Volođino detinjstvo Pripovedač vrlo toplo, iskreno, ispovedno i psihološki produbljeno daje niz verodostojnih sličica vezanih za jedno beogradsko detinjstvo tokom 1957–1967. godine. Kao što pisac u predgovoru kaže, sećanje je nepouzdano i oboji nešto svetlijim, a nešto tamnijim tonovima. Pored neospornih književnih vrednosti, tečnog, lepog i svima pristupačnog kazivanja, ova knjiga je značajna zato što iskreno govori o osetljivosti i ranjivosti malog dečaka, o tugi i usamljenosti i pored srećnog porodičnog života i prvim životnim iskustvima. Nižu se slike: bezazleni dečak je iz naivnosti ukrao lilihip, suočio se sa pojmom svojine, doživeo je nasilje od strane starijeg dečaka, imao je prvi napad egoizma. Prvi koraci su mu bili bolni, kao što kaže pisac. Volođa je osetio stid i grižu savesti. O svemu tome Pirožkov piše neobično nadahnuto, s poniranjem u dečiju psihologiju. Naročito je teško kad se malo dete suoči sa smrću, prvo psa, zatim bake i deke, što je i kraj Volođinog detinjstva. Naravno, s tim ide i prva ljubav, filmske opsene i usmerenje prema zabavnoj muzici. „Volođino detinjstvo“ može ne samo da nađe put do svakog čista srca, nego je reč o književnim vrednostima koje mogu da se porede s delom svakog značajnog srpskog pisca koji je pisao pr ozu za decu i o deco, recimo Ive Andrića, Branka Ćopića, Danila Kiša ili Zorice Kuburović. Tu literaturu ne čitaju samo deca nego i odrasli i sa te strane se Pirožkov odlično uključio u ovu tradiciju. Malo je evropskih pisaca koji mogu da ostvare ono što je ostvario Andrić, ali Pirožkov se svojim suptilnim poniranjem u traume i neprijatnosti (čak i potres mozga) malog Volođe književno, do izvesne mere, približio velikom Andriću. Danko Stojić „Volođino detinjstvo“ je namenjeno i prilagođeno deci, jer poseduje neophodnu notu didaktičnosti, senzibiliteta i prijemčivosti, ali i roditeljima da bolje razumeju decu i shvate kroz šta sve ona prolaze u nimalo jednostavnom procesu odrastanja, da se prisete svojih ranih nesporazuma i pronađu izgubljeno vreme. Pitamo se: kakvi bi bili naši životu da nije tog svesnog zaborava prvih mučnih i bolnih spoznaja, a opet, kakvi bismo ljudi bili bez og semntimentuma minulih vremena i davnih svetova što i dalje žive u nama, da nije te nedužnosti i dečijeg šarma koji nas i dan-danas čuvaju i brane od surovog sveta? Zbilja, šta bismo bez tih slatko-gorkih sećanja, što blistaju kao dijamanti iz pepela srušenih svetova, greju nas svojim plamičcima, bacajući iz prošlosti setnu svetlost na naše živote? Dragan Stanišić Prikaži više

Приповедач врло топло, искрено, исповедно и психолошки продубљено даје низ веродостојних сличица везаних за једно београдско детињство током 1957–1967. године. Као што писац у предговору каже, сећање је непоуздано и обоји нешто светлијим, а нешто тамнијим тоновима. Поред неоспорних књижевних вредности, течног, лепог и свима приступачног казивања, ова књига је значајна зато што искрено говори о осетљивости и рањивости малог дечака, о туги и усамљености и поред срећног породичног живота и првим животним искуствима. Нижу се слике: безазлени дечак је из наивности украо лилихип, суочио се са појмом својине, доживео је насиље од стране старијег дечака, имао је први напад егоизма. Први кораци су му били болни, као што каже писац. Волођа је осетио стид и грижу савести. О свему томе Пирожков пише необично надахнуто, с понирањем у дечију психологију. Нарочито је тешко кад се мало дете суочи са смрћу, прво пса, затим баке и деке, што је и крај Волођиног детињства. Наравно, с тим иде и прва љубав, филмске опсене и усмерење према забавној музици. „Волођино детињство“ може не само да нађе пут до сваког чиста срца, него је реч о књижевним вредностима које могу да се пореде с делом сваког значајног српског писца који је писао пр озу за децу и о децо, рецимо Иве Андрића, Бранка Ћопића, Данила Киша или Зорице Кубуровић. Ту литературу не читају само деца него и одрасли и са те стране се Пирожков одлично укључио у ову традицију. Мало је европских писаца који могу да остваре оно што је остварио Андрић, али Пирожков се својим суптилним понирањем у трауме и непријатности (чак и потрес мозга) малог Волође књижевно, до извесне мере, приближио великом Андрићу. Данко Стојић „Волођино детињство“ је намењено и прилагођено деци, јер поседује неопходну ноту дидактичности, сензибилитета и пријемчивости, али и родитељима да боље разумеју децу и схвате кроз шта све она пролазе у нимало једноставном процесу одрастања, да се присете својих раних неспоразума и пронађу изгубљено време. Питамо се: какви би били наши животу да није тог свесног заборава првих мучних и болних спознаја, а опет, какви бисмо људи били без ог семнтиментума минулих времена и давних светова што и даље живе у нама, да није те недужности и дечијег шарма који нас и дан-данас чувају и бране од суровог света? Збиља, шта бисмо без тих слатко-горких сећања, што блистају као дијаманти из пепела срушених светова, греју нас својим пламичцима, бацајући из прошлости сетну светлост на наше животе? Драган Станишић Наслов: Волођино детињство Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 89 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: - cm Година издања: 2017 ИСБН: 978-86-515-1313-1

Original, made in USA Digipak Omot 5- Cd 3/4 DVD 4 Various ‎– Take Action! Volume 7 Label: Sub City Records ‎– SC038-2, Hopeless Records ‎– SC038-2 Series: Take Action! – 7 Format: CD, Album, Compilation DVD, DVD-Video Country: US Released: 04 Mar 2008 Genre: Rock Style: Alternative Rock, Indie Rock, Emo, Punk, Heavy Metal, Hardcore, Hard Rock Tracklist CD-01 –Andy Williams (3) PSA 0:16 CD-02 –Every Time I Die We`re Wolf 3:25 CD-03 –Silverstein Still Dreaming 3:55 CD-04 –Chiodos Teeth The Size Of Piano Keys 3:24 CD-05 –From First To Last Two As One 3:22 CD-06 –Emery The Party Song 3:33 CD-07 –Motion City Soundtrack This Is For Real 3:11 CD-08 –All Time Low Dear Maria, Count Me In 3:05 CD-09 –Cute Is What We Aim For Newport Living 3:27 CD-10 –Mayday Parade When I Get Home, You`re So Dead 3:14 CD-11 –Valencia 3000 Miles 2:48 CD-12 –Every Avenue Where Were You 2:42 CD-13 –Meg And Dia* Roses 3:29 CD-14 –The Spill Canvas All Over You 3:24 CD-15 –Thrice Digital Sea 3:45 CD-16 –The Matches Their City 4:11 CD-17 –Set Your Goals Echoes 4:26 CD-18 –Drop Dead, Gorgeous They`ll Never Get Me (Word With You) 3:33 CD-19 –The Bled Shade Tree Mechanics 3:15 CD-20 –Haste The Day Stitches 4:13 DVD-01 –Motion City Soundtrack This Is For Real DVD-02 –The Receiving End Of Sirens Smoke And Mirrors DVD-03 –Plain White T`s Making A Memory DVD-04 –The All American Rejects* I`m Waiting DVD-05 –Hellogoodbye Bonnie Taylor Shakedown 2K1 DVD-06 –All Time Low Six Feet Under The Stars DVD-07 –This Providence My Beautiful Rescue DVD-08 –MxPx Shut It Down DVD-09 –Four Year Strong Heroes Get Remembered, Legends Never Die DVD-10 –Jet Lag Gemini Run This City DVD-11 –Aiden One Love DVD-12 –Alesana Ambrosia DVD-13 –Every Time I Die We`re Wolf DVD-14 –The Devil Wears Prada Hey John, What`s Your Name Again?? DVD-15 –A Life Once Lost Firewater Joyride DVD-16 –The Human Abstract Vela, Together We Await The Storm DVD-17 –The Red Chord Dread Prevailed DVD-18 –August Burns Red Composure DVD-19 –High On Fire Rumors Of War DVD-20 –Suicide Silence The Price Of Beauty Credits Artwork By – Sons Of Nero Mastered By – Mr. Toads Photography – Drew Crozier Notes Hopeless/Sub City Records presents Take Action! Volume 7, a CD/DVD compilation featuring 40 tracks and videos from the biggest names in pop-punk, rock and hardcore music, including Every Time I Die, Silverstein, Motion City Soundtrack, Plain White T`s, Chiodos and many more! A portion of the proceeds (equaling 5% of the suggested retail list price) earned by the artists and Sub City Records from the sale of this title will be donated to the non-profit organization Do Something a group that gives young people the opportunity to personally help change the world. Comes in a digipak with a cardboard slipcase

Riznica pesama za decu – ćirilica Kultna knjiga za decu i mlade. Mali brata, Kupanje, Materina maza, Laza, Mali Jova, Srda, Ciganin hvali svoga konja, Golema repa i još mnogo lepih pesama za decu u izboru Mire Alečković sa predivnim ilustracijama u boji koje je naslikala Vladana Likar-Smiljanić. Riznica pesama za decu – ćirilica “Dragi roditelji, vi koji ćete čitati deci ovu knjigu, pročitajte im, molim vas, ovo što sam napisala, a što oni sami neće moći pročitati. I odgovorite mi umesto njih šta im se dopalo od Zmajevih pesama najviše. Ja sam gledala da izaberem one pesme koje su umetnički vredne, a po sadržini raznolike, i nisam bežala ni od pesama koje u sebi nose nenametljivu vaspitnu poruku, uz one druge koje su lepa slika priorde, dečja igra, smeh, radost, suza, koje su delić bogatog i šarolikog dečjeg sveta koji je Zmaj tako lepo umeo da oživi u pesmi. I recite deci da čuvaju ovu knjigu za svoje sinove i kćeri, onako kako smo mi čitali iz sačuvanih starih knjiga i voleli ih još više zato što je to bila knjiga naših starijih. Videćete da sam u knjigu unela mnoe od pesama koje vi znate iz svog detinjstva, iako danas neki kažu da savremena deca imaju drukčiji ukus, ja se u to nisam uverila, savremeno dete, voli raznolike pesme, i zato bih ja volela da mi i vi zajedno sa decom odgovorite koje pesme su bile najbliže vašem detetu. Ja vam se unapred zahvaljujem i srdačno vas pozdravljam.“ Vaša Mira Alečković Najlepše basne za decu – ćirilica Zbirku najlepših i najčitanijih basni koje su volela mnoga deca pre tebe sakupio i zabeležio naš poznati pisac Dositej Obradović. Čitajući knjigu Dositeja Obradovića Najlepše basne za decu – ćirilica, uočićete da se u basnama životinje često ponašaju kao i odrasli ljudi. Uočićete da se priroda oko njih predstavlja takođe u živom obliku sa svim vrlinama i manama. To je ujedno i glavna osobenost ovih kratkih priča, koje nazivamo basnama. Luksuzno opremljena i bogato ilustrovana knjiga. U knjizi Najlepše basne za decu mozete pročitati više od sedamdeset basni našeg poznatog basnopisca. Iz sadržaja knjige Najlepše basne za decu – ćirilica: Lisica i gavran Medved i pčela Ovan i jelen Lav i zec Lisica i jarac Cvrčak i mrav Kos u kavezu Zečevi i lisice Petao i dragi kamen Kornjača i orao Lisica, petao, kokoške i psi Zečevi i žabe Lav, miš i lisica Papagaj i mačka Lav i lisica Krmača i vučica Vuk i jagnje Jelenji rogovi Vuk i ovca Orao i lisica Konj i magarac Žabe, panj i hidra Slavuj i jastreb Lisice Lav i magarac Žena i kokoška Medved i mečkar Lisica i grožđe Kovač i pas Lav i miš Jastreb i kukavica Lav, magarac i lisica Jelen i vinograd Pas i vuk Magarac u lavljoj koži Mladi i stari jelen Lisica i kupina Psi Mačak i miševi Petao, lisica i kokoške Dve žabe Ris i lisica Zec i lav Papagaj i druge ptice Petao, pas i lisica Petlovi i prepelice Dva miša Paun i čavka Mišić i mišica Ugojena mazga Lisica i majmun Slavuj, kukavica i magarac Vuk i ždral Žaba i vo Čavka i druge ptice Putnici i topola Lovac i kos Majmun i delfin Vuk i lav Lav i bik Vuk i konj Lisica i vuk Ustreljeni orao Lav i medved Vučica i vučići Mesar i pas Divlji vepar i lisica Proždrljiva lisica Magarac, petao i lav Vuk i koza Čavka i orao Mesarev pas i vuk Konj i konjušar Jarac, bik i lav Lisica i drvoseča Čovek i dva psa Lav, vuk i lisica Lav, bikovi i lisca Lav i divlji vepar Miševi i zvonca Basne su priče u kojima su junaci životinje, nosioci ljudskih osobina, ali u suženoj alegorijskoj funkciji; sve one govore čovekovim jezikom, ali čine svet za sebe, izdvojen, poseban. Sa dobro poznatom poukom na kraju, u kojoj je sabrano sve narodno iskustvo i mudrost, pred nama je zbirka mudrih priča koju deca rado prihvataju i pamte čitavog života jer na nenametljiv način, kroz nezaboravne likove – lukava lisica, nejaki miš, ćudljivi vuk – stiču životno iskustvo i uče kako da se nose sa nedaćama. FORMAT: A4 POVEZ: TVRD POVEZ BROJ STRANA:270 P5

Opis Komplet Riznica pesama za decu – ćirilica i Najlepše basne za decu – ćirilica Riznica pesama za decu – ćirilica Kultna knjiga za decu i mlade. Mali brata, Kupanje, Materina maza, Laza, Mali Jova, Srda, Ciganin hvali svoga konja, Golema repa i još mnogo lepih pesama za decu u izboru Mire Alečković sa predivnim ilustracijama u boji koje je naslikala Vladana Likar-Smiljanić. Riznica pesama za decu – ćirilica “Dragi roditelji, vi koji ćete čitati deci ovu knjigu, pročitajte im, molim vas, ovo što sam napisala, a što oni sami neće moći pročitati. I odgovorite mi umesto njih šta im se dopalo od Zmajevih pesama najviše. Ja sam gledala da izaberem one pesme koje su umetnički vredne, a po sadržini raznolike, i nisam bežala ni od pesama koje u sebi nose nenametljivu vaspitnu poruku, uz one druge koje su lepa slika priorde, dečja igra, smeh, radost, suza, koje su delić bogatog i šarolikog dečjeg sveta koji je Zmaj tako lepo umeo da oživi u pesmi. I recite deci da čuvaju ovu knjigu za svoje sinove i kćeri, onako kako smo mi čitali iz sačuvanih starih knjiga i voleli ih još više zato što je to bila knjiga naših starijih. Videćete da sam u knjigu unela mnoe od pesama koje vi znate iz svog detinjstva, iako danas neki kažu da savremena deca imaju drukčiji ukus, ja se u to nisam uverila, savremeno dete, voli raznolike pesme, i zato bih ja volela da mi i vi zajedno sa decom odgovorite koje pesme su bile najbliže vašem detetu. Ja vam se unapred zahvaljujem i srdačno vas pozdravljam.“ Vaša Mira Alečković Najlepše basne za decu – ćirilica Zbirku najlepših i najčitanijih basni koje su volela mnoga deca pre tebe sakupio i zabeležio naš poznati pisac Dositej Obradović. Čitajući knjigu Dositeja Obradovića Najlepše basne za decu – ćirilica, uočićete da se u basnama životinje često ponašaju kao i odrasli ljudi. Uočićete da se priroda oko njih predstavlja takođe u živom obliku sa svim vrlinama i manama. To je ujedno i glavna osobenost ovih kratkih priča, koje nazivamo basnama. Luksuzno opremljena i bogato ilustrovana knjiga. U knjizi Najlepše basne za decu mozete pročitati više od sedamdeset basni našeg poznatog basnopisca. Iz sadržaja knjige Najlepše basne za decu – ćirilica: Lisica i gavran Medved i pčela Ovan i jelen Lav i zec Lisica i jarac Cvrčak i mrav Kos u kavezu Zečevi i lisice Petao i dragi kamen Kornjača i orao Lisica, petao, kokoške i psi Zečevi i žabe Lav, miš i lisica Papagaj i mačka Lav i lisica Krmača i vučica Vuk i jagnje Jelenji rogovi Vuk i ovca Orao i lisica Konj i magarac Žabe, panj i hidra Slavuj i jastreb Lisice Lav i magarac Žena i kokoška Medved i mečkar Lisica i grožđe Kovač i pas Lav i miš Jastreb i kukavica Lav, magarac i lisica Jelen i vinograd Pas i vuk Magarac u lavljoj koži Mladi i stari jelen Lisica i kupina Psi Mačak i miševi Petao, lisica i kokoške Dve žabe Ris i lisica Zec i lav Papagaj i druge ptice Petao, pas i lisica Petlovi i prepelice Dva miša Paun i čavka Mišić i mišica Ugojena mazga Lisica i majmun Slavuj, kukavica i magarac Vuk i ždral Žaba i vo Čavka i druge ptice Putnici i topola Lovac i kos Majmun i delfin Vuk i lav Lav i bik Vuk i konj Lisica i vuk Ustreljeni orao Lav i medved Vučica i vučići Mesar i pas Divlji vepar i lisica Proždrljiva lisica Magarac, petao i lav Vuk i koza Čavka i orao Mesarev pas i vuk Konj i konjušar Jarac, bik i lav Lisica i drvoseča Čovek i dva psa Lav, vuk i lisica Lav, bikovi i lisca Lav i divlji vepar Miševi i zvonca Basne su priče u kojima su junaci životinje, nosioci ljudskih osobina, ali u suženoj alegorijskoj funkciji; sve one govore čovekovim jezikom, ali čine svet za sebe, izdvojen, poseban. Sa dobro poznatom poukom na kraju, u kojoj je sabrano sve narodno iskustvo i mudrost, pred nama je zbirka mudrih priča koju deca rado prihvataju i pamte čitavog života jer na nenametljiv način, kroz nezaboravne likove – lukava lisica, nejaki miš, ćudljivi vuk – stiču životno iskustvo i uče kako da se nose sa nedaćama.

nova knjiga Roman o fudbalu Divlji dečaci: Denis Lokomotiva Joahim Masanek Orig. naslov: Der Wilden Fußballkerle: Deniz die Lokomotive Format: 148 x 210 ISBN: 86-86577-29-0 Povez: Meki Pismo: Latinica Br. strana: 128 God. izdanja: 2007 Denis Lokomotiva se bori sa svojim timom u prvenstvenom meču protiv Divljih dečaka. Uprkos tome, toliko je oduševljen Divljim dečacima da odlazi na prvi trening kod njih. Iako je njegov talenat očigledan, Fabi i Leon odbijaju da prime Denisa: Turčin ne spada u njihov tim. No, ostali insistiraju da novajlija bude primljen. Zbog toga rizikuju da ih Leon i Fabi napuste. Međutim, kao što Divlji dečaci ne mogu bez svojih predvodnika, tako ni ovi ne mogu bez svoje ekipe. Konačno, njih dvojica prihvataju Denisa i shvataju: vrhunski tim može samo da ojača zahvaljujući novajliji! Recenzija Romani o „Divljim dečacima“, podeljeni su u tomove, a svaki tom, tj. svaku priču kazuje drugi dečak. Već po ovakvom pristupu i koncepciji, oni su drugačiji od svega što možete pronaći u našim knjižarama. Nalik na TV seriju u nastavcima, knjige o „Divljim dečacima“ pune su zanimljivih obrta, dramatičnih zapleta i uzbudljivih završnica. Takođe, ovo su i prvi dečji romani o fudbalu. U potpunosti prate dečju logiku i njihov način razmišljanja. Zahvaljujući tome, svaki dečak će se brzo i lako identifikovati sa nekim od likova. Sa druge strane, većina odraslih čitalaca ove knjige su, verovatno, roditelji. Međutim, i oni će se lakše identifikovati sa „Divljim dečacima“, a ne sa njihovim roditeljima. Naime, ova knjiga pleni nostalgijom i pitanjima da li smo nekada i sami bili takvi, kao dečaci iz ovih romana. Da li je njihova ljubav prema fudbalu, njihova srčanost, laka zapaljivost, dečja naivnost... samo pitanje uzrasta ili, možda, karaktera? Možemo li da opravdamo svoju ozbiljnost i netoleranciju prema deci time što smo, prosto, prerasli ono što je, nekada nama, a danas njima istinski, suštinski važno? „... Ovo što čitate nije knjiga za decu. Ovo je stvarno! Stvarno kao život!...“ Već na prvoj stranici ove „stvarne kao život“ knjige naći ćete objašnjenje zašto će vas priča o osmorici dečaka koji sebe i svoj fudbalski tim nazivaju „Divlji dečaci“ toliko omađijati. Zaista, ovo nije obična knjiga za decu. Osam „Divljih dečaka“ po mnogo čemu su najbolji. Jedan ima najjači šut, drugi je najbrže krilo, treći je najveći dribler... svako je u nečemu najbolji, ili bar oni tako o sebi misle. Oni dele zajedničku strast prema fudbalu, ali i jedni prema drugima, za zajedničkim druženjem i to je tajna koju njihovi roditelji teško mogu razumeti. U ovim knjigama ćete naći brojne primere očuvanja i dokazivanja prijateljstva, solidarnosti, motivisanosti, nesebičnosti... Na primer, kada Maks dobije čak dvadeset dana kućnog pritvora, ova visoka kazna utiče da njegovi prijatelji potpuno zanemare da su i sami kažnjeni. Njihova potištenost rezultat je saosećanja i solidarnosti sa Maksom koji je kažnjen najvećim brojem dana u pritvoru. Međutim, pošto su u pitanju deca a ne odrasli ljudi, jedna emocija začas pretrči drugu. Zaboravljajući svoje kazne, dečaci beže iz svojih pritvora jer motiv koji imaju nadjačava svaku kaznu. Motivi su: dugo očekivani raspust, igralište, fudbal, biti zajedno.... Deca ne misle na posledice. Oni sebe žele da vide kao neustrašive, moćne, neukrotive, tj. „divlje“ dečake. Ipak, kada njihovo igralište zauzme tim „Večiti pobednici“ i dečaci stariji od njih četiri-pet godina, poznati po lošem glasu... njihov divlji i neukrotivi duh se brzo gasi. Strah postaje njihov najgori protivnik. Jedan od sigurnih puteva zdravog odrastanja jeste pronalaženje i poštovanje pravih autoriteta. Oni uspevaju decu da usmeravaju ka određenom putu. Trener Vili nije ni učitelj, ni fudbaler, čak ni sportista. On je bivši fudbalski as, sadašnji prodavac u kiosku pored igrališta. Dečaci o njemu ne znaju mnogo. Ipak, kada je postao njihov trener i prvog dana im zadao vežbanje da samo trče, drugog dana umesto fudbalske ponudio tenisku lopticu, sledećeg dana uveo psa u igru... i pored tih neobičnih metoda, „Divlji dečaci“ su prepoznali pravi autoritet i umeli da ga poštuju. Vili ih je učio timskom radu, nepopustljivosti, upornosti, očuvanju vatre za svoju strast. Priču o „Divljim dečacima“ govori nam Leon, superdribler. Jedan od njegovih nadimaka je Neustrašivi. Leon je lovac na golove i dodavač. Tačnije, to bi trebalo da bude. Ipak, tek zahvaljujući Viliju, on uspeva da zaista dodaje loptu umesto što stalno pokušava da sam zada gol. Podređujući potrebu da bude heroj, on vremenom shvata značaj timske igre i zadovoljstvo kada se uspeh deli. On govori u prvom licu, ali se kroz knjigu ne stiče utisak da je on po bilo čemu – glavni. Leon ulazi u prvi plan tek kada na njegov predlog dva dečaka budu izbačena iz tima i zamenjena novim. Da li je Leon zaboravio na važnost drugarstva? Ili je želja za pobedom nadjačala prijateljstvo? Međutim, da je ova knjiga puna obrta i preokreta, pokazuje i završnica, jer je upravo jedan od izbačenih dečaka na utakmici protiv „Večitih pobednika“ postao heroj i u svojim, i u očima svojih prijatelja. Ovih osam „Divljih dečaka“, za koje ćete od prve stranice navijati kao na svakoj pravoj utakmici, ponudili su nam priču o odrastanju van zidova, o slobodi, o važnosti jurenja za sopstvenim snom. Opisi kako nesmetano trče po travi jureći za loptom, danima, bez prisustva roditelja, našoj deci ne mogu biti bliski. Nažalost, ne samo to, prijateljstva među našom decom sve manje liče na ono što među sobom imaju, nesvesno čuvaju i grade „Divlji dečaci“. Umesto da se grupišu dve po dve drugarice ili druga, ponudite kroz ovu knjigu svom detetu ideju da se sa svojim prijateljima ujedine oko neke ideje, nekog njihovog cilja, hobija. „Divlji dečaci“ su savremene priče, o deci danas. Oni su moderna verzija musketara kojima je prijateljstvo iznad svega i koji nisu zaboravili svoj osnovni moto: Svi za jednog, jedan za sve! Jelena Holcer

nova knjiga Roman o fudbalu Divlji dečaci: Superstrelac Maksimilijan Joahim Masanek Orig. naslov: Die Wilden Fudballkerle: Maxi `Tippkick` Maximilia Format: 148x210 ISBN: 978-86-86577-43-6 Povez: Meki Pismo: Latinica Br. strana: 144 God. izdanja: 2009 Trener Vili iznenađuje Divlje dečake senzacionalnom vešću: divlji fudbaleri treba da učestvuju na gradskom dvoranskom prvenstvu. Hala za treniranje mora da se stvori - i pokreeet! Ali Maksi Superstrelac iznenada gubi svoj najjači šut na svetu. A on je Divljim dečacima neophodan za pobedu! Ali još gore je to što je Maksi izgubio glas. Ne može više da izusti ni jednu jedinu reč. Tu pomaže samo šok-terapija: Maksijevi prijatelji će inscenirati najjeziviju horor noć svih vremena... Recenzija Romani o „Divljim dečacima“, podeljeni su u tomove, a svaki tom, tj. svaku priču kazuje drugi dečak. Već po ovakvom pristupu i koncepciji, oni su drugačiji od svega što možete pronaći u našim knjižarama. Nalik na TV seriju u nastavcima, knjige o „Divljim dečacima“ pune su zanimljivih obrta, dramatičnih zapleta i uzbudljivih završnica. Takođe, ovo su i prvi dečji romani o fudbalu. U potpunosti prate dečju logiku i njihov način razmišljanja. Zahvaljujući tome, svaki dečak će se brzo i lako identifikovati sa nekim od likova. Sa druge strane, većina odraslih čitalaca ove knjige su, verovatno, roditelji. Međutim, i oni će se lakše identifikovati sa „Divljim dečacima“, a ne sa njihovim roditeljima. Naime, ova knjiga pleni nostalgijom i pitanjima da li smo nekada i sami bili takvi, kao dečaci iz ovih romana. Da li je njihova ljubav prema fudbalu, njihova srčanost, laka zapaljivost, dečja naivnost... samo pitanje uzrasta ili, možda, karaktera? Možemo li da opravdamo svoju ozbiljnost i netoleranciju prema deci time što smo, prosto, prerasli ono što je, nekada nama, a danas njima istinski, suštinski važno? „... Ovo što čitate nije knjiga za decu. Ovo je stvarno! Stvarno kao život!...“ Već na prvoj stranici ove „stvarne kao život“ knjige naći ćete objašnjenje zašto će vas priča o osmorici dečaka koji sebe i svoj fudbalski tim nazivaju „Divlji dečaci“ toliko omađijati. Zaista, ovo nije obična knjiga za decu. Osam „Divljih dečaka“ po mnogo čemu su najbolji. Jedan ima najjači šut, drugi je najbrže krilo, treći je najveći dribler... svako je u nečemu najbolji, ili bar oni tako o sebi misle. Oni dele zajedničku strast prema fudbalu, ali i jedni prema drugima, za zajedničkim druženjem i to je tajna koju njihovi roditelji teško mogu razumeti. U ovim knjigama ćete naći brojne primere očuvanja i dokazivanja prijateljstva, solidarnosti, motivisanosti, nesebičnosti... Na primer, kada Maks dobije čak dvadeset dana kućnog pritvora, ova visoka kazna utiče da njegovi prijatelji potpuno zanemare da su i sami kažnjeni. Njihova potištenost rezultat je saosećanja i solidarnosti sa Maksom koji je kažnjen najvećim brojem dana u pritvoru. Međutim, pošto su u pitanju deca a ne odrasli ljudi, jedna emocija začas pretrči drugu. Zaboravljajući svoje kazne, dečaci beže iz svojih pritvora jer motiv koji imaju nadjačava svaku kaznu. Motivi su: dugo očekivani raspust, igralište, fudbal, biti zajedno.... Deca ne misle na posledice. Oni sebe žele da vide kao neustrašive, moćne, neukrotive, tj. „divlje“ dečake. Ipak, kada njihovo igralište zauzme tim „Večiti pobednici“ i dečaci stariji od njih četiri-pet godina, poznati po lošem glasu... njihov divlji i neukrotivi duh se brzo gasi. Strah postaje njihov najgori protivnik. Jedan od sigurnih puteva zdravog odrastanja jeste pronalaženje i poštovanje pravih autoriteta. Oni uspevaju decu da usmeravaju ka određenom putu. Trener Vili nije ni učitelj, ni fudbaler, čak ni sportista. On je bivši fudbalski as, sadašnji prodavac u kiosku pored igrališta. Dečaci o njemu ne znaju mnogo. Ipak, kada je postao njihov trener i prvog dana im zadao vežbanje da samo trče, drugog dana umesto fudbalske ponudio tenisku lopticu, sledećeg dana uveo psa u igru... i pored tih neobičnih metoda, „Divlji dečaci“ su prepoznali pravi autoritet i umeli da ga poštuju. Vili ih je učio timskom radu, nepopustljivosti, upornosti, očuvanju vatre za svoju strast. Priču o „Divljim dečacima“ govori nam Leon, superdribler. Jedan od njegovih nadimaka je Neustrašivi. Leon je lovac na golove i dodavač. Tačnije, to bi trebalo da bude. Ipak, tek zahvaljujući Viliju, on uspeva da zaista dodaje loptu umesto što stalno pokušava da sam zada gol. Podređujući potrebu da bude heroj, on vremenom shvata značaj timske igre i zadovoljstvo kada se uspeh deli. On govori u prvom licu, ali se kroz knjigu ne stiče utisak da je on po bilo čemu – glavni. Leon ulazi u prvi plan tek kada na njegov predlog dva dečaka budu izbačena iz tima i zamenjena novim. Da li je Leon zaboravio na važnost drugarstva? Ili je želja za pobedom nadjačala prijateljstvo? Međutim, da je ova knjiga puna obrta i preokreta, pokazuje i završnica, jer je upravo jedan od izbačenih dečaka na utakmici protiv „Večitih pobednika“ postao heroj i u svojim, i u očima svojih prijatelja. Ovih osam „Divljih dečaka“, za koje ćete od prve stranice navijati kao na svakoj pravoj utakmici, ponudili su nam priču o odrastanju van zidova, o slobodi, o važnosti jurenja za sopstvenim snom. Opisi kako nesmetano trče po travi jureći za loptom, danima, bez prisustva roditelja, našoj deci ne mogu biti bliski. Nažalost, ne samo to, prijateljstva među našom decom sve manje liče na ono što među sobom imaju, nesvesno čuvaju i grade „Divlji dečaci“. Umesto da se grupišu dve po dve drugarice ili druga, ponudite kroz ovu knjigu svom detetu ideju da se sa svojim prijateljima ujedine oko neke ideje, nekog njihovog cilja, hobija. „Divlji dečaci“ su savremene priče, o deci danas. Oni su moderna verzija musketara kojima je prijateljstvo iznad svega i koji nisu zaboravili svoj osnovni moto: Svi za jednog, jedan za sve! Jelena Holcer

