odlicno

Višejezična brošura: ruski, engleski i nemački jezik SSSR 1961 god. Stanje kao na slikama.

Kosmonaut SSSR German Titov (1961). Najmlađi kosmonaut na svetu do danas (25 godina) je German Titov, drugi kosmonaut posle Jurija Gagarina. Robu mogu dostaviti na bilo koju adresu u Beogradu u vreme koje Vama odgovara! Robu ne šaljem poštom, samo u Beogradu.

Kao na slikama suvenira spomen na 1961 Vostok 2 SSSR ima malo iznosenosti

Vostok 1 suveniri iz 1961 - Jurij Gagarin - 12.4.1961 - SSSR . Vostok-1 (rus. Восток-1) je naziv prvog svemirskog broda sa ljudskom posadom, koji je u istoriju ušao 12. aprila 1961. zajedno sa kosmonautom Jurijem Gagarinom. Gagarin je tako postao poznat kao prvi čovek u svemiru. Prvi let čoveka u svemir predstavljao je veliku pobedu Sovjeta u svemirskoj trci.

Instrument za merenje ekspozicije pre fotografisanja, iz bivšeg SSSR-a (1961.). Fotoelektrični merač ekspozicije “Фотоэлектрический экспонометр Ленинград-2” je u kompletu sa kožnom futrolom i izuzetno je očuvan.

16 razglednica ruskih kosmonauta (SSSR),iz 1961,1962,1963,1964 godine,6 u koloru i 10 crno belih,nisu putovale,u solidnom su stanju. Андриян Григорьевич Николаев 1962 (1kom) Борис Борисович Егоров 1964 (2kom) Валентина Владимировна Терешкова 1963 (1kom) Валерий Федорович Быковский 1963 (1kom) Владимир Михайлович Комаров 1964 (2kom) Герман Степанович Титов 1961 (2kom) Юрий Алексеевич Гагарин 1961 (1kom) Константин Петрович Феоктистов 1964 (2kom) Павел Романович Попович 1962 (2kom) Герман Степанович Титов и Юрий Алексеевич Гагарин 1961 (1kom) Юрий Гагарин,Павел Попович,Герман Титов,Андриян Николаев 1963 (1kom)

Porodična foto kosmonauta SSSR Jurija Gagarina (1966). Fotografija je originalna, slika prikazuje prvu osobu koja je poletela u svemir 1961 godine - Jurij Gagarin sa ćerkama. Mogu da isporučim robu na bilo koju adresu u Beogradu u vreme koje Vama odgovara! Robu ne šaljem poštom, samo unutar Beograda.

59372) Istorija Velikog Otadžbinskog Rata Sovjetskog Saveza 1941 - 1945 , 4 od 6 tomova. Vojno izdavaštvo ministarstva odbraen SSSR Moskva 1961 godina, tvrd povez, format 21 x 26,5 cm , ilustrovano, ruski jezik, 4 od 6 tomova, tomovi broj 1, 2 3 ,i 5 ; ilustrovano, fotografijama, kolor reprodukcijama, veliki broj karata sa prikazima vojnih operacija , potpis na predlistu ,531 + 677 + 659 + 655 strana , История Великой Отечественной Войны Советского Союза. 1941-1945. 4/ 6 томах 1: История Великой Отечественной Войны Советского Союза. 1941-1945. В 6 т. Том 1. Подготовка и развязывание войны империалистическими державами. 2: История Великой Отечественной Войны Советского Союза. 1941-1945. В 6 т. Том 2. Отражение советским народом вероломного нападения фашистской Германии на СССР. Создание условий для коренного перелома в войне (июнь 1941 г. - ноябрь 1942 г.). 3: История Великой Отечественной Войны Советского Союза. 1941-1945. В 6 т. Том 3. Коренной перелом в ходе Великой Отечественной войны (ноябрь 1942 г. — декабрь 1943 г.). История 4: Великой Отечественной Войны Советского Союза. 1941-1945. В 6 т. Том 5. Победоносное окончание войны с фашистской Германией. Поражение империалистической Японии (1945

4 kom Flora FNR Jugoslavija 1955 2 kom flora 1957 4 kom cvetovi 1959 9 kom set cvetovi 1961 1 kom cvet 1971 1 kom cvet 1975 2 kom ikone 1968 1 kom ptica 1968 1 kom Tito 1967/8 8 kom set SSSR cveće nežigosane 1960 6 kom set SSSR Olimpijada Melburn 1957 1 kom žaba Jugoslavija 1962 nisam filatelista prvi put prodajem markice ali gledao katalog

57731) Kuvar na ruskom jeziku Кулинария Kulinarska knjiga iz vremna SSSR-a , izdavač : Госторгиздат Москва 1961 год. sadrži recepte za jela i kulinarske proizvode koji se mogu pripremati ne samo u ugostiteljskim objektima, već i kod kuće. Recepti su grupisani u posebne odeljke: hladna jela, supe, glavna jela, slatka jela i proizvodi od testa. U okviru svakog odeljka jela su data prema vrsti hrane i načinu obrade. tvrd povez, format 21,5 x 26,5 cm , ilustrovano, fotografije u boji i crno bele , 402 strane , kratka posveta nanaslovnoj strani ,

Minijaturna figurica povezana sa prvim svemirskim letom koji je izveo Jurij Gagarin 12. aprila 1961. godine koristeći letelicu `Vostok 1`. Jurij Gagarin je postao prvi čovek koji je orbitirao oko Zemlje,Gagarin je za 108 minuta jednom obišao Zemlju, a njegov let je bio važan događaj u istoriji svemirskih istraživanja. Detalje vidite na slikama.

