Autor: Ronald Creighton-Jobe Godina izdanja: 2008. Br. str.: 256 Povez: Tvrd Format: 235mm x 305mm Pismo: Latinica Opis Katolicizam – Ilustrirana enciklopedija – Iscrpan priručnik o istoriji, filozofiji i praksi katoličkog hrišćanstva Ovaj bogato ilustrovani enciklopedijski priručnik pruža sveobuhvatan pregled bogate katoličke istorije sa izvanrednim Hristovim životom na početku i u prvim vekovima širenja ove vere. Sadrži diskusije i objašnjenja osnovnih principa katoličke doktrine i verovanja. Dati su i opisi značajnih i tradicionalnih katoličkih obreda, zajedno sa listom važnih svetkovina i praznika u katoličkom kalendaru. Praktičan uvod u crkvenu umetnost i arhitekturu praćen remek-delima iz gotike, renesanse, baroka i modernog doba.

Сва наша питања и недоумице решавају се путем сталног обраћања Богу. Свакоме ономе ко тражи биће дато (уп.: Лк. 11: 9). Наравно, добићемо одговор уколико заиста пожелимо да га нађемо. Садржај ЦРКВА У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ Питања вере, 3 О тајни Крштења, 12 Однос према другим религијама, 18 Црквени живот, 23 Саблазни и искушења савременог света , 28 Православна традиција, З2 Сујеверје , 37 Магија и окултизам, 44 Црква и медицина, 51 Помоћ родбини и ближњима , 57 Посао и пословни односи, 64 Смрт ближњих, 68 Апокалипса. Последња времена, 73 ДУХОВНИ ЖИВОТ Унутрашњи проблеми, 8о Борба са страстима , 89 0 тајнама Исповести и Причешћа , 100 Молитвени труд, 110 Смисао православног поста, ПОРОДИЦА Како засновати породицу, 123 0 тајни Венчања, 135 Рођење деце, 138 Родитељи и деца, 142 0 томе како сачувати породицу, 157 МОНАШКИ ПУТ, 172 Црква у савременом свету Питања вере Христос је увек Исти. Пут спасења је исти. Нема других путева. Схватам то на нивоу интуиције и логике. He може бити полумера и компромиса, колико год да неки желе да нам помуте мозак на свим каналима доживљаја стварности, колико год да нас наговарају да се помиримо с њом и да јој прилагодимо веру. Хвала Богу! Постоји Јеванђеље! И можемо да одбацимо све и да се поново и изнова једноставно вратимо Јеванђељу. Али многи појмови не допиру до мене истински. Ево, на пример, шта значи, „предати целог себе, сав свој живот Христу“? За мирјанина! Породичног човека! Данас! Свакодневно молимо Господа да нам помогне да се сачувамо од греха. И у свему што покушавамо да радимо, у свему што нам се дешава, тражимо вољу Божију и Божији благослов. To не значи да треба да оставимо по страни бригу о нашим ближњима, о извесним материјалним потребама и стицању, који су нам потребни у нашем данашњем животу. У свему је потребно расуђивање. Предати свој живот у руке Божије значи одрећи се својих жеља ако у њима постоји нешто грешно, својих планова, ако они не одговарају плановима Божијим о нашем спасењу, односно одрећи се свега онога што нас удаљава од Христа и што нам заклања светлост љубави Божије. А Господ благосиља и монахе, и мирјане; и жене, и мушкарце; и Јудејца, и Јелина (в.: Кол. у. и) да иду за Њим до краја, и Он нас води у Царство Небеско, које почиње још овде, на земљи. Бог је за све Отац Који воли и Спаситељ, и свакоме Господ даје пуноћу Своје љубави. Зато читајући Јеванђеље не треба све да схватамо на одвећ људски начин и буквално. Треба пажљиво да читамо, да улазимо у јеванђељски дух, и тада ћемо у овим речима видети такву дубину и пуноћу, које се потпуно разликују од „слова“, које нас може одвести у далеку земљу (уп.: Лк. 15:13). Овај дух и стихију јеванђељског живота можемо срести само у храму учествујући у богослужењима и Христовим тајнама, само у црквеним и домаћим молитвама. Кад човек почиње да живи светотајински он кроз црквени календар улази у нови живот. Хришћанин пази на своје срце, пази да не изгуби унутрашњи мир, да не наруши мир другог човека. Овај стални унутрашњи напор и стражење доводе човека до новог стања кад више нису важни спољашњи фактори који су понекад врло варљиви и противречни. Ако човек тражи Бога, веза с Богом одређује његове животне поступке и одлуке у овом животу. Тада се рађа поверење у Бога и човек може да живи богоугодно у околностима и условима у којима се налази. Да ли је свака лаж лоша? Лаж на спасење?.. Ипак, лаж сама по себи не може бити спасоносна. Дешава се да нешто не изговоримо до краја, да нешто прећутимо, да нађемо компромис, зато што човек није спреман да чује истину. Понекад се ближњи плаше за живот најрођенијег и зато му нешто не говоре до краја, не откривају му. To не треба да буде правило и не треба да постане закон. У питању су ванредне околности. Али тврдити да је лаж спасоносна, Из једног извора не може да тече горка и слатка вода. Отац лажи је ђаво, а Господ је Отац правде, светлости и истине. Недавно сам прочитао књигу И. А. Иљина „0 супротстављању злу силом“. Да ли бисте могли да наведете мишљење отаца или Цркве о мисли коју руски философ излаже у овом делу? Како јеванђељске речи ономе који те удари по образу, окрени и други; и који хоће да ти узме хаљину, подај и кошуљу ускладити с мишљу да непротивљење злу представља његово умножавање? Постоје лични односи кад човек треба да се смирава, да опрашта и да подмеће образ. А постоји појам као што је одбрана отаџбине. У том случају подметнути образ значи умножавати безакоње. Зато је преподобни Сергије Радоњешки благословио двојицу схимника да узму копља и мачеве и да бране Свету Русију од непријатеља. Ако човек чини насиље окренути се и рећи: „Немам везе с тим,“ ће вероватно бити кукавичлук. Наслов: Шта људи питају: Одговори на питања парохијана, део 2 Издавач: Манастир Свете Јелисавете, Минск Страна: 186 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 14,5 x 21 cm Година издања: 2017 ИСБН:

Autor: Ronald Creighton Format: 24x30,5 Povez: tvrd Br. strana: 256 Izdavač: Leo Commerce, Rijeka Jezik: hrvatski Bogato ilustrovan! Ovaj ilustrovani enciklopedijski priručnik donosi opširan pregled bogate katoličke istorije s izuzetnim životom Hrista na početku i u prvim stolećima širenja ove vere. Sadrži rasprave i objašnjenja bitnih načela katoličkog nauka i verovanja, a dani su i opisi značajnih i tradicionalnih katoličkih obreda uz popis važnih svetkovina i blagdana u katoličkom kalendaru. Praktičan uvod u crkvenu umetnost i arhitekturu popraćen remek-delima iz gotike, renesanse, baroka i modernog doba. NAPOMENA: Molili bih Vas, da pre same kupovine, putem poruke proverite da li je knjiga još na stanju. Hvala!