310 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rikna malo ostecena, sve ostalo uredno unutra u super stanju! Sa sabranim, rukom kolorisanim stripovima iz Plavog Vjesnika, i pričama Biser zla, Ukleti brod, Kišova zagonetka i Uglomi gospodar pećina. Andrija Maurović (Muo u Boki kotorskoj, 29. ožujka, 1901. – Zagreb, 2. rujna 1981.), bio je hrvatski slikar, ilustrator i crtač stripova, često zvan ocem hrvatskog stripa. Andrija Maurović rođen je 1901. godine mjestu Muo u Boki kotorskoj. Rodom Hrvat, od majke Bokeljke[1][2] i oca Slovenca (prezimena Maurowitch[2]).[3][4] Obitelj Maurović se nakon kratkog boravka u Krakovu seli u Dubrovnik[5] gdje Andrija pohađa gimnaziju. U školi se ne ističe akademskim uspjehom, ali ubrzo je opažena njegova nadarenost za crtanje. Gimnaziju je završio 1922. godine.[6] Po savjetu Iva Vojnovića, a s preporukom Ivana Meštrovića,[6] upisuje se 1923. godine na Likovnu akademiju u Zagrebu gdje je studirao do 1924. godine. Za život zarađivao je izradom ilustracija za plakate, časopise i knjige (osobito za nakladu St. Kugli). Onodobna pravila akademije branila su studentima takav rad pa Andrija ubrzo dolazi u sukob s upravom, a nešto kasnije, iako je bio među najboljim studentima crteža, napustio je studij i potpuno se posvetio ilustratorskom radu, najviše u novinama i časopisima Jutarnji list, Novosti, Koprive, Ženski svijet, Oko i Kulisa. Tiskare se jagme za njegovim radovima. Od siromaštva dospijeva do bogatuna. Ali što je zaradio to je potrošio. Samo u vrijeme svojih zlatnih godina (1936.-1938.) od zarađenoga mogao je svaki mjesec kupiti kuću. On je to radije podijelio s prijateljima, a posebice prijateljicama noći. Na dan bi radio dvije table, popušio dvije kutije cigareta, popilo bi se dvije litre vina, dvije litre rakije, dok su čitači stajali u repu očekujući nove nastavke dramatičnih i zapletenih radnji njegovih junaka.[7] S Franjom M. Fuisom 1938. godine pokrenuo je reviju Mickey strip.[8] Neumjeren u trošenju novca i vlastita života, doživio je psihički i fizički brodolom. Fizički uništen, liječen od alkohola i nikotina, bio je ubrzo i napušten. Okrenuo se proučavanju mudrih štiva, vegetarijanizmu, prirodnom životu, proglašavajući sve užitke smrtnom bolešću i sve ugode vražjim darovima koji truju duh i tijelo. Ostao je pomalo bez volje ili želje da čuje koju riječ o svojoj besmrtnosti, živcirale su ga fraze o trajanju njegova djela i životu poslije smrti. Istodobno željan ljudskih kontakata i riječi, birao je često i krive sugovornike, vjerovao svim riječima i svim obećanjima. Čak bi znao i odriješiti kesu za čovjeka koji se u njegovo ime, navodno, pobio ili koji je, pretjerano (ga) zagovarajući među samim urotnicima, neprijateljima, zaradio otpust s posla, te mu je plaćao operacije, liječenja psihičkih i fizičkih boli. Ili prodaja njegovih djela na rate, od koje bi prvu vidio, a potom više ni točne adrese, ni kupca, ni novca. Ali i nadalje je grlio ljude koje bi tek upoznao kao da su rasli s njim, a potom ih iznevjeren slao u neku stvar osamljeniji neko ikada.[7] Neko je vrijeme, nastupajući u Shakespeareovu Snu ljetnje noći, bio i glumac u Sarajevu, ali se (predvidljivo) posvadio s nekom ruskom redateljicom te napustio družinu. Glumio je i u češkom filmu koji se snimao u okolici Dubrovnika.[7] Umro je u Zagrebu 1981. godine. Pokopan je na zagrebačkome groblju Mirogoju.[9] Strip U stripovima, ma koliko imao vrsne scenariste ili uzore (Franjo M. Fuis, Krešimir Kovačić i drugi) ili ih radeći po literarnim uzorima provlači se njegova samovolja i njegovo uporno iscrtavanje crno-bijele slike svijeta Dobra i Zla. Nekim je likovima podario vlastite karakterne i fizionomijske crte (Stari Mačak — Andrija Maurović), razdijelio svijet na Svjetlo i Tminu, a svoje junake ostavio na čistini između Kulture i Prirode, izvornog i neškodljivoga divljašta na jednoj te pitomosti naravi na drugoj strani. I jedan njegov lik, Dan iz Sedme žrtve, zanimljiv je primjer toga temeljnog sukoba — lik kojemu Maurović daje za pravo da ubije sedmoricu ljudi zbog jedne kobile ili životinje koje su »mnogo bolje nego ljudi«. Sve ambivalencije i svoje naravi, mjeru Divljine i Kulture, Prirodnoga i Protuprirodnoga, nose i glavni likovi njegovih stripova (koje je, primjerice, D. Glavan pronašao u njegovu Radoslavu). Ali to je uglavnom svijet u kojemu žene u Maurovićevoj moralnoj hijerarhiji ne zauzimaju baš neka naročita mjesta, jer po njemu (poput Tarzanove družice), težeći Civilizaciji lakomisleno manipuliraju i »veslaju žedne preko vode«. Ali da sudeći o čovjeku koji je volio krajnosti ne ispadnemo amaterski psiholozi, recimo da je doista u svojem stripu znao naglasiti i sugerirati najveće dramatske naboje, iskazati onu gustoću atmosfere po kojem Divlji zapad djeluje nekako poznato i domaće. Kao da je riječ o pozornici karlovačke ili jastrebarske ravničarske sumaglice ili o vodenim parama Lonjskoga polja. Smjelo kadrirano, filmski glatko, znalačkom podjelom na krupne, srednje ili daleke planove (ili istoga motiva s raznih strana) znao je iskazati raspoloženja, a filmskom dramaturgijom i osjećajem za montažne konfiguracije svojih stripovnih naracija pojednostavnjenih dramskih zapletaja znao je ostvariti tečnost koju poznaje samo filmska traka. Uz to, znao je nepogrešivo naglasiti psihološki temelj svakoga dramskog sukoba znajući zaustaviti prizor, dati mu emocionalnu ili kontemplativnu mirnoću odvajajući se od afektivnih, nikada smirenih slika drugih autora koje govore o podvizima glavnih junaka i njihovih rješenja te najzamršenijih situacija. Maurović je prezirao taj ležerni senzacionalistički kretenizam nemogućih i sretnih ishoda. Koliko je volio izvorno promišljati scene, vidi se i po tome što je dvojici glavnih aktera u svojim vestern stripovima, konju Satanu i jahaču, pridružio i psa ili, bolje rečeno, poludivljeg vuka (Bart), sadržajno zasićujući i psihološki usložavajući scenu. Bilo kako bilo, visoke morfološke i rukopisne vrijednosti stripa, a posebice crno-bijelo crtanje karaktera njegovih junaka vizualno je i etički odgojilo generacije koji su se u školskoj klupi, »duhovno borili između stripa Stari Mačak i Lava Tolstoja« (Z. Zec).[7] Predratni stripovi Prvi mu je strip, Vjerenica mača, objavljen 1935. godine, a u sljedeće dvije godine pojavit će se velik broj Maurovićevih stripova, među kojima su: Podzemna carica Ljubavnica s Marsa Trojica u mraku Sedma žrtva Kugina jahta Gospodar zlatnih bregova Sablast zelenih močvara Ognjem i mačem Zlatarevo zlato Na oblikovanje i dramaturgiju nekih Maurovićevih stripova utjecali su i tada popularni westerni. Stvorio je galeriju likova koji će se, što je inače rijetko za Maurovića, ponavljati u nekoliko stripova: tajanstvenog pravednika Crnog Jahača, pjesnika lutalicu Polaganu Smrt i simpatičnog tvrdoglavog starca Starog Mačka. Ratno doba Strip Seoba Hrvata iz 1943. godine U doba NDH Maurović surađuje u Zabavniku braće Neugebauer i Marcela Čuklija, gdje se, između ostalog, posvećuje i nacionalnoj tematici pa su tako među njegovim djelima i: Seoba Hrvata Ahura mazda Grob u prašumi Braća Seljan Knez Radoslav Tomislav Zlatni otok (nastavio Walter Neugebauer nakon Maurovićevog odlaska u Partizane) 1945. nadalje Nakon rata, u Jugoslaviji strip biva kratkotrajno zabranjen kao `kapitalistička tvorevina koja kvari mladež`, ali već 1951. godine Maurović ponovno crta u omladinskim listovima Horizont i Horizontov zabavnik, pa se tako pojavljuju: Meksikanac Opsada Zadra Tri dječaka Jahači rumene kadulje Od 1955. godine surađuje u novopokrenutom Plavom Vjesniku gdje objavljuje Hajdučku pjesmu, a početkom šezdesetih i veći broj stripova u boji: Biser zla 1960./1961. Kišova zagonetka 1960. Djevojka sa Sijere Uglomi gospodar pećina Rankov odred i adaptaciju Šenoine Čuvaj se senjske ruke 1962./1963. Među Maurovićeve adaptacije književnih klasika spada i Grička vještica, scenaristička suradnja s Walterom Neugebauerom, objavljena u nastavcima u Večernjem listu krajem pedesetih. Posljednjih godina života Maurović napušta klasični strip i posvećuje se biblijsko-erotskim motivima. Pet godina nakon smrti, Veljko Krulčić je napravio kapitalnu monografiju Maurović sa osam njegovih remek-djela i opširnom uvodnom studijom. Monografiju je izdala Istarska naklada iz Pule. Utjecaj Njegovi su radovi ušli u sve svjetske publikacije i preglede. U Ljubljani je sedamdesetih utemeljena i nagrada Kluba devete umjetnosti koja je nosila njegovo ime (Andrija). Njegovo se ime našlo i u Svjetskoj enciklopediji stripa (World encyclopedia of comics, izd. Chelsea House Publishers, New York, 1976., str. 485.).[6][7] Spomen O Mauroviću su snimljeni dokumentarni filmovi Svaki je čovjek dobar čovjek u rđavom svijetu (1969., R. Grlić); Stari Mačak (1977.) i Povratak Starog Mačka (1979.) J. Remenara; Povodi i tragovi – čudesni svijet stripa (1985., M. Bukovčan) te Andrija Maurović ili jeza nekog drugog svijeta (1995., Ž. Ivanjek).[6] Za dostignuća u razvoju jugoslavenskoga stripa Klub devete umjetnosti dodjeljivao je od 1978. do 1988. godine Nagradu »Andrija«.[6] Uz obljetnicu rođenja 2001. godine u Republici Hrvatskoj izdana je poštanska marka s motivom Crnoga Jahača.[6] Od 29. ožujka do 29. travnja 2007. godine u galeriji Klovićevi dvori u Zagrebu bila je postavljena izložba radova Andrije Maurovića Poznato i nepoznato. Za prinos razvoju hrvatskoga stripa udruga Art 9 od 2009. godine dodjeljuje Nagradu »Andrija Maurović« za životno djelo.[6] Zanimljivosti Na 9. šahovskoj olimpijadi održanoj 1950. godine u Dubrovniku igralo se figurama koje je Maurović skicirao, a izradio drvotokar Vjekoslav Jakopović. Te su figure proglašene najboljima na svijetu zbog praktičnosti, tj. optimalnog odnosa veličine figura i veličine polja te pogodnoga prstohvata. Robert Fischer je oba svoja meča protiv Spaskog (1972., 1992.) igrao s njima. Danas se izrađuju i u plastičnoj inačici...

K19 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Redje u ponudi! Crta: Andrija Maurovic Tekst: F. M. Fuis Andrija Maurović (Muo u Boki kotorskoj, 29. ožujka, 1901. – Zagreb, 2. rujna 1981.), bio je hrvatski slikar, ilustrator i crtač stripova, često zvan ocem hrvatskog stripa. Andrija Maurović rođen je 1901. godine mjestu Muo u Boki kotorskoj. Rodom Hrvat, od majke Bokeljke[1][2] i oca Slovenca (prezimena Maurowitch[2]).[3][4] Obitelj Maurović se nakon kratkog boravka u Krakovu seli u Dubrovnik[5] gdje Andrija pohađa gimnaziju. U školi se ne ističe akademskim uspjehom, ali ubrzo je opažena njegova nadarenost za crtanje. Gimnaziju je završio 1922. godine.[6] Po savjetu Iva Vojnovića, a s preporukom Ivana Meštrovića,[6] upisuje se 1923. godine na Likovnu akademiju u Zagrebu gdje je studirao do 1924. godine. Za život zarađivao je izradom ilustracija za plakate, časopise i knjige (osobito za nakladu St. Kugli). Onodobna pravila akademije branila su studentima takav rad pa Andrija ubrzo dolazi u sukob s upravom, a nešto kasnije, iako je bio među najboljim studentima crteža, napustio je studij i potpuno se posvetio ilustratorskom radu, najviše u novinama i časopisima Jutarnji list, Novosti, Koprive, Ženski svijet, Oko i Kulisa. Tiskare se jagme za njegovim radovima. Od siromaštva dospijeva do bogatuna. Ali što je zaradio to je potrošio. Samo u vrijeme svojih zlatnih godina (1936.-1938.) od zarađenoga mogao je svaki mjesec kupiti kuću. On je to radije podijelio s prijateljima, a posebice prijateljicama noći. Na dan bi radio dvije table, popušio dvije kutije cigareta, popilo bi se dvije litre vina, dvije litre rakije, dok su čitači stajali u repu očekujući nove nastavke dramatičnih i zapletenih radnji njegovih junaka.[7] S Franjom M. Fuisom 1938. godine pokrenuo je reviju Mickey strip.[8] Neumjeren u trošenju novca i vlastita života, doživio je psihički i fizički brodolom. Fizički uništen, liječen od alkohola i nikotina, bio je ubrzo i napušten. Okrenuo se proučavanju mudrih štiva, vegetarijanizmu, prirodnom životu, proglašavajući sve užitke smrtnom bolešću i sve ugode vražjim darovima koji truju duh i tijelo. Ostao je pomalo bez volje ili želje da čuje koju riječ o svojoj besmrtnosti, živcirale su ga fraze o trajanju njegova djela i životu poslije smrti. Istodobno željan ljudskih kontakata i riječi, birao je često i krive sugovornike, vjerovao svim riječima i svim obećanjima. Čak bi znao i odriješiti kesu za čovjeka koji se u njegovo ime, navodno, pobio ili koji je, pretjerano (ga) zagovarajući među samim urotnicima, neprijateljima, zaradio otpust s posla, te mu je plaćao operacije, liječenja psihičkih i fizičkih boli. Ili prodaja njegovih djela na rate, od koje bi prvu vidio, a potom više ni točne adrese, ni kupca, ni novca. Ali i nadalje je grlio ljude koje bi tek upoznao kao da su rasli s njim, a potom ih iznevjeren slao u neku stvar osamljeniji neko ikada.[7] Neko je vrijeme, nastupajući u Shakespeareovu Snu ljetnje noći, bio i glumac u Sarajevu, ali se (predvidljivo) posvadio s nekom ruskom redateljicom te napustio družinu. Glumio je i u češkom filmu koji se snimao u okolici Dubrovnika.[7] Umro je u Zagrebu 1981. godine. Pokopan je na zagrebačkome groblju Mirogoju.[9] Strip U stripovima, ma koliko imao vrsne scenariste ili uzore (Franjo M. Fuis, Krešimir Kovačić i drugi) ili ih radeći po literarnim uzorima provlači se njegova samovolja i njegovo uporno iscrtavanje crno-bijele slike svijeta Dobra i Zla. Nekim je likovima podario vlastite karakterne i fizionomijske crte (Stari Mačak — Andrija Maurović), razdijelio svijet na Svjetlo i Tminu, a svoje junake ostavio na čistini između Kulture i Prirode, izvornog i neškodljivoga divljašta na jednoj te pitomosti naravi na drugoj strani. I jedan njegov lik, Dan iz Sedme žrtve, zanimljiv je primjer toga temeljnog sukoba — lik kojemu Maurović daje za pravo da ubije sedmoricu ljudi zbog jedne kobile ili životinje koje su »mnogo bolje nego ljudi«. Sve ambivalencije i svoje naravi, mjeru Divljine i Kulture, Prirodnoga i Protuprirodnoga, nose i glavni likovi njegovih stripova (koje je, primjerice, D. Glavan pronašao u njegovu Radoslavu). Ali to je uglavnom svijet u kojemu žene u Maurovićevoj moralnoj hijerarhiji ne zauzimaju baš neka naročita mjesta, jer po njemu (poput Tarzanove družice), težeći Civilizaciji lakomisleno manipuliraju i »veslaju žedne preko vode«. Ali da sudeći o čovjeku koji je volio krajnosti ne ispadnemo amaterski psiholozi, recimo da je doista u svojem stripu znao naglasiti i sugerirati najveće dramatske naboje, iskazati onu gustoću atmosfere po kojem Divlji zapad djeluje nekako poznato i domaće. Kao da je riječ o pozornici karlovačke ili jastrebarske ravničarske sumaglice ili o vodenim parama Lonjskoga polja. Smjelo kadrirano, filmski glatko, znalačkom podjelom na krupne, srednje ili daleke planove (ili istoga motiva s raznih strana) znao je iskazati raspoloženja, a filmskom dramaturgijom i osjećajem za montažne konfiguracije svojih stripovnih naracija pojednostavnjenih dramskih zapletaja znao je ostvariti tečnost koju poznaje samo filmska traka. Uz to, znao je nepogrešivo naglasiti psihološki temelj svakoga dramskog sukoba znajući zaustaviti prizor, dati mu emocionalnu ili kontemplativnu mirnoću odvajajući se od afektivnih, nikada smirenih slika drugih autora koje govore o podvizima glavnih junaka i njihovih rješenja te najzamršenijih situacija. Maurović je prezirao taj ležerni senzacionalistički kretenizam nemogućih i sretnih ishoda. Koliko je volio izvorno promišljati scene, vidi se i po tome što je dvojici glavnih aktera u svojim vestern stripovima, konju Satanu i jahaču, pridružio i psa ili, bolje rečeno, poludivljeg vuka (Bart), sadržajno zasićujući i psihološki usložavajući scenu. Bilo kako bilo, visoke morfološke i rukopisne vrijednosti stripa, a posebice crno-bijelo crtanje karaktera njegovih junaka vizualno je i etički odgojilo generacije koji su se u školskoj klupi, »duhovno borili između stripa Stari Mačak i Lava Tolstoja« (Z. Zec).[7] Predratni stripovi Prvi mu je strip, Vjerenica mača, objavljen 1935. godine, a u sljedeće dvije godine pojavit će se velik broj Maurovićevih stripova, među kojima su: Podzemna carica Ljubavnica s Marsa Trojica u mraku Sedma žrtva Kugina jahta Gospodar zlatnih bregova Sablast zelenih močvara Ognjem i mačem Zlatarevo zlato Na oblikovanje i dramaturgiju nekih Maurovićevih stripova utjecali su i tada popularni westerni. Stvorio je galeriju likova koji će se, što je inače rijetko za Maurovića, ponavljati u nekoliko stripova: tajanstvenog pravednika Crnog Jahača, pjesnika lutalicu Polaganu Smrt i simpatičnog tvrdoglavog starca Starog Mačka. Ratno doba Strip Seoba Hrvata iz 1943. godine U doba NDH Maurović surađuje u Zabavniku braće Neugebauer i Marcela Čuklija, gdje se, između ostalog, posvećuje i nacionalnoj tematici pa su tako među njegovim djelima i: Seoba Hrvata Ahura mazda Grob u prašumi Braća Seljan Knez Radoslav Tomislav Zlatni otok (nastavio Walter Neugebauer nakon Maurovićevog odlaska u Partizane) 1945. nadalje Nakon rata, u Jugoslaviji strip biva kratkotrajno zabranjen kao `kapitalistička tvorevina koja kvari mladež`, ali već 1951. godine Maurović ponovno crta u omladinskim listovima Horizont i Horizontov zabavnik, pa se tako pojavljuju: Meksikanac Opsada Zadra Tri dječaka Jahači rumene kadulje Od 1955. godine surađuje u novopokrenutom Plavom Vjesniku gdje objavljuje Hajdučku pjesmu, a početkom šezdesetih i veći broj stripova u boji: Biser zla 1960./1961. Kišova zagonetka 1960. Djevojka sa Sijere Uglomi gospodar pećina Rankov odred i adaptaciju Šenoine Čuvaj se senjske ruke 1962./1963. Među Maurovićeve adaptacije književnih klasika spada i Grička vještica, scenaristička suradnja s Walterom Neugebauerom, objavljena u nastavcima u Večernjem listu krajem pedesetih. Posljednjih godina života Maurović napušta klasični strip i posvećuje se biblijsko-erotskim motivima. Pet godina nakon smrti, Veljko Krulčić je napravio kapitalnu monografiju Maurović sa osam njegovih remek-djela i opširnom uvodnom studijom. Monografiju je izdala Istarska naklada iz Pule. Utjecaj Njegovi su radovi ušli u sve svjetske publikacije i preglede. U Ljubljani je sedamdesetih utemeljena i nagrada Kluba devete umjetnosti koja je nosila njegovo ime (Andrija). Njegovo se ime našlo i u Svjetskoj enciklopediji stripa (World encyclopedia of comics, izd. Chelsea House Publishers, New York, 1976., str. 485.).[6][7] Spomen O Mauroviću su snimljeni dokumentarni filmovi Svaki je čovjek dobar čovjek u rđavom svijetu (1969., R. Grlić); Stari Mačak (1977.) i Povratak Starog Mačka (1979.) J. Remenara; Povodi i tragovi – čudesni svijet stripa (1985., M. Bukovčan) te Andrija Maurović ili jeza nekog drugog svijeta (1995., Ž. Ivanjek).[6] Za dostignuća u razvoju jugoslavenskoga stripa Klub devete umjetnosti dodjeljivao je od 1978. do 1988. godine Nagradu »Andrija«.[6] Uz obljetnicu rođenja 2001. godine u Republici Hrvatskoj izdana je poštanska marka s motivom Crnoga Jahača.[6] Od 29. ožujka do 29. travnja 2007. godine u galeriji Klovićevi dvori u Zagrebu bila je postavljena izložba radova Andrije Maurovića Poznato i nepoznato. Za prinos razvoju hrvatskoga stripa udruga Art 9 od 2009. godine dodjeljuje Nagradu »Andrija Maurović« za životno djelo.[6] Zanimljivosti Na 9. šahovskoj olimpijadi održanoj 1950. godine u Dubrovniku igralo se figurama koje je Maurović skicirao, a izradio drvotokar Vjekoslav Jakopović. Te su figure proglašene najboljima na svijetu zbog praktičnosti, tj. optimalnog odnosa veličine figura i veličine polja te pogodnoga prstohvata. Robert Fischer je oba svoja meča protiv Spaskog (1972., 1992.) igrao s njima. Danas se izrađuju i u plastičnoj inačici.