Btr-60 Sovjetski oklopni transporter, prvi put pokazan u javnosti 1961. Igracka je iz 70-ih godina prošlog veka (1974?) solidno očuvana s obzirom na starost. Zemlja proizvodnje: SSSR Materijal : metal Dimenzije 12 cm x 4,5 cm

format: 7` EP (33 RPM), 2. pressing artist: MARJANOVIĆ, Đorđe (Serbia, Yugoslavia) title: Milord release date: 1961 label, Cat. No.: PGP RTB, EP 50101 style: pop / chanson Ploča: NM (5-), omot: VG+ (4+), odličan primerak. 2. pressing (od najmanje 4). Razlikuju se po matriks kodovima, ali i poleđini omota kao i tekstu na rikni. Svi pressinzi sem poslednjeg imaju dvobojnu, plavo-belu štampu na poleđini omota, a 4. pressing iz 1965. ima crno-belo-plavo-crvenu. Pošto je omot od debelog kartona, ima i sasvim dovoljno široku riknu, pa je na njoj, kao na LP pločama, odštampan i tekst sa imenom izvođača, izdavača i kataloškim brojem, uz dve zvezdice. Na 2. pressingu taj tekst je odštampan obrnuto u odnosu na ostale, od dole ka gore, a ne obrnuto. Evo i matriks koda 2. pressinga: Matrix / Runout (side A): 50101 A 231 Matrix / Runout (side B): 50101 B 2911 Nakon prvog singla sa 2 pesme sa Opatije 1960. usledio je i prvi EP, Đorđeva druga ploča po redu, na kojoj je otpevao `Milorda` i dobio po toj šansoni nadimak koji će ga pratiti do kraja karijere. `Srpski Milord` je na izražajan način otpevao pesmu Žorža Mustakija, koja je proslavila Edit Pjaf postavši njen zaštitni znak. Na B strani ploče su dve dobre numere Roka Granate sa određenim rock, ili makar pop-rock, prizvucima, ali su one ostale u senci `Milorda`. Sa pravom. Tom pesmom je Đorđe izgradio svoj stil. Nije bio neki poseban pevač, ali je bio šoumen, i na izražajnost, šarm, pa i `foru` je uspevao da `kupi` publiku koja ga je zavolela do obožavanja, pa i više od toga. I to kako u Jugoslaviji, tako i u najvećoj zemlji sveta SSSR-u, kao i drugim zemljama istočnog bloka. PGP RTB je osnovan 1959. i početkom 1961. kada je objavljena ova ploča, je još uvek `učio zanat`. Zato je ovde omot od predebelog, za omote nepodesnog kartona, na koji je zalepljena kolor slika, pa se dešavalo ono neminovno - omot je pucao po ivicama gore i dole, jer takav karton nije trpeo savijanje - pa danas imamo mali broj primeraka ove ploče sa perfektnim omotima, i mnogo su češći oni gde je, pa makar i delimično, pukla ivica omota. A Milord B1 Biondina B2 La Bela

format: 7` EP (33 RPM), 1. pressing artist: MARJANOVIĆ, Đorđe (Serbia, Yugoslavia) title: Milord release date: 1961 label, Cat. No.: PGP RTB, EP 50101 style: pop / chanson Ploča i omot: VG (4), vrlo dobar primerak. 1. pressing (od najmanje 4). Razlikuju se po matriks kodovima, ali i poleđini omota kao i tekstu na rikni. Svi pressinzi sem poslednjeg imaju dvobojnu, plavo-belu štampu na poleđini omota, a 4. pressing iz 1965. ima crno-belo-plavo-crvenu. Pošto je omot od debelog kartona, ima i sasvim dovoljno široku riknu, pa je na njoj, kao na LP pločama, odštampan i tekst sa imenom izvođača, izdavača i kataloškim brojem, uz dve zvezdice. Na 2. pressingu taj tekst je odštampan obrnuto u odnosu na ostale, od dole ka gore, a ne obrnuto. Evo i matriks koda 1. pressinga: Matrix / Runout (side A): 50101 A 1211 Matrix / Runout (side B): 50101 B 1211 Nakon prvog singla sa 2 pesme sa Opatije 1960. usledio je i prvi EP, Đorđeva druga ploča po redu, na kojoj je otpevao `Milorda` i dobio po toj šansoni nadimak koji će ga pratiti do kraja karijere. `Srpski Milord` je na izražajan način otpevao pesmu Žorža Mustakija, koja je proslavila Edit Pjaf postavši njen zaštitni znak. Na B strani ploče su dve dobre numere Roka Granate sa određenim rock, ili makar pop-rock, prizvucima, ali su one ostale u senci `Milorda`. Sa pravom. Tom pesmom je Đorđe izgradio svoj stil. Nije bio neki poseban pevač, ali je bio šoumen, i na izražajnost, šarm, pa i `foru` je uspevao da `kupi` publiku koja ga je zavolela do obožavanja, pa i više od toga. I to kako u Jugoslaviji, tako i u najvećoj zemlji sveta SSSR-u, kao i drugim zemljama istočnog bloka. PGP RTB je osnovan 1959. i početkom 1961. kada je objavljena ova ploča, je još uvek `učio zanat`. Zato je ovde omot od predebelog, za omote nepodesnog kartona, na koji je zalepljena kolor slika, pa se dešavalo ono neminovno - omot je pucao po ivicama gore i dole, jer takav karton nije trpeo savijanje - pa danas imamo mali broj primeraka ove ploče sa perfektnim omotima, i mnogo su češći oni gde je, pa makar i delimično, pukla ivica omota. A Milord B1 Biondina B2 La Bela

