Stari privezak Kreka Veso peći Banovići Helios. Dominantan reljefni motiv Kreka Veso peći na čvrsto gorivo. Retro, vintidž, ex Yu. Nedostaci: skinuta boja na donjem delu peći u manjoj meri, na obodu nagnječen na par mesta u minimalnim dimenzijama. Dimenzije približno: prečnik 3,3 cm, težina 24 gr. Stanje kao na fotografijama.

Detalji predmeta Stanje Polovno LUNOV MAGNUS STRIP broj 513 - MISTER NO Epizoda: UŽARENI KOTAO Izdavač: DNEVNIK Novi Sad Godina izdanja : 1983 Pismo: latinica Povez: meki - broširani Broj stranica: 96 Boja: crno bela štampa Datum postavljanja aukcije: 04.04.2024. Smeštaj: G-13/BENS TROŠKOVI SLANJA. preporučena tiskovina 0,25 kg (138) + deo troškova pakovanja (5 dinara) = 143 dinara Opšte stanje : strip kockast -hrbat stripa ravan, čvrst, kompaktan, bez podvlačenja, bez pečata, povez odličan, Nedostaci: ime upisano u gornjem levom uglu prednje korice minimalno oštećenja papira na vrhu i dnu hrbata stripa, minimalni trag presavijanja u gornjem i donjem desnom uglu prednje korice, manji trag presavijanja u gornjem i donjem levom uglu zadnje korice i nekoliko zadnjih listova stripa, za nijansu tamniji obodi listova stripa, svetlo braon flekice na prednjoj korici, unutrašnjoj strani prednje i zadnje korice, manje zacepljenje na donjoj ivici listova od 49. do 64. stranice, manja okrznuća papira na donjoj ivici prednje korice, najavnog lista i više od polovine listova stripa,

Opis proizvoda „..Na jednom uglu čovek i žena naišli su na široka stakla nekog bara. Imao je izgled benzinske pumpe, ali tamo, u du-bokom prostoru, ipak nije bilo nikakvih crpki za gorivo, nego se pokazao samo dugačak šank sa usamljenim muškarcem pod šeširom, koji je čvrsto držao svoju čašu. Osvetljen s jedne strane, onako u tamnom odelu, od njega preostajalo je vrlo malo za videti, celo njegovo drugo rame, čitava polovina njegovog tela, tonula je u pomrčinu, nije je više bilo. Tako je čak i šešir na njemu bio odvaljen po polovini, jedan polušešir poluosvetljenog čoveka ove večeri. Barmen se malo smejuljio dok se saginjao, nešto je tražio tamo ispod. Jednom će i to proći!, rekao je..“ „..Usmjeri uvjek pogled na zbivanje, govorio je Musil. On, čija knjiga je sva od misli, sentenci, definicija! (Tek nedavno, s čuđenjem sam shvatio da ovo bez/ohne stoji takođe u sredini Musilovog naslova.) Nadam se nadalje, da ovde nije ostalo ničeg „duhovnog“, čak ni „mislim“, „osećam“, „sećam se“. Čisti, trenutni pogled, ma kako ponekad višestruk. Onda se pokazalo da Hopper neće biti dovoljan, potražio sam pomoć kod drugih slikara, makar uvek vrlo srodnih.. “

Bez „. . . Na jednom uglu čovek i žena naišli su na široka stakla nekog bara. Imao je izgled benzinske pumpe, ali tamo, u du-bokom prostoru, ipak nije bilo nikakvih crpki za gorivo, nego se pokazao samo dugačak šank sa usamljenim muškarcem pod šeširom, koji je čvrsto držao svoju čašu. Osvetljen s jedne strane, onako u tamnom odelu, od njega preostajalo je vrlo malo za videti, celo njegovo drugo rame, čitava polovina njegovog tela, tonula je u pomrčinu, nije je više bilo. Tako je čak i šešir na njemu bio odvaljen po polovini, jedan polušešir poluosvetljenog čoveka ove večeri. Barmen se malo smejuljio dok se saginjao, nešto je tražio tamo ispod. Jednom će i to proći!, rekao je. . . “ „. . . Usmjeri uvjek pogled na zbivanje, govorio je Musil. On, čija knjiga je sva od misli, sentenci, definicija! (Tek nedavno, s čuđenjem sam shvatio da ovo bez/ohne stoji takođe u sredini Musilovog naslova.) Nadam se nadalje, da ovde nije ostalo ničeg „duhovnog“, čak ni „mislim“, „osećam“, „sećam se“. Čisti, trenutni pogled, ma kako ponekad višestruk. Onda se pokazalo da Hopper neće biti dovoljan, potražio sam pomoć kod drugih slikara, makar uvek vrlo srodnih. . . “

Odlomci: „. . . Na jednom uglu čovek i žena naišli su na široka stakla nekog bara. Imao je izgled benzinske pumpe, ali tamo, u dubokom prostoru, ipak nije bilo nikakvih crpki za gorivo, nego se pokazao samo dugačak šank sa usamljenim muškarcem pod šeširom, koji je čvrsto držao svoju čašu. Osvetljen s jedne strane, onako u tamnom odelu, od njega preostajalo je vrlo malo za videti, celo njegovo drugo rame, čitava polovina njegovog tela, tonula je u pomrčinu, nije je više bilo. Tako je čak i šešir na njemu bio odvaljen po polovini, jedan polušešir poluosvetljenog čoveka ove večeri. Barmen se malo smejuljio dok se saginjao, nešto je tražio tamo ispod. Jednom će i to proći!, rekao je. . . “ „. . . Usmjeri uvjek pogled na zbivanje, govorio je Musil. On, čija knjiga je sva od misli, sentenci, definicija! (Tek nedavno, s čuđenjem sam shvatio da ovo bez/ohne stoji takođe u sredini Musilovog naslova.) Nadam se nadalje, da ovde nije ostalo ničeg „duhovnog“, čak ni „mislim“, „osećam“, „sećam se“. Čisti, trenutni pogled, ma kako ponekad višestruk. Onda se pokazalo da Hopper neće biti dovoljan, potražio sam pomoć kod drugih slikara, makar uvek vrlo srodnih. . . “

Opis proizvoda „..Na jednom uglu čovek i žena naišli su na široka stakla nekog bara. Imao je izgled benzinske pumpe, ali tamo, u du-bokom prostoru, ipak nije bilo nikakvih crpki za gorivo, nego se pokazao samo dugačak šank sa usamljenim muškarcem pod šeširom, koji je čvrsto držao svoju čašu. Osvetljen s jedne strane, onako u tamnom odelu, od njega preostajalo je vrlo malo za videti, celo njegovo drugo rame, čitava polovina njegovog tela, tonula je u pomrčinu, nije je više bilo. Tako je čak i šešir na njemu bio odvaljen po polovini, jedan polušešir poluosvetljenog čoveka ove večeri. Barmen se malo smejuljio dok se saginjao, nešto je tražio tamo ispod. Jednom će i to proći!, rekao je..“ „..Usmjeri uvjek pogled na zbivanje, govorio je Musil. On, čija knjiga je sva od misli, sentenci, definicija! (Tek nedavno, s čuđenjem sam shvatio da ovo bez/ohne stoji takođe u sredini Musilovog naslova.) Nadam se nadalje, da ovde nije ostalo ničeg „duhovnog“, čak ni „mislim“, „osećam“, „sećam se“. Čisti, trenutni pogled, ma kako ponekad višestruk. Onda se pokazalo da Hopper neće biti dovoljan, potražio sam pomoć kod drugih slikara, makar uvek vrlo srodnih.. “

Brošure (prospekti) solarni bojler SB-250A,toplovodni kotlovi na čvrsta goriva tipa KB i KK `PODVIS` Knjaževac Jugoslavija,iz 70-tih ili 80-tih godina,u dobrom su stanju.

ENERGIJA I RAZVOJ , grupa autora , izdavači : Jugoslovenska naučna tribina / Jugoslovenski savez društava za širenje naučnih saznanja `Nikola Tesla`, Beograd 1986 , Jugoslavija u razvoju , tvrd povez, format 21,5 x 29 cm , zaštitni omot, latinica,ilustrovano, 718 strana, sitan potpis na predlistu, teme iz sadržaja : teorijski aspekti energije , energetika i društvo , konverzija i konzervacija energije , vodni potencijal , čvrsta fosilna goriva , tečna i gasovita goriva , nuklearna energija , novi i obnovljivi izvori energije , elektroprivreda , rudarska i energetska oprema , cijene i konkuretnost energetike , zaštita prirodne sredine

„. . . Na jednom uglu čovek i žena naišli su na široka stakla nekog bara. Imao je izgled benzinske pumpe, ali tamo, u du-bokom prostoru, ipak nije bilo nikakvih crpki za gorivo, nego se pokazao samo dugačak šank sa usamljenim muškarcem pod šeširom, koji je čvrsto držao svoju čašu. Osvetljen s jedne strane, onako u tamnom odelu, od njega preostajalo je vrlo malo za videti, celo njegovo drugo rame, čitava polovina njegovog tela, tonula je u pomrčinu, nije je više bilo. Tako je čak i šešir na njemu bio odvaljen po polovini, jedan polušešir poluosvetljenog čoveka ove večeri. Barmen se malo smejuljio dok se saginjao, nešto je tražio tamo ispod. Jednom će i to proći!, rekao je. . . “ „. . . Usmjeri uvjek pogled na zbivanje, govorio je Musil. On, čija knjiga je sva od misli, sentenci, definicija! (Tek nedavno, s čuđenjem sam shvatio da ovo bez/ohne stoji takođe u sredini Musilovog naslova.) Nadam se nadalje, da ovde nije ostalo ničeg „duhovnog“, čak ni „mislim“, „osećam“, „sećam se“. Čisti, trenutni pogled, ma kako ponekad višestruk. Onda se pokazalo da Hopper neće biti dovoljan, potražio sam pomoć kod drugih slikara, makar uvek vrlo srodnih. . . “ Bora Ćosić rođen je 1932. u Zagrebu, živeo je u Beogradu od 1937. do 1992, kada je prešao u Berlin, gde i danas živi. Objavio je preko 40 knjiga, a njegovi pozorišni komadi izvođeni su s velikim uspehom na našim scenama. Bez je njegov najnoviji roman.

Opis Recenzije (0) OPIS BORA ĆOSIĆ Rođen 1932. u Zagrebu, živeo je u Beogradu od 1937. do 1992, kada je prešao u Berlin, gde i danas živi. Objavio je preko 40 knjiga, a njegovi pozorišni komadi izvođeni su s velikim uspehom na našim scenama. BEZ je njegov najnoviji roman. „. . . Na jednom uglu čovek i žena naišli su na široka stakla nekog bara. Imao je izgled benzinske pumpe, ali tamo, u du-bokom prostoru, ipak nije bilo nikakvih crpki za gorivo, nego se pokazao samo dugačak šank sa usamljenim muškarcem pod šeširom, koji je čvrsto držao svoju čašu. Osvetljen s jedne strane, onako u tamnom odelu, od njega preostajalo je vrlo malo za videti, celo njegovo drugo rame, čitava polovina njegovog tela, tonula je u pomrčinu, nije je više bilo. Tako je čak i šešir na njemu bio odvaljen po polovini, jedan polušešir poluosvetljenog čoveka ove večeri. Barmen se malo smejuljio dok se saginjao, nešto je tražio tamo ispod. Jednom će i to proći!, rekao je. . . “ „. . . Usmjeri uvjek pogled na zbivanje, govorio je Musil. On, čija knjiga je sva od misli, sentenci, definicija! (Tek nedavno, s čuđenjem sam shvatio da ovo bez/ohne stoji takođe u sredini Musilovog naslova.) Nadam se nadalje, da ovde nije ostalo ničeg „duhovnog“, čak ni „mislim“, „osećam“, „sećam se“. Čisti, trenutni pogled, ma kako ponekad višestruk. Onda se pokazalo da Hopper neće biti dovoljan, potražio sam pomoć kod drugih slikara, makar uvek vrlo srodnih. . . “

Rođen 1932. u Zagrebu, živeo je u Beogradu od 1937. do 1992, kada je prešao u Berlin, gde i danas živi. Objavio je preko 40 knjiga, a njegovi pozorišni komadi izvođeni su s velikim uspehom na našim scenama. BEZ je njegov najnoviji roman. „. . . Na jednom uglu čovek i žena naišli su na široka stakla nekog bara. Imao je izgled benzinske pumpe, ali tamo, u du-bokom prostoru, ipak nije bilo nikakvih crpki za gorivo, nego se pokazao samo dugačak šank sa usamljenim muškarcem pod šeširom, koji je čvrsto držao svoju čašu. Osvetljen s jedne strane, onako u tamnom odelu, od njega preostajalo je vrlo malo za videti, celo njegovo drugo rame, čitava polovina njegovog tela, tonula je u pomrčinu, nije je više bilo. Tako je čak i šešir na njemu bio odvaljen po polovini, jedan polušešir poluosvetljenog čoveka ove večeri. Barmen se malo smejuljio dok se saginjao, nešto je tražio tamo ispod. Jednom će i to proći!, rekao je. . . “ „. . . Usmjeri uvjek pogled na zbivanje, govorio je Musil. On, čija knjiga je sva od misli, sentenci, definicija! (Tek nedavno, s čuđenjem sam shvatio da ovo bez/ohne stoji takođe u sredini Musilovog naslova.) Nadam se nadalje, da ovde nije ostalo ničeg „duhovnog“, čak ni „mislim“, „osećam“, „sećam se“. Čisti, trenutni pogled, ma kako ponekad višestruk. Onda se pokazalo da Hopper neće biti dovoljan, potražio sam pomoć kod drugih slikara, makar uvek vrlo srodnih. . . “

