Prsten Moći iz filma Gospodari Prstenova kojeg traži mračni zlica Sauron traži ne bi li pokorio Srednju zemlju. Kad ono međutim, prsten se našao u rukama mladog hobita Froda Baginsa, koji ga mora uništiti kako bi porazio Saurona i njegove snage. Sudbina Srednje zemlje zavisi od Froda i osam njegovih prijatelja iz Družine Prstena. Tako počinje putovanje u Ukletu planinu u zemlji Mordor, a to je jedino mesto na kojem se Prsten može uništiti. Karakteristike: Dužina lanca: 60 cm, Prečnik prestena: 20 mm, Zemlja uvoza: EU, Proizvođač: Noble Collection.

Koja je to glavna tajna koja se otkriva ako se spozna gde se Posejdon nalazi u horoskopu, koja je uloga Amfitrite, što je žena koja će biti za njega vrlo posebna, ona koju on negde traži? Posejdon i Amfitrita predstavljaju jedan vrlo poseban, idealistički par – onaj koji govori o srodnoj duši i o potrebi da se nađe jedno perfektno zadovoljstvo. Oni ukazuju da je ipak postojalo jedno idealno zadovoljstvo koje će natus uvek tražiti i koje će uvek imati težnju da ispuni, pa dok god čovek ne bude našao svoje ispunjenje, on će uvek ponovo i ponovo da dolazi i da se vraća nesvesno njega tražeći. Potreba i mogućnost za tim ispunjenjem, za tom željom Duše i potpunim zadovoljstvom, za tom pričom o ljubavi koju predstavlja potraga Posejdona za Amfitritom – sadržana je u poziciji asteroida Posejdona i Amfitrite u natalnom horoskopu. Knjiga obrađuje prirodu ova dva tela, kao i njihov specifičan uglovni odnos koji sam po sebi govori o idealnoj vezi, dok njihove pozicije po kućama horoskopa otkrivaju mesta na kojima privlačimo drugu stranu i ona na kojima smo sami privučeni. Uz knjigu su date efemeride za oba asteroida za period od 100 godina.

Koja je to glavna tajna koja se otkriva ako se spozna gde se Posejdon nalazi u horoskopu, koja je uloga Amfitrite, što je žena koja će biti za njega vrlo posebna, ona koju on negde traži? Posejdon i Amfitrita predstavljaju jedan vrlo poseban, idealistički par – onaj koji govori o srodnoj duši i o potrebi da se nađe jedno perfektno zadovoljstvo. Oni ukazuju da je ipak postojalo jedno idealno zadovoljstvo koje će natus uvek tražiti i koje će uvek imati težnju da ispuni, pa dok god čovek ne bude našao svoje ispunjenje, on će uvek ponovo i ponovo da dolazi i da se vraća nesvesno njega tražeći. Potreba i mogućnost za tim ispunjenjem, za tom željom Duše i potpunim zadovoljstvom, za tom pričom o ljubavi koju predstavlja potraga Posejdona za Amfitritom – sadržana je u poziciji asteroida Posejdona i Amfitrite u natalnom horoskopu. Knjiga obrađuje prirodu ova dva tela, kao i njihov specifičan uglovni odnos koji sam po sebi govori o idealnoj vezi, dok njihove pozicije po kućama horoskopa otkrivaju mesta na kojima privlačimo drugu stranu i ona na kojima smo sami privučeni. Uz knjigu su date efemeride za oba asteroida za period od 100 godina. Čitaj dalje

Opis: Vampir Lestat, En Rajs Nekada aristokrata u teškim danima pre Francuske buržoaske revolucije, sada rok zvezda ovog sjajnog demonskog doba, on juri kroz vekove u potrazi za drugima koji su poput njega. On traži odgovore na misteriju sopstvene večne i zastrašujuće egzistencije. On priča očaravajuću priču – strasnu, složenu i uzbudljivu. On je vampir Lestat, i uopšte nije ono što ste o njemu mislili. „Surovo ambiciozno, ništa manje nego kompletna natprirodna istorija vampira.“ The Village Voice „Jedna od najupečatljivijih horor saga poslednjih godina.“ The Washington Post Book World „Briljantno... Njeni likovi sa druge strane smrti apsolutno su životni.“ The New York Times Book World „Dostojan nastavak Intervjua... Ona će najverovatnije biti Meri Šeli ovog veka.“ Kansas City Star „Fascinantno... Bogata nezaboravna priča puna zaslepljujućih scena i životnih likova.“ Library Journal