Пуриша Ђорђевић: ЉУБАВНА ПРИЧА (Градац 70; 1986.) Издавач: ГРАДАЦ, Чачак, 1986.год. Меки повез, 83 стране, ћирилица. Очувано као на фотографијама. ЈЕДИНО ИЗДАЊЕ, РЕЂЕ У ПОНУДИ `Gej komunizam u postpank Beogradu Vredelo bi današnjim čitaocima učiniti dostupnim jedan zatureni `skandalozni` roman Puriše Đorđevića, artefakt vremena koje se udaljava, a da ga nismo još ni razumeli kako treba Te davne sezone maj-jun 1986. nad Evropom više nije toliko kružio bauk komunizma, koliko je kružio oblak radioaktivnog đubreta iz Černobilja, odakle je ilegalno izašao 26. aprila, preko krova nuklearke, kao lopov koji beži s plenom. Bio je to logičan, neslavan, toksičan kraj jedne utopije, ovaploćene u državi koja je prva u svemir poslala i psa i čoveka – dobro, čoveka su barem vratili kući, makar i samo zato da nam zadovoljno saopšti kako tamo gore nije sreo nikakvog Boga – ali zato nije postizavala da elementarno nahrani, obuče i obuje svoje podanike (a nije im dozvoljavala da bilo šta od toga učine sami). I do SFRJ je doplovio taj oblak i zagadio sve što je stigao, a onda se volšebno zaustavio tik pred jadranskom obalom koja je tako ostala devičanski čista pred turističku sezonu, ili su nas tako bar uveravali s televizije, a mi smo se s obešenjačkim osmehom zaverenika pravili da im verujemo. Kako god, neki su tog samrtnog proleća ipak u slast zobali černobiljske jagode, jer ko da odoli iskušenju kratke jagodeće sezone, a ja se sećam da su nas zbog nečega najviše upozoravali na spanać. Sreća za Popaja da nije živeo ovde. Image I baš je nekako u to vreme, ili tek nešto kasnije, izašao Gradac broj 70, za maj-juni 1986; navikli smo već na to da Gradac nije kao drugi časopisi, da je to zapravo jedna serija tematskih svezaka, zbornika, antologija i drugih dragocenosti, ali ovo je opet bilo nešto drugačije: bio je to roman, u celini i celosti, novo delo Puriše Đorđevića Ljubavna priča. Ispostaviće se da je njegova časopisna premijera ujedno i jedino obličje koje će dobiti, sve do danas: nikada nije preštampan, nikada se nije pojavio u formi `klasične` knjige. Nisam pitao, ali čisto sumnjam da je tako bilo voljom njegovog autora. Bio sam u sivomaslinastoj JNA uniformi u to vreme, sećam se da sam s titovkom na glavi i gajeći garež ispod usana cunjao beogradskim knjižarama tražeći, meždu pročim, taj Purišin Gradac, o kojem se već naveliko šuškalo da donosi `skandalozan` sadržaj, ali mi je valjda baš zbog te fame i izmakao, kanda je brzo rasprodat, i nikada nije došao do mene, osim u obličju legende. Ni u potonjim godinama i decenijama nisam uspevao da ga se domognem. Sasvim nedavno, jedne lepe junske festivalske podgoričke večeri, posvećene priči o Gradcu, požalio sam se javno na to, i Branko mi je Kukić obećao da će mi poslati jednu sačuvanu Ljubavnu priču. Nedelju-dve kasnije, koverat je bio na mom stolu. Ljubavna priča je, naime, roman u kojem se sve nekako vrti oko (muške) homoseksualnosti. Daleko od toga da takvih motiva nije bivalo i ranije u našim književnostima, ali više uzgredno, a ovo je bilo nekako prvi put da je `to` ne samo u fokusu nego da se pri tome ne radi o nekom teškom andergraundu, nego o knjizi vrlo renomiranog autora. To što ovaj nije bio baš na glasu kao gej (da, izraz je uveliko postojao i kod nas, mada je u javnosti bio prilično retko rabljen), moglo je samo dodatno da intrigira... Iako `skrivena` među koricama časopisa, ova je knjiga i tada dobro prepoznata od otvorenih duhova; valja, na primer, obratiti pažnju na odličan prikaz Igora Mandića u NIN-u od 19. oktobra 1986, dostupan i u njegovoj knjizi Romani krize. No, može li se ova knjiga, ako je već prvi put čitate tek sada, čitati `tadašnjim` očima? Može se pokušati, ali to na koncu i nije tako važno. Važnije je: šta je ostalo od nje? A možda i od nas, nekadašnjih? Jer ovo je, zapravo, knjiga koja jako miriše na osamdesete, jugoslovenske, srpske, pogotovo beogradske. Gej tematika je tu centralna pikanterija, no prate je bezbrojne druge, jer je to vreme u kojem padaju tabui: pisac se, lako i uzgredno, poigrava sveprisutnom hladnoratovskom paranojom koja je u `nesvrstanoj` Jugoslaviji imala specifičnu rezonancu, sve elemente `zapadno-kapitalističke dekadencije` tretira s lakom, insajderskom ironijom suštinski ih usvajajući (a njegov Beograd u ovoj knjizi deluje kao nekakva oljuštena, a ipak blazirana postpank Kazablanka!), koketira i s likovima neizlečivih prosovjetčika, uveliko eksploatiše motive nestašica, prezaduženosti države, ovisnosti o MMF-u, zaparloženosti sistema, diskretno nabacuje međunacionalne napetosti... Istovremeno, Beograd koji pulsira ispod tih slojeva ove knjige ima neodoljivih elemenata onog večnog beogradskog, ali isto tako i odiše duhom vremena, s (više)generacijski nostalgizujućim efektom, čitano iz današnjeg vremena. Mada je i ta nostalgija žestoko paradoksalna, kad pogledaš, i daje ti misliti... Kako drukčije, recimo, reagovati na ovaj pasus: `Ulica Proleterskih brigada bogata je starim zgradama. Ova ulica se nekada nazivala Krunska. Sada je Ulica proleterskih brigada bila krunisana stanovima i zasebnim kućama za ministre, članove CK, emigrante iz nekih socijalističkih zemalja. Ulica proleterskih brigada noću se sjajila od kratkih i dugih svetala kojima su policijska kola opominjala. Jer, ispred stanova ministara stajali su snažni mladići, nekad u milicijskom, a nekada u civilnom odelu. Kao i u Beogradu, noćni život u Ulici proleterskih brigada nije prestajao. Policijski automobili obilazili su drugove koji čuvaju ministre, njihove bašte i mir, njihove prozore iza kojih su blistale abažur-lampe i novi teoretski članci za sutrašnje novine da brane socijalizam od noćnog razmišljanja filozofa koji su u svojim spisima tražili odgovor na pitanje – ‘Ko je pojeo zaradu radnika?’` Pa dobro, ali `o čemu se tu zapravo radi` i šta je uopšte s tom gej tematikom? Purišino je pripovedanje zapravo takoreći divlje, asocijativno, zaigrano, on ne mari mnogo za tzv. psihološku uverljivost i svoje likove uglavnom jedva skicira, obrati su proizvoljni kao u kakvom B filmu ili još više stripu, rekao bih da se vidi manjak `čisto književne` ambicije u nekom školskom smislu, koja uzmiče pred potrebom da se kroz gotovo pulp peripetije poigra nekolikim tabuima, političkim i tzv. moralnim. Središnji je lik uzorni komunista i diplomata (i obaveštajac?) Marko, koji megjutoa gaji postojanu sklonost k muškarcima; Drugovi su namerili da ga pošalju na osetljivu poziciju u Vašington, ali on samokritički priznaje pretpostavljenima muškoljubnu strast koja bi ga mogla kompromitovati i ugroziti misiju. Ništa od diplomatije, ali može li `peder`, drugarice i drugovi, uopšte da bude komunista? Kao po nekoj čudnoj kazni, umesto u Ivanjicu (što bi bilo kod Nušića), Marka sklanjaju s očiju skandalizovanih i šalju ga za učitelja u idilično srbijansko selo Planina, gde Marko otkriva – umesto rumenih i stidljivih seljančica i seljačića koji ni ne slute čemu sve može da posluži Ono među nogama – pravu sodomu i gomoru, a ističe se lik lepog đaka Jovana, nimalo nesklonog učitelju i muškom polu generalno, u čemu ionako ima solidnog iskustva; odatle nadalje neću ni pokušati da vam prepričavam pomahniti zaplet. Zanimljivo je kako se fokus tzv. moralne panike s vremenom menja: danas istopolna ljubav u književnosti izaziva mnogo manje skandala, ali bi zato u ovom romanu neki moralistički inkvizitor po meri puritanstva XXI veka mogao da prepozna `pedofilske` motive, poput neke gej-Lolite!? Uf… A Puriša se sve vreme, zapravo, opako igra. I čini to razbarušeno, šmekerski, šarmom nadoknađujući inherentne mane jednog ne preterano prostudiranog teksta. Utoliko je ova knjiga, u svoj nesavršenosti koju tako lako nosi i podnosi, više od dokumenta jednog vremena: integralan deo jednog značajnog umetničkog opusa, vredan novih čitanja. Bilo bi dobro i potrebno da ona napokon postanu moguća, pošto ne verujem da Branko Kukić može svakome da pošalje po jedan čudom sačuvani primerak… Teofil Pančić (Време бр.1339, 1.септембар 2016.)

DIVLJI FUDBAL DEČACI KOMPLET OD DEVET KNJIGA SA SLIKE (KOMPLET 1-10 bez knjige broj 3) Autor - Joahim Masanek Ilustrovao - Jan Birk Izdavac - Beli Put , 2009. Mek povez , format 20x12 , latinica Odlicno ocuvane , kao na slici 1. DIVLJI FUDBAL DEČACI - leon Superdribler 2. DIVLJI FUDBAL DEČACI - feliks Vihor 3. / 4. DIVLJI FUDBAL DEČACI - juli Cetvorka u jednoj osobi 5. DIVLJI FUDBAL DEČACI - denis Lokomotiva 6. DIVLJI FUDBAL DEČACI - raban Junak 7. DIVLJI FUDBAL DEČACI - maksi Superstrelac maksimilijan 8. DIVLJI FUDBAL DEČACI - fabi Najbrze desno krilo na svetu 9. DIVLJI FUDBAL DEČACI - joska Sedmi konjički 10. DIVLJI FUDBAL DEČACI - marlon broj 10 Družinu dečaka ujedinjuje neizmerna strast za fudbalom. Ali nije to jedino što ih veže – imaju zajedničku želju da uspeju, da se nikada ne predaju, ni u najbezizlaznijim situacijama. Okuplja ih životna radost. To su priče o prijateljstvu, takmičarskim uspesima i neuspesima, rivalitetu, pobedi i porazu. Svi su naizgled mirni, ali kad podivljaju, nema spasa ni najopakijim protivnicima… Svet Divljih dečaka je stvoren na osnovu postojećeg dečjeg tima. Autor je zaista pravi trener i otac dvojice od dečaka koji učestvuju u uzbudljivim događajima. Moto ekipe je je: „Sve je kul, dok ne podivljamo!“ Trener Vili iznenađuje Divlje dečake senzacionalnom vešću: divlji fudbaleri treba da učestvuju na gradskom dvoranskom prvenstvu. Hala za treniranje mora da se stvori - i pokreeet! Ali Maksi Superstrelac iznenada gubi svoj najjači šut na svetu. A on je Divljim dečacima neophodan za pobedu! Ali još gore je to što je Maksi izgubio glas. Ne može više da izusti ni jednu jedinu reč. Tu pomaže samo šok-terapija: Maksijevi prijatelji će inscenirati najjeziviju horor noć svih vremena... Recenzija Romani o „Divljim dečacima“, podeljeni su u tomove, a svaki tom, tj. svaku priču kazuje drugi dečak. Već po ovakvom pristupu i koncepciji, oni su drugačiji od svega što možete pronaći u našim knjižarama. Nalik na TV seriju u nastavcima, knjige o „Divljim dečacima“ pune su zanimljivih obrta, dramatičnih zapleta i uzbudljivih završnica. Takođe, ovo su i prvi dečji romani o fudbalu. U potpunosti prate dečju logiku i njihov način razmišljanja. Zahvaljujući tome, svaki dečak će se brzo i lako identifikovati sa nekim od likova. Sa druge strane, većina odraslih čitalaca ove knjige su, verovatno, roditelji. Međutim, i oni će se lakše identifikovati sa „Divljim dečacima“, a ne sa njihovim roditeljima. Naime, ova knjiga pleni nostalgijom i pitanjima da li smo nekada i sami bili takvi, kao dečaci iz ovih romana. Da li je njihova ljubav prema fudbalu, njihova srčanost, laka zapaljivost, dečja naivnost... samo pitanje uzrasta ili, možda, karaktera? Možemo li da opravdamo svoju ozbiljnost i netoleranciju prema deci time što smo, prosto, prerasli ono što je, nekada nama, a danas njima istinski, suštinski važno? „... Ovo što čitate nije knjiga za decu. Ovo je stvarno! Stvarno kao život!...“ Već na prvoj stranici ove „stvarne kao život“ knjige naći ćete objašnjenje zašto će vas priča o osmorici dečaka koji sebe i svoj fudbalski tim nazivaju „Divlji dečaci“ toliko omađijati. Zaista, ovo nije obična knjiga za decu. Osam „Divljih dečaka“ po mnogo čemu su najbolji. Jedan ima najjači šut, drugi je najbrže krilo, treći je najveći dribler... svako je u nečemu najbolji, ili bar oni tako o sebi misle. Oni dele zajedničku strast prema fudbalu, ali i jedni prema drugima, za zajedničkim druženjem i to je tajna koju njihovi roditelji teško mogu razumeti. U ovim knjigama ćete naći brojne primere očuvanja i dokazivanja prijateljstva, solidarnosti, motivisanosti, nesebičnosti... Na primer, kada Maks dobije čak dvadeset dana kućnog pritvora, ova visoka kazna utiče da njegovi prijatelji potpuno zanemare da su i sami kažnjeni. Njihova potištenost rezultat je saosećanja i solidarnosti sa Maksom koji je kažnjen najvećim brojem dana u pritvoru. Međutim, pošto su u pitanju deca a ne odrasli ljudi, jedna emocija začas pretrči drugu. Zaboravljajući svoje kazne, dečaci beže iz svojih pritvora jer motiv koji imaju nadjačava svaku kaznu. Motivi su: dugo očekivani raspust, igralište, fudbal, biti zajedno.... Deca ne misle na posledice. Oni sebe žele da vide kao neustrašive, moćne, neukrotive, tj. „divlje“ dečake. Ipak, kada njihovo igralište zauzme tim „Večiti pobednici“ i dečaci stariji od njih četiri-pet godina, poznati po lošem glasu... njihov divlji i neukrotivi duh se brzo gasi. Strah postaje njihov najgori protivnik. Jedan od sigurnih puteva zdravog odrastanja jeste pronalaženje i poštovanje pravih autoriteta. Oni uspevaju decu da usmeravaju ka određenom putu. Trener Vili nije ni učitelj, ni fudbaler, čak ni sportista. On je bivši fudbalski as, sadašnji prodavac u kiosku pored igrališta. Dečaci o njemu ne znaju mnogo. Ipak, kada je postao njihov trener i prvog dana im zadao vežbanje da samo trče, drugog dana umesto fudbalske ponudio tenisku lopticu, sledećeg dana uveo psa u igru... i pored tih neobičnih metoda, „Divlji dečaci“ su prepoznali pravi autoritet i umeli da ga poštuju. Vili ih je učio timskom radu, nepopustljivosti, upornosti, očuvanju vatre za svoju strast. Priču o „Divljim dečacima“ govori nam Leon, superdribler. Jedan od njegovih nadimaka je Neustrašivi. Leon je lovac na golove i dodavač. Tačnije, to bi trebalo da bude. Ipak, tek zahvaljujući Viliju, on uspeva da zaista dodaje loptu umesto što stalno pokušava da sam zada gol. Podređujući potrebu da bude heroj, on vremenom shvata značaj timske igre i zadovoljstvo kada se uspeh deli. On govori u prvom licu, ali se kroz knjigu ne stiče utisak da je on po bilo čemu – glavni. Leon ulazi u prvi plan tek kada na njegov predlog dva dečaka budu izbačena iz tima i zamenjena novim. Da li je Leon zaboravio na važnost drugarstva? Ili je želja za pobedom nadjačala prijateljstvo? Međutim, da je ova knjiga puna obrta i preokreta, pokazuje i završnica, jer je upravo jedan od izbačenih dečaka na utakmici protiv „Večitih pobednika“ postao heroj i u svojim, i u očima svojih prijatelja. Ovih osam „Divljih dečaka“, za koje ćete od prve stranice navijati kao na svakoj pravoj utakmici, ponudili su nam priču o odrastanju van zidova, o slobodi, o važnosti jurenja za sopstvenim snom. Opisi kako nesmetano trče po travi jureći za loptom, danima, bez prisustva roditelja, našoj deci ne mogu biti bliski. Nažalost, ne samo to, prijateljstva među našom decom sve manje liče na ono što među sobom imaju, nesvesno čuvaju i grade „Divlji dečaci“. Umesto da se grupišu dve po dve drugarice ili druga, ponudite kroz ovu knjigu svom detetu ideju da se sa svojim prijateljima ujedine oko neke ideje, nekog njihovog cilja, hobija. „Divlji dečaci“ su savremene priče, o deci danas. Oni su moderna verzija musketara kojima je prijateljstvo iznad svega i koji nisu zaboravili svoj osnovni moto: Svi za jednog, jedan za sve! Jelena Holcer

Vujica Rešin Tucić-STRUGANJE MAŠTE,vojvođ.avangarda *6156*09-2022 Struganje mašte 407.strana+ prikaz iz časopisa Student iz 1971.-80.strana Struganje mašte / Vujica Rešin Tucić-autor ; priredio i predgovor napisao Ostoja Kisić ; [crteži i ilustracije : Duško Kirćanski] izdavač: Novi Sad : Dnevnik, 1991.g (Bački Petrovac : Kultura) YU ISBN 86-7011-146-2 Tvrd povez-omot,latinica,LXXX + 407 str. + prikaz iz časopisa Student iz 1971. god. Ilustrovano,format: 20 x 13 cm, težina 600.grama stanje: stranice vrlo očuvane-čiste uredne, korice sanirane s čela-fleka od slova-naslova od stajanja-presvučena alu lepljivom folijom,omotnica-presvučena i ojačana ispod sadržaj: - poglavlja-naslovi Sadržaj: - Pamfleti - Jaje u čeličnoj ljusci - San i kritika - Prostak u noći - Reform Grotesk (Poema) - Struganje mašte (Vizuelni roman) S a d r ž a j: pun Vujica Rešin Tucić lirski pesnik iz vremena procvata samoupravljanja / Ostoja Kisić (VII-LXXX). - Pamfleti (3-6): Ja vas cenim, ne cenjkam se (5-6). - Jaje u čeličnoj ljusci (7- 84): Poslednje zdravo (9); Dobra komovica (10); Long size! Zima! Zima! (11); Evo došli (12); Meni je teško da živim (13-14); Cipele (15); Zatvori prozor i nemoj plakati! (16); Goli zagrljeni noćni portiri (17); Jedan deran srcu veran (18); O kako lepo bicikl teram ja (19); Ah, ja sam tako buđav (20); Zdravo gradovi! Zdravo selo! (21); Vampiri jedu sveže voće (22); Trotinet (23); Onaj što se smejao ispred Obilićevog venca (24); Neko veče (25); Kupanje belih miševa (26); Kraljica peći (27-28); Jedan drugi grad (29); Stanovao sam u Beogradu (30); Poslao sam te da ne dođeš (31); Furije kroz čapurije (32); Crni bez (33); Prvi lopovluk u životu i smrti (34); Ah, poduzmimo najzad to putovanje drsko (35-36); Mi smo izrjadni! (37); Pošo Goethe da se šethe (38); Kad čoveku dođe teško ko olovo (39-40); Dojilje smrti (41); Budžak uspomena (42-43); Olko-ol! Taj strašni olko-ol! (44); Jaje u čeličnoj ljusci (45-46); Okrenimo se kredencu sirotinjskom (47-50); Neke ženske su prošle (51); Alade o mertvime (52); Kod okružnog javnog tužilaštva desilo mi se (53); Spavanje u kauču (54); Pesma rastanka (55); Duša duši luftbalon probuši (56-58); Neprijatelji (59); Muf! Pazite, pištolj je u mufu! (60-61); Cigarillos sonet (62); Kako su me optužili za ubistvo (63-64); Svirka na crna dirka (65); Kupiću ti malog magarca (66); Gospođica sa naslonom za registrator `Hermes` (67); Prekidač za svetlo (68); Zalud se meni nebo plavi! (69); Uče-če (70); Moj stari špajz, ti si duši šlajz (71-72); Zastave su ispeglane (73); Kelneri moje duše (74); Alan Po (75); Restoranska jesen (76); Pucaju plućni kombinezoni (77); Izašao je novi ČIK! (78-79); Glavu sam udarao često o neke tvrde stvari (80); Ne budi grub, nauči da ljub! (81-82); Mene niko nikad nije voleo jer sam jako nezgodan za voljenje (83); Alade o mertvime II (84). - San i kritika (85-130): Knjiga je otvorena, čovek je zatvoren (87-88); Zatrči pucka nastavljen (89); Rasečen klupko, njuškao sleđen (90); Ono li, te uz (91); Dlaka paradajz miš, brdo vatra magla (92); Satima kašika juče, ponekad suza sutra (93); Glad kasni, srce peva (94); Sumrak jesen oluja, vetar pustoš san (95); Rapavo mlako lepljivo, svučeno uspravno duboko (96); Posao cveta, brda su daleka (97); Zeleno lupiti, pisano klonuti (98); Sirovo kuvano, plašljivo hrabro (99); Munju šušti boleo, nemirna stolu zevala (100); Suknja vuna led, čep olovo breg (101); Kupljen ne crevo, strog ne mokraća (102); Mahati mokriti plakati (103); Vruć divalj dlakav, vlažan stisnut pust (104); O suza i, i brašno o (105); Zeleno tačan liže, komotno stegnut curi (106); Kašika je puna, orman je prazan (107); Krevet ispečen, lonče savijen (108); Govori brzo, putuj oprezno (109); Ekser mozak voda, dleto lobanja surutka (110); Kukavica hrabar, lep ružan (111); Sneg veje, ljubav je večna (112); Kako dam nije, odaje dasku cedi (113); Otrovni drht, sjurni sev (114); Koža dodir, zima sneg (115); Otišao nestao izgubljen (116); Nokti rastu, kosa opada (117); Ovamo tamo onde daleko (118); Daska proliv, udarac san (119); Od koliko od, od zariven od (120); Ušle vodu stisak (121); Nokat ako nokat, zanat ako zanat (122); Čašu naprstak, kantu džak (123); Pije cepti čačka trese (124); Mikser voćnjak, grejalica san (125); Pljuni žuri vuci, sisaj čupaj kmeči (126); Klone stara micali (127); Staza cigla šibica, jelen kaput jezik (128); Ubica sam, zanos modar (129); Čovek zdravlje srce (130). - Prostak u noći (131-184): Pijem kuvano vino (133); U vozu Trst - Venecija (134); Izađem na led (135); Brojim, kad god seva (136); Kod književnika Bore Ćosića (137); Na radnoj akciji u Makedoniji (138); Upišao sam se od straha (139); Na autobuskoj stanici, u Beogradu (140-141); Slikao sam se (142-143); Pesnik Branko Andrić (144); Ležim u sobi (145); Jednog leta, u ponoć (146); U autobusu za Beograd (147); Odem u banju Rusandu (148-149); Tiho se cerim (150-151); Polako sam je podizao (152-153); Kopao sam sedam dana (154); Pođemo noću (155); Odvede me mati (156); Igrač u svim pravcima (157-158); Pred hotelom Jugoslavija (159); Odem da treniram boks (160); Na Velikom Lošinju (161); Ko može jače da prdne (162-163); Ujutro, po vejavici (164); U jednom časopisu (165); Gledamo se u oči (166); Na Ohridu, s Josipom Severom (167); Čučnem pored nekog psa (168); U travi, na dnu jarka (169-170); Dok sipi jesenja kiša (171); Kao dete plašio sam se (172-173); Zaletim se i skočim (174); Ćele-kula (175); U klozetu Filozofskog fakulteta (176); Dok sam prao noge (177); Na vratima kupatila (178); U radnoj sobi pesnika Vaska Pope (179); Igrali smo se doktora (180); Ustanem i pitam (181); Prostak u noći (182); Petokraka (183-184). - Reform grotesk (185-226): Svi smo bili mladi, svi se sećamo (187); O zamenice i prilozi, o usklici (188); Gubimo se u tekstovima (189); Otvaram sklopljenu sintaksu (190); Pogledi se čuvaju (191); Umetnost spava (192); Govorim tiho (193); Gde smo, o naša sjajna zvezdo (194); Udrite decu, tucite svoju smrt (195); Vi, koji ste mladi (196); Sva su vrata zaključana (197); Usta mi se stisnu (198); Jutarnje jaje (199); Sam i lep, posut mladežima (200); Ovo je vreme zemlje (201); Deca imaju dušu (202); Šetaćemo i mi nekad (203); Gledaj, i pamti (204); Prokleti pesnici, Verlenov termin (205); Vrebajte oči svojih očeva (206); Opojne, poletne su parole (207); Zagrli me (208); Ledeni vetar zatvara nam put (209); Naslonjen na polivinil (210); Šljapče je ljapka moj svet (211); Hartija: blizina i daljina (212-213); Jutro (214); U davno vreme jedan je general (215); Smrt je večita životna potreba (216); O zvezde, raspoređene u večnosti (217); Ponekad, odem na odmor (218); Jesam li ja dete revolucije (219); U Kosmosu, u pustinji (220); Peva mi se, do smrti (221); Odgurnuo sam tanjir, svim vremenima (222); Poljubio sam ružu i komad belog hleba (223); Blagom licu prijatelja (224-226).- Reform grotesk : poema (227-249). - Struganje mašte : vizuelni roman - esej - poema (251-393). Napomena priređivača / O.K. (395); Registar (397-402). * * * Vujica Rešin Tucić Vujica Rešin Tucić tvorac je teoretskog pojma tradicija avangarde, u okviru koje je objavio dvanaest knjiga poezije, proze i eseja: Jaje u čeličnoj ljusci (1970), San i kritika (1977), Slovo je puklo (1978), Prostak u noći (1979), Reform grotesk (1983), Hladno čelo (1983), Sneg veje, ljubav je večna (1990), Strahote podzemlja (1990), Struganje mašte (1991), Igrač u svim pravcima (2001) i Gnezdo paranoje (2006)... Realizovao je niz umetničkih poduhvata i projekata, delujući na širokom prostoru, od Zrenjanina (izdavač i urednik publikacije Pamfleti, 1968), preko Beograda (časopis Rok, 1969), Novog Sada (časopis Polja i umetnička grupa Januar-Februar 1971), do Zagreba (časopisi Pitanja i Oko), Splita (Vidik), Rijeke (Dometi) i Kranja. Uređivao je časopise Ulaznica (Zrenjanin) i Dalje (Sarajevo). Pokrenuo je 1977. godine i privatni časopis Adresa kao jedno od najznačajnijih neoavangardnih glasila na bivšejugoslovenskom kulturnom prostoru. Bio je osnivač i autor književne škole Tradicija avangarde (Beograd 1993-95), iz koje je nastala umetnička grupa Magnet. Dobitnik je brojnih književnih nagrada i priznanja, preminuo je 28 novembra 2009. godine u Novom Sadu.

format: LP gatefold artist: ATOMSKO SKLONIŠTE (Croatia, Yugoslavia) title: U vremenu horoskopa release date: 1980 label, Cat. No: RTV Ljubljana, LD 0588 style: hard rock Ploča je G- (3-). Ovaj spoecifičan gatefold omot je imao umetnuta dva unutrašnja lista, koja su se ovde otkačila, ali je omot kompletan. No zato dobija nišu ocenu: G+ (3+). PAŽNJA: u ponudi imam nekoliko primeraka ovog albuma, pa ih pogledajte preko donjih linkova. 3. album Puljana iz 1980. godine sa pesmama koje su tek na 2. i 3. slušanje postajale favoriti nekadašnjih klinaca, koji danas imaju 50-i-kusur godina, i koje su im se urezale u mozak za sva vremena: `Čedna gradska lica`; `U vremenu horoskopa`; `Generacija sretnika`; `Gazi opet čizma`; `Da li je dozvoljeno razgledanje vašeg vrta`... Briljantni Dragan Gužvan na gitari, jedinstveni i neprežaljeni Serđo, dobroćudni Bruno na basu i stabilni Širola su pokazali kako se i u doba nju vejva mogao svirati fenomenalan hard rock. A1 Ne želim da te izgubim 1:03; A2 Novi karijerista 3:02; A3 Da Li je dozvoljeno razgledanje vašeg vrta 4:30; A4 Čedna gradska lica 3:15; A5 U vremenu horoskopa 3:52 B1 Želja za željom 3:28; B2 Nešto nam holivudski reci 3:35; B3 Čuvaj se čistunaca i ljudi bez mana 2:50; B4 Generacija sretnika 2:45; B5 Gazi opet čizma 3:26 ===================================================================== U svojoj prodajnoj kolekciji imam sledeća izdanja ATOMSKOG SKLONIŠTA: I - ATOMSKO SKLONIŠTE - kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Ne cvikaj generacijo` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73278509_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-78-1-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74721485_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-1-pres-MINT-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/71357581_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-1978-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74721481_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-generacijo-3-pres-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74721489_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-generacijo-3-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/71357597_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-4-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74721477_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-generacijo-4-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71357613_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-generacijo-4-press 2) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Infarkt` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/70361605_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-PERFEKTNA- https://www.kupindo.com/Ploce/69656897_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-ODLICNA- https://www.kupindo.com/Ploce/66591325_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69656925_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73278977_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-G-bez-omota 3) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `U vremenu horoskopa` (1980, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73278853_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/69656497_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/66188369_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66591345_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-80-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/63867213_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/63389613_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-1980-VG https://www.kupindo.com/Ploce/64318229_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66188397_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-1980-G https://www.kupindo.com/Ploce/66591353_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-80-F-G- 4) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Atomska trilogija` (1980, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/69656537_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/70332169_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71357657_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-80-NM-super https://www.kupindo.com/Ploce/70361149_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71357669_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/66188341_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74724889_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-G- 5) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Extrauterina` (1981, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/63389665_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-AUTOGRAMI-iz-1982 https://www.kupindo.com/Ploce/66188269_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-1981-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/60774561_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-1981- https://www.kupindo.com/Ploce/62512249_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-1981-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/69656613_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-81-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/66188285_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-1981-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74725729_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-81-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74725697_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-81-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66591357_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-81-2-press-VG- 6) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Mentalna higijena` (1982, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/74721465_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-82-1-pres-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74721469_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74721473_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71357773_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72764025_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/71357865_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72764077_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-G-VG-1-pres https://www.kupindo.com/Ploce/71357893_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70332149_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69656853_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-2-press 7) LP ATOMIC SHELTER - `Space Generation` (1982, ISC Records) 7a) LP ATOMIC SHELTER - `Space Generation` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/60774989_LP-ATOMIC-SHELTER-Space-Generation-1983-Atomci https://www.kupindo.com/Ploce/63389497_LP-ATOMIC-SHELTER-Space-Generation-1983-A-SKLONISTE https://www.kupindo.com/Ploce/66591381_LP-ATOMIC-SHELTER-Space-Generation-1983-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/63211081_LP-ATOMIC-SHELTER-Space-Generation-1983- 8) MLP ATOMIC SHELTER - `State of Mind` (1983, ISC Records) 9) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Zabranjeno snivanje` (1984, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/69656445_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Zabranjeno-snivanje-1984-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74724629_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Zabranjeno-snivanje-1984-VG 10) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Jednom u životu` (1985, ZKP RTVL) 11) LP LP ATOMIC SHELTER - `This Spaceship` (1987, PGP RTB) 12) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Criminal Tango` (1990, ZKP RTVL) 13) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `UŽIVO Novi Sad 2022` (2023, Fidbox) ______________________________________________________________________ II - ATOMSKO SKLONIŠTE - kompletna vinilna singl (SP, MLP) diskografija: 1) SP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Pomorac sam majko / Pakleni vozači` (1979, RTV Ljubljana) 2) SP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Bez kaputa / Tko će tad na zgarištu reći` (1980, RTV Ljubljana) 3) SP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Generacija sretnika / Gazi opet čizma` (1980, RTV Ljubljana) 4) SP ATOMIC SHELTER - `Night Launch / State Of Mind` (ISC Records, 1983) 5) promo 12` MLP ATOMIC SHELTER - `I Wanna Say I Love You / State Of Mind` (ISC Records, 1986) ______________________________________________________________________ III - ATOMSKO SKLONIŠTE na vinilnim kompilacijama: 1) LP V/A - `Letnji pressing (Press PGP RTB info)` (1987, PGP RTB) pesma: ATOMIC SHELTER - Space Generation - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV - ATOMSKO SKLONIŠTE, selektivna MC, CD i DVD diskografija: https://www.kupindo.com/Audio-kasete/61094473_MC-ATOMSKO-SKLONISTE-1976-1986-1997-NEOTPAKOVANA https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61250861_digiCD-ATOMSKO-SKLONISTE-This-Spaceship-2008-CELOFAN https://www.kupindo.com/Filmovi/61059205_DVD-ATOMSKO-SKLONISTE-Rock-Legende-2003-NIKAD-PUSTE