ENERGIJA RAZVOJ Autor: Grupa autora Izdavač: Jugoslovenska naučna tribina / Jugoslovenski savez društava za širenje naučnih saznanja `Nikola Tesla`, Beograd, edicija Jugoslavija u razvoju Godina izdanja: 1986 Broj strana: 718 Format: 29 x 21,5 Povez: Tvrdi povez sa zaštitnim omotom Opis i stanje: Sadržaj na slikama, ilustrovano, vrlo dobro očuvano Teme iz sadržaja : teorijski aspekti energije , energetika i društvo , konverzija i konzervacija energije , vodni potencijal , čvrsta fosilna goriva , tečna i gasovita goriva , nuklearna energija , novi i obnovljivi izvori energije , elektroprivreda , rudarska i energetska oprema , cijene i konkuretnost energetike , zaštita prirodne sredine Tags: Energetika Jugoslavija 06.05.2023.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Bez - Bora Ćosić Izdavač: LOM Godina izdanja: 2021 Broj strana: 98 Format: 21 cm Povez: Broširani „. . . Na jednom uglu čovek i žena naišli su na široka stakla nekog bara. Imao je izgled benzinske pumpe, ali tamo, u du-bokom prostoru, ipak nije bilo nikakvih crpki za gorivo, nego se pokazao samo dugačak šank sa usamljenim muškarcem pod šeširom, koji je čvrsto držao svoju čašu. Osvetljen s jedne strane, onako u tamnom odelu, od njega preostajalo je vrlo malo za videti, celo njegovo drugo rame, čitava polovina njegovog tela, tonula je u pomrčinu, nije je više bilo. Tako je čak i šešir na njemu bio odvaljen po polovini, jedan polušešir poluosvetljenog čoveka ove večeri. Barmen se malo smejuljio dok se saginjao, nešto je tražio tamo ispod. Jednom će i to proći!, rekao je. . . “ „. . . Usmjeri uvjek pogled na zbivanje, govorio je Musil. On, čija knjiga je sva od misli, sentenci, definicija! (Tek nedavno, s čuđenjem sam shvatio da ovo bez/ohne stoji takođe u sredini Musilovog naslova.) Nadam se nadalje, da ovde nije ostalo ničeg „duhovnog“, čak ni „mislim“, „osećam“, „sećam se“. Čisti, trenutni pogled, ma kako ponekad višestruk. Onda se pokazalo da Hopper neće biti dovoljan, potražio sam pomoć kod drugih slikara, makar uvek vrlo srodnih. . . “ Bora Ćosić rođen je 1932. u Zagrebu, živeo je u Beogradu od 1937. do 1992, kada je prešao u Berlin, gde i danas živi. Objavio je preko 40 knjiga, a njegovi pozorišni komadi izvođeni su s velikim uspehom na našim scenama. Bez je njegov najnoviji roman.

SADRZAJ 1. PREDGOVOR 2. HEMIJSKI I HIDROMORFOLOäKI PRITISCI NA VODNA TELA 3. POVEZANOST HEMIJSKIH I BIOLOäKIH INDIKATORA U PROCENI EKOLOäKOG STATUSA VODA 4. PRISUSTVO ORGANSKIH POLUTANATA U KOMUNALNIM OTPADNIM VODAMA 5. KVALITET VODE KIäNOG OTICAJA 6. UTICAJ NEPREIäENIH OTPADNIH VODA NA KVALITET VODE NA VODOZAHVATU ÑNOVOSELIJAì 7. UPRAVLJANJE OTPADNIM VODAMA IZ PROCESA PROIZVODNJE BIOETANOLA 8. TEHNOEKONOMSKA ANALIZA IZGRADNJE POSTROJENJA ZA PRECISCAVANJE OTPADNIH VODA GRADA ZRENJANINA 9. BIO PUR UREDJAJI ZA PREIäAVANJE KOMUNALNIH OTPADNIH VODA 10. ISPITIVANJE UTICAJA ZEOLITA NA SADRéAJ POJEDINIH TEäKIH METALA U KOMUNALNIM OTPADNIM VODAMA 11. SPECIFINOSTI PROJEKTOVANJA KANALIZACIJE POD PRITISKOM ZA RAVNIARSKA NASELJA SA PRIMEROM IZ VOJVODINE 12. UTICAJ NOVOG PREISTAA GRADA SUBOTICE NA KVALITET VODE JEZERA PALIC 13. KARAKTERIZACIJA OTPADNIH VODA KOJE SE ISPUSTAJU U KANAL BEGEJ 14. OPASNE MATERIJE U OTPADNIM VODAMA GRAFIKE INDUSTRIJE 15. IZVOD IZ RADNE SVESKE POSTROJENJA ZA PREIäAVANJE OTPADNIH VODA IM CARNEX 16. ODREIVANJE TRAGOVA LEKOVA I PESTICIDA U KOMUNALNOJ OTPADNOJ VODI BEOGRADA KOMUNALNI I CVRSTI OTPAD 1. OTPADI-MATERIJALNI RESURS ZA DOBIJANJE ENERGIJE 2. AKTUELNO STANJE I MOGUNOSTI UNAPREENJA UPRAVLJANJA EMISIJAMA GASOVA EFEKTA STAKLENE BAäTE NA DEPONIJAMA KOMUNALNOG OTPADA U SRBIJI 3. FINANSIJSKA I EKONOMSKA ANALIZA INSINERACIJE KOMUNALNOG OTPADA ZA NOVI SAD 4. OSNOVNI POKAZATELJI FIZIKOG STANJA KOMUNALNOG OTPADA 5. UTJECAJ MEHANIKO-BIOLOäKE OBRADE NA EMISIJE ODLAGALIäNOG PLINA IZ ODLAGALIäTA 6. RAZVOJ PROCESA ANAEROBNE DIGESTIJE PIVSKE KOMINE U LABORATORIJSKOM I PILOT MJERILU 7. KOMPARATIVNA ANALIZA RO POSTROJENJA I SBR TEHNOLOGIJE ZA PREIäAVANJE PROCEDNIH DEPONIJSKIH VODA NA REGIONALNOJ DEPONIJI U ZRENJANINU 8. PREGLED OSNOVNIH EMPIRIJSKIH MODELA ZA PROCENU GENERISANJA METANA KOMUNALNIH DEPONIJA 131 9. ZASTO BIOGAS? 10. ZNAČAJ I PROIZVODNJA KOMPOSTA 11. OCENA RIZIKA ZAGAENJA éIVOTNE SREDINE KOD KOMUNALNIH DEPONIJA VRSTOG OTPADA 12. OBEZBEENJE VODONEPROPUSNOSTI DEPONIJA - USAGLAäENOST ODREDBI PROPISA REPUBLIKE SRBIJE SA EVROPSKOM UNIJOM 13. ISKUSTVA U PRIMENI GEOSINTETIKIH GLINENIH SLOJEVA I POLIELEKTROLITNIH GELOVA PRILIKOM IZGRADNJE DEPONIJA 14. NAJBOLJE DOSTUPNE TEHNIKE ZA OBEZBEENJE VODONEPROPUSNOSTI DEPONIJA 15. ÑZELENE ZGRADE SUBOTICEì 16. LOKALNI EKOLOäKI AKCIONI PLAN KAO OSNOVA ZA ODRéIVO UPRAVLJANJE OTPADOM 17. UPRAVLJANJE OTPADNIM GUMAMA U CRNOJ GORI 18. TEHNO-EKONOMSKA ANALIZA SISTEMA UPRAVLJANJA OTPADNIM AZBESTOM C. OPASAN OTPAD HAZARD 1. NULTA EMISIJA U SRBIJI ñ FIKCIJA, REALNOST ILI NEMINOVNOST NACIONALNI REGISTAR IZVORA ZAGAIVANJA I UPRAVLJANJE éIVOTNOM SREDINOM NAELA UPRAVLJANJA POSEBNIM TOKOVIMA OPASNOG OTPADA PRIMENA GRANINIH VREDNOSTI ZA OCENU KVALITETA SEDIMENTA PRI IZMULJIVANJU SEDIMENTA IZ VODOTOKA 6. ISPITIVANJE UTICAJA SARDéAJA GLINE I ORGANSKE MATERIJE U SEDIMENTU NA BIODEGRADABILNOST KRIZENA U KANALU BEZDAN-BAJA 7. ISPITIVANJE FAKTORA BIODEGRADABILNOSTI NA SADRéAJ FLUORANTENA U SEDIMENTU 8. ISPITIVANJE MOGUNOSTI SOLIDIFIKACIJE I STABILIZACIJE PIRITNE IZGORETINE PRIMENOM KREA I CEMENTA 9. STABILIZACIJA OTPADNOG MULJA SA JALOVIäTA PRIMENOM GLINE KAO IMOBILIZACIONOG AGENSA 10. TRETMAN I ODLAGANJE OPASNOG OTPADA 11. UPRAVLJANJE POSEBNIM TOKOM OTPADNIH JESTIVIH ULJA 243 12. IDENTIFIKACIJA ELEKTROENERGETSKIH UREAJA KOJI SADRéE POLIHLOROVANE BIFENILE (PCB) U AD"éELEZNICE SRBIJE" VOR BEOGRAD 13. TERENSKO ODREIVANJE TEäKIH METALA U ZEMLJIäTU SPEKTROMETRIJOM FLUORECSCENCIJE RENTGENSKIH ZRAKA 14. UPRAVLJANJE MEDICINSKIM OTPADOM U OPäTOJ BOLNICI U SUBOTICI 15. MOGUNOST TRETMANA OTPADNE PLASTIKE ZA DOBIJANJE ALTERNATIVNIH GORIVA I ENERGENATA

Izdavač: Naučna knjiga, Beograd Povez: broširan Broj strana: XIV + 449 Ilustrovano. Spolja kao na slikama. Pečatirana, veoma dobro očuvana. S A D R Ž A J: I) OSNOVNE FIZIČKO-MEHANIČKE OPERACIJE - Sitnjenje čvrstog materijala. Drobljenje i mrvljenje - Rasprskavanje tečnosti. Raspodeljivanje tečnosti na veću površinu - Raspršivanje gasova - Aglomeracija - Mešanje i gnječenje - Odvajanje materijala jednih od drugih - Transport čvrstih materijala, tečnosti i gasova - Cevi, ventili, rezervoari za gasove i tečnosti. Merenje protoka II) MATERIJALI OD OPŠTE VAŽNOSTI - Voda za gradsku i industrijsku upotrebu i zagađena voda - O gorivima. Toplota u industriji. Regeneracija toplote. Industrijske peći - Hlađenje. Mašine za hlađenje - Građevinski materijali. Malterna vezivna sredstva. Cementi - Staklo - Keramika - Metalurgija III) NEORGANSKA HEMIJSKA INDUSTRIJA - Industrijski (tehnički) gasovi - Kiseline - Alkalije - Soli - Veštačka mineralna đubriva - Mineralni pigmenti - Eksplozivi neorganskog sastava IV) ORGANSKA HEMIJSKA INDUSTRIJA I NEKE SRODNE INDUSTRIJSKE GRANE - Prerada nafte - Bitumeni. Asfalt - Osnovni petrohemijski proizvodi - Oplemenjivanje čvrstih goriva - Hemijska i mehanička prerada drveta. Tehnička celuloza i fabrikacija hartije - Fabrikacija šećera - Skrob - Industrija vrenja - Sredstva za pranje - Eksplozivi organskog sastava - Plastične mase - Hemijska vlakna (K-149)

godina: 2003, strana: 589, povez: meki, format: B-5 Cena: rasprodato Ovo je sveobuhvatni priručnik iz vodovoda i kanalizacije. Sastoji se iz četiri poglavlja: 1.VODOVOD 2.TOPLA VODA 3.KANALIZACIJA 4.ZAJEDNIČKI DEO (sanitarne prostorije, vrste, broj sanitarnih uredjaja za razne vrste zgrada, razmaci među sanitarnim uređajima, raspored i primeri sanitarnih prostorija 1.VODOVOD 2.TOPLA VODA (Opšti deo, zadatak i značenje, zahtevi i vrste, lokalni uredjaji, zagrejači na čvrsta goriva, električni i plinski zagrejači i njihvi proračuni) 3.KANALIZACIJA 4.ZAJEDNIČKI DEO (sanitarne prostorije, vrste, broj sanitarnih uredjaja za razne vrste zgrada,razmaci medju sanitarnim uredjajima, raspored i primeri sanitarnih prostorija

godina: 2003, strana: 589, povez: meki, format: B-5 Cena: rasprodato Ovo je sveobuhvatni priručnik iz vodovoda i kanalizacije. Sastoji se iz četiri poglavlja: 1.VODOVOD 2.TOPLA VODA 3.KANALIZACIJA 4.ZAJEDNIČKI DEO (sanitarne prostorije, vrste, broj sanitarnih uredjaja za razne vrste zgrada, razmaci među sanitarnim uređajima, raspored i primeri sanitarnih prostorija 1.VODOVOD 2.TOPLA VODA (Opšti deo, zadatak i značenje, zahtevi i vrste, lokalni uredjaji, zagrejači na čvrsta goriva, električni i plinski zagrejači i njihvi proračuni) 3.KANALIZACIJA 4.ZAJEDNIČKI DEO (sanitarne prostorije, vrste, broj sanitarnih uredjaja za razne vrste zgrada,razmaci medju sanitarnim uredjajima, raspored i primeri sanitarnih prostorija

