Opis Slika Siniše Labusa – Avan je primer hiperrealnog slikarstva jednog od naših najboljih slikara precizne figuracije. Od malena se bavi crtanjem i slikanjem. Prva teoretska iskustva stiče u hodajućoj školi magistra vajarstva Vuka Bojovića. Kasnije uči kod Dragana Maleševića Tapija, a istovremeno obilazi i ateljee drugih savremenih realnih slikara. Slika tehnikom ulja na platnu, koristeći tradicionalne materijale i metode slikanja. Dimenzije slike su 42 x 40 bez rama i 58 x 56 sa ramom. Uz kupljenju sliku Siniše Labusa – Avan ide originalni sertifikat. To je potvrda o originalnosti i autentičnosti slikarskog dela. Cena slike Siniše Labusa – Avan je sa ramom. Glavni ram je lux zlatni sa perlama , a paspartu je tanak prljavo beli sa zlatnim slipom koji prati boje na slici i daje slici posebnu notu. Spektar interesovanja mu je vrlo širok, pa se predano bavi kako portretima i mrtvim prirodama, tako i pejzažima i istorijsko – mitološkim kompozicijama. U svojim delima posebnu pažnju posvećuje istraživanju nacionalnih vrednosti, želeći da na taj način dospe do internacionalnog i opšteljudskog. Na njegovim slikama mrtve prirode dominiraju voće, koje radi u dahu sa takvom preciznočću da gledalac pomisli da je fotografija. Uz voće slika staklene i porcelanske čaše, bokale, činije i avane. Neretko uz mrtvu prirodu slika i muzičke instrumente koje se dopadljivo i romantično uklapa sa njegovim slikama mrtve prirode. Pejsaže slika sa preciznim oslikavanjem cvetnih i mirisnih polja sa stablima drveća koja su često na njegovim pejsažima. Uglavnom slika šumske proplanke, planinske puteve sa okolnim rastinjem kao i ostalo livadsko cveće. Na njegovim pejsažima su često i motivi starih majstora kao i motivi naših Nacionalnih parkova. Slika Siniše Labusa – Avan je tipičan primer njegove škole slikanja i sa svojim jedinstvenim slikanjem je osvojio ne samo naše prostore nego i Evropu Ameriku. Ugleda se na najistaknutije predstavnike baroka, visoke renesanse i realizma u ruskom slikarstvu 19. veka. Za najveće uzore smatra španskog umetnika Dijega Velaskeza i ruskog slikara Ilju Rjepina. Do sada je samostalno izlagao u Beogradu, Novom Sadu, Apatinu, Zlatiboru i drugim gradovima Srbije, a kolektivno je nastupao u Čikagu, Vašingtonu, Njujorku, La Hoji i Karmelu. Dela mu se nalaze u mnogim privatnim kolekcijama širom zemlje i sveta. U galeriji Španac ima najveću ponudu slika.

Dimenzije: 25x70cm (bez rama); 31x76cm (sa ramom) Tehnika: Ulje na platnu Slikarka: Valentina Čavić Ukoliko želite dodatnih fotografija, slobodno mi pišite.

Veliki avan, neobične srebrne boje koja je postojana i daje posebnu čar ovom starinskom predmetu. Težina 4 kg. Visina 15,5 cm, šitina otvora 15 cm. Dužina tučka je 24 cm. Poseban ukras je grb.

Nemački avan iz Prvog svetskog rata Pro Gloria 1914 Nemački avan od gvožđa + tučak sa natpisom : Pro Gloria ( Za slavu ) 1914 – 1915 . Visina 13 cm. Prečnik otvora 14 cm. Prečnik dna 9,5 cm. Težina 2500 grama. Izrađen je od gvođa. Restauriran. Očišćen od rđe I bronziran.( obojen u boju bronze ) . Avani su deljeni od strane nemačke okupacione armije civilnom stanovništvu u zamenu za predmete od mesinga I drugih metala koji su imali primenu u vojnoj industriji . Natpis Pro gloria je deo standardnog motoa Pruske armije.