Politički spisi 3: na poprištu političke borbe Podnaslov knjige je "Na poprištu političke borbe". Spisi su publikovani u listovima "Zastava" i "Kalendar Rad", ili kao brošure. od 1905. do 1914. godine. Mnogi od njih su štampani politički govori Jaše Tomića. Tomić se dotiče mnogih važnih pitanja na političkoj sceni Srbije i Austrougarske, ali se bavi i pitanjima statusa crkve u srpskom društvu i realno sagledava pojedine ličnosti iz najviših crkvenih krugova...

Sadržaj: POUKE ZA SVAKI DAN U GODINI – Sveti Jovan Zlatousti Priredio: Matej Arsenijević Knjiga duhovnih saveta jednog od najvećih svetaca u istoriji Crkve. Ova knjiga služi kao duhovni vodič koji čitaocima nudi svakodnevne pouke za unapređenje duhovnog života i moralnog usavršavanja. Sveti Jovan Zlatousti, koji je živeo u 5. veku, kroz svoje propovedi i pouke, i danas inspiriše vernike da pronađu put ka boljem i ispunjenijem životu u svetlosti hrišćanskih vrednosti. Njegove reči su usmerene ka oslobađanju od greha, tuge i očajanja, vodeći čitaoca ka razumevanju i prihvatanju velike svetlosti Gospodnje. Ova knjiga je pravi melem za dušu, nudeći utehu i smernice za svakodnevni život, potvrđujući univerzalnost i bezvremenost Zlatoustovih poruka. Sadržaj knjige(neki od segmenata knjige): Vaseljensko učiteljstvo Sv. Jovana Zlatoustog Bez molitve nema istinskoga života Nije dovoljno slušati pouke, treba i živeti po njima Djavo nam nameće očaj da bi na odvojio od Boga Ne sveti se, već se moli za one koji te vredjaju Bog nam se nikad ne sveti Ne ostajemo u grehu, ne odlažimo pokajanje Nema uzvišenije časti od hrišćanske Bez molitve nema nam spasenja Činimo zlo sebi kada zlo nanosimo drugima Ni najmanje pokajanje neće ostati bez ploda Bog teši čoveka i preko neznatnih stvari Moliti se kratko i često sa pažnjom trezveno… i još mnogo pouka i saveta Sveti Jovan Zlatousti je bio najčuveniji propovednik u istoriji Crkve, veliki podvižnik i reformator. Bio je patrijarh Konstantinopolja (397—402). Rođen je u Antiohiji. Njegove svete mošti su krstaši 1204. odneli iz Carigrada u Rim, gde su počivale sve dok 2004. dogovorom nisu ponovo vraćene u Carigrad (Istanbul). Kao svetitelj, Sveti Jovan Zlatousti praznuje se 13. novembra (26. novembra po novom kalendaru). Osim toga 27. januara se obeležava prenos njegovih moštiju iz jermenskog sela Komana u Carigrad 438. godine. Takođe, on se ubraja i u Sveta tri jerarha koji se praznuju 30. januara (ovi datumi praznovanja su navedeni prema crkvenom – julijanskom kalendaru). POUKE ZA SVAKI DAN U GODINI – Sveti Jovan Zlatousti Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

KNJIGE TRI ENOHA Džozef Lampkin TRI KNJIGE ENOHA Dr Dzozef B. Lampkin Dobro poznato i hvaljeno delo dr Džozefa Lampkina prošireno je tako da uključuje nova istraživanja o Enohovim knjigama, palim anđelima, čuvarima i nefilima. Nakon što predstavlja opsežnu istorijsku pozadinu Prve, Druge i Treće knjige Enohove, Lampkin sastavlja istorijsku priču o palim anđelima, čuvarima i nefilima, koristeći svoje opsežno poznavanje drevnih tekstova. Istorija palih anđela čvrsto je povezana uz pomoć drevnih knjiga kao što su Enoh, Jašer, Jubileji, Knjiga divova, Ratni svici i mnoge druge. Priča će vas zaprepastiti. Nove informacije o Prvoj knjizi Enohovoj su znatno proširene. Lampkin opisuje Enohov kalendar i njegovo ključno mesto u Danilovom proročanstvu. On rastavlja Prvu Enohovu, deo po deo, da bi opisao njenu istoriju, vremenski okvir autorstva i njen sadržaj. U celom tekstu je obilje korisnih beleški. Ovaj tom sadrži Prvu Enohovu knjigu (Etiopsku Enohovu knjigu), Drugu Enohovu knjigu (Slovenske tajne Enoha), Treću Enohovu knjigu (Hebrejsku knjigu o Enohu) i Knjigu o Palim anđelima, čuvarima i poreklu zla. Proširen komentar uključen je za tri Enohove knjige, kao i za odeljke o anđelima, proročanstvima i enohijanskom kalendaru. Dr Džozef Lampkin je autor preko dvadeset knjiga. Redovno se pojavljuje kao stručni gost o temama religije, teologije i crkvene istorije. ---------------------- Opis Sadržaj Uvod………………………………………………………………………………………….5 1. Enohova………………………………………………………………………………..25 Kalendar Enohovih i Danilovih proročanstava…………………………157 Zaključak 1. Enohove………………………………………………………………159 2. Enohova………………………………………………………………………………209 3. Enohova………………………………………………………………………………211 Priča o palim anđelima, čuvarima i nefilima……………………………217 Alfa…………………………………………………………………………………………275 Uvod……………………………………………………………………………………….277 Pali anđeli, čuvari i poreklo zla……………………………………………….335 Omega ……………………………………………………………………………………337 O drevnim tekstovima…………………………………………………………….351 Imena i položaji anđela……………………………………………………………366 Obim: 367 str, format: A5 Knjiga je NOVA..... ----------------------------------- 0,0

Поднаслов књиге је "На попришту политичке борбе". Списи су публиковани у листовима "Застава" и "Календар Рад", или као брошуре од 1905. до 1914. године. Многи од њих су штампани политички говори Јаше Томића. Томић се дотиче многих важних питања на политичкој сцени Србије и Аустро-угарске, али се бави и питањима статуса цркве у српском друштву и реално сагледава поједине личности из највиших црквених кругова... Наслов: Политички списи. 3, На попришту политичке борбе Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 597 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 21 cm Година издања: 2007 ИСБН: 978-86-515-0054-4