Opis proizvoda Odluke o nacionalnoj energetskoj politici vode se trima ograničenjima: višim cijenama energije, većem narušavanju okoliša te povećanjem sigurnosnih rizika. Ovdje smo tako iznijeli pojmovni okvir za analizu konvencionalnih i obnovljivih tehnologija s obzirom na njihovu cijenu u novcu, cijenu po okoliš te cijenu za nacionalnu sigurnost zemlje. Pomaci ka manje centraliziranim obrascima upotrebe energije, kojima bi se naše zalihe energije učinile manje ranjivima i privlačnima za teroriste su mogući. Tih i čvrst dom, koji će izdržati učestalije oluje, elektrificiran solarnim fotonaponskim ćelijama, grijan i hlađen geotermalnim dizalicama topline, u kojem vodu griju solarni kolektori i u čijoj garaži stoji hibridni automobil ili automobil pokretan gorivim ćelijama – sve to nije samo san. Ako to želimo, mogućnosti postoje. Važno pitanje je želimo li to? Tehnologiju i znanje imamo. Imamo li volju? Michael S. Hamilton je profesor emeritus političkih znanosti na Sveučilištu Južni Maine, a specijalizacija su mu politike zaštite okoliša i upravljanja prirodnim resursima. Bio je dužnosnik u više tijela lokalnih, državnih i saveznih vlasti.

Stara pegla na žar Ko bi rekao da pegla ima tako bogatu prošlost! Po svemu sudeći, Kinezi su prvi otkrili da je toplota najbolji način da se izgužvana tkanina ispravi, pa samim tim i ulepša. U Gradskom muzeju Hongkonga nalazi se jedan predmet od bronze namenjen peglanju iz vremena dinastije Han (260. g. pre nove ere do 220. g. posle Hrista) koji se punio zapaljenim drvenim ugljem i služio za peglanje. U Evropi su se tkanine, mnogo godina kasnije, peglale na hladno, glačalicama od teškog kamena, mermera ili teškog, masivnog drveta. Pretpostavlja se da prva evropska pegla potiče iz severne Italije, gde je u srednjem veku cvetala proizvodnja tekstila. Ova evropska regija imala je tada dobre veze sa Dalekim istokom. Peglanje na hladno razvilo se zatim u Skandinaviji i Velikoj Britaniji i takve rane pegle mogu se danas videti u njihovim muzejima. Ipak, vremenom, ljudi su uvideli da se najbolje pegla kada se pritisak ujedini sa toplotom i dopuni sa nešto vlažnosti. U tom pravcu je i krenulo usavršavanje ovog predmeta. Zaključili su takođe da će najbolje biti ako predmet za peglanje ima slobodnu unutrašnju zapreminu u koju će se staviti ono što će peglu zagrejati. Za razliku od kineskih pegli, evropska pegla je dobila poklopac sa drškom, koja omogućava da se pegla otvara i zatvara, i da se, kada je zatvorena, njome lakše rukuje. Pegle na žar punjene su vrelim, usijanim žarom, zatim zatvarane. Donji deo zatvorenog prostora imao je perforacije radi strujanja vazduha, koji je održavao žar u usijanom stanju, da se ne ugasi. Nedostatak ovakvih pegli ogledao se u tome što je osoba koja pegla prilikom rada bila izložena udisanju dima. Zbog toga su postajali majušni „dimnjaci”, koji su dim iz pegle usmeravali na suprotnu stranu od lica osobe koja pegla. Bilo je i drugih oblika pegli koje nisu bile zagrevane uz pomoć drvenog uglja. U njihovu unutrašnjost udevala se zagrejana forma koja je odgovarala formi unutrašnjeg prostora pegle. Ovaj grejač bio je oblikovan tako da se zagrejan lako mogao vaditi i umetati. Razvoj metalske industrije u Engleskoj, Francuskoj i Nemačkoj uslovio je izgradnju velikih topionica, a jedan od proizvoda koji su polako ušli u masovnu proizvodnju bila je i pegla. Industrija je išla naruku ne samo usavršavanju tehnike proizvodnje već i oplemenjivanju oblika pegli. To je takođe i vreme razvoja velikog broja perionica po evropskim prestonicama. Bilo je poznato, na primer, da se u Parizu veš najlepše pegla! Naravno, Evropa inspiriše Ameriku, pa ova, pored masovne izrade, ulaže u maštovite ideje za tehničko i estetsko usavršavanje ovog predmeta koji osvaja domaćinstva širom sveta. Amerikanci eksperimentišu sa peglama na alkohol, čvrsta goriva i konačno, oko 1890. godine, na struju. Ukrašavanje, koje je bilo samo sebi cilj, zamenjuje funkcionalna estetika.

62453) TEČNI GASOVI tehničke i naučne osnove primene, Gerd Legevi ( Gerd Leggewie ) , Preveo uz saglasnost izdavačke kuće R. Oldenburg i izdao Erne Seredai , Novi Sad 1970 , Sadržaj : A. Osnove Atomska težina, molekularna težina i mol Jedinice pritiska Najvažnije vrste energije i jedinice rada Rad snaga i opterećenje Pritisak, sila i rad Jednačine veličina i jednačine brojeva Proizvodnja tečnog gasa B. Termodinamika Zavisnost specifične težine od pritiska i temperature Specifična težina i odnos gustoća Tačka rose dimnih gasova Opteretljivost boca sa tečnim gasom pri trošenju gasa iz gasne faze Isparivač, potreban dovod toplote i temperatura gasa Specifična toplota i sadržaj toplote gasova Pritisak, temperatura i specifična težina tečnog gasa i parnog čistog gasa u zasićenom stanju Dozvoljeno stalno opterećenje boca u postrojenjima sa priključenjem pri upotrebi čistog gasa Toplota isparavanja i specifične toplote tečnih gasova Trošenje gasa iz boca pri upotrebi mešavine gasova 1. P dijagram za tečne gasove Mogućnost opterećenja bačvi od 300 kg pri potrošnji gasa iz gasne faze Grejanje i hladjenje rezervoara tečnog gasa Pritisak pare C. Tehnika strujanja Strujanje u mlaznicama pri niskim radnim pritiscima Strujanje u mlaznicama pri visokim radnim pritiscima Zavisnost opterećenja gorionika od visine mesta postavljanja nad morskom površinom Ekvivalentne količine protoka vazduha i tečnog gasa kroz mlaznice, prigušna mesta itd. pri malim razlikama pritiska blizu 1 atm. abs. Mlaznice priključene jedna iza druge Rejnoldsov broj kod strujanja u cevima Gubitak pritiska u cevovodima Potrebni svetli otvori cevovoda za tečan gas Toplotno opterećenje i brzina strujanja u presecima gorionika (preseci prolaza) Zavisnost opterećenja gasnih aparata od sastava gata Wobeov broj Prelaz sa rada pri pritisku od 500 mm vodenog stuba no rad sa pritiskom 1 atp. Uporedjenje mlaznica i preseka glava gorionika za rad sa gradskim gasom i tečnim gasom Otpor strujanja u cevovodima priključenim jedan iza drugoga, u paralelnim cevovodima i u ograncima Dimenzije cevi, gubitak pritiska pri različitim pritiscima D. Mešavina tečnih gasova Preračunavanje odnosa, težinski delovi molni razlomci u mešavini Pritisci pare mešavine tečnih gasova Tačka rose mešavine tečnih gasova Tačka rose i ključanja mešavine tečnih gasova Zavisnost izmedju sastava tečnog gasa u tečnom stanju i sastava pare koja se s njim nalazi u ravnotežnom stanju Određivanje promene koncentracije mešavine tečnih gasova pri trošenju iz gasne faze Preračunavanje. Težinski delovi zapreminski delovi u mešavinama Specifična težina, toplotna moč i Wobeov broj mešavine gorivih gasova E. Mešavina gas vazduh Sastav mešavina tečan gas - vazduh (dodatni gas) Sastav mešavina tečan gas - vazduh (dodatni gas) u zavisnosti od toplotne moći mešavine Toplotna moć mešavine od mešavine gorivog gasa i vazduha za sagorevanje u gasnim gorionicima i motornoj tehnici Tačka rose mešavine tečan gos vazduh Veze izmedju koncentracije gasa, odnosa gasa, količine vazduha i odnosa vazduha kod mešavine gorivog gasa i vazduha za sagorevanje Granice paljenja i Wobeov broj mešavine tečan gas - vazduh F. Tehnika sagorevanja Zavisnost izmedju toplotne moći, potrebne količine vazduha i dimnih gasova kod gasovitih goriva. Odnos vazduha Odnos primarnog vazduha i slika plamena. Orijentaciona vrednost za odnos primarnog vazduha Granice zapaljivosti mešavine gasova Proračun potpunog sagorevanja zasićenog vazduhom, za tečan gas Osvaldov trougao sagorevanja Odredjivanje viška vazduha iz sadržaja C*O_{2} suvih produkata sagorevanja pri sagorevanju tečnog gasa Temperature sagorevanja Analiza merenja količine ugljen monoksida Brzina paljenja i granice paljenja Stabilitet plamena gorionika Svetleći plamen i nesvetleći plamen IT dijagram sagorelih gasova Dimenzionisanje izlaznih preseka gasnih gorionika Količina i sastav produkata sagorevanja pri potpunom sagorevanju tečnog gasa Pritisak gasa i razvijanje CO kod atmosferskih gorionika Sagorevanje pri oskudici vazduha: stihiometriski sastav produkata sagorevanja G. Gorionici sa potisnom mlaznicom Strujanje u injektoru gorionika Injektorski gorionik: zavisnost usisavanja vazduha od karakterističnih mera gorionika Gorionik sa pogonskom mlaznicom: zavisnost usisavanja vazduha od pritiska gasa Gorionik sa pogonskom mlaznicom: zavisnost usisanog primarnog vazduha od kvaliteta gasa Gorionici sa pogonskom mlaznicom: uticaj dužine cevi za mešanje na usisavanje i mešanje vazduha Gubitak pritiska u gorioniku sa pogonskom mlaznicom Uticaj pritiska u peći na rad gorionika H. Ekonomika toplote Dimenzionisanje isparivača grejanih toplom vodom Priključna vrednost električno grejanih isparivača tečnog gasa Električni ekvivalent za tečan gas Stepen - dan brojevi Toplotni gubici gasnih ložišta Gubici usled osetne toplote produkata sagorevanja pri sagorevanju tečnog gasa Koeficijent korisnog dejstva Stepen iskorišćenja loženja Mere za smanjenje gubitaka toplote kod gasnih ložišta Toplotno opterećenje gasnih aparata i ložišta Količinski ekvivalenti kod proizvodnje toplote za struju gradski gas ulje ugalj Toplotne moći i specifične težine tečnih goriva 1. Odvodjenje produkata sagorevanja Odvodjenje sagorelih gasova: promaja dimnjaka i otpori strujanja Odvodjenje produkata sagorevanja: ložišta za čvrsta goriva gasna ložišta Odvodjenje produkata sagorevanja, osigurač strujanja i direktan priključak na dimnjak kod gasnih ložišta Zagadjenje vazduha prostorije usled sagorevanja teč- nog gasa bez odvodjenja produkata sagorevanja Dozvoljeno zagadjenje vazduha u prostoriji usled dimnih gasova nastalih pri sagorevanju tečnog gasa K. Tabele Molekularne težine, hemiske formule i hemiske zbirne formule za tečne gasove Tačke ključanja i kritične tačke tečnih gasova Pritisci pare tečnih gasova u ata Toplota isparavanja i specifične toplote tečnih gasova Specifična težina tečnih gasova Granica paljenja mešavine gas vazduh Toplotna moć i potreban vazduh za sagorevanje tečnih gasova Gustoća gasa i Wobeov broj tečnih gasova Količina produkata sagorevanja pri sagorevanju tečnog gasa Karakteristične vrednosti gradskog gasa Nemačke i američke jedinice za mere Toplotna moć i specifična težina tečnih i čvrstih goriva Specifični volumen parafinskih tečnih gasova u stanju zasićenja Specifični volumen olefinskih tečnih gasova u stanju zasićenja Termodinamička svojstva pojedinih gasova Povećanje zapremine tečnih gasova pri prelazu iz tečnog stanja u parno odnosno gasno stanje L. Postrojenja za tečan gas Osnovni tipovi postrojenja za snabdevanje tečnim gasom Regulatori pritiska Kapacitet postrojenja za snabdevanje Primer proračuna cevovoda Automatski priključivač Pojave prelivanja izmedju paralelno priključenih rezervoara M. Primena tečnog gasa Grejanje prostorija sa tečnim gasom: razmatranje potrošnje goriva tvrd povez, format 21 x 28 cm , grafikoni, tabele, latinica, 382 strane, potpis na predlistu ,

