Šeme za vez iz vremena naših baka i prabaka nadjene u jednoj fijoci zaboravljene medju mnogim papirima sa šemema, krojevima, slikama i drugim nekad važnim stvarima, a nama manje važnim ili čak nevažnim. Naše staaaare bake su večerima, danima prele vunu i plele rukavice, džempere, kape, prsluke, ..., vezle stoljnjake, kuvarice, šustikle, ..., heklale zavese, stoljnjake, šustikle, ..., tkale ćilime, jer ništa od toga se nije industrijski, mašinski proizvodilo. Sve je bilo njihovih ruku delo i kuće su bile ukrašene raznim rukotvorinama. Ovde su neke od pronadjenih starih šema za vez koje su jako retke ako nisu i unikatne. Ako želite ili se bavite ovim zaboravljenim ručnim radom možda će Vas ove šeme zanimati. Možda slike izgledaju malo mutno ali to je do aparata. Sve su crtane ili kopirane preko nekada neizbežnog indiga ili ne znam ni ja već kako i vrlo su jasne, vidi se po slici leptira koji je slikan iz blizine. Stanje kao na slikama. Za bolji pregled pogledajte uvećane slike a po želji mogu se poslati i dodatne slike na mail. Ukoliko imate bilo kakvih pitanja ili nedoumica u vezi predmeta javite se putem Limundo – Kupindo poruka pre kupovine kako biste se što bolje obavestili. Predmet se prodaje u vidjenom stanju kao na slikama. - Pogledajte i ostale moje ponude. https://www.limundo.com/Clan/Dadadaa https://www.kupindo.com/Clan/Dadadaa/SpisakPredmeta - Ako želite da se registrujete na Limundo/Kupindo, možete to učiniti preko linka: http://www.limundo.com/ref/dadadaa

Šema za goblen: Pomona I deo + Pomona II deo Vez, vezenje, kukičanje: Bluza, Tunika, Kostim... Krojenje: Modela 12 Šema za goblen: Ptice Vez, vezenje, kukičanje: Cveće vez pokrsticom, Stolnjak, Pleteni postolnjak... Skladište: STR bife, šeme Bazar 427 i 428 Tagovi: Pletenje, vezenje, goblen, heklanje, štrikanje, gobleni... NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Praktična žena strana: 92 Iz sadržaja: Naslovna: ? Okom žene: Ljiljana Orlović (Mića Orlović) Patar Stambolić primio učesnike akcije Plus Ultra Vršac: `Veza` za barokni stil (trgovina antikvitetima u Balati) na 3 strane Film, pozorište, TV: `Ljubav na seoski način` (na 3 strane)), Sofija Đurić Moda: Samuraji i kurtizane (Armani, Valentino, modeli ?) Narodni heroj Gojko Kruška Selo Amerić, kraj Paloge: Dragiša Vujičić i neobični spomenik Feljton: Sandra Pareti - Odjeci tvoga glasa 2.deo Feljton: Zaljubiti se u ubicu (Zagreb 1923.) 2.deo Reprodukcija za goblen: `Suvo cveće sa karanfilima` - Srećko Podvinec Šema za goblen: `Suvo cveće sa karanfilima` - Srećko Podvinec Roman u nastavcima: Zbogom, Žanet - Harold Robins 2.deo Ljubavni roman u nastavcima: Povratak ljubavi - Mari Luize Fišer 11.deo (KRAJ) Modni kreator: Dunja Skopljanac - Kišni modeli (modeli ?) Vez, vezenje, kukičanje: Motivi slatki plodovi, Okrugli stolnjak Tapiserija: Jesenja priča Stari ručni radovi 3 - Klepovanje (na 4 strane) Strip: Maja (Askanio Popović) Pletenje: Bluza, Bluzon, Džemper Kuvar: Recepti Doktor u kući ... Skladište: Magazini 57 Ocena: 3+. Vidi slike. Tagovi: Vez, vezenje, kukičanje, krojenje, štrikanje, heklanje, pletenje... Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Praktična žena strana: 82 Naslovna: ? Okom žene: KUD `Abrašević` maskenbal, Mlade radnice čuvaju kombinat `Kostolac` (Požarevac), Blaženka Knjaz delegat, Albina Škrnjug-Pavić (Hotel `Slavija` Opatija)... Porodica Bordžija Simon de Bovoar (na 3 strane i 3 fotografije) Ljudi oko nas: Anka Dimšić igumanija Paraskeva Film: Poslednja oaza, Medeni mjesec Svet: Džon Travolta Poznati kad su bili mali: Marija Crnobori Zašto ste ih voleli: Robert Mičam (na dve strane i 5 fotografije) Poseta: Slavka Jerinić (na 3 strane i 3 fotografije) Roman u nastavcima: Dinastija 1.deo Ljubavni roman u nastavcima: Divlji vetar - Margaret Ros 10.deo Roman Bolnica u centru grada: Mladenci - Doroti Grej Roman Dinastija po seriji 1.deo (na 5 strana sa fotografijama) Tumačenje snova 2.deo Doktor u kući Likovni prilog: Crveni konji - Franc Mark Feljton: Akupresura 2.deo Krojenje: Svečana haljina, Komotna tunika, Somotske pantalone, Karo haljina... Pletenje: Šal i kapa Vez, vezenje, kukičanje: Čipkane iskre, Milje iz Norveške... Moda: Haljine od žerseja, Pantalone (modeli ?) Modni kreator: Dušica Kostić (modeli ?) Goblen šema: Cveće Kostimografija 2.deo Ljubavna priča: Ljubav u januaru - Artur Džouns ... Skladište: Magazini 53 Ocena: 4. Vidi slike. Tagovi: Vez, vezenje, kukičanje, krojenje, štrikanje, heklanje, pletenje... Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Bazar, list za ženu i porodicu Strana: 68 Iz sadržaja: Naslovna strana: ? (foto agencija Grazia) Modni hit: Šik raskošnih kamenčića (modeli?) Modno savetovalište Izbor Bazara: Maneken Ivana Medić, Djuk Elington... Kosovo nekad i sad Kim Besindžer - Vanzemaljac u kombinezonu (na dve strane i jedna velika fotografija) `Bazar` pita: Birgit Nilsen, Arsen Dedić, Svetlana Bojković... Zanimanje: Pilot Svetlana Mitrović Ljutovnica, Rudnik: Tkanje ćilima (Ivanka Vidojević) Svet: Grejs Džons, Brit Ekland, Kim Novak... Ekskluzivno: Žaklina Kenedi-Onazis 5.deo (na 3 strane i 3 fotografije) Ćaskanja o modi: modeli bez cena (modeli?) Moda: U plavim tonovima, Klasični kaputi (modeli?) Šema za goblen: Devojčica u cveću Poseban prilog: Med kao hrana i lek Roman Bazara: Začarani krug - Tina Dalberg 6.deo Ako imate 14, 16, 18 godina: Madona (na dve strane i 8 fotografije) Kuvar, recepti: Probajte nešto novo Priča Bazara: Bivši ljubavnici - Lori Kolvin ... Skladište: Magazini 36 Ocena: 4. Vidi slike. Tagovi: Vez, vezenje, kukičanje, krojenje, štrikanje, heklanje, pletenje... Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Praktična žena NEMA sredinu: roman ili šemu za krojenje i 1 list! strana: 80 Iz sadržaja: Naslovna: Gari Kuper Okom žene: Amatersko pozorište (Nova Varoš), Dolfe Jenko, Branka Marić slikarka... U poseti: Nikola Karović (na dve strane i 4 fotografija) Idealna žena Jugoslavije 73. polufinale Sport: Đurđica Bjedov Kamerom kroz svet: Rita Hejvort, Mina, Alen Delon, Pjer Karden i Žana Moro, Marčelo Mastrojani i Katrin Danev, Kasijus Klej Slavne žene: Nadežda Petrović 4.deo Film, pozorište, TV: Džudi Garland i Liza Mineli Moda: Leto u gradu (modeli ?) Doktor u kući Tereza Kesovija - Kad je život avantura Uz naslovnu stranu: Gari Kuper Uradi sama: Sanduk za cveće Uređenje stana: Dvosoban stan Vi kao krojačica: Suknja za letnje dane Vez, Kukičanje: Cvetna torba, Veseli stolnjak, Vezeni prsluci Uz likovni prilog: Materinstvo - Pablo Pikaso Kuvar (Recepti) ... Skladište: Magazini 65 Ocena: 4. Vidi slike. Tagovi: Vez, vezenje, kukičanje, krojenje, štrikanje, heklanje, pletenje... Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Bazar, list za ženu i porodicu Strana: 80 Iz sadržaja: Na naslovnoj strani: ? (foto agencija Fur Sie) Dani rata i dani mira: Živka Bogošević-Koka, Ljubica Ivančević-Đurić i Jelena Topalov Razvod na španski način Moj muž, moj kolega: Olgica i Ivko Spiroski (Saračino, Tetovo) Susret: Neda Ukraden - Dve diplome i ploče (jedna strana i manja fotografija) Porodica pred malim ekranom: Erotski film u ponoć Silvija Kristl u filmu `Verna žena` Kako se hrane Amerikanci Sa svih strana: Mik Džeger, Marianđela Melato... Ćaskanja o modi: Kupaći kostimi za leto 81 (modeli?) Moda: Za letovanje (modeli?) Moda: Vez i čipka (modeli?) Moda: Uvek moderno (modeli?) Sećanja: Mojca Platner (na dve strane i 4 fotografije) Šema za goblen: Devojka sa konjem I deo Vez, vezenje, kukičanje: Bluza, Bikini, Okrugli stolnjak, Četvrtasti stolnjak, Torba, Oaza na bluzi... Krojenje: Modela 6 Roman Bazara: Danijela Stil: Kraj leta 4.deo Test: Da li ste romantični Sašijte sami: Dugačka haljina sa volanima Kuvar, recepti: Umesto roštilja tiganj, Jelovnik za 14 dana Cveće: Žuti ljiljan Sokovi i napici sve skuplji Naučite da kukičate Sukob oko vaspitanja dece Najlepše istinite priče Priča Bazara: Slučajni susret - Florans Džejn Somen Ogledalo: Biljana Ristić, Nela Eržišnik, Cune Gojković... ... Skladište: Magazini 98 Ocena: 4. Vidi slike. Tagovi: Vez, vezenje, kukičanje, krojenje, štrikanje, heklanje, pletenje... Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Laguna, 2019. 301 strana. Sem posvete - odlično očuvana. Dobitnik Nobelove nagrade Već je ogled o staljinističkom sistemu i totalitarnoj svesti Zarobljeni um potvrdio Česlava Miloša kao mislioca koji je, po sopstvenim rečima, u esejima iznosio ono što nije mogao u poeziji. Njegovi pozni eseji objedinjeni u ovom izdanju pod naslovom Zapisi na salveti, nastali u poslednjoj deceniji XX veka, po prvi put se objavljuju na srpskom jeziku. U izboru i prevodu Ljubice Rosić, ove eseje povezuje kritički odnos prema civilizaciji s kraja veka, prema njenoj površnosti i lažnim vrednostima, pružajući čitaocu jasno komponovanu i celovitu knjigu. Pored promišljanja nemoralnosti umetnosti, značaja poljske poezije, statusa savremenih emigranata, čiju je sudbinu i sam podelio, ovde nalazimo i Miloševe uspomene, portrete prijatelja i poznanika (Kami, Brodski, Kolakovski), poznatih pesnika i prozaista (Dostojevski, Ruževič, Šimborska, Gombrovič, Vitkjevič), pa i pisaca sa čijim se pogledima nije slagao (Larkin), pronalazeći u njihovom delu ono što najviše intrigira današnjeg čitaoca. Jedan od poslednjih u ovom izboru, esej „Sreća“ predstavlja Miloševo zaveštanje o mirenju sa svetom. Pesnik mudrac, koji je nadživeo većinu svojih vršnjaka, za vreme posete rodnoj Litvaniji opet postaje dečak. „Gledao sam livadu. Naglo sam postao svestan da sam za vreme svojih dugogodišnjih lutanja uzalud tražio tu kompoziciju lišća i cveća, kakvu sam ovde našao, i da sam uvek sanjao o povratku. Ili, tačnije, razumeo sam to tek kad me je preplavio veliki talas osećanja, koji mogu da nazovem samo jednom rečju – sreća.“

JAKOV KOSTIĆ PRAVAC U DUGOVEČNOST Izdavač - B. Jelisavčić, Beograd; B. Nikolić, Beograd Godina - 1993 192 strana 21 cm Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, ima posvetu, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: 1. PREDGOVOR SA REČNIKOM 2. UVOD 3. ČAKRE 4. RAZVOJ DETETA U MAJČINOJ UTROBI 5. MESTO STANOVANJA mesto spavanja šupljine u zemlji položaj kreveta podzemni vodeni tok uticaj geopatogenih zračenja na životinje betonski zid cveće u sobi 6. TALASI BOLESTI - UMNA SNAGA talasna putanja (biomagnetska snaga) biovlakno u ćeliji krvi lampa života 7. PREGLED ZONA MOZGA - TABELA mozak biznismena mozak novinarke mozak menetalno zaostale osobe mozak distrofičara mozak kriminalca ubice mozak bolesnog od raka mozak svetskog prvaka u šahu mozak olimpijske pobednice u gimnastici mozak pacijenta u normalnom stanju mozak pacijenta u predviđenom stresu mozak pacijenta u neplaniranom stresu objašnjenje tabele sekiracija troši elektricitet mozga misaoni potencijal centar razuma lekovita voda iz piramide sinusoide mozga za usaglašavanje tačnosti - realnost 8. RAZNI UTICAJ NA ORGANIZAM depresija i alkohol vibracije boja aure glave i žute vibracije revitalizacija organizma 9. STANJE MOLEKULA I BOLESTI objašnjenje elektriciteta molekula sa šemom bolesti kičme glavobolja bubrežni bolesnici sa dijalizom i dijabetičari ishrana mozga vrednost ljudske dobrote skromnost energetski elektricitet veza za visoko shvatanje čulo govora i disajni organi suncokret leči disajne organe 10. OSTALE BOLESTI naduvenost stomaka kiselina u želudcu oticanje podočnjaka povišeni krvni pritisak slaba cirkulacija bolest vena uticaj duvana uzroci opadanja kose elementi koji kvare zube i lečenje paradentoze hemoroidi kestenom protiv reume crni bor daje energiju i sok crnog bora kao lek psorijaze melem za tuberkulozu distrofija muskulature 11. HIDRATI, VITAMINI I MINERALI ugljeni hidrati nedostatak vitamina i minerala 12. KRV crvena krvna zrnca 13. JELOVNICI jelovnik autora jelovnik za sve vrste boginja jelovnik za probavu jelovnik za dugovečnost jelovnik za asmu jelovnik za reumu jelovnik protiv raka jelovnik za aminotrofičnu laterarnu sklerozu jelovnik za spondilozu kičme dejstvo namirnica na kičmu 14. KOŽA ČOVEKA uticaj hrane namirnice sa pozitivnim i negativnim uticajem održavanje kože lica i nega lica značaj tuširanja 15. MISTIČNE POJAVE nečasne sile bela magija crna magija radiestezija paradijagnostika metoda rada autora paradijagnostičara primeri buđenje pozitivne enerigje i prijem pražnjenje tela menetalna kabanica vraćanje negativne energije duševna relaksacija 16. PATENT AUTORA sprave za hodanje radiestezija 17. ZRACI I NJIHOVA MOĆ mesečevi zraci žuti zemljani zraci zraci Jasu zraci Ajus marsova struja zvezda „JA` zvezda Severnjača zraci Anu energija zemlje mačka i njena moć 18. RAZNI UTICAJI I PREVENTIVA uticaj duvana i preventiva za nepušače usporenje starenja ćelija i odmaranje ćelija uticaj godišnjeg doba i jelovnik artikli za popravak imuniteta ćelija biohemijska kiselina u jetri bioritam fizička snaga i relaksacija 19. CRNIM LUKOM PROTIV KLICA I BAKTERIJA 20. STARENJE ORGANIZMA organizam autora knjige organizam osobe od 21 godine organizam osobe od 27 godina organizam osobe od 30 godina organizam osobe od 35 godina organizam osobe od 44 godine organizam osobe od 87 godina 21. LIPOV MED 22. VITALNOST I ENERGIJA MAGNETIZMA ZA VITALNOST 23. UTICAJ NAMIRNICA uputstvo za upotrebu tabele povrće začini meco mlečni proizvodi voće coca-cola med čaj jaja 24. UTICAJ NAMIRNICA NA KRVNU SLIKU voće povrće med čajevi 25. NEPOZNATA BILJKA SA ROMANIJE 26. TERAPIJE 27. BLAGOTVORNO MESTO ZA KUĆU 28. ENIGMA JAJE ILI KOKOŠ 29. KRŠTENJE BRODA 30. BLAGOSLOV LETELICE Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Parapsihologija

MARKO Ž. RAKOČEVIĆ VELIMIR J. RAJIĆ Izdavač - Štamparija Dojkovića i Petrovačkog, Veliki Bečkerek Godina - 1926 42 strana 19 cm Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja "Velimir Rajić, rođen je 20. januara 1879. godine u Aleksincu. — Ah, moje pesme! rekao je. Nema veše ni daha ni pogleda. Umro je 9. oktobra ili 21. oktobra po julijanskom kalendaru 1915. godine u Gornjem Milanovcu u kući svoje strine Jelke Rajić. S bolešću je drugovao od najranijeg detinjstva, a bolest je bila teška, neizlečiva. Senka smrti stalno je zaklanjala svetlost pesnikovih životnih radosti. Bleda lica i tužnih očiju, ličio je na sveca koji je sišao sa ikone nekog drevnog manastira. Oni koji su napisali nekoliko toplih stranica o njemu kažu, da je savlađivao težinu i žestinu bola i da je nosio čistotu čoveka koja se retko sretala u vreme velikih i košmarnih političkih i ljudskih borbi. "U pravom smislu on je bio kulturan i otmen. Bio je blag i tolerantan. Neprijatelja nije imao sem svoje svirepe bolesti. Imao je više spreme i znanja nego što je hteo pokazati", pisao je Jaša Prodanović 1923. godine. Pesme Velimira Rajića su pesme bola preobražene uvek u ritmove beznađa, u privlačne i zvučne talase snova koji nikada nisu prozračni i topli jer se završavaju buđenjem i neodoljivom epileptičnom javom. Bolest i bol u Rajićevoj poeziji su prirodna poetska osećanja, jedna vizija. Poetska čistota Rajićeve poezije uzbuđuje pitanjima i definicijom smrti koja kao stalna senka lebdi u svakoj reči. Ta stalna bliskost osećanja smrti čini Rajićeve stihove treperavim i čistim. Rajićevi stihovi su i jedna tužaljka za ženom, za nedosanjanim i nedostižnim ljubavima, vezama i strastima. Kao student na filozofskom fakultetu, kao već dobar poznavalac francuskog i ruskog jezika, prevodi u "ZVEZDI" Janka Veselinovića gde upoznaje njegovu ćerku Persidu – Pepu. Napisao je pesmu: U prvi sumrak letnje noći jedne, ali to je susret, jedne ljubavne pesme, pejsaž