Sadržaj: HRISTOS VASKRSE NARODE BOŽIJI – Nikolaj Velimirović Sa blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa Šabačkog Gospodina Lavretija. Knjiga o praznicima, značenju istih. Kolor ilustrovana knjiga o hrišćanstvu, veri i osnovama iste…. Nedelje pre Vaskrsa. Četiri nedelje pre časnog posta. Nedelje uz časni post: Manastir Hilandar, Sveta Gora: Prvih šest nedelje posta; Lazareva subota – Vrbica; Hristov ulazak u Jerusalim – Cveti; sedma nedelja – Velika nedelja,….Vaskrs; Nedelje po Vaskrsu; Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan; Duhovi. Hrišćanski kalendar i način izračunavanja datuma Vaskrsa; Crkvena Nova godina; Redosled indiktiona. Značenje: Hrišćanski dom; Ikona, kandilo; Čirak i sveća; Bosiljak; Kadionica, žar i tamnjan; Sveto pismo- Biblija; Molitvenik i post; …. Vladika Nikolaj Velimirović rođen je na Tucindan 1881. godine. Rodno mesto Vladike Nikolaja je maleno planinsko selo Lelić, smešteno na severnim padinama planine Povlena, nedaleko od Valjeva. Mali Nikola je odgojen i vaspitan u uglednoj srpskoj patrijarhalnoj zadruzi koja je imala preko tridesetoro čeljadi. Otac Dragomir, bio je retko pismen seljak za ono doba. Pored uobičajenih seoskih poslova, bio je pisar i delovođa sreza podgorskog. Do danas su sačuvane deobne presude pisane njegovim lepim i čitkim rukopisom. HRISTOS VASKRSE NARODE BOŽIJI – Nikolaj Velimirović Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Sadržaj: KRSNE SLAVE Jedna od glavnih odlika srpskog Pravoslavlja, za koju ne zna ostali hrišćanski svet, jeste krsna slava. Pored krsnih slava možete pročitati i: Crkveni praznici; Zdravice; Posni kuvar na vodi. Crkva je određene dane u godini posvetila najznačajnijim događajima iz života Gospoda našeg Isusa Hrista, Njegove Presvete Majke Marije i Svetiteljima koji su svojim životom na zemlji ugodili Bogu i koji su sada naši zastupnici i molitvenici pred Njim. Crkveni praznici dele se na Gospodnje, Bogorodičine i Svetiteljske. Nekim Svetiteljima posvećeno je više dana u godini. Praznici mogu biti nepokretni i pokretni. Nepokretni se slave uvek istog dana, a pokretni zavise od datuma Vaskrsa (Pashe). Srpska Pravoslavna Crkva vreme računa po starom kalendaru. U ovoj knjizi datumi će biti i po starom, julijanskom, koji kasni trinaest dana, i po novom, grigorijanskom, koji je u upotrebi u svakodnevnom životu. Iz sadržaja knjige: Nepokretni Gospodnji praznici Pokretni Gospodnji praznici Bogorodičini praznici Srpske slave Zdravice Posni kuvar na vodi GOSPODNjI PRAZNICI Nepokretni Gospodnji praznici su: – Rođenje Gospoda Isusa Hrista – Božić – Nova godina – Obrezanje Gospoda Isusa Hrista – Bogojavljenje – Krštenje Gospodnje – Sretenje – Preobraženje – Krstovdan Pokretni Gospodnji praznici su: – Lazareva subota – Vrbica – Cveti – Veliki četvrtak – Veliki petak – Vaskrsenje Gospodnje (Pasha) – Vaznesenje – Spasovdan – Sveta Trojica – Duhovi KRSNE SLAVE Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

SRPSKE SLAVE I PRAZNICI U ovom pravom leksikonskom delu, nalaze se svi praznici koje srpski narod, njegova sela, gradovi i crkva slave, proslavljaju ili praznuju određenog dana u godini kao svoju krsnu slavu, zavetinu, crkvenu slavu, porodični praznik, slavu zanimanja… Ovaj azbučnik od 790 odrednica i 428 uputnica je do sada najpotpuniji spisak slava i praznika koji se uz slavu vezuju ili samostalno praznuju, i namenjen je kao priručnik studentima i učenicima bogoslovije i veronauke, ali i čitaocima koji žele da upoznaju deo tradicije srpskog naroda. Leksikon je opremljen je sa 244 fotografije. U prilogu sadrži i Kalendar srpskih slava i praznika, vašara, panađura i sajmova.

SRPSKE SLAVE I PRAZNICI U ovom pravom leksikonskom delu, nalaze se svi praznici koje srpski narod, njegova sela, gradovi i crkva slave, proslavljaju ili praznuju određenog dana u godini kao svoju krsnu slavu, zavetinu, crkvenu slavu, porodični praznik, slavu zanimanja… Ovaj azbučnik od 790 odrednica i 428 uputnica je do sada najpotpuniji spisak slava i praznika koji se uz slavu vezuju ili samostalno praznuju, i namenjen je kao priručnik studentima i učenicima bogoslovije i veronauke, ali i čitaocima koji žele da upoznaju deo tradicije srpskog naroda. Leksikon je opremljen je sa 244 fotografije. U prilogu sadrži i Kalendar srpskih slava i praznika, vašara, panađura i sajmova.

Nepokretni Gospodnji prazniciPokretni Gospodnji prazniciBogorodičini prazniciSrpske slaveZdravicePosni kuvar na vodiCrkva je određene dane u godini posvetila najznačajnijim događajima iz života Gospoda našeg Isusa Hrista, Njegove Presvete Majke Marije i Svetiteljima koji su svojim životom na zemlji ugodili Bogu i koji su sada naši zastupnici i molitvenici pred Njim. Crkveni praznici dele se na Gospodnje, Bogorodičine i Svetiteljske. Nekim Svetiteljima posvećeno je više dana u godini. Praznici mogu biti nepokretni i pokretni. Nepokretni se slave uvek istog dana, a pokretni zavise od datuma Vaskrsa (Pashe). Srpska Pravoslavna Crkva vreme računa po starom kalendaru. U ovoj knjizi datumi će biti i po starom, julijanskom, koji kasni trinaest dana, i po novom, grigorijanskom, koji je u upotrebi u svakodnevnom životu.Sjajna potpuno nova nekoriscena knjiga tvrd povez

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Nepokretni Gospodnji praznici Pokretni Gospodnji praznici Bogorodičini praznici Srpske slave Zdravice Posni kuvar na vodi Crkva je određene dane u godini posvetila najznačajnijim događajima iz života Gospoda našeg Isusa Hrista, Njegove Presvete Majke Marije i Svetiteljima koji su svojim životom na zemlji ugodili Bogu i koji su sada naši zastupnici i molitvenici pred Njim. Crkveni praznici dele se na Gospodnje, Bogorodičine i Svetiteljske. Nekim Svetiteljima posvećeno je više dana u godini. Praznici mogu biti nepokretni i pokretni. Nepokretni se slave uvek istog dana, a pokretni zavise od datuma Vaskrsa (Pashe). Srpska Pravoslavna Crkva vreme računa po starom kalendaru. U ovoj knjizi datumi će biti i po starom, julijanskom, koji kasni trinaest dana, i po novom, grigorijanskom, koji je u upotrebi u svakodnevnom životu. Sjajna potpuno nova nekoriscena knjiga tvrd povez