Prirodni resursi – bogastva koja održavaju život na ovoj planeti kao što su voda, vazduh i zemlja zagađuju se ili iscrpljuju alarmantnom brzinom. Kad se tome doda porast ljudskog stanovništva, izgledi za nastavak degradacije iscrpljivanja prirodnih resursa umnožavaju se porastom stanovništva. Područja divljine u svetu – njihove šume, močvare, planine i pašnjaci postaju “razvijena područja”, isušena, spaljena, izgrađena i asfaltirana i ispašena do opstanka. Razaranje ozonskog omotača, širenje efekta staklene bašte, ljudska vrsta kroz te aktivnosti ugrožava atmosferu, i izaziva velike klimatske promene koje svakako ostavljaju posledice. Da bi primenili etički – moralni pristup, moramo razmisliti o vlastitim postupcima, mišljenju i donošenju odluka. Tako je poslednjih 20-tak godina počelo da prevladava mišljenje o praktičnim i primenljivim ekološkim rešenjima i načinu života. Tražena su rešenja u svim delatnostima za razvijanje bezbednijih, jeftinijih i efikasnijih sistema. Razvoj i zamena energetskih izvora samo su pratili tu generalnu ideju i zakonitost. Radilo se na efikasnijim solarnim pločama, iskorištenju geotermalne vode, snage vetra i plime, te razvoja šire primene biomase i njenih proizvoda. Ovde se nauka sukobila sa rešavanjem ekoloških problema kroz povlačenje krajnje tehnoloških pitanja u potrazi za odgovorima u navedenim tehničkim oblastima. U tom smislu, multidisciplinarno se uključuju u rešavanje problema stručnjaci iz agronomije, poljoprivredne ekonomije, fizike, hemije, ekologije životinja, biologije, istraživanja životne sredine, bio-geohemije, geologije, šumarstva, tehnologije, konstruktora postrojenja, i skoro svih naučnih grana koje mogu pomoći. Treba konstatovati da deo društvenih nauka ima veliku obavezu i odgovornost u definisanju i postavljanju problema i objektivizaciji činjenica koje obiluju spornim pitanjima, koja su mesto za obradu, zahtevi i obaveze za korišćenje biomase sa ekoloških aspekata. Iz sadržaja: 1. UVOD 5 2. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE U SRBIJI 2.1. Biomasa - najznačajniji obnovljivi izvor energije u Srbiji 2.2. Biogoriva 2.3. Ciljevi politike korišćenja OIE 3. GLOBALNI EKOLOŠKI PROBLEMI I POTICAJ ZA KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE…. 3.1. Kriza životne sredine 3.2. Neusaglašenost u biosferi 3.3. Veliki globalni problemi 3.3.1. Ozonska rupa 3.3.2. Efekat staklene bašte 3.3.3. Kisele kiše 3.3.4. Zemljište 3.3.5. Gubitak biodiverziteta 3.3.6. Zaštićena prirodna dobra 3.3.7. UV zračenja 3.3.8. Upravljanje otpadom 3.4. Mogući oporavak 4. BIOMASA 4.1. Sagorevanje biomase kao opcija za smanjenje energetsko zavisne emisije CO2 4.1.1. Karakteriziranje biomase kao goriva 4.1.2. Tehnike spaljivanja 4.1.3. Uticaj dobavljanja i oblika goriva 4.1.4. Prednost zajedničko kogeneracijskog spaljivanja biomase i uglja 4.1.5. Pregled mogućih posledica kogeneracijskog spaljivanja 4.1.6. Primer izvođenja transformacije jedne toplane na ugalj 4.1.7. Razlog za korišćenje biomase za smanjenje zavisne emisije CO2 u kombinaciji sa fosilnim gorivima 5. ENERGIJA IZ BIOMASE 6. KORIŠĆENJE BIOMASE ZA TOPLOTNU ENERGIJU (DOMAĆINSTAVA) 6.1 Tehnologija upotrebe drvne biomase 6.2 Proizvodnja energije u biotoplanama 7. PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ BIOMASE 7.1 ORC-Proces (Organic Rankine Cycles) 7.1.1. Princip rada ORC 7.1.2. Kratak opis ORC - kružnog toka (primer KWK sa biomasom) 7.1.3. Prednosti 7.1.4. Trenutni nedostaci 8. ISTRAŽIVANJE I PROMOCIJA ENERGIJE IZ BIOMASE 9. ENERGIJA BIOMASE U BUDUĆNOSTI 10. ODRŽIVOST KORIŠĆENJA BIOMASE 10.1. Ekološki aspekti korišćenja biomase 10.2. Privredni aspekti (za korišćenje biomase) 10.3. Nedostaci biomase 10.4 Ekološki indikatori kao mera ekološke efikasnosti 11. ISTRAŽIVANJE I SEGMENTACIJA TRŽIŠTA BIOMASE 12. EKOLOŠKI IZAZOVI I ETIKA KORIŠĆENJA BIOMASE 93 13. INTERAKCIJA IZMEĐU POJEDINCA I NJIHOVA BOJAZAN ZA PRIRODNU SREDINU 14. ZAKLJUČAK I PRETPOSTAVKE ZA VEĆE KORIŠĆENJE BIOMASE PRILOG 1 15. ENERGETSKI I EKONOMSKI ASPEKTI KORIŠĆENJA BIOMASE – TABELE O POTENCIJALIMA, ENERGETSKIM UPOREDNIM VREDNOSTIMA, KARAKTERISTIKAMA BIOMASE I OSTALO 16. LITERATURA Iz knjige: “…Energija biomase je najznačajniji domaći energetski potencijal iz obnovljivih izvora, naglašen i u Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015 godine. Stepen korišćenja obnovljivih izvoza energije veoma je nizak, izuzev iskorišćenja velikih vodenih tokova u velikim hirdoelektranama, jer su troškovi korišćenja obnovljivih izvora energije znatno viši od troškova korišćenja konvencinalnih izvora energije. Važan segment je snimanje potencijala i stanje u iskorišćenju i isplativom korišćenju šumskog otpada i otpada u drvnoj industriji. S obzirom na realan potencijal i tehnološke mogućnosti pretvaranja te biomase u toplotnu ili elektro energiju i kompost država mora naći stimulans za iskorištenje jer taj projekat može biti i jeste i socijalni projekt pošto se otvaraju i mogućnosti povećanog zapošljavanja. U Srbiji sporedni proizvodi primarne proizvodnje ratarskih kultura prestavljaju jedan od najvećih potencijala za proizvodnju toplotne i električne energije. Do sada je ova vrsta otpada biomase uglavnom spaljivana na mestu nastanka, a samo manjim delom korišćena u druge svrhe. Pored gubljenja energije i zagađenja životne sredine, problem su nepostojanja postrojenja za preradu i dobijanje drugih vidova energije kao i nemanje nekih podzakonskih akata i kasno donošenje pravilnika o subvenisanoj ceni ove čiste energije. Takođe je neophodno strategijom odrediti projekte koji bi imali prioritete, te definisanje punog potencijala biomase ovog porekla po regionima u državi. Uz to problem presdtavlja stajsko đubrivo kao nusproizvod sa stočnih farmi i seoskih domaćinstava. Nekontrolisanim odlaganjem ovog otpada dovode se u opasnost podzemne vode i površinski vodeni tokovi. Iz ovog otpada pogodno je dobijanje biogasa koji se preradom prevodi u toplotnu i elektro energiju. Korišćenjem te energije je mnogostruko zavisno od veličine postrojenja. I kod ovog izvora energije potrebno je uraditi sve u smislu njenog korišćenja. Problem rešavanja klaničkog i životinjskog otpada treba da se radi u skladu sa EU standardima i zakonima, pa su i ovde neophodno potrebni tehnologija i objeki koji bi zadovoljili te uredbe. Govoreći o energiji iz biomase ne sme se zaboraviti niti potencijalna proizvodnja iz onog dela otpada koji se može smatrati biomasom (komunalni čvrsti otpad, gas sa deponija, kanalizacijski mulj, mulj sa uređaja za obradu otpadnih voda, čvrsti i tečni otpad sa farmi i slično) koji je danas praktično neiskorišten kod nas. Racionalno korišćenje energije dobijene iz obnovljivih izvora energije – biomase ekološki i ekonomski je prihvatljivo i država mora sa poticajnim merama svih vrsta da podržava te projekte. Važna činjenica u ovom je vaspitanje i obrazovanje od malih nogu za zaštitu životne sredine, načina upravljanja čovekovom okolinom i promocija svih prednosti korišćenja obnovljivih izvora energije. Za punu realizaciju korišćenja biomase postoje i problemi koji se ogledaju u sledećem: loša prostorna raspoređenost voda, nezadovoljavajuća infrastruktura za korišćenje obnovljivih izvora energije, nepotpun zakonski okvir za podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije, nedostatak pouzdanih podataka o potencijalima obnovljivih izvora energije i nepostojanje efikasnog sistema finansijskih instrumenata radi masovnijeg korišćenja obnovljivih izvora energije. Za prevazilaženje problema potrebno je: 1) intenziviranje istraživanja potencijala obnovljivh izvora energije radi njihove verifikacije i realnijeg bilansiranja; 2) po mogućnosti veća organizacija korišćenja i izgradnja postrojenja po regionima; 3) određivanje tehnologija za koje je opravdano uvođenje podsticajnih mera i komparativna analiza mogućih podsticajnih mehanizama; 4) donošenje propisa za podsticanje korišćenja energije iz obnovljivih izvora (poreske olakšice, veće podsticajne cene električne energije iz obnovljivih i izvora i dr.); 5) povećanje obima korišćenja obnovljivih izvora energije ukupno, a naročito u ruralnim područjima. 6) obrazovanje i razvijanje javne svesti radi podsticanja masovnijeg korišćenja obnovljivih izvora energije. Novim zakonom o energetici i podzakonskim aktima definišu se povlašćeni proizvođači električne i toplotne energije sa pravom na odredjene subvencije i povlastice, a to su oni proizvođači koji koriste obnovljive izvore energije ( biomasa, biogas, deponijski gas, vetar, sunce...) i istovremeno proizvode električnu i toplotnu (rashladnu) energiju uz ispunjavanje uslova u pogledu energetske efikasnosti, opdnosno zaštite životne sredine. Međutim i pored toga u Srbiji nije napravljeno nijedno postrojenje koje bi se moglo koristiti realizacijom tih zakona i odluka. Potrebno je uvek naglasiti prednost biomase u odnosu na fosilna goriva zbog neopterećenje atmosfere stakleničkim gasovima. U ovoj disertaciji na osnovu relevantne literature i najnovijih spoznaja u istraživačkim radovima i primeni istih, utvrdiće se ekološki efekti primene biomase za zadovoljenje energetskih potreba stanovništva. Pitanje korišćenja biomase u energetske svrhe mora se rešavati ekološki kako bi se izbegle sve negativne posledice koje se kasnije najčešće ne daju sanirati. U radu će se dati potencijali biomase, agrarnih kultura, drvne biomase i biomase iz plantažnog uzgoja, uz obavezne poslove oko uređenja tržišta i stvaranje modela koji treba da se formiraju u smislu optimalnog, ekološkog korišćenja biomase. Metodom opservacije, analize podataka i uporedbe naših sa podacima iz evropskih zemlja postaviće se ekološki i ekonomski efekti i nedostaci primene biomase. Radom će se pokazati prednost korišćenja biomase u odnosu na fosilna goriva, kako ekološki tako i ekonomski, o izazovima, etici i interakciji sa razvojem društva. Kroz rad će se sagledati ekološki efekti poslovanja biomasom kao samostalnog energenta i kombinovanog sagorevanja, koje takođe da takođe svoje efekte, tj. biće obrađeni i svi ostali zahtevi i obaveze za uspešno korišćenje biomase sa ekoloških aspekata”…

