.1. Bočna – lateralna povratna sprega i klasteri aktivacije, 362 Primer, 363 2.2. Pojednostavljenje procesa računanja, 365 2.3. Očuvanje topologije u procesu samoorganizacije, 365 2.4. Mere sličnosti vektora, 366 Korelacija, 367 Euklidovo rastojanje, 367 Metrika Minkovskog, 368 2.5. Dvodimenzionalni sistem sa samoorganizacijom, 368 2.6. Matematička definicija rezultata uređenja, 370 2.7. Testiranje Rezultata Samoorganizacije, 371 2.8. Automatsko izdvajanje dimenzija obeležja, 371 2.9. Algoritam obučavanja mape samoorganizacije, 372 7. DIJAGNOSTIČKE METODE ZASNOVANE NA OPTIČKOJ BISTABILNOSTI SA POTENCIJALNOM PRIMENOM ZA PRECIZNO MERENJE KOEFICIJENTA APSORPCIJE, 375 UVOD, 375 Teorijski prilaz, 375 Aparatura i metod merenja, 376 Eksperimentalni rezultati, 379 Optička bistabilnost i primena u kvantnoj elektronici, 380 8. DIGITALNA MULTIMEDIJALNA FORENZIKA, 383 Geometrijski bazirana forenzika slike, 385 9. OSNOVE ZAŠTITE PODATAKA U SISTEMU STORAGE, 387 1.1. Konsolidacija skladištenja podataka, 388 1.2. Tehnologija skladištenja podataka, 390 1.3. Konektivnost, 391 1.4. RAID nivoi, 393 Paritydisk, 400 1.5. DAS–Direct Attached Storage, 401 1.6. SAN–Storage Area Network, 402 1.7. NAS–Network Attached Storage, 404 NAS implementacije, 406 1.8.IPSAN i Native iSCSI, 407 10. LITERATURA, 411 Uvod Oblast forenzike zahteva specifične tehnike kontrole, ispitivanja, praćenja i ocene kvaliteta i kvantiteta materijala, sa visokim stepenom pouzdanosti rezultata, često i sa malim količinama uzoraka. Tehnike zapisa, čuvanja i obrade podataka imaju mnogo dodirnih tačaka u domenu optike. Laserska tehnika, koja predstavlja sigurnu podršku nedestruktivnim tehnikama ispitivanja materijala, "olakšala" je primenu optičkih metoda, a razvijen je i niz novih metoda koherentne optike, koji se odvijaju u kategorijama, koje kreću od kontinualnih do najkraćih postojećih impulsa elektro-magnetnog zračenja u području attosekunde i zeptosekunde. U monografiji će biti razmotrene izabrane tehnike zasnovane na metodima primene visoko-koherentnih osobina, ali i metode na bazi nelinearnih fenomena. Biće razmotrena interdisciplinarna sprega više naučnih metoda, koja omogućava indirektno merenje veličina, što je mnogo teže realizovati "neoptičkim" i "nelaserskim metodama". Postoje laseri i laserski sistemi za forenziku, i druge oblasti, njihovi patenti sistema vezanih direktno za forenzičke i druge primene. Mnogo spektroskopija, linearnih i nelinearnih, se koristi u detekciji tragova metala, organskih materijala, koje ne mogu bez lasera. Jedna od podela bi bila vezana za procese: 1. rasejanje i mogućnosti u biološkim i neorganskim zadacima, 2. u detekciji materijala (Raman, LIBS), 3. u detekciji veličina makročestica (Rayleigh, Mie) 4. u detekcij i povreda prekida vlakna,materijala,makroskopske i mikroskopske veličine, uslovno. Pored rašejanja, biće razmatrane tehnike za analize slike, turbidimetriju, nefelometriju, fluorescenciju i ostale laserske tehnike u analizi krvi, protoka, grupa ćelija. . . Selekcija izotopa, tragovi ugljenika i poreklo, imaju veze sa metodama ispitivanja tragova i ruda, zemlje i različitim energetskim procesima. Današnji instrumentarijum se ne može zamisliti bez Röntgena (aparata) i druge aparature za eksploziv u tragovima, Röntgena za ispitivanje tečnosti, skenera za robu i poštu, vozila za gašenje požara. Govoriće se o: 1. vrstama lasera, 2. LAMMA kombinacijama "time of flight sistema" i elektronske mikroskopije, 3. nelinearnoj optici i njenim primenama, 4. paraleli:medicina/umetnost,forenzika razvijana u humanom pravcu... Posebno su