mladog borja na Kalemegdanu i bol realni koji mu ne da ni koraka napred. Kasnije je napisao pesmu — Jednoj maloj gospođici i to za vreme kratke posete Vlade Stanimirovića i Rajića, u kući njegove drugarice Mage Magazinović. Maga je imala neobičnu bluzu te Stanimirović napisa pesmu: Oda šarenoj bluzi, a Rajić bez ijedne greške i popravke napisa pesmu: ŽELJA Haj, da mi je, milo drago moje samo jednom da otvorim tebi širom srce ojađeno svoje, ništa drugo poželeo ne bi! Ništa ne bih ja želeo druge, do da glavu spustim ti na krilo, i da plačem dugo, vrlo dugo čini mi se, lakše bi mi bilo. Zaljubljuje se u Kosaru Babić i njegove meditavije o bolesti i smrti nestaju kad na nju misli. Družili su se, šetali, ali je to postalo nešto više od prijateljstva. Ona nije bila ravnodušna. Plamičak ljubavi leluja i u njenom srcu, ali naslućuje njegovu bolest. Udaje se za profesora Glišu Elezovića. Velimir je zapisao u svom dnevniku: "… Jutros je odigran svršetak tragedije moje ljubavi. Ona se jutros, na jutrenju, venčala, naravno, s drugim. Po svršenom obredu, i ja sam prišao i čestitao… Ona mi je lepo zahvalila. A možda ona i ne sluti da je njeno venčanje bilo opelo mojoj ljubavi". Svetački ispijenu gordost i otmenost mladog čoveka koji voli, a koji se boji i svoje ljubavi i svoga tela, tamnim glasom mladosti, potresno opisuje svoja osećanja u pesmi: Na dan tvog venčanja, možda jedinoj koja ga je nadživela. Najlepša ljubav, najveća pesnička inspiracija Velimira Rajića bila je završena, a pesma štampana posle dve godine u Srpskom književnom glasniku. Imao je susrete još sa nekim ženama šetajući senovitim stazama Kalemegdana pa je sve to pretakao u pesme. Sonati: Jedna intimna istorija, Želja i druge. Pesma Moj san, skriva je jer je u njoj žudnja za toplinom domaćeg ognjišta i dece: MOJ SAN Ja snivam, budan, malo, tiho mesto tu mala kuća, mala — ali moja, u travi, sniska, starinskoga kroja rumenog sunca zrak poslednji nesto života drevnog dah poslednji presto… na travi, posle umora i znoja, ja sedim, srećan; pokraj mene moja malena draga, a međ nama mesto gde naše dete skakuće i cupka, čas tatu svoga za brkove čupa čas sečnu travu; bere mami cveće Al' tad, glas jedan, kao prasak groma u svesti jekne: "to je slika doma što nikad, nikad, nikad biti neće". Posle završetka filozofskog fakulteta u Beogradu, postavljen je Velimir Rajić za suplenta u Drugoj beogradskoj gimnaziji, školi koju je i sam pohađao. Zbog bolesti ostavlja školsku katedru. Zamenjuje je stolom u administraciji Ministarstva prosvete. Ni tu ne ostaje dugo. Prelazi u Narodnu biblioteku. 1935. godine Živko Milićević u predgovoru zajedničkoj knjizi Velimira Rajića i Stevana Lukovića daje ovaj portret: "… Velimir Rajić je u svom kutu, u tišini biblioteke koju bi narušavalo samo prevrtanje listova, podsećao i ličio na kakvu zalutalu senku: toliko je bilo nečeg tihog i u njegovoj reči i u njegovom pokretu". Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

MARKO Ž. RAKOČEVIĆ VELIMIR J. RAJIĆ Izdavač - Štamparija Dojkovića i Petrovačkog, Veliki Bečkerek Godina - 1926 42 strana 19 cm Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja `Velimir Rajić, rođen je 20. januara 1879. godine u Aleksincu. — Ah, moje pesme! rekao je. Nema veše ni daha ni pogleda. Umro je 9. oktobra ili 21. oktobra po julijanskom kalendaru 1915. godine u Gornjem Milanovcu u kući svoje strine Jelke Rajić. S bolešću je drugovao od najranijeg detinjstva, a bolest je bila teška, neizlečiva. Senka smrti stalno je zaklanjala svetlost pesnikovih životnih radosti. Bleda lica i tužnih očiju, ličio je na sveca koji je sišao sa ikone nekog drevnog manastira. Oni koji su napisali nekoliko toplih stranica o njemu kažu, da je savlađivao težinu i žestinu bola i da je nosio čistotu čoveka koja se retko sretala u vreme velikih i košmarnih političkih i ljudskih borbi. `U pravom smislu on je bio kulturan i otmen. Bio je blag i tolerantan. Neprijatelja nije imao sem svoje svirepe bolesti. Imao je više spreme i znanja nego što je hteo pokazati`, pisao je Jaša Prodanović 1923. godine. Pesme Velimira Rajića su pesme bola preobražene uvek u ritmove beznađa, u privlačne i zvučne talase snova koji nikada nisu prozračni i topli jer se završavaju buđenjem i neodoljivom epileptičnom javom. Bolest i bol u Rajićevoj poeziji su prirodna poetska osećanja, jedna vizija. Poetska čistota Rajićeve poezije uzbuđuje pitanjima i definicijom smrti koja kao stalna senka lebdi u svakoj reči. Ta stalna bliskost osećanja smrti čini Rajićeve stihove treperavim i čistim. Rajićevi stihovi su i jedna tužaljka za ženom, za nedosanjanim i nedostižnim ljubavima, vezama i strastima. Kao student na filozofskom fakultetu, kao već dobar poznavalac francuskog i ruskog jezika, prevodi u `ZVEZDI` Janka Veselinovića gde upoznaje njegovu ćerku Persidu – Pepu. Napisao je pesmu: U prvi sumrak letnje noći jedne, ali to je susret, jedne ljubavne pesme, pejsaž mladog borja na Kalemegdanu i bol realni koji mu ne da ni koraka napred. Kasnije je napisao pesmu — Jednoj maloj gospođici i to za vreme kratke posete Vlade Stanimirovića i Rajića, u kući njegove drugarice Mage Magazinović. Maga je imala neobičnu bluzu te Stanimirović napisa pesmu: Oda šarenoj bluzi, a Rajić bez ijedne greške i popravke napisa pesmu: ŽELJA Haj, da mi je, milo drago moje samo jednom da otvorim tebi širom srce ojađeno svoje, ništa drugo poželeo ne bi! Ništa ne bih ja želeo druge, do da glavu spustim ti na krilo, i da plačem dugo, vrlo dugo čini mi se, lakše bi mi bilo. Zaljubljuje se u Kosaru Babić i njegove meditavije o bolesti i smrti nestaju kad na nju misli. Družili su se, šetali, ali je to postalo nešto više od prijateljstva. Ona nije bila ravnodušna. Plamičak ljubavi leluja i u njenom srcu, ali naslućuje njegovu bolest. Udaje se za profesora Glišu Elezovića. Velimir je zapisao u svom dnevniku: `…Jutros je odigran svršetak tragedije moje ljubavi. Ona se jutros, na jutrenju, venčala, naravno, s drugim. Po svršenom obredu, i ja sam prišao i čestitao… Ona mi je lepo zahvalila. A možda ona i ne sluti da je njeno venčanje bilo opelo mojoj ljubavi`. Svetački ispijenu gordost i otmenost mladog čoveka koji voli, a koji se boji i svoje ljubavi i svoga tela, tamnim glasom mladosti, potresno opisuje svoja osećanja u pesmi: Na dan tvog venčanja, možda jedinoj koja ga je nadživela. Najlepša ljubav, najveća pesnička inspiracija Velimira Rajića bila je završena, a pesma štampana posle dve godine u Srpskom književnom glasniku. Imao je susrete još sa nekim ženama šetajući senovitim stazama Kalemegdana pa je sve to pretakao u pesme. Sonati: Jedna intimna istorija, Želja i druge. Pesma Moj san, skriva je jer je u njoj žudnja za toplinom domaćeg ognjišta i dece: MOJ SAN Ja snivam, budan, malo, tiho mesto tu mala kuća, mala — ali moja, u travi, sniska, starinskoga kroja rumenog sunca zrak poslednji nesto života drevnog dah poslednji presto… na travi, posle umora i znoja, ja sedim, srećan; pokraj mene moja malena draga, a međ nama mesto gde naše dete skakuće i cupka, čas tatu svoga za brkove čupa čas sečnu travu; bere mami cveće Al` tad, glas jedan, kao prasak groma u svesti jekne: `to je slika doma što nikad, nikad, nikad biti neće`. Posle završetka filozofskog fakulteta u Beogradu, postavljen je Velimir Rajić za suplenta u Drugoj beogradskoj gimnaziji, školi koju je i sam pohađao. Zbog bolesti ostavlja školsku katedru. Zamenjuje je stolom u administraciji Ministarstva prosvete. Ni tu ne ostaje dugo. Prelazi u Narodnu biblioteku. 