Biomasa ekološki efekti primene Prirodni resursi – bogastva koja održavaju život na ovoj planeti kao što su voda, vazduh i zemlja zagađuju se ili iscrpljuju alarmantnom brzinom. Kad se tome doda porast ljudskog stanovništva, izgledi za nastavak degradacije iscrpljivanja prirodnih resursa umnožavaju se porastom stanovništva. Područja divljine u svetu – njihove šume, močvare, planine i pašnjaci postaju “razvijena područja”, isušena, spaljena, izgrađena i asfaltirana i ispašena do opstanka. Razaranje ozonskog omotača, širenje efekta staklene bašte, ljudska vrsta kroz te aktivnosti ugrožava atmosferu, i izaziva velike klimatske promene koje svakako ostavljaju posledice. Da bi primenili etički – moralni pristup, moramo razmisliti o vlastitim postupcima, mišljenju i donošenju odluka. Tako je poslednjih 20-tak godina počelo da prevladava mišljenje o praktičnim i primenljivim ekološkim rešenjima i načinu života. Tražena su rešenja u svim delatnostima za razvijanje bezbednijih, jeftinijih i efikasnijih sistema. Razvoj i zamena energetskih izvora samo su pratili tu generalnu ideju i zakonitost. Radilo se na efikasnijim solarnim pločama, iskorištenju geotermalne vode, snage vetra i plime, te razvoja šire primene biomase i njenih proizvoda. Ovde se nauka sukobila sa rešavanjem ekoloških problema kroz povlačenje krajnje tehnoloških pitanja u potrazi za odgovorima u navedenim tehničkim oblastima. U tom smislu, multidisciplinarno se uključuju u rešavanje problema stručnjaci iz agronomije, poljoprivredne ekonomije, fizike, hemije, ekologije životinja, biologije, istraživanja životne sredine, bio-geohemije, geologije, šumarstva, tehnologije, konstruktora postrojenja, i skoro svih naučnih grana koje mogu pomoći. Treba konstatovati da deo društvenih nauka ima veliku obavezu i odgovornost u definisanju i postavljanju problema i objektivizaciji činjenica koje obiluju spornim pitanjima, koja su mesto za obradu, zahtevi i obaveze za korišćenje biomase sa ekoloških aspekata. Iz sadržaja: 1. UVOD 5 2. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE U SRBIJI 2.1. Biomasa - najznačajniji obnovljivi izvor energije u Srbiji 2.2. Biogoriva 2.3. Ciljevi politike korišćenja OIE 3. GLOBALNI EKOLOŠKI PROBLEMI I POTICAJ ZA KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE…. 3.1. Kriza životne sredine 3.2. Neusaglašenost u biosferi 3.3. Veliki globalni problemi 3.3.1. Ozonska rupa 3.3.2. Efekat staklene bašte 3.3.3. Kisele kiše 3.3.4. Zemljište 3.3.5. Gubitak biodiverziteta 3.3.6. Zaštićena prirodna dobra 3.3.7. UV zračenja 3.3.8. Upravljanje otpadom 3.4. Mogući oporavak 4. BIOMASA 4.1. Sagorevanje biomase kao opcija za smanjenje energetsko zavisne emisije CO2 4.1.1. Karakteriziranje biomase kao goriva 4.1.2. Tehnike spaljivanja 4.1.3. Uticaj dobavljanja i oblika goriva 4.1.4. Prednost zajedničko kogeneracijskog spaljivanja biomase i uglja 4.1.5. Pregled mogućih posledica kogeneracijskog spaljivanja 4.1.6. Primer izvođenja transformacije jedne toplane na ugalj 4.1.7. Razlog za korišćenje biomase za smanjenje zavisne emisije CO2 u kombinaciji sa fosilnim gorivima 5. ENERGIJA IZ BIOMASE 6. KORIŠĆENJE BIOMASE ZA TOPLOTNU ENERGIJU (DOMAĆINSTAVA) 6.1 Tehnologija upotrebe drvne biomase 6.2 Proizvodnja energije u biotoplanama 7. PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ BIOMASE 7.1 ORC-Proces (Organic Rankine Cycles) 7.1.1. Princip rada ORC 7.1.2. Kratak opis ORC - kružnog toka (primer KWK sa biomasom) 7.1.3. Prednosti 7.1.4. Trenutni nedostaci 8. ISTRAŽIVANJE I PROMOCIJA ENERGIJE IZ BIOMASE 9. ENERGIJA BIOMASE U BUDUĆNOSTI 10. ODRŽIVOST KORIŠĆENJA BIOMASE 10.1. Ekološki aspekti korišćenja biomase 10.2. Privredni aspekti (za korišćenje biomase) 10.3. Nedostaci biomase 10.4 Ekološki indikatori kao mera ekološke efikasnosti 11. ISTRAŽIVANJE I SEGMENTACIJA TRŽIŠTA BIOMASE 12. EKOLOŠKI IZAZOVI I ETIKA KORIŠĆENJA BIOMASE 93 13. INTERAKCIJA IZMEĐU POJEDINCA I NJIHOVA BOJAZAN ZA PRIRODNU SREDINU 14. ZAKLJUČAK I PRETPOSTAVKE ZA VEĆE KORIŠĆENJE BIOMASE PRILOG 1 15. ENERGETSKI I EKONOMSKI ASPEKTI KORIŠĆENJA BIOMASE – TABELE O POTENCIJALIMA, ENERGETSKIM UPOREDNIM VREDNOSTIMA, KARAKTERISTIKAMA BIOMASE I OSTALO 16. LITERATURA Iz knjige: “…Energija biomase je najznačajniji domaći energetski potencijal iz obnovljivih izvora, naglašen i u Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015 godine. Stepen korišćenja obnovljivih izvoza energije veoma je nizak, izuzev iskorišćenja velikih vodenih tokova u velikim hirdoelektranama, jer su troškovi korišćenja obnovljivih izvora energije znatno viši od troškova korišćenja konvencinalnih izvora energije. Važan segment je snimanje potencijala i stanje u iskorišćenju i isplativom korišćenju šumskog otpada i otpada u drvnoj industriji. S obzirom na realan potencijal i tehnološke mogućnosti pretvaranja te biomase u toplotnu ili elektro energiju i kompost država mora naći stimulans za iskorištenje jer taj projekat može biti i jeste i socijalni projekt pošto se otvaraju i mogućnosti povećanog zapošljavanja. U Srbiji sporedni proizvodi primarne proizvodnje ratarskih kultura prestavljaju jedan od najvećih potencijala za proizvodnju toplotne i električne energije. Do sada je ova vrsta otpada biomase uglavnom spaljivana na mestu nastanka, a samo manjim delom korišćena u druge svrhe. Pored gubljenja energije i zagađenja životne sredine, problem su nepostojanja postrojenja za preradu i dobijanje drugih vidova energije kao i nemanje nekih podzakonskih akata i kasno donošenje pravilnika o subvenisanoj ceni ove čiste energije. Takođe je neophodno strategijom odrediti projekte koji bi imali prioritete, te definisanje punog potencijala biomase ovog porekla po regionima u državi. Uz to problem presdtavlja stajsko đubrivo kao nusproizvod sa stočnih farmi i seoskih domaćinstava. Nekontrolisanim odlaganjem ovog otpada dovode se u opasnost podzemne vode i površinski vodeni tokovi. Iz ovog otpada pogodno je dobijanje biogasa koji se preradom prevodi u toplotnu i elektro energiju. Korišćenjem te energije je mnogostruko zavisno od veličine postrojenja. I kod ovog izvora energije potrebno je uraditi sve u smislu njenog korišćenja. Problem rešavanja klaničkog i životinjskog otpada treba da se radi u skladu sa EU standardima i zakonima, pa su i ovde neophodno potrebni tehnologija i objeki koji bi zadovoljili te uredbe. Govoreći o energiji iz biomase ne sme se zaboraviti niti potencijalna proizvodnja iz onog dela otpada koji se može smatrati biomasom (komunalni čvrsti otpad, gas sa deponija, kanalizacijski mulj, mulj sa uređaja za obradu otpadnih voda, čvrsti i tečni otpad sa farmi i slično) koji je danas praktično neiskorišten kod nas. Racionalno korišćenje energije dobijene iz obnovljivih izvora energije – biomase ekološki i ekonomski je prihvatljivo i država mora sa poticajnim merama svih vrsta da podržava te projekte. Važna činjenica u ovom je vaspitanje i obrazovanje od malih nogu za zaštitu životne sredine, načina upravljanja čovekovom okolinom i promocija svih prednosti korišćenja obnovljivih izvora energije. Za punu realizaciju korišćenja biomase postoje i problemi koji se ogledaju u sledećem: loša prostorna raspoređenost voda, nezadovoljavajuća infrastruktura za korišćenje obnovljivih izvora energije, nepotpun zakonski okvir za podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije, nedostatak pouzdanih podataka o potencijalima obnovljivih izvora energije i nepostojanje efikasnog sistema finansijskih instrumenata radi masovnijeg korišćenja obnovljivih izvora energije. Za prevazilaženje problema potrebno je: 1) intenziviranje istraživanja potencijala obnovljivh izvora energije radi njihove verifikacije i realnijeg bilansiranja; 2) po mogućnosti veća organizacija korišćenja i izgradnja postrojenja po regionima; 3) određivanje tehnologija za koje je opravdano uvođenje podsticajnih mera i komparativna analiza mogućih podsticajnih mehanizama; 4) donošenje propisa za podsticanje korišćenja energije iz obnovljivih izvora (poreske olakšice, veće podsticajne cene električne energije iz obnovljivih i izvora i dr.); 5) povećanje obima korišćenja obnovljivih izvora energije ukupno, a naročito u ruralnim područjima. 6) obrazovanje i razvijanje javne svesti radi podsticanja masovnijeg korišćenja obnovljivih izvora energije. Novim zakonom o energetici i podzakonskim aktima definišu se povlašćeni proizvođači električne i toplotne energije sa pravom na odredjene subvencije i povlastice, a to su oni proizvođači koji koriste obnovljive izvore energije ( biomasa, biogas, deponijski gas, vetar, sunce...) i istovremeno proizvode električnu i toplotnu (rashladnu) energiju uz ispunjavanje uslova u pogledu energetske efikasnosti, opdnosno zaštite životne sredine. Međutim i pored toga u Srbiji nije napravljeno nijedno postrojenje koje bi se moglo koristiti realizacijom tih zakona i odluka. Potrebno je uvek naglasiti prednost biomase u odnosu na fosilna goriva zbog neopterećenje atmosfere stakleničkim gasovima. U ovoj disertaciji na osnovu relevantne literature i najnovijih spoznaja u istraživačkim radovima i primeni istih, utvrdiće se ekološki efekti primene biomase za zadovoljenje energetskih potreba stanovništva. Pitanje korišćenja biomase u energetske svrhe mora se rešavati ekološki kako bi se izbegle sve negativne posledice koje se kasnije najčešće ne daju sanirati. U radu će se dati potencijali biomase, agrarnih kultura, drvne biomase i biomase iz plantažnog uzgoja, uz obavezne poslove oko uređenja tržišta i stvaranje modela koji treba da se formiraju u smislu optimalnog, ekološkog korišćenja biomase. Metodom opservacije, analize podataka i uporedbe naših sa podacima iz evropskih zemlja postaviće se ekološki i ekonomski efekti i nedostaci primene biomase. Radom će se pokazati prednost korišćenja biomase u odnosu na fosilna goriva, kako ekološki tako i ekonomski, o izazovima, etici i interakciji sa razvojem društva. Kroz rad će se sagledati ekološki efekti poslovanja biomasom kao samostalnog energenta i kombinovanog sagorevanja, koje takođe da takođe svoje efekte, tj. biće obrađeni i svi ostali zahtevi i obaveze za uspešno korišćenje biomase sa ekoloških aspekata”… Prikaži više