Kolekciju manjih avana prodajem u celo.Cenu sam stavio okvirno.Sledi dogovor

Opis Slika Siniše Labusa – Jabuke je primer hiperrealnog slikarstva jednog od naših najboljih slikara precizne figuracije. Od malena se bavi crtanjem i slikanjem. Prva teoretska iskustva stiče u hodajućoj školi magistra vajarstva Vuka Bojovića. Kasnije uči kod Dragana Maleševića Tapija, a istovremeno obilazi i ateljee drugih savremenih realnih slikara. Slika tehnikom ulja na platnu, koristeći tradicionalne materijale i metode slikanja. Dimenzije slike su 33 x 47 bez rama i 49 x 63 sa ramom. Uz kupljenju sliku Siniše Labusa – Jabuke ide originalni sertifikat. To je potvrda o originalnosti i autentičnosti slikarskog dela. Cena slike Siniše Labusa – Jabuke je sa ramom. Glavni ram lux zlatni, a paspartu je tanak drveni braon sa zlatnim slipom koji prati boje na slici i daje slici posebnu notu. Spektar interesovanja mu je vrlo širok, pa se predano bavi kako portretima i mrtvim prirodama, tako i pejzažima i istorijsko – mitološkim kompozicijama. U svojim delima posebnu pažnju posvećuje istraživanju nacionalnih vrednosti, želeći da na taj način dospe do internacionalnog i opšteljudskog. Na njegovim slikama mrtve prirode dominiraju voće, koje radi u dahu sa takvom preciznočću da gledalac pomisli da je fotografija. Uz voće slika staklene i porcelanske čaše, bokale, činije i avane. Neretko uz mrtvu prirodu slika i muzičke instrumente koje se dopadljivo i romantično uklapa sa njegovim slikama mrtve prirode. Pejsaže slika sa preciznim oslikavanjem cvetnih i mirisnih polja sa stablima drveća koja su često na njegovim pejsažima. Uglavnom slika šumske proplanke, planinske puteve sa okolnim rastinjem kao i ostalo livadsko cveće. Na njegovim pejsažima su često i motivi starih majstora kao i motivi naših Nacionalnih parkova. Slika Siniše Labusa – Jabuke je tipičan primer njegove škole slikanja i sa svojim jedinstvenim slikanjem je osvojio ne samo naše prostore nego i Evropu Ameriku. Ugleda se na najistaknutije predstavnike baroka, visoke renesanse i realizma u ruskom slikarstvu 19. veka. Do sada je samostalno izlagao u Beogradu, Novom Sadu, Apatinu, Zlatiboru i drugim gradovima Srbije, a kolektivno je nastupao u Čikagu, Vašingtonu, Njujorku, La Hoji i Karmelu. Dela mu se nalaze u mnogim privatnim kolekcijama širom zemlje i sveta. U galeriji Španac ima najveću ponudu slika.

Opis Slika Siniše Labusa – Čajnik je primer hiperrealnog slikarstva jednog od naših najboljih slikara precizne figuracije. Od malena se bavi crtanjem i slikanjem. Prva teoretska iskustva stiče u hodajućoj školi magistra vajarstva Vuka Bojovića. Kasnije uči kod Dragana Maleševića Tapija, a istovremeno obilazi i ateljee drugih savremenih realnih slikara. Slika tehnikom ulja na platnu, koristeći tradicionalne materijale i metode slikanja. Dimenzije slike su 40 x 30 bez rama i 58 x 48 sa ramom. Uz kupljenju sliku Siniše Labusa – Čajnik ide originalni sertifikat. To je potvrda o originalnosti i autentičnosti slikarskog dela. Cena slike Siniše Labusa – Čajnik je sa ramom. Glavni ram lux zlatni sa perlama , a paspartu je tanak prljavo beli sa zlatnim slipom koji prati boje na slici i daje slici posebnu notu. Spektar interesovanja mu je vrlo širok, pa se predano bavi kako portretima i mrtvim prirodama, tako i pejzažima i istorijsko – mitološkim kompozicijama. U svojim delima posebnu pažnju posvećuje istraživanju nacionalnih vrednosti, želeći da na taj način dospe do internacionalnog i opšteljudskog. Na njegovim slikama mrtve prirode dominiraju voće, koje radi u dahu sa takvom preciznočću da gledalac pomisli da je fotografija. Uz voće slika staklene i porcelanske čaše, bokale, činije i avane. Neretko uz mrtvu prirodu slika i muzičke instrumente koje se dopadljivo i romantično uklapa sa njegovim slikama mrtve prirode. Pejsaže slika sa preciznim oslikavanjem cvetnih i mirisnih polja sa stablima drveća koja su često na njegovim pejsažima. Uglavnom slika šumske proplanke, planinske puteve sa okolnim rastinjem kao i ostalo livadsko cveće. Na njegovim pejsažima su često i motivi starih majstora kao i motivi naših Nacionalnih parkova. Slika Siniše Labusa – Čajnik je tipičan primer njegove škole slikanja i sa svojim jedinstvenim slikanjem je osvojio ne samo naše prostore nego i Evropu Ameriku. Ugleda se na najistaknutije predstavnike baroka, visoke renesanse i realizma u ruskom slikarstvu 19. veka. Za najveće uzore smatra španskog umetnika Dijega Velaskeza i ruskog slikara Ilju Rjepina. Do sada je samostalno izlagao u Beogradu, Novom Sadu, Apatinu, Zlatiboru i drugim gradovima Srbije, a kolektivno je nastupao u Čikagu, Vašingtonu, Njujorku, La Hoji i Karmelu. Dela mu se nalaze u mnogim privatnim kolekcijama širom zemlje i sveta. U galeriji Španac ima najveću ponudu slika.

