Darko Džambasov / Gutni ga bebi, letimo za Lapovo; (kaset broj 28); Audio kaseta - kao na slikama; (Nije preslušavana u skorije vreme, ako je i nekad);

Prvi album Nevernih Beba objavljen na ploči samo kao promo varijanta, sa belim label-om i `generic` običnim belim omotom. Retkost! Stanje ploče: 5,5- A1 Hiljadu Godina A2 Sanjaj A3 Kad Me Napuste Svi A4 Daire A5 Oktobar-Fest B1 Veliki Je Bog B2 Život Je Kazna B3 Saga B4 Dva Minuta Za Nas B5 Sve Naše Godine

PLOČA JE U ODLIČNOM, SAVRŠENOM STANJU, KAO NOVA, KAO UPRAVO KUPLJENA!! BELA NALEPNICA NAPRED, KAO NA SLICI! VINIL: 5 NM OMOT: 5 A Prove To All B How Good Not To Love

NOVA KNJIGA Izdavač: JRJ Naslov originala: The Practical Encyclopedia of Pregnancy, Babycare & Nutrition for Babies & Toddlers Knjiga puna fotografija i korisnih informacija o svim aspektima trudnoće i nege vaše bebe prati: Vašu trudnoću iz nedelje u nedelju, objašnjavajući promene koje se dešavaju Vama i Vašoj bebi, objašnjava sve faze porođaja i mogućnosti za olakšavanje bolova – mesečni vodič kroz razvoj Vašeg deteta, koji Vam daje ideje kako da pomognete svom detetu da uči kroz igru informacije i praktični saveti za negu i ishranu vaše bebe – preko 150 brzih recepata, od prvih kašica do univerzalnih obroka za sve članove porodice. latinica; 31 cm; 512 str.

TRODELNO ODELCE ZA BEBE IZ 60.-70-IH GODINA PROŠLOG VEKA. NOVO,NEKORIŠĆENO U ORIGINALNOJ KUTIJI. VEL.74. PROIZVOĐAČ:`TRIKOTAŽA JABLANICA-LEBANE`. IZUZETNO,PRAVI RARITET.. STANJE KAO NA FOTOGRAFIJAMA

PLOČA JE U ODLIČNOM STANJU!! VINIL: 5 OMOT: GENERIC А1 Љуљај Ме Нежно А2 Сутра Имам Празан Стан А3 Говор Твог Тела А4 Полудећу B1 Ослони Се На Мене B2 Није За Њу B3 Моја Драга Воли Куросаву B4 Неверне Бебе

Stripovi su kao novi, jednom pazljivo procitani, na jednom je cosak malo udaren. Sedamnaest Harvijevih nagrada: za najbolji strip-serijal 2013, 2014, 2015. i 2016; za najbolji novi serijal 2013; za najbolje pojedinačno izdanje (Saga #1) 2013; za najbolji scenario (Brajan K. Von) 2013, 2014. i 2016; za najbolje kolorisanje (Fiona Stejpls) 2013; za najbolji crtež (Fiona Stejpls) 2013, 2014, 2015. i 2016; za najbolje naslovne strane (Fiona Stejpls) 2014, 2015. i 2016. „Hjugo“ za najbolju grafičku priču 2013. ,, Saga 1, Brajan K. Von Za dvoje mladih pripadnika međusobno suprotstavljenih svemirskih rasa život postaje izuzetno komplikovan kad se zaljube jedno u drugo. Kad na svet bude došla njihova ćerka, oni će staviti sve na kocku ne bi li je zaštitili. U fantastičnom ambijentu neobičnih svemirskih predela, dočaranih majstorskom rukom Fione Stejpls, odvija se surova akciona avantura i dirljiva svemirska romansa. Saga 2, Brajan K. Von Pošto su – u drvenom svemirskom brodu koji im je postao novi, zapravo prvi zajednički dom – utekli krilatim i rogatim progoniteljima s nevesele planete Rascep, Alana i Marko, taj neobični mladi par, sa svojom zabranjenom, nemogućom bebom, pokušavaju da stignu do planete Spokoj jer veruju da će to biti korisno za njihovu Hejzel. Oni, međutim, ne putuju sami: sasvim nepozvani, pridružili su im se Markovi ekscentrični roditelji, a uz to su im za petama unajmljene ubice i poneki robot s ličnim nevoljama... Spoj intimne drame i surove svemirske akcije nikad nije delovao prirodnije. Saga 3, Brajan K. Von Alana, Marko i Hejzel, ta čudnovata, zabranjena porodica konačno je stigla na planetu Spokoj, i mladi roditelji se nadaju da će im pisac romana koji im je promenio živote, žitelj tog mirnog sveta, pomoći oko odgajanja njihove ćerkice. Ali potera za beguncima nije prestala, naprotiv, princ Kraljevstva robota im je za petama, a i Markova bivša verenica je više nego zainteresovana da vidi svoju nekadašnju ljubav – i to zato što gaji osećanja prema nekom drugom! Uz sve to, dvojica tabloidnih novinara pokušavaju da sklope priču o tome šta se zapravo desilo Alani, u čemu će nailaziti na sve teže prepreke... Saga 4, Brajan K. Von Podizanje deteta je težak posao, Alana i Marko su imali prilike da se u to uvere, ali tek s pronalaženjem pravog, svakodnevnog posla briga o porodici dobija treću dimenziju, ispunjenu napetostima i netrpeljivostima koje kulminiraju u ozbiljnoj