Autor: Sarah MacLean Godina izdanja: 2020. Br. str.: 404 Povez: Mek Format: 140mm x 200mm Pismo: Latinica Opis Grof traži ljubavnicu – autor Sarah MacLean Grof traži ljubavnicu drugi je naslov u nevjerojatnoj novoj seriji romana Pravila lopova autorice bestsellera New York Timesa Sarah MacLean. Lady Philippa Marbury je čudna. Dojmljivu, sjajnu četvrtu kćer markize od Needhama i Dolbyja više zanimaju knjige, botanika i znanost nego balovi, moda i trendovi. Prije udaje za lorda Castletona Pippa ima želju istražiti skandalozne dijelove Londona koje nikad nije vidjela. I zna točno tko joj može pomoći: visoki, šarmantni, oštroumni knjigovođa Palog anđela, najozloglašenije londonske kockarnice, poznat samo kao Cross. Kao i svaki dobar znanstvenik, Pippa je istraživanjem došla do zaključka kako upravo Crossova reputacija njega čini savršenim suradnikom u eksperimentu. Ona želi znanost bez emocija – iskustvo uništenja bez posljedica uništenja. No kada se ova neobična žena približi Crossu, cijela situacija oboje dovodi u preveliko iskušenje… Crossu će trebati sva snaga ovoga svijeta da se odupre vlastitim instinktima – i da dami priušti upravo ono što želi. O autorici romana Grof traži ljubavnicu: Sarah MacLean diplomirala je povijest na Sveučilištima Smith i Harvard. Danas je jedna od najpopularnijih autorica ljubavnih romana u Americi. Nevaljalac ostaje nevaljalac prvi je njezin roman preved na hrvatski jezik. Sarah voli čuti što njezini čitatalji misle o njezinim romanima.

U dobrom stanju! Fototipsko izdanje objavljeno povodom 150-godišnjice rođenja Jovana Jovanovića Zmaja. 1983. 230 strana velikog formata. Jovan Jovanović Zmaj (Novi Sad, 6. decembar 1833 — Sremska Kamenica, 14. jun 1904) je bio jedan od najvećih liričara srpskog romantizma. Po zanimanju bio je lekar, a tokom celog svog života bavio se uređivanjem i izdavanjem književnih, političkih i dečjih časopisa. Najznačajnije Zmajeve zbirke pesama su „Đulići“ i „Đulići uveoci“, prva o srećnom porodičnom životu, a druga o bolu za najmilijima. Pored lirskih pesama, pisao je satirične i političke pesme, a prvi je pisac u srpskoj književnosti koji je pisao poeziju za decu. Jovan Jovanović Zmaj je izabran za prvog potpredsednika Srpske književne zadruge i izradio je njenu oznaku (amblem) Jovan Jovanović Zmaj je rođen u Novom Sadu 6. decembra (24. novembra po julijanskom kalendaru) 1833. godine u uglednoj plemićkoj porodici.[2] Po jednoj verziji, pesnikov pradeda bio je Cincarin, a od 1753. godine živi i posluje u Novom Sadu; bio je bakalin, krčmar, dželebdžija, trgovac hranom i brodovlasnik. Po drugom, pouzdanijem izvoru, druga osoba (istog imena i prezimena) je pradeda Kosta Jovanović `trgovac iz Makedonije` primljen je 15. januara 1767. godine za građanina Novog Sada.[2] Deda Jovan poznat kao `Kišjanoš` je bio manje vičan ekonomiji, ali iako se bavio činovničkim poslovima, tražio je 1791. godine i počekao, da bi stekao je plemićku titulu.[3] Otac Zmajev bio je „blagorodni gospodin Pavle ot Joannovič”, senator, pa gradonačelnik Novog Sada, a majka Marija kći Pavla Gavanskog bila je iz Srbobrana.[4] Mali Jova je rođen i prve godine života proveo u novosadskoj čuvenoj ulici `Zlatna greda`. Njihov porodični dom bio je inspirativno mesto; kao stecište novosadske elite i kulturnih radnika. Osnovnu školu je pohađao u Novom Sadu, a gimnaziju u Novom Sadu, Halašu i Požunu. Iz gimnazijskih dana su njegovi prvi pesnički pokušaji; `Prolećno jutro` je spevao 1849. godine. Posle završene gimnazije upisao je, po očevoj želji, studije prava u Pešti, a studirao još i u Pragu i Beču. Ali bio je naklonjen prirodnim naukama, i to će kasnije prevladati kao životno opredeljenje, od kada je izučio medicinu. Za njegovo književno i političko obrazovanje od posebnog značaja je boravak u Beču, gde je upoznao Branka Radičevića, koji je bio njegov najveći pesnički uzor. Takođe u Beču upoznao se i sa Svetozarem Miletićem i Đurom Jakšićem. Za vreme gimnazijskog školovanja i potom studija, upoznao je u originalu prvo mađarsku, a zatim i nemačku književnost. Bavio se tada mnogo prevođenjem na srpski jezik, pesama Petefija, Cucorija, Garaija, Đulaija. Izdao je 1857. godine knjigu `Toldiju` od Aranjija, zatim 1860. godine `Viteza Jovana` od Petefija, te deceniju kasnije 1870. godine, Aranjijevu `Toldijinu starost`.[5] Bio je naklonjen mađarskim pesnicima, a i Mađari su ga javno i iskreno poštovali. Tako su mađarski prijatelji u Budimpešti, okupljeni u `Kišfaludijevom društvu`[6], u dvorani Mađarske učene akademije, 17/29. maja 1889. godine, sa bogatim kulturnim sadržajima, obeležili 40. godišnji Zmajev `pesnički rad`.[7] Ali zbog te svoje ne samo mladićke `slabosti` prema `srpskim dušmanima`, on je među Srbima (liberalima), podrugljivo (kao i deda mu, ali sa više prava) nazivan `Kiš Janoš`. Posle prekida studija - ne završenih[8] studija prava, Zmaj se 1860. vratio u Novi Sad, i kao jedan od najbližih Miletićevih saradnika postao službenik - podbeležnik u novosadskom magistratu. Pisao je poeziju sa mnogo uspeha u novosadskoj `Danici`. Tu se upoznao sa svojom budućom suprugom Eufrozinom - Rozinom. koju je `prekrstio` Ružom, - postala Ružica Ličanin. Ružini roditelji su bili Pavle Ličanin, sin novosadskog trgovca Mihaila, i Paulina, ćerka Pavla ot Duka.[9] Svadba je bila upriličena o Sv. Savi 1862. godine.[10] Ljubav i srećan porodičan život nadahnuli su Zmaja da napiše ciklus (zbirku) pesama Đulići (od turske reči Gül, što znači ruža)....