Opis Slika Siniše Labusa – Tara je primer hiperrealnog slikarstva jednog od naših najboljih slikara precizne figuracije. Od malena se bavi crtanjem i slikanjem. Prva teoretska iskustva stiče u hodajućoj školi magistra vajarstva Vuka Bojovića. Kasnije uči kod Dragana Maleševića Tapija, a istovremeno obilazi i ateljee drugih savremenih realnih slikara. Slika tehnikom ulja na platnu, koristeći tradicionalne materijale i metode slikanja. Dimenzije slike su 32 x 65 bez rama i 48 x 81 sa ramom. Uz kupljenju sliku Siniše Labusa – Tara ide originalni sertifikat. To je potvrda o originalnosti i autentičnosti slikarskog dela. Cena slike Siniše Labusa – Tara je sa ramom. Glavni ram je lux zeleni i staro zlato široki sa zlatnom bordurom, a paspartu je drveni bež sa zlatnim slipomkoji prati boje na slici i daje slici posebnu notu. Spektar interesovanja mu je vrlo širok, pa se predano bavi kako portretima i mrtvim prirodama, tako i pejzažima i istorijsko – mitološkim kompozicijama. U svojim delima posebnu pažnju posvećuje istraživanju nacionalnih vrednosti, želeći da na taj način dospe do internacionalnog i opšteljudskog. Na njegovim slikama mrtve prirode dominiraju voće, koje radi u dahu sa takvom preciznočću da gledalac pomisli da je fotografija. Uz voće slika staklene i porcelanske čaše, bokale, činije i avane. Neretko uz mrtvu prirodu slika i muzičke instrumente koje se dopadljivo i romantično uklapa sa njegovim slikama mrtve prirode. Pejsaže slika sa preciznim oslikavanjem cvetnih i mirisnih polja sa stablima drveća koja su često na njegovim pejsažima. Uglavnom slika šumske proplanke, planinske puteve sa okolnim rastinjem kao i ostalo livadsko cveće. Na njegovim pejsažima su često i motivi starih majstora kao i motivi naših Nacionalnih parkova. Slika Siniše Labusa – Tara je tipičan primer njegove škole slikanja i sa svojim jedinstvenim slikanjem je osvojio ne samo naše prostore nego i Evropu Ameriku. Ugleda se na najistaknutije predstavnike baroka, visoke renesanse i realizma u ruskom slikarstvu 19. veka. Za najveće uzore smatra španskog umetnika Dijega Velaskeza i ruskog slikara Ilju Rjepina. Do sada je samostalno izlagao u Beogradu, Novom Sadu, Apatinu, Zlatiboru i drugim gradovima Srbije, a kolektivno je nastupao u Čikagu, Vašingtonu, Njujorku, La Hoji i Karmelu. Dela mu se nalaze u mnogim privatnim kolekcijama širom zemlje i sveta. U galeriji Španac ima najveću ponudu slika.