svemirskoj porodičnoj drami u kojoj ima svega što očekujemo od ovog jedinstvenog serijala: ljubavi, nasilja, seksa, droge, iskrene odanosti i opasnih iskušenja. Ako su Alana i Marko mislili da će imati vremena za predah dok njihova ćerkica odrasta, grdno su se prevarili... Saga 5, Brajan K. Von Nekoliko uzbudljivih narativnih tokova ukršta se i u ovom, petom tomu epske svemirske opere o našim junacima. Dok Gvendolin i Lažimačka stavljaju sve na kocku ne bi li pronašle lek za ranjenog Volju, Marko nevoljko sklapa pakt s Princem Robotom IV kako bi zajedno pronašli svoju decu, koja su zatočena na neobičnom svetu punom strašnih novih neprijatelja. Rešiće se neka pitanja koja su postavljena u ranijim tomovima, ali zato će se pred junacima isprečiti nove nevolje i njihove će se priče širiti i razvijati u zaista nepredvidljivim pravcima... Saga 6, Brajan K. Von Kako Hejzel raste, tako njene avanture postaju sve luđe i dramatičnije, ali sad je pred njom ona najveća: obdanište. Za to vreme, njena porodica, rasuta po zvezdama i okružena prijateljima i neprijateljima, uči svoje lekcije. Alana i Marko nalikuju svemirskim banditima, a roboti, novinari i plaćene ubice pokušavaju da dođu do istina o sebi i drugima u pustolovini koja iz toma u tom biva sve napetija...`

Iz recenzija : ’’Dubravko Detoni, rođen u Križevcima 1937., školovao se u Zagrebu, u Sieni, Varšavi, Darmstadtu i u Parizu. Nagrađivani skladatelj i pijanist te utemeljitelj i umjetnički voditelj Ansambla za suvremenu glazbu Acezantez, glazbeni urednik i producent na Hrvatskoj radioteleviziji, istodobno intenzivno djeluje i kao književnik respektabilna opusa; autor je knjiga poezije, proze, eseja, putopisa, dnevničkih zapisa, glazbenih komentara: Panopticum musicum, Glasovir na koturaljkama, Prekrasno čudovište vremena, Dimnjačar briše kući nos, Trulo svjetlo, Noćni svirač, Predasi tišine, Priča prema gore, trosveščani Atlas života. Atlas života dočekan je kao „jedno od najimpresivnijih štiva koja su se pojavila u posljednjih nekoliko godina u Hrvatskoj“, sintetska bilježnica vlastitih zapamćenja i znanja, najviše o glazbi i književnosti. Recenzenti Detonijev Atlas života s pravom uspoređuju s Dnevnikom Witolda Gombrowitza. Na Atlas života, kao svojevrstan epilog ili prolog novom i drukčijem, a umjetnički poticajnom životu, nadovezuje se najnovija knjiga Dubravka Detonija, Krajobrazi. Nakon čitanja Andersena. Velik dio tekstova iz te knjige, koja je upravo uvrštena u jedanaest izabranih finalista za nagradu Janko Polić Kamov, tiskan je u časopisima Forum i Dubrovnik i emitiran na Trećem programu Hrvatskoga radija. Da bi zaneseni čitatelj pročitao najnoviju, golemu, Detonijevu knjigu od šest stotina i trideset stranica, koju je malo prije ljeta ove godine objavila nakladnička kuća Fraktura iz Zaprešića, trebat će mu najmanje sedam dana ugodne znatiželje. Sve do 483. stranice traju zapisi Nakon čitanja Andersena, koji započinju, poslije autorova čitanja bajki Hansa Christiana Andersena, u Zagrebu, 15. svibnja 2010, a završavaju 26. travnja 2016, također u Zagrebu, kad je napisan zasad posljednji, 1796. zapis. U tim se zapisima, koji imaju između dvaju i trinaest redova, izmjenjuju Zagreb i Dubrovnik, a samo ponekad „ubacuje se“ u taj niz Opatija. U zapisu nastalu u Dubrovniku 14. lipnja 2012. autor je napisao: „Djevojčica sa žigicama probudila se iz smrtnog sna, sjedi iza ugla i čeka Andersena. Grije se zibajući Mjesec kao bebu u naručju. S neba joj vojnik na konopcu spušta babu. Baba je zaplakana jer joj želi, ali nikako ne uspijeva konačno reći nešto lijepo.“ Druženje s Andersenom, kanonskim autorom bajki, i s njegovom prozom, Djevojčicom sa žigicama, s aluzijom na glazbene žice, šibe života i poziv skladatelja i pijanista, okončava se autorovom usporedbom s Mozartom u spisateljevoj zagrebačkoj kući, u trenutku kad se Wolfi Amadeo odselio, kad se spaja mukla tišina i glazba koja ne odjekuje i kad se u glazbu uselio mrak. U tom trenutku, i u cijeloj posljednjoj petini knjige, sintetiziraju se Zagreb i Dubrovnik i u istom nizu započinje ciklus zacrta nazvan Krajobrazi, određen 27. danom mjeseca travnja 2015. U njima se, sve do zasad posljednjega, tri stotine i prvoga Krajobraza, 21. veljače 2016, autor okreće krajolicima Dubrovnika i Koločepa iz dubrovačke i koločepske kuće, samo rijetko zagrebačkim, a mjesto figura iz bajki i čovjeka preuzima priroda, kao u prvom krajobrazu: „Golo jutro pliva u srebrnoj zdjelici neba. Sunce još zebe pod ledenim pokrivačem mraka. Tišina se smješka i miluje mali, još slijepi dan. Sve se nekamo sprema, ali zasad šuti i čeka.