Kemp: laž koja govori istinu Rende, Kontrabunt, 2003. 366 strana, četvrtasti format. Očuvana. Malo zaprljana na gornjoj bočnoj strani Nepodložan definiciji, nepokolebljiv, kemp je heroizam ljudi od kojih se ne traži da budu heroji. On će iznaći nove načine da reaguje, zajedno sa javnim ukusom i protiv njega, on će sebično i nesebično nastaviti da krešti, zabavljajući samoga sebe i posmatrača nekim ludim gestom, zaboravljajući na ono što se od njega zahteva. Kemp je uvek u budućnosti; zbog toga je on toliko očajnički potreban sadašnjosti.

Iz recenzije : ’’Kao što Penti Sarikoski kaže da dobar pjesnik ne piše stihove nego ih traži, tako možemo smatrati i da dobar pripovjedač ne smišlja priče nego ih traži. Majstorstvo je ono što on čuje i prepozna kao literarno u moru svakodnevnog balasta i nevažnih priča i informacija koje čujemo. Kod Seada Husića je očigledna potreba da podijeli sa čitaocem upravo ono što ga je dodirnulo i uznemirilo te svoj nemir on pokušava prenijeti i na čitaoca. Vezivno tkivo Husićevih priča jeste sama priča, iskonska potreba za povezivanjem ljudi, prenošenjem znanja i osjećanja. Milisav Savić je davno u romanu Hleb i strah napisao: Još ima nade, još se priča priča. Kao da je ova misao ideja vodilja Seada Husića u vijencu priča koji je pred čitaocem. Ugao posmatranja društvenih fenomena i životnih situacija je to što ovog pisca čini osobenim izdankom savremene literature.’’ Enes Halilović

Prsten Moći iz filma Gospodari Prstenova kojeg traži mračni zlica Sauron traži ne bi li pokorio Srednju zemlju. Kad ono međutim, prsten se našao u rukama mladog hobita Froda Baginsa, koji ga mora uništiti kako bi porazio Saurona i njegove snage. Sudbina Srednje zemlje zavisi od Froda i osam njegovih prijatelja iz Družine Prstena. Tako počinje putovanje u Ukletu planinu u zemlji Mordor, a to je jedino mesto na kojem se Prsten može uništiti. Karakteristike: Dužina lanca: 60 cm, Prečnik prestena: 20 mm, Zemlja uvoza: EU, Proizvođač: Noble Collection.