Opis Slika Siniše Labusa – Šuma je primer hiperrealnog slikarstva jednog od naših najboljih slikara precizne figuracije. Od malena se bavi crtanjem i slikanjem. Prva teoretska iskustva stiče u hodajućoj školi magistra vajarstva Vuka Bojovića. Kasnije uči kod Dragana Maleševića Tapija, a istovremeno obilazi i ateljee drugih savremenih realnih slikara. Slika tehnikom ulja na platnu, koristeći tradicionalne materijale i metode slikanja. Dimenzije slike su 65 x 100 bez rama i 89 x 124 sa ramom. Uz kupljenju sliku Siniše Labusa – Šuma ide originalni sertifikat. To je potvrda o originalnosti i autentičnosti slikarskog dela. Cena slike Siniše Labusa – Šuma je sa ramom. Glavni ram je lux staro zlato široki, a paspartu je drveni bele sa zlatnim slipom koji prati boje na slici i daje slici posebnu notu. Spektar interesovanja mu je vrlo širok, pa se predano bavi kako portretima i mrtvim prirodama, tako i pejzažima i istorijsko – mitološkim kompozicijama. U svojim delima posebnu pažnju posvećuje istraživanju nacionalnih vrednosti, želeći da na taj način dospe do internacionalnog i opšteljudskog. Na njegovim slikama mrtve prirode dominiraju voće, koje radi u dahu sa takvom preciznočću da gledalac pomisli da je fotografija. Uz voće slika staklene i porcelanske čaše, bokale, činije i avane. Neretko uz mrtvu prirodu slika i muzičke instrumente koje se dopadljivo i romantično uklapa sa njegovim slikama mrtve prirode. Pejsaže slika sa preciznim oslikavanjem cvetnih i mirisnih polja sa stablima drveća koja su često na njegovim pejsažima. Uglavnom slika šumske proplanke, planinske puteve sa okolnim rastinjem kao i ostalo livadsko cveće. Na njegovim pejsažima su često i motivi starih majstora kao i motivi naših Nacionalnih parkova. Slika Siniše Labusa – Šuma je tipičan primer njegove škole slikanja i sa svojim jedinstvenim slikanjem je osvojio ne samo naše prostore nego i Evropu Ameriku. Ugleda se na najistaknutije predstavnike baroka, visoke renesanse i realizma u ruskom slikarstvu 19. veka. Za najveće uzore smatra španskog umetnika Dijega Velaskeza i ruskog slikara Ilju Rjepina. Do sada je samostalno izlagao u Beogradu, Novom Sadu, Apatinu, Zlatiboru i drugim gradovima Srbije, a kolektivno je nastupao u Čikagu, Vašingtonu, Njujorku, La Hoji i Karmelu. Dela mu se nalaze u mnogim privatnim kolekcijama širom zemlje i sveta. U galeriji Španac ima najveću ponudu slika.

Opis Slika Siniše Labusa – Mrtva priroda je primer hiperrealnog slikarstva jednog od naših najboljih slikara precizne figuracije. Od malena se bavi crtanjem i slikanjem. Prva teoretska iskustva stiče u hodajućoj školi magistra vajarstva Vuka Bojovića. Kasnije uči kod Dragana Maleševića Tapija, a istovremeno obilazi i ateljee drugih savremenih realnih slikara. Slika tehnikom ulja na platnu, koristeći tradicionalne materijale i metode slikanja. Dimenzije slike su 47 x 65 bez rama i 69 x 87 sa ramom. Uz kupljenju sliku Siniše Labusa – Mrtva priroda ide originalni sertifikat. To je potvrda o originalnosti i autentičnosti slikarskog dela. Cena slike Siniše Labusa – Mrtva priroda je sa ramom. Glavni ram je lux staro zlato sa bordurom, a paspartu je tanak prljavo beli sa zlatnim slipom koji prati boje na slici i daje slici posebnu notu. Spektar interesovanja mu je vrlo širok, pa se predano bavi kako portretima i mrtvim prirodama, tako i pejzažima i istorijsko – mitološkim kompozicijama. U svojim delima posebnu pažnju posvećuje istraživanju nacionalnih vrednosti, želeći da na taj način dospe do internacionalnog i opšteljudskog. Na njegovim slikama mrtve prirode dominiraju voće, koje radi u dahu sa takvom preciznočću da gledalac pomisli da je fotografija. Uz voće slika staklene i porcelanske čaše, bokale, činije i avane. Neretko uz mrtvu prirodu slika i muzičke instrumente koje se dopadljivo i romantično uklapa sa njegovim slikama mrtve prirode. Pejsaže slika sa preciznim oslikavanjem cvetnih i mirisnih polja sa stablima drveća koja su često na njegovim pejsažima. Uglavnom slika šumske proplanke, planinske puteve sa okolnim rastinjem kao i ostalo livadsko cveće. Na njegovim pejsažima su često i motivi starih majstora kao i motivi naših Nacionalnih parkova. Slika Siniše Labusa – Mrtva priroda je tipičan primer njegove škole slikanja i sa svojim jedinstvenim slikanjem je osvojio ne samo naše prostore nego i Evropu Ameriku. Ugleda se na najistaknutije predstavnike baroka, visoke renesanse i realizma u ruskom slikarstvu 19. veka. Za najveće uzore smatra španskog umetnika Dijega Velaskeza i ruskog slikara Ilju Rjepina. Do sada je samostalno izlagao u Beogradu, Novom Sadu, Apatinu, Zlatiboru i drugim gradovima Srbije, a kolektivno je nastupao u Čikagu, Vašingtonu, Njujorku, La Hoji i Karmelu. Dela mu se nalaze u mnogim privatnim kolekcijama širom zemlje i sveta. U galeriji Španac ima najveću ponudu slika.