“ U ovoj knjizi Dubravko Detoni sintetizira više svojih ljubavi, zvanja, zanimanja i poziva u zanesenjačku cjelinu, skladbu svakodnevnih dnevničkih bilježaka svijeta oko sebe i u sebi, svijetloga, mračnoga i nadrealnoga, s obrubima dobra i zla iz bajke djetinjstva i odrastanja, spajajući poeziju, prozu i esej u jedinstvenu glazbeno-književnu strukturu, skladbu riječi i svijeta okrenutih biti smisla i zvuka govora. Krajobrazi. Nakon čitanja Andersena imaginarni su intimni dnevnik Dubravka Detonija, autorov dijalog s umnim i zaumnim, jezikom kao glazbom i matematikom. Igra jezikom, njegovom proznom, dramskom i pjesničkom strukturom, ali i igra diskursima kao književnim i životnim rodovima i filozofskim, sociološkim i povijesnim impulsima, u krajobrazima i nakončitanjima svijesti i savjesti. U prepletu sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, intertekstualnosti i multidisciplinarnosti, u tkanju i na partituri metafora, simbola i ikona te mnogobrojnih instrumenata i napisanih i odslušanih skladbi, ova knjiga postaje igra svijetom i svijeta, arhetip strepnje i nadanja, života u bajci i stvarnosti u moru i svemiru. Zasnovana na čarobnjacima glazbe i književnosti, Mozartu i Andersenu, na bajkama kao egzistencijalnim sidrištima i brodovima vlastita života i stvaranja, na unutarnjim glazbama, skladbama i zvukovima, riječima, govorima i jezicima, knjiga se čita kao ritmizirana književnost i sluša kao atonalna glazba s klasičnom podlogom, u spoju slikarskoga, književnoga i glazbenoga čuda stvaranja i života beskraja. Kad bismo trebali odrediti stilsku formaciju, stil ili kulturnu paradigmu kojima pripada najnovija Detonijeva knjiga, bio bi to odraz realizma u nadrealizmu, ali i impresionizma u ekspresionizmu, atonalnosti u tonalnosti, interteksta u tekstu konteksta, možda i preplet modernoga u postmodernome, i obratno. U ritmu knjige Dubravka Detonija Krajobrazi. Nakon čitanja Andersena pulsira začudnost tajne svijeta, kao i u ovim primjerima spoja istih riječi i stvaranja neologizama i neografizama: „Hodamhodam po krajobrazu pa mi iz torbe ispadne bor; Zvuci sa zvonika rastrgani su djelići starih ptičjih zviždukmelodija.“ U svakom slučaju: izvrsna knjiga!’’ Mira Muhoberac

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U originalnoj kutiji. Bajka je posebna književna vrsta, koja može biti narodna, usmena tvorevina ili autorska, umetnička. Naziv bajka dolazi od reči bajati - čarati, lečiti boljku tajanstvenim rečima.[1] U većini bajki između prirodnog i natprirodnog, stvarnog i izmišljenog nema pravih suprotnosti, odnosno prelaz iz različitih svetova za junaka je bezbolan i lako ostvarljiv. Likovi su ustaljeni, tipski. Prisutni su karakteristični rodbinski odnosi, poput odnosa maćehe i pastorke ili nekoliko braće, pri čemu je najmlađi obično nosilac radnje. Među likovima se, osim porodičnih, pojavljuju i likovi koji su nosioci nekog društvenog statusa, poput kraljeva, prinčeva, princeza ili slugu. Natprirodna dešavanja u bajkama igraju važnu ulogu. Junak bajke živi okružen čarolijama dobrih vila i zlih veštica, patuljaka ili džinova, zmajeva, aždaja i zahvalnih životinja. Glavni junak bajke je nosilac pozitivnih osobina i najčešće ruši neki tabu ili zabranu. Radnja bajke se zasniva na vraćanju ravnoteže koja je na početku bajke poremećena. U bajci se često prelaze velika prostranstva da bi se zadatak ostvario. Bajke najčešće imaju srećne završetke, jer pravda na kraju trijumfuje. Za razliku od mitova i legendi, bajka se ne prenosi kao verodostojna povest. Ona se kazuje kao izmišljena priča, u kojoj nema podataka o vremenu i mestu zbivanja. Tako ona obično počinje sa Bio jednom, Bio