format: 7` EP (33 RPM), 1. pressing artist: MARJANOVIĆ, Đorđe (Serbia, Yugoslavia) title: Milord release date: 1961 label, Cat. No.: PGP RTB, EP 50101 style: pop / chanson Ploča i omot: VG+ (4+), veoma dobar primerak. 1. pressing (od najmanje 4). Razlikuju se po matriks kodovima, ali i poleđini omota kao i tekstu na rikni. Svi pressinzi sem poslednjeg imaju dvobojnu, plavo-belu štampu na poleđini omota, a 4. pressing iz 1965. ima crno-belo-plavo-crvenu. Pošto je omot od debelog kartona, ima i sasvim dovoljno široku riknu, pa je na njoj, kao na LP pločama, odštampan i tekst sa imenom izvođača, izdavača i kataloškim brojem, uz dve zvezdice. Na 2. pressingu taj tekst je odštampan obrnuto u odnosu na ostale, od dole ka gore, a ne obrnuto. Evo i matriks koda 1. pressinga: Matrix / Runout (side A): 50101 A 1211 Matrix / Runout (side B): 50101 B 1211 Nakon prvog singla sa 2 pesme sa Opatije 1960. usledio je i prvi EP, Đorđeva druga ploča po redu, na kojoj je otpevao `Milorda` i dobio po toj šansoni nadimak koji će ga pratiti do kraja karijere. `Srpski Milord` je na izražajan način otpevao pesmu Žorža Mustakija, koja je proslavila Edit Pjaf postavši njen zaštitni znak. Na B strani ploče su dve dobre numere Roka Granate sa određenim rock, ili makar pop-rock, prizvucima, ali su one ostale u senci `Milorda`. Sa pravom. Tom pesmom je Đorđe izgradio svoj stil. Nije bio neki poseban pevač, ali je bio šoumen, i na izražajnost, šarm, pa i `foru` je uspevao da `kupi` publiku koja ga je zavolela do obožavanja, pa i više od toga. I to kako u Jugoslaviji, tako i u najvećoj zemlji sveta SSSR-u, kao i drugim zemljama istočnog bloka. PGP RTB je osnovan 1959. i početkom 1961. kada je objavljena ova ploča, je još uvek `učio zanat`. Zato je ovde omot od predebelog, za omote nepodesnog kartona, na koji je zalepljena kolor slika, pa se dešavalo ono neminovno - omot je pucao po ivicama gore i dole, jer takav karton nije trpeo savijanje - pa danas imamo mali broj primeraka ove ploče sa perfektnim omotima, i mnogo su češći oni gde je, pa makar i delimično, pukla ivica omota. A Milord B1 Biondina B2 La Bela

format: 7` EP (33 RPM), 1. pressing artist: MARJANOVIĆ, Đorđe (Serbia, Yugoslavia) title: Milord release date: 1961 label, Cat. No.: PGP RTB, EP 50101 style: pop / chanson Ploča: VG- (4-), omot: VG (4), vrlo dobar primerak. 1. pressing (od najmanje 4). Razlikuju se po matriks kodovima, ali i poleđini omota kao i tekstu na rikni. Svi pressinzi sem poslednjeg imaju dvobojnu, plavo-belu štampu na poleđini omota, a 4. pressing iz 1965. ima crno-belo-plavo-crvenu. Pošto je omot od debelog kartona, ima i sasvim dovoljno široku riknu, pa je na njoj, kao na LP pločama, odštampan i tekst sa imenom izvođača, izdavača i kataloškim brojem, uz dve zvezdice. Na 2. pressingu taj tekst je odštampan obrnuto u odnosu na ostale, od dole ka gore, a ne obrnuto. Evo i matriks koda 1. pressinga: Matrix / Runout (side A): 50101 A 1211 Matrix / Runout (side B): 50101 B 1211 Nakon prvog singla sa 2 pesme sa Opatije 1960. usledio je i prvi EP, Đorđeva druga ploča po redu, na kojoj je otpevao `Milorda` i dobio po toj šansoni nadimak koji će ga pratiti do kraja karijere. `Srpski Milord` je na izražajan način otpevao pesmu Žorža Mustakija, koja je proslavila Edit Pjaf postavši njen zaštitni znak. Na B strani ploče su dve dobre numere Roka Granate sa određenim rock, ili makar pop-rock, prizvucima, ali su one ostale u senci `Milorda`. Sa pravom. Tom pesmom je Đorđe izgradio svoj stil. Nije bio neki poseban pevač, ali je bio šoumen, i na izražajnost, šarm, pa i `foru` je uspevao da `kupi` publiku koja ga je zavolela do obožavanja, pa i više od toga. I to kako u Jugoslaviji, tako i u najvećoj zemlji sveta SSSR-u, kao i drugim zemljama istočnog bloka. PGP RTB je osnovan 1959. i početkom 1961. kada je objavljena ova ploča, je još uvek `učio zanat`. Zato je ovde omot od predebelog, za omote nepodesnog kartona, na koji je zalepljena kolor slika, pa se dešavalo ono neminovno - omot je pucao po ivicama gore i dole, jer takav karton nije trpeo savijanje - pa danas imamo mali broj primeraka ove ploče sa perfektnim omotima, i mnogo su češći oni gde je, pa makar i delimično, pukla ivica omota. A Milord B1 Biondina B2 La Bela