interesantna paralelna istraživanja na temu kvantnihračunara zasnovanih na nuklearnim i optičkim fenomenima, uopšte. Mnoge tematike su ujedinjene na putu smanjenja dimenzija računara, od kada se o tome priča. Kubiti, koherentnost i mnogo drugih pojmova se meša danas. Važna tematika obuhvatiće aktivne sisteme i bezbednosno inženjerstvo. Karakteristični slučajevi havarija značajnih objekata i konstrukcija, nažalost, su postojali i postoje i služe za eksperimentalne provere modela o pretpostavkama za havarije, koje bi se mogle izbeći. Traženje korelacija sa njima, može da posluži za izbegavanje unapred predviđenih katastrofa. Sistemi vezani za udobnost i bezbednost drumskih i šinskih vozila, nalaze mesta i u građevinarstvu. Granice povratne sprege se primenjuju sa novim parametrima aktivnih sistema. Tu su i aktivno upravljanje vibracijama (oscilacijama), visećim mostovima, bukom, jaki vetrovi, povremeni udari vazdušnih masa, seizmička pomeranja tla. Tu su i kritični režimi, raznih prilaza i kategorija. Aktivan odziv se mora obezbediti da produži i delimično funkcionisanje. Tako se konstituiše u najširem smislu bezbednosno inženjerstvo. Dolazi se do novog načina konstruisanja objekata i sistema i konstrukcija najviših dinamičkih mogućnosti upravljanja havarijom u cilju sprečavanja još težih oblika, katastrofalnih razmera. Zaštiti od požara i ostalim vidovima zaštite u razvijenim zemljama se posvećuje velika pažnja i obezbeđuju se značajna sredstva, zbog neprocenjivosti ljudskih života i vrednovanja materijalnih dobara. Tehnički sistemi i oprema za zaštitu od požara su obavezni deo uređaja javnih i poslovnih objekata, stambenih zgrada, a sve češće i porodičnih kuća. Za zaštitu u javnim objektima, koriste se samostalni detektori, mali sistemi sa nekoliko detektora i sistemi sa velikim brojem detektora, povezanih u sistem pod kontrolom protivpožarne centrale. U periodu pre brzog širenja digitalne tehnologije, detektori su imali dva stanja izlaza. Približna lokacija mesta požara vršila se zbog grupnog zonskog priključivanja na centralne stanice. Napredak je, naravno, ostvaren i na tom polju. Detektori, koji prate jednu ili više promenljivih veličina su sada osnovni sistemi za rano otkrivanje požara. U cilju pouzdanosti, nadziru se pojava plamena i karakterističnih gasnih produkata, najčešće ugljenmonoksida. I tu se opet spajamo sa daljinskom detekcijom lidarima, radarima, rdarima, itd. Posebno su ovde od interesa različiti detektori. Forenzička istraživanja porekla havarije, požara, moraju da se zasnivaju na najnovijim saznanjima iz više oblasti. U ovoj monografiji su za izabrane tematike predstavljene osnove ili su direktno prikazana neka stanja, merne tehnike i rešenja sa vrlo poznatim efektima, ali i sa najsofisticiranijim mernim metodama današnjice. Postojeći softveri u otkrivanju autentičnosti pisanih dokumenata, traženju autentičnosti dokumenata i zapisa na raznim medijumima, zavisno od složenosti zahteva, podrazumevaju dalji razvoj softverskih alata. Oni imaju za bazu matematičke prilaze zasnovane na različitim osnovama i teorijama prepoznavanja oblika. Zbog razvoja medicinskih uređaja, razvijena je metodologija analize slike sa ciljnim traženjem specifičnosti jedinke ili patogenog stanja. Različite predstave, transformacije u odabranim ciljnim zadacima, traže dalje razvijanje programa za autentičnost zapisa. Tu treba veliki posao obaviti, analizirati postojeći ili specifičnosti softverskog alata za obradu slike (Photoshop 9 i dr. i mogućnost zloupotrebe u cilju falsifikovanja skeniranih dokumenata (potpisa, itd.). U eri progresa