jednom jedan car. Junak bajke je bezimen, kao i zemlja u koju stupa. Otud se bajka lako prenosi sa pokolenja na pokolenje, od jednog naroda drugome, putujući, kao i njeni junaci preko sedam voda i sedam gora. Sistemsko zapisivanje i izdavanje bajki započinje u Evropi krajem XVII veka. Od tada su i neki pisci, ugledajući se na stil usmene bajke, počeli da pišu slične maštovite priče, namenjene prvenstveno deci. [2] Elementi bajke su utkani i u srednjovekovne viteške romane i u renesansne epove, kakav je Aristov `Besni Rolando`, jedna od italijanskih parodija starog francuskog junačkog speva `Ep o Rolandu`. Izloženost raznim čarolijama bajoslovnog sveta bila je izražena već u antičkom romanu, kakv je Apulejov `Zlatni magarac`. Tradiciji takvog romana kao što je `Etiopika` od Heliodora pripadaju i razne ljubavne povesti koje se završavaju venčanjem zaljubljenih posle niza čudesno savladanih prepreka. Primećeno je da se u tu shemu dobro uklapaju i rani srpski romani iz pera Milovana Vidakovića. U svetu su najslavnije bajke braće Grim, Šarla Peroa, Hansa Kristijana Andersena i Oskara Vajlda. Srpske narodne bajke je sakupio Vuk Stefanović Karadžić.... - Andersen Hans Kristijan Andersen (dan. Hans Christian Andersen; Odense, 2. april 1805. — Kopenhagen, 4. avgust 1875) bio je danski književnik, poznat kao pisac bajki. Paul Hazara ga je nazvao kraljem dečjih pisaca sledećim rečima: „Andersen je kralj jer niko poput njega nije znao prodreti u dušu bića i stvari.“ Andersenove bajke, od kojih je bar 3381 radova[1] prevedeno na više od 125 jezika,[2] su postale kulturno utkane u zapadnjačku kolektivnu svest, lako dostupne deci, ali predstavljanje lekcija vrline i otpornosti u suočavanju sa nesrećama za zrele čitaoce.[3] Neke od najpoznatijih bajki su Carevo novo odelo, Mala sirena, Slavuj, Snežna kraljica, Ružno pače, Palčica, i mnog druge. Njegove priče su inspirisale balete, pozorišne komade, animirane filmove, kao i akcione filmove.[4] Jedanan od Kopenhagenskih najširih i najprometnijih bulevara je nazvan „H. K. Andersenov bulevar”.[5] On je proširio tematiku bajke, razvijao narodne motive („Divlji labudi”), ali i stvarao originalne priče. Njegove priče su blistave, razumljive, bude maštu i lako mogu zaneti dete, jer je on sam umeo da mašta, uviđa razna čudesa i razmišlja kao deca. „Čitav je svet pun čudesa, ali mi smo na njih tako navikli da ih nazivamo svakodnevnim stvarima.` — izjavio je Andersen. Kvalitet njegovih bajki je, između ostalog, u tome što je uklopio poeziju u priču, unosio je nove motive, pisao bogatim, lakim i lepršavim jezikom, s puno humora ispod kojeg se često mogu naći ozbiljni, tužni, ironični motivi iz kojih deca mogu učiti — „Olovni vojnik“, ... Rođen je 2. aprila 1805. godine u mestu Odense na ostrvu Funen u Danskoj. Otac mu je bio obućar, sanjalica koji je više voleo umetnost nego zanat, a majka — nepismena pralja. On je bio jedino dete. Andersenov otac, kao i Hans, smatrao je sebe rođakom plemstva (njegova baka po očevoj strani je rekla njegovom ocu da je njihova familija pripadala višoj društvenoj klasi,[6] ali istraživanja nisu potrvrdila tu tvrdnju).[6][7] Jedna istrajna spekulacija sugeriše da je Andersen bio nelegalni sin kralja Kristijana VIII, ali je ta ideja osporavana.[6] Školovao se neredovno. Sa četrnaest godina otišao je u Kopenhagen bez prebijene pare, u potrazi za poslom kao glumac. Tamo se nije proslavio, jer je bio loš glumac, plesač i pevač. Međutim, iako je bio čudan po izgledu i ponašanju, posedovao je jedinstveni šarm, pa je pridobio simpatije mnogih bogatih porodica, pre svih porodice Kolin, naročito Jonasa Kolina, jednog od direktora Kraljevskog pozorišta u Kopenhagenu, koji je bio njegov mecena i mnogo mu pomogao.[8] Godine 1828. Andersen je završio gimnaziju[9] i upisao se na univerzitet. Njegovo prvo delo „Put peške od Holmenskog kanala do istorijskog kraja Amagera“, objavljeno 1829, slabo je prihvaćeno, ali mu je omogućilo put u Nemačku i Italiju, koji je imao veliki značaj za njegov dalji rad. Prilikom posete Velikoj Britaniji bio je gost Čarlsa Dikensa kom se on nije dopao jer je bio feminiziran, sitničav, samoljubiv i hipohondrik. Zatim je počeo da piše romane, putopise, drame, autobiografije i poeziju. Njegov sledeći roman „Improvizator“ je veoma dobro prihvaćen. Slede romani „O. T.