format: 7` EP (33 RPM), 1. pressing artist: MARJANOVIĆ, Đorđe (Serbia, Yugoslavia) title: Milord release date: 1961 label, Cat. No.: PGP RTB, EP 50101 style: pop / chanson Ploča: VG+ (4+), omot: VG (4), veoma dobar primerak. 1. pressing (od najmanje 4). Razlikuju se po matriks kodovima, ali i poleđini omota kao i tekstu na rikni. Svi pressinzi sem poslednjeg imaju dvobojnu, plavo-belu štampu na poleđini omota, a 4. pressing iz 1965. ima crno-belo-plavo-crvenu. Pošto je omot od debelog kartona, ima i sasvim dovoljno široku riknu, pa je na njoj, kao na LP pločama, odštampan i tekst sa imenom izvođača, izdavača i kataloškim brojem, uz dve zvezdice. Na 2. pressingu taj tekst je odštampan obrnuto u odnosu na ostale, od dole ka gore, a ne obrnuto. Evo i matriks koda 1. pressinga: Matrix / Runout (side A): 50101 A 1211 Matrix / Runout (side B): 50101 B 1211 Nakon prvog singla sa 2 pesme sa Opatije 1960. usledio je i prvi EP, Đorđeva druga ploča po redu, na kojoj je otpevao `Milorda` i dobio po toj šansoni nadimak koji će ga pratiti do kraja karijere. `Srpski Milord` je na izražajan način otpevao pesmu Žorža Mustakija, koja je proslavila Edit Pjaf postavši njen zaštitni znak. Na B strani ploče su dve dobre numere Roka Granate sa određenim rock, ili makar pop-rock, prizvucima, ali su one ostale u senci `Milorda`. Sa pravom. Tom pesmom je Đorđe izgradio svoj stil. Nije bio neki poseban pevač, ali je bio šoumen, i na izražajnost, šarm, pa i `foru` je uspevao da `kupi` publiku koja ga je zavolela do obožavanja, pa i više od toga. I to kako u Jugoslaviji, tako i u najvećoj zemlji sveta SSSR-u, kao i drugim zemljama istočnog bloka. PGP RTB je osnovan 1959. i početkom 1961. kada je objavljena ova ploča, je još uvek `učio zanat`. Zato je ovde omot od predebelog, za omote nepodesnog kartona, na koji je zalepljena kolor slika, pa se dešavalo ono neminovno - omot je pucao po ivicama gore i dole, jer takav karton nije trpeo savijanje - pa danas imamo mali broj primeraka ove ploče sa perfektnim omotima, i mnogo su češći oni gde je, pa makar i delimično, pukla ivica omota. A Milord B1 Biondina B2 La Bela

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Lev Izraelevič Zubok (28. decembar 1894, Radomisli [2] — 13. maj 1967, Lenjingrad) — sovjetski američki istoričar. Doktor istorijskih nauka (1940), profesor (1938) Rođen u radničkoj porodici. 1913. emigrirao je sa rođacima u SAD.[3] Pridružio se američkom revolucionarnom pokretu[1]. 1919. pridružio se Komunističkoj partiji SAD. Godine 1922. diplomirao je na Univerzitetu u Pensilvaniji. Dobrovoljno je odlučio da napusti SAD i na poziv Profinterna[1] vratio se u SSSR 1924. godine. 1925. pristupio je KPSS(b). 1924-1930 radio je kao zamenik šefa anglo-američkog odeljenja Profinterna. 1929-1941 predavao je na Moskovskom institutu za filozofiju, književnost i istoriju. 1930-1949 predavao je na Višoj partijskoj školi pri Centralnom komitetu Svesavezne komunističke partije boljševika. 1938-1949, a od 1957. bio je viši naučni saradnik Instituta za istoriju Akademije nauka SSSR. 1942-1949 predavao je na Istorijskom fakultetu Moskovskog državnog univerziteta. 1948-1961 predavao je na Institutu za međunarodne odnose (MGIMO). Godine 1949. suspendovan je sa nastave na Višoj partijskoj školi i na Moskovskom državnom univerzitetu zbog optužbi za kosmopolitizam[4][5]. Oženjen dva puta - prvi put 1919. sa Sesilijom Iljinišnom Grac, iz jevrejskog grada Ržiščeva (Kijevska gubernija), posle njene smrti 1931. sa Aleksandrom Mihajlovnom Naidu. Iz prvog braka ostao je sin jedinac - Martin Zubok (1926-2009). Unuk - Vladislav Martinovič Zubok, amerikanista po obrazovanju, objavljuje istoriju Hladnog rata, političku i intelektualnu istoriju Sovjetskog Saveza. Trenutno je profesor istorije na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! L. I . Zubok, Sjedinjena Americke Drzave od 1918 - 1941, Retko u ponudi! 1947 g. Lev Izraelevič Zubok (28. decembar 1894, Radomisli [2] — 13. maj 1967, Lenjingrad) — sovjetski američki istoričar. Doktor istorijskih nauka (1940), profesor (1938) Rođen u radničkoj porodici. 1913. emigrirao je sa rođacima u SAD.[3] Pridružio se američkom revolucionarnom pokretu[1]. 1919. pridružio se Komunističkoj partiji SAD. Godine 1922. diplomirao je na Univerzitetu u Pensilvaniji. Dobrovoljno je odlučio da napusti SAD i na poziv Profinterna[1] vratio se u SSSR 1924. godine. 1925. pristupio je KPSS(b). 1924-1930 radio je kao zamenik šefa anglo-američkog odeljenja Profinterna. 1929-1941 predavao je na Moskovskom institutu za filozofiju, književnost i istoriju. 1930-1949 predavao je na Višoj partijskoj školi pri Centralnom komitetu Svesavezne komunističke partije boljševika. 1938-1949, a od 1957. bio je viši naučni saradnik Instituta za istoriju Akademije nauka SSSR. 1942-1949 predavao je na Istorijskom fakultetu Moskovskog državnog univerziteta. 1948-1961 predavao je na Institutu za međunarodne odnose (MGIMO). Godine 1949. suspendovan je sa nastave na Višoj partijskoj školi i na Moskovskom državnom univerzitetu zbog optužbi za kosmopolitizam[4][5]. Oženjen dva puta - prvi put 1919. sa Sesilijom Iljinišnom Grac, iz jevrejskog grada Ržiščeva (Kijevska gubernija), posle njene smrti 1931. sa Aleksandrom Mihajlovnom Naidu. Iz prvog braka ostao je sin jedinac - Martin Zubok (1926-2009). Unuk - Vladislav Martinovič Zubok, amerikanista po obrazovanju, objavljuje istoriju Hladnog rata, političku i intelektualnu istoriju Sovjetskog Saveza. Trenutno je profesor istorije na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka.