Opis Slika Siniše Labusa – Vrelo je primer hiperrealnog slikarstva jednog od naših najboljih slikara precizne figuracije. Od malena se bavi crtanjem i slikanjem. Prva teoretska iskustva stiče u hodajućoj školi magistra vajarstva Vuka Bojovića. Kasnije uči kod Dragana Maleševića Tapija, a istovremeno obilazi i ateljee drugih savremenih realnih slikara. Slika tehnikom ulja na platnu, koristeći tradicionalne materijale i metode slikanja. Dimenzije slike su 60 x 90 bez rama i 84 x 144 sa ramom. Uz kupljenju sliku Siniše Labusa – Vrelo ide originalni sertifikat. To je potvrda o originalnosti i autentičnosti slikarskog dela. Cena slike Siniše Labusa – Vrelo je sa ramom. Glavni ram je lux staro zlato široki, a paspartu je drveni bele sa zlatnim slipom koji prati boje na slici i daje slici posebnu notu. Spektar interesovanja mu je vrlo širok, pa se predano bavi kako portretima i mrtvim prirodama, tako i pejzažima i istorijsko – mitološkim kompozicijama. U svojim delima posebnu pažnju posvećuje istraživanju nacionalnih vrednosti, želeći da na taj način dospe do internacionalnog i opšteljudskog. Na njegovim slikama mrtve prirode dominiraju voće, koje radi u dahu sa takvom preciznočću da gledalac pomisli da je fotografija. Uz voće slika staklene i porcelanske čaše, bokale, činije i avane. Neretko uz mrtvu prirodu slika i muzičke instrumente koje se dopadljivo i romantično uklapa sa njegovim slikama mrtve prirode. Pejsaže slika sa preciznim oslikavanjem cvetnih i mirisnih polja sa stablima drveća koja su često na njegovim pejsažima. Uglavnom slika šumske proplanke, planinske puteve sa okolnim rastinjem kao i ostalo livadsko cveće. Na njegovim pejsažima su često i motivi starih majstora kao i motivi naših Nacionalnih parkova. Slika Siniše Labusa – Vrelo je tipičan primer njegove škole slikanja i sa svojim jedinstvenim slikanjem je osvojio ne samo naše prostore nego i Evropu Ameriku. Ugleda se na najistaknutije predstavnike baroka, visoke renesanse i realizma u ruskom slikarstvu 19. veka. Za najveće uzore smatra španskog umetnika Dijega Velaskeza i ruskog slikara Ilju Rjepina. Do sada je samostalno izlagao u Beogradu, Novom Sadu, Apatinu, Zlatiboru i drugim gradovima Srbije, a kolektivno je nastupao u Čikagu, Vašingtonu, Njujorku, La Hoji i Karmelu. Dela mu se nalaze u mnogim privatnim kolekcijama širom zemlje i sveta. U galeriji Španac ima najveću ponudu slika.

Opis Slika Siniše Labusa – Jagode je primer hiperrealnog slikarstva jednog od naših najboljih slikara precizne figuracije. Od malena se bavi crtanjem i slikanjem. Prva teoretska iskustva stiče u hodajućoj školi magistra vajarstva Vuka Bojovića. Kasnije uči kod Dragana Maleševića Tapija, a istovremeno obilazi i ateljee drugih savremenih realnih slikara. Slika tehnikom ulja na platnu, koristeći tradicionalne materijale i metode slikanja. Dimenzije slike su 34 x 40 bez rama i 46 x 52 sa ramom. Uz kupljenju sliku Siniše Labusa – Jagode ide originalni sertifikat. To je potvrda o originalnosti i autentičnosti slikarskog dela.Cena slike Siniše Labusa – Jagode je sa ramom. Glavni ram lux zlatni sa perlama , a paspartu je tanak prljavo beli sa zlatnim slipom koji prati boje na slici i daje slici posebnu notu. Spektar interesovanja mu je vrlo širok, pa se predano bavi kako portretima i mrtvim prirodama, tako i pejzažima i istorijsko – mitološkim kompozicijama.U svojim delima posebnu pažnju posvećuje istraživanju nacionalnih vrednosti, želeći da na taj način dospe do internacionalnog i opšteljudskog. Na njegovim slikama mrtve prirode dominiraju voće, koje radi u dahu sa takvom preciznočću da gledalac pomisli da je fotografija. Uz voće slika staklene i porcelanske čaše, bokale, činije i avane. Neretko uz mrtvu prirodu slika i muzičke instrumente koje se dopadljivo i romantično uklapa sa njegovim slikama mrtve prirode. Pejsaže slika sa preciznim oslikavanjem cvetnih i mirisnih polja sa stablima drveća koja su često na njegovim pejsažima. Uglavnom slika šumske proplanke, planinske puteve sa okolnim rastinjem kao i ostalo livadsko cveće. Na njegovim pejsažima su često i motivi starih majstora kao i motivi naših Nacionalnih parkova. Slika Siniše Labusa – Jagode je tipičan primer njegove škole slikanja i sa svojim jedinstvenim slikanjem je osvojio ne samo naše prostore nego i Evropu Ameriku. Ugleda se na najistaknutije predstavnike baroka, visoke renesanse i realizma u ruskom slikarstvu 19. veka. Za najveće uzore smatra španskog umetnika Dijega Velaskeza i ruskog slikara Ilju Rjepina. Do sada je samostalno izlagao u Beogradu, Novom Sadu, Apatinu, Zlatiboru i drugim gradovima Srbije, a kolektivno je nastupao u Čikagu, Vašingtonu, Njujorku, La Hoji i Karmelu. Dela mu se nalaze u mnogim privatnim kolekcijama širom zemlje i sveta. U galeriji Španac ima najveću ponudu slika.

