Ovo delo je skup kratkih priča čiji su junaci hvatači snova - emigranti, u večitoj potrazi za mestom za život, u potrazi za srećom, blagostanjem, u potrazi za snovima. Sve ih povezuje težnja ka boljem, sa strepnjom preispituju svoje odluke i gledaju ka budućnosti. Kroz brodolome nesreće i mraka, oni, makar i simbolično, gravitiraju oko najduže ulice na svetu na čijem ih kraju čeka brod koji će ih povesti u neizvesnu budućnost.

Hvatači snova Hvatači snova su priče o emigrantima. Njihovo poreklo i sudbine vezane su za više zemalja i vremensko razdoblje od skoro jednog veka. Oni se sele i putuju sledeći svoje snove, želje i ambicije. Povezuje ih univerzalnost prostora i težnja ka boljem. Tragaju, ali i beže. Mogu se sresti u vozovima, na aerodromima, na graničnim prelazima. Vuku kofere u oba pravca, opraštaju se i dočekuju. Sa strepnjom preispituju svoje izbore suočeni s večitom dilemom. U novi svet sa sobom nose nostalgiju da ih čuva od opasnih putokaza. Ponegde im se putevi ukrštaju. Na simboličan način ili stvarno, junaci ove knjige gravitiraju oko najduže ulice na svetu koja počinje baš na mestu gde je ukotvljen legendarni brod. Ideja da čovek stalno traga za boljim mestom je večna. Seobe uvek traju. Nikad ne prestaju. Ova knjiga je mali uvid u iskustva modernih nomada koji su se otisnuli u tu potragu, često na to prinuđeni okolnostima na koje ne mogu uticati. Tako su junaci ovih priča savremenici istorijskih događaja počevši od balkanskih ratova s početka prošlog veka, pa do balkanskih ratova na kraju prošlog veka, preko prvog svetskog rata, ruske revolucije, drugog svetskog rata ali i modernog vremena.

Autor: Natalija MihailovićNatalija Mihailović (autor)

Hvatači snova su priče o emigrantima. Njihovo poreklo i sudbine vezane su za više zemalja i vremensko razdoblje od skoro jednog veka. Oni se sele i putuju sledeći svoje snove, želje i ambicije. Povezuje ih univerzalnost prostora i težnja ka boljem. Tragaju, ali i beže. Mogu se sresti u vozovima, na aerodromima, na graničnim prelazima. Vuku kofere u oba pravca, opraštaju se i dočekuju. Sa strepnjom preispituju svoje izbore suočeni s večitom dilemom. U novi svet sa sobom nose nostalgiju da ih čuva od opasnih putokaza. Ponegde im se putevi ukrštaju. Na simboličan način ili stvarno, junaci ove knjige gravitiraju oko najduže ulice na svetu koja počinje baš na mestu gde je ukotvljen legendarni brod. Ideja da čovek stalno traga za boljim mestom je večna. Seobe uvek traju. Nikad ne prestaju. Ova knjiga je mali uvid u iskustva modernih nomada koji su se otisnuli u tu potragu, često na to prinuđeni okolnostima na koje ne mogu uticati. Tako su junaci ovih priča savremenici istorijskih događaja počevši od balkanskih ratova s početka prošlog veka, pa do balkanskih ratova na kraju prošlog veka, preko prvog svetskog rata, ruske revolucije, drugog svetskog rata ali i modernog vremena.

Dodir Ponekad je potrebno znatno više od obične hrabrosti da bi se pobedilo zlo. Kada četvoro ljudi koji se međusobno ne poznaju uvide da je jedini dokaz ubistva zajedničke poznanice sakriven u njihovim snovima, takvu će hrabrost i pokazati. Kakvu tajnu krije hvatač snova koji su svi do jednog dobili od žrtve stravičnog zločina? Ko je ispleo mrežu smrti a ko onu što u stihovima i crnim perima krije pravu istinu? Ponekad je rešenje zagonetke tu, na dohvat ruke, svega korak daleko...ili vas od njega, možda, deli samo jedan dodir.

Ponekad je potrebno znatno više od obične hrabrosti da bi se pobedilo zlo. Kada četvoro ljudi koji se međusobno ne poznaju uvide da je jedini dokaz ubistva zajedničke poznanice sakriven u njihovim snovima, takvu će hrabrost i pokazati. Kakvu tajnu krije hvatač snova koji su svi do jednog dobili od žrtve stravičnog zločina? Ko je ispleo mrežu smrti a ko onu što u stihovima i crnim perima krije pravu istinu? Ponekad je rešenje zagonetke tu, na dohvat ruke, svega korak daleko...ili vas od njega, možda, deli samo jedan dodir. Format: 21 cm Pismo: latinica Povez: mek Broj strana: 222

Ponekad je potrebno znatno više od obične hrabrosti da bi se pobedilo zlo. Kada četvoro ljudi koji se međusobno ne poznaju uvide da je jedini dokaz ubistva zajedničke poznanice sakriven u njihovim snovima, takvu će hrabrost i pokazati. Ponekad je potrebno znatno više od obične hrabrosti da bi se pobedilo zlo. Kada četvoro ljudi koji se međusobno ne poznaju uvide da je jedini dokaz ubistva zajedničke poznanice sakriven u njihovim snovima, takvu će hrabrost i pokazati. Ponekad je potrebno znatno više od obične hrabrosti da bi se pobedilo zlo. Kada četvoro ljudi koji se međusobno ne poznaju uvide da je jedini dokaz ubistva zajedničke poznanice sakriven u njihovim snovima, takvu će hrabrost i pokazati. Kakvu tajnu krije hvatač snova koji su svi do jednog dobili od žrtve stravičnog zločina?Ko je ispleo mrežu smrti a ko onu što u stihovima i crnim perima krije pravu istinu?Ponekad je rešenje zagonetke tu, na dohvat ruke, svega korak daleko…ili vas od njega, možda, deli samo jedan dodir.

Signali u noći Objavljivanje zbornika poezije Signali u noći, radova nastalih na Enklavinoj pesničkoj radionici, postalo je lepa godišnja tradicija. Zastupljeni pesnički glasovi uglavnom su subverzivni, formalno i tematski beskompromisni, sebi svojstveni i čvrsti, bez rizika da ikada zadrhte. lako se čini da živimo u prilično nepovoljnom istorijskom trenutku, zastupljene pesme, uprkos svom čestom angažmanu, nisu samo svetlosni pozivi u pomoć, već pre znakovi pored puta, znakovi da se uporno nastavi napred, ako ni zbog ćega drugog, onda zarad dobre književnosti. – Milana Grbić Zbornik poezije Signali u noći poručuje nam da, uprkos sumraku savremene kulture, poezija i te kako živi - raznolika, sadržajna, višeglasna i svepristuna.Glasovi pesnika i pesnikinja skriveni među avim stihavima predstavljajuiskru kreativne svesti koja osvetljava ne samo svet oko nas, već i unutar nas,s vetlo na kraju naizgled beskrajnog tunela kroz koji moderna književnost neumomo krči put. – Tamara Ereš Signali u noći su snopovi svetla po kojima neprilagođeni i pall s Marsa plove s krava na krov. Love ih hvatacima snova, ispaljuju rafale Morzeove azbuke, sapliću nametnutim obrascima, ali uzalud. Oni i dalje vise o maglama, mesečare iza tamnih naočara, traže put do kuće, gde nokti brazdaju murale, prsti se preplicu u mostove. Dok streb od snopova pravi istrgane crtice, s krovava se čuje; ne prekidoj muziku! – Đoković Danilo