“ i „Samo guslar“ koji su bili slabi. Od 1835. godine pa sve do smrti u malim svicima je pisao „Priče i zgode“, koje su vremenom postigle veliki uspeh. Godine 1823. Andersen je doživeo oštru kritiku Švedske enciklopedije, koja ga je optuživala da je previše „cmizdrav“, a da su njegove bajke pod velikim uticajem narodnih bajki i Hofmana. Međutim, Andesen je pre romantik i iako se u njegovim bajkama javljaju motivi iz narodnih bajki, one su pročišćene (nema surovosti — kopanje očiju i sl.) i proširene su opisima — npr. „Mala sirena“. N. A. Dobroljubov je o Andersenovim bajkama rekao sledeće: „Andersenove bajke imaju prekrasnu osobinu koja nedostaje drugim dečjim književnicima. U njima ono što postoji u stvarnosti dobija izvanredni poetički karakter, a ipak ne plaše dečju maštu svakakvim baucima i tamnim silama. Andersen oživljava obične stvari i stavlja u pokret obične nežive predmete. Kod njega se olovni vojnik tuži na svoju samoću, cveće se odaje veselom plesu, lan doživljava svakodnevne preobraze dok prelazi u niti, platno, rublje, papir. Nema ni priča u kojima se javljaju natprirodne više sile, i te bez sumnje idu u najslabije priče. No, zato su divne one priče u kojima nema uopšte ničeg fantastičnog. Takve su npr. „Carevo novo odelo“, „Devojčica sa šibicama“, „Princeza na zrnu graška“, „Saputnik“ i dr.“ Privatni život Andersen, dete siromašnih roditelja, morao je celi život da se bori protiv strogih klasnih razlika danskog društva toga doba. U svojim bajkama Andesen se često identifikuje sa osobama, nesretnim i odbačenim od društva. Jaki autobiografski elementi provejavaju kroz njegove tužne priče. Iako je već bio međunarodno priznat i prihvaćen pisac, Andersen se je osećao kao osoba odbačena od društva.[10] Nije se nikad ženio, ali je njegov interes za žene bio vidljiv. Paustovski, u svom predgovoru ruskom prevodu Andersenovih bajki, piše da je Andersenova velika i nikad uzvraćena ljubav bila Jeni Lind (šved. Jenny Lind), švedska operska pevačica koja je volela Andersenove bajke, ali ne i Andersena.[11] Po Paustovskom, Andersen nije bio muškarac privlačne spoljašnjosti kojom bi privukao ineres žena toga doba. Neke od njegovih bajki nose žigove ove neuzvraćene ljubavi („Slavuj”, na primer).[12] Na svojim putovanjima kroz Evropu je čest posetilac javnih kuća. Pisalo se mnogo o njegovoj mogućoj homoseksualnosti ali na bazi tumačenja teksta njegovih dnevnika i pisama, te dnevnika i pisama ljudi sa kojima je bio u dodiru. Kako En Klara Bom i Anja Arenstrup iz Centra H. K. Andersen na Univerzitetu u Južnoj Danskoj navode, „tačno je da postoje ambivalentni (i veoma traumatični) elementi u Andersenovom ljubavnom životu koji se tiču seksualne sfere, ali je pogrešno opisati ga kao homoseksualca i tvrditi da je imao seksualne odnose sa muškarcima, pošto nije. To bi bilo protivno njegovom moralu i religioznim idejama”.[13] Ipak, nakon njegove smrti, od 1893. godine počinje otvorena diskusija o Andersenovoj seksualnosti. Neke studije, među kojima je i ona štampana u godišnjaku Magnusa Hirschfelda 1901, govore da je on bio biseksualac, da je voleo i muškarce i žene, da su njegove veze najčešće bili ljubavni trouglovi, ali da je najverovatnije do kraja života ostao nevin.[14] Ova teorija se može potvrditi proučavanjem nekih od njegovih bajki. Na primer, postoji mogućnost da se u bajci „Mala sirena“ i romanu „O. T.“ govori o njegovoj ljubavi prema Edvardu Kolinsu, o kojem će kasnije biti reči.[15] Karijera Papirni dimničar koji je napravio Andersen Rani rad Veoma rana Andersonova bajka, „Lojna sveća” (dan. Tællelyset) otkrivena je u danskom arhivu u oktobru 2012. Priča koja je napisana tokom 1820-ih je o sveći koja se nije osećala cenjenom. Ona je napisana dok je Andersen još uvek bio u školi i posvećena je dobrotvoru u čijem porodičnom posedu je ostala dok se nije pojavila među drugim porodičnim papirima u lokalnom arhivu.