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - O uspeznom gajenju kukuruza - Milan Vlajinac - Uput za gajenje povrca - Podizanje i djubrenje vinograda - Bosko Boskovic, Nikola Petrovic - Kako da pojacamo proizvodnju stocne hrane - Secerna Repa - Vestacko djubre (gnojivo) i njegova upotreba - Pribiraj djubre - Bora Milutinovic Sve knjige su iz 1920 tih Poljoprivreda je privredna delatnost koja obuhvata biljnu i stočarsku proizvodnju i s njima povezane uslužne delatnosti[1]. Dve osnovne grane poljoprivrede su zemljoradnja i stočarstvo. Zajedno sa šumarstvom, lovom i ribolovom spada u primarni sektor privrede. Pod poljoprivrednom proizvodnjom se podrazumeva proces proizvodnje biljnih i stočarskih proizvoda, uzgajanje riba, pčela, gajenje pečuraka, puževa, proizvodnja začinskog i lekovitog bilja i dr. koja se obavlja na poljoprivrednom zemljištu[1]. U poljoprivredna zemljišta, tj. ona zemljišta koja u skladu sa svojim prirodnim i ekonomskim uslovima mogu da se koriste za poljoprivrednu proizvodnju, spadaju njive, voćnjaci, vinogradi, ribnjaci, pašnjaci i dr. Kada je reč o poljoprivrednim proizvodima obično se dele na primarne proizvode i proizvode prvog stepena prerade (iliti proizvode primarne prerade).[2] U primarne proizvode spadaju, recimo, pamuk, vuna, konoplja, lan i dr. U proizvode primarne prerade ubrajaju se ukrasno cveće i ukrasno rasadno bilje, tesana ili drvena građa, đubrivo, životinjska koža, štavljena koža, industrijske hemikalije (skrob, šećer, etanol, alkoholi i plastične mase), goriva (metan iz biomase, biodizel) i drugo. Pregled Na poljoprivredu je moguće gledati kao na izdržavanje zemljoradnjom, odnosno proizvodnju tek dovoljno hrane da se zadovolje potrebe zemljoradnika/poljoprivrednika i njegove porodice. Isto tako, moguće je posmatrati je kao komercijalnu poljoprivredu, preovlađujući vid iste kod „razvijenih“ naroda, u stalnom porastu i drugde, a koja se sastoji u sticanju novčane dobiti obrađivanjem zemlje u svrhu prinosa letine, komercijalni uzgoj domaćih životinja (gazdinstvo), ili i jedno i drugo. Poljoprivreda je takođe skraćeni naziv studije o poljoprivrednim znanjima i veštinama, poznatije i kao poljoprivredne nauke. Pored ovog, kao dodatak hrani za ljudsku ishranu i hrani za stoku, poljoprivredom se mogu proizvesti dobra kao npr. ukrasno cveće i ukrasno rasadno bilje, tesana ili drvena građa, đubrivo, životinjska koža, štavljena koža, industrijske hemikalije (skrob, šećer, etanol, alkoholi i plastične mase), vlakna (pamuk, vuna, konoplja, i lan), goriva (metan iz biomase, biodizel), pa i nedozvoljeni proizvodi (narkotici - marihuana, opijum, kokain), kao i dozvoljene supstance (biolekovita sredstva, duvan ili GMO biljke i životinje za dobijanje specijalnih lekova. Plantaža čaja u Indiji Na Zapadu, upotreba genetski modifikovanih proizvoda, stručnije rukovanje hranljivim sastojcima tla, kao i poboljšana kontrola korova uticali su na povećan prinos za istu zasađenu površinu. Istovremeno, korišćenje mehanizacije umanjilo je potrebu za radnom snagom. Zemlje u razvoju najčešće proizvode manje prinose, imajući u vidu nepostojanje najnovijih dostignuća na ovom polju, dobre ekonomske osnove i temelja za tehnološki razvoj. Savremena poljoprivreda umnogome zavisi od dobrih tehnoloških rešenja i novih tehnologija, pa i od bioloških i primenjenih nauka. Navodnjavanje, odvodnjavanje, održavanje i sanitarne tehnike—od kojih je svaka jednako značajna za uspešnu zemljoradnju—samo su neke oblasti koje zahtevaju posedovanje posebnih znanja poljoprivrednih tehnologa. Poljoprivredna hemija bavi se ostalim suštinskim pitanjima poljoprivrede, kao što su upotreba đubriva, insekticida (vidi kontrola štetočina), pesticida, zatim sastavom zemljišta, analizom poljoprivrednih proizvoda, i pravilnom ishranom domaćih životinja. Uzgoj biljaka i genetika imaju nemerljiv doprinos produktivnosti njiva i zasada. Takođe, genetika je stvorila nauku od uzgoja stoke. Hidroponika, metod zasađivanja bez zemljišta, gde biljke rastu posađene u hranljive hemijske rastvore, može pomoći u savlađivanju sve veće potrebe za hranom kako se svetska populacija uvećava. Pakovanje, obrada i promet poljoprivrednih proizvoda usko su povezani, i takođe pod uticajem nauke. Novi načini brzog zamrzavanja i dehidracije proširili su tržišta poljoprivrednih proizvoda (vidi očuvanje hrane; industrija pakovanja mesa). Ratar ore. Mehanizacija, neverovatno dostignuće poljoprivrede kasnog 19. i čitavog 20. veka, dosta je olakšala svakodnevni težak rad poljoprivrednika. Još važnije, mehanizacija je značajno povećala efikasnost i produktivnost polja i njiva (vidi Poljoprivredna mehanizacija). Životinje, uključujući konje, mazge, volove, kamile, lame, alpake i pse; se, međutim, još uvek koriste za obradu polja, žetvu i prevoz ovih proizvoda do tržišta širom sveta. Avioni, helikopteri, kamioni, i traktori koriste se u poljoprivredi za setvu, zaprašivanje protiv insekata i kontrolu štetočina, prevoz kvarljive robe, ali i za borbu protiv šumskih požara. Radio i televizija izveštavaju o veoma bitnim atmosferskim promenama i drugim vestima kao što su tržišni izveštaji koji se tiču poljoprivrednika. Računari postaju nezamenjivo pomagalo u upravljanju gazdinstvom. Prema Nacionalnoj inženjerskoj akademiji iz SAD, poljoprivredna mehanizacija je među prvih 20 inženjerskih dostignuća 20. veka. Početkom 1900-ih, jedan Američki farmer mogao je proizvesti hrane koja podmiruje potrebe samo 2,5 čoveka, dok danas, zahvaljujući inženjerskoj tehnologiji (takođe, uzgoju biljaka i hemijskim đubrivima), jedan jedini farmer u stanju je da nahrani preko 130 ljudi. Ipak, ovaj napredak se plaća ogromnim energetskim ulaganjima iz neobnovljivih izvora (uglavnom fosilna goriva - nafta i ugalj). Životinjsko gazdinstvo podrazumeva uzgoj životinja zbog mesa ili životinjskih proizvoda (kao što su mleko, jaja ili vuna). Zadnjih godina o nekim aspektima industrijske intenzivne poljoprivrede bilo je puno reči. Veliku brigu poljoprivrednicima, kao i javnosti dalo je jačanje uticaja industrije za proizvodnju rasadnog semena, hemijske industrije, industrije mesa i hrane. Deo zajednice oglasio se povodom nekih novih poljoprivrednih tehnika, kao što je, na primer, uzgajanje pilića za ishranu ljudi. Drugi razlog za brigu je davanje hrane koja kod stoke može da izazove „bolest ludih krava (bovinova sunđersta encefalopatija)“. Patentnim pravima su firme, koje se bave razvojem novih sorti biljaka i pasmina životinja korišćenjem genetičkog inžinjerstva, licencirale njihovo korišćenje farmerima na isti način kojim firme koje projektuju softver licenciraju njegovo korišćenje korisnicima računara. Ovo je dalo moć ovim firmama da diktiraju uslove, čega ranije nije bilo. Neki smatraju da cu ove firme krive za biopirateriju. Očuvanje tla i korišćenje hranljivih sastojaka su postale bitne počev od pedesetih godina 20. veka, jer su najbolji poljoprivrednici dobili ulogu rukovodioca zemlje koju koriste. Ali, veliku brigu predstavlja zagađivanje voda i tla veštačkim đubrivima, kao što su azot i fosfor. Povećana svest potrošača o pitanjima poljoprivrede dovela je do stvaranja poljoprivrede potpomognute od strane zajednice, lokalnih pokreta za hranu, spore hrane (suprotno od „brze hrane“ - fast food) i ulazak u komercijalnu upotrebu organske poljoprivrede, doduše još uvek retko. Istorija Glavni članci: Istorija poljoprivrede, Domestifikacija i Neolitska revolucija Dokumentovanje i objašnjavanje porekla poljoprivrede je predmet arheologije. Arheobotaničari su otkrili da je uzgajanje i selekcija specifičnih karakteristika, poput veće otpornosti i većeg semena (uz genetičke promene u biljkama), otpočelo ubrzo nakon mlađeg trijasa u ranom holocenu na teritoriji Levanta. Postoje i raniji dokazi, kao na primer zrna raži sa domestifikovanim karakteristikama koja su otkrivena na jednom lokalitetu u Siriji. U poslednjem slučaju, doduše, nije isključeno ni da je reč o lokalnom fenomenu čiji uzrok leži u uzgajanju nekih divljih trava iz rodova Leymus i Elymus pa se ne može sa sigurnošću smatrati istinskim korakom ka odomaćivanju biljaka. Region Plodnog polumeseca O domestifikaciji biljaka se može govoriti tek u periodu oko 8500. godine p. n. e. (koji se u arheologiji naziva prekeramički neolit) kada postoje čvrsti dokazi o pojavi ekonomija zavisnih od domaćih biljaka (i životinja). S tim u vezi se navodi prvih osam odomaćenih biljaka: lan, ječam, leblebija, grašak, sočivo, Vicia ervilia i pšenica. Ovih osam biljaka su se pojavile manje-više u isto vreme. Postoje mnoga nalazišta koja datiraju od 8500. do 7500. godine p. n. e. gde je sistematično uzgajanje ovih biljaka velikim delom doprinelo ishrani stanovništva. Od Plodnog polumeseca poljoprivreda se širila na istok ka centralnoj Aziji, zapadno ka Kipru, Anadoliji, a 7000. godine p. n. e. i Grčkoj. Zemljoradnja (gajenje pšenice) je stigla u severozapadnu Evropu oko 5000. godine p. n. e. Razlozi za najraniju pojavu zemljoradnje mogu biti promena klime ali i društveni razlozi. Sigurno se desila promena od lovačko-sakupljačke do poljoprivredne ekonomije kroz dugačak period kada su neki usevi promišljeno zasađivani a druga hrana donošena iz divljine. Iako se zemljoradnja pojavila u Plodnom polumesecu, poljoprivreda se najkasnije 7000. godine p. n. e. pojavila i u jugoistočnoj Aziji (pirinač) i malo kasnije u Srednjoj Americi (kukuruz, bundeva). Poljoprivreda je takođe mogla da nastane nezavisno u ranom neolitu u Indiji i Jugoistočnoj Aziji (pirinač i taro). Potpuna zavisnost od domaćih useva i životinja (vreme kada su divlji izvori predstavljali dijetetski nevažnu komponentu u ishrani) nije nastala sve do bronzanog doba. Ako bi u operativnu definiciju poljoprivrede bila uračunata intenzivna kultivacija zemljišta u velikim razmerama na plantažama, organizovano navodnjavanje i upotreba specijalizovane radne snage, titulu „izumitelja poljoprivrede“ dobili bi Sumeri. Intenzivno ratarstvo je uslovilo rast populacije i omogućilo nagomilavanje viška proizvoda koji su se čuvali za upotrebu tokom zime ili za razmenu tj. prodaju radi zarade. Sposobnost farmera da hrane veliki broj ljudi čije aktivnosti nemaju nikakve veze sa proizvodnjom hrane bila je presudni faktor u usponu stajaće vojske. Otkriće sistema „tri polja“ plodoreda tokom srednjeg veka je znatno poboljšalo uspešnost rane poljoprivrede. Posle 1492. godine i otkrića Amerike, svetski poljoprivredni modeli su se izmešali pri razmeni biljaka i životinja koja je poznata kao Kolumbijska razmena. Usevi i životinje koje su prethodno bile poznate samo Starom svetu sada su prebačeni u Novi svet i obrnuto....

