Odlomak: Brz napredak razvoja digitalne radiodifuzije u svetu i implementacija iste kod nas, uslovio je potrebu za izdavanjem ove knjige kojom su obuhvaćene novonastale promene u odnosu na prethodnu („Sistemi digitalne televizije i radija“). Naime u I ITU Regionu opredeljenje je za uvođenje digitalne televizije druge generacije (DVB-T2), tako da i one zemlje koje su otpočele rad televizijom prve generacije (DVB-T) će postupno po isteku tehnološkog vremena uređaja preći na DVB-T2. Ono što posebno treba istaći je - uvođenje novog sistema u SAD, ATSC 3.0. Naime pokazalo se da ATSC 1.0 (A/53) ima znatno skromnije performanse od evropskog DVB-T2, tako da je u SAD razvijen ATSC 3.0 sistem koji je dobrim delom zasnovan na karakteristikama DVB-T2 i OFDM modulaciji. Pridodate su još neke opcije koje su specifične za SAD, tako da se može reći da ATSC 3.0 predstavlja trenutno najbolji sistem digitalne televizije (poglavlje 16). U NR Kini je pušten u rad novi sistem digitalne televizije DTMB-A koji ima znatna poboljšanja u odnosu na postojeći DTMB, o čemu će biti reči u poglavlju 15. Takođe, oformljen je novi sistem digitalnog radija, CDR (poglavlje 18). Poslednjih godina kod nas je došlo do intenzivnijeg puštanja radijskih stanica na internetu. Razlog tome je jeftinija oprema u odnosu na “klasičan” radio, niži eksploatacioni troškovi i mogućnost da se program te stanice čuje u bilo kojoj tački na svetu, uz uslov da u njoj postoji internet.

Brz napredak razvoja digitalne radiodifuzije u svetu i implementacija iste kod nas, uslovio je potrebu za izdavanjem ove knjige kojom su obuhvaćene novonastale promene u odnosu na prethodnu („Sistemi digitalne televizije i radija“). Naime u I ITU Regionu opredeljenje je za uvođenje digitalne televizije druge generacije (DVB-T2), tako da i one zemlje koje su otpočele rad televizijom prve generacije (DVB-T) će postupno po isteku tehnološkog vremena uređaja preći na DVB-T2. Ono što posebno treba istaći je – uvođenje novog sistema u SAD, ATSC 3.0. Naime pokazalo se da ATSC 1.0 (A/53) ima znatno skromnije performanse od evropskog DVB-T2, tako da je u SAD razvijen ATSC 3.0 sistem koji je dobrim delom zasnovan na karakteristikama DVB-T2 i OFDM modulaciji. Pridodate su još neke opcije koje su specifične za SAD, tako da se može reći da ATSC 3.0 predstavlja trenutno najbolji sistem digitalne televizije (poglavlje 16). U NR Kini je pušten u rad novi sistem digitalne televizije DTMB-A koji ima znatna poboljšanja u odnosu na postojeći DTMB, o čemu će biti reči u poglavlju 15. Takođe, oformljen je novi sistem digitalnog radija, CDR (poglavlje 18). Poslednjih godina kod nas je došlo do intenzivnijeg puštanja radijskih stanica na internetu. Razlog tome je jeftinija oprema u odnosu na “klasičan” radio, niži eksploatacioni troškovi i mogućnost da se program te stanice čuje u bilo kojoj tački na svetu, uz uslov da u njoj postoji internet. Naslov: SVETSKI SISTEMI DIGITALNE RADIODIFUZIJE – TERESTRIČKI DIGITALNI RADIO I TELEVIZIJA Izdavač: Akademska misao Strana: 1086 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: cm Godina izdanja: 2019 ISBN: 978-86-7466-821-4

SANYO MINI TV/RADIO MODEL TPM2175 iz 80.-ih godina prošlog veka. Stanje kao na slikama. Radi na baterije ili adapter. Ide kao neispravan bez prava na reklamaciju,iako je kao na slici proban i javlja se ton i slika,naravno bez DVB-T2 box uređaja. U svoje vreme izuzetno skup uređaj.

Odlomak: Digitalizacija radio i televizijske tehnike je oblast telekomunikacija koja je nastala i razvila se na prelazu iz XX u XXI vek, iako su mnogi principi poznati daleko ranije. Za razliku od analogne televizije (sistemi u boji PAL, NTSC, SECAM), koja je svojstvenija ljudskoj prirodi percepcije, digitalna televizija zahteva potpuno drugi i znatno složeniji pristup. Kao što je monohromatska (ahromatska, crno-bela) televizija bila osnova za razvoj televizije u boji, tako je TV u boji (kolor, hromatska) bila postavka za digitalnu televiziju (DVB), dok je digitalna televizija prve generacije (DVB-T) fundament za TV druge generacije (DVB-T2), koja je pak osnova televizije visoke rezolucije (HDTV), a ova ultra visoke rezolucije (UHDTV). Može se reći da je posle uvođenja TV u boji 1971. god. digitalna televizija najveći poduhvat u našoj zemlji. Slično se može izreći i za AM i FM radijske sisteme u odnosu na digitalne vrste radija, o kojima će biti reči u posebnom poglavlju, i koji tek treba da zažive na našim prostorima.