Detalji predmeta Stanje Polovno 13. spavač Rob Sinkler(autor) Marija Petronijević(prevod) Izdavač: Evro Book Naslov originala: Sleeper 13 / Rob Sinclair Prokrijumčaren kao dete na Bliski istok. Obučen za jednog od najelitnijih odmetnika u svojoj generaciji. Prisiljen da radi ono što niko ne bi trebalo, za cilj u koji ne veruje. Dok se njegova braća pripremaju za napada, on traži izlaz. U predvečerje najsmrtonosnijeg organizovanog napada koji je svet doživeo, napokon mu se ukazala prilika. A onda će krenuti u lov na one koji su od njega napravili čudovište. Da bi preživeo, moraće da primeni sve ono što je naučio. On je Spavač #13 selotejp za zastitu prilikom citanja na rubu korice *5 --- 15.02. 02:09 prodavac je promenio načine slanja ---

Glumica Eleonora i violinista Chirú na prvi pogled nemaju ništa zajedničko. Chirú ima osamnaest godina, a ona je dvadeset godina starija od njega. Međutim, oni počinju da izmenjuju mišljenja i nije prošlo mnogo vremena kako je Eleonora postala njegova učiteljica. Eleonori nije prvi put da ima mladog učenika - imala ih je već trojicu. Dvojica su nakon njenog podučavanja izgradili uspešne karijere, a o tome kakva je bila sudbina trećeg Eleonora ne želi ni misliti, a kamoli ispričati Chirú. Učiteljica deli svoje znanje s Chirúom, a zauzvrat traži svežinu njegovog pogleda, energiju koja se javlja samo pri prvim iskustvima. Međutim, Chirúova mladost prestaje biti nevina i neiskvarena, i on crpi iz Eleonore svaku lekciju koju može, a njoj ostavlja u sećanje iskustvo koje se teško zaboravlja.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Mudrac - Milan Milić Izdavač: Racio Godina izdanja: 2020 Broj strana: 240 Format: 21 cm Povez: Broširani Ovo je priča o dva čoveka koji se sreću na raskrsnici svojih života: jedan traži razlog da ne odabere smrt, a drugi pokušava da pronadje sebe. Da li je sve ovo sticaj okolnosti ili promisao? Emotivni bol i očajanje Vasilija, otvara vrata nove zemlje Adamu. Mnogo promišljanja, dilema i pitanja koja se roje, čine da nijedan od njih neće ostati isti do kraja. Koliko god se trudili da nadju rešenje, konačni usud će neočekivanim dogadjajem dovesti do raspleta. Ljubav, kao lajt motiv u ovoj knjizi, potresa i pomera granice ljudskog, dok istina traganja za sobom unosi duboke nemire. Znamo li šta je ljubav? Jesmo li i koliko spremni da volimo? Gde prestaje laž i počinje istina? Imamo li slobodu da biramo? Gde su limiti razuma? Posedujemo li vreme ili ono poseduje nas? Može li ne biti ono što je bilo?… Najzad, može li se danas, u ovom svetu, biti čovek i biti mudrac? Doktor Milan Milić je specijalista psihijatrije, doktor medicinskih nauka i edukovani psihoterapeut REKBT-a (Racionalno emocionalne i kognitivno bihejvioralne terapije). Iza njega je dugogodišnje iskustvo u tretmanu pacijenata obolelih od širokog spektra mentalnih poremećaja, ali i onih ljudi čije tegobe nisu imale dimenziju definisane psihijatrijske problematike, već su bile u okviru problema svakodnevice. Docent je na Stomatološkom fakultetu u Pančevu i edukator u Centru za REKBT u Beogradu (pridruženi centar Instituta Albert Elis iz Njujorka), a trenutno radi na mestu direktora Opšte bolnice „Pančevo“. Aktivni je učesnik domaćih i stranih kongresa i simpozijuma, autor više stručnih i naučnih radova, kao i udžbenika „Osnovi psihijatrije (za studente stomatologije)“. Ima 47 godina, živi u Beogradu, oženjen je i ima troje dece.

Autor: Zlatko PakovićPakovićevo pozorište svoje odrednice ne traži u pozorišnoj estetici, već u etičkim odnosima između scene i gledališta. Ono nije pozorište površnih provokacija, nego dubokih moralnih izazova. Zbog toga je teško, gotovo nemoguće, donositi estetske sudove o njegovim predstavama. Drugim rečima, ovo je pozorište koje samo uspostavlja merila za sebe.