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! I. izdanje ! Prvo izdanje! Fra Augustin Kristić (Kreševo, 26. kolovoza 1892. – Travnik, 13. kolovoza 1960.), rimokatolički svećenik, hrvatski zavičajni i crkveni povjesničar, etnolog, etnomuzikolog, pisac za djecu, leksikograf iz Bosne.[1] Životopis Rodio se 1892. godine u Kreševu. 1915. se godine zaredio za svećenika. Službovao je u više mjesta. Bio je franjevac, a od 1935. je dijecezanski svećenik. Ostavio je iza sebe bogat znanstveni i književni opus. Najplodniji je pisac kreševskog područja. Intenzivno je proučavao crkvenu i narodnu povijest Hrvata kreševskog kraja ali i cijele BiH svog vremena. Brojni vrijedni radovi iz povijesti, etnologije i etnomuzikologije su iza njega. Umro je u bolnici u Travniku 13. kolovoza 1960. godine.[1] Djela Napisao je više knjiga te brojnih studija, članaka, reportaža i ost. priloga. Neka djela još mu nisu objavljena i u rukopisnoj su formi: zbirka dječjih pripovjedaka Put pisanice kroz tri carstva i kraljevstva, Dnevnik`, te Rječnik Kreševa i okolice. Svi mu se rukopisi čuvaju se u arhivu Franjevačkog samostana u Kreševu.[1] Časopisu u kojima je objavio djela su Glasnik Hrvatskih zemaljskih muzeja u Sarajevu, Glasnik zemaljskog muzeja u Sarajevu, Kalendar Napredak, Dobri pastir

SRPSKE SLAVE I PRAZNICI U ovom pravom leksikonskom delu, nalaze se svi praznici koje srpski narod, njegova sela, gradovi i crkva slave, proslavljaju ili praznuju određenog dana u godini kao svoju krsnu slavu, zavetinu, crkvenu slavu, porodični praznik, slavu zanimanja… Ovaj azbučnik od 790 odrednica i 428 uputnica je do sada najpotpuniji spisak slava i praznika koji se uz slavu vezuju ili samostalno praznuju, i namenjen je kao priručnik studentima i učenicima bogoslovije i veronauke, ali i čitaocima koji žele da upoznaju deo tradicije srpskog naroda. Leksikon je opremljen je sa 244 fotografije. U prilogu sadrži i Kalendar srpskih slava i praznika, vašara, panađura i sajmova. Dodatne informacije ISBN 978-86-17-16305-9 Povez Broširan Godina izdanja 2009 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 352 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

SRPSKE SLAVE I PRAZNICI U ovom pravom leksikonskom delu, nalaze se svi praznici koje srpski narod, njegova sela, gradovi i crkva slave, proslavljaju ili praznuju određenog dana u godini kao svoju krsnu slavu, zavetinu, crkvenu slavu, porodični praznik, slavu zanimanja… Ovaj azbučnik od 790 odrednica i 428 uputnica je do sada najpotpuniji spisak slava i praznika koji se uz slavu vezuju ili samostalno praznuju, i namenjen je kao priručnik studentima i učenicima bogoslovije i veronauke, ali i čitaocima koji žele da upoznaju deo tradicije srpskog naroda. Leksikon je opremljen je sa 244 fotografije. U prilogu sadrži i Kalendar srpskih slava i praznika, vašara, panađura i sajmova. Dodatne informacije ISBN 978-86-17-16305-9 Povez Broširan Godina izdanja 2009 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 352 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

САДРЖАЈ Уводна реч – Протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић, 5 ТРАДИЦИЈА И ЕТИКА ЖИВОТА Непромењивост канона и живот савременог човека у Цркви, 9 Шта је акривија а шта икономија, 21 Став Српске Православне Цркве о старом и новом календару, 51 Став Православне Цркве према слободи воље и предестинацији, 79 Треба ли жене да покривају главу у храму за време богослужења - жена у хришћанству, 89 Став Православне Цркве о употреби контрацептивних средстава и побачају, 110 Који дух се јавља спиритистима, 127 УЧЕСТВОВАЊЕ У МОЛИТВАМА Ко може бити кум на венчању и Крштењу, 145 Промена имена приликом Крштења одрасле особе, 156 Крштење лица које је хируршком интервенцијом променило пол, 164 Венање уз пост, 170 Треба ли одрастао син да у своме домаћинству слави Крсну славу, 172 Начин и редослед целивања икона у храму, 185 О кађењу цркве и крсти ли се верник у току кађења, 189 ОПИС Књига Православље у савременом свету обухвата две, основне, тематске целине. Прва – Традиција и етика живота сабрана је од неколико проблемских сфера. Полази од принципијелног проблема: на који начин треба и може да буде примењено свештено канонско предање Цркве на живот савремених хришћана? Обрадивши по том узајамни однос акривије и икономије у црквеном расуђивању Свјатјејши аутор разматра вечна (однос слободне воље и предестинације), актуелна (питање старог и новог календара) и социоетичка (црквеног разумевања међусобног односа полова) питања која се пред њега и Цркву коју пастирству је постављају. Друга тематска целина овог зборника – Учествовање у молитвама бави се конкретнијим – али, самим тим, не мање важним питањима. Ако их само, на брзу руку, прелистамо: Ко може бити кум на крштењу, да ли се може мењати име крштаваног при Крштавању, да ли одрасли син треба да слави у свом домаћинству Крсну славу, да ли се сме венчавати уз пост – виде ћемо да су то проблеми са којима се сви ми – и клир и народ Божији, скоро свакодневно сусрећемо. Патријархово благорасудно мишљење о њима резимира и сажима свештено предање Цркве и, слободно како од мртвог формализма тако и од површног човекоугађања, надахнуто указује на правилно поступање у оваквим ситуацијама. Када је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије писао Уводну реч за књигу његове Светости Пост и Свето Причешће у Српској Православној Цркви, више пута је подвукао хармонични однос црквеног Предања и личног опита у искуству и изразу Свјатјејшега писца управо као главну карактеристику његовог богословља. Дубока лична уроњеност у свештене воде Предања оставила је снажан печат и на овој књизи. Друга драгоцена одлика овог штива је благодат на усклађеност црквене акривије и икономије у Патријарховом начину мишљења и расуђивања. Из свих одговора које је његова Светост дао на овим страницама просијава њему карактеристична озбиљност, потпуна верност и доследност црквеним правилима и прописи макоја, истовремено, никада не губи из вида конкретног човека кога сагледава очима пастирског расуђивања и очинске љубави. Овде ваља додати и Патријархову хвале вредну спремност да, ходећи увелико испред свога времена и своје средине, богословску пажњу посвети болним питањима биоетике која се данас на најозбиљнији начин постављају пред све нас. То што није бежао од појединих тема нити их је почаствовао тишином – показује једну од основних црта његове теологије:пастирску бригу за добробит словеснога стада. А без ње – теологије нема! Због свега тога су одговори Свјатјејшег Патријарха Павла драгоцени не само на плану сазнавања и разумевања феномена о којима говоре – они представљају својеврстан образац односно начин богословствовања који треба следити и усвајати. А то и јесте основни идеал сваке озбиљне теологије: повратак на отачки начин мишљења и постојања. Протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић Наслов: Православље у савременом свету Издавач: Издавачка фондација СПЦ Страна: 204 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 20 cm Година издања: 2011 ИСБН: 978-86-84799-31-1