Digitalizacija radio i televizijske tehnike je oblast telekomunikacija koja je nastala i razvila se na prelazu iz XX u XXI vek, iako su mnogi principi poznati daleko ranije. Za razliku od analogne televizije (sistemi u boji PAL, NTSC, SECAM), koja je svojstvenija ljudskoj prirodi percepcije, digitalna televizija zahteva potpuno drugi i znatno složeniji pristup. Kao što je monohromatska (ahromatska, crno-bela) televizija bila osnova za razvoj televizije u boji, tako je TV u boji (kolor, hromatska) bila postavka za digitalnu televiziju (DVB), dok je digitalna televizija prve generacije (DVB-T) fundament za TV druge generacije (DVB-T2), koja je pak osnova televizije visoke rezolucije (HDTV), a ova ultra visoke rezolucije (UHDTV). Može se reći da je posle uvođenja TV u boji 1971. god. digitalna televizija najveći poduhvat u našoj zemlji. Slično se može izreći i za AM i FM radijske sisteme u odnosu na digitalne vrste radija, o kojima će biti reči u posebnom poglavlju, i koji tek treba da zažive na našim prostorima. Ovaj tekst predstavlja pokušaj da se na istom mestu obuhvati problematika zemaljske (DVB-T/T2, DVB-H, HDTV, UHDTV, 3D-TV, ATSC, DTMB, ISDB-T), satelitske (DVB-S/S2) i kablovske digitalne televizije (DVB-C/C2) kao i digitalnih sistema radija. Materijali za ovu knjigu pripremani su dugi niz godina, konstantno su dopunjavani najnovijim saznanjima (o čemu svedoči preko 200 referenci datih u prilogu), što je za posledicu imalo da je na samom pisanju knjige rađeno preko šest godina. Na žalost, tamo gde se najmanje očekivalo, autor je pri pisanju ove knjige doživeo teške opstrukcije od dela (sada već bivšeg) rukovodstva preduzeća u kojem je radio. Obim knjige je preko 1.100 stranica, razvrstanih u dvadeset i jedno poglavlje, sa 862 slike, 900 analitičkih izraza, 350 tabela, 70-ak numeričkih primera i 5 listinga programa (MatLab). Knjiga predstavlja sintezu teorije savremene digitalne TV tehnike i prakse vrhunskih stručnjaka - inženjera elektrotehnike u JP “Emisiona tehnika i veze”, koje se odlukom Vlade Republike Srbije bavi implementacijom digitalizacije u našoj zemlji. Namenjena je prvenstveno inženjerima i naprednim tehničarima koji se profesionalno bave digitalnom radiodifuzijom, ali isto tako biće od koristi studentima elektrotehnike strukovnih, osnovnih i postdiplomskih studija na fakultetima na kojima se ova oblast izučava (ili studentima koje ova problematika interesuje). Kao takva, ona je prva knjiga te vrste u našoj zemlji. Iako je knjiga izuzetno obimna, određena poglavlja su morala biti skraćena (DVB-S/S2, DVB-C/C2) ili eliminisana (npr. DVB-SH). Tamo gde je za objašnjenje bio neophodan matematički aparat, pristup je organizovan po tim principima (OFDM modulacija, MPEG-4), ali se ovakav način uglavnom izbegavao i nastojalo se da se tekst uz minimum uglavnom jednostavnijih analitičkih izraza objasni na što jednostavniji način. Naslov: Sistemi digitalne televizije i radija Izdavač: Akademska misao Strana: 1102 (cb) Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: B5 Godina izdanja: 2014 ISBN: 978-86-7466-515-2