Vampir Lestat Njujork tajmsov bestseler. Najbolji roman o vampirima ikad napisan! Drugi deo kultnog serijala Vampirske hronike.3 Nekada aristokrata u teškim danima pre Francuske buržoaske revolucije, sada rok zvezda ovog sjajnog demonskog doba, on juri kroz vekove u potrazi za drugima koji su poput njega. On traži odgovore na misteriju sopstvene večne i zastrašujuće egzistencije. On priča očaravajuću priču – strasnu, složenu i uzbudljivu. On je vampir Lestat, i uopšte nije ono što ste o njemu mislili. „Surovo ambiciozno, ništa manje nego kompletna natprirodna istorija vampira.„- The Village Voice „Jedna od najupečatljivijih horor saga poslednjih godina.“ - The Washington Post Book World „Briljantno... Njeni likovi sa druge strane smrti apsolutno su životni.“ - The New York Times Book World „Dostojan nastavak Intervjua... Ona će najverovatnije biti Meri Šeli ovog veka.“ - Kansas City Star „Fascinantno... Bogata nezaboravna priča puna zaslepljujućih scena i životnih likova.“ - Library Journal

Duh bajke Iako se starac do sada ponašao, a i izgledao, manje više kao ljudsko biće, njegove magične moći i duhovna superiornost sugerišu da se on, bilo dobar, bilo rđav, nalazi izvan ili iznad ili ispod ljudskog nivoa. Njegov životinjski aspekt ne predstavlja devalvaciju ni za primitivno ni za nesvesno, pošto je životinja u izvesnim aspektima superiorna nad čovekom. Ona još nije upala u greške svesti niti je pokrenula samovoljni ego protiv moći od koje živi: naprotiv, ona ispunjava volju koja deluje na gotovo savršen način. Kada bi bila svesna, ona bi bila moralno bolja od čoveka. U legendi o padu postoji duboka pouka: to je izraz nejasnog predosećanja da je emancipacija ego-svesti u stvari lucifersko delo. Cela čovekova istorija se od samog početka sastoji od sukoba između njegovog osećanja inferiornosti i njegove oholosti. Mudrost traži središnju stazu i plaća za tu drskost sumnjivom srodnošću sa demonima i zverima, te je stoga podložna pogrešnom moralnom tumačenju

Iako se starac do sada ponašao, a i izgledao, manje više kao ljudsko biće, njegove magične moći i duhovna superiornost sugerišu da se on, bilo dobar, bilo rđav, nalazi izvan ili iznad ili ispod ljudskog nivoa. Njegov životinjski aspekt ne predstavlja devalvaciju ni za primitivno ni za nesvesno, pošto je životinja u izvesnim aspektima superiorna nad čovekom. Ona još nije upala u greške svesti niti je pokrenula samovoljni ego protiv moći od koje živi: naprotiv, ona ispunjava volju koja deluje na gotovo savršen način. Kada bi bila svesna, ona bi bila moralno bolja od čoveka. U legendi o padu postoji duboka pouka: to je izraz nejasnog predosećanja da je emancipacija ego-svesti u stvari lucifersko delo. Cela čovekova istorija se od samog početka sastoji od sukoba između njegovog osećanja inferiornosti i njegove oholosti. Mudrost traži središnju stazu i plaća za tu drskost sumnjivom srodnošću sa demonima i zverima, te je stoga podložna pogrešnom moralnom tumačenju

DUH BAJKE - Jung Karl Gustav Iako se starac do sada ponašao, a i izgledao, manje više kao ljudsko biće, njegove magične moći i duhovna superiornost sugerišu da se on, bilo dobar, bilo rđav, nalazi izvan ili iznad ili ispod ljudskog nivoa. Njegov životinjski aspekt ne predstavlja devalvaciju ni za primitivno ni za nesvesno, pošto je životinja u izvesnim aspektima superiorna nad čovekom. Ona još nije upala u greške svesti niti je pokrenula samovoljni ego protiv moći od koje živi: naprotiv, ona ispunjava volju koja deluje na gotovo savršen način. Kada bi bila svesna, ona bi bila moralno bolja od čoveka. U legendi o padu postoji duboka pouka: to je izraz nejasnog predosećanja da je emancipacija ego-svesti u stvari lucifersko delo. Cela čovekova istorija se od samog početka sastoji od sukoba između njegovog osećanja inferiornosti i njegove oholosti. Mudrost traži središnju stazu i plaća za tu drskost sumnjivom srodnošću sa demonima i zverima, te je stoga podložna pogrešnom moralnom tumačenju. Novi Sad, meki povez, 64 str. K.S.N.

Dodekalog: Dvanaest dramskih komada „Pakovićevo pozorište svoje odrednice ne traži u pozorišnoj estetici, već u etičkim odnosima između scene i gledališta. Ono nije pozorište površnih provokacija, nego dubokih moralnih izazova. Zbog toga je teško, gotovo nemoguće, donositi estetske sudove o njegovim predstavama. Drugim rečima, ovo je pozorište koje samo uspostavlja merila za sebe."