Opis Krsne slave – crkveni praznici, srpske slave, zdravice, posni kuvar na vodi Iz sadržaja knjige Krsne slave: Nepokretni Gospodnji praznici Pokretni Gospodnji praznici Bogorodičini praznici Srpske slave Zdravice Posni kuvar na vodi Iz uvoda knjige Krsne slave: Naša je dužnost da propovedamo svima nauku Hristovu, nenaturajući je. Najpre u svojoj najbližoj sredini, svojoj porodici, pa onda redom, dalje, nikada ne naturajući nauku Božju. Mi svedočimo u ovom svetu Sina Božijega i nauku Njegovu i rečima i svojim životom. „Da vide vaša dobra djela, i proslave Oca vašega koji je na nebesima“. (Mt. 5, 16) Čuvati se mnogogovorljivosti. Pogotvu od nametanja vere ljudima rečima svojim, kao što rade oni sektanti. Životom svojim svedočiti da je živ Gospod Bog naš i da je nauka Njegova moguća da se njome živi i da se ona u život uvodi. Jer ljudima, pa i nama ovakvi kakvi smo, mi smo već navikli na greh i nauka Božja, zapovesti Božje izgledaju teške. A one su u stvari nesravnjivo lakše nego greh. Ali kada se navikne na ono što je greh, onda je zapovest Božja teška, a greh je lak, jer je čovek stekao grešnu naviku. Čovek je slobodno biće. Može da živi i bez greha, može i da ne greši. Uz pomoć blagodati Božje može. Šta će onu činiti, na koju će stranu okrenuti, da li da ide od Oca Nebeskog u suprotnom pravcu ili da ide Ocu Nebeskom, Domu Njegovom i Carstvu Nebeskom, to će on odlučiti. Mi, dakle, da svojom verom, životom po veri, svedočimo Sina Božijeg i Njegovu nauku u ovome svetu. Trudimo se da reč Božija, istina Božija, uvek ima mesta u nama, pa ćemo i mi imati mesta u Carstvu Nebeskom, u blaženstvu toga Carstva. „Ko ima uši da čuje, neka čuje“, što kaže Gospod naš Isus Hristos. Patrijarh srpski Pavle (delovi beseda iz knjige „Život po Jevanđelju“, Beograd, 1998.) CRKVENI PRAZNICI Crkva je određene dane u godini posvetila najznačajnijim događajima iz života Gospoda našeg Isusa Hrista, Njegove Presvete Majke Marije i Svetiteljima koji su svojim životom na zemlji ugodili Bogu i koji su sada naši zastupnici i molitvenici pred Njim. Crkveni praznici dele se na Gospodnje, Bogorodičine i Svetiteljske. Nekim Svetiteljima posvećeno je više dana u godini. Praznici mogu biti nepokretni i pokretni. Nepokretni se slave uvek istog dana, a pokretni zavise od datuma Vaskrsa (Pashe). Srpska Pravoslavna Crkva vreme računa po starom kalendaru. U ovoj knjizi datumi će biti i po starom, julijanskom, koji kasni trinaest dana, i po novom, grigorijanskom, koji je u upotrebi u svakodnevnom životu.

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Dobro poznato i hvaljeno delo dr Džozefa Lampkina prošireno je tako da uključuje nova istraživanja o Enohovim knjigama, palim anđelima, čuvarima i nefilima. Nakon što predstavlja opsežnu istorijsku pozadinu Prve, Druge i Treće knjige Enohove, Lampkin sastavlja istorijsku priču o palim anđelima, čuvarima i nefilima, koristeći svoje opsežno poznavanje drevnih tekstova. Istorija palih anđela čvrsto je povezana uz pomoć drevnih knjiga kao što su Enoh, Jašer, Jubileji, Knjiga divova, Ratni svici i mnoge druge. Priča će vas zaprepastiti. Nove informacije o Prvoj knjizi Enohovoj su znatno proširene. Lampkin opisuje Enohov kalendar i njegovo ključno mesto u Danilovom proročanstvu. On rastavlja Prvu Enohovu, deo po deo, da bi opisao njenu istoriju, vremenski okvir autorstva i njen sadržaj. U celom tekstu je obilje korisnih beleški. Ovaj tom sadrži Prvu Enohovu knjigu (Etiopsku Enohovu knjigu), Drugu Enohovu knjigu (Slovenske tajne Enoha), Treću Enohovu knjigu (Hebrejsku knjigu o Enohu) i Knjigu o Palim anđelima, čuvarima i poreklu zla. Proširen komentar uključen je za tri Enohove knjige, kao i za odeljke o anđelima, proročanstvima i enohijanskom kalendaru. Dr Džozef Lampkin je autor preko dvadeset knjiga. Redovno se pojavljuje kao stručni gost o temama religije, teologije i crkvene istorije. Obim: 367 str, format: A5, bros povez, NOVA KNJIGA