računarstva, kompjuterska forenzika, dobija sve veći značaj. Ta naučna disciplina, prikuplja, čuva, prezentuje podatke elektronske obrade, memorisane specifičnim memorijama. Digitalni računari, dovode do naziva digitalna forenzika. Alati i tehnike su relativno dostupni, ali se traži rad na raznim fizičkim lokacijama. Najveći broj alata nudi veliki spektar funkcionalnosti, dok su neki dizajnirani samo za specijalne zadatke. Razlika je i po ceni. Zato je važno i komparativno poznavati njihove prednosti i nedostatke. Razvoj donosi i "antiforenzičke" tehnike i alate. Ovakvo razmišljanje bi moglo da se sprovede za svaku od oblasti forenzike i za odabir najbolje ili optimalne metode za određene zadatke. Metodi na materijalima, koji pod dejstvom jonizujućeg zračenja ispuštaju zračenje, scintilatori (kol. fosfori, fluori, luminofore), od prvih metoda sa scintariskopima, mnogo su napredovali i koriste se uz savremenu nuklearnu elektroniku i metode merenja fosforescencije i fotoluminiscencije. Pored toga što se ti materiajali nalaze u detektorima, za merenja broja naelektrisanih čestica, gama kvanata, brzih i sporih +′neutrona, za merenje doze (β, β, γ i neutrona), za ispitivanje spektara γ zračenja i neutrona, važna je i efikasnost za dato zračenje, posebno za γ zračenje. Sa druge strane, pri istraživanju materijala u forenzici, postoje mnoge oblasti, gde se pobuđuju materijali i traže određene koincidencije i istorije uzoraka. Posebno su važne oblasti, gde se ulazi u dozimetriju pojedinih zračenja lasera, kvantnih generatora, prirodnih i veštačkih radioaktivnih izvora i snopova ubrzanih čestica, gde se koriste scintilatori SrS(Eu, Sm) kao prah, tablete ili luminofore NaCl(Ag), KCl(Ag). Termoluminiscentni dozimetri, treba da se povežu i sa i hemoluminiscencijom. Ključne reči grafitna vlakna, grafitne bombe, elektroenergetski sistemi; NATO operacije, prenosna mreža, imaju ovde svoja mesta. Tokom NATO agresije na SRJ, pored municije na bazi osiromašenog uranijuma, krstarec ́ih raketa, avio bombi i dr., značajno mesto su zauzimale "grafitne" bombe. Razmatranje njihovih osobina (ustvari vlakana staklo-aluminijum) i posledica njihovih dejstava na elektroenergetski sistem i postrojenja je aktuelna problematika, počevši od oblasti elektroenergetike i osvetljenja, do mnogobrojnih uzgrednih oblasti, bez kojih se ne može zamisliti normalan život u savremenoj civilizaciji. Kao posledica primene ovih vlakana, nastaju teške havarije, visoki prenaponi, pražnjenja i isključenja, što predstavlja opasnost za sve elektroenergetske uređaje. Grupe istraživača ETF, VMA i IHNS iz Beograda, vršile su ispitivanja osobina ovih vlakana sa gledišta optičke mikroskopije i optike, a u Institutu bezbednosti izvršena su merenja nivoa radioaktivne kontaminacije dostavljenih uzoraka "grafitnih" vlakana. Može se danas dalje diskutovati o moguc ́nostima nekih drugih prilaza, analizirati potencijalna opasnost po zdravlje, koja može nastupiti od samih vlakana, kao i od njihovog dejstva na elektroenergetski sistem. Izuzetno široka je oblast metoda za zaštitu podataka. Koriste se interni softversko-hardverski mehanizmi. Uz definisan pojam bezbednosti softvera i zahteva za sistem zaštite u pogledu očuvanja tajnosti, logičkog integriteta i funkcionalne korektnosti računarskog sistema, konstatuje se da su tu osnovni elementi za stepen sigurnosti zaštite na principu zasnovanosti sistema o tehničkoj realizaciji. Izbor antivirusnog softvera za zaštitu radnih stanica i drugi zadaci u ovoj oblasti predstavljaju, takođe, deo ove forenzičke discipline. Naslov: Laserske tehnike i metrologija u forenzičkim naukama Izdavač: Akademska misao Strana: 443 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: B5 Godina izdanja: 2016 ISBN: 978-86-7466-658-6