1935. godine Živko Milićević u predgovoru zajedničkoj knjizi Velimira Rajića i Stevana Lukovića daje ovaj portret: `…Velimir Rajić je u svom kutu, u tišini biblioteke koju bi narušavalo samo prevrtanje listova, podsećao i ličio na kakvu zalutalu senku: toliko je bilo nečeg tihog i u njegovoj reči i u njegovom pokretu`. Dečački bespomoćan, u tihom očajanju, razgovarao je sa bogom, jedinim društvom i utehom. Bez bogotražiteljstva i mistike, videći sebe u ogledalu smrti, Rajić je u Bogu našao svoj dijalog, svoju bezutešnu utehu. U jednoj od najboljih pesama Basna o životu, jednostavnom simbolikom objašnjava zarobljenost tela i izvesnost smrti: I utka Gospod u suton i mreže od lastavice lake ljute jade i kada tkivo, po svršetku leže, on sreza život i meni ga dade. U telu mome živi strašni pauk što siše mozak, srž i krvcu svežu; u duši — suton, i u njemu jauk: — to pišti lasta, sputana u mrežu… Kad se naišli ratovi, unuk Tanaska Rajića, junaka drugog srpskog ustanka, Velimir nije mogao da miruje među knjigama pa je 1913. i 1914. tražio da ide na ratište, smatrajući da kao Srbin ima pravo da se lično žrtvuje za slobodu svoje zemlje. Vojne lekarske komisije su ga odbile. Odbile su ga i kada je buknuo prvi svetski rat. Velimir Rajić perom kuje svoje rodoljublje. Uređuje Ratne zapise. Među poslednjima napušta Beograd kada je prestonica preseljena za Niš. Praotački i krvno vezan za svoju zemlju očajava što ne može da bude na samom ratištu, u prvim redovima. Ali sa Aleksom Šantićem, Milosavom Jelićem, Dis-om, i Stanimirovićem piše stihove bola, junaštva i nade koji zvone vizijom, istorijskom i aktuelnom za vreme početka srpske epopeje. Pre besmislenog i bespomoćnog plesa smrti, u noćima tifusnog, grozničavog povlačenja 1915. godine, pomiren sa demonom smrti, sa njegovom egzekucijom, pesnik umire u Gornjem Milanovcu i boreći se poslednjim rečima pokazuje skromno i skrovito mesto, gde je ostavio poslednje rukopise: Ah, moje pesme! Više nema ni daha ni pogleda. Umro je u trideset i šestoj godini, 21. oktobra 1915. godine po julijanskom kalendaru. Uoči toga dana, na kraju milenijuma, književni klub koji nosi ime pesnika Velimira Rajića rođenog u Aleksincu, održao je omaž posvećujući mu trenutke nezaborava, zajedno sa građanima ovoga grada.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Gistav Flober Gospođa Bovari Tvrdi povez sa zaštitnim omotom Izdavač Narodna knjiga Biblioteka Mona Liza Sve u njoj je bilo osrednje, sem njenih želja i njenih osećanja.“ Alber Tibode Sve što je bilo u njenoj neposrednoj blizini, dosadno selo, ograničeni varošani, prostota, činilo joj se izuzetak u svetu, puki slučaj u koji je zapala, dok se van tog kruga pružila unedogled ogromna zemlja blaženstva i strasti. Kada se udala za Šarla Bovarija, Ema je mislila da će joj brak doneti luksuz i strast o kojima je čitala u sentimentalnim romanima i ženskim časopisima. Međutim, Šarl je bio samo običan seoski lekar i njihov život u provinciji nije imao nimalo od onog romantičnog uzbuđenja za kojim je Ema žudela. Želeći da ostvari svoje snove, Ema će se prepustiti svakodnevnom fantaziranju, upadljivom trošenju i, konačno, vanbračnoj ljubavi. Romantična heroina ili neurotična malograđanka, loša supruga ili strastvena buntovnica protiv konvencija buržoaskog društva, Ema Bovari je istovremeno bila predmet autorovog divljenja i njegove oštre ironije. Zahvaljujući Floberovom preciznom jeziku, njegovoj minucioznosti u prikazivanju stvarnosti i nezaboravnim likovima, Gospođa Bovari je jedan od stožera moderne svetske književnosti. Gistav Flober (franc. Gustave Flaubert; 12. decembar 1821 — 8. maj 1880) bio je francuski književnik koji je stvarao u doba realizma. Poznat je po svom romanu „Gospođa Bovari“ i privrženosti stilu koji se najbolje ogleda u potrazi za “le mot juste” (prava reč). Rođen je 12. decembra 1821. u Ruanu u Francuskoj. Otac mu je bio hirurg a majka potomak jedne od najstarijih i najuglednijih normanskih familija. Obrazovanje je stekao u rodnom gradu koji je napustio tek 1840. kada je otišao u Pariz na studije prava. Već od jedanaeste godine pokazivao je interesovanje za književnost. Flober je u mladosti bio energičan, ali stidljiv, individualist i, navodno, bez ambicija. Voleo je selo, a Pariz smatrao izuzetno neugodnim mestom za život. Stekao je poznanstvo sa Viktorom Igoom i 1840. putovao na Pirineje i Korziku. Godine 1846. Flober je napustio Pariz i studije prava, posle jednog epileptičnog napada[2] (od detinjstva je patio od epilepsije) i vratio se u Kruaset, blizu rodnog Ruena, gde je živeo sa svojom majkom. Imanje, kuća na prijatnom mestu uz Senu ostao je Floberov dom do kraja života. Od 1846. do 1854. bio je u vezi s pesnikinjom Luiz Kole. Za Flobera, koji se nije ženio, ova veza bila je jedina značajna sentimentalna epizoda u životu.[3] Njegov najprisniji prijatelj u to vreme bio je Maksim di Kamp s kojim je putovao u Englesku, Grčku i Egipat. Ova putovanja ostavila su snažan utisak na Floberovu maštu.[4] Književni opus Floberovo delo je, može se reći bez ikakve ograde, središnji narativni opus 19. veka. Iako su veliki ruski romanopisci poput Tolstoja i Dostojevskog popularniji i uticajniji kod šireg čitateljstva, iako je njihov zahvat u stvarnosti uzbudljiviji i ostavlja veći utisak - Gistav Flober ostaje nenadmašiv, uzoran majstor. Kao što je za Velaskeza rečeno da je bio slikar za slikare, tako se za Flobera može reći da je pisac za pisce, veliki učitelj i merilo majstorstva. Raznovrsnost piščevog dela zapanjuju: na njega se pozivaju kako naturalistička i realistička škola, od Mopasana, Zole, Sinklera, do nebrojenih američkih i evropskih naturalista, tako i simbolistička struja radikalnog esteticizma koja insistira na formalnom savršenstvu narativne umetnine, utelovljena u Prustu i Džojsu. Ako se tome doda da su opusi Konrada, Kamija, Kafke i Sartra nezamislivi bez Flobera - dobija se utisak o dubini i dosegu uticaja majstora iz Kruaseta. U momentima inspiracije napuštao je sve obaveze i prepuštao se pisanju, a često bi proveo celi dan u pisanju, i na kraju napisao svega par rečenica. Ovo objašnjava zašto su njegova dela malobrojna, ali izuzetno kvalitetna. Dela Gistava Flobera se naročito ističu lepotom stila i veštinom opažanja. Mnogi istraživači u Floberovom delu nalaze odjeke romantizma. Način na koji je portretisao svoje likove je bio inspirativan za mnoge potonje pisce, od Emila Zole do Marija Vargasa Ljose. Gistav Flober ostaje najuticajniji pisac 19. veka; ako se za Gogoljev „Šinjel“ kaže da je sva kasnija ruska književnost izašla iz njega, bez preterivanja se može konstatovati da je veliki deo svetske narativne proze druge polovine 19. i čitavog 20. veka potekao iz Floberovog opusa. Jedna od mnogobrojnih odlika Floberovog dobrog stila pisanja jeste u tome što mu je pošlo za rukom da u tekstu od dve hiljade reči nijednom ne ponovi istu reč. Gospođa Bovari Deo rukopisa iz Gospođe Bovari Prvo Floberovo remek delo je ujedno i najkontroverznije: „Gospođa Bovari“, iz 1857, plod šestogodišnjeg rada, turobna pripovest o egzistencijalnoj dosadi, preljubama i samoubistvu žene provincijskog normandijskog lekara, Eme Bovari, savršeno komponovana kao jedan od egzemplarnih psiholoških romana, izazvala je skandal zbog svoje otvorenosti, a onda i sudski proces zbog navodno nemoralnih delova teksta. Ova godina bila je, uslovno rečeno, godina skandala u književnosti - za Flobera i Bodlera, koji je te iste godine objavio svoju zbirku „Cveće zla“. Flober je u ovom romanu kritikovao „trivijalnu“ književnost, koju je čitala njegova junakinja i koja joj je, zauvek i nepovratno, oduzela realan pogled na život. Misli svoje junakinje predočavao je metodom doživljenog govora (koji mu je i poslužio da se odbrani na sudu). Naime, taj govor iskazan je u trećem licu, ali bez najave da je uveden govor junaka. To je svojevrsna kombinacija junakovog i autorovog glasa. Zbog Eminog nesklada da prihvati svet u kome živi onakvim kakav on jeste, zbog njene stalne potrebe da živi u svetu nadanja i maštanja, u književnosti termin „bovarizam“ označava osobu koja živi na granici između svojih ideala i snova, tačnije - na granici onoga što ona jeste i onoga što ona misli da je. ` Madam Bovari, to sam ja!