Da li nas Google zaglupljuje? Pitanje koje je Nikolas Kar postavio u svom čuvenom eseju izazvalo je buru polemika, odobravanja, negodovanja, preispitivanja, ali i ozbiljnih naučnih istraživanja. Plod svojih saznanja i višegodišnjeg proučavanja uticaja digitalne tehnologije i kulture na kognitivne sposobnosti ljudi, autor je pretočio u knjigu Plitko. Njena tema je paradoks modernih vremena koji nije teško uočiti: informacije nikada nisu bile dostupnije, kompletna riznica znanja civilizacije je na dohvat ruke, na raspolaganju su nam računari, mobilni telefoni i tableti sa mogućnostima koje su ne tako davno bile samo u domenu naučne fantastike. Pa ipak, to nas nije učinilo pametnijim. Hiperprodukcija informacija u digitalnom obliku, permanentna povezanost sa internetom i stvaranje čitavih supkultura virtuelnog života na društvenim mrežama, neminovno su uzeli svoj danak. Kako Nikolas Kar elokventno, zanimljivo i argumentovano pokazuje u knjizi Plitko, savremeni čitaoci gube sposobnost za dublje čitanje teksta, preleću pasuse, nisu u stanju da se usredsrede na pisanu reč, slabije pamte jer su uljuljkani u to da uvek i sve mogu da pronađu na Mreži. Nikolas Kar ne daje nikakva sumorna niti utopistička predviđanja, već nudi istorijski uvid u to da na dugi rok sam medij, više nego sadržaj medija, utiče na naše razmišljanje i delovanje. Kao prozor u svet i u nas same, popularni medij oblikuje ono što vidimo i kako to vidimo – naposletku, ako se njime dovoljno služimo, on nas menja, i kao pojedince i kao društvo. Upravo je to fascinantan uvid ove knjige, da internet kao medij može doslovno izmeniti naš mozak. Ovo je knjiga o dubokim promenama koje je doneo Internet, ne samo kada je reč o tehnološkom napretku i beskrajnom nizu pogodnosti u svakodnevnom životu, već i u pogledu uticaja na pamćenje, čitanje i razmišljanje. Znanje nikada nije bilo dostupnije, ali moć koncentracije, upijanja podataka, analitičkog razmišljanja i donošenja zaključaka, pred teškim je izazovima u globalnom informatičkom dobu. Ovaj fenomen koji danas uviđamo ponajviše kod mlađih generacija, autor Nikolas Kar je upečatljivo, iscrpno i zanimljivo, proučio u svom delu „Plitko“, koje je bilo u najužem izboru za Pulicerovu nagradu 2011. godine. Iz uvoda "Već nekoliko godina obuzima me nelagodan osećaj da mi neko ili nešto prčka po mozgu, prekraja nervne sklopove i reprogramira pamćenje. Nije da baš gubim razum – koliko mi je poznato – ali um mi se menja. Više ne razmišljam kao pre. Najjasnije to osećam dok čitam. Nekad mi je bilo lako da uronim u knjigu ili dug članak. Um bi mi pratio nit pripovedanja ili manevre zaključivanja i proveo bih sate i sate provlačeći se kroz duge stranice teksta. To se danas događa veoma retko. Sad koncentracija počne da mi vrluda nakon dve-tri stranice. Postajem nemiran, gubim nit, tražim šta bih drugo mogao da radim. Čini mi se kao da stalno moram da vraćam odbegli mozak natrag na tekst. Dubinsko čitanje nekad mi je bilo sasvim prirodno, a sad mi je bilo kakvo čitanje postalo napor. Mislim da znam o čemu je reč. Već više od deset godina provodim mnogo vremena na internetu, pretražujem, pregledam i ponekad doprinosim velikim bazama podataka interneta. Kao piscu, Web je za mene bogomdan. Istraživački posao za koji je nekad trebalo provesti više dana u biblioteci među policama čitaonica periodike, sada se obavi za par minuta. Nekoliko upita Googleu, nekoliko brzih klikova na linkove i imam ilustrativni primer ili sočan citat koji sam tražio. Ne znam ni otkud bih počeo da sabiram sate i sate, a i litre goriva koje mi je internet uštedeo. Većinu bankarskog posla obavim na internetu, kao i dosta kupovina. Za računarom plaćam račune, ugovaram sastanke, rezervišem avionske letove i hotelske sobe, obnavljam vozačku dozvolu, šaljem pozivnice i čestitke. I kad ne radim, najverovatnije biste me zatekli kako lovim i sakupljam sitnice s Weba – čitam i pišem pisma, pregledam naslove novina i tekstova na blogovima, pratim statuse na Facebooku, gledam video-materijale, skidam muziku ili samo lagano letim s linka na link. Internet je postao moj univerzalni medij, nosilac većine informacija koje mi protiču očima i ušima. Trenutan pristup tako neverovatno bogatom i lako pretraživom skladištu podataka ogromna je prednost o kojoj se naširoko raspravljalo i koja se s pravom ponosno ističe. „Google je“, kaže književnica Heder Pringl u časopisu Archeology, „neviđeno dobar saradnik čovečanstva, koji prikuplja i sažima informacije i ideje koje su nekad bile toliko rasute po svetu da gotovo niko od njih nije mogao imati koristi.“ Kako primećuje Klajv Tompson u časopisu Wired: „Savršeno pamćenje silicijumske memorije od izuzetne je koristi mišljenju.“ Te prednosti su realne. Ali one imaju i svoju cenu. Kako sugeriše Makluan, mediji nisu samo informacioni kanali. Oni nas snabdevaju materijalom za razmišljanje, ali i oblikuju proces mišljenja. A internet meni, čini se, nagriza sposobnost koncentracije i kontemplacije. Bio ja priključen ili ne, moj um sada očekuje da će informacije primati onako kako ih internet distribuira: u neprekinutoj struji malih čestica. Nekad sam bio ronilac u moru reči. Sada jezdim po površini poput onih tipova na skijama za vodu. Možda sam ja poseban slučaj, možda sam izvan proseka. Ali nemam utisak da je tako. Kad pomenem svoje nevolje prijateljima, mnogi kažu da su slične povrede nanesene i njima. Što se više služe Webom, teže uspevaju da se koncentrišu na duži tekst. Neki se brinu da će postati hronično površni u razmišljanju i znanju. Nekolicina blogera koje pratim takođe pominje taj fenomen. Skot Karp, koji je svojevremeno pisao za jedan časopis a sada piše blog o medijima na internetu, priznaje da je potpuno prestao da čita knjige. „Diplomirao sam književnost i knjige sam naprosto gutao“, piše on. „Šta se dogodilo?“ Pokušava da smisli odgovor: „Šta ako sam počeo toliko da čitam na Webu ne zato što se promenio način na koji čitam, tj. jednostavno idem za onim što je pogodnije, nego zbog toga što se promenio način na koji RAZMIŠLJAM?“ I Brus Fridman, koji piše blog o upotrebi računara u medicini, opisuje kako je internet izmenio njegove mentalne navike. „Gotovo sam u potpunosti izgubio sposobnost da pročitam i apsorbujem ma kakav duži tekst, bilo odštampan ili na Webu“, kaže on.4 Fridman je patolog i dugogodišnji profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Mičigen, a u telefonskom razgovoru smo popričali o toj njegovoj izjavi. Fridman kaže da mu je razmišljanje poprimilo oblik svojevrsnog staccata što odražava način na koji brzo prelazi pogledom po kratkim pasusima teksta iz mnogih izvora s interneta. „Više ne mogu da čitam Rat i mir“, priznaje. „Izgubio sam tu sposobnost. Čak i tekst s bloga duži od tri ili četiri pasusa bude mi prevelik da ga apsorbujem. Najčešće ga samo pregledam.“ Deo iz knjige: CRKVA GOOGLE Googleov glavni štab u Silicijumskoj dolini – Googleplex – katedrala je interneta, a unutar njenih zidina praktikuje se religija tejlorizma. Kompanija je, kako kaže njen generalni direktor Erik Šmit, „stvarana na osnovama nauke merenja“. Ona teži tome da „sistematizuje sve“ što čini. „Nastojimo da se čvrsto vodimo podacima i sve ćemo kvantifikovati“, dodaje još jedna direktorka u Googleu, Marisa Mejer (od 2012. radi u kompaniji Yahoo – Prim. prev.). „Mi živimo u svetu brojeva.“5 Na osnovu svih tih terabajta podataka o ponašanju koje prikuplja preko sveg pretraživača i drugih Web strana, kompanija svakog dana sprovodi hiljade eksperimenata i koristi njihove rezultate da bi doterivala algoritme koji u sve većoj meri upravljaju načinom na koji svi mi pronalazimo informacije i izvlačimo značenje iz njih.6 Ono što je Tejlor učinio za rad ruku, Google čini za rad uma. Činjenica da se kompanija toliko mnogo oslanja na testiranje, već je postala legendarna. Iako je dizajn njenih Web strana naoko jednostavan, čak spartanski, svaki element je prošao iscrpna statistička i psihološka istraživanja. Služeći se tehnikom „deljenih A/B testova“, Google neprestano uvodi sićušne permutacije u izgledu i funkcionisanju strane i to tako što pokazuje različite permutacije različitim grupama korisnika, a zatim upoređuje kako te varijacije utiču na ponašanje korisnika – koliko dugo ostaju na strani, kako se po njoj kreću, na šta pritiskaju mišem, a na šta ne, i kuda idu dalje. Osim što ispituje korisnike na Mreži kroz automatizovane testove, Google uzima i volontere koji učestvuju u studijama praćenja kretanja očiju i drugim psihološkim istraživanjima u kompanijskoj „laboratoriji za upotrebljivost“. Imajući u vidu to da Web surferi ocenjuju sadržaj strana „tako brzo da većinu odluka donose nesvesno“, kako su to primetila dva Googleova istraživača u postu na blogu koji je govorio o toj laboratoriji, od posmatranja pokreta očiju „jedino bi bilo bolje čitanje misli“.7 Ajrin Ou, direktorka u kompaniji zadužena za utisak korisnika, kaže da se Google oslanja na „kognitivno-psihološka istraživanja“ kako bi napredovao prema cilju, a to je „da se ljudi efikasnije služe svojim računarima“. Subjektivna rasuđivanja, uključujući i ona estetska, ne ulaze u Googleove proračune. „Na Webu“, kaže Mejer, „dizajn je postao u mnogo većoj meri nauka nego umetnost. S obzirom na to da možete tako brzo da sprovodite iteracije i precizno ih merite, zaista je moguće pronaći male razlike i matematički naučiti šta je ispravno.“9 U jednom poznatom ispitivanju, kompanija je testirala četrdeset jednu nijansu plave boje na svom interfejsu kako bi utvrdila koja nijansa privlači najviše posetilaca. Slične rigorozne eksperimente izvode i na tekstovima koji se stavljaju na Web strane kompanije. „Treba da se potrudite da vam reči zvuče manje ljudski, a više kao deo mašinerije“, objašnjava Mejer. Nil Postman je 2010. godine u svojoj knjizi Tehnopoli raščlanio glavne odrednice Tejlorovog sistema naučnog menadžmenta. Tejlorizam se, piše on, zasniva na šest parametara: „da je primarni, ako ne i jedini cilj ljudskog rada i mišljenja efikasnost; da je tehnički proračun u svakom pogledu superioran u odnosu na čovekovo rasuđivanje; da čovekovom rasuđivanju ne treba verovati, jer je najčešće aljkavo, višeznačno i nepotrebno složeno; da je subjektivnost prepreka jasnom razmišljanju; da ono što se ne može meriti ili ne postoji ili nema vrednost; i da poslovima građana treba da upravljaju stručnjaci.“11 Zadivljujuće je kako Postmanov sažetak lepo obuhvata Googleovu intelektualnu etiku. Da bismo ga ažurirali, treba da izmenimo samo jedno: Google ne veruje kako poslovima građana treba da upravljaju stručnjaci. On veruje da je bolje da njima upravljaju softverski algoritmi – a upravo bi to mislio i Tejlor da je u njegovo vreme bilo tako snažnih digitalnih računara kakve imamo danas. Google je sličan Tejloru i kad je reč o pravedničkom osećaju koji unosi u svoj rad. On duboko, čak mesijanski veruje u ono što je zacrtao. Google je, kaže njegov generalni direktor, više od pukog biznisa; on je „moralna snaga“.12 A „misija“ kompanije i te kako je objavljena i sastoji se u tome „da organizuje svetske informacije i učini ih univerzalno dostupnim i korisnim“.13 Za ispunjavanje te misije, kako je 2005. izjavio Šmit za Wall Street Journal, „biće potrebno, prema trenutnoj proceni, 300 godina“.14 Neposredniji cilj kompanije je stvoriti „savršenu mašinu za pretraživanje“, koju definišu kao „nešto što tačno razume na šta mislite i daje vam tačno ono što želite“.15 Prema Googleovom gledištu, informacija je vrsta robe, utilitarnog resursa koji može, i treba, da se eksploatiše i obrađuje sa industrijskom efikasnošću. Što većoj količini informacija možemo „pristupiti“, i što brže možemo da spoznamo njihov smisao, to ćemo postati produktivniji kao mislioci. Sve što stoji na putu brzom prikupljanju, seciranju i prenošenju podataka, pretnja je ne samo Googleovom poslovanju nego i novoj utopiji kognitivne efikasnosti koju Google nastoji da konstruiše na internetu. Naslov: Plitko: Kako Internet menja način na koji mislimo, čitamo i pamtimo Izdavač: Heliks Strana: 256 (cb) Povez: meki Pismo: Format: 24 cm Godina izdanja: 2013 ISBN: 978-86-86059-38-3