Predgovor U osnovi naučno-tehnološkog progresa naiaze se materijali i tehnologije. Poslednjih decenija dobijeni su novi elektrotehnički materijali sa znatno boljim karakteristikama poluprovodnici, superprovodnid, superdielektrici, kablovski materijali, magnetid itd. - koji su omogućili minijaturizaciju elektronskih naprava, mašina, aparata i uređaja, s jedne strane, i izradu moćnih generatora električne energije, s druge strane. S obzirom da izuzetno brz razvoj elektrotehnike postavlja zahteve za brzu sirrtezu materijala odgovarajućih svojstava, to se poslednjih decenija razvila nauka o materijalima, koja je omogućila teorijsko modeliranje povezanosti zahtevanih karakteristika materijala sa njihovom strukturom i tehnologijom izrade. Ovo je bilo od izuzetnog značaja za izbegavanje često mukotrpnog, dugotrajnog iskupog eksperimentalnog istraživažkog rada. Ovom udžbeniku prethodili su "Elektrotehnički materijali. Flzičke osnove, karakteristike i specijalne tehnologije", napisani u koautorstvu sa prof. P. Nikolićem, u izdanju Naučne knjige (1987). U medjuvremenu su se dogodile promene u nastavnim planovima na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, gde je akcenat prebačen sa tehnologije na fiziku elektrotehničkih materijala, zbog čega je i bilo nužno znatno izmeniti koncepciju udžbenika. U ovom udžbeniku akcenat je stavljen na fizičke osnove i karakteristike elektrotehničkih materijala. Udžbenik u ceiini predstavlja gradivo predmeta Fizika materijaia II na Smeru za elektrotehničke materijale i tehnologije Odseka za fizičku elektroniku na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, pri čemu se podrazumeva da studenti poseduju osnovna znanja iz kvantne mehanike, statističke fizike i fizičke elektronike poiuprovodnika (čiji repetitorijumi su dati u Dodacima D.1-3). To se isto podrazumeva (ali u znažno manjem obimu) i za studente druge godine neenergetskih usmerenja Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, za koje ovaj udžbenik pokriva drugu polovinu predmeta Fizika materijala (ovi studenti mogu da propuste pri učenju Odeljke 1.1.3-4, 2.4, 3.2.1, 3.2.5, 3.4.1, 4.1-3, kao i one delove štampane srtnijim tekstom ili u obliku fusnota, uključujući i komplikovanija izvođenja, koji se vremenski ne mogu uklopiti u postojeći nastavni fond časova). Udžbenik može biti od koristi i studentima energetskih usmerenja, kojima se posebno preporučuje Glava 6, koja pokriva uporedne karakteristike elektrotehničkih materijala, sa osvrtom na njihove primene. Jasno, ovaj udžbenik može korisno poslužiti i studentima elektrotehnike na drugim univerzitetima, kao i diplomiranim inženjerima i postdiplomcima - kojima može biti i koristan priručnik iz oblasti elektrotehničkih materijala, pošto sadrži i mnogobrojne tablice, UVOD Svi inženjeri imaju svakodnevno posla sa materijalima. Oni izrađuju i obrađuju materijale, projektuju komponente i strukture korišćenjem materijala, vrše izbor odgovarajućih materijala, analiziraju defekte u materijalima, ili prosto veruju da će korišćeni materijali adekvatno funkcionisati. Kao odgovorni inženjeri, zainteresovani smo za poboljšanje proizvoda koje projektujemo ili izrađujemo. U tu svrhu, neophodno je poznavati vezu primena-karakteristike-struktura/sastav-sinteza/obrada. Promenom jednog od ta četiri faktora, jedan ili nekoliko preostalih se takođe menja. Zato je neophodno odrediti kako su ta četiri faktora