Retko u ponudi Sundečić Jovan 1825-1900. Tužna knjiga ; Odisaji roditeljskoga srca Srce i ljubav Zagreb : Tisak Dioničke tiskare, 1885 JOVAN SUNDEČIĆ (Golinjevo, 1825 — Kotor, 1900) Ocenjujući prilike pod kojima se javio u srpskoj književnosti plodni i zaslužni Jovan Sundečić, veli M. Car: `Kad na oko uzmemo sliku duševnog i političko-književnog života u Dalmaciji kroz prve decenije prošloga vijeka, red nam je priznati da je ta slika ondašnjim pregaocima, spremnim i voljnim da u narodno-prosvjetni rad svoje snage ulažu, morala izgledati kao kukavna. Začmalost koja tada u duhovima vladaše morala je teško padati starijim ljudima, naročito Dubrovčanima koji se sjećahu ili se kićahu još svježijem lovorima svog Antuna Kaznačića, svog L. D. Sorkočevića i dvaju Bunića. Naraštaji koji na snagu stadoše poslije propasti dubrovačke slobodne opštine i kojijema usud usudi da, preživljujući razne faze međunarodne oružane utakmice u Primorju, ugledaju konačnu promjenu vladavine i staloženje novijehprilikau svojoj otađbini, osjetiše za dugouticaj tijeh događaja na svoj socijalni i društveni život. Nova vlada u Dalmaciji bijaše pregla svom silom da u primorskijem varošima podupire zatečeni talijanski jezik i kulturu, zanemarujući sasvim seoski živalj, i onako u prosvjetnom pogledu od mletačke republike kroz vijekove zapušten. Tako zvana inteligentna, većinom potalijančena, klasa, da bi očuvala i nadalje svoje stare privilegije, izlažaše voljno u susret apsolutističkijem težnjama nove vlade, koja u Dalmaciji gledaše neku vrstu `vojničke granice`, podesne jedino da bude upravljana sabljom i trorogijem šeširom. U duhu starog mletačkog i novog austrijskog oligarhizma, ta vajna inteligencija preziraše narodnu prostotu seljačku smatrajući narodni jezik nesposobnijem za bud` kakav kulturni razvitak. U takijem prilikama malenom broju narodnijeh ljudi... ne ostajaše drugo već da se povuku u se i da ćuteći sačekuju bolje dane. I ti bolji dani osvanuše narodnijem ljudma u Dalmaciji zorom 1835. godine, kad se u Hrvatskoj započe pokret `ilirski`, koji je za nas Primorce, ako ništa drugo, tu dobru stranu imao što je u život izazvao najprije Petranovićev `Srpsko-dalmatinski Magazin` (1836), a osam godina kašnje (1844) Kuzmanovićevu `Zoru Dalmatinsku`, koja oba listam nogo dopriniješe narodnom preporodu u Dalmaciji. Oko tijeh listova, kojima se docnije pridruži i `Dubrovnik`, okupljala se tadašnja srpska i hrvatska omladina... Razumije se već da je u tom kolu bio magna pars i J o v a n S u n d e č i ć, koji je u tijem listovima više od jednog prvenčeta svog obnarodio.` Javivši se u takim prilikama i na taj način kao radnik na boljitku narodnom, Sundečić je svega veka svoga ostao sebi dosledan. On je bio jedan od najizrazitijih propovednika sloge — naročito književne — između Srba i Hrvata, i ta propoved njegova i jeste prvo i najvažnije obeležje ukupnoga značaja njegova. On je u tom pravcu radio naročito pesmama svojim, koje su od nesumnjive literarno-istoriske vrednosti. Ali je tom istom odanošću pevao i samo svome narodu srpskom, oduševljen narodnom poezijom, životom, borbom i prošlošću. `Patriotizam, građanska vrlina i ljubav za slobodu, to su, moglo bi se kazati, tri velika motiva kojijem je pjesnik sav svoj književni rad protkao. Da se takva etička podloga u njemu razvije, dopriniješe mnogo teške i, u neku ruku dramatske, prilike njegova djetinjstva, kad je Sundečić, kao malen dječko, primoran bio da skupa sa svojijem roditeljima dobjegne iz Bosne u Dalmaciju, da se zakloni od turskoga zuluma... Od osobina koje pravog pjesnika odliku imao je Sundečić živu i živopisnu frazu, potkrijepljenu toplim, dubokim, upravo južnjačkim osjećajem za ljepote prirodne. Što se njegovijeh mana tiče — koje ne bjehu ni sitne ni malobrojne — one su poticale najviše otuda, što se on bijaše odao pjesništvu odveć `slavujski`, ne imajući, u prvi mah, bistra pojma ni o suštini poezije, ni o zahtjevima prave umjetnosti, ni, po svoj prilici, o granicama svog pjesničkog dara`... Pa ipak ostaje fakat, koji je istorik srpske književnosti uočio još pre trideset i više godina, da je Sundečić, kao malo ko u srpskom narodu, budio svoje zemljake i savremenike i da ih je probudio pesmom svojom i patriotskim tonovima njenim. — Jovan Sundečić rodio se 24. juna 1825. godine u Golinjevu kod Livna u Bosni. Školovao se u Dalmaciji — Imockom i Zadru. Svršivši zadarsku bogosloviju, Sundečić 1848. primi sveštenički čin, služeći, po tom, u raznim mestima. Godina 1854.—1863. bio je profesor u zadarskoj bogosloviji. Po tom je proputovao srpske zemlje i pohodio Srbiju, pa se 1864., s jeseni, preseli na Cetinje gde je bio Knežev sekretar. S prekidom od nekoliko meseci koje je 1868. proveo u Beogradu, gde je bio vredan saradnik `Vile` St. Novakovića, Sundečić je probavio na Cetinju bez malo punih deset godina. Godine 1848. — i ako je još pre toga pevao manje pesme — štampao je spev `Ananije i Sampfira`, a za tim mu dolaze zbirke pesama i spevovi: `Srce`, `Niz dragocjenog bisera`, `Cvijeće`, `Vršidba` koji je spev pesnik najviše cenio, `Vjenčić domoljubnih pjesama`, `Krvava košulja`, spev koji je 1864. za nekoliko dana rasprodat u 5000 primeraka, `Kula Baja Pivljanina`, `Ljubav i cvijeće`, `Anđelija Kosorića`, `Tužnaknjiga`, `Sjetva`, `Milje i omilje`, `Slavospjev` it. d. Pojedine zbirke njegove štampane su i latinicom, te je Sundečić podjednako poznat i u jednoj i u drugoj polovini naroda našega. Poslednje dane proveo je stari pesnik u Kotoru, gde mu je 1898. omladina priredila svetkovinu pedesetogodišnjice književnoga rada, a na dve godine po tom zamenio je privremeni život boljim. Što je duša Sundečićeva imala ostavilaje narodu srpskom zajedno o toplim spomenom imena njegova. Tekst preuzet iz knjige: Znameniti Srbi XIX veka Andra Gavrilović Drugo dopunjeno izdanje Naučna KMD Beograd, 2008. [postavljeno 31.08.2009] Sačuvana Angelina Administrator ***** Van mreže Van mreže Poruke: 6361 Jovan Sundečić (1825—1900) « Odgovor #1 poslato: Decembar 19, 2010, 01:05:18 pm » * JOVAN SUNDEČIĆ Sveštenik, pesnik, diplomata i prevodilac, Jovan Sundečić rođen je u Golivnu kod Livna, 24. juna 1825. godine. Osnovnu pismenost stekao je u manastiru Glavini kod Imotskog, bogosloviju završio u Zadru (1843—1848). Bio je sveštenik u Peroju, u Istri, zatim u severnodalmatinskim mestima Žegaru i Skradinu (1848—1854), u Zadru profesor bogoslovije (1854—1863). Iste godine, 1863, dekretom je postavljen za paroha u Baljcima kod Drniša. Bio je urednik zadarskih listova Glasnik dalmatinski (1855) i Zvijezda (1863), i Narodnog kalendara (1863—1870). Na Cetinju postaje sekretar kneza Nikole Petrovića (1863—1874). U međuvremenu boravio je u Beogradu (1867—1868), odakle se ponovo vratio na Cetinje. Uređivao je godišnjak Orlić (1865), list Crnogorac i njegov književni dodatak Crnogorka (1871). Zbog bolesti napušta Cetinje i sa porodicom prelazi u Kotor, gde je i umro 6. jula 1900. godine. Do svoje smrti, kako u poeziji tako i u političkom delovanju, Jovan Sundečić je bio veoma privržen jedinstvu Srba i Hrvata, verujući u njihovu slogu, a desilo se, kako piše Zdravko Krstanović, da su svi Srbi, do poslednjeg, u pesnikovom rodnom mestu, istrebljeni u ustaškom pokolju 1941. godine. Podržavajući narodnu poeziju, pisao je rodoljubive, moralističke i didaktičke lirske i epske pesme na čistom narodnom jeziku, zatim pripovetke i članke. Naročito je bio cenjen zbog speva Veridba, ispevanog po ugledu na Šilerovo `Zvono`. Objavio je sledeća dela: Ananija i Sapfira ili laž nekažnjena, spev, 1848; Crne ili različite pjesme za opštu korist jugoslovenstva, 1850; Niz dragocijenoga bisera, duhovne i moralne pjesme za djecu, 1856; Cvijeće, pesme, 1858; Vršidba, spev, 1860, 1866; Ljubav i cvijeće, pesme, 1862, 1882; Vjenčić domoljubivih pjesama, 1862; Krvava košulja, spev, 1864; Petrovdan na Cetinju, spev, 1865; Život i rad Božidara Petranovića, 1878; Tužna knjiga, 1885; Odiseja roditeljskog srca, 1886; Sjetva i vršidba, spev, 1888; Milje i omilje ili Milica i Nevenka, 1893. i Izabrane pjesme, 1889. godine. Pesme za ovo izdanje preuzete su iz Čudesnog kladenca Zdravka Krstanovića. Slobodan Rakitić `Antologija poezije srpskog romantizma` Beograd, 2011. Sačuvana Angelina Administrator ***** Van mreže Van mreže Poruke: 6361 Jovan Sundečić (1825—1900) « Odgovor #2 poslato: Decembar 19, 2010, 01:07:42 pm » ** JOVAN SUNDEČIĆ Sundečići su bili ugledna srpska dalmatinska porodica, `istaknuti patrioti Srbi iz Šibenika. Dali su značajne junake, kako `fizičke` (ratnike) tako i duhovne (sveštenike). Njihov izdanak je i prota Jovan Sundečić`, pesnik, pravoslavni sveštenik i diplomata, nakon završene Bogoslovije, u periodu od 1848. do 1850. godine, bio je parohijalni kapelan i učitelj cetinjskih iseljenika u pravoslavnom selu Peroj. Tu nastaju i njegove prve pesme. Godine 1864., na poziv knjaza Nikole, došao je u Crnu Goru za njegovog književnog sekretara. Sundečić je autor crnogorske državne himne `Ubavoj nam Crnoj Gori` koja je prvi put javno izvedena 17. oktobra 1870. godine u Cetinjskoj čitaonici kada je i proglašena za zvaničnu himnu Knjaževine, a kasnije i Kraljevine Crne Gore. Kompozitor je bio Jovan Ivanišević; komponovana po uzoru na himnu svetom Savi — `Uskliknimo s` ljubavlju`. Kasnije ju je prekomponovao Čeh Anton Šulc. Bio je bio urednik kalendara `Orlić` u Cetinjskoj čitaonici i predsednik društva `Slavjanski Dom` kao i izdavač i urednik u zadarskom književnom listu za prosvetu i zabavu `Zviezda`. Zbirku pesama `Izabrane pesme` izdao je 1889. godine u Zagrebu. Angelina, 1. septembar 2009. Sačuvana Angelina Administrator ***** Van mreže Van mreže Poruke: 6361 Jovan Sundečić (1825—1900) « Odgovor #3 poslato: Decembar 19, 2010, 01:09:02 pm » * Stihovi Jovan Sundečić NE DAJMO SE!... Ne dajmo se!...dok nam tople krvi Ciglo kapca po žilama mili, No svak nastoj neka bude prvi, Kad je nužda odupr’jet se sili, Koja grozi da nam zlobno smrvi Sam amanet narodnosti, ili Da napr’jetku, kom smo već potekli, Bude klanac da ga ne bi stekli. — Ne dajmo se!... sinovi smo slave, Kr’jepka srca, prem mlađane snage: Što nas većma protivnici dave, Protivnici narodnosti drage, Srčanije još takove lave Susretajmo, i na naše vrage Oborimo i str’jelu i groma, Rad’ obrane imena i doma. — Ne dajmo se!...udes vječan nije; Bio gvozden ma budi koliko, Nije vječan. — Kašnje ili prije, Cvjeće cvati, kud bješe poniko Trn i korov da se po njem’ vije Kivna guja, a ne drugi niko. — Udes mjenja; ali što nas tište Više boli, stalnost viša s’ ište. — Ne dajmo se!...ovaj izraz sami Postavimo na zastavu sveta, Pa dušmanin nek se onda mami, Neka riga i žuč svoju kletu: Aja! neće odprvati nami, Niti našem k budućnosti letu… Bog je reko da se utre zloba, Da se i mi dignemo iz groba. — UBAVOJ NAM CRNOJ GORI Ubavoj nam Crnoj Gori s ponositim brdima, Otadžbini što ne dvori, koju našim mišicama Mi branimo i držimo prezirući nevolju, — Dobri Bože, svi T` molimo: živi Knjaza Nikolu. Zdrava, srećna, moćna, slavna, — obćem vragu na užas, Vrlim pretcim` u svem ravna, som narodu na ukras; Dobrim blaga, zlijem stroga; krsta, doma, slobode Zaštitnika revnosnoga, — hrani nam ga, Gospode! Od kovarstva i napasti čuvaj Njeg` i Njegov Dom; Koji snije Njem` propasti — neka bude propast tom! A koju mu vjeru krši, — pravda tog ukrotila, Krjepki Bože, sve rastr`si što nam zloba rotila. Kud On s nama, svud` mi s Njime krv smo ljevat gotovi za Nj` za vjeru, naše ime i za braću u okovi! Tome ćemo svetu dugu odzivati se svaki čas, — Bože, svekј nam bud`u u krugu, blagosiljaj Njeg` i nas! 1865. `Himna `Ubavoj nam Crnoj Gori` doživela je više muzičkijeh obrada. Pored pomenutog Šulca i J. Ivaniševića, komponovao je i italijanski kompozitor Dionizije De Samo San Đorđo (1856 — 1937) i pečatao kao svoje 8. Delo pod naslovom Crnogorska himna (prerada) Njegovom Veličanstvu Nikoli I, Rim, kompozicija za muški hor i klavir. Izvođač je bio G. Muzzi. Skromna pesma `Ubavoj nam Crnoj Gori`, više retorskijem nego pjesničkim sredstvima glorifikuje crnogorskoga knjaza, skoro potpuno podređujući mu Crnu Goru i crnogorski narod. `Pesnik i sveštenik Jovan Sundečić pevao je i: `Srb Hrvatu neka bratsku ruku pruži, a Hrvat sa Srbom nek se iskreno druži...` Od Sundečićevih želja malo šta se ispunilo. Njegovo rodno Golinjevo je u leto 1941. godine sravnjeno sa temeljom, a svi stanovnici pobijeni.`

format: LP gatefold artist: ATOMSKO SKLONIŠTE (Croatia, Yugoslavia) title: U vremenu horoskopa release date: 1980 label, Cat. No: RTV Ljubljana, LD 0588 style: hard rock Ploča: NM (5-), omot: VG+ (4+), odličan primerak. 3. album Puljana iz 1980. godine sa pesmama koje su tek na 2. i 3. slušanje postajale favoriti nekadašnjih klinaca, koji danas imaju 50-i-kusur godina, i koje su im se urezale u mozak za sva vremena: `Čedna gradska lica`; `U vremenu horoskopa`; `Generacija sretnika`; `Gazi opet čizma`; `Da li je dozvoljeno razgledanje vašeg vrta`... Briljantni Dragan Gužvan na gitari, jedinstveni i neprežaljeni Serđo, dobroćudni Bruno na basu i stabilni Širola su pokazali kako se i u doba nju vejva mogao svirati fenomenalan hard rock. A1 Ne želim da te izgubim 1:03; A2 Novi karijerista 3:02; A3 Da li je dozvoljeno razgledanje vašeg vrta 4:30; A4 Čedna gradska lica 3:15; A5 U vremenu horoskopa 3:52 B1 Želja za željom 3:28; B2 Nešto nam holivudski reci 3:35; B3 Čuvaj se čistunaca i ljudi bez mana 2:50; B4 Generacija sretnika 2:45; B5 Gazi opet čizma 3:26 ===================================================================== U svojoj prodajnoj kolekciji imam sledeća izdanja ATOMSKOG SKLONIŠTA: I - ATOMSKO SKLONIŠTE - kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Ne cvikaj generacijo` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73278509_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-78-1-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74721485_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-1-pres-MINT-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/71357581_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-1978-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74721481_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-generacijo-3-pres-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74721489_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-generacijo-3-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/71357597_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-4-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74721477_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-generacijo-4-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71357613_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-generacijo-4-press 2) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Infarkt` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/70361605_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-PERFEKTNA- https://www.kupindo.com/Ploce/69656897_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-ODLICNA- https://www.kupindo.com/Ploce/66591325_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69656925_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73278977_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-G-bez-omota 3) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `U vremenu horoskopa` (1980, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73278853_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/69656497_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/66188369_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66591345_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-80-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/63867213_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/63389613_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-1980-VG https://www.kupindo.com/Ploce/64318229_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66188397_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-1980-G https://www.kupindo.com/Ploce/66591353_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-80-F-G- 4) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Atomska trilogija` (1980, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/69656537_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/70332169_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71357657_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-80-NM-super https://www.kupindo.com/Ploce/70361149_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71357669_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/66188341_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74724889_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-G- 5) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Extrauterina` (1981, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/63389665_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-AUTOGRAMI-iz-1982 https://www.kupindo.com/Ploce/66188269_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-1981-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/60774561_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-1981- https://www.kupindo.com/Ploce/62512249_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-1981-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/69656613_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-81-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/66188285_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-1981-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74725729_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-81-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74725697_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-81-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66591357_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-81-2-press-VG- 6) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Mentalna higijena` (1982, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/74721465_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-82-1-pres-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74721469_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74721473_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71357773_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72764025_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/71357865_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72764077_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-G-VG-1-pres https://www.kupindo.com/Ploce/71357893_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70332149_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69656853_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-2-press 7) LP ATOMIC SHELTER - `Space Generation` (1982, ISC Records) 7a) LP ATOMIC SHELTER - `Space Generation` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/60774989_LP-ATOMIC-SHELTER-Space-Generation-1983-Atomci https://www.kupindo.com/Ploce/63389497_LP-ATOMIC-SHELTER-Space-Generation-1983-A-SKLONISTE https://www.kupindo.com/Ploce/66591381_LP-ATOMIC-SHELTER-Space-Generation-1983-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/63211081_LP-ATOMIC-SHELTER-Space-Generation-1983- 8) MLP ATOMIC SHELTER - `State of Mind` (1983, ISC Records) 9) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Zabranjeno snivanje` (1984, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/69656445_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Zabranjeno-snivanje-1984-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74724629_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Zabranjeno-snivanje-1984-VG 10) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Jednom u životu` (1985, ZKP RTVL) 11) LP LP ATOMIC SHELTER - `This Spaceship` (1987, PGP RTB) 12) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Criminal Tango` (1990, ZKP RTVL) 13) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `UŽIVO Novi Sad 2022` (2023, Fidbox) ______________________________________________________________________ II - ATOMSKO SKLONIŠTE - kompletna vinilna singl (SP, MLP) diskografija: 1) SP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Pomorac sam majko / Pakleni vozači` (1979, RTV Ljubljana) 2) SP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Bez kaputa / Tko će tad na zgarištu reći` (1980, RTV Ljubljana) 3) SP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Generacija sretnika / Gazi opet čizma` (1980, RTV Ljubljana) 4) SP ATOMIC SHELTER - `Night Launch / State Of Mind` (ISC Records, 1983) 5) promo 12` MLP ATOMIC SHELTER - `I Wanna Say I Love You / State Of Mind` (ISC Records, 1986) ______________________________________________________________________ III - ATOMSKO SKLONIŠTE na vinilnim kompilacijama: 1) LP V/A - `Letnji pressing (Press PGP RTB info)` (1987, PGP RTB) pesma: ATOMIC SHELTER - Space Generation - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV - ATOMSKO SKLONIŠTE, selektivna MC, CD i DVD diskografija: https://www.kupindo.com/Audio-kasete/61094473_MC-ATOMSKO-SKLONISTE-1976-1986-1997-NEOTPAKOVANA https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61250861_digiCD-ATOMSKO-SKLONISTE-This-Spaceship-2008-CELOFAN https://www.kupindo.com/Filmovi/61059205_DVD-ATOMSKO-SKLONISTE-Rock-Legende-2003-NIKAD-PUSTE

format: LP gatefold artist: ATOMSKO SKLONIŠTE (Croatia, Yugoslavia) title: U vremenu horoskopa release date: 1980 label, Cat. No: RTV Ljubljana, LD 0588 style: hard rock VEOMA DOBAR, SKORO ODLIČAN PRIMERAK. Ploča je VG+ (4+), a omot isto takav, čak blizu NM (5-). PAŽNJA: u ponudi imam nekoliko primeraka ovog albuma, pa ih pogledajte preko donjih linkova. 3. album Puljana iz 1980. godine sa pesmama koje su tek na 2. i 3. slušanje postajale favoriti nekadašnjih klinaca, koji danas imaju 50-i-kusur godina, i koje su im se urezale u mozak za sva vremena: `Čedna gradska lica`; `U vremenu horoskopa`; `Generacija sretnika`; `Gazi opet čizma`; `Da li je dozvoljeno razgledanje vašeg vrta`... Briljantni Dragan Gužvan na gitari, jedinstveni i neprežaljeni Serđo, dobroćudni Bruno na basu i stabilni Širola su pokazali kako se i u doba nju vejva mogao svirati fenomenalan hard rock. A1 Ne želim da te izgubim 1:03; A2 Novi karijerista 3:02; A3 Da li je dozvoljeno razgledanje vašeg vrta 4:30; A4 Čedna gradska lica 3:15; A5 U vremenu horoskopa 3:52 B1 Želja za željom 3:28; B2 Nešto nam holivudski reci 3:35; B3 Čuvaj se čistunaca i ljudi bez mana 2:50; B4 Generacija sretnika 2:45; B5 Gazi opet čizma 3:26 ===================================================================== U svojoj prodajnoj kolekciji imam sledeća izdanja ATOMSKOG SKLONIŠTA: I - ATOMSKO SKLONIŠTE - kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Ne cvikaj generacijo` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73278509_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-78-1-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74721485_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-1-pres-MINT-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/71357581_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-1978-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74721481_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-generacijo-3-pres-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74721489_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-generacijo-3-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/71357597_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-4-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74721477_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-generacijo-4-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71357613_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-generacijo-4-press 2) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Infarkt` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/70361605_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-PERFEKTNA- https://www.kupindo.com/Ploce/69656897_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-ODLICNA- https://www.kupindo.com/Ploce/66591325_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69656925_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73278977_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-G-bez-omota 3) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `U vremenu horoskopa` (1980, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73278853_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/69656497_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/66188369_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66591345_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-80-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/63867213_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/63389613_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-1980-VG https://www.kupindo.com/Ploce/64318229_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66188397_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-1980-G https://www.kupindo.com/Ploce/66591353_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-80-F-G- 4) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Atomska trilogija` (1980, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/69656537_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/70332169_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71357657_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-80-NM-super https://www.kupindo.com/Ploce/70361149_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71357669_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/66188341_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74724889_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-G- 5) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Extrauterina` (1981, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/63389665_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-AUTOGRAMI-iz-1982 https://www.kupindo.com/Ploce/66188269_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-1981-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/60774561_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-1981- https://www.kupindo.com/Ploce/62512249_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-1981-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/69656613_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-81-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/66188285_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-1981-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74725729_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-81-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74725697_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-81-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66591357_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-81-2-press-VG- 6) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Mentalna higijena` (1982, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/74721465_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-82-1-pres-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74721469_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74721473_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71357773_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72764025_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/71357865_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72764077_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-G-VG-1-pres https://www.kupindo.com/Ploce/71357893_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70332149_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69656853_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-2-press 7) LP ATOMIC SHELTER - `Space Generation` (1982, ISC Records) 7a) LP ATOMIC SHELTER - `Space Generation` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/60774989_LP-ATOMIC-SHELTER-Space-Generation-1983-Atomci https://www.kupindo.com/Ploce/63389497_LP-ATOMIC-SHELTER-Space-Generation-1983-A-SKLONISTE https://www.kupindo.com/Ploce/66591381_LP-ATOMIC-SHELTER-Space-Generation-1983-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/63211081_LP-ATOMIC-SHELTER-Space-Generation-1983- 8) MLP ATOMIC SHELTER - `State of Mind` (1983, ISC Records) 9) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Zabranjeno snivanje` (1984, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/69656445_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Zabranjeno-snivanje-1984-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74724629_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Zabranjeno-snivanje-1984-VG 10) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Jednom u životu` (1985, ZKP RTVL) 11) LP LP ATOMIC SHELTER - `This Spaceship` (1987, PGP RTB) 12) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Criminal Tango` (1990, ZKP RTVL) 13) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `UŽIVO Novi Sad 2022` (2023, Fidbox) ______________________________________________________________________ II - ATOMSKO SKLONIŠTE - kompletna vinilna singl (SP, MLP) diskografija: 1) SP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Pomorac sam majko / Pakleni vozači` (1979, RTV Ljubljana) 2) SP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Bez kaputa / Tko će tad na zgarištu reći` (1980, RTV Ljubljana) 3) SP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Generacija sretnika / Gazi opet čizma` (1980, RTV Ljubljana) 4) SP ATOMIC SHELTER - `Night Launch / State Of Mind` (ISC Records, 1983) 5) promo 12` MLP ATOMIC SHELTER - `I Wanna Say I Love You / State Of Mind` (ISC Records, 1986) ______________________________________________________________________ III - ATOMSKO SKLONIŠTE na vinilnim kompilacijama: 1) LP V/A - `Letnji pressing (Press PGP RTB info)` (1987, PGP RTB) pesma: ATOMIC SHELTER - Space Generation - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV - ATOMSKO SKLONIŠTE, selektivna MC, CD i DVD diskografija: https://www.kupindo.com/Audio-kasete/61094473_MC-ATOMSKO-SKLONISTE-1976-1986-1997-NEOTPAKOVANA https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61250861_digiCD-ATOMSKO-SKLONISTE-This-Spaceship-2008-CELOFAN https://www.kupindo.com/Filmovi/61059205_DVD-ATOMSKO-SKLONISTE-Rock-Legende-2003-NIKAD-PUSTE