СИГРИД УНДСЕТ КРИСТИНА ЛАВРАНСОВА 1-2 ПРОСВЕТА БЕОГРАД 1961 БИБЛИОТЕКА ВЕЛИКИХ РОМАНА Предговор УЛЕ ЛАНГЕСТ (Са норвешког превела ОЛГА МОСКОВЉЕВИЋ) Са НОРВЕШКОГ роман превела ЈЕЛИСАВЕТА МАРКОВИЋ ................................................................. КРИСТИНА ЛАВРАНСОВА Норвешка књижевница, високо-морална особа, била је атеист, агностик, да би 1924. године прешла у католичанство, изузетна личност Норвешке историје и традиције, жестоко се противила нацистичкој Немачкој, пред рат избегла преко СССР-а у САД и тамо провела ратне године, син јој као норвешки официр страдао за време Другог светског рата и то је Ундсет тешко поднела, нарушеног здравља умрла је 1949. године (у 67. години живота), добитница НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ ЗА КЊИЖЕВНОСТ 1928. написала је чудесни роман КИСТИНА ЛАВРАНСОВА 1-2 ЧУДЕСНИ РОМАН РОМАН, КЛАСИК НОРДИЈСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ РОМАН, КЛАСИК ЕВРОПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ РОМАН, КЛАСИК СВЕТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПРВО ИЗДАЊЕ ********** ПРЕВОД ДИРЕКТНО СА НОРВЕШКОГ ЈЕЗИКА НА СРПСКИ ЈЕЗИК КЊИГА ПРВА - ВЕНАЦ КЊИГА ДРУГА - ГОСПОДАРКА КЊИГА ТРЕЋА - КРСТ (Михајло ГРУШИЋ) ................................................................. Р е ф е р е н ц е НОРВЕШКА НОРВЕШКИ СРЕДЊИ ВЕК ПРВА ПОЛОВИНА XIV ВЕКА ВРЕМЕ ИЗМЕЂУ 1309 и 1349. ГОДИНЕ У ВРЕМЕНУ КАДА СЕ ДЕШАВА РАДЊА У `КРИСТИНИ ЛАВРАНСОВОЈ`, КРАЉЕВСКА ЛИНИЈА ЈЕ БИЛА ИЗУМРЛА СА МУШКЕ ЛИНИЈЕ !!! НОРВЕШКИ КЛАНОВИ КУЛТ СВЕТОГ УЛАФА ЧУВЕНА КАТЕДРАЛА У ТРОНДХАЈУМУ, НАЈВЕЛИЧАНСТВЕНИЈА СРЕДЊОВЕКОВНА ЦРКВЕНА ГРАЂЕВИНА НА СЕВЕРУ ПОБУНЕ У ЦЕНТРУ ИНТЕРЕСОВАЊА СИГРИД УНДСЕТ УВЕК ЈЕ - ЉУДСКО СРЦЕ И ВЕРА ................................................................... КЊИГЕ СА ПАТИНОМ ВРЕМЕНА КЊИГЕ НЕКОРИШЋЕНЕ КЊИГЕ НЕЧИТАНЕ КЊИГЕ ЧВРСТЕ СТРУКТУРЕ КОРИЦЕ ПЛАВЕ БОЈЕ ФОРМАТ 20 ЦМ СТРАНИЦА 1300 КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРЦИ, 1961. ГОДИНА ЕКСТРА ЗА ВАШУ ПОРОДИЧНУ БИБЛИОТЕКУ **********