[16] Godine 1829, Andersen je imao dosta uspeha sa kratkom pričom „Šetnja od Holmenovog kanala do istočne tačke ostrva Amager 1828 i 1829 godine” (dan. Fodrejse fra Holmens Kanal til Østpynten af Amager i aarene 1828 og 1829). Njen protagonista se sreće sa likovima u opsegu od Svetog Petra do mačke koja govori. Andersen je sledio taj uspeh sa pozorišnim komadom, Ljubav na tornju crkve Svetog Nikole, i kratkim tomom poema. Mada je bio relativno malo uspešan u pisanju i objavljivanju neposredno nakon toga, godine 1833. je dobio malu putnu potporu od kralja, čime mu je omogućeno da se zaputi na prvo od mnogih putovanja kroz Evropu. U kantonu Jura, u blizini Le Lokla u Švajcarskoj, Andersen je napisao priču „Agneta i Merman”. Jedno veče provedeno u italijanskom pomorskom selu Sestri Levante iste godine je inspirisalo priču „Zaliv bajki”.[17] Oktobra 1834. on je doputovao u Rim. Andersenova putovanja po Italiji su izražena u njegovoj prvoj noveli, fiktivnoj autobiografiji sa naslovom Improvizator (dan. Improvisatoren), koja je objavljena 1835. i naišla na dobar prijem.[18][19] Bajke i poezija Andersenovi inicijalni pokušaji pisanja bajki bile su revizije priča koje je čuo kao dete. Inicijalno njegove bajke nisu bile dobro prihvaćene, delom usled poteškoća pri njihovom prevođenju. Godine 1835, Andersen je objavio prva dva nastavka svojih Bajki (dan. Eventyr; lit. „fantastične priče”). Još priča, kojima je kompletiran prvi tom, je objavljeno 1837. godine. Kolekcija se sastojala od devet priča, uključujući priče „Kutija za kresivo”, „Princeza na zrnu graška”, „Palčica”, „Mala Sirena” i „Carevo novo odelo”. Kvalitet tih priča nije bio odmah prepoznat, i one su loše prodavane. U to vreme, Andersen je imao više uspeha sa svoja dva romana, O. T. (1836) i Samo violinista (1837);[20] poslednji rad je razmatrao mladi Seren Kirkegor. Znatan deo njegovog rada je inspirisala Biblija, jer je tokom njegovog detinjstva hrišćanstvo bilo veoma važno u danskoj kulturi.[21] Andersenova slika iz 1836, rad Kristijana Albrehta Jensena Nakon posete Švedskoj 1837. godine, Andersen je bio inspirisan skandinavizmom i posvetio se pisanju poeme koja bi izražavala srodnost Šveđana, Danaca i Norvežana.[22] U julu 1839, tokom posete ostrvu Fin, Andersen je napisao tekst svoje poeme Jeg er en Skandinav („Ja sam Skandinavljanin”)[22] da bi ovekovečio „lepotu nordijskog duha, način na koji se tri sestrinjske nacije postepeno zbližavaju” kao deo skandinavske nacionalna himna.[22] Kompozitor Oto Lindblad je napisao muziku za tu poemu, i kompozicija je objavljena januara 1840. Njena popularnost je dostigla vrhunac 1845, nakon čega je retko izvođena.[22] Andersen se vratio žanru bajki 1838. godine sa još jednom kolekcijom, Bajke za decu, nova kolekcija, prva knjižica (dan. Eventyr, fortalte for Børn. Ny Samling), koja se sastojala od priča „Bela rada”, „Olovni vojnik”, i „Divlji labudovi”. Godine 1845. je bila veoma uspešna za Andersena usled objavljivanja četiri prevoda njegovih bajki. „Mala sirena” se pojavila u periodičnom časopisu Bentley`s Miscellany, čemu je sledio drugi tom, Predivne priče za decu. Dva druga toma koji su naišli na entuzijastičan prijem su bili Knjiga danskih priča i Danske bajke i legende. Pregled koji se pojavio u londonskom časopisu The Athenæum (februar 1846) je izjavio za Predivne priče, „Ovo je knjiga puna života i mašte; knjiga za dede isto koliko i za unuke, čija ni jedna reč neće biti preskočena pri čitanju.”[3] Bruno Betelhajm (engl. Bruno Bettelheim), dečiji psihijatar i, za života, profesor čikaškog univerziteta, je imao strogu definiciju bajke po kojoj bajka mora biti puna vere u dobro, utešna i preobrazujuća za svoga heroja ili heroinu. Po njemu Andersenove bajke su namenjene više odraslima nego deci. Najbliža Betelhajmovoj definiciji bajke je Andersenova „Snežna kraljica” dok su „Devojčica sa šibicama” i „Mala sirena” anti-bajke, jer imaju tragičan završetak koji se nadopunjuje idejom smrti kao izbavljenjem od muka koje donosi život.[23] Nezadovoljni tragičnim završecima „Devojčice sa šibicama” i „Male sirene”, Tengren, danski ilustrator bajki, (dan. Gustaf Tenggren), je promenio završetak „Devojčice sa šibicama” tako da je devojčica na kraju zaspala u raskošnom krevetu umesto umrla od hladnoće a u Diznijevoj adaptaciji „Male sirene”, mala sirena se ne pretvara u duha nego postaje ljudsko biće.