format: LP gatefold artist: ATOMSKO SKLONIŠTE (Croatia, Yugoslavia) title: U vremenu horoskopa release date: 1980 label, Cat. No: RTV Ljubljana, LD 0588 style: hard rock Omot: VG+ (4+), ploča: G+ (3+). PAŽNJA: u ponudi imam nekoliko primeraka ovog albuma, pa ih pogledajte preko donjih linkova. 3. album Puljana iz 1980. godine sa pesmama koje su tek na 2. i 3. slušanje postajale favoriti nekadašnjih klinaca, koji danas imaju 50-i-kusur godina, i koje su im se urezale u mozak za sva vremena: `Čedna gradska lica`; `U vremenu horoskopa`; `Generacija sretnika`; `Gazi opet čizma`; `Da li je dozvoljeno razgledanje vašeg vrta`... Briljantni Dragan Gužvan na gitari, jedinstveni i neprežaljeni Serđo, dobroćudni Bruno na basu i stabilni Širola su pokazali kako se i u doba nju vejva mogao svirati fenomenalan hard rock. A1 Ne želim da te izgubim 1:03; A2 Novi karijerista 3:02; A3 Da li je dozvoljeno razgledanje vašeg vrta 4:30; A4 Čedna gradska lica 3:15; A5 U vremenu horoskopa 3:52 B1 Želja za željom 3:28; B2 Nešto nam holivudski reci 3:35; B3 Čuvaj se čistunaca i ljudi bez mana 2:50; B4 Generacija sretnika 2:45; B5 Gazi opet čizma 3:26 ===================================================================== U svojoj prodajnoj kolekciji imam sledeća izdanja ATOMSKOG SKLONIŠTA: I - ATOMSKO SKLONIŠTE - kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Ne cvikaj generacijo` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73278509_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-78-1-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74721485_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-1-pres-MINT-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/71357581_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-1978-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74721481_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-generacijo-3-pres-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74721489_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-generacijo-3-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/71357597_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-4-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74721477_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-generacijo-4-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71357613_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-generacijo-4-press 2) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Infarkt` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/70361605_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-PERFEKTNA- https://www.kupindo.com/Ploce/69656897_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-ODLICNA- https://www.kupindo.com/Ploce/66591325_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69656925_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73278977_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-G-bez-omota 3) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `U vremenu horoskopa` (1980, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73278853_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/69656497_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/66188369_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66591345_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-80-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/63867213_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/63389613_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-1980-VG https://www.kupindo.com/Ploce/64318229_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66188397_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-1980-G https://www.kupindo.com/Ploce/66591353_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-80-F-G- 4) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Atomska trilogija` (1980, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/69656537_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/70332169_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71357657_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-80-NM-super https://www.kupindo.com/Ploce/70361149_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71357669_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/66188341_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74724889_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-G- 5) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Extrauterina` (1981, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/63389665_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-AUTOGRAMI-iz-1982 https://www.kupindo.com/Ploce/66188269_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-1981-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/60774561_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-1981- https://www.kupindo.com/Ploce/62512249_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-1981-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/69656613_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-81-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/66188285_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-1981-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74725729_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-81-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74725697_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-81-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66591357_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-81-2-press-VG- 6) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Mentalna higijena` (1982, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/74721465_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-82-1-pres-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74721469_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74721473_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71357773_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72764025_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/71357865_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72764077_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-G-VG-1-pres https://www.kupindo.com/Ploce/71357893_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70332149_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69656853_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-2-press 7) LP ATOMIC SHELTER - `Space Generation` (1982, ISC Records) 7a) LP ATOMIC SHELTER - `Space Generation` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/60774989_LP-ATOMIC-SHELTER-Space-Generation-1983-Atomci https://www.kupindo.com/Ploce/63389497_LP-ATOMIC-SHELTER-Space-Generation-1983-A-SKLONISTE https://www.kupindo.com/Ploce/66591381_LP-ATOMIC-SHELTER-Space-Generation-1983-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/63211081_LP-ATOMIC-SHELTER-Space-Generation-1983- 8) MLP ATOMIC SHELTER - `State of Mind` (1983, ISC Records) 9) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Zabranjeno snivanje` (1984, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/69656445_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Zabranjeno-snivanje-1984-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74724629_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Zabranjeno-snivanje-1984-VG 10) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Jednom u životu` (1985, ZKP RTVL) 11) LP LP ATOMIC SHELTER - `This Spaceship` (1987, PGP RTB) 12) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Criminal Tango` (1990, ZKP RTVL) 13) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `UŽIVO Novi Sad 2022` (2023, Fidbox) ______________________________________________________________________ II - ATOMSKO SKLONIŠTE - kompletna vinilna singl (SP, MLP) diskografija: 1) SP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Pomorac sam majko / Pakleni vozači` (1979, RTV Ljubljana) 2) SP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Bez kaputa / Tko će tad na zgarištu reći` (1980, RTV Ljubljana) 3) SP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Generacija sretnika / Gazi opet čizma` (1980, RTV Ljubljana) 4) SP ATOMIC SHELTER - `Night Launch / State Of Mind` (ISC Records, 1983) 5) promo 12` MLP ATOMIC SHELTER - `I Wanna Say I Love You / State Of Mind` (ISC Records, 1986) ______________________________________________________________________ III - ATOMSKO SKLONIŠTE na vinilnim kompilacijama: 1) LP V/A - `Letnji pressing (Press PGP RTB info)` (1987, PGP RTB) pesma: ATOMIC SHELTER - Space Generation - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV - ATOMSKO SKLONIŠTE, selektivna MC, CD i DVD diskografija: https://www.kupindo.com/Audio-kasete/61094473_MC-ATOMSKO-SKLONISTE-1976-1986-1997-NEOTPAKOVANA https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61250861_digiCD-ATOMSKO-SKLONISTE-This-Spaceship-2008-CELOFAN https://www.kupindo.com/Filmovi/61059205_DVD-ATOMSKO-SKLONISTE-Rock-Legende-2003-NIKAD-PUSTE

format: LP gatefold artist: ATOMSKO SKLONIŠTE (Croatia, Yugoslavia) title: U vremenu horoskopa release date: 1980 label, Cat. No: RTV Ljubljana, LD 0588 style: hard rock Omot: 4+, ploča: 4- PAŽNJA: u ponudi imam nekoliko primeraka ovog albuma, pa ih pogledajte preko donjih linkova. 3. album Puljana iz 1980. godine sa pesmama koje su tek na 2. i 3. slušanje postajale favoriti nekadašnjih klinaca, koji danas imaju 50-i-kusur godina, i koje su im se urezale u mozak za sva vremena: `Čedna gradska lica`; `U vremenu horoskopa`; `Generacija sretnika`; `Gazi opet čizma`; `Da li je dozvoljeno razgledanje vašeg vrta`... Briljantni Dragan Gužvan na gitari, jedinstveni i neprežaljeni Serđo, dobroćudni Bruno na basu i stabilni Širola su pokazali kako se i u doba nju vejva mogao svirati fenomenalan hard rock. A1 Ne želim da te izgubim 1:03; A2 Novi karijerista 3:02; A3 Da Li je dozvoljeno razgledanje vašeg vrta 4:30; A4 Čedna gradska lica 3:15; A5 U vremenu horoskopa 3:52 B1 Želja za željom 3:28; B2 Nešto nam holivudski reci 3:35; B3 Čuvaj se čistunaca i ljudi bez mana 2:50; B4 Generacija sretnika 2:45; B5 Gazi opet čizma 3:26 ===================================================================== U svojoj prodajnoj kolekciji imam sledeća izdanja ATOMSKOG SKLONIŠTA: I - ATOMSKO SKLONIŠTE - kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Ne cvikaj generacijo` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73278509_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-78-1-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74721485_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-1-pres-MINT-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/71357581_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-1978-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74721481_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-generacijo-3-pres-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74721489_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-generacijo-3-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/71357597_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-4-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74721477_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-generacijo-4-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71357613_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-generacijo-4-press 2) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Infarkt` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/70361605_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-PERFEKTNA- https://www.kupindo.com/Ploce/69656897_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-ODLICNA- https://www.kupindo.com/Ploce/66591325_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69656925_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73278977_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-G-bez-omota 3) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `U vremenu horoskopa` (1980, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73278853_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/69656497_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/66188369_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66591345_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-80-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/63867213_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/63389613_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-1980-VG https://www.kupindo.com/Ploce/64318229_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66188397_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-1980-G https://www.kupindo.com/Ploce/66591353_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-80-F-G- 4) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Atomska trilogija` (1980, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/69656537_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/70332169_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71357657_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-80-NM-super https://www.kupindo.com/Ploce/70361149_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71357669_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/66188341_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74724889_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-G- 5) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Extrauterina` (1981, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/63389665_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-AUTOGRAMI-iz-1982 https://www.kupindo.com/Ploce/66188269_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-1981-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/60774561_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-1981- https://www.kupindo.com/Ploce/62512249_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-1981-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/69656613_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-81-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/66188285_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-1981-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74725729_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-81-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74725697_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-81-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66591357_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-81-2-press-VG- 6) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Mentalna higijena` (1982, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/74721465_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-82-1-pres-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74721469_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74721473_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71357773_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72764025_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/71357865_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72764077_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-G-VG-1-pres https://www.kupindo.com/Ploce/71357893_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70332149_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69656853_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-2-press 7) LP ATOMIC SHELTER - `Space Generation` (1982, ISC Records) 7a) LP ATOMIC SHELTER - `Space Generation` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/60774989_LP-ATOMIC-SHELTER-Space-Generation-1983-Atomci https://www.kupindo.com/Ploce/63389497_LP-ATOMIC-SHELTER-Space-Generation-1983-A-SKLONISTE https://www.kupindo.com/Ploce/66591381_LP-ATOMIC-SHELTER-Space-Generation-1983-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/63211081_LP-ATOMIC-SHELTER-Space-Generation-1983- 8) MLP ATOMIC SHELTER - `State of Mind` (1983, ISC Records) 9) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Zabranjeno snivanje` (1984, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/69656445_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Zabranjeno-snivanje-1984-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74724629_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Zabranjeno-snivanje-1984-VG 10) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Jednom u životu` (1985, ZKP RTVL) 11) LP LP ATOMIC SHELTER - `This Spaceship` (1987, PGP RTB) 12) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Criminal Tango` (1990, ZKP RTVL) 13) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `UŽIVO Novi Sad 2022` (2023, Fidbox) ______________________________________________________________________ II - ATOMSKO SKLONIŠTE - kompletna vinilna singl (SP, MLP) diskografija: 1) SP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Pomorac sam majko / Pakleni vozači` (1979, RTV Ljubljana) 2) SP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Bez kaputa / Tko će tad na zgarištu reći` (1980, RTV Ljubljana) 3) SP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Generacija sretnika / Gazi opet čizma` (1980, RTV Ljubljana) 4) SP ATOMIC SHELTER - `Night Launch / State Of Mind` (ISC Records, 1983) 5) promo 12` MLP ATOMIC SHELTER - `I Wanna Say I Love You / State Of Mind` (ISC Records, 1986) ______________________________________________________________________ III - ATOMSKO SKLONIŠTE na vinilnim kompilacijama: 1) LP V/A - `Letnji pressing (Press PGP RTB info)` (1987, PGP RTB) pesma: ATOMIC SHELTER - Space Generation - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV - ATOMSKO SKLONIŠTE, selektivna MC, CD i DVD diskografija: https://www.kupindo.com/Audio-kasete/61094473_MC-ATOMSKO-SKLONISTE-1976-1986-1997-NEOTPAKOVANA https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61250861_digiCD-ATOMSKO-SKLONISTE-This-Spaceship-2008-CELOFAN https://www.kupindo.com/Filmovi/61059205_DVD-ATOMSKO-SKLONISTE-Rock-Legende-2003-NIKAD-PUSTE

format: LP gatefold artist: ATOMSKO SKLONIŠTE (Croatia, Yugoslavia) title: U vremenu horoskopa release date: 1980 label, Cat. No: RTV Ljubljana, LD 0588 style: hard rock Omot: VG+ (4+), ploča: VG (4). PAŽNJA: u ponudi imam nekoliko primeraka ovog albuma, pa ih pogledajte preko donjih linkova. 3. album Puljana iz 1980. godine sa pesmama koje su tek na 2. i 3. slušanje postajale favoriti nekadašnjih klinaca, koji danas imaju 50-i-kusur godina, i koje su im se urezale u mozak za sva vremena: `Čedna gradska lica`; `U vremenu horoskopa`; `Generacija sretnika`; `Gazi opet čizma`; `Da li je dozvoljeno razgledanje vašeg vrta`... Briljantni Dragan Gužvan na gitari, jedinstveni i neprežaljeni Serđo, dobroćudni Bruno na basu i stabilni Širola su pokazali kako se i u doba nju vejva mogao svirati fenomenalan hard rock. A1 Ne želim da te izgubim 1:03; A2 Novi karijerista 3:02; A3 Da li je dozvoljeno razgledanje vašeg vrta 4:30; A4 Čedna gradska lica 3:15; A5 U vremenu horoskopa 3:52 B1 Želja za željom 3:28; B2 Nešto nam holivudski reci 3:35; B3 Čuvaj se čistunaca i ljudi bez mana 2:50; B4 Generacija sretnika 2:45; B5 Gazi opet čizma 3:26 ===================================================================== U svojoj prodajnoj kolekciji imam sledeća izdanja ATOMSKOG SKLONIŠTA: I - ATOMSKO SKLONIŠTE - kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Ne cvikaj generacijo` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73278509_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-78-1-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74721485_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-1-pres-MINT-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/71357581_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-1978-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74721481_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-generacijo-3-pres-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74721489_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-generacijo-3-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/71357597_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-4-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74721477_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-generacijo-4-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71357613_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-generacijo-4-press 2) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Infarkt` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/70361605_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-PERFEKTNA- https://www.kupindo.com/Ploce/69656897_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-ODLICNA- https://www.kupindo.com/Ploce/66591325_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69656925_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73278977_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-G-bez-omota 3) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `U vremenu horoskopa` (1980, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73278853_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/69656497_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/66188369_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66591345_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-80-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/63867213_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/63389613_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-1980-VG https://www.kupindo.com/Ploce/64318229_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66188397_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-1980-G https://www.kupindo.com/Ploce/66591353_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-80-F-G- 4) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Atomska trilogija` (1980, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/69656537_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/70332169_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71357657_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-80-NM-super https://www.kupindo.com/Ploce/70361149_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71357669_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/66188341_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74724889_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-G- 5) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Extrauterina` (1981, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/63389665_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-AUTOGRAMI-iz-1982 https://www.kupindo.com/Ploce/66188269_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-1981-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/60774561_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-1981- https://www.kupindo.com/Ploce/62512249_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-1981-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/69656613_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-81-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/66188285_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-1981-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74725729_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-81-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74725697_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-81-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66591357_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-81-2-press-VG- 6) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Mentalna higijena` (1982, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/74721465_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-82-1-pres-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74721469_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74721473_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71357773_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72764025_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/71357865_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72764077_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-G-VG-1-pres https://www.kupindo.com/Ploce/71357893_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70332149_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69656853_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-2-press 7) LP ATOMIC SHELTER - `Space Generation` (1982, ISC Records) 7a) LP ATOMIC SHELTER - `Space Generation` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/60774989_LP-ATOMIC-SHELTER-Space-Generation-1983-Atomci https://www.kupindo.com/Ploce/63389497_LP-ATOMIC-SHELTER-Space-Generation-1983-A-SKLONISTE https://www.kupindo.com/Ploce/66591381_LP-ATOMIC-SHELTER-Space-Generation-1983-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/63211081_LP-ATOMIC-SHELTER-Space-Generation-1983- 8) MLP ATOMIC SHELTER - `State of Mind` (1983, ISC Records) 9) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Zabranjeno snivanje` (1984, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/69656445_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Zabranjeno-snivanje-1984-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74724629_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Zabranjeno-snivanje-1984-VG 10) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Jednom u životu` (1985, ZKP RTVL) 11) LP LP ATOMIC SHELTER - `This Spaceship` (1987, PGP RTB) 12) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Criminal Tango` (1990, ZKP RTVL) 13) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `UŽIVO Novi Sad 2022` (2023, Fidbox) ______________________________________________________________________ II - ATOMSKO SKLONIŠTE - kompletna vinilna singl (SP, MLP) diskografija: 1) SP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Pomorac sam majko / Pakleni vozači` (1979, RTV Ljubljana) 2) SP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Bez kaputa / Tko će tad na zgarištu reći` (1980, RTV Ljubljana) 3) SP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Generacija sretnika / Gazi opet čizma` (1980, RTV Ljubljana) 4) SP ATOMIC SHELTER - `Night Launch / State Of Mind` (ISC Records, 1983) 5) promo 12` MLP ATOMIC SHELTER - `I Wanna Say I Love You / State Of Mind` (ISC Records, 1986) ______________________________________________________________________ III - ATOMSKO SKLONIŠTE na vinilnim kompilacijama: 1) LP V/A - `Letnji pressing (Press PGP RTB info)` (1987, PGP RTB) pesma: ATOMIC SHELTER - Space Generation - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV - ATOMSKO SKLONIŠTE, selektivna MC, CD i DVD diskografija: https://www.kupindo.com/Audio-kasete/61094473_MC-ATOMSKO-SKLONISTE-1976-1986-1997-NEOTPAKOVANA https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61250861_digiCD-ATOMSKO-SKLONISTE-This-Spaceship-2008-CELOFAN https://www.kupindo.com/Filmovi/61059205_DVD-ATOMSKO-SKLONISTE-Rock-Legende-2003-NIKAD-PUSTE

format: LP gatefold artist: ATOMSKO SKLONIŠTE (Croatia, Yugoslavia) title: U vremenu horoskopa release date: 1980 label, Cat. No: RTV Ljubljana, LD 0588 style: hard rock Ploča: VG+ (4+), omot: G+ (3+). PAŽNJA: u ponudi imam nekoliko primeraka ovog albuma, pa ih pogledajte preko donjih linkova. 3. album Puljana iz 1980. godine sa pesmama koje su tek na 2. i 3. slušanje postajale favoriti nekadašnjih klinaca, koji danas imaju 50-i-kusur godina, i koje su im se urezale u mozak za sva vremena: `Čedna gradska lica`; `U vremenu horoskopa`; `Generacija sretnika`; `Gazi opet čizma`; `Da li je dozvoljeno razgledanje vašeg vrta`... Briljantni Dragan Gužvan na gitari, jedinstveni i neprežaljeni Serđo, dobroćudni Bruno na basu i stabilni Širola su pokazali kako se i u doba nju vejva mogao svirati fenomenalan hard rock. A1 Ne želim da te izgubim 1:03; A2 Novi karijerista 3:02; A3 Da li je dozvoljeno razgledanje vašeg vrta 4:30; A4 Čedna gradska lica 3:15; A5 U vremenu horoskopa 3:52 B1 Želja za željom 3:28; B2 Nešto nam holivudski reci 3:35; B3 Čuvaj se čistunaca i ljudi bez mana 2:50; B4 Generacija sretnika 2:45; B5 Gazi opet čizma 3:26 ===================================================================== U svojoj prodajnoj kolekciji imam sledeća izdanja ATOMSKOG SKLONIŠTA: I - ATOMSKO SKLONIŠTE - kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Ne cvikaj generacijo` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73278509_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-78-1-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74721485_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-1-pres-MINT-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/71357581_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-1978-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74721481_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-generacijo-3-pres-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74721489_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-generacijo-3-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/71357597_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-4-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74721477_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-generacijo-4-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71357613_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Ne-cvikaj-generacijo-4-press 2) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Infarkt` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/70361605_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-PERFEKTNA- https://www.kupindo.com/Ploce/69656897_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-ODLICNA- https://www.kupindo.com/Ploce/66591325_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69656925_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73278977_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Infarkt-1978-G-bez-omota 3) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `U vremenu horoskopa` (1980, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73278853_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/69656497_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/66188369_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66591345_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-80-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/63867213_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/63389613_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-1980-VG https://www.kupindo.com/Ploce/64318229_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66188397_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-1980-G https://www.kupindo.com/Ploce/66591353_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-U-vremenu-horoskopa-80-F-G- 4) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Atomska trilogija` (1980, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/69656537_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/70332169_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71357657_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-80-NM-super https://www.kupindo.com/Ploce/70361149_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71357669_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/66188341_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74724889_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Atomska-trilogija-1980-G- 5) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Extrauterina` (1981, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/63389665_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-AUTOGRAMI-iz-1982 https://www.kupindo.com/Ploce/66188269_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-1981-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/60774561_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-1981- https://www.kupindo.com/Ploce/62512249_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-1981-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/69656613_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-81-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/66188285_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-1981-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74725729_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-81-1-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74725697_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-81-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66591357_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Extrauterina-81-2-press-VG- 6) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Mentalna higijena` (1982, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/74721465_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-82-1-pres-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74721469_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74721473_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71357773_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72764025_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/71357865_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72764077_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-G-VG-1-pres https://www.kupindo.com/Ploce/71357893_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70332149_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69656853_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Mentalna-higijena-1982-2-press 7) LP ATOMIC SHELTER - `Space Generation` (1982, ISC Records) 7a) LP ATOMIC SHELTER - `Space Generation` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/60774989_LP-ATOMIC-SHELTER-Space-Generation-1983-Atomci https://www.kupindo.com/Ploce/63389497_LP-ATOMIC-SHELTER-Space-Generation-1983-A-SKLONISTE https://www.kupindo.com/Ploce/66591381_LP-ATOMIC-SHELTER-Space-Generation-1983-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/63211081_LP-ATOMIC-SHELTER-Space-Generation-1983- 8) MLP ATOMIC SHELTER - `State of Mind` (1983, ISC Records) 9) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Zabranjeno snivanje` (1984, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/69656445_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Zabranjeno-snivanje-1984-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74724629_LP-ATOMSKO-SKLONISTE-Zabranjeno-snivanje-1984-VG 10) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Jednom u životu` (1985, ZKP RTVL) 11) LP LP ATOMIC SHELTER - `This Spaceship` (1987, PGP RTB) 12) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Criminal Tango` (1990, ZKP RTVL) 13) LP ATOMSKO SKLONIŠTE - `UŽIVO Novi Sad 2022` (2023, Fidbox) ______________________________________________________________________ II - ATOMSKO SKLONIŠTE - kompletna vinilna singl (SP, MLP) diskografija: 1) SP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Pomorac sam majko / Pakleni vozači` (1979, RTV Ljubljana) 2) SP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Bez kaputa / Tko će tad na zgarištu reći` (1980, RTV Ljubljana) 3) SP ATOMSKO SKLONIŠTE - `Generacija sretnika / Gazi opet čizma` (1980, RTV Ljubljana) 4) SP ATOMIC SHELTER - `Night Launch / State Of Mind` (ISC Records, 1983) 5) promo 12` MLP ATOMIC SHELTER - `I Wanna Say I Love You / State Of Mind` (ISC Records, 1986) ______________________________________________________________________ III - ATOMSKO SKLONIŠTE na vinilnim kompilacijama: 1) LP V/A - `Letnji pressing (Press PGP RTB info)` (1987, PGP RTB) pesma: ATOMIC SHELTER - Space Generation - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV - ATOMSKO SKLONIŠTE, selektivna MC, CD i DVD diskografija: https://www.kupindo.com/Audio-kasete/61094473_MC-ATOMSKO-SKLONISTE-1976-1986-1997-NEOTPAKOVANA https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61250861_digiCD-ATOMSKO-SKLONISTE-This-Spaceship-2008-CELOFAN https://www.kupindo.com/Filmovi/61059205_DVD-ATOMSKO-SKLONISTE-Rock-Legende-2003-NIKAD-PUSTE

Prvo izdanje, veoma dobro očuvano! Autor - osoba Lalić, Ivan V., 1931-1996 = Lalić, Ivan V., 1931-1996 Naslov Pismo / Ivan V. Lalić Vrsta građe poezija ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1992 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1992 (Beograd : Vojna štamparija) Fizički opis 85 str. ; 21 cm Zbirka Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ85, ǂknj. ǂ559 (plast.) Napomene `Štampano o stogodišnjici Srpske književne zadruge u Beogradu 1992.` --> nasl. str. Tiraž 2.000 Beleška o piscu: str. 81-82. Ivan V. Lalić – Pesnik koji je ujedinio tumače i čitaoce Aleksandar Jovanović 02/07/2021 BROJ 671, O dve godišnjice Ivana V. Lalića Nedavno se navršilo devedeset godina od rođenja, a krajem ovog meseca biće dvadeset pet godina od smrti Ivana V. Lalića (8. jun 1931 – 27. jul 1996). Lalićeva poezija je neprestano, u istoj meri za vreme njegovog života koliko i posle iznenadnog, i moguće ranije naslućenog, pesnikovog odlaska, dobijala nova tumačenja i nove čitaoce, tako da u ovom slučaju i nije reč samo o datumskoj zaokruženosti koju treba obeležiti nego o njenom živom i nezaobilaznom prisustvu u srpskoj književnosti. Lalić je prihvaćen kao pesnik već od prvih zbirki Bivši dečak (1955) i Vetrovito proleće (1956). Od pojave knjige Vreme, vatre, vrtovi (1961), u kojoj je sveo račune s prvom fazom svoga pevanja, počinje njegova tiha slava. Sa svakom novom zbirkom – što nije čest slučaj u nas – Lalić je pesnički rastao i zauzimao sve značajnije mesto u savremenoj srpskoj poeziji. Bitne tačke na tome putu jesu Izabrane i nove pesme (1969 – s novom zbirkom O delima ljubavi ili Vizantija), Smetnje na vezama (1975) i Strasna mera (1984). U zaveštajnim zbirkama Pismo (1992) i Četiri kanona (1996) Lalić je dosegao sopstvene pesničke vrhove i ispunio svoju službu poeziji i pevanju. Složen i moderan pesnički govor Za njegovu poeziju bitan je i trenutak u kojem se pojavio. Lalić je ušao u srpsku književnost sredinom pedesetih godina kada su mnogi književno-ideološki sukobi već bili na izmaku. Zbog toga nije ni morao, a nije ni želeo da učestvuje u, za to vreme, karakterističnim sporovima između tzv. tradicionalista i modernista (ta bitka je, već dobrim delom, bila dobijena), nego se odmah, izbegavajući jednostrana opredeljenja, usredsredio na najbitnija pitanja poezije, na biranje sopstvenih prethodnika i lirski dijalog sa tradicijom i kulturom. Snažno oslonjen na iskustva moderne evropske poezije, on je sve vreme svoje pevanje vezivao za jezik i nasleđe svoga naroda. Pesnik u čijem su delu propevali svi slojevi naše kulture, ali i izuzetan poznavalac svetske poezije i kulture (jedan je od naših najboljih prevodilaca nemačkih, francuskih, engleskih i američkih pesnika), Lalić je bio predodređen da bude pesnička žiža u kojoj se ukršta nacionalno i evropsko nasleđe. Smatrajući podražavanje evropske poezije duhom provincijalizma, on će u jednom razgovoru reći: „Ko ne povuče pouke iz Laze Kostića ili Vojislava Ilića, uzalud će ih tražiti kod Malarmea i Helderlina.“ A mogao je to da kaže jer je u istoj meri poznavao i Helderlina (koga je izvrsno preveo) i Vojislava Ilića (o kojem je napisao jedan od najboljih eseja u nas), a podsticaji oba pesnika snažno su ugrađeni u njegove stihove. U svome pevanju Lalić je izgradio izuzetno osetljive pesničke mehanizme i složenu organizaciju svojih pesama, sa specifičnom pesničkom slikom, da bi opisao složeni i nijansirani doživljaj sveta. Otuda kod Lalića moderan i precizan pesnički govor, da bi se u pesničku sliku uhvatila jedva primetna a suštinska dešavanja u ljudskom biću i oko njega, na samoj granici između vidljivog i nevidljivog, postojanja i nepostojanja („Vidljivo, to je sigurnost / […] / ali / Nevidljivo – ono nam stalno izmiče, / A šapuće nam svoju prisutnost i uporno primorava / Da delujemo, da ga prevodimo u slike“, „Elegija ili Dunav kod Donjeg Milanovca“). Zahvaljujući upravo ovom poetičkom svojstvu, širok tematsko-motivski raspon Lalićevog pevanja krasi neraspletiva unutarnja jedinstvenost: pevanja o predvajanju leta, prolaznosti, o trajnom i trošnom, smrti, kulturnom pamćenju, užasu i radosti, dati su kroz pesnikove složene vremensko-prostorne, sinestezijske, gotovo opipljive i istovremeno visoko simbolizovane slike, kroz koje se prelama emocionalna, čulna i intelektualna situacija onoga koji peva. Zato se ova poezija prima i kao izuzetno moderna i sa velikim čitalačkim uzbuđenjem. Pismo. Četiri kanona Još dok je po časopisima objavljivao pojedinačne pesme, slutilo se o kakvoj je knjizi reč, a kada se pojavila, odmah je nazvana antologijskom zbirkom. I zaista, srpska poezija je, odjednom i na jednom mestu, dobila tridesetak vrhunskih pesama: od „Deset soneta nerođenoj kćeri“ do „Rimske elegije“, od „Mlade žene sa violom“ do „Melanholije“, od „Zapisano nad jednim stihom“ do „Strambotta“, od „Pisma“ do „Nikada samlji“, od „Oktave o letu“ do „Slova o slovu“, od „Plave grobnice“ do „Šapata Jovana Damaskina“. Jednostavno, kao izbor antologijskih pesama može se prepisati čitav sadržaj. Ove godine navršava se i dve i po decenije od objavljivanja Četiri kanona, kompoziciono i smisaono veoma složene knjige. U njoj se pesnik snažno oslonio na najpoznatiji srednjovekovni žanr i njegov molitveni bruj, ispevavši jednu od najlepših pohvala Bogorodici na srpskom jeziku. Ali Četiri kanona su najpre knjiga moderne poezije, počev od leksike, smenjivanja diskurzivnih iskaza i pesničkih slika do tekstovnih prepleta i poetičkih tokova. U prožimanju pesničkog i svetog, sveto je otvaralo duboke prostore natčulnog i onostranog, ali nije dovodilo u pitanje prirodu pesničkog teksta i egzistencijalni grč onoga koji peva. Dve zaveštajne Lalićeve zbirke su najpotpunija objava njegovih poetičkih načela i na najlepši način zatvaraju srpski pesnički XX vek. Lični ulog Lični ulog koji u pesmi ne sme da bude više od nagoveštaja, a bez prava da se poništi, takođe je jedan od zaštitnih znakova Lalićeve poezije. Pesniku je bila strana ideja o impersonalnom/bezličnom subjektu: „Insistiram, u svakoj prilici, na tvrđenju da je poezija komunikacija – a kako da komunicirate sa tzv. bezličnim subjektom? Kod pesnika takvog usmerenja impersonalnost je, ako su zaista talentovani, samo maska. Beli zavoj ispod kojeg, ako je pesnik autentičan, osećate ranu.“ Odnosno, on nikada nije pravio veštački jaz između pesničkog subjekta i autora i nije se ustručavao da peva ono iskustvo koje bi bilo njihov zajednički presek. Evo nekoliko primera, koji mogu biti od koristi za potpunije razumevanje pojedinih pesama. Česti dečji letnji boravci zbog bolesti na Divčibarama prizvani su u pesmi „Vetar“. Drugi svetski rat provodi u Beogradu, u Kumanovskoj 13. Za vreme uskršnjih „savezničkih“ bombardovanja ginu mu četiri druga iz okolnih zgrada i taj događaj je osnova pesme „Zarđala igla“. Razgovori s rano preminulom majkom Ljubicom (ćerkom kompozitora Isidora Bajića, od koje je pesnik nasledio apsolutni sluh, od izuzetnog značaja za njegovo pevanje), dati su u pesmama „Requiem za majku“ i „Pomen za majku“. Sve njegove ljubavne pesme, da se navedu samo „Mesta koje volimo“, „Ljubav“, „Rimski kvartet“, „Rimska elegija“ i „Strambotti“, posvećene su supruzi Branki Lalić (Kašnar). U pesmi „Amor fati“ vide se one dve lipe koje je pesnik lično posadio u dvorištu iza svoga stana (u Internacionalnih brigada 39). Tragičnu smrt starijeg sina Vlajka čuvaju pesme „Pieta“, „More“ i pojedini stihovi Četiri kanona („sem toga / On udešava namere: ne možeš buvu da zdrobiš / / Noktom o nokat palca, ako ti pisano nije. / On je taj koji udene buru u noć, zdrobi brod, / U crno oboji vunu nekoj majci na preslici“, I/3). Ne treba posebno naglašavati da je razmak između početnog podsticaja i završenog oblika pesme mera veličine jednog pesnika. POEZIJA TRAJE JER ZNAČI Često se misli, ne bez razloga, da je prva decenija po smrti jednog stvaraoca najnemilosrdnija provera njegovog dela, kada ono ostane samo sa sobom i sa čitaocima. Ako je tako – a u ovom slučaju reč je ne o jednoj nego o dve i po decenije – Lalićeva poezija ne samo da je prošla ovu proveru nego je njen značaj još i uvećan. Krenimo redom. Ubrzo posle pesnikove smrti izašla su njegova Dela u četiri knjige (koja su uključila celokupnu poeziju, pesme iz zaostavštine, izbor eseja i kritika o poeziji, detaljnu biografiju i bibliografiju), više izbora iz poezije, izdanja školske lektire, knjiga u kanonskoj ediciji Deset vekova srpske književnosti, knjiga izabranih pesama i eseja Ivan V. Lalić. U knjizi Pogled preko okeana data je njegova prepiska s Čarlsom Simićem. Takođe je objavljeno uporedno izdanje Lalićevih pesama na srpskom i engleskom jeziku Walking Towards the Sea / Koraci prema moru, u prevodu Frensisa R. Džonsa, a zahvaljujući istom prevodiocu iduće godine će u Engleskoj biti objavljena celokupna Lalićeva poezija. I u skladu sa duhom vremena, njegove pesme su izuzetno praćene na više internet adresa.