Opis Slika Siniše Labusa – Konj u trku je primer hiperrealnog slikarstva jednog od naših najboljih slikara precizne figuracije. Slikanje konja i ostalih životinja mogu se često videti na njegovim slikama. Dimenzije slike su 60 x 63 bez rama i 80 x 83 sa ramom. Glavni ram je lux zlatno-braon, a paspartu je tanak prljavo beli sa zlatnim slipom koji prati boje na slici i daje slici posebnu notu. Cena slike Siniše Labusa – Konj u trku je sa ramom. Uz kupljenju sliku Siniše Labusa – Konj u trku ide originalni sertifikat. To je potvrda o originalnosti i autentičnosti slikarskog dela. Od malena se bavi crtanjem i slikanjem. Prva teoretska iskustva stiče u hodajućoj školi magistra vajarstva Vuka Bojovića. Kasnije uči kod Dragana Maleševića Tapija, a istovremeno obilazi i ateljee drugih savremenih realnih slikara. Slika tehnikom ulja na platnu, koristeći tradicionalne materijale i metode slikanja. Spektar interesovanja mu je vrlo širok, pa se predano bavi kako portretima i mrtvim prirodama, tako i pejzažima i istorijsko – mitološkim kompozicijama. U svojim delima posebnu pažnju posvećuje istraživanju nacionalnih vrednosti, želeći da na taj način dospe do internacionalnog i opšteljudskog. Na njegovim slikama mrtve prirode dominiraju voće, koje radi u dahu sa takvom preciznočću da gledalac pomisli da je fotografija. Uz voće slika staklene i porcelanske čaše, bokale, činije i avane. Neretko uz mrtvu prirodu slika i muzičke instrumente koje se dopadljivo i romantično uklapa sa njegovim slikama mrtve prirode. Pejsaže slika sa preciznim oslikavanjem cvetnih i mirisnih polja sa stablima drveća koja su često na njegovim pejsažima. Uglavnom slika šumske proplanke, planinske puteve sa okolnim rastinjem kao i ostalo livadsko cveće. Na njegovim pejsažima su često i motivi starih majstora kao i motivi naših Nacionalnih parkova. Slika Siniše Labusa – Konj u trku je tipičan primer njegove škole slikanja i sa svojim jedinstvenim slikanjem je osvojio ne samo naše prostore nego i Evropu Ameriku. Ugleda se na najistaknutije predstavnike baroka, visoke renesanse i realizma u ruskom slikarstvu 19. veka. Za najveće uzore smatra španskog umetnika Dijega Velaskeza i ruskog slikara Ilju Rjepina. Do sada je samostalno izlagao u Beogradu, Novom Sadu, Apatinu, Zlatiboru i drugim gradovima Srbije, a kolektivno je nastupao u Čikagu, Vašingtonu, Njujorku, La Hoji i Karmelu. Dela mu se nalaze u mnogim privatnim kolekcijama širom zemlje i sveta. U galeriji Španac ima najveću ponudu slika.