`, čuvena je Floberova rečenica. Ovaj roman odlikuju karakteristike koje se sreću i u kasnijim Floberovim delima: verodostojnost u prikazu pojedinosti, impersonalni pristup u kojem se ne čuje glas pisca niti se uopšte zna za njegovo postojanje, te harmonični i negovani stil koji je postao uzor francuske proze.[5][6] Salambo Salambo, Gaston Busjer (1907) U sledećem romanu „Salambo“ (1862), autor je dao maha svom potiskivanom temperamentu, no, ni tu nije izneverio arhivarski i trezveni pristup - u tom spoju nespojivih komponenti leži čar prikazima stare Kartagine, kao i opisu razmaha bujnih strasti i atavizama koji su uzbuđivali piščevu maštu, najčešće svesno ograničenu na prozaičnu malograđansku svakodnevnicu.[6][7] Pre nego što je započeo pisanje romana Salambo, godine 1858. putovao je u Kartaginu, kako bi prikupio materijal za pisanje ovog romana.[2] Sentimentalno vaspitanje Godine 1869. Flober je objavio svoj najveći roman „Sentimentalno vaspitanje“ (L`Education sentimentale). To poluautobiografsko delo u kojem je rekreirao svoju mladenačku očaranost Eliz Šlezinger i studentske dane, autor je opisao kao “moralnu povest ljudi moga naraštaja”. Više od toga, roman „Sentimentalno vaspitanje“, koji prati razgorevanje i sagorevanje strasti i ambicija Frederika Moroa i kruga njegovih pariskih prijatelja - roman je o korozivnoj sili Vremena koja rastače bilo kakav životni poriv. Delo zapravo nema zaplet i rasplet u konvencionalnom smislu reči: likovi se vrte u prostoru vlastitih projekcija i želja, vreme prolazi i ništa se bitno ne rešava niti ostvaruje a konac romana je potresan u svojoj svesno naglašenoj banalnosti - patos neostvarenih žudnji i izjalovljenih ambicija, sublimiran u nezaboravnim scenama susreta ostarelih Frederika i njegove mladenačke ljubavi, kao i u konačnom dijalogu s “prijateljem” o antiklimaktičnim “vrhuncima” njihovih sterilnih života, formira polazište za velika ostvarenja Foknera i Prusta u 20. veku, hroničara receptivne preosetljive svesti paralizovane pred hipnotičkom moći interferentnog spoljašnjeg sveta.[8] Ostala dela Sasvim su drugačije fantastične vizije „Iskušenja Svetog Antonija“ (1874), dramsko-romanesknog dela, tog “francuskog Fausta” na kome je radio preko 25 godina. Poslednje, posthumno delo, „Buvar i Pekiše“ (1881), groteskna je prethodnica antiromana smeštena oko bizarnih seoskih `poduhvata` dvojice penzionisanih činovnika, hibridna je studija okarakterisana i kao svojevrsna farsična enciklopedija ljudske gluposti. Dela Glavni radovi Rêve d`enfer (1837) Memoirs of a Madman (1838) Gospođa Bovari (Madame Bovary), (1857) Salambo (Salammbo) (1862) Sentimentalno vaspitanje (L`Education sentimentale), 1869. Le Candidat (1874) Iskušenje Svetog Antonija (La Tentation de Saint Antoine), 1874. Tri priče (Trois contes), 1877. Le Château des cœurs (1880) Buvar i Pekiše (Bouvard et Pécuchet), постхумно 1881.[9] Dictionary of Received Ideas (1911) Souvenirs, notes et pensées intimes (1965) Адаптације The opera Hérodiade by Jules Massenet, based on Flaubert`s novella Hérodias The opera Madame Bovary by Emmanuel Bondeville, based on Flaubert`s novel The unfinished opera Salammbo by Modest Mussorgsky, orchestrated by Zoltán Peskó, based on Flaubert`s novel. Eight films titled Madame Bovary. La légende de Saint-Julien l`Hospitalier (1888), an opera by Camille Erlanger Korespondencija Selections: Selected Letters (ed. Francis Steegmuller, 1953, 2001) Selected Letters (ed. Geoffrey Wall, 1997) Flaubert in Egypt: A Sensibility on Tour (1972) Flaubert and Turgenev, a Friendship in Letters: The Complete Correspondence (ed. Barbara Beaumont, 1985) Correspondence with George Sand: The George Sand–Gustave Flaubert Letters, translated by Aimée G. Leffingwell McKenzie (A. L. McKenzie), introduced by Stuart Sherman (1921), available at the Gutenberg website as E-text N° 5115 Flaubert–Sand: The Correspondence (1993)

Gistav Flober Gospođa Bovari Tvrdi povez sa zaštitnim omotom Biblioteka Mona Liza Izdavač Narodna knjiga Sve u njoj je bilo osrednje, sem njenih želja i njenih osećanja.“ Alber Tibode Sve što je bilo u njenoj neposrednoj blizini, dosadno selo, ograničeni varošani, prostota, činilo joj se izuzetak u svetu, puki slučaj u koji je zapala, dok se van tog kruga pružila unedogled ogromna zemlja blaženstva i strasti. Kada se udala za Šarla Bovarija, Ema je mislila da će joj brak doneti luksuz i strast o kojima je čitala u sentimentalnim romanima i ženskim časopisima. Međutim, Šarl je bio samo običan seoski lekar i njihov život u provinciji nije imao nimalo od onog romantičnog uzbuđenja za kojim je Ema žudela. Želeći da ostvari svoje snove, Ema će se prepustiti svakodnevnom fantaziranju, upadljivom trošenju i, konačno, vanbračnoj ljubavi. Romantična heroina ili neurotična malograđanka, loša supruga ili strastvena buntovnica protiv konvencija buržoaskog društva, Ema Bovari je istovremeno bila predmet autorovog divljenja i njegove oštre ironije. Zahvaljujući Floberovom preciznom jeziku, njegovoj minucioznosti u prikazivanju stvarnosti i nezaboravnim likovima, Gospođa Bovari je jedan od stožera moderne svetske književnosti. Gistav Flober (franc. Gustave Flaubert; 12. decembar 1821 — 8. maj 1880) bio je francuski književnik koji je stvarao u doba realizma. Poznat je po svom romanu „Gospođa Bovari“ i privrženosti stilu koji se najbolje ogleda u potrazi za “le mot juste” (prava reč). Rođen je 12. decembra 1821. u Ruanu u Francuskoj. Otac mu je bio hirurg a majka potomak jedne od najstarijih i najuglednijih normanskih familija. Obrazovanje je stekao u rodnom gradu koji je napustio tek 1840. kada je otišao u Pariz na studije prava. Već od jedanaeste godine pokazivao je interesovanje za književnost. Flober je u mladosti bio energičan, ali stidljiv, individualist i, navodno, bez ambicija. Voleo je selo, a Pariz smatrao izuzetno neugodnim mestom za život. Stekao je poznanstvo sa Viktorom Igoom i 1840. putovao na Pirineje i Korziku. Godine 1846. Flober je napustio Pariz i studije prava, posle jednog epileptičnog napada[2] (od detinjstva je patio od epilepsije) i vratio se u Kruaset, blizu rodnog Ruena, gde je živeo sa svojom majkom. Imanje, kuća na prijatnom mestu uz Senu ostao je Floberov dom do kraja života. Od 1846. do 1854. bio je u vezi s pesnikinjom Luiz Kole. Za Flobera, koji se nije ženio, ova veza bila je jedina značajna sentimentalna epizoda u životu.[3] Njegov najprisniji prijatelj u to vreme bio je Maksim di Kamp s kojim je putovao u Englesku, Grčku i Egipat. Ova putovanja ostavila su snažan utisak na Floberovu maštu.