TOPOVI I SLAVUJI - Vlado Dijak Izdavač: Džepna knjiga Br.121 Sarajevo. 1958 156 str 14.03.2017. - 18:10Email Pošalji prijateljuPrint Verzija za štampuKomentara (0)Moji saputnici: Vlado Dijak od bačve Rokolo 21 B Proslavio se pesmom `Selma` koju je napisao Vlado Dijak: Goran Bregović Photo: Zoran Trbović/XXZ Ambasador boema Piše: Savo Petrović Prohujale su bezmalo tri decenije otkako ambasador boema, Vlado Dijak nije na ovom svijetu. I danas se sjećam njegovog romana ``Topovi i slavuji``, snažne lirske proze o Drugom svjetskom ratu. I završetka tog romana: ``Slavuji pjevaju. A topovi ćute``. Uvjeren sam da i danas slavuji pjevaju na grobu Vlade Dijaka i pronose slavu pisca vedrine i čuvaju umjetnost njegovih riječi, pjesama i romana og dana u službenoj pošti u Redakciju regionalnog lista ``Glas komuna`` u Doboju stigla je jedna neobična dopisnica. Na mjestu gdje je trebalo da stoji adresa bila je nalijepljena moja slika ispod koje je napisan broj pošte i ime grada – 74.000 Doboj. Okrenuo sam dopisnicu i pročitao: Zdravo druže Savo / Glasa komuna glavo / Pozdravlja te čika Vlado / što rakiju pije rado. Čuvao sam tu dopisnicu mnogo godina. Napisao ju je Vlado Dijak, novinar Radio Sarajeva, pjesnik, pisac, humorista, čovjek vedrine i dobrote poslije jedne posjete Doboju i Redakciji ``Glasa komuna``. Ovaj najpoznatiji jugoslovenski humorista i satiričar, boem i ljubitelj dobre kapljice, slao je dopisnice prethodnih godina i dvojici nekadašnjih urednika lista – Rajku Skvarici i Feridu Čehiću. Vladu sam prvi put susreo kao novinar početnik i od tada sam se radovao svakom susretu sa pjesnikom čije ste pjesme ``Selma`` (``Bijelo dugme``) ili `` Stanica Podlugovi`` (Zdravko Čolić) ili ``Čisti bijeli snijeg`` (Arsen Dedić) ili ``Betonska brana`` (``Indeksi``) sigurno i vi pjevušili. Pjesma ``Selma`` bila je jugoslovenski hit sedamdesetih godina dvadesetog vijeka, a posvećena je Selmi Borić u koju je 1949. godine pjesnik bio zaljubljen. Nas trojica urednika objavljivali smo njegove kratke, ali izuzetno lijepo napisane lirske priloge – crtice i humoreske. Vlado Dijak rođen je Brezovom Polju, kod Brčkog, 1925. godine, sa sedamnaest godina je otišao u partizane, poslije rata zavšio je Gimnaziju u Banjaluci i počeo da studira književnost u Zagrebu, ali se vratio u Banjaluku i postao novinar u listu ``Glas``. Tu je radio nekoliko godina i zbog nemirnog, ali bogatog duha i slobodnog ponašanja bio praktično protjeran iz Banjaluke. Srećom, Radio Sarajevo je prihvatilo ovog vrsnog novinara, pjesnika i književnika koji je objavio knjige pjesama ``Ambasador boema``, ``Partizanske pjesme`` i ``Ljubičasti kišobran`` i tri romana ``Kafana San``, ``Topovi i slavuji i ``Crni konj``. Čovjek pun vrlina, često stavljan na iskušenja i muke, ubacivan u vihore i oluje, nalazio je spas u pisanju i pijuckanju, bio je najveći bosanskohercegovački boem i najmiroljubiviji pijanac na svijetu. Imao je snage da preboli stradanja i radi ono što je radio Isus Hrist: da herojski podnosi patnje i bol i dođe do radosti u životu i vedrine u svom pisanju. Zbog siromaštva nije mogao da završi studije, a poslije Informbiroa bio je lažno oklevetan i proveo neko vrijeme na Golom otoku. Nakon rada u Banjaluci i protjerivanja iz Redakcije, smogao je snage da svoj talenat iskaže i obogati stvaralaštvo pisanjem pjesama, romana i radom u novinarstvu. I ostao je čvrst, i čist kao kristal i u mladosti i u zrelom dobu. U novoj sredini, u glavnom gradu Bosne i Hercegovine, brzo je napredovao i postao jedan od stubova Radio Sarajeva. Vedrinu svog duha pokazivao je ne samo u svojim humoreskama i satirama, nego i u ophođenju sa ljudima. Bezbroj je anegdota i šala koje je i sam stvarao i koje su ga pratile u životu. Kad se ustalio u Sarajevu i dobio stan iznad kafane ``San``, poslao je dopisnicu na adresu Redakcije ``Glasa`` u Banjaluci. I tu je zakačio svoju bivšu direktoricu, drugaricu Savku Bastu, a bogami i kolege: Savka Basta lijepa kao krasta / Svi se Savke Baste plaše/ jebaće vam majke vaše! Ne znam kako su reagovali direktorica i tadašnji novinari u Banjaluci, ali mu više nisu mogli nauditi. Vlado je nastavio da gradi svoju sjajnu karijeru novinara i pisca. Jednu od brojnih zgoda zabilježio je književni kritičar, nekada novinar sarajevskog lista ``Zadrugar``, Branko Stojanović opisujući kako je Vlado Dijak trebalo da napravi intervju sa predsjednicom Opštinskog odbora Socijalističkog saveza radnog naroda u Goraždu. Redakcija Radio Sarajeva uputila je Dijaka na ovaj važan zadatak sa vozačem čije je ime Salko i to u specijalnim kolima – tada skupocjenom ``volgom``. Zadatak je bio da se uradi portret uspješne žene u politici. Neuobičajeno za političarke, predsjednica je bila vrlo zgodna i atraktivna žena i Vlado Dijak, pomalo već ``pod gasom``, nije mogao da odoli i zatražio je od nje da mu malčice dadne one ženske stvari! Bio je to neviđen skandal! Predsjednica je odmah obavijestila direktora Radio Sarajeva, i sve republičke rukovodioce. I urlala na sva zvona: koga su tu oni poslali njoj, važnom političkom faktoru, ženi koja je mnogo doprinijela razvoju opštine… Molim vas lijepo, pijani novinar traži od nje ono što ona skriva među nogama? Odmah se sastao Kolegijum direktora i urednika, Dijak je ``izriban`` i natjeran da istog trenutka svojeručno napiše duboko izvinjenje drugarici predsjednici u Goraždu. Prije toga, upitali su ga ko ga je ovlastio da od drugarice predsjednice traži – pičke. - Izvinite, drugovi –smireno je odgovorio Dijak – ja sam tu stvar tražio u lično ime. Vlado je napisao izvinjenje, a drugovi nisu stigli da to pogledaju i vozač Salko odjurio je u Goražde da pismo uruči predsjednici i izvine se u ime Radio Sarajeva. Pismo je bilo kratko, samo jedna rečenica: ``Drugarice, ovo je Salko, daj mu pičke malko``! Epilog ovog ponovljenog skandala završio je tako da je Vlado Dijak prebačen iz Redakcije Društveno-političkog života u Redakciju zabavnog programa. Izgleda da je Vlado imao zaštitu jednog od vodećih republičkih funkcionera – Đure Pucara koji ga je pozvao na kratki razgovor. Kao što i priliči, Vlado Dijak se svečano obukao, čak je stavio i kravatu. U prijemnoj kancelariji, sekretarica mu je rekla da je planirano da razgovor traje dva minuta i da se to mora poštovati. U tom trenutku, drug Pucar je otvorio vrata i pozvao svog ratnog druga da uđe prethodno rekavši da skine kravatu jer se vidi da mu smeta. Taj razgovor nije trajao dva minuta nego dva sata, a sekretarica je donijela kafu i čak rakiju za tako važnog gosta što se ranije nikada nije desilo u ovom kabinetu. Na kraju je Đuro Pucar reče Dijaku: - Pa, dobri moj Vlado, rijetko se viđamo, volio bih da se malo češće sretamo i razgovaramo… - E, moj druže Đuro, ne vjerujem da ćemo se češće viđati nego do sada: ja ne dolazim u Centralni komitet, a ti ne zalaziš u kafane, pa nismo u mogućnosti da se sretamo. Vlado Dijak je često nagrađivan za svoj rad i nekom prilikom dodjele nagrada sreo je poznatog srpskog slikara i boema Milića Stankovića koji je pri upoznavanju, pomalo s visine, rekao: ``Ja sam Milić od Mačve, a ti si…``. ``Ja sam Dijak od bačve``! – odgovorio je u svom stilu Vlado. Na jednom jugoslovenskom konkursu za najbolju humoresku, Vlado Dijak je dobio prvu nagradu, a svečanst je trebalo da se održi u Skopju. Stigla je avionska karta i Dijak je krenuo avionom iz Sarajeva. Zauzeo je svoje mjesto, ali se nije vezao. Došla je stjuardesa i upozorila ga da se sveže. Vlado ne reaguje. Stjuardesa opet dolazi i upozorova: ``Druže, morate se vezati, to je obaveza svih putnika i morate poštovati pravila avionskog saobraćaja``. - Drugarice, mene su vezali 1941, pa zatim 1948, godine, e, da znate, nikada me više niko neće vezati! Da se upoznamo: Ja sam čika Vlado, što rakiju pije rado! Vlado Dijak najviše vremena je provodio u kafani ``San``. Ustajao je rano, napiše tekstove, odnese u Redakciju Radio Sarajeva i vrati se u svoj ``San``. Dešavalo se ponekad da mu u toku noći nestane pića; Vlado zaveže praznu flašu, spusti niz prozor na vrata kafane, lupne dva-tri puta nogom od pod, konobari razumiju znak, napune flašu, zavežu, Vlado je preuzme i nastavi da pijucka. Neke godine proslavljala se važna godišnjica postojanja i uspješnog rada Radio Sarajeva. Sve je bilo u svečanom tonu. Vlado je zakasnio na početak, tražio mjesto da sjedne i ugledao praznu stolicu, tik pred govornicom i mikrofonom gdje je direktor čitao referat. Vlado se malo meškoljio, pa onda upao u riječ svom direktoru: - Lijepo nam to zboriš direktore i svi znamo za naše velike radne uspjehe, ali ljude interesuje nešto drugo, pa nam reci kratko: Hoće li biti povećanja plata ili neće? Uslijedio apaluz iz prepune sale, a direktor se samo kiselo nasmiješio. Prohujale su bezmalo tri decenije otkako ambasador boema, Vlado Dijak nije na ovom svijetu. I danas se sjećam njegovog romana ``Topovi i slavuji``, snažne lirske proze o Drugom svjetskom ratu. I završetka tog romana: ``Slavuji pjevaju. A topovi ćute``. Uvjeren sam da i danas slavuji pjevaju na grobu Vlade Dijaka i pronose slavu pisca vedrine i čuvaju umjetnost njegovih riječi, pjesama i romana. Književnost: VLADO DIJAK Na pitanje `Ko je Vlado Dijak` jedan od mogućih odgovora jeste: On je najnepoznatiji klasik domaće književnosti, sarajevski bohemski pjesnik koji si je mjesto u povijesti kupio još 1974-te, u trenutku kad je Goran Bregović uglazbio njegove stihove što su govorili o djevojci koja putuje na studij, a tužni je mladić, pjesnik sam, ispraća. Mladić, preplavljen emocijom, ne zna što bi rekao, najradije nešto visoko i osjećajno, ali onda na kraju ipak izgovara jednu `banalnu` rečenicu. Pjesma se, naravno, zvala Selma, a rečenica-stih koja je iz poezije ušla direktno u govor, u jezik, bila je koja druga nego `...i molim te, ne naginji se kroz prozor.` Oni koji su imali tu sreću da bar jednom prisustvuju koncertu Bijelog dugmeta znaju moment: kad bi nakon Vladinog (ili Lazinog) intra na orguljama, na onaj ravni h-mol, Bebek (i druga dva poslije) naglo intonirao `Selma...`, dvorana bi eruptirala u prepoznavanju. Selma je bila klasik valjda već u trenutku kad je nastala. Tekst se zapravo odnosio na drugo, ranije vrijeme, ono teško poslijeratno, ranih pedesetih. Više od dvadeset godina kasnije, poslije koncerta Dugmeta u Lisinskom, Bregoviću je prišla dobrodržeća gospođa i rekla:’Ja sam Selma Vlade Dijka.’ (ovu angedotu ispričao je sam Brega u jednom od intervjua u Dugmetovoj biografiji “Ništa mudro”; kao tinejdžer čitao sam je, anegdotu, po sto puta i nikada mi je nije bilo dosta) Televizija Sarajevo je napravila davnih dana i jedan mali dokumentarac o Vladi Dijku. Slabo pamtim šta je točno bilo tu, ali sjećam se pjesnika: nasmiješen, u sivom hubertusu i sa šeširom, govorio je u kameru, okolo je padao beskrajno poetični sarajevski snijeg (uvijek sam mislio da romantika njihove škole pjesme ima nekog vraga s tamošnjom klimom), a Dijak je izgledao kao čovjek koji poznaje kafanu, barem koliko i pisanje. Izgledao je opušteno. Mnogi njegov sugrađanin-pisac poznatiji i uspjesniji, ali bilo je nešto u čemu ih je on `šio` - bio je ona vrsta umjetnika koja možda i nije napravila velik opus, ili ‘kapitalno djelo’ (bože me sačuvaj takve karakterizacije kod nas najčešće!), ali zato jest jednim potezom, jednim naglim udarcem inspiracije i dobrih zvijezda, napravila sebi mali važan kut, mali međaš, stvorila sebi mjesto u plejadi i sad živi kupajući se u toj svjetlosti. Izgledao je kao oni koji su u jednom trenutku dosegli, uhvatili komadić vječnosti i onda se nakon toga opustili i tako relaksirani, ever since, žive dalje svoj život, umjetnički i privatni. Možda mi se tu dopadala i činjenica da je netko iz svijeta književnosti `prešao` u onaj (tada) daleko važniji - svijet rock`n`rolla, a ta je mala, intimna i savršena simbioza činila da oba umjetnička svijeta i obje realnosti postanu jedna od druge bogatije, da nisu jedna incestuozna kombinacija nego da se međusobno oplemenjuju. Pametni znaju da imati sreću da čovjek bude dio ovakve kombinacije kao što je bila Bregović-Dijak je izuzetno rijetka pojava - uspješna,... ne uspjesna - DOBRA pop-pjesma, kombinacija muzike i teksta, traje sto puta duže nego ijedna zbirka `suvremene` poezije. Osjećaj da ljude ponese dobra pjesma i da je nepoznati zapjevaju, već mora da je neopisiv, ali osjećaj, naznaka da bi pjesma mogla potrajati u vremenu, veličanstven je za autore. Ovo saznanje je vjerovatno bilo razlog zašto je, za razliku od svojih uspješnih i samovažnih kolega, Vlado Dijak, da upotrijebim omiljeni pridjev samog Bregovića, izgledao tako `komotno`. (Đorđe Matić 2002-08-02) Pozdravlja vas Dijak Vlado, što rakiju pije rado! by ;-) @ 2003-04-25 Za sve znalce, Vlado Dijak je takođe i autor Čoline pesme `Stanica Podlugovi`. by Brezanin @ 2004-06-20 Da ga (Goran) Bregović nije otkrio... (by zasluzni gradanin @ 2005-05-03) Ambasador boema. Odlična stvar, kao i Selma. by belzebub @ 2005-07-15 Da ga Bregović nije otkriom, i dalje bi se znalo o Vladi Dijaku. Ambasador Boema je samo jedna od mnogih Vladinih knjiga. Mislim da je Vlado jedan od rijetkih kojima slava nije udarila u glavu. Vlado je bio pravi boem. (Sarajevo @ 2006-04-11) Jedna anegdota o Vladi Dijaku: ’OVO JE SALKO, DAJ MU PIČKE MALKO’ Još nešto o Vladi Dijaku, koji je, osim toga što je bio sjajan pijanac, bio i vrlo talentovan pesnik. Vidi njegovu ranu zbirku „Topovi i glagoli”. Za Dijaka, kao boema, zna se da je najveći deo svoga radnog vremena, pijackajući, provodio u proslavljenoj (danas bi se reklo – kultnoj) kafani „San”. Kafana je, inače, bila nikakva, a nalazila se negde oko Malog parka između Radio Sarajeva i zgrade SSRNBiH (Socijalističkog saveza radnog naroda Bosne i Hercegovine). Njeni, koliko se sećam, pink zidovi kao da su bili naručeni za sanjare i depresivne novinare. Kafana „San” bejaše, dakle, radno mesto Dijakovo. A sada o jednoj od mnogih anegdota o Dijaku, koju sam čuo od novinara i književnika Nenada Radanovića. Pa, štono reč, ako laže on, lažem i ja. Pošto kupio – po to i prodao. Elem, priča ide ovako. Poslali Dijaka na službeni put u Goražde. Vozač čuvene „volge” bio je neki Salko, čije je ime – radi jedne rime, koja će se, kao poenta, pojaviti na kraju ovoga nepretencioznog zapisa – Dijaku u čast – vrlo važno. Trebalo je da Dijak napravi nešto kratko i duhovito, nešto kao portret predsednice goraždanskog, Opštinskog SSRN-a. A žena je, kažu bila lepotica, koja je ubrzo očarala već pomalo „naćefleisanog” (pripitog) Dijaka. Opčinjen njenom lepotom, a zaboravivši se, Dijak je bio direktan. Zatražio je od nje da njemu, boemu, novinaru i bivšem, zaboravljenom piscu, malčice da one ženske stvari. Anegdota, dalje, kazuje da je žena digla frku neviđenu, da je isterala Dijaka i odmah telefonom pozvala direktora RTV Bosne i Hercegovine. Tako i tako, zar oni ne znaju koga šalju na put i kako može jedan pijani novinar da, u ime RTV-a, od nje, predsednice SSRN-a, koja je takoreći lokalni politički faktor, traži ono što ona tako dražesno skriva među nogama? U Sarajevu – uzbuna. Pozovu Dijaka u Glavnu Kancelariju, izgrde ga, udare u one komunjarske žice – je li on svestan šta je napravio, kako bruka i profesiju i jednu državnu ustanovu i slične budalaštine. Pitali su ga ko ga je ovlastio da u ime ustanove od drugarice te i te traži – pičke. – Izvinite, druže direktore – odgovorio je Dijak – ja sam tu stvar tražio u lično ime. Nego, neka on tu, ne časeći časa, odmah, na licu mesta, napiše izvinjenje i neka vozač Salko, iz istih stopa, ’pali’ kola i nosi to izvinjenje drugarici Toj i Toj. Rečeno, učinjeno. Puni sebe, mislivši da su Dijaka saterali u tesnac, nisu ni pročitali ono što je ovaj napisao. A na toj ceduljici-pisamcetu napisao je kratko: Drugarice, ovo je Salko, daj mu pičke malko! Skandal je bio potpun. Za predsednicu najveći krivac za ovu (ponovljenu) blamažu i uvredu (sad ne samo usmenu, nego i overenu, zvaničnu, takoreći sa memorandumom RTV) bili rukovodioci ustanove. A Dijak je, posle svega, otišao u „San” – na još-po-jednu-pa-da-zapevamo rakiju. (Branko Stojanović, 28.decembar 2006) Vlado Dijak je također napisao tekstove balada `Čisti Bijeli Snijeg` koju pjeva Arsen Dedić i `Betonska Brana` koju izvode Indexi. by Za Ambasadora Boema @ 2008-10-25 Odličan tekst o čovjeku koji to zaslužuje! Ponosna sam što nosim ime SELMA!.. (malena @ 2009-11-26) REČE mi JEDAN čoek da je Vlado napisao i predivni roman `Topovi i slavuji`. N.S,