Glumica Eleonora i violinista Chirú na prvi pogled nemaju ništa zajedničko. Chirú ima osamnaest godina, a ona je dvadeset godina starija od njega. Međutim, oni počinju da izmenjuju mišljenja i nije prošlo mnogo vremena kako je Eleonora postala njegova učiteljica. Eleonori nije prvi put da ima mladog učenika - imala ih je već trojicu. Dvojica su nakon njenog podučavanja izgradili uspešne karijere, a o tome kakva je bila sudbina trećeg Eleonora ne želi ni misliti, a kamoli ispričati Chirú. Učiteljica deli svoje znanje s Chirúom, a zauzvrat traži svežinu njegovog pogleda, energiju koja se javlja samo pri prvim iskustvima. Međutim, Chirúova mladost prestaje biti nevina i neiskvarena, i on crpi iz Eleonore svaku lekciju koju može, a njoj ostavlja u sećanje iskustvo koje se teško zaboravlja.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Mudrac - Milan Milić Izdavač: Racio Godina izdanja: 2020 Broj strana: 240 Format: 21 cm Povez: Broširani Ovo je priča o dva čoveka koji se sreću na raskrsnici svojih života: jedan traži razlog da ne odabere smrt, a drugi pokušava da pronadje sebe. Da li je sve ovo sticaj okolnosti ili promisao? Emotivni bol i očajanje Vasilija, otvara vrata nove zemlje Adamu. Mnogo promišljanja, dilema i pitanja koja se roje, čine da nijedan od njih neće ostati isti do kraja. Koliko god se trudili da nadju rešenje, konačni usud će neočekivanim dogadjajem dovesti do raspleta. Ljubav, kao lajt motiv u ovoj knjizi, potresa i pomera granice ljudskog, dok istina traganja za sobom unosi duboke nemire. Znamo li šta je ljubav? Jesmo li i koliko spremni da volimo? Gde prestaje laž i počinje istina? Imamo li slobodu da biramo? Gde su limiti razuma? Posedujemo li vreme ili ono poseduje nas? Može li ne biti ono što je bilo?… Najzad, može li se danas, u ovom svetu, biti čovek i biti mudrac? Doktor Milan Milić je specijalista psihijatrije, doktor medicinskih nauka i edukovani psihoterapeut REKBT-a (Racionalno emocionalne i kognitivno bihejvioralne terapije). Iza njega je dugogodišnje iskustvo u tretmanu pacijenata obolelih od širokog spektra mentalnih poremećaja, ali i onih ljudi čije tegobe nisu imale dimenziju definisane psihijatrijske problematike, već su bile u okviru problema svakodnevice. Docent je na Stomatološkom fakultetu u Pančevu i edukator u Centru za REKBT u Beogradu (pridruženi centar Instituta Albert Elis iz Njujorka), a trenutno radi na mestu direktora Opšte bolnice „Pančevo“. Aktivni je učesnik domaćih i stranih kongresa i simpozijuma, autor više stručnih i naučnih radova, kao i udžbenika „Osnovi psihijatrije (za studente stomatologije)“. Ima 47 godina, živi u Beogradu, oženjen je i ima troje dece.

Knjiga je kao nova. Jugoslavija na konferenciji mira : 1919-1920 - Andrej Mitrović Izdavač: Prometej Novi Sad Godina izdanja: 2019 Broj strana: 512 Format: 21 cm Povez: Tvrdi Jugoslovenski problem na Konferenciji mira 1919–1920. jeste jedna složena, sadržajna i važna istoriografska tema. Ona stavlja istoričara pred niz raznovrsnih zadataka i teškoća. Ta tema ne sadrži samo pitanja o kojima je tada Konferencija mira donosila odluke, kakva su pravno priznanje Kraljevine SHS kao učesnice mirovnih pregovora, granice, reparacije i sl. Ona sadrži, može se reći, čitavu istorijsku situaciju momenta. Zbog toga ona traži detaljno ispitivanje pojava, odnosa, događaja i postupaka pojedinih ljudi u visokim političkim telima jugoslovenske države, te ispitivanje međusobnih odnosa tih tela. Sa ovim se nerazdvojno preplelo pitanje: šta je u tom momentu država koja se naziva Kraljevinom SHS? Šta je ona ideološki, društveno, ekonomski i nacionalno? A ovo pitanje traži razvijen i sadržajan istoriografski odgovor. Najzad, jugoslovensko pitanje na mirovnoj konferenciji bilo je samo jedan trenutak istorije. Bilo je najčvršće povezano – pored sve svoje „autonomnosti“ – sa vremenom koje je prethodilo i sa vremenom koje je dolazilo; bilo je posledica određenog istorijskog toka i on je sebe ugradio u budući istorijski tok. Zbog svega ovoga svestrana obrada navedene teme traži više posebnih studija o pitanjima tek stvorene jugoslovenske države. Pitanjima koja i pripadaju i koja ne pripadaju užem krugu pitanja sa Konferencije mira. Tako su neophodne studije o nacionalizmima jugoslovenskih naroda, o jugoslovenskoj ideji, o jugoslovenskom pokretu u celini, o jugoslovenskim narodima u Prvom svetskom ratu, o Kraljevini SHS u prvoj godini njenog postojanja. O Francuskoj i jugoslovenskom problemu na Konferenciji mira, o Engleskoj i jugoslovenskom problemu, itd. Isto tako je neophodan i jedan studiozan pregled spoljne politike Jugoslavije između dva svetska rata. Međutim, na raspolaganju do sada stoji tek nekoliko studija užih pitanja nego što su ona navedena, i nešto više istraživačkih članaka. Iako su svi ti radovi dragoceni, oni nisu dovoljni da bi se imala sigurna osnova za pristupanje obradi jedne ovako složene teme.