Prosveta, 1984. Edicija Baština Urednica Svetlana Velmar Janković Iako Milana Đ. Milićevića većina etnografskih stručnjaka iz njegovog vremena nije ozbiljno shvatala, on je, pišući delo Život Srba seljaka, uspešno i vrlo revnosno obavio glavni zadatak koji je sebi i postavio – zabeležio je mnogo karakeristika vezanih za život Srba u seoskoj sredini. Ova knjiga je još jedna dokaz da entuzijazam, želja i cilj koji neko oseća kao duhovni poziv predstavljaju mnogo više nego puki rad za novac ili titulu. U ovoj knjizi Milićević se ponaša kao pravi zapisivač, kao neko ko beleži ono što vidi, čuje, u pravom smislu reči istražuje, ističe sličnosti i razlike između različitih krajeva i čitaocima nudi vrhunski kvalitetnu, sređenu građu koja je naučna, dokumentarna i izneta jasnim jezikom koji svako razume. Svoje jezičke i književne sposobnosti koristi sa željom da ovo delo ne bude samo skup informacija za naučnike, nego delo za širu publiku, zanimljivo kako savremenicima, tako i potomcima. I zaista, Život Srba seljaka je interesantno čitljivo štivo, koje nam danas nudi odgovor na pitanje kako su živeli naši preci. knjiga „Život Srba seljaka”Knjiga Život Srba seljaka je podeljena u tematska poglavlja koja obrađuju različite aspekte života. Najzanimljiviji su svakako opisi različitih nošnji, gde se imena određenih odevnih predmeta više i ne koriste. Na izvestan način on dokazuje da je naš narod imao dosta estetičkih kriterijuma, kao i želju da se bude čist, dostojanstven, da se izgleda lepo, da devojke na svojim odevnim predmetima imaju interesantne šare, detalje, ali da istovremeno ta garderoba bude praktična i usklađena sa stilom seoskog života. Opisani su i seoski radovi u kući i u polju, pa se tu posebno ističu objašnjenja vezana za pravljenje tkanina, koje danas gotovo da i ne postoji. Milan Đ. Milićević detaljno objašnjava svaki deo razboja i, uopšte, svake god sprave ili alata koji su se za ovu namenu koristi, i u tom smislu čuvar je kako etnografskih detalja, tako i jezika, reči koje se sve više zaboravljaju. Život Srba seljaka u sebi nosi i zanimljive priče i verovanja o intrigantnim temama vezanim za plodnost, začeće, rađanje dece, ženski ciklus. U tome se vidi isprepletenost narodnih verovanja, travarskih znanja, ali se tu otkriva i filozofija života u kojoj je rađanje kao produženje vrste svetinja, kao i ostvarenje svakog pojedinca u ulozi roditelja. Neobični su i delovi knjige Život Srba seljaka koji govore o proricanju, o neobičnim ljudima iz naroda koji su imali dar ili veštinu da nekome naslute buduće događaje. U tom poštovanju prema takvim pojedincima oseća se odnos prema onostranom, nada da će se, kada se zna budućnost, neko spasti od nečega, pripremiti se itd. Kroz priče o načinima obrade zemlje vidi se jaka zavisnost seoskog življa od prirode, vremenskih nepogoda… U tom smislu spominju se i verovanja, rituali, ostaci rodoverja, ali se, kao deo svakodnevice prikazuju i odnosi u zajednici. One situacije kada komšije jedan drugom pritiču u pomoć, kada zajedno nešto rade, itd. Dečija igra je još jedna tema kojom se Milan Đ. Milićević bavi u knjizi Život Srba seljaka. On prikazuje mnoge zanimljive zanimacije za različite uzraste dece, koje ih okupljaju i kroz koje se oni nadmeću i upoznaju svet. Najčešće su u pitanju igre koje zahtevaju jako malo igračaka i uopšte nekih materijalnih sprava. Uglavnom su to neki drveni predmeti koje deca sama prave. Igre se svode na pesmu, zadirkivanje, takmičenje, mudrost, sposobnost da neko pre drugih nešto uradi, seti se nečeg itd. Ove igre su povezane sa životom u prirodi, pa zahtevaju i da deca tu prirodu poznaju, razumeju… Kroz sve segmente svakidašnjice opisane u knjizi Život Srba seljaka prožimaju se crkveni praznici, običaji, uopšte tim životom vlada crkveni kalendar, a koji je opet povezan sa pređašnjim, godišnjim ciklusom iz slovenske religije, koji nije ništa drugo nego poštovanje prirodnih mogućnosti i nekih bioloških potreba ljudi. Striktno se zna kada su postovi, a kada mesojeđe, kada se radi, a kada odmara, koji se praznici kako obeležavaju. A cilj je neretko ispunjenje telesnih i duhovnih potreba. Pa je jasno da je post dovodio do zdravog pročišćenja organizma, da su slave i silni praznici imali za cilj da ispune socijalne potrebe, posebno stanovnika u raštrkanim planinskim selima gde se čak i komšije retko sreću. I na kraju, verovatno najinteresantniji je materijal o partnerskim odnosima, o devojkama koje sanjaju suđenika, o venčanjima, običajima vezanim za sve to, a kroz koje nam Milan Đ. Milićević pripoveda priču o mladalačkom iščekivanju, o težnji ka skladnom porodičnom životu, o roditeljskoj tuzi kada udaju ćerku, o radosti kada se sluti rađanje potomaka. I to je ona suštinska sila koja je preneta kroz vekove, onaj sistem vrednosti i važnih životnih ciljeva koji je, iako potekao iz patrijarhalnog sela u prošlosti i dalje ostao nešto što se ničim zaista boljim ne može suštinski zameniti. I tako je Život Srba seljaka ne samo etnografski zbornik informacija već delo zanimljivo za psihologe, antropologe, sociologe i sve ljude koji tragaju za odgovorom šta je život i da li su naši preci, sudeći po tome što su opstali i odolevali mnogim istorijskim izazovima i opasnostima, zapravo, znali nešto što mi danas ne umemo da vidimo, a što je možda najvažnija civilizacijska mudrost, koja je potekla od ruralnog čoveka. Milan Đ. Milićević (Ripanj, 4. jun 1831 — Beograd, 4/17. novembar 1908) bio je srpski književnik, publicista, etnograf i akademik.[1] Bio je redovni član Srpskog učenog društva, član Akademije nauka u Petrogradu, Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu, član Srpske kraljevske akademije u Beogradu, predsednik Srpskog arheološkog društva i jedan od osnivača Srpske književne zadruge. Biografija Milan Milićević Milan Đ. Milićević sa suprugom na kalemegdanskoj klupi Portret Milićevića iz 1866, rad Stevana Todorovića Milan je rođen u Ripnju kod Beograda, od roditelja Jovana i Mitre 1831. godine. Milićevići potiču iz Starog Vlaha, odakle su se doselili pre tri veka. Pohađao je osnovnu školu u rodnom selu, a školovanje nastavio u Beogradu.[2] Posle gimnazije završio je Bogosloviju u Beogradu i zatim radio kao državni činovnik u raznim zvanjima: kao učitelj osnovne škole u Lešnici, pa u Topoli, sudski praktikant u Valjevu, a zatim je bio premešten u Beograd gde je službovao do kraja života i kao pisar. Mnogo je putovao po Srbiji, staroj i novooslobođenim krajevima, uz srpsko-bugarsku granicu, po Crnoj Gori i Rusiji. Bio je sekretar srpskog Ministarstva prosvete 1861-1874. godine[3], kada vrši svoja opsežna ispitivanja u narodu. Proputovao je gotovo celu Srbiju i kao školski nadzornik, i skupio građu za svoja dela. Objavio je preko 100 književnih naslova, različite tematike.[4] Glavno mu je delo `Kneževina Srbija` iz 1876. godine. Javlja se 1867. godine i kao sekretar Srpskog učenog društva u Beogradu. Bio je i jedan od članova osnivača i član prve Uprave Srpskog arheološkog društva 1883. godine.[5] Bio je i osnivač i član Odbora Društva Svetog Save 1886. godine.[6] Kraće vreme uređivao je službene Srpske novine, bio je bibliotekar Narodne biblioteke[7] i državni savetnik. Uređivao je časopis „Škola“. Bio je jedan od sekretara Skupštine 1864. i Skupštine 1867. u Beogradu. Dodeljen mu je Orden Takovskog krsta i Orden Svetog Save.[8] Po njemu je nazvana osnovna škola u Beogradu. Odabrana dela Putnička pisma Beleške kroz put pet okružja po Srbiji Iz svojih uspomena Život Srba seljaka Slave u Srba Iz svojih uspomena Zadružna kuća na selu Manastiri u Srbiji Pedagogijske pouke Kako se uči knjiga Školska higijena, 1870. Školska disciplina Pogled na narodno školovanje u Srbiji Moralna žena Zimnje večeri Selo Zloselica i učitelj Milivoje Jurmus i Fatima Omer Čelebija Pomenik znamenitih ljudi u srpskog naroda novijega doba, 1888. Dodatak pomeniku od 1888. Znameniti ljudi u srpskoga naroda koji su preminuli do kraja 1900. g. Pomenik znamenitih ljudi u srpskom narodu, Beograd 1901. Knez Miloš u pričama, 1891. Knez Miloš u pričama II. 1900. Knez Miliš u spomenicima svog nekadašnjeg sekretara, Beograd 1896. Žena XX veka, napisala Žil SImon i Gustav Simon, Beograd 1894. Kneževina Srbija, Beograd, 1876. Kraljevina Srbija Čupić Stojan i Nikola, Beograd 1875. Život i dela veikih ljudi iz svih naroda I, Beograd 1877. Život i dela veikih ljudi iz svih naroda II, Beograd 1877. Život i dela veikih ljudi iz svih naroda III, Beograd 1879. Karađorđe u govori u stvoru, Beograd 1904.