Prvo izdanje, odlično očuvano! Autor - osoba Lalić, Ivan V., 1931-1996 = Lalić, Ivan V., 1931-1996 Naslov Pismo / Ivan V. Lalić Vrsta građe poezija ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1992 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1992 (Beograd : Vojna štamparija) Fizički opis 85 str. ; 21 cm Zbirka Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ85, ǂknj. ǂ559 (plast.) Napomene `Štampano o stogodišnjici Srpske književne zadruge u Beogradu 1992.` --> nasl. str. Tiraž 2.000 Beleška o piscu: str. 81-82. Ivan V. Lalić – Pesnik koji je ujedinio tumače i čitaoce Aleksandar Jovanović 02/07/2021 BROJ 671, O dve godišnjice Ivana V. Lalića Nedavno se navršilo devedeset godina od rođenja, a krajem ovog meseca biće dvadeset pet godina od smrti Ivana V. Lalića (8. jun 1931 – 27. jul 1996). Lalićeva poezija je neprestano, u istoj meri za vreme njegovog života koliko i posle iznenadnog, i moguće ranije naslućenog, pesnikovog odlaska, dobijala nova tumačenja i nove čitaoce, tako da u ovom slučaju i nije reč samo o datumskoj zaokruženosti koju treba obeležiti nego o njenom živom i nezaobilaznom prisustvu u srpskoj književnosti. Lalić je prihvaćen kao pesnik već od prvih zbirki Bivši dečak (1955) i Vetrovito proleće (1956). Od pojave knjige Vreme, vatre, vrtovi (1961), u kojoj je sveo račune s prvom fazom svoga pevanja, počinje njegova tiha slava. Sa svakom novom zbirkom – što nije čest slučaj u nas – Lalić je pesnički rastao i zauzimao sve značajnije mesto u savremenoj srpskoj poeziji. Bitne tačke na tome putu jesu Izabrane i nove pesme (1969 – s novom zbirkom O delima ljubavi ili Vizantija), Smetnje na vezama (1975) i Strasna mera (1984). U zaveštajnim zbirkama Pismo (1992) i Četiri kanona (1996) Lalić je dosegao sopstvene pesničke vrhove i ispunio svoju službu poeziji i pevanju. Složen i moderan pesnički govor Za njegovu poeziju bitan je i trenutak u kojem se pojavio. Lalić je ušao u srpsku književnost sredinom pedesetih godina kada su mnogi književno-ideološki sukobi već bili na izmaku. Zbog toga nije ni morao, a nije ni želeo da učestvuje u, za to vreme, karakterističnim sporovima između tzv. tradicionalista i modernista (ta bitka je, već dobrim delom, bila dobijena), nego se odmah, izbegavajući jednostrana opredeljenja, usredsredio na najbitnija pitanja poezije, na biranje sopstvenih prethodnika i lirski dijalog sa tradicijom i kulturom. Snažno oslonjen na iskustva moderne evropske poezije, on je sve vreme svoje pevanje vezivao za jezik i nasleđe svoga naroda. Pesnik u čijem su delu propevali svi slojevi naše kulture, ali i izuzetan poznavalac svetske poezije i kulture (jedan je od naših najboljih prevodilaca nemačkih, francuskih, engleskih i američkih pesnika), Lalić je bio predodređen da bude pesnička žiža u kojoj se ukršta nacionalno i evropsko nasleđe. Smatrajući podražavanje evropske poezije duhom provincijalizma, on će u jednom razgovoru reći: „Ko ne povuče pouke iz Laze Kostića ili Vojislava Ilića, uzalud će ih tražiti kod Malarmea i Helderlina.“ A mogao je to da kaže jer je u istoj meri poznavao i Helderlina (koga je izvrsno preveo) i Vojislava Ilića (o kojem je napisao jedan od najboljih eseja u nas), a podsticaji oba pesnika snažno su ugrađeni u njegove stihove. U svome pevanju Lalić je izgradio izuzetno osetljive pesničke mehanizme i složenu organizaciju svojih pesama, sa specifičnom pesničkom slikom, da bi opisao složeni i nijansirani doživljaj sveta. Otuda kod Lalića moderan i precizan pesnički govor, da bi se u pesničku sliku uhvatila jedva primetna a suštinska dešavanja u ljudskom biću i oko njega, na samoj granici između vidljivog i nevidljivog, postojanja i nepostojanja („Vidljivo, to je sigurnost / […] / ali / Nevidljivo – ono nam stalno izmiče, / A šapuće nam svoju prisutnost i uporno primorava / Da delujemo, da ga prevodimo u slike“, „Elegija ili Dunav kod Donjeg Milanovca“). Zahvaljujući upravo ovom poetičkom svojstvu, širok tematsko-motivski raspon Lalićevog pevanja krasi neraspletiva unutarnja jedinstvenost: pevanja o predvajanju leta, prolaznosti, o trajnom i trošnom, smrti, kulturnom pamćenju, užasu i radosti, dati su kroz pesnikove složene vremensko-prostorne, sinestezijske, gotovo opipljive i istovremeno visoko simbolizovane slike, kroz koje se prelama emocionalna, čulna i intelektualna situacija onoga koji peva. Zato se ova poezija prima i kao izuzetno moderna i sa velikim čitalačkim uzbuđenjem. Pismo. Četiri kanona Još dok je po časopisima objavljivao pojedinačne pesme, slutilo se o kakvoj je knjizi reč, a kada se pojavila, odmah je nazvana antologijskom zbirkom. I zaista, srpska poezija je, odjednom i na jednom mestu, dobila tridesetak vrhunskih pesama: od „Deset soneta nerođenoj kćeri“ do „Rimske elegije“, od „Mlade žene sa violom“ do „Melanholije“, od „Zapisano nad jednim stihom“ do „Strambotta“, od „Pisma“ do „Nikada samlji“, od „Oktave o letu“ do „Slova o slovu“, od „Plave grobnice“ do „Šapata Jovana Damaskina“. Jednostavno, kao izbor antologijskih pesama može se prepisati čitav sadržaj. Ove godine navršava se i dve i po decenije od objavljivanja Četiri kanona, kompoziciono i smisaono veoma složene knjige. U njoj se pesnik snažno oslonio na najpoznatiji srednjovekovni žanr i njegov molitveni bruj, ispevavši jednu od najlepših pohvala Bogorodici na srpskom jeziku. Ali Četiri kanona su najpre knjiga moderne poezije, počev od leksike, smenjivanja diskurzivnih iskaza i pesničkih slika do tekstovnih prepleta i poetičkih tokova. U prožimanju pesničkog i svetog, sveto je otvaralo duboke prostore natčulnog i onostranog, ali nije dovodilo u pitanje prirodu pesničkog teksta i egzistencijalni grč onoga koji peva. Dve zaveštajne Lalićeve zbirke su najpotpunija objava njegovih poetičkih načela i na najlepši način zatvaraju srpski pesnički XX vek. Lični ulog Lični ulog koji u pesmi ne sme da bude više od nagoveštaja, a bez prava da se poništi, takođe je jedan od zaštitnih znakova Lalićeve poezije. Pesniku je bila strana ideja o impersonalnom/bezličnom subjektu: „Insistiram, u svakoj prilici, na tvrđenju da je poezija komunikacija – a kako da komunicirate sa tzv. bezličnim subjektom? Kod pesnika takvog usmerenja impersonalnost je, ako su zaista talentovani, samo maska. Beli zavoj ispod kojeg, ako je pesnik autentičan, osećate ranu.“ Odnosno, on nikada nije pravio veštački jaz između pesničkog subjekta i autora i nije se ustručavao da peva ono iskustvo koje bi bilo njihov zajednički presek. Evo nekoliko primera, koji mogu biti od koristi za potpunije razumevanje pojedinih pesama. Česti dečji letnji boravci zbog bolesti na Divčibarama prizvani su u pesmi „Vetar“. Drugi svetski rat provodi u Beogradu, u Kumanovskoj 13. Za vreme uskršnjih „savezničkih“ bombardovanja ginu mu četiri druga iz okolnih zgrada i taj događaj je osnova pesme „Zarđala igla“. Razgovori s rano preminulom majkom Ljubicom (ćerkom kompozitora Isidora Bajića, od koje je pesnik nasledio apsolutni sluh, od izuzetnog značaja za njegovo pevanje), dati su u pesmama „Requiem za majku“ i „Pomen za majku“. Sve njegove ljubavne pesme, da se navedu samo „Mesta koje volimo“, „Ljubav“, „Rimski kvartet“, „Rimska elegija“ i „Strambotti“, posvećene su supruzi Branki Lalić (Kašnar). U pesmi „Amor fati“ vide se one dve lipe koje je pesnik lično posadio u dvorištu iza svoga stana (u Internacionalnih brigada 39). Tragičnu smrt starijeg sina Vlajka čuvaju pesme „Pieta“, „More“ i pojedini stihovi Četiri kanona („sem toga / On udešava namere: ne možeš buvu da zdrobiš / / Noktom o nokat palca, ako ti pisano nije. / On je taj koji udene buru u noć, zdrobi brod, / U crno oboji vunu nekoj majci na preslici“, I/3). Ne treba posebno naglašavati da je razmak između početnog podsticaja i završenog oblika pesme mera veličine jednog pesnika. POEZIJA TRAJE JER ZNAČI Često se misli, ne bez razloga, da je prva decenija po smrti jednog stvaraoca najnemilosrdnija provera njegovog dela, kada ono ostane samo sa sobom i sa čitaocima. Ako je tako – a u ovom slučaju reč je ne o jednoj nego o dve i po decenije – Lalićeva poezija ne samo da je prošla ovu proveru nego je njen značaj još i uvećan. Krenimo redom. Ubrzo posle pesnikove smrti izašla su njegova Dela u četiri knjige (koja su uključila celokupnu poeziju, pesme iz zaostavštine, izbor eseja i kritika o poeziji, detaljnu biografiju i bibliografiju), više izbora iz poezije, izdanja školske lektire, knjiga u kanonskoj ediciji Deset vekova srpske književnosti, knjiga izabranih pesama i eseja Ivan V. Lalić. U knjizi Pogled preko okeana data je njegova prepiska s Čarlsom Simićem. Takođe je objavljeno uporedno izdanje Lalićevih pesama na srpskom i engleskom jeziku Walking Towards the Sea / Koraci prema moru, u prevodu Frensisa R. Džonsa, a zahvaljujući istom prevodiocu iduće godine će u Engleskoj biti objavljena celokupna Lalićeva poezija. I u skladu sa duhom vremena, njegove pesme su izuzetno praćene na više internet adresa. U istom periodu nastala su tri zbornika posvećena njegovom delu, čiji su izdavači naše ugledne kulturne i naučne institucije, a autori radova najznačajniji proučavaoci srpske poezije. Objavljeno je više monografskih studija, odbranjene su magistarske i doktorske disertacije, a njima treba dodati čitav niz izuzetnih pojedinačnih radova u časopisima i naučnim zbornicima. O Lalićevoj poeziji pisali su kritičari svih generacija i različitih usmerenja, počev od Nikše Stipčevića, Predraga Palavestre, Svetlane Velmar Janković, Borislava Radovića, Ljubomira Simovića, Novice Petkovića, Jelene Novaković, preko Radivoja Mikića, Dragana Stojanovića, Leona Kojena, Milosava Tešića, Jovana Delića, Tihomira Brajovića, Aleksandra Jerkova, Svetlane Šeatović, Sonje Veselinović, Perside Lazarević di Đakomo, Dragana Hamovića, Aleksandra Milanovića, Slađane Jaćimović, Sanje Paripović, do najmlađih Marka Radulovića, Bojana Čolaka, Dunje Rančić, Marka Avramovića, Vladimira Vukomanovića Rastegorca i Violete Mitrović. Lalić i Vizantija Susret Ivana V. Lalića i Vizantije bio je gotovo nužan. On se desio u njegovim prvim knjigama Bivši dečak i Vetrovito proleće i trajao je do poslednjih, Pismo i Četiri kanona. Ispevao je deset pesama s nazivom „Vizantija“ (i obeležio ih brojevima od I do X) i još desetak koje pripadaju istom tematskom krugu. U pevanju o Vizantiji prelamaju se sve bitne teme njegovog pesništva, počev od odnosa prema nasleđu do pitanja o mogućnosti i smislu pevanja. Još više, Lalićev odnos prema Vizantiji nije samo odnos prema poeziji – nego, ujedno, i odnos prema sopstvenom biću i najdubljim zahtevima koji se sebi i u sebi postavljaju. Danas se lakše uočava da se Vizantija vremenom menjala u Lalićevoj poeziji. Najpre, to je bila istorijska Vizantija i njena kultura, tačnije, u njegovim pesmama odvijao se dijalog dve Vizantije, jedne istorijske, prošle i završene, s dosta reminiscencija na politička i kulturna zbivanja, i druge, mitske, koju – kako je pesnik rekao – sve vreme nosimo u sebi i koja će vremenom postojati sve neodređenija, sve više će se pretapati u unutrašnji prostor pesničkog subjekta. Postajaće simbol njegove upitanosti o trajanjima i prekidima, mogućnostima razumevanja pojedinaca u različitim vremenima, potrage za identitetom. Pesme „Vizantija VII“ i „Vizantija VIII ili Hilandar“ najbolje svedoče o tome. Tragajući za duhovnim kontinuitetom, Ivan V. Lalić je ispevao nekoliko antologijskih pesama koje pripadaju uslovno nazvanoj Srpskoj Vizantiji, pesmama koje su svojevrsno traganje za našim počecima. Vizantijsko nasleđe, njegovo obnavljanje u srpskoj kulturi i odnos pesničkog subjekta prema njegovom uticaju u našem vremenu osnovna su tema ovih pesama, počev od „Raške“ i „Smedereva“ do „Acqua Alte“ i „Koncerta vizantijske muzike“. U završnoj fazi, u pesmi „Šapat Jovana Damaskina“ i zbirci Četiri kanona, kako se povećavao pesnikov lični ulog, pevanje o Vizantiji postajalo je istovetno pevanju o Bogu, bolnom naslućivanju dublje Tvorčeve promisli i strašnoj čežnji za Smislom i Spasenjem. Zajedno s njemu duhovno bliskim Džonom Majendorfom (čije je Vizantijsko bogoslovlje voleo i iščitavao), i Lalić je mogao da kaže, i rekao je, da neprestana privlačnost vizantijske umetnosti i neobičnost da je istočno hrišćanstvo preživelo najdramatičnije društvene promene predstavljaju očigledni znak da je Vizantija zaista otkrila nešto fundamentalno istinito o čovekovoj prirodi i njenom odnosu prema Bogu. Do te osnovne istine došao je i Ivan V. Lalić u svome pevanju o Vizantiji. Njegovo stvaralačko iskustvo je očigledan znak kako poezija može biti izuzetno moderna, bitno nacionalna i duboko religiozna. Lalić i Andrić Rođen u Beogradu, Lalić se kao dečak s roditeljima, zbog majčine bolesti, preselio u Zagreb, u kojem je proveo petnaest godina, završio gimnaziju, Pravni fakultet i objavio prve pesničke knjige. Godine 1961. vratio se u Beograd i postao sekretar Saveza književnika Jugoslavije. Zvanično ga je pozvao Aleksandar Vučo, ali je najverovatnije do toga došlo na inicijativu Ive Andrića. Osim činjenice da je reč o veoma dobrom mladom pesniku koji izvanredno govori više stranih jezika, ne može se zaobići ni Andrićevo poznanstvo, pa i prijateljstvo, sa Ivanovim ocem Vlajkom, kojeg je poznavao još iz mladosti i kojeg je često posećivao u njegovom stanu u Beogradu. Naime, Vlajko je, kao jedan iz grupe mostarskih đaka gimnazijalaca i mladobosanaca, više puta bio hapšen i osuđen je u Sarajevu 1915. na godinu dana zatvora zbog „velikosrpske propagande“. (Nije slučajno Ivan autor i dve pesme o Gavrilu Principu, „Gavrilo Princip“ i „Princip na bojištu“, od kojih je drugu posvetio ocu, a odnos prema ocu i očev duh prisutan je i u mnogim drugim pesmama, npr. u „1804“.) U decembru iste godine Lalić, kao sekretar Saveza, putuje s Andrićem u Stokholm na dodelu Nobelove nagrade. O tome je naredne godine objavio dragoceni zapis „Andrić u decembarskom Štokholmu“, u kojem je, diskretno i s poštovanjem, pokušao da nasluti ponešto od onoga što je naš nobelovac skrivao ispod protokolarnog ponašanja. Pesnička osećajnost Lalićeva poezija jeste, uz sve drugo, i negovanje naše čitalačke i lične osećajnosti. Sa svakom njegovom zbirkom – s Pismom, čini se, naročito – rasla je i postajala sve zrelija osećajnost njegovih čitalaca (istovremeno, i tumača), koje možda bez ovih stihova i ne bi bili svesni. Njegove složene i izuzetno precizne slike razmiču naš doživljaj sveta, otvaraju i šire našu emociju, čine da osećamo i vidimo one suptilne duševne prelive i nijanse za koje bismo bez nje bili zatvoreni. „Ili sam možda / Sve to izmislio? Ne verujem, postoje / Dokazi: ožiljci neke uporne nade / Što još zabole na dodir tvoga glasa / Otisci tvojih prstiju na gleđi / Vrča iz kojeg još vetri vino / Nedopijeno u konobi, onoga leta / Kada si bila preobražena u blagoslov, / U svoje obično čudo. / / Živimo vreme usitnjenih čuda / I zaboravne mudrosti. Pamtiš li to leto?“ – peva Lalić u pesmi „Pet pisama“ (Strasna mera). Reč je o snažnom ljubavnom doživljaju iščezlom u vremenu i sveprisutnoj ljubavnoj emociji koja plavi pesničkog subjekta: već nema vina a miris njegov još plavi vazduh i boli. I pitanje onoj koja mu je, u tom trenutku, bila milost i blagoslov (oksimoronsko „obično čudo“ imenuje raspon između spoljašnjeg i unutarnjeg pogleda): da li pamti to leto, tu punoću emocije. Kao da bi se tim istovremenim (ne, nužno, više i zajedničkim) pamćenjem sačuvalo ponešto od srži najprolaznijeg od svih osećanja, od zaboravne mudrosti. Kao gotovo svaka Lalićeva slika, i ova je prostorno-vremenski višeslojna: minula punoća trenutka, melanholija i naslućena senka smrti ukrštene su sa upornom i ranjivom nadom, poduprte sećanjem („Pamtiš li to leto“) u naporu da se, bar na trenutak, zaustavi vreme na delu, da se sudbini kaže: Da, uprkos izvesnosti krajnjeg ishoda. Ivan V. Lalić je stvaralac koji je visoko uzdigao poetičku i kulturnu samosvest srpske književnosti, stvorio celovito i autentično pesničko delo i, što je možda najvažnije, ujedinio je tumače i čitaoce svoje poezije. On je, uz Vaska Popu, najznačajniji srpski pesnik druge polovine XX veka i jedan od najvećih srpskih pesnika uopšte. Ivan V. Lalić (1931–1996) srpski pesnik, esejista i prevodilac, jedan od najistaknutijih pesnika neosimbolističke struje u savremenoj srpskoj poeziji. Rođen je u Beogradu 1931. godine, gde je radio neko vreme kao novinar i urednik Radio Zagreba; bio je urednik u „Prosveti“ i „Nolitu“. Svojom poezijom preko artizma, uravnoteženih slika i duhovne sabranosti obnovio je liniju simbolističkog pesništva. Tragajući za klasičnom merom pesme i nalazeći pesničko nadahnuće u literaturi, Lalić se u svojoj poeziji okretao Vizantiji i antičkom svetu. Takođe je bio izvrstan prevodilac, esejista i kritičar. Ivan V. Lalić je ušao u književnu kritiku kao hroničar časopisa, najpre „Letopisa Matice srpske“, a potom beogradske „Književnosti“. Njegovu kritiku odlikuje objektivnost, kao i iskustvo koje u nju unosi. Priredio je nekoliko antologija i zbornika. Bavio se prevodilaštvom, naročito prepevima; tako je između ostalog priredio „Antologiju novije francuske lirike“ (od Bodlera do naših dana) i izbore pesama Helderlina (Nolitova nagrada) i Pjer Žan Žuva. Autor je radio-drame „Majstor Hanuš“ (nagrada Jugoslovenske radiodifuzije). Dela Bivši dečak (1955) Melisa (poema) (1959) Argonauti i druge pesme (1961) Vreme, vatre, vrtovi (Zmajeva nagrada) (1961) Smetnje na vezama (1975) Strasna mera (1984) Vizantija (1987) Izabrane i nove pesme (1969) Vetrovito proleće (1956) Čini (1963) Krug (1968) Velika vrata mora (1958) Pesme (1987) Pismo (1992) Četiri kanona (1996) Pisao je eseje i kritike: Kritika i delo (1971) O poeziji i dvanaest pesnika

Autor - osoba Lalić, Ivan V. Naslov Pismo / Ivan V. Lalić Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1993 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1993 (Beograd : Vojna štamparija) Fizički opis 85 str. ; 19 cm Zbirka Ponovljena izdanja Kola Srpske književne zadruge u divot opremi (karton) Napomene Tiraž 2.000. Beleška o piscu: str. 81-[83]. Ivan V. Lalić – Pesnik koji je ujedinio tumače i čitaoce Aleksandar Jovanović 02/07/2021 BROJ 671, O dve godišnjice Ivana V. Lalića Nedavno se navršilo devedeset godina od rođenja, a krajem ovog meseca biće dvadeset pet godina od smrti Ivana V. Lalića (8. jun 1931 – 27. jul 1996). Lalićeva poezija je neprestano, u istoj meri za vreme njegovog života koliko i posle iznenadnog, i moguće ranije naslućenog, pesnikovog odlaska, dobijala nova tumačenja i nove čitaoce, tako da u ovom slučaju i nije reč samo o datumskoj zaokruženosti koju treba obeležiti nego o njenom živom i nezaobilaznom prisustvu u srpskoj književnosti. Lalić je prihvaćen kao pesnik već od prvih zbirki Bivši dečak (1955) i Vetrovito proleće (1956). Od pojave knjige Vreme, vatre, vrtovi (1961), u kojoj je sveo račune s prvom fazom svoga pevanja, počinje njegova tiha slava. Sa svakom novom zbirkom – što nije čest slučaj u nas – Lalić je pesnički rastao i zauzimao sve značajnije mesto u savremenoj srpskoj poeziji. Bitne tačke na tome putu jesu Izabrane i nove pesme (1969 – s novom zbirkom O delima ljubavi ili Vizantija), Smetnje na vezama (1975) i Strasna mera (1984). U zaveštajnim zbirkama Pismo (1992) i Četiri kanona (1996) Lalić je dosegao sopstvene pesničke vrhove i ispunio svoju službu poeziji i pevanju. Složen i moderan pesnički govor Za njegovu poeziju bitan je i trenutak u kojem se pojavio. Lalić je ušao u srpsku književnost sredinom pedesetih godina kada su mnogi književno-ideološki sukobi već bili na izmaku. Zbog toga nije ni morao, a nije ni želeo da učestvuje u, za to vreme, karakterističnim sporovima između tzv. tradicionalista i modernista (ta bitka je, već dobrim delom, bila dobijena), nego se odmah, izbegavajući jednostrana opredeljenja, usredsredio na najbitnija pitanja poezije, na biranje sopstvenih prethodnika i lirski dijalog sa tradicijom i kulturom. Snažno oslonjen na iskustva moderne evropske poezije, on je sve vreme svoje pevanje vezivao za jezik i nasleđe svoga naroda. Pesnik u čijem su delu propevali svi slojevi naše kulture, ali i izuzetan poznavalac svetske poezije i kulture (jedan je od naših najboljih prevodilaca nemačkih, francuskih, engleskih i američkih pesnika), Lalić je bio predodređen da bude pesnička žiža u kojoj se ukršta nacionalno i evropsko nasleđe. Smatrajući podražavanje evropske poezije duhom provincijalizma, on će u jednom razgovoru reći: „Ko ne povuče pouke iz Laze Kostića ili Vojislava Ilića, uzalud će ih tražiti kod Malarmea i Helderlina.“ A mogao je to da kaže jer je u istoj meri poznavao i Helderlina (koga je izvrsno preveo) i Vojislava Ilića (o kojem je napisao jedan od najboljih eseja u nas), a podsticaji oba pesnika snažno su ugrađeni u njegove stihove. U svome pevanju Lalić je izgradio izuzetno osetljive pesničke mehanizme i složenu organizaciju svojih pesama, sa specifičnom pesničkom slikom, da bi opisao složeni i nijansirani doživljaj sveta. Otuda kod Lalića moderan i precizan pesnički govor, da bi se u pesničku sliku uhvatila jedva primetna a suštinska dešavanja u ljudskom biću i oko njega, na samoj granici između vidljivog i nevidljivog, postojanja i nepostojanja („Vidljivo, to je sigurnost / […] / ali / Nevidljivo – ono nam stalno izmiče, / A šapuće nam svoju prisutnost i uporno primorava / Da delujemo, da ga prevodimo u slike“, „Elegija ili Dunav kod Donjeg Milanovca“). Zahvaljujući upravo ovom poetičkom svojstvu, širok tematsko-motivski raspon Lalićevog pevanja krasi neraspletiva unutarnja jedinstvenost: pevanja o predvajanju leta, prolaznosti, o trajnom i trošnom, smrti, kulturnom pamćenju, užasu i radosti, dati su kroz pesnikove složene vremensko-prostorne, sinestezijske, gotovo opipljive i istovremeno visoko simbolizovane slike, kroz koje se prelama emocionalna, čulna i intelektualna situacija onoga koji peva. Zato se ova poezija prima i kao izuzetno moderna i sa velikim čitalačkim uzbuđenjem. Pismo. Četiri kanona Još dok je po časopisima objavljivao pojedinačne pesme, slutilo se o kakvoj je knjizi reč, a kada se pojavila, odmah je nazvana antologijskom zbirkom. I zaista, srpska poezija je, odjednom i na jednom mestu, dobila tridesetak vrhunskih pesama: od „Deset soneta nerođenoj kćeri“ do „Rimske elegije“, od „Mlade žene sa violom“ do „Melanholije“, od „Zapisano nad jednim stihom“ do „Strambotta“, od „Pisma“ do „Nikada samlji“, od „Oktave o letu“ do „Slova o slovu“, od „Plave grobnice“ do „Šapata Jovana Damaskina“. Jednostavno, kao izbor antologijskih pesama može se prepisati čitav sadržaj. Ove godine navršava se i dve i po decenije od objavljivanja Četiri kanona, kompoziciono i smisaono veoma složene knjige. U njoj se pesnik snažno oslonio na najpoznatiji srednjovekovni žanr i njegov molitveni bruj, ispevavši jednu od najlepših pohvala Bogorodici na srpskom jeziku. Ali Četiri kanona su najpre knjiga moderne poezije, počev od leksike, smenjivanja diskurzivnih iskaza i pesničkih slika do tekstovnih prepleta i poetičkih tokova. U prožimanju pesničkog i svetog, sveto je otvaralo duboke prostore natčulnog i onostranog, ali nije dovodilo u pitanje prirodu pesničkog teksta i egzistencijalni grč onoga koji peva. Dve zaveštajne Lalićeve zbirke su najpotpunija objava njegovih poetičkih načela i na najlepši način zatvaraju srpski pesnički XX vek. Lični ulog Lični ulog koji u pesmi ne sme da bude više od nagoveštaja, a bez prava da se poništi, takođe je jedan od zaštitnih znakova Lalićeve poezije. Pesniku je bila strana ideja o impersonalnom/bezličnom subjektu: „Insistiram, u svakoj prilici, na tvrđenju da je poezija komunikacija – a kako da komunicirate sa tzv. bezličnim subjektom? Kod pesnika takvog usmerenja impersonalnost je, ako su zaista talentovani, samo maska. Beli zavoj ispod kojeg, ako je pesnik autentičan, osećate ranu.“ Odnosno, on nikada nije pravio veštački jaz između pesničkog subjekta i autora i nije se ustručavao da peva ono iskustvo koje bi bilo njihov zajednički presek. Evo nekoliko primera, koji mogu biti od koristi za potpunije razumevanje pojedinih pesama. Česti dečji letnji boravci zbog bolesti na Divčibarama prizvani su u pesmi „Vetar“. Drugi svetski rat provodi u Beogradu, u Kumanovskoj 13. Za vreme uskršnjih „savezničkih“ bombardovanja ginu mu četiri druga iz okolnih zgrada i taj događaj je osnova pesme „Zarđala igla“. Razgovori s rano preminulom majkom Ljubicom (ćerkom kompozitora Isidora Bajića, od koje je pesnik nasledio apsolutni sluh, od izuzetnog značaja za njegovo pevanje), dati su u pesmama „Requiem za majku“ i „Pomen za majku“. Sve njegove ljubavne pesme, da se navedu samo „Mesta koje volimo“, „Ljubav“, „Rimski kvartet“, „Rimska elegija“ i „Strambotti“, posvećene su supruzi Branki Lalić (Kašnar). U pesmi „Amor fati“ vide se one dve lipe koje je pesnik lično posadio u dvorištu iza svoga stana (u Internacionalnih brigada 39). Tragičnu smrt starijeg sina Vlajka čuvaju pesme „Pieta“, „More“ i pojedini stihovi Četiri kanona („sem toga / On udešava namere: ne možeš buvu da zdrobiš / / Noktom o nokat palca, ako ti pisano nije. / On je taj koji udene buru u noć, zdrobi brod, / U crno oboji vunu nekoj majci na preslici“, I/3). Ne treba posebno naglašavati da je razmak između početnog podsticaja i završenog oblika pesme mera veličine jednog pesnika. POEZIJA TRAJE JER ZNAČI Često se misli, ne bez razloga, da je prva decenija po smrti jednog stvaraoca najnemilosrdnija provera njegovog dela, kada ono ostane samo sa sobom i sa čitaocima. Ako je tako – a u ovom slučaju reč je ne o jednoj nego o dve i po decenije – Lalićeva poezija ne samo da je prošla ovu proveru nego je njen značaj još i uvećan. Krenimo redom. Ubrzo posle pesnikove smrti izašla su njegova Dela u četiri knjige (koja su uključila celokupnu poeziju, pesme iz zaostavštine, izbor eseja i kritika o poeziji, detaljnu biografiju i bibliografiju), više izbora iz poezije, izdanja školske lektire, knjiga u kanonskoj ediciji Deset vekova srpske književnosti, knjiga izabranih pesama i eseja Ivan V. Lalić. U knjizi Pogled preko okeana data je njegova prepiska s Čarlsom Simićem. Takođe je objavljeno uporedno izdanje Lalićevih pesama na srpskom i engleskom jeziku Walking Towards the Sea / Koraci prema moru, u prevodu Frensisa R. Džonsa, a zahvaljujući istom prevodiocu iduće godine će u Engleskoj biti objavljena celokupna Lalićeva poezija. I u skladu sa duhom vremena, njegove pesme su izuzetno praćene na više internet adresa. U istom periodu nastala su tri zbornika posvećena njegovom delu, čiji su izdavači naše ugledne kulturne i naučne institucije, a autori radova najznačajniji proučavaoci srpske poezije. Objavljeno je više monografskih studija, odbranjene su magistarske i doktorske disertacije, a njima treba dodati čitav niz izuzetnih pojedinačnih radova u časopisima i naučnim zbornicima. O Lalićevoj poeziji pisali su kritičari svih generacija i različitih usmerenja, počev od Nikše Stipčevića, Predraga Palavestre, Svetlane Velmar Janković, Borislava Radovića, Ljubomira Simovića, Novice Petkovića, Jelene Novaković, preko Radivoja Mikića, Dragana Stojanovića, Leona Kojena, Milosava Tešića, Jovana Delića, Tihomira Brajovića, Aleksandra Jerkova, Svetlane Šeatović, Sonje Veselinović, Perside Lazarević di Đakomo, Dragana Hamovića, Aleksandra Milanovića, Slađane Jaćimović, Sanje Paripović, do najmlađih Marka Radulovića, Bojana Čolaka, Dunje Rančić, Marka Avramovića, Vladimira Vukomanovića Rastegorca i Violete Mitrović. Lalić i Vizantija Susret Ivana V. Lalića i Vizantije bio je gotovo nužan. On se desio u njegovim prvim knjigama Bivši dečak i Vetrovito proleće i trajao je do poslednjih, Pismo i Četiri kanona. Ispevao je deset pesama s nazivom „Vizantija“ (i obeležio ih brojevima od I do X) i još desetak koje pripadaju istom tematskom krugu. U pevanju o Vizantiji prelamaju se sve bitne teme njegovog pesništva, počev od odnosa prema nasleđu do pitanja o mogućnosti i smislu pevanja. Još više, Lalićev odnos prema Vizantiji nije samo odnos prema poeziji – nego, ujedno, i odnos prema sopstvenom biću i najdubljim zahtevima koji se sebi i u sebi postavljaju. Danas se lakše uočava da se Vizantija vremenom menjala u Lalićevoj poeziji. Najpre, to je bila istorijska Vizantija i njena kultura, tačnije, u njegovim pesmama odvijao se dijalog dve Vizantije, jedne istorijske, prošle i završene, s dosta reminiscencija na politička i kulturna zbivanja, i druge, mitske, koju – kako je pesnik rekao – sve vreme nosimo u sebi i koja će vremenom postojati sve neodređenija, sve više će se pretapati u unutrašnji prostor pesničkog subjekta. Postajaće simbol njegove upitanosti o trajanjima i prekidima, mogućnostima razumevanja pojedinaca u različitim vremenima, potrage za identitetom. Pesme „Vizantija VII“ i „Vizantija VIII ili Hilandar“ najbolje svedoče o tome. Tragajući za duhovnim kontinuitetom, Ivan V. Lalić je ispevao nekoliko antologijskih pesama koje pripadaju uslovno nazvanoj Srpskoj Vizantiji, pesmama koje su svojevrsno traganje za našim počecima. Vizantijsko nasleđe, njegovo obnavljanje u srpskoj kulturi i odnos pesničkog subjekta prema njegovom uticaju u našem vremenu osnovna su tema ovih pesama, počev od „Raške“ i „Smedereva“ do „Acqua Alte“ i „Koncerta vizantijske muzike“. U završnoj fazi, u pesmi „Šapat Jovana Damaskina“ i zbirci Četiri kanona, kako se povećavao pesnikov lični ulog, pevanje o Vizantiji postajalo je istovetno pevanju o Bogu, bolnom naslućivanju dublje Tvorčeve promisli i strašnoj čežnji za Smislom i Spasenjem. Zajedno s njemu duhovno bliskim Džonom Majendorfom (čije je Vizantijsko bogoslovlje voleo i iščitavao), i Lalić je mogao da kaže, i rekao je, da neprestana privlačnost vizantijske umetnosti i neobičnost da je istočno hrišćanstvo preživelo najdramatičnije društvene promene predstavljaju očigledni znak da je Vizantija zaista otkrila nešto fundamentalno istinito o čovekovoj prirodi i njenom odnosu prema Bogu. Do te osnovne istine došao je i Ivan V. Lalić u svome pevanju o Vizantiji. Njegovo stvaralačko iskustvo je očigledan znak kako poezija može biti izuzetno moderna, bitno nacionalna i duboko religiozna. Lalić i Andrić Rođen u Beogradu, Lalić se kao dečak s roditeljima, zbog majčine bolesti, preselio u Zagreb, u kojem je proveo petnaest godina, završio gimnaziju, Pravni fakultet i objavio prve pesničke knjige. Godine 1961. vratio se u Beograd i postao sekretar Saveza književnika Jugoslavije. Zvanično ga je pozvao Aleksandar Vučo, ali je najverovatnije do toga došlo na inicijativu Ive Andrića. Osim činjenice da je reč o veoma dobrom mladom pesniku koji izvanredno govori više stranih jezika, ne može se zaobići ni Andrićevo poznanstvo, pa i prijateljstvo, sa Ivanovim ocem Vlajkom, kojeg je poznavao još iz mladosti i kojeg je često posećivao u njegovom stanu u Beogradu. Naime, Vlajko je, kao jedan iz grupe mostarskih đaka gimnazijalaca i mladobosanaca, više puta bio hapšen i osuđen je u Sarajevu 1915. na godinu dana zatvora zbog „velikosrpske propagande“. (Nije slučajno Ivan autor i dve pesme o Gavrilu Principu, „Gavrilo Princip“ i „Princip na bojištu“, od kojih je drugu posvetio ocu, a odnos prema ocu i očev duh prisutan je i u mnogim drugim pesmama, npr. u „1804“.) U decembru iste godine Lalić, kao sekretar Saveza, putuje s Andrićem u Stokholm na dodelu Nobelove nagrade. O tome je naredne godine objavio dragoceni zapis „Andrić u decembarskom Štokholmu“, u kojem je, diskretno i s poštovanjem, pokušao da nasluti ponešto od onoga što je naš nobelovac skrivao ispod protokolarnog ponašanja. Pesnička osećajnost Lalićeva poezija jeste, uz sve drugo, i negovanje naše čitalačke i lične osećajnosti. Sa svakom njegovom zbirkom – s Pismom, čini se, naročito – rasla je i postajala sve zrelija osećajnost njegovih čitalaca (istovremeno, i tumača), koje možda bez ovih stihova i ne bi bili svesni. Njegove složene i izuzetno precizne slike razmiču naš doživljaj sveta, otvaraju i šire našu emociju, čine da osećamo i vidimo one suptilne duševne prelive i nijanse za koje bismo bez nje bili zatvoreni. „Ili sam možda / Sve to izmislio? Ne verujem, postoje / Dokazi: ožiljci neke uporne nade / Što još zabole na dodir tvoga glasa / Otisci tvojih prstiju na gleđi / Vrča iz kojeg još vetri vino / Nedopijeno u konobi, onoga leta / Kada si bila preobražena u blagoslov, / U svoje obično čudo. / / Živimo vreme usitnjenih čuda / I zaboravne mudrosti. Pamtiš li to leto?“ – peva Lalić u pesmi „Pet pisama“ (Strasna mera). Reč je o snažnom ljubavnom doživljaju iščezlom u vremenu i sveprisutnoj ljubavnoj emociji koja plavi pesničkog subjekta: već nema vina a miris njegov još plavi vazduh i boli. I pitanje onoj koja mu je, u tom trenutku, bila milost i blagoslov (oksimoronsko „obično čudo“ imenuje raspon između spoljašnjeg i unutarnjeg pogleda): da li pamti to leto, tu punoću emocije. Kao da bi se tim istovremenim (ne, nužno, više i zajedničkim) pamćenjem sačuvalo ponešto od srži najprolaznijeg od svih osećanja, od zaboravne mudrosti. Kao gotovo svaka Lalićeva slika, i ova je prostorno-vremenski višeslojna: minula punoća trenutka, melanholija i naslućena senka smrti ukrštene su sa upornom i ranjivom nadom, poduprte sećanjem („Pamtiš li to leto“) u naporu da se, bar na trenutak, zaustavi vreme na delu, da se sudbini kaže: Da, uprkos izvesnosti krajnjeg ishoda. Ivan V. Lalić je stvaralac koji je visoko uzdigao poetičku i kulturnu samosvest srpske književnosti, stvorio celovito i autentično pesničko delo i, što je možda najvažnije, ujedinio je tumače i čitaoce svoje poezije. On je, uz Vaska Popu, najznačajniji srpski pesnik druge polovine XX veka i jedan od najvećih srpskih pesnika uopšte. Ivan V. Lalić (1931–1996) srpski pesnik, esejista i prevodilac, jedan od najistaknutijih pesnika neosimbolističke struje u savremenoj srpskoj poeziji. Rođen je u Beogradu 1931. godine, gde je radio neko vreme kao novinar i urednik Radio Zagreba; bio je urednik u „Prosveti“ i „Nolitu“. Svojom poezijom preko artizma, uravnoteženih slika i duhovne sabranosti obnovio je liniju simbolističkog pesništva. Tragajući za klasičnom merom pesme i nalazeći pesničko nadahnuće u literaturi, Lalić se u svojoj poeziji okretao Vizantiji i antičkom svetu. Takođe je bio izvrstan prevodilac, esejista i kritičar. Ivan V. Lalić je ušao u književnu kritiku kao hroničar časopisa, najpre „Letopisa Matice srpske“, a potom beogradske „Književnosti“. Njegovu kritiku odlikuje objektivnost, kao i iskustvo koje u nju unosi. Priredio je nekoliko antologija i zbornika. Bavio se prevodilaštvom, naročito prepevima; tako je između ostalog priredio „Antologiju novije francuske lirike“ (od Bodlera do naših dana) i izbore pesama Helderlina (Nolitova nagrada) i Pjer Žan Žuva. Autor je radio-drame „Majstor Hanuš“ (nagrada Jugoslovenske radiodifuzije). Dela Bivši dečak (1955) Melisa (poema) (1959) Argonauti i druge pesme (1961) Vreme, vatre, vrtovi (Zmajeva nagrada) (1961) Smetnje na vezama (1975) Strasna mera (1984) Vizantija (1987) Izabrane i nove pesme (1969) Vetrovito proleće (1956) Čini (1963) Krug (1968) Velika vrata mora (1958) Pesme (1987) Pismo (1992) Četiri kanona (1996) Pisao je eseje i kritike: Kritika i delo (1971) O poeziji i dvanaest pesnika KC (K)