format: 7` EP (33 RPM), 3. pressing artist: MARJANOVIĆ, Đorđe (Serbia, Yugoslavia) title: Milord release date: 1961 (re-press 1962) label, Cat. No.: PGP RTB, EP 50101 style: pop / chanson Ploča i omot: VG+ (4+), veoma dobar primerak. 3. pressing (od najmanje 4). Razlikuju se po matriks kodovima, ali i poleđini omota kao i tekstu na rikni. Svi pressinzi sem poslednjeg imaju dvobojnu, plavo-belu štampu na poleđini omota, a 4. pressing iz 1965. ima crno-belo-plavo-crvenu. Pošto je omot od debelog kartona, ima i sasvim dovoljno široku riknu, pa je na njoj, kao na LP pločama, odštampan i tekst sa imenom izvođača, izdavača i kataloškim brojem, uz dve zvezdice. Na 2. pressingu taj tekst je odštampan obrnuto u odnosu na ostale, od dole ka gore, a ne obrnuto. Evo i matriks koda 2. pressinga: Matrix / Runout (side A): 50101 A 231 Matrix / Runout (side B): 50101 B 2911 Nakon prvog singla sa 2 pesme sa Opatije 1960. usledio je i prvi EP, Đorđeva druga ploča po redu, na kojoj je otpevao `Milorda` i dobio po toj šansoni nadimak koji će ga pratiti do kraja karijere. `Srpski Milord` je na izražajan način otpevao pesmu Žorža Mustakija, koja je proslavila Edit Pjaf postavši njen zaštitni znak. Na B strani ploče su dve dobre numere Roka Granate sa određenim rock, ili makar pop-rock, prizvucima, ali su one ostale u senci `Milorda`. Sa pravom. Tom pesmom je Đorđe izgradio svoj stil. Nije bio neki poseban pevač, ali je bio šoumen, i na izražajnost, šarm, pa i `foru` je uspevao da `kupi` publiku koja ga je zavolela do obožavanja, pa i više od toga. I to kako u Jugoslaviji, tako i u najvećoj zemlji sveta SSSR-u, kao i drugim zemljama istočnog bloka. PGP RTB je osnovan 1959. i početkom 1961. kada je objavljena ova ploča, je još uvek `učio zanat`. Zato je ovde omot od predebelog, za omote nepodesnog kartona, na koji je zalepljena kolor slika, pa se dešavalo ono neminovno - omot je pucao po ivicama gore i dole, jer takav karton nije trpeo savijanje - pa danas imamo mali broj primeraka ove ploče sa perfektnim omotima, i mnogo su češći oni gde je, pa makar i delimično, pukla ivica omota. A Milord B1 Biondina B2 La Bela

ROBERT SERVICE POVIJEST SUVREMENE RUSIJE - od carizma do 21. stoljeća Prevod - Marino Buble, Ana Bunčić i Nada Uglješić Izdavač - Sandorf, Zagreb Godina - 2014 548 strana 22 cm Edicija - ISBN - 978-953-7715-23-6 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja   SADRŽAJ: ZahvaleUvod1. A Rusija? (1900. -1914. )2. Pad Romanovih (1914. -1917. )3. Sukobi i krize (1917. )4. Oktobarska revolucija (1917. -1918. )5. Novi svijet, stari svijet6. Građanski ratovi (1918. -1921. )7. Nova ekonomska politika (1921. -1928. )8. Lenjinizam i nezadovoljstvo9. Prva petoljetka (1928. -1932. )10. Tvrđave u oluji: kultura, religija, nacija11. Teror na kvadrat (1934. -1938. )12. Nositi se s velikom braćom13. Drugi svjetski rat (1939. -1945. )14. Patnja i borba (1941. -1945. )15. Maljevi mira (1945. -1953. )16. Nasilnik i njegove maske17. Destaljinizacija (1953. -1961. )18. Neispunjena očekivanja (1961. -1964. )19. Stabilizacija (1964. -1970. )20. Razvijeni socijalizam (1970. -1982. )21. Povlastice i alijenacija22. Prema reformama (1982. -1985. )23. Glasnost i perestrojka (1986. -1988. )24. Carstvo koje se urušava (1989. )25. Pozdrav i oproštaj (1990. -1991. )26. Moć i tržište (1992. -1993. )27. Uspon (1994. -1999. )28. A Rusija? (od 2000. )Pogovor "Rusija je najveća slavenska zemlja, površinom i najveća svjetska država. Povremeno je Rusija značajno utjecala na odnose u cijelom svijetu. U nekim razdobljima osjetili su je samo u bližem susjedstvu, ali uvijek je imala mogućnost pretvoriti se u supersilu. Hrvatska povijest u posljednjem desetljeću Austro-Ugarske Monarhije ne može se razumjeti ukoliko se ne razumije poraz Rusije u ratu s Japanom 1905. godine. Reakcije Frane Supila na Londonski ugovor 1915. i nastojanje Italije da dođe na istočnu obalu Jadrana, ne mogu se shvatiti bez razumijevanja uloge Ruskog Carstva u Velikom ratu. Povijest monarhističke Jugoslavije ne može biti jasna ne shvati li se da je ta zemlja među posljednjima priznala SSSR. Za vrijeme Drugog svjetskog rata, jedinice Crvene armije ulaze i na prostor Jugoslavije, a Staljinove slike postaju svakodnevica. Tijekom Hladnog rata, kada je Sovjetski Savez jedna od dvije supersile, veliki dio naše povijesti nastao je u određenju, često negativnom, prema onom što se događalo u Trećem Rimu, Moskvi, koja je tada bila prijestolnica carstva boljševika. Spor Tita i Staljina 1948. , pa Hruščovljeva Canossa 1955. , među najvažnijim su događajima ukupne hladnoratovske povijesti. Strah od Rusije proizlazi iz nepoznavanja, a nepoznavanje ili podcjenjivanje Rusa može biti kobno. "   Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. The Penguin History of Modern Russia Povest Savremene Istorija