Potpisano pismo prote Vase Živkovića, poslato iz Pančeva za Tomaševac, 1886 godine. Vasa Živković (Pančevo, 31. januar 1819 — Pančevo, 25. jun 1891) je bio srpski pesnik i sveštenik. Između ostalog, napisao je i tekstove narodnih popevki „Rado ide Srbin u vojnike` i „Opao klikće sa visine`. Njegovo kršteno ime bilo je Vasilije. Rodio se u graničarskoj varoši Pančevu i tu je proveo ceo svoj život. U Pančevu je završio i osnovnu školu, a potom je pohađao karlovačku i segedinsku gimnaziju. Završio je prava u Pešti i Požunu, ali i bogosloviju u Vršcu. Oženio se u Pančevu, gde je i postao sveštenik. Bio je sekretar Odbora u Buni, postao je i prota i bio učesnik na Narodnocrkvenim saborima. Otac Teodor je bio pančevački sveštenik, pa je od njega, osim imanja, nasledio i zanimanje i parohiju (1845. postao je paroh Uspenskog hrama). Bio je i „ ljubitelj knjige“, čije se ime spominjalo po časopisima, ako ne kao pisca, a ono kao ime čoveka koji kupuje i širi knjigu, pomaže i voli književnost. To svoje poštovanje i ljubav prema knjizi preneo je i na sina, koji je postao predstavnik pesnika srpske literature u četrdesetim godinama XIX veka. Njegovi prvi radovi su nastali još u gimnaziji, ali nisu ostali sačuvani. Zanimljivo je da je Vasa Živković završavao šesti razred karlovačke gimnazije u vreme kada je Branko Radičević učio prvi. Živković je bio na filozofiji u Segedinu, gradu u kome bi „godišnje bivalo i do 200 srpskih đaka“. Značajno je da je profesor bio Pavle Stamatović i da je radilo „Društvo učeći se Srbalja“ ili „Mladež srpska koja se u Segedinu uči“. Tu je, u devetnaestoj godini napisao prvu pesmu i poslao je da se štampa, da bi sledećih godina u Pešti, Požunu, Vršcu i konačno Pančevu nastavio sa svojom mladalačkom lirikom. Baca Živković je prvo pisao onako kako je to tada bilo „moderno“; bili su to teški, tromi epigrami, ode, nešto malo manje „toržestvene“ nego dotadašnje, ali ipak nespretne i retorske, inspirisane smrću drugova i premeštajima profesora sa preuveličanim značajem i konvencionalnom patetikom. Ono što mu je pomagalo i unapređivalo rad je da je u gimnaziji u Karlovcima učio dva jezika: svoj maternji, srpski i nemački. Čitao je Getea i Šilera, čije je radove kasnije i prevodio. Kroz njih je shvatio šta je to prava, jednostavna, čista lirika i počeo da traži nove načine da se izrazi i da tako bude i među prvima koji će pokušati da modernizuju i „oslobode“ srpsku poeziju. Napisao je nekoliko pesama koje su ga svojim svojom naivnom i srdačnom jednostavnošću, a i zato što su pisane narodnim srpskim jezikom postavile u red najznačajnijih Brankovih prethodnika. Voleo je narodni jezik i dobro je poznavao govor svoga kraja. Baš zato što mu poezija nije bila životni poziv, pa tako ni obaveza, stvarao ju je spontano i kako je on sam kasnije govorio: „u mladosti svojoj kao diletant — stihotvorac katkad pevuckao, kad mu je srce u prijatnim trenucima ili u crnim neprilikama samo od sebe pevalo.“ Njegova poezija zato nije bila previše „burna“ za ono vreme, pa je on ostao zapamćen više kao Brankov prethodnik i čovek koji je uticao na procvat srpske lirike u periodu od 1838. do 1847. nego kao značajan pesnik. U jednom pametnom i zanimljivom pismu, 8. maja 1885, pisao je Vasa Živković Aleksandru Sandiću : da je davno izgubio pesničke ambicije i da gotovo zaboravlja i da je bio pesnik. `Pa zašto me probudiste iz tog dubokog sanka? Zašto me podsetiste i posle 45 godina na maštu, i ... nemoć moju, kad već zaboravih na to - što nisam dorastao bio za takav uzvišeni posao, za koji se ište drukčeg, vilinog dara i žara - jer ja ne spadam u one odličnike, da mogu i smem da kliknete sa Ovidije:` Est deus in nobis agitante calescimus illo`. Za života je napisao sedamdesetak pesama od kojih skoro polovina nije ni štampana. I sam svoje pesme nije smatrao uspelim, niti dostojnim pažnje, čak nije voleo da ga smatraju pesnikom. Ipak, njegovi stihovi su zaživeli u narodnim popevkama, koračnicama i tugovankama. Pesme „Rado ide Srbin u vojnike“, „Opao klikće sa visine“, „Ti plaviš zoro zlatna“, „Raduj se mlada nevo“ (što su zapravo prvi stihovi samo najpoznatijih) sačinjavali su veliki deo muzičkog repertoara vojvođanskih Srba, koji se mogao čuti prilikom njihovih borbi, svetkovina i tugovanja. Zapravo su se njegove pesme toliko pevale, da su mu pripisivane i one pesme koje on nije napisao. S druge strane, mnoga njegova pesma već davno nije nosila njegovo ime, oslobodila se svega ličnog i potvrdila svoju vrednost i na poselu, i u kafani, i pod prozorom devojke. Godine 1857. napisao je pesmu „Moji jadi“ koja počinje poznatim stihovima „Ah kad tebe ljubit ne smem, / drugu ljubit neću ja“. Posle smrti supruge Ane (umrla 1855. godine u 29. godini!) u njegovoj četrdesetoj godini, prestao je da piše stihove i posvetio se kulturnom, prosvetnom i političkom radu. Među poslednjim stihovima koje je napisao su: „Kad mi Lenke moje nema, / nek i pesme nema više“. Od početka 21. veka u Pančevu se svake godine održava manifestacija „Dani prota-Vase“ u organizaciji Srpske pravoslavne parohije Pančevo, u porti Uspenske crkve gde je Vasa Živković nekada bio sveštenik. Kao na fotografijama.