Prvo izdanje, veoma dobro očuvano! Autor - osoba Lalić, Ivan V., 1931-1996 = Lalić, Ivan V., 1931-1996 Naslov Pismo / Ivan V. Lalić Vrsta građe poezija ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1992 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1992 (Beograd : Vojna štamparija) Fizički opis 85 str. ; 21 cm Zbirka Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ85, ǂknj. ǂ559 (plast.) Napomene `Štampano o stogodišnjici Srpske književne zadruge u Beogradu 1992.` --> nasl. str. Tiraž 2.000 Beleška o piscu: str. 81-82. Ivan V. Lalić – Pesnik koji je ujedinio tumače i čitaoce Aleksandar Jovanović 02/07/2021 BROJ 671, O dve godišnjice Ivana V. Lalića Nedavno se navršilo devedeset godina od rođenja, a krajem ovog meseca biće dvadeset pet godina od smrti Ivana V. Lalića (8. jun 1931 – 27. jul 1996). Lalićeva poezija je neprestano, u istoj meri za vreme njegovog života koliko i posle iznenadnog, i moguće ranije naslućenog, pesnikovog odlaska, dobijala nova tumačenja i nove čitaoce, tako da u ovom slučaju i nije reč samo o datumskoj zaokruženosti koju treba obeležiti nego o njenom živom i nezaobilaznom prisustvu u srpskoj književnosti. Lalić je prihvaćen kao pesnik već od prvih zbirki Bivši dečak (1955) i Vetrovito proleće (1956). Od pojave knjige Vreme, vatre, vrtovi (1961), u kojoj je sveo račune s prvom fazom svoga pevanja, počinje njegova tiha slava. Sa svakom novom zbirkom – što nije čest slučaj u nas – Lalić je pesnički rastao i zauzimao sve značajnije mesto u savremenoj srpskoj poeziji. Bitne tačke na tome putu jesu Izabrane i nove pesme (1969 – s novom zbirkom O delima ljubavi ili Vizantija), Smetnje na vezama (1975) i Strasna mera (1984). U zaveštajnim zbirkama Pismo (1992) i Četiri kanona (1996) Lalić je dosegao sopstvene pesničke vrhove i ispunio svoju službu poeziji i pevanju. Složen i moderan pesnički govor Za njegovu poeziju bitan je i trenutak u kojem se pojavio. Lalić je ušao u srpsku književnost sredinom pedesetih godina kada su mnogi književno-ideološki sukobi već bili na izmaku. Zbog toga nije ni morao, a nije ni želeo da učestvuje u, za to vreme, karakterističnim sporovima između tzv. tradicionalista i modernista (ta bitka je, već dobrim delom, bila dobijena), nego se odmah, izbegavajući jednostrana opredeljenja, usredsredio na najbitnija pitanja poezije, na biranje sopstvenih prethodnika i lirski dijalog sa tradicijom i kulturom. Snažno oslonjen na iskustva moderne evropske poezije, on je sve vreme svoje pevanje vezivao za jezik i nasleđe svoga naroda. Pesnik u čijem su delu propevali svi slojevi naše kulture, ali i izuzetan poznavalac svetske poezije i kulture (jedan je od naših najboljih prevodilaca nemačkih, francuskih, engleskih i američkih pesnika), Lalić je bio predodređen da bude pesnička žiža u kojoj se ukršta nacionalno i evropsko nasleđe. Smatrajući podražavanje evropske poezije duhom provincijalizma, on će u jednom razgovoru reći: „Ko ne povuče pouke iz Laze Kostića ili Vojislava Ilića, uzalud će ih tražiti kod Malarmea i Helderlina.“ A mogao je to da kaže jer je u istoj meri poznavao i Helderlina (koga je izvrsno preveo) i Vojislava Ilića (o kojem je napisao jedan od najboljih eseja u nas), a podsticaji oba pesnika snažno su ugrađeni u njegove stihove. U svome pevanju Lalić je izgradio izuzetno osetljive pesničke mehanizme i složenu organizaciju svojih pesama, sa specifičnom pesničkom slikom, da bi opisao složeni i nijansirani doživljaj sveta. Otuda kod Lalića moderan i precizan pesnički govor, da bi se u pesničku sliku uhvatila jedva primetna a suštinska dešavanja u ljudskom biću i oko njega, na samoj granici između vidljivog i nevidljivog, postojanja i nepostojanja („Vidljivo, to je sigurnost / […] / ali / Nevidljivo – ono nam stalno izmiče, / A šapuće nam svoju prisutnost i uporno primorava / Da delujemo, da ga prevodimo u slike“, „Elegija ili Dunav kod Donjeg Milanovca“). Zahvaljujući upravo ovom poetičkom svojstvu, širok tematsko-motivski raspon Lalićevog pevanja krasi neraspletiva unutarnja jedinstvenost: pevanja o predvajanju leta, prolaznosti, o trajnom i trošnom, smrti, kulturnom pamćenju, užasu i radosti, dati su kroz pesnikove složene vremensko-prostorne, sinestezijske, gotovo opipljive i istovremeno visoko simbolizovane slike, kroz koje se prelama emocionalna, čulna i intelektualna situacija onoga koji peva. Zato se ova poezija prima i kao izuzetno moderna i sa velikim čitalačkim uzbuđenjem. Pismo. Četiri kanona Još dok je po časopisima objavljivao pojedinačne pesme, slutilo se o kakvoj je knjizi reč, a kada se pojavila, odmah je nazvana antologijskom zbirkom. I zaista, srpska poezija je, odjednom i na jednom mestu, dobila tridesetak vrhunskih pesama: od „Deset soneta nerođenoj kćeri“ do „Rimske elegije“, od „Mlade žene sa violom“ do „Melanholije“, od „Zapisano nad jednim stihom“ do „Strambotta“, od „Pisma“ do „Nikada samlji“, od „Oktave o letu“ do „Slova o slovu“, od „Plave grobnice“ do „Šapata Jovana Damaskina“. Jednostavno, kao izbor antologijskih pesama može se prepisati čitav sadržaj. Ove godine navršava se i dve i po decenije od objavljivanja Četiri kanona, kompoziciono i smisaono veoma složene knjige. U njoj se pesnik snažno oslonio na najpoznatiji srednjovekovni žanr i njegov molitveni bruj, ispevavši jednu od najlepših pohvala Bogorodici na srpskom jeziku. Ali Četiri kanona su najpre knjiga moderne poezije, počev od leksike, smenjivanja diskurzivnih iskaza i pesničkih slika do tekstovnih prepleta i poetičkih tokova. U prožimanju pesničkog i svetog, sveto je otvaralo duboke prostore natčulnog i onostranog, ali nije dovodilo u pitanje prirodu pesničkog teksta i egzistencijalni grč onoga koji peva. Dve zaveštajne Lalićeve zbirke su najpotpunija objava njegovih poetičkih načela i na najlepši način zatvaraju srpski pesnički XX vek. Lični ulog Lični ulog koji u pesmi ne sme da bude više od nagoveštaja, a bez prava da se poništi, takođe je jedan od zaštitnih znakova Lalićeve poezije. Pesniku je bila strana ideja o impersonalnom/bezličnom subjektu: „Insistiram, u svakoj prilici, na tvrđenju da je poezija komunikacija – a kako da komunicirate sa tzv. bezličnim subjektom? Kod pesnika takvog usmerenja impersonalnost je, ako su zaista talentovani, samo maska. Beli zavoj ispod kojeg, ako je pesnik autentičan, osećate ranu.“ Odnosno, on nikada nije pravio veštački jaz između pesničkog subjekta i autora i nije se ustručavao da peva ono iskustvo koje bi bilo njihov zajednički presek. Evo nekoliko primera, koji mogu biti od koristi za potpunije razumevanje pojedinih pesama. Česti dečji letnji boravci zbog bolesti na Divčibarama prizvani su u pesmi „Vetar“. Drugi svetski rat provodi u Beogradu, u Kumanovskoj 13. Za vreme uskršnjih „savezničkih“ bombardovanja ginu mu četiri druga iz okolnih zgrada i taj događaj je osnova pesme „Zarđala igla“. Razgovori s rano preminulom majkom Ljubicom (ćerkom kompozitora Isidora Bajića, od koje je pesnik nasledio apsolutni sluh, od izuzetnog značaja za njegovo pevanje), dati su u pesmama „Requiem za majku“ i „Pomen za majku“. Sve njegove ljubavne pesme, da se navedu samo „Mesta koje volimo“, „Ljubav“, „Rimski kvartet“, „Rimska elegija“ i „Strambotti“, posvećene su supruzi Branki Lalić (Kašnar). U pesmi „Amor fati“ vide se one dve lipe koje je pesnik lično posadio u dvorištu iza svoga stana (u Internacionalnih brigada 39). Tragičnu smrt starijeg sina Vlajka čuvaju pesme „Pieta“, „More“ i pojedini stihovi Četiri kanona („sem toga / On udešava namere: ne možeš buvu da zdrobiš / / Noktom o nokat palca, ako ti pisano nije. / On je taj koji udene buru u noć, zdrobi brod, / U crno oboji vunu nekoj majci na preslici“, I/3). Ne treba posebno naglašavati da je razmak između početnog podsticaja i završenog oblika pesme mera veličine jednog pesnika. POEZIJA TRAJE JER ZNAČI Često se misli, ne bez razloga, da je prva decenija po smrti jednog stvaraoca najnemilosrdnija provera njegovog dela, kada ono ostane samo sa sobom i sa čitaocima. Ako je tako – a u ovom slučaju reč je ne o jednoj nego o dve i po decenije – Lalićeva poezija ne samo da je prošla ovu proveru nego je njen značaj još i uvećan. Krenimo redom. Ubrzo posle pesnikove smrti izašla su njegova Dela u četiri knjige (koja su uključila celokupnu poeziju, pesme iz zaostavštine, izbor eseja i kritika o poeziji, detaljnu biografiju i bibliografiju), više izbora iz poezije, izdanja školske lektire, knjiga u kanonskoj ediciji Deset vekova srpske književnosti, knjiga izabranih pesama i eseja Ivan V. Lalić. U knjizi Pogled preko okeana data je njegova prepiska s Čarlsom Simićem. Takođe je objavljeno uporedno izdanje Lalićevih pesama na srpskom i engleskom jeziku Walking Towards the Sea / Koraci prema moru, u prevodu Frensisa R. Džonsa, a zahvaljujući istom prevodiocu iduće godine će u Engleskoj biti objavljena celokupna Lalićeva poezija. I u skladu sa duhom vremena, njegove pesme su izuzetno praćene na više internet adresa. U istom periodu nastala su tri zbornika posvećena njegovom delu, čiji su izdavači naše ugledne kulturne i naučne institucije, a autori radova najznačajniji proučavaoci srpske poezije. Objavljeno je više monografskih studija, odbranjene su magistarske i doktorske disertacije, a njima treba dodati čitav niz izuzetnih pojedinačnih radova u časopisima i naučnim zbornicima. O Lalićevoj poeziji pisali su kritičari svih generacija i različitih usmerenja, počev od Nikše Stipčevića, Predraga Palavestre, Svetlane Velmar Janković, Borislava Radovića, Ljubomira Simovića, Novice Petkovića, Jelene Novaković, preko Radivoja Mikića, Dragana Stojanovića, Leona Kojena, Milosava Tešića, Jovana Delića, Tihomira Brajovića, Aleksandra Jerkova, Svetlane Šeatović, Sonje Veselinović, Perside Lazarević di Đakomo, Dragana Hamovića, Aleksandra Milanovića, Slađane Jaćimović, Sanje Paripović, do najmlađih Marka Radulovića, Bojana Čolaka, Dunje Rančić, Marka Avramovića, Vladimira Vukomanovića Rastegorca i Violete Mitrović. Lalić i Vizantija Susret Ivana V. Lalića i Vizantije bio je gotovo nužan. On se desio u njegovim prvim knjigama Bivši dečak i Vetrovito proleće i trajao je do poslednjih, Pismo i Četiri kanona. Ispevao je deset pesama s nazivom „Vizantija“ (i obeležio ih brojevima od I do X) i još desetak koje pripadaju istom tematskom krugu. U pevanju o Vizantiji prelamaju se sve bitne teme njegovog pesništva, počev od odnosa prema nasleđu do pitanja o mogućnosti i smislu pevanja. Još više, Lalićev odnos prema Vizantiji nije samo odnos prema poeziji – nego, ujedno, i odnos prema sopstvenom biću i najdubljim zahtevima koji se sebi i u sebi postavljaju. Danas se lakše uočava da se Vizantija vremenom menjala u Lalićevoj poeziji. Najpre, to je bila istorijska Vizantija i njena kultura, tačnije, u njegovim pesmama odvijao se dijalog dve Vizantije, jedne istorijske, prošle i završene, s dosta reminiscencija na politička i kulturna zbivanja, i druge, mitske, koju – kako je pesnik rekao – sve vreme nosimo u sebi i koja će vremenom postojati sve neodređenija, sve više će se pretapati u unutrašnji prostor pesničkog subjekta. Postajaće simbol njegove upitanosti o trajanjima i prekidima, mogućnostima razumevanja pojedinaca u različitim vremenima, potrage za identitetom. Pesme „Vizantija VII“ i „Vizantija VIII ili Hilandar“ najbolje svedoče o tome. Tragajući za duhovnim kontinuitetom, Ivan V. Lalić je ispevao nekoliko antologijskih pesama koje pripadaju uslovno nazvanoj Srpskoj Vizantiji, pesmama koje su svojevrsno traganje za našim počecima. Vizantijsko nasleđe, njegovo obnavljanje u srpskoj kulturi i odnos pesničkog subjekta prema njegovom uticaju u našem vremenu osnovna su tema ovih pesama, počev od „Raške“ i „Smedereva“ do „Acqua Alte“ i „Koncerta vizantijske muzike“. U završnoj fazi, u pesmi „Šapat Jovana Damaskina“ i zbirci Četiri kanona, kako se povećavao pesnikov lični ulog, pevanje o Vizantiji postajalo je istovetno pevanju o Bogu, bolnom naslućivanju dublje Tvorčeve promisli i strašnoj čežnji za Smislom i Spasenjem. Zajedno s njemu duhovno bliskim Džonom Majendorfom (čije je Vizantijsko bogoslovlje voleo i iščitavao), i Lalić je mogao da kaže, i rekao je, da neprestana privlačnost vizantijske umetnosti i neobičnost da je istočno hrišćanstvo preživelo najdramatičnije društvene promene predstavljaju očigledni znak da je Vizantija zaista otkrila nešto fundamentalno istinito o čovekovoj prirodi i njenom odnosu prema Bogu. Do te osnovne istine došao je i Ivan V. Lalić u svome pevanju o Vizantiji. Njegovo stvaralačko iskustvo je očigledan znak kako poezija može biti izuzetno moderna, bitno nacionalna i duboko religiozna. Lalić i Andrić Rođen u Beogradu, Lalić se kao dečak s roditeljima, zbog majčine bolesti, preselio u Zagreb, u kojem je proveo petnaest godina, završio gimnaziju, Pravni fakultet i objavio prve pesničke knjige. Godine 1961. vratio se u Beograd i postao sekretar Saveza književnika Jugoslavije. Zvanično ga je pozvao Aleksandar Vučo, ali je najverovatnije do toga došlo na inicijativu Ive Andrića. Osim činjenice da je reč o veoma dobrom mladom pesniku koji izvanredno govori više stranih jezika, ne može se zaobići ni Andrićevo poznanstvo, pa i prijateljstvo, sa Ivanovim ocem Vlajkom, kojeg je poznavao još iz mladosti i kojeg je često posećivao u njegovom stanu u Beogradu. Naime, Vlajko je, kao jedan iz grupe mostarskih đaka gimnazijalaca i mladobosanaca, više puta bio hapšen i osuđen je u Sarajevu 1915. na godinu dana zatvora zbog „velikosrpske propagande“. (Nije slučajno Ivan autor i dve pesme o Gavrilu Principu, „Gavrilo Princip“ i „Princip na bojištu“, od kojih je drugu posvetio ocu, a odnos prema ocu i očev duh prisutan je i u mnogim drugim pesmama, npr. u „1804“.) U decembru iste godine Lalić, kao sekretar Saveza, putuje s Andrićem u Stokholm na dodelu Nobelove nagrade. O tome je naredne godine objavio dragoceni zapis „Andrić u decembarskom Štokholmu“, u kojem je, diskretno i s poštovanjem, pokušao da nasluti ponešto od onoga što je naš nobelovac skrivao ispod protokolarnog ponašanja. Pesnička osećajnost Lalićeva poezija jeste, uz sve drugo, i negovanje naše čitalačke i lične osećajnosti. Sa svakom njegovom zbirkom – s Pismom, čini se, naročito – rasla je i postajala sve zrelija osećajnost njegovih čitalaca (istovremeno, i tumača), koje možda bez ovih stihova i ne bi bili svesni. Njegove složene i izuzetno precizne slike razmiču naš doživljaj sveta, otvaraju i šire našu emociju, čine da osećamo i vidimo one suptilne duševne prelive i nijanse za koje bismo bez nje bili zatvoreni. „Ili sam možda / Sve to izmislio? Ne verujem, postoje / Dokazi: ožiljci neke uporne nade / Što još zabole na dodir tvoga glasa / Otisci tvojih prstiju na gleđi / Vrča iz kojeg još vetri vino / Nedopijeno u konobi, onoga leta / Kada si bila preobražena u blagoslov, / U svoje obično čudo. / / Živimo vreme usitnjenih čuda / I zaboravne mudrosti. Pamtiš li to leto?“ – peva Lalić u pesmi „Pet pisama“ (Strasna mera). Reč je o snažnom ljubavnom doživljaju iščezlom u vremenu i sveprisutnoj ljubavnoj emociji koja plavi pesničkog subjekta: već nema vina a miris njegov još plavi vazduh i boli. I pitanje onoj koja mu je, u tom trenutku, bila milost i blagoslov (oksimoronsko „obično čudo“ imenuje raspon između spoljašnjeg i unutarnjeg pogleda): da li pamti to leto, tu punoću emocije. Kao da bi se tim istovremenim (ne, nužno, više i zajedničkim) pamćenjem sačuvalo ponešto od srži najprolaznijeg od svih osećanja, od zaboravne mudrosti. Kao gotovo svaka Lalićeva slika, i ova je prostorno-vremenski višeslojna: minula punoća trenutka, melanholija i naslućena senka smrti ukrštene su sa upornom i ranjivom nadom, poduprte sećanjem („Pamtiš li to leto“) u naporu da se, bar na trenutak, zaustavi vreme na delu, da se sudbini kaže: Da, uprkos izvesnosti krajnjeg ishoda. Ivan V. Lalić je stvaralac koji je visoko uzdigao poetičku i kulturnu samosvest srpske književnosti, stvorio celovito i autentično pesničko delo i, što je možda najvažnije, ujedinio je tumače i čitaoce svoje poezije. On je, uz Vaska Popu, najznačajniji srpski pesnik druge polovine XX veka i jedan od najvećih srpskih pesnika uopšte. Ivan V. Lalić (1931–1996) srpski pesnik, esejista i prevodilac, jedan od najistaknutijih pesnika neosimbolističke struje u savremenoj srpskoj poeziji. Rođen je u Beogradu 1931. godine, gde je radio neko vreme kao novinar i urednik Radio Zagreba; bio je urednik u „Prosveti“ i „Nolitu“. Svojom poezijom preko artizma, uravnoteženih slika i duhovne sabranosti obnovio je liniju simbolističkog pesništva. Tragajući za klasičnom merom pesme i nalazeći pesničko nadahnuće u literaturi, Lalić se u svojoj poeziji okretao Vizantiji i antičkom svetu. Takođe je bio izvrstan prevodilac, esejista i kritičar. Ivan V. Lalić je ušao u književnu kritiku kao hroničar časopisa, najpre „Letopisa Matice srpske“, a potom beogradske „Književnosti“. Njegovu kritiku odlikuje objektivnost, kao i iskustvo koje u nju unosi. Priredio je nekoliko antologija i zbornika. Bavio se prevodilaštvom, naročito prepevima; tako je između ostalog priredio „Antologiju novije francuske lirike“ (od Bodlera do naših dana) i izbore pesama Helderlina (Nolitova nagrada) i Pjer Žan Žuva. Autor je radio-drame „Majstor Hanuš“ (nagrada Jugoslovenske radiodifuzije). Dela Bivši dečak (1955) Melisa (poema) (1959) Argonauti i druge pesme (1961) Vreme, vatre, vrtovi (Zmajeva nagrada) (1961) Smetnje na vezama (1975) Strasna mera (1984) Vizantija (1987) Izabrane i nove pesme (1969) Vetrovito proleće (1956) Čini (1963) Krug (1968) Velika vrata mora (1958) Pesme (1987) Pismo (1992) Četiri kanona (1996) Pisao je eseje i kritike: Kritika i delo (1971) O poeziji i dvanaest pesnika KC (K)