[4] Književni opus Floberovo delo je, može se reći bez ikakve ograde, središnji narativni opus 19. veka. Iako su veliki ruski romanopisci poput Tolstoja i Dostojevskog popularniji i uticajniji kod šireg čitateljstva, iako je njihov zahvat u stvarnosti uzbudljiviji i ostavlja veći utisak - Gistav Flober ostaje nenadmašiv, uzoran majstor. Kao što je za Velaskeza rečeno da je bio slikar za slikare, tako se za Flobera može reći da je pisac za pisce, veliki učitelj i merilo majstorstva. Raznovrsnost piščevog dela zapanjuju: na njega se pozivaju kako naturalistička i realistička škola, od Mopasana, Zole, Sinklera, do nebrojenih američkih i evropskih naturalista, tako i simbolistička struja radikalnog esteticizma koja insistira na formalnom savršenstvu narativne umetnine, utelovljena u Prustu i Džojsu. Ako se tome doda da su opusi Konrada, Kamija, Kafke i Sartra nezamislivi bez Flobera - dobija se utisak o dubini i dosegu uticaja majstora iz Kruaseta. U momentima inspiracije napuštao je sve obaveze i prepuštao se pisanju, a često bi proveo celi dan u pisanju, i na kraju napisao svega par rečenica. Ovo objašnjava zašto su njegova dela malobrojna, ali izuzetno kvalitetna. Dela Gistava Flobera se naročito ističu lepotom stila i veštinom opažanja. Mnogi istraživači u Floberovom delu nalaze odjeke romantizma. Način na koji je portretisao svoje likove je bio inspirativan za mnoge potonje pisce, od Emila Zole do Marija Vargasa Ljose. Gistav Flober ostaje najuticajniji pisac 19. veka; ako se za Gogoljev „Šinjel“ kaže da je sva kasnija ruska književnost izašla iz njega, bez preterivanja se može konstatovati da je veliki deo svetske narativne proze druge polovine 19. i čitavog 20. veka potekao iz Floberovog opusa. Jedna od mnogobrojnih odlika Floberovog dobrog stila pisanja jeste u tome što mu je pošlo za rukom da u tekstu od dve hiljade reči nijednom ne ponovi istu reč. Gospođa Bovari Deo rukopisa iz Gospođe Bovari Prvo Floberovo remek delo je ujedno i najkontroverznije: „Gospođa Bovari“, iz 1857, plod šestogodišnjeg rada, turobna pripovest o egzistencijalnoj dosadi, preljubama i samoubistvu žene provincijskog normandijskog lekara, Eme Bovari, savršeno komponovana kao jedan od egzemplarnih psiholoških romana, izazvala je skandal zbog svoje otvorenosti, a onda i sudski proces zbog navodno nemoralnih delova teksta. Ova godina bila je, uslovno rečeno, godina skandala u književnosti - za Flobera i Bodlera, koji je te iste godine objavio svoju zbirku „Cveće zla“. Flober je u ovom romanu kritikovao „trivijalnu“ književnost, koju je čitala njegova junakinja i koja joj je, zauvek i nepovratno, oduzela realan pogled na život. Misli svoje junakinje predočavao je metodom doživljenog govora (koji mu je i poslužio da se odbrani na sudu). Naime, taj govor iskazan je u trećem licu, ali bez najave da je uveden govor junaka. To je svojevrsna kombinacija junakovog i autorovog glasa. Zbog Eminog nesklada da prihvati svet u kome živi onakvim kakav on jeste, zbog njene stalne potrebe da živi u svetu nadanja i maštanja, u književnosti termin „bovarizam“ označava osobu koja živi na granici između svojih ideala i snova, tačnije - na granici onoga što ona jeste i onoga što ona misli da je. ` Madam Bovari, to sam ja!`, čuvena je Floberova rečenica. Ovaj roman odlikuju karakteristike koje se sreću i u kasnijim Floberovim delima: verodostojnost u prikazu pojedinosti, impersonalni pristup u kojem se ne čuje glas pisca niti se uopšte zna za njegovo postojanje, te harmonični i negovani stil koji je postao uzor francuske proze.[5][6] Salambo Salambo, Gaston Busjer (1907) U sledećem romanu „Salambo“ (1862), autor je dao maha svom potiskivanom temperamentu, no, ni tu nije izneverio arhivarski i trezveni pristup - u tom spoju nespojivih komponenti leži čar prikazima stare Kartagine, kao i opisu razmaha bujnih strasti i atavizama koji su uzbuđivali piščevu maštu, najčešće svesno ograničenu na prozaičnu malograđansku svakodnevnicu.[6][7] Pre nego što je započeo pisanje romana Salambo, godine 1858. putovao je u Kartaginu, kako bi prikupio materijal za pisanje ovog romana.[2] Sentimentalno vaspitanje Godine 1869. Flober je objavio svoj najveći roman „Sentimentalno vaspitanje“ (L`Education sentimentale). To poluautobiografsko delo u kojem je rekreirao svoju mladenačku očaranost Eliz Šlezinger i studentske dane, autor je opisao kao “moralnu povest ljudi moga naraštaja”. Više od toga, roman „Sentimentalno vaspitanje“, koji prati razgorevanje i sagorevanje strasti i ambicija Frederika Moroa i kruga njegovih pariskih prijatelja - roman je o korozivnoj sili Vremena koja rastače bilo kakav životni poriv. Delo zapravo nema zaplet i rasplet u konvencionalnom smislu reči: likovi se vrte u prostoru vlastitih projekcija i želja, vreme prolazi i ništa se bitno ne rešava niti ostvaruje a konac romana je potresan u svojoj svesno naglašenoj banalnosti - patos neostvarenih žudnji i izjalovljenih ambicija, sublimiran u nezaboravnim scenama susreta ostarelih Frederika i njegove mladenačke ljubavi, kao i u konačnom dijalogu s “prijateljem” o antiklimaktičnim “vrhuncima” njihovih sterilnih života, formira polazište za velika ostvarenja Foknera i Prusta u 20. veku, hroničara receptivne preosetljive svesti paralizovane pred hipnotičkom moći interferentnog spoljašnjeg sveta.[8] Ostala dela Sasvim su drugačije fantastične vizije „Iskušenja Svetog Antonija“ (1874), dramsko-romanesknog dela, tog “francuskog Fausta” na kome je radio preko 25 godina. Poslednje, posthumno delo, „Buvar i Pekiše“ (1881), groteskna je prethodnica antiromana smeštena oko bizarnih seoskih `poduhvata` dvojice penzionisanih činovnika, hibridna je studija okarakterisana i kao svojevrsna farsična enciklopedija ljudske gluposti. Dela Glavni radovi Rêve d`enfer (1837) Memoirs of a Madman (1838) Gospođa Bovari (Madame Bovary), (1857) Salambo (Salammbo) (1862) Sentimentalno vaspitanje (L`Education sentimentale), 1869. Le Candidat (1874) Iskušenje Svetog Antonija (La Tentation de Saint Antoine), 1874. Tri priče (Trois contes), 1877. Le Château des cœurs (1880) Buvar i Pekiše (Bouvard et Pécuchet), постхумно 1881.[9] Dictionary of Received Ideas (1911) Souvenirs, notes et pensées intimes (1965) Адаптације The opera Hérodiade by Jules Massenet, based on Flaubert`s novella Hérodias The opera Madame Bovary by Emmanuel Bondeville, based on Flaubert`s novel The unfinished opera Salammbo by Modest Mussorgsky, orchestrated by Zoltán Peskó, based on Flaubert`s novel. Eight films titled Madame Bovary. La légende de Saint-Julien l`Hospitalier (1888), an opera by Camille Erlanger Korespondencija Selections: Selected Letters (ed. Francis Steegmuller, 1953, 2001) Selected Letters (ed. Geoffrey Wall, 1997) Flaubert in Egypt: A Sensibility on Tour (1972) Flaubert and Turgenev, a Friendship in Letters: The Complete Correspondence (ed. Barbara Beaumont, 1985) Correspondence with George Sand: The George Sand–Gustave Flaubert Letters, translated by Aimée G. Leffingwell McKenzie (A. L. McKenzie), introduced by Stuart Sherman (1921), available at the Gutenberg website as E-text N° 5115 Flaubert–Sand: The Correspondence (1993)

Iz recenzije : ’’Nadilazeći duhom sve ono što se nađe u fokusu, put tragaoca nikada do kraja nije definisan izvesnošću, niti je utemeljen na premisama nepogrešivosti. Naprotiv, istina kojoj se stremi i odgovori za kojima se traga, izmešteni su na nekoj imanentnoj verikali, uzvišenju koje je moguće doseći samo u fantaziji stvaraoca. No, ako se makar na tren cilj dosegne, osvrtanje nije škodljivo, jer se u svim perspektivama konačno i jasnije sagledavaju slike istine. Tek tada imaginativno i čudesno konkretizuje pesničku egzistentnost i samosvojnost. Pesma, tako se verovalo, mogla je delimično da bude filter za unakažena duševna stanja, mada ova utopistička vizija poeta entuzijasta u realnom svetu nije mogla zaživeti. Za kreatore novog poretka i novih podela uloga umetnosti svake vrste, a naročito značaj onih koji su se bavili pisanjem i poetikom, bila je apsolutno marginalizovana, svedena na beznačajnost i usputno dešavanje. Pojačavajući sliku negativnog toka stvari, moglo bi se reći da pesnik uspostavlja omeđen prostor. Podmeće govorno lice kao neposrednog tumača drame koja se sagledava dvojako. Dakle i kroz svoje, ali i tuđe oči. Prevaljuje se tako dugo rastojanje od polazne tematske ravni, na kojoj se poetska rasprava prevodi u sferu morfološko-književnog teksta, gde su artističke igrarije domišljanja ograničene rečima. Ove poruke imaju simboličko-semantičku podlogu. U novim sklopovima, te reči odevene ruhom nekog novog smisla, imaju ulogu filtera savesti, ali su konačno postale moćno sredstvo za