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nećemo pogrešiti ako autora Poslednjih trenutaka predstavimo kao jednog od najboljih prozaista u sovjetskoj književnosti poslednjeg vremena. On pripada plejadi doista originalnih savremenih književnika, grupisanih oko zajedničke seoske teme (Vasilij Belov, Viktor Lihonosov i Vasilij Šukšin). Među njima Rasputin se izdvaja, pre svega, veoma suptilnom srazmerom tradicionalnog i modernog, koja se, između ostalog, ogleda u spoju književne forme, česte u vreme ruskog realizma – pripovesti – i večito aktuelne etičko-antropološke tematike. * Valentin Rasputin rođen je 1937. godine u selu Ustuda, Irkutske oblasti. Diplomirao je na Istorijsko-filološkom fakultetu Univerziteta u Irkutsku, a počeo je da objavljuje 1961 (pripovetka Zaboravio sam da pitam Lešeka). Sredinom šezdesetih godina piše pripovetke i crtice: Kraj uz samo nebo i Tvrde osnove novih gradova (1966), Čovek sa ovoga sveta i Vasilij i Vasilisa (1967). Objavljivanjem prve pripovesti Novac za Mariju (1967) već je nagovešten pisac velike snage i donekle su obeležena njegova interesovanja: Rasputin, naime, ostaće veran proučavanju čoveka u okolnostima koje mirnu svakodnevicu pretvaraju u tešku ljudsku dramu. U periodu između 1970. i 1976. napisao je tri pripovesti koje bi se mogle svrstati u remek-dela savremene sovjetske proze: Poslednji trenuci (1970), Živi i pamti (1974) i Oproštaj s Matjorom (1976). U poslednju zbirku proze Voli dok si živ (1982) uvršćene su najnovije Rasputinove pripovetke: Voli dok si živ, Šta da kažem vrani? Dosta im je i Nataša. Valentin Grigorijevič Rasputin (15. mart 1937, selo Ust-Uda [4] [5], Istočnosibirska oblast — 14. mart 2015, Moskva) — ruski sovjetski pisac i publicista, javna ličnost. Jedan od najznačajnijih predstavnika „seoske proze“. Heroj socijalističkog rada (1987). Laureat dve Državne nagrade SSSR (1977, 1987), Državne nagrade Rusije (2012)[6] i Nagrade Vlade Ruske Federacije (2010). Član Saveza pisaca SSSR-a od 1977. [izvor nije naveden 105 dana]. Godine 1991. postao je jedan od inspiratora stvaranja Petrovske akademije nauka i umetnosti[7]. 1994. godine inicirao je stvaranje Sveruskog festivala „Dani ruske duhovnosti i kulture „Sjaj Rusije“ (Irkutsk) [8]. Prema pisanju medija, predstavljen je 2010. za Nobelovu nagradu za književnost Rođen 15. marta 1937. u selu Ust-Uda, Istočnosibirska (danas Irkutska) oblast, u seljačkoj porodici. Majka - Nina Ivanovna Rasputina, otac - Grigorij Nikitič Rasputin. Od svoje dve godine živeo je u selu Atalanka, Ust-Udinski okrug. Nakon što je završio mesnu osnovnu školu, bio je primoran da ode sam na pedesetak kilometara od kuće u kojoj se nalazila srednja škola, o tom periodu kasnije će nastati čuvena priča „Lekcije francuskog” (1973). Nakon škole, upisao je Istorijsko-filološki fakultet Irkutskog državnog univerziteta. Tokom studentskih godina postao je slobodni dopisnik omladinskih novina. Jedan od njegovih eseja privukao je pažnju urednika. Kasnije je ovaj esej, pod naslovom „Zaboravio sam da pitam Ljošku“, objavljen u antologiji Angara 1961. godine. Godine 1979. pridružio se uređivačkom odboru serije knjiga „Književni spomenici Sibira“ Istočnosibirske izdavačke kuće. Osamdesetih godina prošlog veka bio je član redakcije Roman-gazete. Živeo i radio u Irkutsku, Krasnojarsku i Moskvi. 9. jula 2006. godine, od posledica avionske nesreće koja se dogodila na aerodromu u Irkutsku, umrla je ćerka pisca [10], 35-godišnja Marija Rasputina, orguljaš [11]. 1. maja 2012. godine u 72. godini života umrla je supruga pisca Svetlana Ivanovna Rasputina [12]. Postoji sin - Sergej Rasputin. 12. marta 2015. hospitalizovan, bio u komi[13][14]. 14. marta 2015. [15] [16] [17], 4 sata pre svog 78. rođendana, Valentin Grigorijevič Rasputin je umro u snu, a po irkutskom vremenu već je bilo 15. marta, pa sunarodnici veruju da je umro upravo u svom rođendan [izvor nije naveden 441 dan]. Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin izrazio je saučešće porodici i prijateljima pisca u vezi sa njegovom smrću[18][19]. 16. marta 2015. godine u Irkutskoj oblasti je proglašena žalost. 19. marta 2015. pisac je sahranjen u Znamenskom manastiru u Irkutsku...