Retko izdanje Srpskog kuvara Katarine Popović Midžine iz 1920-ih, s originalnim tvrdim koricama. Spolja kao na fotografijama, unutra odlično očuvano. Autor - osoba Popović-Midžina, Katarina Naslov Srpski kuvar : srpskim domaćicama napisala Katarina Popović Midžina Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina [19??] Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : `Natošević`, [19??] ([b. m. : b. i.]) Fizički opis 375 str. ; 21 cm (Karton) Predmetne odrednice Kuvarski recepti Veliki srpski kuvar je prvi kuvar objavljen na srpskom narodnom jeziku, ćirilicom. Sastavila ga je Katarina Popović Midžina, a objavljen je u Novom Sadu 1878. godine. Katarina Popović Midžina bila je žena uglednog novosadskog pravnika Dimitrija Popovića Midže. Obrazovana i napredna, ostala je zapamćena kao autorka prvog kuvara napisanog na srpskom narodnom jeziku, ćirilicom. O kuvaru Veliki srpski kuvar objavljen je 1878. godine u Novom Sadu. Midžina ga je sastavila na molbu knjižara, a kada se pojavio u prodaji, krajem 19. veka, postao je pravi hit. Za autorkinog života objavljeno je desetak izdanja, pod delimično izmenjenim naslovima: Veliki srpski kuvar : sa slikama : za upotrebu srpskih domaćica (1878) Veliki srpski kuvar : sa mlogo lepih i vrlo veštački izrađenih slika : za upotrebu srpskih domaćica (1891) Veliki srpski kuvar : sa mnogo lepih i vrlo veštački izrađenih slika : srpskim domaćicama : sa dopunama najnovijeg praktičnog kuvanja (1911) Srpski kuvar : srpskim domaćicama napisala Katarina Popović Midžina (19??) Srpski kuvar (19??) Veliki srpski kuvar : srpskim domaćicama napisala Katarina Popović-Midžina (1923) Veliki srpski kuvar (1930) Pri sastavljanju kuvara Katarina se služila beleškama svoje majke, Natalije Naničke Petrović, koja je „bila na glasu sa svoje veštine kuvanja“. Takođe je koristila i iskustva svojih prijateljica, a prenela je poneki recept i iz najboljih stranih kuvara i evropskih ženskih žurnala. Sve recepte koje je objavila u Velikom srpskom kuvaru i sama je probala, te je njena preporuka da je kuvar „pouzdani rukovođa svakoj domaćici“, primana s velikim poverenjem. Jezik u knjizi je, prema današnjim shvatanjima, blago arhaičan, ali ipak lako razumljiv današnjem čitaocu. Kuvar je objavljen u ediciji „Biblioteku za ženski svet” i najavljen 1877. u pozivu na pretplatu i reklamom u katalogu objavljenom na 4 strane. Reprint izdanja U fokus javnosti kuvar je ponovo došao posle gotovo 100 godina. Godine 1990. prvi put se pojavilo reprint izdanje. Kuvar je objavljen u Beogradu kao autorsko nezavisno izdanje. Na stranama 671–679 nalazi se pogovor Mirjane Stefanović pod naslovom „Katarina Popović po drugi put među Srbima”. Drugo reprint izdanje, pod naslovom Veliki srpski kuvar Katarine Popović-Midžine, objavljeno je 2007. godine u Kikindi. Objavila ga je izdavačka kuća Gaučo.Za ovo izdanje zaslužan je kolekcionar starina Milan Avdalović iz Kikinde. On je u Mokrinu slučajno, među ostalim starinama, došao u posed i ove jedinstvene i vredne publikacije. Recepte je počela da koristi njegova supruga, ali i drugi. Budući da je knjiga počela da se raspada od starosti, Milan je odlučio da pripremi reprint izdanje. Kako je po zanimanju sarač, knjigu je luksuzno ukoričio u ručno šiveni kožni povez, na način kako se to radilo pre više od 100 godina.[9] Ovaj reprint veran je originalu, objavljen u tiražu od svega 750 primeraka, a predgovor je napisao Dragomir Reljin Čvarak. Sadržaj kuvara Ilustrovani saveti i uputstva za postavljanje svečane trpeze Veliki srpski kuvar je objavljen na više od 500 (u nekim izdanjima i 600) strana i sadrži oko 1000 recepata. Bogato je ilustrovan sa 194 crteža. Neki recepti postali su neupotrebljivi, jer se za njih više ne mogu naći potrebne namirnice, ali se u knjizi može pročitati sve o pravljenju čvaraka, variva, kobasica, zimnice, slatkiša, čorbi, zakuske, umokaca (sosova), divljači, ribe, peciva i još mnogo toga. U receptima je Midžina koristila stare mere za količinu potrebnih namirnica, koje su u o vreme bile u upotrebi: lot (17,5 g) olba (0,7 l) funta (560 g) satlik (280 g) Osim recepata autorka je u knjigu unela savete i