[24] Andersen je nastavio sa pisanjem i objavljivanjem bajki do 1872.[25] Putopisi Godine 1851, on je objavio veoma dobro prihvaćeni tom putopisnih skica U Švedskoj. Veliki zaljubljenik u putovanja, Andersen je objavio nekoliko drugih dugih putopisa: „Slike iz senke putovanja u Harc, Saksonsku Švajcarsku, itd. itd. u leto 1831”, „Pesnikov bazar”, „U Španiji” i „Poseta Portugalu 1866. godine”. (Zadnji opisuje njegovu posetu svojim portugalskim prijateljima Horheu i Hozeu O’Nil, koji su bili njegovi prijatelji tokom sredine 1820-ih, dok je živeo u Kopenhagenu.) U svojim putopisima, Andersen je uzimao u obzir neke od savremenih konvencija o pisanju putovanja, ali je uvek razvijao žanr koji odgovarao njegovim sopstvenim ciljevima. Svaki od njegovih putopisa kombinuje dokumentarno i opisno svedočanstvo prizora koje je video sa više filozofkim pasusima o temama poput autorstva, besmrtnosti, i o prirodi fikcije u izveštaju o književnom putovanju. Neki od njegovih putopisa, kao što je U Švedskoj, čak sadrže bajke. Tokom 1840-ih, Andersenova pažnja se vratila na pozorišne komade, ali nije imao većeg uspeha. On je imao više sreće sa objavljivanjem dela Slikovnica bez slika (1840). Druga serija bajki je počela 1838, a treća 1845. Andersen je sada bio proslavljen širom Evrope, mada je njegova rodna Danska još uvek pokazivala izvesnu rezervisanost prema njegovim delima. Između 1845. i 1864, H. C. Andersen je živeo u Kopenhagenu, na lokaciji 67 Nihavn (dan. Nyhavn), gde sada stoji memorijalna ploča.[26] Motivi Andersenove bajke su zasnovane na piščevoj mašti i njegovom životnom iskustvu. Sam piše da je „Većina onoga što je napisao odraz mene samog. Svaki lik je iz moga života. Znam ih i znao sam ih sve”.[27] Tako je Palčica i princeza iz bajke „Princeza na zrnu graška“ u stvari Henrieta, kći admirala Vulfa, a u priči „Zaručnici“ se javlja Riborga Voigtova, u koju je pisac dugo bio zaljubljen. Andersen je, osim tipičnih životinja koje su do tada bile likovi u bajkama, uveo i neke druge. Tako se javljaju bajke „Sretna porodica“ — puževi, „Klin čorba“ — miševi, „Rode“, „Ružno pače“ — labudovi i patke itd. On je uviđao sličnost pojedinih životinja sa ljudima i o njima je pisao baš onako kakve one jesu u stvarnosti. U svoje bajke je uveo i biljke, uvidevši i njihovu sličnost sa ljudima prema boji, cvetu, držanju i sl. Ovde treba spomenuti bajke „Cveće male Ide“, „Porodica iz susedstva“ i „Puž i ružin grm“ u kojima se javlja ružin grm. Andersen je oživljavao i mnoge predmete: igračke, figure, stare kuće, svakodnevne predmete, portrete, kipove, ormare, ogledala, posuđe itd. — „Olovni vojnik“, „Kresivo“, „Srećne kaljače“, „Crvene cipelice“, „Stara kuća“... Ovako se ostvaruje spona između fantazije i realnosti, bajke i života, poezije i priče, simbolike i realizma, i u ovom leži sva Andersenova veličina. Hans Kristijan Andersen je umro 4. avgusta 1875. godine. Thomas Vilhelm Pedersen (28. siječnja 1820. - 13. ožujka 1859.) bio je danski slikar i ilustrator koji je poznat po svojim ilustracijama za bajke Hansa Christiana Andersena. Bio je prvi umjetnik koji je ilustrirao Andersenova djela. Njegovi su crteži pretvoreni u drvene grafike i korišteni u danskim i njemačkim izdanjima. Lorenz Frølich (25. listopada 1820. - 25. listopada 1908.) bio je danski slikar, ilustrator, grafičar i grafičar. Frølich je rođen u Kopenhagenu u Danskoj. Otac mu je bio veletrgovac. Studirao je u Kopenhagenu kod Christoffera Wilhelma Eckersberga, u Dresdenu kod Eduarda Juliusa Bendemanna od 1843-1846 i u Parizu kod Thomasa Couturea od 1852-1853. Poslije je mnogo živio u Rimu i Parizu, gdje je stalno izlagao po salonima. Godine 1877. imenovan je profesorom na Kraljevskoj danskoj akademiji umjetnosti u Kopenhagenu. Njegove ilustracije, posebno dječjih knjiga, poznate su posvuda i važnije su od njegovih slika. Njegova kći Edma Frølich bila mu je najdraži model kad je bila beba i dijete za njegove francuske albume s Pierre-Jules Hetzelom.