Knjiga Ponuda autorice Elle Kennedy prati priču o djevojci koja se suočava s moralnim dilemama i izazovima ljubavi. Glavna junakinja je neustrašiva i neovisna, odbija se pokoriti strahu i ne mari za mišljenje drugih. Međutim, njezin život se komplicira kada se nađe u situaciji gdje mora surađivati s Jakeom Connellyjem, zvijezdom suparničkog hokejaškog tima Harvarda. Iako je Jake arogantan i iritantan, ona ne može poreći njegovu privlačnost. Da bi ostvarila svoje ambicije za stažiranje, treba mu pomoć, ali Jake ima svoje uvjete - za svaki lažni spoj koji moraju odglumiti, on traži jedan pravi. Ova neobična ponuda stavlja glavnu junakinju u tešku poziciju, jer svaka odluka koju donese može ugroziti njezin odnos s obitelji, prijateljima i buduću karijeru. Osim toga, borba s vlastitim osjećajima prema Jakeu postaje sve teža, jer se boji da će se zaljubiti u njega - rizik koji nije spremna preuzeti.

Druga knjiga serijala Highlander. Gavrael McIllioch se rodio u klanu ratnika neverovatne snage, ali se svega odrekao, i svoga imena i svog doma, dvorca u visoravnima Škotske, kako ne bi doživeo strašnu sudbinu svojih predaka. Krijući svoj pravi identitet od neprijateljskog klana koji ga svim silama traži, nadenuo je sebi ime Grimm kako bi zaštitio svoje najbliže. Zarekao se da nikada neće priznati da voli zanosnu Jillian St. Clair. Ipak, on nikada nije prestao da je štiti, pazio ju je izdaleka. Stoga, kada jednog dana dobije poruku od njenog oca da se vrati zbog Jillian, odmah će krenuti ka njoj i zateći će se u takmičenju za njenu ruku u braku. Njen otac smislio je odličan plan i ponudio svoju ćerku kao glavnu nagradu. Ona je besna i odbija da se uda. Međutim, ona jedino voli Grimma, a on sam je nagovara da postane žena drugome. Ona pokušava da ga zavede, ali on glumi ravnodušnost. Ipak, Grimm ne može da se odupre od kandži ljubavi i strasti i otima je sa oltara crkve...A njegovi neprijatelji ih jure...

POSLEDNJA PRIČA O BETMENU NAKON KONAČNOG SMAKA, A PRE NASTANKA UNIVERZUMA NEW 52. VIDIM SAMO MRAK Betmen i komesar Gordon su godinama zurili u neuništivi mračni ambis po imenu Gotam Siti. Iznova i iznova su spasavali voljeni grad od njega samog, ne dopuštajući mu da ogrezne u nasilje i korupciju. Ali čak i nakon života provedenog u borbi protiv kriminala, u sukobljavanju sa onim što su smatrali najgorim plodom čovečanstva, još mračnije i opasnije zlo traži da Betmen i Gordon daju sve od sebe. Dok se sukob primiče klimaksu, oni uviđaju da istina koja leži iza tog ubilačkog talasa zločina ne samo što ima veze s njihovim domovima već zapravo izbija odatle. Mogu li dvojica najboljih gotamskih zaštitnika da okončaju tu zloćudnu pretnju u najličnijoj bici koju je komesar Gordon vodio do sada?

Opis proizvoda POSLEDNJA PRIČA O BETMENU NAKON KONAČNOG SMAKA, A PRE NASTANKA UNIVERZUMA NEW 52. VIDIM SAMO MRAK Betmen i komesar Gordon su godinama zurili u neuništivi mračni ambis po imenu Gotam Siti. Iznova i iznova su spasavali voljeni grad od njega samog, ne dopuštajući mu da ogrezne u nasilje i korupciju. Ali čak i nakon života provedenog u borbi protiv kriminala, u sukobljavanju sa onim što su smatrali najgorim plodom čovečanstva, još mračnije i opasnije zlo traži da Betmen i Gordon daju sve od sebe. Dok se sukob primiče klimaksu, oni uviđaju da istina koja leži iza tog ubilačkog talasa zločina ne samo što ima veze s njihovim domovima već zapravo izbija odatle. Mogu li dvojica najboljih gotamskih zaštitnika da okončaju tu zloćudnu pretnju u najličnijoj bici koju je komesar Gordon vodio do sada?