uputstva o dekorisanju i serviranju jela, postavljanju trpeze, organizovanju različitih skupova, poput večera, prijema, balova i slično,[2] zatim o ophođenju prema gostima, štednji pri kuvanju, odnosno uštedi drva, jer tada nije bilo struje i plina. Između ostalog opisala je čak 34 načina postavljanja salveta. Osim ovih, Midžina daje i savete o opremanju kuhinje. Recepti u kuvaru U Velikom srpskom kuvaru nalazi se oko 1000 recepta, od kojih je većina i danas aktuelna. Neki od njih su: Sikuljski gulaš, Guščija džigerica sa umokcem, Pileće meso u nakiselim pitijama, Čorba od raka, Tarana, Pita sa kremom od kave, Srpski ajvar... Recept za srpski ajvar U Velikom srpskom kuvaru Katarine Popović Midžine nalazi se i jedan od najstarijih recepata za ajvar: „Tri poveća modra patlidžana metnu se na jaku žeravicu da se peku. Na svaki patlidžan uzmu se 4 babure paprike i ispeku na ploči od ognjišta („šparherdu`). Kad oboje budu pečeni, metnu se paprike u hladnu vodu, a patlidžan se oljušti (najbolje malom srebrnom kašikom), pri čemu se mora paziti da se meso u pečenom patlidžanu ne ogaravi ljuskom, a da na njemu od iste ni mrvice ne ostane. Tada se i sa paprika nožem gornja koža sljušti, metnu i paprike i patlidžan u drven avan u kome se pre toga utuklo 2–3 češnja bela luka, smesa se drvenim tučkom dobro utuče da bude podjednako sitna, saspe u činiju, doda tri na trenicu utrvene glavice crna luka, prema ukusu se osoli i sirćetom okiseli, naspe 3 kašike fina ulja (zejtina), dobro izmeša, saspe u staklenu činijicu, prelije odozgo još malo uljem i nosi na sto.” Zanimljiv je takođe i komentar koji Katarina daje uz ovaj recept: „Ko nema srebrne kašike, neka pomenuti posao obavi drvenom ili staklenom kašičicom, ili kašičicom odnosno nožem od roga. Ovaj ovako načinjen ajvar može se na hladovini održati nekoliko dana. ” Katarina Popović Midžina (Novi Sad, 1830–1902) bila je autorka prve knjige recepata pisane na ćirilici, narodnim srpskim jezikom, Velikog srpskog kuvara, objavljenog 1878. godine. Kuvar je za Katarininog života imao nekoliko izdanja, a reprinti su objavljeni krajem 20. i u 21. veku. Veliki broj jela pripremljenih prema receptima iz ovog kuvara postao je deo srpske kulinarske tradicije. O životu Katarine Popović Midžine ne zna se mnogo. Potiče iz ugledne porodice Petrović, koja je po nadimku nazivana Purgermajstorova, što bi moglo da znači da je predak bio gradonačelnik (`birgermajster`). Poznato je da se oko 1844. u novosadskom diletantskom pozorištu bavila glumom. Na čelu ovog pozorišta bio je prevodilac i prerađivač dramskih dela Konstantin Popović Komoraš,[2] a trupa je većinom bila sastavljena od članova njegove porodice. U kuću Popovića dolazila je još kao devojka, družeći se sa Komoraševom ćerkom Anom. Bila je lepa, vesela, talentovana i inteligentna devojka i lako se uključivala u zabave i pozorišne predstave koje su priređivane u Komoraševoj kući i kafani „Kod fazana”. Tu je Katarina upoznala najstarijeg Komoraševog sina, pravnika Dimitrija Popovića Midžu. Prema tadašnjim običajima u novosadskoj građanskoj sredini, odmah je prozvana Midžina (ili Midžinica). Veliki srpski kuvar Glavni članak: Veliki srpski kuvar (1878) Godine 1878. Katarina Popović Midžina je objavila Veliki srpski kuvar. Bio je to prvi kuvar objavljen na ćirilici i na srpskom narodnom jeziku. Kada se knjiga krajem 19. veka pojavila u prodaji postala je pravi hit. Za njenog života objavljeno je nekoliko izdanja, pod delimično izmenjenim naslovima. Pri sastavljanju kuvara Katarina se služila beleškama svoje majke, Natalije Naničke Petrović, koja je „bila na glasu sa svoje veštine kuvanja“. Takođe je koristila i iskustva svojih prijateljica, a prenela je poneki recept i iz najboljih stranih kuvara i evropskih ženskih žurnala. Sve recepte koje je objavila u Velikom srpskom kuvaru i sama je probala, te je njena preporuka da je kuvar „pouzdani rukovođa svakoj domaćici“, primana s velikim poverenjem. Osim recepata, autorka je u knjigu unela savete i uputstva o dekorisanju i serviranju jela, postavljanju trpeza i organizovanju različitih skupova, poput večera, prijema, balova i slično. MG136 (K)