tumačenje ljudske sudbine. Pred nama je nova poetska knjiga Biljane Hukić. U ovim njenim najnovijim pesmama odmah uočavamo stalno prisustvo urbanog, mada se negde iz pozadine naziru makar kao nagoveštaji tragovi ruralnog kao daleke, skoro zaboravljene, slike zavičaja (recimo pesma DŽanarika), koje po potrebi mogu biti sačuvane i izmeštene izvan glavnih dešavanja. Negde tamo i svuda gde se pesnikinja kretala. Ti njeni motivi se skrivaju na onim mestima gde je samo njen radoznali i neukrotivi duh dospevao. Vrednost ima samo ono što je vidljivo, a emocije na nesreću ljudskog roda nikada nisu za sebe izborile željenu vidljivost. Morale su da se oslanjaju na reči i opise, a to su oduvek bili nepouzdani svedoci. Konačno, dolazi trenutak kada i pesnikinja uzima udela u ovoj igri nepredvidivosti. Ona pritom svesno pretače vlastitu poetičnost u igru ideja i jezika, poetske domišljatosti, ličnog poznavanja datosti. Igrom odabranih privida, nasleđem daleke prošlosti, koje se ne može uniziti nikakvom modernošću i utuljenom javom, pesnikinja iznalazi željeno samoutemeljenje, sastavljeno od mnoštva izazovnih momenata, čija priroda nije uvek jasno odrediva. Kako god bilo, izvesnost vlastitog fenomenološkog redukcionizma definitivno utiče na utemeljenje primarne strukture intimnog, jezičkog i individualnog prostora i navodi pesnikinju da sebi svesno udeljuje ulogu subjekatskog glasa. Razlike neminovno nastaju između preživljenog, viđenog i govornog, gde prostor onog minulog, ali i ovog sveta, nije stvoren deluzijom, već je sve sadržano u samom procesu sažimanja prostora i vremena. U takvom iskrivljenom ogledanju stvarnosti u povezivanju nespojivog pre svega, izvor svetlosti je samo usputno ozarenje, pomoću kojeg pesnikinja na nov način sagledava i analizira minulo vreme. U samom narativu poetskog izazova Biljane Hukić, uočava se apsolutna proživljenost svega čime se ona u svojim pesmama bavi. Sa jedne strane vidimo kako refleksivna poetika podilazi iskustvenom trenutku, gde je dominantna uloga onoga ko traga za suštinom i suštastvom bitka. Poezija Biljane Hukić je sva u službi oduševljavanja i veličanja ljubavi i zanosa koji iz ljubavi proističu. Ona i ne pokušava da se prikloni nekim novijim i drugačijim disonantnim tonovima u pevanju. Nema nameru da napravi otklon i iskorak u neka druga poetska kretanja koja se samo naziru u nagoveštajima. U samom narativu poetskog izazova, uočava se nedostatak svih drugih sadržaja sem onih koji se tiču ljubavi. U njenoj poetici nema velikih tema. NJeno pevanje je pozicioniralo subjekat pevanja u širu i prihvatljiviju društvenu sliku, koja je sačuvana u njenim malim iskoracima ka onostranom. Onostranom koje je sakriveno u nekom sutra, koje dolazi. Ona se suočava sa dvojnicom koju nosi u sebi. Pesnikinja kaže da je jedna od njih dve, a obe su zatočene u istom telu, sazdana od rose jutarnje, od venca poljskog cveća, od lepote. Ona druga je pogurena starica, prezrela, sagorela u patnji, čije prisustvo ona prva, bliža pesnikinji, ne želi u svojoj blizini. Strah od prolaznosti i starenja nije u pesništvu nova tema. Između ove dve nespojive žene udenut je znak jednakosti i on podlo vaga njihovu zbilju. Ista im je samo duša (pesma: Žena u ženi). U sledećem pesničkom promišljanju vidimo pesnikinju kao uspavanu srnu, ona je tamo negde zatočena lepotom pejsaža i gorja, tamo gde zemlja grli nebo. U pesmi Žena na prestolu, pesnikinja krade snove, doziva lutalice da u njen svet navrate, ipak presto je tamo gde njen dragi obitava, i samo u tom dodiru nedosanjane lepote ona zauzima mesto na tronu za koji veruje da joj pripada. Ono što je zanimljivo u ovoj poetici je korišćene izlomljenog stiha, nema rima, reči u pesmi se nadovezuju i grade koloplet pojmova koji otkrivaju poruke koje poetesa u trenu nadahnuća voljenom čoveku šalje. Ona, čini se, peva s ljubavlju i o ljubavi prema čoveku, muškarcu, koji nije negde izvan njenog sveta, koji nije neostvarena čežnja. On je tu u njenom vidokrugu, ali pesnikinja ipak nastoji da svoja najdublja osećanja po ko zna koji put iskazuje rečima koje su izabraniku njenog srca namenjene. Postoji i ona druga ljubav, roditeljska. Kudikamo moćnija, što se vidi u pesmi Ti ovde spavaš, prepunoj tananih emotivnih promišljanja, ova pesma, kao i sledeća koja je u knjizi, prati i nosi naslov I ja sam umirala, i još mnoge u ovoj pesničkoj knjizi Biljane Hukić, posvećene su tragično stradalom sinu. U ovim pesmama iskonske boli i sete pesnikinja je samo utvarna sen nekada moćne žene, koja svoje boli primalnim krikom slika, dok vetrovi neumitno nose život. Ova pesnička zbirka odslikava najdublja stanja duha pesnikinje. Nisu to dubine uma, već one emotivne i duševne dubine. To su i one najličnije dubine iz kojih crpimo snagu za nove uzlete i nova nadahnuća. U ovoj knjizi postoji i jedna pesma koja se zove Put za raj. Večno pitanje koje muči našu poetesu glasi: Put za raj, gde je? Naslov ove pesme bi komotno mogao biti i naslov ove knjige. Rajskim putem se samo jednom išlo. I to putovanje se otisnulo u legendu. Tamo gde stih ne može da dosegne do potpunije iskazivosti emotivnog naboja, Biljana pribegava kratkim proznim formama, koje se ne mogu podvesti pod pojmom pesme u prozi. Jer to i nisu. Pa ipak ti kolokvijalni pasaži nečega što se ne može udenuti u stih i u pesmu ne remete strukturu i sadržajnost ove poetike iz prostog razloga što nekako deluju kao temeljni uglovi na koje se svojim sadržajem ova poetika oslanja. Treba obratiti pažnju i na pesmu Večnost u kojoj ljubav diše i gde se na rubu razuma zameću one vanvremene igrarije putenosti i telesnosti. No, nije svaka poruka u ovim pesmama afirmativna, otrežnjujuća i najbitnija, jer u pesmi Moja Ulica, pesnikinja opet sa setom u glasu kaže: Nismo više isti, negde smo sebe izgubili. Možda je to i najveći i zadesni gubitak koji nam se može dogoditi. Kada gubimo sebe. Po pesmi Ples sa kišom, po stihu iz ove pesme i ova knjiga je dobila naslovnu formulaciju. Slika plesa na kiši iz onog čuvenog filma, čini se nije ni približno moćna kao ova koju nam nameće pesnikinja Hukić, jer zaista je mnogo ubedljivija slika gde plesač kišu bira kao partnera u plesu. U ovom slučaju pesnikinja baš to radi. Pleše sa kišom. U ovoj knjizi, ma koju naslovnu formulaciju konačno ponela, pesnikinja na jednom mestu kaže da ona i nije pesnik, već samo ubogi šaptač tuge. Šta god da bude Dok jesen luta, ostaju priče. U ovu kadencu vlastite iskazivosti pesnikinja ovom pesmom čiji naslov koristimo, ukazuje da sve što jesmo i što smo bili prolazi, sve sem priča kojima smo našu javu ispunjavali. Sa kakvim god situacijama se suočavali, čovek kao nosilac spoznaje, biva skrajnut u stranu, a lirski subjekt više nije piščev alterego i u polju vidljivog. U prvi plan iskače opsena kao moćno polje taktilnosti. I ovde vidimo da poezija Biljane Hukić ne robuje pripovedačkom narativu, iako, kao što je rečeno, tih nagoveštaja tu i tamo ima, već je emotivnim sažimanjem uplivala u neke poetske strukture, gde je sada mnogo dominantniji njen lični poetski mikro narativ. No, ovo njeno tek oformljeno poetsko jezgro ima i onu osojnu stranu iskazivosti, jer vidimo kako na momente u prvi plan iskaču beskrajne varijacije na temu ljubavi, a to ume da bude katkad i zamorno čitaocu koji možda i sam traga i za nekim vlastitim odgovorima. Ako se makar i površno upustimo u analitički prikaz kretanja i mnogobrojnih traganja u poetici današnjice, kako bi se našli novi pesnički izlazi, treba reći da je ova neprestana potreba u tragalaštvu za novim poetskim iskazima uzimala danak, jer rezultata koji bi sve prethodno zasenili nije bilo. Očekivano, takve originalnosti i rezultata nema ni u ovoj poetici. Kritičko poetski potencijal biva prevaziđen kao deo estetske prakse, sam