Архимандрит Рафаил Карелин вели да живимо у веома тешком времену. Тешко је не сложити се с том констатацијом. Ово је тешко време због тога што се свет нагло мења. Стално слушамо о такозваном новом поретку и свеопштем благостању које ће сваког тренутка да постане део наше свакодневице. Али уместо тога видимо страшну неправду и крв и страдање невиних људи. Ово време је тешко и због тога што је православним хришћанима постало веома тешко да у њему живе, али не само хришћанима него и свима онима који имају моралних вредности и желе их сачувати. Много је саблазни и биће их још више, а оне, нажалост, постају преовлађујући фон нашег живота. Тако их је много да нам се понекад чини као да је данашњица саткана искључиво од њих. Примера побожности и праведности је, напротив, све мање и мање, или су пак тако скривени од наших очију да их, могло би се рећи, у овом свету, у друштвеном животу, просто и нема. Ово време је тешко и зато што постоји неутољива жеђ за променама и реформама која насрће на врата Цркве, упада у њу и тежи да и у њој све изокрене по своме, по новом, по световном. То је заиста страшно, али не за Цркву, јер њу ни врата пакла неће надвладати (види Мт. 16, 18) и она и јесте и биће стуб и тврђава истине (1. Тим. 3,15), него је страшно за људе који се у тој истини још увек нису учврстили. Време друштвених и политичких потреса, светских катаклизми и катастрофа увек је било време кад је овај свет устајао на Цркву, и то преко непријатеља рода људскога, ђавола. Знаци тога су јачање такозваних либералних струја, покретање разговорâ о неопходности измене црквеног Устава, и то тако да наводно буде блажи, о преласку на нови календар, о преводу богослужбених књига на савремени језик. Следећа фаза је порицање значаја институције монаштва у Цркви и покушај увођења ожењеног епископата. Све то заједно и јесте оно што се данас у Православљу обично назива модернизмом, али у најнегативнијем значењу те речи. У таквом времену заиста је веома тешко ономе који није укорењен у православном црквеном предању и који није од детињства задојен духом црквеног живота. Разна мишљења и разне тенденције колебају неутврђену душу, сеју сумњу, односно коров лукавога, час кроз једну, час кроз другу спасоносну истину, збуњују људе и одводе их са спасоносног пута покајања. Апостол је то унапред видео кроз далеке векове и зато је у својој Посланици Тимотеју, а у суштини свим православним хришћанима, рекао: Као образац здраве науке имај оно што си чуо од мене (2. Тим. 1, 13) и на другом месту додаје: јер ће доћи вријеме када здраве науке неће подносити, него ће по својим жељама окупити себи учитеље да их чешу по ушима; и одвратиће уши од истине, а окренути се бајкама (2. Тим. 4, 3-4). Данас је, као никад до сада, неопходно да се сви они који желе да душу своју спасу држе оног учења Цркве које су прихватили и осветили како древни свети Оци тако и праведници последњих времена. Оцу Рафаилу је то потпуно јасно и зато тежи да испуни завет апостолâ Павла: Проповиједај ријеч, настој у вријеме и невријеме, покарај, запријети, утјеши са сваком стрпљивошћу и поуком (2. Тим. 4, 2). Његове беседе и чланци, од којих је саткана ова књига, плод су пажљиво вођеног духовног живота и резултат размишљања о процесима који се одвијају у савременом свету и у Цркви, анализе тих процеса и тражења пута којим у наше дане, као и пре хиљаду година, треба да иде хришћанин који тежи ка спасењу. Ова књига је по свом садржају разнолика исто као и човеков живот и зато и захтева да се о њој нешто више каже. Зашто човек верује или зашто не верује? Зашто неко бира пут који га сигурно води у погибао кад му је откривен онај који води ка спасењу? Какав је невидљиви свет духова злобе и који је узрок њиховог непријатељства према нама? Зашто је молитва највећа драгоценост коју човек може да има у овом животу? То су само нека од питања на које отац Рафаил покушава да одговори у првом делу књиге. У другом делу он говори о празницима Цркве, о слици Неба на Земљи, о блиставој слави светитеља и о томе како су нам они близу. Овде посебно треба истаћи поглавље о икони „Слава Грузијске Цркве“. То је чудесна поема, написана језиком блиским литургијском, поглавље које, у неким својим деловима, садржи целокупну историју Цркве многострадалне земље Иверске, земље у којој отац Рафаил живи, служи Богу и људима и проповеда. У том поглављу је приказано како хришћанин може и треба да воли Цркву, да је воли као своју дивну и мудру Мајку, да је њоме усхићен, да је од срца опева и да се труди да сазна све о њеном дугом и славном животу. Ту је веома јасно речено да су све националне, територијалне, историјске или политичке поделе вештачке, да су их људи сачинили, а да је Црква једна. Она је једна и јединствена по благодати и по својим светитељима. Тако је у истој тој Грузији најпоштованији светитељ војсковођа римске војске, рођени Кападокијац, свети великомученик Георгије Победоносац, а не, на пример, грузијска царица Тамара. Црква је јединствена и кад је реч о светим тајнама и обредима, јединствена у вери, нади и љубави људи, а пре свега јединствена у Господу Исусу Христу, који и јесте глава Цркве. Трећи део је најопширнији и посвећен је проблемима савременог доба, ономе што би се могло назвати модернизмом или, како сâм аутор каже, секуларизацијом Цркве. Кроз поглавља овог дела књиге дати су одговори на питања какви све видови агресије света против Цркве постоје и чиме им се можемо супротставити. У овом делу књиге отац Рафаил говори и о тежњама да се пређе на нови календар, о реформи језика црквеног богослужења, о такозваној модернизацији иконописа, о појавама као што су фанатизам и национална искључивост и о још много чему другоме о чему се данас говори. Но, оно што је заиста важно јесте то што отац Рафаил говори о томе како верујући православни човек да се односи према свему томе и како да избегне крајности и заблуде. У четвртом делу књиге отац Рафаил пише о томе шта у овом животу узрокује ако не неверовање, а оно погрешан избор духовних оријентира, жељу да се у духовни живот уђе не кроз покајање, него на „споредни улаз“, односно кроз заједничарење са такозваним тајним знањима и некаквим загонетним мистеријама. Модернизам се на крају свог развоја завршава окултизмом и јавним демонизмом. Овај свет не тежи да се сâм промени, да се преобрази и да на крају постане црквен, него да промени и преуреди саму Цркву онако како то одговара његовим хировима и страстима. Кад човек прочита ову књигу, сигурно ће другачије гледати не само на оно што га окружује него и на себе самога. Могуће је да ће решити многе своје недоумице и да ће добити одговор на многа питања. Но ипак, најважније је то што ће у њој видети и препознати образац оног здравог учења који су апостоли предавали својим ученицима и које јесте и биће учење Цркве у све векове. САДРЖАЈ Предговор, 5 I Вера, 13 Изгнање Адама из раја, 20 Молитва, 29 Пост и његов значај, 51 Монаштво је трагање за божанском лепотом, 64 Грех блуда, 75 Демони и човекова гордост, 85 Прелест, 96 Може ли се веровати сновима?, 101 Одлике религијског начина размишљања Истока и Запада, 103 Одговори на питања, 109 II Рођење Пресвете Богородице, 123 Воздвижење Часног и Животворног Крста Господњег,132 Вазведење у храм Пресвете Богородице, 140 Вазнесење Господње, 148 Педесетница, 153 Преображење Господње, 161 Успење Пресвете Богородице, 171 Мучење светог великомученика Георгија Победоносца, 180 Икона "Слава Грузијске Цркве", 189 III Секуларизација Цркве, 255 Хришћанство и савремена култура, 265 Венерин храм на Голготи, 277 Хришћанство и националност, 282 Фанатизам, 291 Психологија раскола, 298 Икона, 307 Хришћанство и модернизам, 322 Црквени језик, 329 Црква и наука, 333 Дарвинизам, 339 Еволуција и кумрански календар, 347 Питање календара, 357 IV Окултна агресија, 389 Антропософија (штајнеризам) као јело од отпадака, 396 Астрологија и Православље, 405 Грех клетве, 412 Друге цивилизације и летећи тањири, 417 Наслов: Хришћанство и модернизам Издавач: Манастир Подмаине Страна: 424 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 140 x 205 cm Година издања: 2013 ИСБН: 978-9940-644-01-7