Da li nas Google zaglupljuje? Pitanje koje je Nikolas Kar postavio u svom čuvenom eseju izazvalo je buru polemika, odobravanja, negodovanja, preispitivanja, ali i ozbiljnih naučnih istraživanja. Plod svojih saznanja i višegodišnjeg proučavanja uticaja digitalne tehnologije i kulture na kognitivne sposobnosti ljudi, autor je pretočio u knjigu Plitko. Njena tema je paradoks modernih vremena koji nije teško uočiti: informacije nikada nisu bile dostupnije, kompletna riznica znanja civilizacije je na dohvat ruke, na raspolaganju su nam računari, mobilni telefoni i tableti sa mogućnostima koje su ne tako davno bile samo u domenu naučne fantastike. Pa ipak, to nas nije učinilo pametnijim. Hiperprodukcija informacija u digitalnom obliku, permanentna povezanost sa internetom i stvaranje čitavih supkultura virtuelnog života na društvenim mrežama, neminovno su uzeli svoj danak. Kako Nikolas Kar elokventno, zanimljivo i argumentovano pokazuje u knjizi Plitko, savremeni čitaoci gube sposobnost za dublje čitanje teksta, preleću pasuse, nisu u stanju da se usredsrede na pisanu reč, slabije pamte jer su uljuljkani u to da uvek i sve mogu da pronađu na Mreži. Nikolas Kar ne daje nikakva sumorna niti utopistička predviđanja, već nudi istorijski uvid u to da na dugi rok sam medij, više nego sadržaj medija, utiče na naše razmišljanje i delovanje. Kao prozor u svet i u nas same, popularni medij oblikuje ono što vidimo i kako to vidimo – naposletku, ako se njime dovoljno služimo, on nas menja, i kao pojedince i kao društvo. Upravo je to fascinantan uvid ove knjige, da internet kao medij može doslovno izmeniti naš mozak. Ovo je knjiga o dubokim promenama koje je doneo Internet, ne samo kada je reč o tehnološkom napretku i beskrajnom nizu pogodnosti u svakodnevnom životu, već i u pogledu uticaja na pamćenje, čitanje i razmišljanje. Znanje nikada nije bilo dostupnije, ali moć koncentracije, upijanja podataka, analitičkog razmišljanja i donošenja zaključaka, pred teškim je izazovima u globalnom informatičkom dobu. Ovaj fenomen koji danas uviđamo ponajviše kod mlađih generacija, autor Nikolas Kar je upečatljivo, iscrpno i zanimljivo, proučio u svom delu „Plitko“, koje je bilo u najužem izboru za Pulicerovu nagradu 2011. godine. Iz uvoda "Već nekoliko godina obuzima me nelagodan osećaj da mi neko ili nešto prčka po mozgu, prekraja nervne sklopove i reprogramira pamćenje. Nije da baš gubim razum – koliko mi je poznato – ali um mi se menja. Više ne razmišljam kao pre. Najjasnije to osećam dok čitam. Nekad mi je bilo lako da uronim u knjigu ili dug članak. Um bi mi pratio nit pripovedanja ili manevre zaključivanja i proveo bih sate i sate provlačeći se kroz duge stranice teksta. To se danas događa veoma retko. Sad koncentracija počne da mi vrluda nakon dve-tri stranice. Postajem nemiran, gubim nit, tražim šta bih drugo mogao da radim. Čini mi se kao da stalno moram da vraćam odbegli mozak natrag na tekst. Dubinsko čitanje nekad mi je bilo sasvim prirodno, a sad mi je bilo kakvo čitanje postalo napor. Mislim da znam o čemu je reč. Već više od deset godina provodim mnogo vremena na internetu, pretražujem, pregledam i ponekad doprinosim velikim bazama podataka interneta. Kao piscu, Web je za mene bogomdan. Istraživački posao za koji je nekad trebalo provesti više dana u biblioteci među policama čitaonica periodike, sada se obavi za par minuta. Nekoliko upita Googleu, nekoliko brzih klikova na linkove i imam ilustrativni primer ili sočan citat koji sam tražio. Ne znam ni otkud bih počeo da sabiram sate i sate, a i litre goriva koje mi je internet uštedeo. Većinu bankarskog posla obavim na internetu, kao i dosta kupovina. Za računarom plaćam račune, ugovaram sastanke, rezervišem avionske letove i hotelske sobe, obnavljam vozačku dozvolu, šaljem pozivnice i čestitke. I kad ne radim, najverovatnije biste me zatekli kako lovim i sakupljam sitnice s Weba – čitam i pišem pisma, pregledam naslove novina i tekstova na blogovima, pratim statuse na Facebooku, gledam video-materijale, skidam muziku ili samo lagano letim s linka na link. Internet je postao moj univerzalni medij, nosilac većine informacija koje mi protiču očima i ušima. Trenutan pristup tako neverovatno bogatom i lako pretraživom skladištu podataka ogromna je prednost o kojoj se naširoko raspravljalo i koja se s pravom ponosno ističe. „Google je“, kaže književnica Heder Pringl u časopisu Archeology, „neviđeno dobar saradnik čovečanstva, koji prikuplja i sažima informacije i ideje koje su nekad bile toliko rasute po svetu da gotovo niko od njih nije mogao imati koristi.“ Kako primećuje Klajv Tompson u časopisu Wired: „Savršeno pamćenje silicijumske memorije od izuzetne je koristi mišljenju.“ Te prednosti su realne. Ali one imaju i svoju cenu. Kako sugeriše Makluan, mediji nisu samo informacioni kanali. Oni nas snabdevaju materijalom za razmišljanje, ali i oblikuju proces mišljenja. A internet meni, čini se, nagriza sposobnost koncentracije i kontemplacije. Bio ja priključen ili ne, moj um sada očekuje da će informacije primati onako kako ih internet distribuira: u neprekinutoj struji malih čestica. Nekad sam bio ronilac u moru reči. Sada jezdim po površini poput onih tipova na skijama za vodu. Možda sam ja poseban slučaj, možda sam izvan proseka. Ali nemam utisak da je tako. Kad pomenem svoje nevolje prijateljima, mnogi kažu da su slične povrede nanesene i njima. Što se više služe Webom, teže uspevaju da se koncentrišu na duži tekst. Neki se brinu da će postati hronično površni u razmišljanju i znanju. Nekolicina blogera koje pratim takođe pominje taj fenomen. Skot Karp, koji je svojevremeno pisao za jedan časopis a sada piše blog o medijima na internetu, priznaje da je potpuno prestao da čita knjige. „Diplomirao sam književnost i knjige sam naprosto gutao“, piše on. „Šta se dogodilo?“ Pokušava da smisli odgovor: „Šta ako sam počeo toliko da čitam na Webu ne zato što se promenio način na koji čitam, tj. jednostavno idem za onim što je pogodnije, nego zbog toga što se promenio način na koji RAZMIŠLJAM?“ I Brus Fridman, koji piše blog o upotrebi računara u medicini, opisuje kako je internet izmenio njegove mentalne navike. „Gotovo sam u potpunosti izgubio sposobnost da pročitam i apsorbujem ma kakav duži tekst, bilo odštampan ili na Webu“, kaže on.4 Fridman je patolog i dugogodišnji profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Mičigen, a u telefonskom razgovoru smo popričali o toj njegovoj izjavi. Fridman kaže da mu je razmišljanje poprimilo oblik svojevrsnog staccata što odražava način na koji brzo prelazi pogledom po kratkim pasusima teksta iz mnogih izvora s interneta. „Više ne mogu da čitam Rat i mir“, priznaje. „Izgubio sam tu sposobnost. Čak i tekst s bloga duži od tri ili četiri pasusa bude mi prevelik da ga apsorbujem. Najčešće ga samo pregledam.“ Deo iz knjige: CRKVA GOOGLE Googleov glavni štab u Silicijumskoj dolini – Googleplex – katedrala je interneta, a unutar njenih zidina praktikuje se religija tejlorizma. Kompanija je, kako kaže njen generalni direktor Erik Šmit, „stvarana na osnovama nauke merenja“. Ona teži tome da „sistematizuje sve“ što čini. „Nastojimo da se čvrsto vodimo podacima i sve ćemo kvantifikovati“, dodaje još jedna direktorka u Googleu, Marisa Mejer (od 2012. radi u kompaniji Yahoo – Prim. prev.). „Mi živimo u svetu brojeva.“5 Na osnovu svih tih terabajta podataka o ponašanju koje prikuplja preko sveg pretraživača i drugih Web strana, kompanija svakog dana sprovodi hiljade eksperimenata i koristi njihove rezultate da bi doterivala algoritme koji u sve većoj meri upravljaju načinom na koji svi mi pronalazimo informacije i izvlačimo značenje iz njih.6 Ono što je Tejlor učinio za rad ruku, Google čini za rad uma. Činjenica da se kompanija toliko mnogo oslanja na testiranje, već je postala legendarna. Iako je dizajn njenih Web strana naoko jednostavan, čak spartanski, svaki element je prošao iscrpna statistička i psihološka istraživanja. Služeći se tehnikom „deljenih A/B testova“, Google neprestano uvodi sićušne permutacije u izgledu i funkcionisanju strane i to tako što pokazuje različite permutacije različitim grupama korisnika, a zatim upoređuje kako te varijacije utiču na ponašanje korisnika – koliko dugo ostaju na strani, kako se po njoj kreću, na šta pritiskaju mišem, a na šta ne, i kuda idu dalje. Osim što ispituje korisnike na Mreži kroz automatizovane testove, Google uzima i volontere koji učestvuju u studijama praćenja kretanja očiju i drugim psihološkim istraživanjima u kompanijskoj „laboratoriji za upotrebljivost“. Imajući u vidu to da Web surferi ocenjuju sadržaj strana „tako brzo da većinu odluka donose nesvesno“, kako su to primetila dva Googleova istraživača u postu na blogu koji je govorio o toj laboratoriji, od posmatranja pokreta očiju „jedino bi bilo bolje čitanje misli“.7 Ajrin Ou, direktorka u kompaniji zadužena za utisak korisnika, kaže da se Google oslanja na „kognitivno-psihološka istraživanja“ kako bi napredovao prema cilju, a to je „da se ljudi efikasnije služe svojim računarima“. Subjektivna rasuđivanja, uključujući i ona estetska, ne ulaze u Googleove proračune. „Na Webu“, kaže Mejer, „dizajn je postao u mnogo većoj meri nauka nego umetnost. S obzirom na to da možete tako brzo da sprovodite iteracije i precizno ih merite, zaista je moguće pronaći male razlike i matematički naučiti šta je ispravno.“9 U jednom poznatom ispitivanju, kompanija je testirala četrdeset jednu nijansu plave boje na svom interfejsu kako bi utvrdila koja nijansa privlači najviše posetilaca. Slične rigorozne eksperimente izvode i na tekstovima koji se stavljaju na Web strane kompanije. „Treba da se potrudite da vam reči zvuče manje ljudski, a više kao deo mašinerije“, objašnjava Mejer. Nil Postman je 2010. godine u svojoj knjizi Tehnopoli raščlanio glavne odrednice Tejlorovog sistema naučnog menadžmenta. Tejlorizam se, piše on, zasniva na šest parametara: „da je primarni, ako ne i jedini cilj ljudskog rada i mišljenja efikasnost; da je tehnički proračun u svakom pogledu superioran u odnosu na čovekovo rasuđivanje; da čovekovom rasuđivanju ne treba verovati, jer je najčešće aljkavo, višeznačno i nepotrebno složeno; da je subjektivnost prepreka jasnom razmišljanju; da ono što se ne može meriti ili ne postoji ili nema vrednost; i da poslovima građana treba da upravljaju stručnjaci.“11 Zadivljujuće je kako Postmanov sažetak lepo obuhvata Googleovu intelektualnu etiku. Da bismo ga ažurirali, treba da izmenimo samo jedno: Google ne veruje kako poslovima građana treba da upravljaju stručnjaci. On veruje da je bolje da njima upravljaju softverski algoritmi – a upravo bi to mislio i Tejlor da je u njegovo vreme bilo tako snažnih digitalnih računara kakve imamo danas. Google je sličan Tejloru i kad je reč o pravedničkom osećaju koji unosi u svoj rad. On duboko, čak mesijanski veruje u ono što je zacrtao. Google je, kaže njegov generalni direktor, više od pukog biznisa; on je „moralna snaga“.12 A „misija“ kompanije i te kako je objavljena i sastoji se u tome „da organizuje svetske informacije i učini ih univerzalno dostupnim i korisnim“.13 Za ispunjavanje te misije, kako je 2005. izjavio Šmit za Wall Street Journal, „biće potrebno, prema trenutnoj proceni, 300 godina“.14 Neposredniji cilj kompanije je stvoriti „savršenu mašinu za pretraživanje“, koju definišu kao „nešto što tačno razume na šta mislite i daje vam tačno ono što želite“.15 Prema Googleovom gledištu, informacija je vrsta robe, utilitarnog resursa koji može, i treba, da se eksploatiše i obrađuje sa industrijskom efikasnošću. Što većoj količini informacija možemo „pristupiti“, i što brže možemo da spoznamo njihov smisao, to ćemo postati produktivniji kao mislioci. Sve što stoji na putu brzom prikupljanju, seciranju i prenošenju podataka, pretnja je ne samo Googleovom poslovanju nego i novoj utopiji kognitivne efikasnosti koju Google nastoji da konstruiše na internetu. Naslov: Plitko: Kako Internet menja način na koji mislimo, čitamo i pamtimo Izdavač: Heliks Strana: 256 (cb) Povez: meki Pismo: Format: 24 cm Godina izdanja: 2013 ISBN: 978-86-86059-38-3