Komplet je nov. Uz komplet ide i CD. Potresno svedočanstvo o stradanju srpskog naroda kod Zidanog mosta. „Oni nisu bili brisani samo iz živih, nego i iz mrtvih, kako bi se poništilo njihovo postojanje. I zato oni danas ne traže ništa više nego pravo na smrt i ničeg nisu željniji nego grobnoga mira. Format: 23 cm Broj stranica: 1238 Povez: tvrdi Godina izdanja: 2014 (treće izdanje) Izdavač: samostalni izdavač Miro Miketić

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Maks - Markus Orts Izdavač: Službeni glasnik Godina izdanja: 2023 Broj strana: 532 Format: 20 cm Povez: Broširani Kroz prizmu života šest žena, roman pripoveda o 20. veku, skicirajući panoramu jednog neverovatnog vremena. Maks se bori. Maks beži. Maks traži. Bori se protiv ludila u svetu, koji se raspada. Beži od ljudi koji ga ne razumeju. Traži onu jedinu pravu ženu, koju će moći da voli. Ovo je priča o Maksu Ernstu, velikom umetniku prošlog veka. Roman o slobodi, umetnosti, ludilu, zavičaju – i Maksu, Maksu Ernstu. O njegovoj pobuni protiv oca, koji pripada vremenu cara Vilhelma II, lutanju po razuzdanom Parizu dvadesetih godina i skromnom životu u bekstvu i egzilu u Americi. Njegove žene i prijatelji su velikim delom bili poznate ličnosti toga doba: Leonora Karington, Pegi Gugenhajm, Pablo Pikaso, Andre Breton. Sve njih pokreću očajanje, zanos, požuda. Autor pripoveda neverovatno živo, prenoseći svoja osećanja na čitaoca: u svakom redu ove knjige osećamo strast sa kojom je napisana. Markus Orts je rođen 1969. godine. Studirao je filozofiju, romanistiku i anglistiku u Frajburgu. Pisac je, živi u Karlsrueu, sa suprugom i troje dece. Njegovi romani su prevedeni na šesnaest jezika, po jednom od njih, Sobarica (Das Zimmermädchen), snimljen je film. Autor je i više radio-drama i knjiga za decu.

POSLEDNJA PRIČA O BETMENU NAKON KONAČNOG SMAKA, A PRE NASTANKA UNIVERZUMA NEW 52. VIDIM SAMO MRAK Betmen i komesar Gordon su godinama zurili u neuništivi mračni ambis po imenu Gotam Siti. Iznova i iznova su spasavali voljeni grad od njega samog, ne dopuštajući mu da ogrezne u nasilje i korupciju. Ali čak i nakon života provedenog u borbi protiv kriminala, u sukobljavanju sa onim što su smatrali najgorim plodom čovečanstva, još mračnije i opasnije zlo traži da Betmen i Gordon daju sve od sebe. Dok se sukob primiče klimaksu, oni uviđaju da istina koja leži iza tog ubilačkog talasa zločina ne samo što ima veze s njihovim domovima već zapravo izbija odatle. Mogu li dvojica najboljih gotamskih zaštitnika da okončaju tu zloćudnu pretnju u najličnijoj bici koju je komesar Gordon vodio do sada? DETECTIVE COMICS #871-881. Čitaj dalje

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Dan kada je Eva nestala - Remigjuš Mroz Broj strana: 288 Povez: Mek Svetska književna senzacija!Fantastičan triler poljskog majstora žanra.Deset godina nakon što je njegova verenica Eva nestala, Damjan Verner veruje da je više nikada neće videti. Jednog dana, međutim, sasvim neočekivano nailazi na trag ove izgubljene devojke.U početku misli da je u pitanju slučajnost, da devojka sa slike samo neobično podseća na Evu. Ali nakon nekog vremena pojavljuje se još jedna fotografija, ona koju je sam snimio samo nekoliko dana pre njenog nestanka i koju nikada nikome nije pokazao.Gde je nestala? I zašto se sve ovo dešava nakon deset godina… Dok traži odgovore na sva ova pitanja, Damjan počinje da otkriva da možda ipak nije sve znao o njoj: Eva je tajanstvena slagalica koju treba složiti. Kao i njegov život.