MEMOARI-Tomislav Karađorđević, posveta Autora Autor: Tomislav Karađorđević Izdavač: Zdužbina kralja Petra I, Topola-Oplenac Godina izdanja: 1999. Broj strana: 799 Pismo: ćirilica Povez: tvrd sa zaštitnim omotom Format: 25x16 Bogato ilustrovano. Stanje kao na slici, Odlično očuvana. Prvo izdanje izuzetnih memoara princa Tomislava koji spadaju u prvorazredne istorijske izvore i mogu se nazvati životopisom Karađorđevića. Bogato ilustrovano crno-belim fotografijama, odlično izdanje za ljubitelje istorije srbije i kolekcionare. Iz sadržaja: 1. PONOVO NA OPLENCU 2. DETINJSTVO 3. ŠKOLOVANJE U ENGLESKOJ 4. GODINE RATA 5. ZBRINJAVANJE PORDCE 6. GODINE PUTOVANJA 7. CRKVENI RASKOL 8. JUGOSLOVENSKI POLITIČARI 9. ODBRANA ISTINE O SRBIMA 1O. KA JEDINSTVU I SLOBODI 11. NA OGNJIŠTU PREDAKA 12. OBIČAJI - ZNAK NARODNOSTI 13. PRAVOSLAVLJE I SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA 14. OBNOVA HILANDARA 15. MANASTIRI 16. S PUTA PO OTADŽBINI 17. STVARALAŠTVO I SPORT 18. PO RATIŠTIMA U ZEMLJI 19. DOM KARAĐORĐEVIĆA 2O. NAŠE LJUBAVI 21. IMOVINA KARAĐORĐEVIĆA 22. ZAVRŠAVAJUĆI MEMOARE BIOGRAFIJA: Tomislav Karađorđević (Beograd, 19. januar 1928 — Topola, 12. jul 2000) je bio jugoslovenski princ, drugi sin kralja Aleksandra I Karađorđevića i kraljice Marije, brat poslednjeg jugoslovenskog kralja Petra II Karađorđevića. Rođen je 19. januara, 1928. godine u Beogradu, na Bogojavljenje po julijanskom kalendaru, u 1 sat, kao drugi sin kralja tadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovena

Veliki duhovni otac patrijarh Pavle upokojio se pre više od jedne decenije, ali njegove poruke i pouke i danas zvuče sveže, aktuelno, ovdašnje. One su – trajne i nezaboravne. To se uverljivo vidi u ovoj knjizi, pod naslovom “Izdržimo na uzanom putu”. Veliki znalac patrijarhovog života dr Jovan Janjić, u ovoj knjizi je sakupio oko 400 zlatoustih poruka još uvek neproglašenog sveca, četrdeset četvrtog patrijarha srpskog. U poglavljima “Na putu vere”, “Sloboda – prvo lice čoveka”, “Uvek i svuda ljudski”, “Večna borba dobra i zla”, odmotava se jedna neprekidna brojanica mudrosti, poruka, saveta, ukazivanja – neophodna svakom hrišćaninu. Knjiga nije zbir crkvenih propovedi i beseda. Zahvaljujući ogromnom životnom iskustvu i iskušenjima kroz koja je prošao, patrijarh Pavle govori i o slobodi, pravdi, ljubavi, toleranciji, poštovanju, miru... O temama koje su i sada u našem svakodnevnom kalendaru poslova i razmišljanja. Čitaj dalje

Izdržimo na uzanom putu Veliki duhovni otac patrijarh Pavle upokojio se pre više od jedne decenije, ali njegove poruke i pouke i danas zvuče sveže, aktuelno, ovdašnje. One su – trajne i nezaboravne. To se uverljivo vidi u ovoj knjizi, pod naslovom „Izdržimo na uzanom putu“. Veliki znalac patrijarhovog života dr Jovan Janjić, u ovoj knjizi je sakupio oko 400 zlatoustih poruka još uvek neproglašenog sveca, četrdeset četvrtog patrijarha srpskog. U poglavljima „Na putu vere“, „Sloboda – prvo lice čoveka“, „Uvek i svuda ljudski“, „Večna borba dobra i zla“, odmotava se jedna neprekidna brojanica mudrosti, poruka, saveta, ukazivanja – neophodna svakom hrišćaninu. Knjiga nije zbir crkvenih propovedi i beseda. Zahvaljujući ogromnom životnom iskustvu i iskušenjima kroz koja je prošao, patrijarh Pavle govori i o slobodi, pravdi, ljubavi, toleranciji, poštovanju, miru… O temama koje su i sada u našem svakodnevnom kalendaru poslova i razmišljanja.

Veliki duhovni otac patrijarh Pavle upokojio se pre više od jedne decenije, ali njegove poruke i pouke i danas zvuče sveže, aktuelno, ovdašnje. One su – trajne i nezaboravne. To se uverljivo vidi u ovoj knjizi, pod naslovom “Izdržimo na uzanom putu”. Veliki znalac patrijarhovog života dr Jovan Janjić, u ovoj knjizi je sakupio oko 400 zlatoustih poruka još uvek neproglašenog sveca, četrdeset četvrtog patrijarha srpskog. U poglavljima “Na putu vere”, “Sloboda – prvo lice čoveka”, “Uvek i svuda ljudski”, “Večna borba dobra i zla”, odmotava se jedna neprekidna brojanica mudrosti, poruka, saveta, ukazivanja – neophodna svakom hrišćaninu. Knjiga nije zbir crkvenih propovedi i beseda. Zahvaljujući ogromnom životnom iskustvu i iskušenjima kroz koja je prošao, patrijarh Pavle govori i o slobodi, pravdi, ljubavi, toleranciji, poštovanju, miru... O temama koje su i sada u našem svakodnevnom kalendaru poslova i razmišljanja.