sebe obesmišljava i čini samu poetiku irelevantnom. Savremeno pesništvo i dalje ide linijom manjeg otpora, postaje sve manje vidljivo u značenjskom smislu. Kao nova fragmetarnost gubi na ubojitosti iza koje se u minulim periodima zaklanjalo. Pesništvo nevoljno prihvata postojeća stanja koje sistem vrednovanja imenuje. Stih je puka tautologija i u većini slučajeva izražava narcizam pojedinca. Lirski subjekt se priklanja iščezavanju i konzumaciji iluzija koje dolaze sa razvojem celuloidne trake. Reč se svodi na opisno stanje i uvod u nešto što će se, nadajmo se, razvijati ka nekim novim mogućnostima. Savremeni pesnički jezik je u tom smislu apsolutno zakržljao, nemoćan da prati bilo koji tehnološki napredak. Period vidljivog se potkrepljuje taktilnim i gustativnim, čulnost nameće stalnu potrebu za spektaklom i senzacijom. Nove pesničke generacije se smenjuju isuviše brzo, da bi se najosnovinije promene uočile i klasifikovale. Vremenski tok pesme ne uspeva da se udene u karusel spektakla. Ovo okasnelo degustiranje bajatog jela nije tek puka proizvoljnost nametnuta igrom slučaja, jer sa jedne strane prekretnice su tako očigledne, ali skretničari i dalje ostaju u senci. A to su svakako sami pesnici. Danas vidimo kako se poezija priklanja apstraktnoj sadržajnosti. To nije slučaj u poetici Biljane Hukić. Ona traga i ona sebe pronalazi kroz njene lične izazove tragalaštva. Kakav će biti njen dobitak i ćar na tom putu poetske neizvesnosti sada nije lako reći. Za Biljanu treba da bude najvažnije to što se našla na tom neizvesnom pesničkom putu i što se njeno kretanje primećuje. Ako je neko u pokretu, uvek će stići do željenog cilja. Ovako, ili onako. Slike iz života, koje se rečima promovišu u iskaz trebalo bi da ostave traga. Ali, nekad to zna da bude i jalov posao. Treba poći od premise da je biološki opstanak čoveka sveden na igru slučajnosti, a duhovno biće uvedeno u mračni tunel iz kojeg kao da nema izlaza. Pesnikinja Hukić pripada onoj vrsti sanjara gde njena strast prema životu nije potisnuta snagom hladnog sažimanja realnih slika iz neposrednog okruženja, gde najednom u prvi plan iskače egzistencijalna usamljenost i više nijedna reč, pa ni ona pesnička nema ulogu spasioca i nema moć prosvetljenja. U svet koji pesnikinju okružuje umeće se totalni relativizam i ona se priklanja demijurgu božanskog snoviđenja koji ujedno treba da bude i prečišćivač savesti i dubinski filter zagađenog životnog miljea. Autoritarnu devijaciju, nametnutu od nasilničkog uticaja pojedinca sa neograničenim moćima, zamenjuje relativizam svakodnevlja, i umesto pomenutog totalitarizma, primat uzima pesnička sloboda da se makar donekle iskaže ono što je u najdubljim emocijama začeto i što je na najsuroviji način preživljeno. Smrt onih koje volimo čini besmislenim sve što čovek u životu stvara. Takvi gubici nisu mimoišli Biljanu i to se u njenoj poetici i te kako vidi. Ona traga za spasom i čini joj se da samo pesma odagoni crne misli. Čisti dušu i srce od nagomilanih mrakova. Dakle, ključ spasenja je u pesmi i Biljana u taj obzor spasenja veruje svakim damarom svoga bića. U nekim momentima nedoumica, iluzija moći spasenja se rasplinjava kao hologramska slika, koja u prvi plan ističe devijaciju vremena u kojem je sve bilo moguće. Biljana se u svojim pesmama ne miri sa time da je sve gotovo i da čoveku ostaju jedino uspomene. Ona veruje u sutra koje dolazi. Ona čeka i ima pravo na nadu. Ona nije prosjak ljubavi, ma koliko leda i studeni bilo sa one druge mračne strane života. Vrisak srca ove pesnikinje se daleko čuje. Ona se budi nošena krilima vetra. Stihove ispisuje njeno srce, a ne i ona. Jednom zadojena kapima ljubavi, ona je vragolasta iskra koja svakoj napasti odoleva. NJeno srce je spremište za lepotu, za sreću i ljubav. Ona veruje da je rođena tamo gde se i zvezde rađaju. Voli dlanovima, kada sve drugo zakaže. Kad god ustreba i kada se u njoj mrakovi i vesnici mrtvih duša uzjogune, ona se osmehom od svake napasti brani i ogrće se stihom, kao što to i čini u pesmi Mrve duše. Treba mrvu od svega sačuvati. I ništa što je ljudsko ne sme se nogom gaziti. Ona je i ona devojčica iz drevne baje koja mrve prosipa putem za onoga koji će je tako lakše pronaći. Traga u sebi za Bogom spektakla. U horizontu nove savremenosti nema mogućnosti za stvaranje nametnute sekvence koja bi nadmašila subjektivni princip koji nameće novo društvo i ona je čini se toga svesna. Grč beznađa ima nevidljive prste, taj grč nije samo onaj koji davi, on ne pušta i ne ostavlja na miru usplahirenu pesničku dušu. Bose noge su u stanju da kamnje mrve. Naziru se i osluhuju šumovu tišina, uspavanke rođene iz poljubaca. Sreća i onako nečujno kuca na vrata prolaznosti, ali i na vrata pesnika udomitelja stihova. DŽanarike i njen hlad nose tragove bolne prošlosti. Ipak, ljubav je moćnija od svega, ona ima krila i daruje ih našoj pesnikinji. LJubav je njena životna preokupacija, njena inspiracija i njeno pribežište. U pesmi Zora, brza reka je odnosila mulj prolaznosti i nije uspevala da sačuva sadržaje pritoka koji su se u njeno imaginarno korito ulivali. Za pesnikinju Biljanu Hukić postoji samo jedna priča u kojoj obitavaju samo njih dvoje. Ona i izabranik srca njena. Treba reći da ovo pesništvo nije dorečeno. Nije završeno. Ono je u fazi buđenja. Ono se još uvek ne može udenuti u moderne tokove pesništva. Ono je samo po sebi istraživačko. Ne pripada avangardi i bolje je što je tako, jer poznato je koliko avangardno nema milosti za lirsko poetsko ruho. Svedoci smo da se lirski subjekt u savremenoj poetici ismejava i od modernista se baca kao potpala na lomaču, gde gori svaki vid ranije poetske iskazivosti. Gnušanje nad svime što je nosilo tragove tradicionalnog, realnog, proživljenog prekrivano je konceptualnom mimikrijom koja je avangardistima poslužila kao rekvizitarij za bolje sagledavanje nove realnosti kojoj su oni davali usmerenje. Umetnička igra procenitelja i onih koji vrednuju i dalje ne uspeva da uređuje i vodi sopstvenu egzistenciju u pravcu gde je uspinjanje uslov. Subjekt postaje tumač stvarnosti i ova igra ne pokazuje put ka izbavljenju i oslobađanju od stega nametnutih od strane ovih pomodnih kreatura koje su lagano silazile sa javne pesničke scene, nemoćni da prate, ili makar uzmu udela u onome što je iskonska poetika nudila kao rešenje. Pojedinca, ma ko to bio, nije lako osloboditi od zavisnosti. Pristajanje na opsesivno koje dodeljuje značenje svemu što je nametnuto zarad višeg poetskog cilja pretvara se u obesmišljeno ideološko polje simulacije. Proces nestajanja ne nagoveštava u potpunosti i iščeznuće subjekta koji svoju privatnost poverava na čuvanje objektu, gde se poetski narativ javno iznosi na trpezu onih koji jesu moreni neutoljivom glađu tragaoca. Važnija je simulacija od slike koja nagoveštava simulaciju. Možda je najbolnije od svega što je izvorna stvarnost i ono što je istinito i preživljeno potisnuto i uklonjeno sa pozornice na kojoj smo se našli. Uzgred treba reći da umetnost pokušava da se identifikuje sa svakodnevicom. Kad ne bi bilo tako, u čemu bi onda bila svrha stvaralačkog čina. Munjevita dešavanja čiji smo zatočenici bez izuzetka, pogubno su delovala na svest konzumenta. Ove pojave dovode do dubljeg otuđenja. Danas smo nažalost nemi svedoci da romantika u svim oblicima biva uklonjena iz svih tokova umetnosti, kao princip zastarelosti, dekadencije, neukusa. Tako je i u pesništvu. Biljana se sa time ne miri i uporno istrajava na vlastitom pesničkom putu neizvesnosti. Gde će je taj put odvesti to krije ono buduće i, za sada, daleko vreme. Na pesnikinji je da ne odustaje i da istrajava na ovom teškom i izazovnom, ali lepom putu na koji je život naneo.’’ Veselin Mišnić, književnik U Beogradu, maja 2018 god.