međusobno povezana, da bi se konačno dobio željeni proizvod. Primena. Eiektrolehnički materijali se prema primeni mogu podeliti, u širem smislu, na poluprovodnike, provodnike, superprovodnike, magnetike i dielektrike. Poluprovodnici se primenjuju za izradu mikroelektronskih i optoelektronskih kola, sa daljom aplikacijom u kompjuterskoj tehnici, telekomunikacifama, industrijskoj i mernoj elektronici, HI-FI tehnici itd. Provodnici se uglavnom koriste za izradu provodnih žica u izolovanim provodniđma i kablovima, provodnih veza u mikroelektronskim kolima, otpornika, grejača, termospregova za merenje temperature, topljivih osigurača, električnih kontakata, lemova, baterija i akumulatora. Superprovođnici služe za izradu superprovodnih namotaja snažnih elektromagneta i generatora, kao i Džozefsonovih mernih naprava ultravisoke tačnosti, sa perspektivama đalje primene za superprovodne pogone, kablove za prenos energije bez gubitaka, i još mnoge druge koje bi mogle doneti novu revoluciju u elektrotehnici. Dielektrici se pretežno koriste kao izolacija kablova i energetskih postrojenja, ali i za izradu priključnica, optičkih kablova, kondenzatora, tečnokristalnih displeja, piezoelektričnih pretvarača i dr. Magnetici se primenjuju za izradu jezgara električnih mašina, stalnih magneta za energetiku, elektroniku, mernu i HI-FI tehniku, ka'o i memorijskih elemenata. Karakteristike. Karakteristike materijala mogli bi samo podeliti u dve kategorije: fizičke i mehaničke. Fizičke karakteristike, koje uključuju električno, toplotno, optičko, dielektrično, magnelno i hemijsko ponašanje, zavise i od strukture/sastava i od sinteze/obrade materijala. Čak i male promene u sastavu prouzrokuju značajne promene u električnoj provodnosti mnogih poluprovodničkih materijala; male količine nečistoća menjaju boju stakla ili polimera. Odstupanje od optimalne temperature sinterovanja magnetnih keramika pogoršava njihova svojstva; slično važi i za superprovodne materijale. Osim toga, hemijska degradacija materijala značajno zavisi od defekata u njihovoj strukturi. Sadržaj Uvod 1 Struktura čvrstih kristalnih materijala, 4 1.1 Prostoma struktura kristalnih tela, 5 1.1.1 Translaciona simetrija, 5 1.1.2 Recipročna rešetka. Prva Briluenova zona. Milerovi indeksi, 7 1.1.3 Simetrije kristalne strukture, 11 1.1.4 Klasifikacija kristalnih struktura, 13 1.1.5 Proste i složene kristalne strukture. Predstavnici, 17 1.2 Hemijske veze u čvrstim telima, 22 1.2.1 Jonske veze, 24 1.2.2 Kovalentne veze, 25 1.2.3 Metalne veze, 27 1.2.4 Van der Vaisove veze, 28 1.3 Nesavršenosti u kristalnoj strukturi, 29 1.3.1 Šotkijevi i Frenkeljevi defekti, 30 1.3.2 Primesni atomi, 31 1.33 Dislokacije, 33 1.3.4 Granice kristalnih zrna, 36 1.4 Zadaci, 36 1.5 Literatura, 46 2 Model kvazislobodnih elektrona u kristalu, 48 2.1 Energetske zone kristala, 49 2.1.1 Podela elektrotehničkih materijala prema veličini energetskog procepa. Vrste energetskog procepa, 55 2.2 Pojam efektivne mase kvazislobodnih nosilaca, 57 2.3 Pojam kvazislobodnih nosilaca šupljina, 59 2.4 Statistika kvazislobodnih nosilaca, 60 2.4.1 Provodnici, 61 2.4.2 Sopstvenj poluprovodnici, 63 2.4.3 Primesnilpoluprovodnici, 66 2.5 Električna provodnost materijala, 70 2.5.1 Podela elektrotehničkih materijala prema veličini specifične električne otpomosti, 73 2.6 Toplotna provodnost materijala, 74 2.7 Kontaktne pojave. Difuzija, 78 2.7.1 Kontaktna razlika potencijala. Termoelektrične pojave, 80 2.8 Zadaci, 83 2.9 Literatura, 90 3 Nedovoljnost mođela kvazislobođnih elektrona - uticaj kristalne strukture, 91 3.1 Vibracije atoma u kristalu - fononi, 91 3.1.1 Rasejavanje kvazislobodnih nosilaca na nesavršenostima i vibracijama kristala. Temperaturska zavisnost specifične elcktrične otpomosti, 95 3.1.8 Toplotno širenje kristala, 98 3.2 Dielektrična svojstva materijala, 101 3.2.1 Veza između makroskopskih i mikroskopskih parametara dielektrika, 104 3.2.2 Teorija polarizabilnosti, 108 3.2.3 Dielcktrična propustljivost. 