Batman: Stvorenje noći Dječak koji voli batmana Bruce Wainwright bio je sretan devetogodišnjak opčinjen stripovima o Batmanu, dječak koji je sanjao o tome kako bi bilo biti Mračni Vitez. Svijet mu se srušio u trenutku kada su njegovi roditelji ubijeni u pljački koja je krenula po zlu. Postaje siroče koje šalju u privatni internat, što mu teško pada. Njegova želja za pravdom ne nalazi odgovor, pogotovo ne u svijetu kojem nedostaju superheroji. Bruce očajnički želi da Batman donese pravdu i kazni kukavičke zločince. A želje se ponekad ostvaruju. Stvorenje nalik na šišmiša pronalazi ubojice njegovih roditelja, čime počinje jedna od najnevjerojatnijih pustolovina svih vremena. Bruce je zbunjen situacijom u kojoj mu mračni anđeo pravde od tada pravi društvo, ali i sretan što postoji netko tko se bori protiv nepravde i kriminala pa traži odgovore kako bi ga bolje razumio. Tko je taj pravednik – je li on sila dobra ili nečega drugog? Bruceov potisnuti bijes, koji se u njemu gomilao još od djetinjstva, mogao bi eksplodirati i uništiti ne samo njega, nego i stanovnike Bostona.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Stagiranin - Željko Kaluđerović Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Godina izdanja: 2018 Broj strana: 249 Format: 18 cm Povez: Broširani Željko Kaluđerović u knjizi Stagiranin sledi onaj misaoni tok koji pledira na korišćenje Aristotela kao izvora za tumačenje i razumevanje njega samog, ali bez frivolnosti pristupa pristalica lakšeg puta; ovaj tok traži i komparaciju i sintetizovanje samih tekstova koji sačinjavaju Corpus Aristotelicum; on snažno obraća pozornost na kontekst i stanovište u kome je svaki tekst upotrebljen, ne bi li se i na taj način bolje razumeo sam Aristotel, kao i njegove kondenzovane formulacije i duboka zapažanja o ranim misliocima. Željko Kaluđerović (1964), docent na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Tri godine (od 2003-2006) predavao je opšti kurs iz Istorije filozofije, a od 2006. odnosno 2009. godine predaje predmete: Helenska filozofija, Helenističko-rimska filozofija, Filozofija Srednjeg veka i Filozofija Novog veka. Do sada je objavio  knjigu Aristotel i predsokratovci (KriMel, Novi Sad, 2004).

Ova knjiga namenjena je onima koji traže odgovore, a ne izgovore i žele svoj život da posvete ljubavi. Bruno Šimleša piše o tome šta je za njega duhovnost, kako razviti trajno samopouzdanje i harmonične ljubavne, porodične i prijateljske odnose. Autor nudi i odgovore na pitanja zašto se teško menjamo i učimo samo na bolnim iskustvima i zašto zdrav i kritički um vredi jednako kao i zdravo i otvoreno srce. Posebna dragocenost knjige jesu odgovori koje autor daje na pitanja čitalaca kako drugačije nego bez rukavica.

U mračnome zatvoru Kaznovara, zatvorenici pričaju priču o legendarnom čovjeku – Safiku – jedinome koji je iz njega doista i pobjegao. Postoje tisuće priča o njegovu podvigu, ali je li ijedna od njih istinita? Je li on uopće postojao? Finn je pobjegao iz strašnoga živog zatvora Kaznovara, ali uspomene na njega i dalje ga progone jer je njegov brat Keiro još uvijek ondje. Vani, Claudia tvrdi da Finn mora biti kralj, no on sumnja u vlastiti identitet. Je li on doista izgubljeni kraljević Giles? Ili su njegove uspomene plod mašte nastao kao posljedica boravka u zatvoru? Možeš li biti slobodan ako su ti prijatelji još uvijek zarobljeni? Možeš li biti slobodan ako ti je svijet zamrznut u vremenu? Možeš li biti slobodan ako čak i ne znaš tko si? U Kaznovaru ludi čarobnjak Rix zaista uspijeva pronaći rukavicu koja je pripadala Safiku, jedinome kojeg je zatvor ikada volio. Jedinome čiji lik u Kaznovaru raspaljuje želju za bijegom od vlastite naravi. Ako Keiro ukrade tu rukavicu, hoće li time svijetu donijeti uništenje? Unutra. Vani. Svi traže slobodu. Poput Safika.

POSLEDNJA PRIČA O BETMENU NAKON KONAČNOG SMAKA, A PRE NASTANKA UNIVERZUMA NEW 52. VIDIM SAMO MRAK Betmen i komesar Gordon su godinama zurili u neuništivi mračni ambis po imenu Gotam Siti. Iznova i iznova su spasavali voljeni grad od njega samog, ne dopuštajući mu da ogrezne u nasilje i korupciju. Ali čak i nakon života provedenog u borbi protiv kriminala, u sukobljavanju sa onim što su smatrali najgorim plodom čovečanstva, još mračnije i opasnije zlo traži da Betmen i Gordon daju sve od sebe. Dok se sukob primiče klimaksu, oni uviđaju da istina koja leži iza tog ubilačkog talasa zločina ne samo što ima veze s njihovim domovima već zapravo izbija odatle. Mogu li dvojica najboljih gotamskih zaštitnika da okončaju tu zloćudnu pretnju u najličnijoj bici koju je komesar Gordon vodio do sada? Autor: Skot Snajder Žanr: DC MEJNSTRIM, BETMEN Format 15,8 x 24 cm Povez Tvrd Broj strana 320 Štampa Kolor Serijal DC GOLD Junak Betmen