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nećemo pogrešiti ako autora Poslednjih trenutaka predstavimo kao jednog od najboljih prozaista u sovjetskoj književnosti poslednjeg vremena. On pripada plejadi doista originalnih savremenih književnika, grupisanih oko zajedničke seoske teme (Vasilij Belov, Viktor Lihonosov i Vasilij Šukšin). Među njima Rasputin se izdvaja, pre svega, veoma suptilnom srazmerom tradicionalnog i modernog, koja se, između ostalog, ogleda u spoju književne forme, česte u vreme ruskog realizma – pripovesti – i večito aktuelne etičko-antropološke tematike. * Valentin Rasputin rođen je 1937. godine u selu Ustuda, Irkutske oblasti. Diplomirao je na Istorijsko-filološkom fakultetu Univerziteta u Irkutsku, a počeo je da objavljuje 1961 (pripovetka Zaboravio sam da pitam Lešeka). Sredinom šezdesetih godina piše pripovetke i crtice: Kraj uz samo nebo i Tvrde osnove novih gradova (1966), Čovek sa ovoga sveta i Vasilij i Vasilisa (1967). Objavljivanjem prve pripovesti Novac za Mariju (1967) već je nagovešten pisac velike snage i donekle su obeležena njegova interesovanja: Rasputin, naime, ostaće veran proučavanju čoveka u okolnostima koje mirnu svakodnevicu pretvaraju u tešku ljudsku dramu. U periodu između 1970. i 1976. napisao je tri pripovesti koje bi se mogle svrstati u remek-dela savremene sovjetske proze: Poslednji trenuci (1970), Živi i pamti (1974) i Oproštaj s Matjorom (1976). U poslednju zbirku proze Voli dok si živ (1982) uvršćene su najnovije Rasputinove pripovetke: Voli dok si živ, Šta da kažem vrani? Dosta im je i Nataša. Valentin Grigorijevič Rasputin (15. mart 1937, selo Ust-Uda [4] [5], Istočnosibirska oblast — 14. mart 2015, Moskva) — ruski sovjetski pisac i publicista, javna ličnost. Jedan od najznačajnijih predstavnika „seoske proze“. Heroj socijalističkog rada (1987). Laureat dve Državne nagrade SSSR (1977, 1987), Državne nagrade Rusije (2012)[6] i Nagrade Vlade Ruske Federacije (2010). Član Saveza pisaca SSSR-a od 1977. [izvor nije naveden 105 dana]. Godine 1991. postao je jedan od inspiratora stvaranja Petrovske akademije nauka i umetnosti[7]. 1994. godine inicirao je stvaranje Sveruskog festivala „Dani ruske duhovnosti i kulture „Sjaj Rusije“ (Irkutsk) [8]. Prema pisanju medija, predstavljen je 2010. za Nobelovu nagradu za književnost Rođen 15. marta 1937. u selu Ust-Uda, Istočnosibirska (danas Irkutska) oblast, u seljačkoj porodici. Majka - Nina Ivanovna Rasputina, otac - Grigorij Nikitič Rasputin. Od svoje dve godine živeo je u selu Atalanka, Ust-Udinski okrug. Nakon što je završio mesnu osnovnu školu, bio je primoran da ode sam na pedesetak kilometara od kuće u kojoj se nalazila srednja škola, o tom periodu kasnije će nastati čuvena priča „Lekcije francuskog” (1973). Nakon škole, upisao je Istorijsko-filološki fakultet Irkutskog državnog univerziteta. Tokom studentskih godina postao je slobodni dopisnik omladinskih novina. Jedan od njegovih eseja privukao je pažnju urednika. Kasnije je ovaj esej, pod naslovom „Zaboravio sam da pitam Ljošku“, objavljen u antologiji Angara 1961. godine. Godine 1979. pridružio se uređivačkom odboru serije knjiga „Književni spomenici Sibira“ Istočnosibirske izdavačke kuće. Osamdesetih godina prošlog veka bio je član redakcije Roman-gazete. Živeo i radio u Irkutsku, Krasnojarsku i Moskvi. 9. jula 2006. godine, od posledica avionske nesreće koja se dogodila na aerodromu u Irkutsku, umrla je ćerka pisca [10], 35-godišnja Marija Rasputina, orguljaš [11]. 1. maja 2012. godine u 72. godini života umrla je supruga pisca Svetlana Ivanovna Rasputina [12]. Postoji sin - Sergej Rasputin. 12. marta 2015. hospitalizovan, bio u komi[13][14]. 14. marta 2015. [15] [16] [17], 4 sata pre svog 78. rođendana, Valentin Grigorijevič Rasputin je umro u snu, a po irkutskom vremenu već je bilo 15. marta, pa sunarodnici veruju da je umro upravo u svom rođendan [izvor nije naveden 441 dan]. Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin izrazio je saučešće porodici i prijateljima pisca u vezi sa njegovom smrću[18][19]. 16. marta 2015. godine u Irkutskoj oblasti je proglašena žalost. 19. marta 2015. pisac je sahranjen u Znamenskom manastiru u Irkutsku...