21avisnost realnog i imaginarnog dela dielektrične propustljivosti od spoljašnjih činilaca (učestanosti, temperature i vlažnosti), 114 3.2.4 Dielektrična čvrstoća 3.2J Nelinearni dielektrid (piroelektrid, piezoelektrid, feroelektrid, antiferoelektrid i elektreti), 3.3 Magnetna svojstva materijala, j23 3.3.1 Slabo magnetno uređenje (dijamagnetid i paramagnetki) 3.3.2 Jako magnetno uređenje (feromagnetid, antiferomagnetici i ferimagnetiđ) 3.3.3 Makroskopska struktura magnetika, 3.4 Superprovodnost, 138 3.4.1 Fenomenološke teorije, 141 3.4.2 Mikroskopska (BCS) teorija, 14S 3.5. Zadaci, 150 3.6 Uteratura 4 Struktura čvrstih nekristalnih materijala, 183 4.1 Amorfni materijali, 186 4.2 Tečni kristali, 191 4.3 Polimeri, 194 4.4 Zadaci, 199 4.5 Literatura, 199 5 Metode karakterizacije čvrstih tela, 5.1 Određivanje prostorne strukture, 5.1.1 Rendgenska difrakcija, 5.1.2 Elektronska difrakcija, 5.1.3 Neutronska difrakcija, 5.1.4 Optička, elektronska i skanirajuća tunelska mikroskopija, 5.1J Defektoskopske metodc, 5.2 Određivanje elektronske zonalne strukture, 5.2.1 Optičke metodc. Određivanje veličine i vrste energetskog procepa 5.2.2 Određivanje veličine energetskog procepa termičkom metodom 5.3 Određivanje tipa hemijskih veza, 5.3.1 Spekttoskopske vibracione metode. Inftacrvena apsorpcija i Ramanovo rasejanje, 5.3.2 Neelastično neutronsko rasejanje na vibracijama kristala, 5.4 Određivanje transportnih karakteristika poluprovodnika, 5.4.1 Holova metoda, 5.4.2 Metode "vruće tačke" i "čctiri tačke", 5.43 Ciklotronska rezonanca, 5.5 Određivanje dielektričnih karaktcristika materijala, 5.5.1 Određivanjc rclativne dielektrične propustljivosti i tangensa ugla gubitaka, 5.5.2 Određivanjc unutrašnje i površinske specifične elcktrične otpornosti 5.53 Određivanje dielektrične čvrstoče, 5.6 Određivanje magnetne strukture materijala, 5.6.1 Neutronska difrakcija i ncelastično neutronsko rasejanje, 5.62 Nuklerana magnetna rezonanca, 5.63 Odredivanje temperaturske zavisnosti magnetne susceptibilnosti . . 5.6.4 Određivanjc makroskopskih magnetnih karakteristika, 5.6.5 Odrcđivanje magnetne susceptibilnosti superprovodnika, 5.7 Ispitivanje mehaničkih karakteristika materijala, 5.7.1 Ispitivanje zatezanjem, 5.7.2 Ispitivanje tvrdoće, 5.73 Ispitivanje žilavosti, 5.8 Zadaci, 6 Uporedne karakteristike elektrotehničkih materijala, 243 6.1 Poluprovodnici, 244 6.1.1 Inženjering energetskog procepa: poluprovodnička jedinjenja, legure i nanostrukture, 244 6.1.2 Primena poluprovodničkih materijala prema veličini i vrsti energetskog procepa 247 6.1.3 Uporedne karakteristike silicijuma, germanijuma i galijum-arsenida, 249 6.1.4 Ostali važniji poluprovodnički elementi, jedinjenja, legure i nanostrukture, 252 6.1.5 Organski poluprovodnid, 253 6.1.6 Metode dobijanja masivnih i tankoslojnih monokristala, 256 6.1.7 Silidjumska mikroelektronika, 260 6.1.8 Tankoslojna, debeloslojna i hibridna mikroelektronika, 268 6.1.9 Perspektive daljeg razvoja poluprovodničkih mikroelektronika, 271 6.2 Provodnid, 280 6.2.1 Metali velike provodnosti, 281 6.2.2 Metali male provodnosti i otpomi materijali, 282 6.2.3 Spedjalni provodni materijali, 283 6.2.4 Organski provodnici, 287 6.2.5 Inženjering