Betmen: Mračno ogledalo autori: Skot Snajder, Džok, Frančesko Frankavila Izdavač Čarobna knjiga Povez Tvrd Broj strana 320 Štampa Kolor Serijal DC GOLD Junak Betmen Format 15,8 x 24 cm NOVO!!! Poslednja priča o Betmenu nakon konačnog smaka, a pre nastanka univerzuma New 52. Betmen i komesar Gordon su godinama zurili u neuništivi mračni ambis po imenu Gotam Siti. Iznova i iznova su spasavali voljeni grad od njega samog, ne dopuštajući mu da ogrezne u nasilje i korupciju. Ali čak i nakon života provedenog u borbi protiv kriminala, u sukobljavanju sa onim što su smatrali najgorim plodom čovečanstva, još mračnije i opasnije zlo traži da Betmen i Gordon daju sve od sebe. Dok se sukob primiče klimaksu, oni uviđaju da istina koja leži iza tog ubilačkog talasa zločina ne samo što ima veze s njihovim domovima već zapravo izbija odatle. Mogu li dvojica najboljih gotamskih zaštitnika da okončaju tu zloćudnu pretnju u najličnijoj bici koju je komesar Gordon vodio do sada?

POSLEDNJA PRIČA O BETMENU NAKON KONAČNOG SMAKA, A PRE NASTANKA UNIVERZUMA NEW 52. VIDIM SAMO MRAK Betmen i komesar Gordon su godinama zurili u neuništivi mračni ambis po imenu Gotam Siti. Iznova i iznova su spasavali voljeni grad od njega samog, ne dopuštajući mu da ogrezne u nasilje i korupciju. Ali čak i nakon života provedenog u borbi protiv kriminala, u sukobljavanju sa onim što su smatrali najgorim plodom čovečanstva, još mračnije i opasnije zlo traži da Betmen i Gordon daju sve od sebe. Dok se sukob primiče klimaksu, oni uviđaju da istina koja leži iza tog ubilačkog talasa zločina ne samo što ima veze s njihovim domovima već zapravo izbija odatle. Mogu li dvojica najboljih gotamskih zaštitnika da okončaju tu zloćudnu pretnju u najličnijoj bici koju je komesar Gordon vodio do sada? DETECTIVE COMICS #871-881. Naslov: Betmen : Mračno ogledalo Izdavač: Čarobna knjiga Strana u boji: 320 Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 15,8 x 24 cm Godina izdanja: 2020 ISBN: 978-86-7702-861-9

Опис Истински облагодаћен монах бежи од сваке почасти као од ватре, јер зна да ће она угасити пламен љубави Божије који гори у његовом срцу и зауставити струје божанске воље које кроз њега протичу и руководе га. Из тог разлога, монах нема жељу да поучава, осим ако од Цркве не прими заповест или овлашћење за то. Радије би учинио све да остане сакривен од очију света, како не би био виђен од људи и већма осуђен, а да га види само око Божије, јер Бог види тајно и узвратиће […] јавно. Он не тражи утеху, нити подршку овога света, полажући на Господа сву своју наду, која га „као котва душе, чврста и поуздана, води унутра иза завесе” Када монах пребива у послушности, не правећи компромисе, његов живот пун је пророчких појава, божанске истине и непролазне утехе. Његово потпуно распеће даноноћно привлачи на њега поглед Господњи, јер Господ у свом слузи препознаје сродан дух. Иако је постао као „живинче поред свог господара”, ипак открива да свагда стоји у Божијем присуству. Кроз непрестано предавање своје воље старцу, монах улази у токове Божије, те се у њега усељава дар Педесетнице, дар Светога Духа. Монах који негује скрушен дух и трпи измене благодатне утехе, постаје наткосмички образ тајне Педесетнице. Ове утехе Духа Светога просветљују ум и снаже срце за испуњавање Божијих заповести. Они који се држе оваквог начина живота и који су згазили старог човека у складу са судовима Божијим, у стању су да смело завапе Богу својих отаца, речима псалма: Прилепи се земљи душа моја, оживи ме по речи Твојој. САДРЖАЈ: Предговор Увод ИСТИНСКЕ РАЗМЕРЕ ЈЕВАНЂЕЉА У МОНАШТВУ Обрнута перспектива монашког живота Благодатна теократија БЛАГОДАТНИ АСПЕКТИ МОНАШКОГ ЖИВОТА Жеђ за Богом Име Господа Исуса – дах монаха Неутешно покајање Гојење монахове душе окушањем сузнога хлеба Нови почеци, нове милости, нове песме благодарности и љубави Пророчки живот у монаштву Реч рођена у срцу човека који се каје Благодарност и духовно синовство Непрестано „трљање” о Божију енергију Христолика рањивост Духовна напрегнутост у време искушења КОМЕНТАРИ НА ТЕКСТОВЕ ИЗ ДОБРОТОЉУБЉА О ТРЕЗВЕНОУМЉУ Мисао о паклу код Светог Исаије отшелника Исихастички живот по Светом Исихију Позитиван аскетизам Трезвеноумље – наука над наукама и уметност над уметностима