Knjiga predstavlja svojevrstan pokušaj opisa digitalne zemaljske televizije. Materijal je namenjen studentima Elektrotehničkih fakulteta, inženjerima elektrotehnike i svima koji se bave problematikom digitalne TV tehnike na emisionom nivou. Kompletan tekst odnosi se najviše na zemaljsku (terestričku) digitalnu televiziju (DVB-T). Pored osnovnog sistema koji čini osnovu ove knjige, dat je kraći prikaz osnovnih sistema terstričke digitalne televizije u svetu ATSC, 8-VSB, ISDB-T i CDMB (američki, japanski i kineski). SADRŽAJ< 1.RAZLOZI ZA UVOĐENJE ZEMALJSKE DIGITALNE TELEVIZIJE, 8 1.1. Razlozi za uvođenje terestričke digitalne televizije, 8 1.2. Pregled DVB- T sistema u svetu, 9 1.3. Stanje DVB- T u našoj zemlji, 10 1.4. Frekvencijski opsezi za lerestričku radio difuziju, 12 1.5. Uopštena šema DVB-T predajnika, 13 2. KODIRANJE VIDEO SIGNALA, 17 2.1. Formiranje video signala, 17 2.2. Kvantizacija, 18 2.3. Digitalizacija komponentnih ROB signala, 19 2.4. Digilalizaja komponentnih signala kolor diferencije, 20 2.5. Digitalizacija kompozitnog signala, 22 3. ODABIRANJE VIDEO SIGNALA, 23 3.1 Odabiranje komponentnog video signala, 23 3.2. Odabiranje kompozilnog video signala, 23 3.3. Bilski protok za 4:2:2 komponentni standard odabiranja, 24 3.4. Bilski protok za 4:2:0 komponentni standard odabiranja, 25 3.5. Bitski protok za 4:1:1 komponentni standard odabiranja, 27 3.6. Bitski protok za 4:4:4 komponentni standard odabiranja, 28 3.7. Bitski protok za kompozitni standard odabiranja, 29 3.8. Digitalizovanjt; audio signala, 29 4. KOMPRESIJA (REDUKCIJA BINARNOG PROTOKA), 31 4.1. Kodiranje različitom dužinom - VLC, 31 4.2. Inter kodiranje, 33 4.3 Analiza slike, 34 4.4. Diskretna kositlusna transformacija - DCT, 37 4.5. Kodiranje MPEG slika, 42 4.6. Intra kodiranje, 45 4.7. MPEG-2, 45 4.8. MPEG-4.10, (H.264/A VC) standard kompresije, 50 5. MULTIPLEKSTRANJE SIGNALA, 53 6. KANALNO KODIRANJE (PREVENCIJA OD GREŠKE), 55 6.1 Energetska disperzovanje (randomizacija), 56 6.2 Spoljašnje kodiranje (R-S - kodiranje), 57 6.3 Spoljašnje proširenje koda (Forney-ev princip), 59 6.4 Konvoluciono (unutrašnje) kodiranje, 60 6.5 Punktuiranje, 61 6.6. Unutrašnje prosirenje koda, 63 6.7 Mapiranje, I-Q konstelacija, 68 7. OFDM MODULACIJA, 76 7.1 Opis postupka OFDM modulacije, 76 7.2. Uslovi ortogonalnosti, separacije OFDM nosilaca i faznog ofseta, 78 7.3. Arhitektura OFDM nosilaca (pilota), 84 7.4. Načini rada DVB-T, 88 7.5. Frekvencijski odnosi, 94 7.6. Potreban RF odnos C/N, 100 7.7. Roll-off faktor, 103 7.8. Doppler-ovefekat, 104 7.9. Feding, 109 7.10. Odnos snaga analognog i digitalnog predajnika, 110 7.11. Statistički dobitak SFN mreže, 113 8. UPOTREBLJIVIBITSKI PROTOK, 115 9. IZOBLJČENJA I GREŠKE NA PRIJEMU U KONSTELACIONOM DIJAGRAMU, 122 9.1 Bitska i modulaciona greška (BER/MER), 123 9.2. Ciljna greška, 125 9.3. Amplitudski razbalans, 126 9.4. Kvadraturna greška, 127 9.5. Podrhtavanje faze, 128 10. OSTALI TERESTRIČKI EVROPSKI SISTEMI, 130 10.1 DVB-T2, 130 10.2 DVB-H, 136 11. TERESTRIČKl SISTEMI DVB U SVETU, 143 11.l. ATSC8-VSB sistem, 143 11.2. CDMB sistem, 152 11.3. ISDB-T BST OFDM sistem, 155 12. SATELITSKA I KABLOVSKA DVB, 170 12.1 DVB-S, 170 12.1.1. Geometrijski aspekti, 170 12.1.2. Slabljenje signala u slobodnom prosoru, 175 12.1.3.DVB-S predajnik, 176 12.2. DVB-C, 182 PRILOZI, 188 PRILOG A _ GRAFIČKI PRIKAZI, 189 PRILOG B - FOURIER-OVE TRANSFORMACIJE, 196 B.l Jednodimenzionalna diskretna eksponencijalna funkcija (DET), 196 B.2 Jednodimcnzionalna diskretna F ourier-ova transformacija (DFT/IDFT), 198 B.3 Dvodimenzionalna Fourier-ova diskretna transformacija (DFT/IDFT), 198 B.4 Dvodimenzionalna Fourier-ova diskretna kosinusna transformacija (DCT), 199 B.5 Dvodimenzionalna pama kosinusna transformacija, 200 B.6 Dvodimenzionalna nepama kosinusna transformacija, 200 B.7 Brza Fourier-ova transformacija (FPT), 204 PRILOG C - ASOCIJACIJE I ORGANIZACIJE, 207 PRILOG D - PREGLED KORIŠĆENIH SKRAĆENICA, 209 PRJLOG E - PREGLED MEĐUNARODNIH PREPORUKA KOJE REGULIŠU DTTB, 213 REFERENCE, 217 KNJIGE, 217 BROŠURE, PUBLIKACIJE, NAUČNI I STRUČNI RADOVI I DR., 221 INDEKS POJMOVA I IMENA, 220 Naslov: DVB-T (terestrička digitalna televizija) Izdavač: Akademska misao Strana: 228 (cb) Povez: meki Pismo: Format: 18x25.5 cm Godina izdanja: 2008 ISBN: 978-86-7466-335-6