mehaničkih karakteristika metala, 289 6.3 Dielektrid, 304 6.3.1 Izoladoni materijali, 305 6.3.2 Kablovske tehnologije, 307 6.3.3 Kondenzatorski materijali, 312 6.3.4 Spedjalni dielektrični materijali, 314 6.3.3 Dielektrična mikroelektronika. Optičke memorije, 316 6.4 Magnetid, 318 6.4.1 Magnetno meki materijali, 320 6.4.2 Magnetno tvrđi materijali, 321 6.4.3 Magnetna mikroelektronika. Magnetne memorije, 323 6.5 Superprovodnici, 325 63.1 Niskotemperaturski i visokotemperaturski superprovodnici, 325 63.2 Organski superprovodnici, 327 63.3 Superprovodne žice i katlovi, 329 63.4 Superprovodna mikroelektronika. Džozefsonovi spojevi, 331 6.6 Biomedicinski materijali, |, 333 6.7 Zadad, 336 6.8 Literatura, 351 DODACI, 353 D.1 Repetitorijum iz kvantne mehanike, 354 D.1.1 Osnovni kvantnomehanički postulati. Šredingerova talasna jednačina, 354 D.1.2 Srednje vrednosti fizičldh veličjna. Klasični limit, 356 D.1.3 Stacionarna stanja. Vremenski nezavisna Šredingerova talasna jednačina, 357 D.1.4 Hajzenbergove relacije neodređenosti. Klasični limit, 358 D.1.6 Svojstvene talasne funkdje komutirajućih operatora, 360 D.1.6 Razvoj talasne funkcije po proizvoljnom bazisnom skupu. Redukcija talasnog paketa, 361 D.1.7 Hajzenbergova matrična forma kvantne mehanike, 362 D.1.8 Kvantnomehanički integrali kretanja, 365 D.1.9 Gustina struje verovatnoće, 365 D.1.10 Talasna funkcija slobodne čestice. Kontinualni energetski spektar, 367 D.1.11 Grupna i fazna brzina slobodne čestice. Talasni paket, 368 D.1.12 Čestica u bcskonačno dubokoj jednodimenzionoj potencijalnoj jami. Diskretni energetski spektar, 370 D.1.13 Tuneliranje čestice kroz pravougaonu jednodimenzionu potencijalnu barijeru, D.1.14 Talasna funkcija sistema N neinteragujućih čestica, D.1.15 Talasne funkcije sistema bozona i fermiona. Paulijev princip isključenja, D.1.16 Litcratura, D.2 Repetitorijum iz statističke fizike, D.2.1 Statistička fizika, teorija informacija i termodinamika, D.2.2 Fcrmi-Dirakova, Boze-Ajnštajnova i Maksvel-Bolcmanova raspodela, D.2.3 Litcratura D3 Repetitorijum iz flzičke elektronike poluprovodničkih struktura D.3.1. p-n spoj. Diode, 385 D.3.2 p+-n+, p+-p i n*-n spojevi. Omski kontakti, 396 D.33 n-p-n i p-n-p spojevi. Bipolarni tranzistori, 398 D.3.4 Unipolarni tranzistori, 406 D.3.5 n-p-n-p spoj. Tiristori, 412 D.3.6 Heterospojevi, 416 D.3.7 Nanostrukture. Superrešctke, kvantne žice i kvantne tačke, 418 D.3.8 Izvori zračenja. Laseri i LED diode, 423 D.3.9 Detektori zračenja, 426 D.3.10 Sunčeve ćelijc, 429 D.3.11 Zadaci, 432 D.3.12 Literatura, 447 D.4 Karakteristike odabranih klasa elektrotehničkih materijala, 448 Tablica D.4.1 Karakteristike odabranih poluprovodničkih elemenata i jedinjenja, 448 Tablica D.4.2 Osnovnc karakteristike metala malc provodnosti, 449 Tablica D.4.3 Karaktcristike važnijih legura za zagrcvne elemente, 450 Tablica D.4.4 Ncke karakteristike mekih lcmova, 450 Tablica D.4.5 Neke karakteristike tvrdih lemova, 451 Tablica D.4.6 Vrednosti kritične tcmperature za odabrana superprovodna jedinjenja i legure, 451 Tablica D.4.7 Karaktcristike važnijih dielektričnih materijala, 452 Tablica D.4.8 Karakteristike odabranih magnetno mekih materijala, 453 Tablica D.4.9 Karakteristike odabranih magnetno tvrdih materijala, 453 Tablica D.4.10 Odnos zatezna čvrstoća-prema-gustini (cjp) za neke konstrukcione materijalc, 454 Tablica D.4.11 Fizičke konstante, 455 Naslov: Fizičke osnove i karakteristike elektrotehničkih materijala Izdavač: Akademska misao Strana: 455 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: B5 Godina izdanja: 2014 ISBN: 978-86-7466-528-2