[2][3] Također je opskrbio originalne bakropise za Illustreret Danmarkshistorie za Folket (1853–1855) Adama Kristoffera Fabriciusa [da]; Die Götter des Nordens (1845.) i De tvende Kirketaarne (1844.) Adama Gottloba Oehlenschlägera te mnoga druga djela. Naslikao je ukras na Žalbenom sudu u Flensburgu, Schleswig-Holstein, te u nekim javnim zgradama svoje domovine.[4] Danska slikarica i umjetnica tapiserija Dagmar Olrik (1860.–1932.) i njezini pomoćnici proveli su 18 godina ukrašavajući sobu u gradskoj vijećnici u Kopenhagenu tapiserijama prema crtanim filmovima nordijske mitologije autora Frølicha... - Sarl Pero Šarl Pero (franc. Charles Perrault; 12. januar 1628 — 16. maj 1703.) smatra se začetnikom moderne evropske bajke. Po profesiji advokat, zajedno sa svojom braćom Pjerom i Klodom pokazivao je interesovanje za književnost svoga vremena. Živeo je u vreme klasicizma. Biografija Pero je najpre radio kao činovnik zadužen za kraljevska zdanja. Književni ugled počeo je da stiče oko 1660. godine jednostavnijom poezijom i ljubavnim pesmama, a proveo ostatak života u unapređivanju znanja o književnosti i umetnosti. Godine 1671. izabran je za člana Francuske akademije, koja se uskoro oštro podelila na tradicionaliste i moderniste. Pero je podržao modernije poglede jer, mislio je, kako god civilizacija napreduje, tako napreduje i književnost, te je zbog toga stara književnost neizbežno grublja i varvarskija od moderne. U svojoj pesmi „Doba Luja Velikog“ postavio je moderne pisce poput Molijera i Fransoa de Malerbea iznad klasičnih grčkih i rimskih pisaca. Sa svojim demokratskim uverenjima, Šarl Pero se sudario sa klasicističkom doktrinom Nikole Boaloa. U to vreme u književnosti su vladali antički motivi, tzv. visoka književnost i pravilan klasicistički stih. Pero je ustao protiv aristokratskog klasicizma, boreći se za uvođenje tema iz svakodnevnog života. Uzimajući inspiraciju iz naroda, ali i nadograđujući folklor svojim stvaralačkim duhom, Pero je na najbolji mogući način pokazao koliko su nezaobilazna iskustva narodne tradicije ako se koriste za stvaranje originalnih književnih dela. Godine 1696. bez potpisa je objavio svoju prvu priču pod nazivom „Uspavana lepotica“. Naredne godine objavio je svoju prvu knjigu pod naslovom „Priče i bajke iz starih vremena s poukom“. Pored „Uspavane lepotice“, tu se našlo još sedam bajki: „Crvenkapa“, „Mačak u čizmama“, „Pepeljuga“ i druge. Bajke Šarla Peroa su opšte prihvaćene kako kod dece, tako i kod odraslih, budući da zadovoljavaju nekoliko jednostavnih uslova: napisane su jednostavnim, razumljivim jezikom, sa uzbudljivim sadržajem i neskrivenom moralnom poukom. Peroove bajke ostavile su dubok trag u budućoj književnosti za decu. Njihov uticaj se oseća u književnom radu braće Grim, Andersena, Puškina i drugih. Petar Čajkovski je skladao muziku za balet na osnovu Peroove bajke „Uspavana lepotica”. Bio je član Francuske akademije, na poziciji 23, 1671-1703. Bajke Šarla Peroa Crvenkapica Trnova ružica Mačak u čizmama Vila Rike s čuperkom (Kraljević Čuperak) Palčić Frulaš iz Hamelina Plavobradi Doktor Sveznalić Pčelinja matica Četvorica snalažljive braće Šestorica prijatelja na putu oko sveta Magareća koža Grizelda Zvezdana kiša Federiko i Katalina Tri želje Zlatokosa Čudesni muzičar Bela mišica Kralj Mida Pepeljuga Roland Vuk i sedam jarića - Braca Grim Braća Grim (nem. Brüder Grimm) su Jakob i Vilhelm Grim, koji su slavni po objavljivanju zbirka nemačkih bajki, (nem. Kinder- und Hausmärchen) („Dečje i porodične priče“) (1812.), drugog sveska 1814. („1815“ na naslovnici), kao i mnogih drugih izdanja tokom života. Braća Grim su začetnici umetničke bajke kao i Šarl Pero. Veze sa srpskom književnošću Braća Grim su znali i srpski jezik i deo bajki su preuzeli sa srpskog jezika. Bili su i u vezi sa Vukom Stefanovićem Karadžićem. Bajke braće Grim Detaljnije: Bajke braće Grim Snežana i sedam patuljaka Pepeljuga Ivica i Marica Crvenkapa Hrabri krojač Toma palčić Ramplstilskin ili Cvilidreta Zlatna guska Zlatokosa Kralj žaba Ivica i Marica Stočiću, postavi se Bratac i sestrica Vila Perka Tri brata Trnova Ružica...