Opis: Poslednji beg, Tomi Jaud NJEGOVI RODITELJI ŽELE DA SE ON KONAČNO SKUĆI. NJEGOVA DEVOJKA ŽELI DETE. NJEGOVI PRIJATELJI ŽELE NA MAJORKU – VEĆ JEDANAESTI PUT. MEÐUTIM, PIČI GROJLIH PLANIRA NEŠTO SASVIM DRUGO... Izuzetno duhovita priča o tridesetsedmogodišnjem menadžeru pivare koji na kraju sveta traži ono što kod kuće odavno ima. „Tomi Jaud svojim bestselerima Kompletni idiot i Poslednji beg nanovo oživljava odavno napušteni žanr – nemački muški roman.” Der Spiegel Knjiga Poslednji beg svoju izuzetnu popularnost duguje savremenom stilu pisanja i gotovo novinarskoj aktuelnosti teme kojom se bavi. Slavljena kao „povratak muškog romana“ u nemačku književnost, pobrala je simpatije i kritike i publike.

Jugoslavija na konferenciji mira 1919-1920 Važno naučno delo jednog od vodećih modernih srpskih istoričara Jugoslovenski problem na Konferenciji mira 1919-1920. jeste jedna složena, sadržajna i važna istoriografska tema. Ona stavlja istoričara pred niz raznovrsnih zadataka i teškoća. Ta tema ne sadrži samo pitanja o kojima je tada Konferencija mira donosila odluke, kakva su pravno priznanje Kraljevine SHS kao učesnice mirovnih pregovora, granice, reparacije i sl. Ona sadrži, može se reći, čitavu istorijsku situaciju momenta. Zbog toga ona traži detaljno ispitivanje pojava, odnosa, događaja i postupaka pojedinih ljudi u visokim političkim telima jugoslovenske države, te ispitivanje međusobnih odnosa tih tela. Sa ovim se nerazdvojno preplelo pitanje: šta je u tom momentu država koja se naziva Kraljevinom SHS? Šta je ona ideološki, društveno, ekonomski i nacionalno? A ovo pitanje traži razvijen i sadržajan istoriografski odgovor. Najzad, jugoslovensko pitanje na mirovnoj konferenciji bilo je samo jedan trenutak istorije. Bilo je najčvršće povezano – pored sve svoje „autonomnosti“ – sa vremenom koje je prethodilo i sa vremenom koje je dolazilo; bilo je posledica određenog istorijskog toka i on je sebe ugradio u budući istorijski tok. Zbog svega ovoga svestrana obrada navedene teme traži više posebnih studija o pitanjima tek stvorene jugoslovenske države. Pitanjima koja i pripadaju i koja ne pripadaju užem krugu pitanja sa Konferencije mira. Tako su neophodne studije o nacionalizmima jugoslovenskih naroda, o jugoslovenskoj ideji, o jugoslovenskom pokretu u celini, o jugoslovenskim narodima u Prvom svetskom ratu, o Kraljevini SHS u prvoj godini njenog postojanja. O Francuskoj i jugoslovenskom problemu na Konferenciji mira, o Engleskoj i jugoslovenskom problemu, itd. Isto tako je neophodan i jedan studiozan pregled spoljne politike Jugoslavije između dva svetska rata. Međutim, na raspolaganju do sada stoji tek nekoliko studija užih pitanja nego što su ona navedena, i nešto više istraživačkih članaka. Iako su svi ti radovi dragoceni, oni nisu dovoljni da bi se imala sigurna osnova za pristupanje obradi jedne ovako složene teme. Prikaži više

Knjiga je kao nova. Jugoslavija na konferenciji mira : 1919-1920 - Andrej Mitrović Izdavač: Prometej Novi Sad Godina izdanja: 2019 Broj strana: 512 Format: 21 cm Povez: Tvrdi Jugoslovenski problem na Konferenciji mira 1919–1920. jeste jedna složena, sadržajna i važna istoriografska tema. Ona stavlja istoričara pred niz raznovrsnih zadataka i teškoća. Ta tema ne sadrži samo pitanja o kojima je tada Konferencija mira donosila odluke, kakva su pravno priznanje Kraljevine SHS kao učesnice mirovnih pregovora, granice, reparacije i sl. Ona sadrži, može se reći, čitavu istorijsku situaciju momenta. Zbog toga ona traži detaljno ispitivanje pojava, odnosa, događaja i postupaka pojedinih ljudi u visokim političkim telima jugoslovenske države, te ispitivanje međusobnih odnosa tih tela. Sa ovim se nerazdvojno preplelo pitanje: šta je u tom momentu država koja se naziva Kraljevinom SHS? Šta je ona ideološki, društveno, ekonomski i nacionalno? A ovo pitanje traži razvijen i sadržajan istoriografski odgovor. Najzad, jugoslovensko pitanje na mirovnoj konferenciji bilo je samo jedan trenutak istorije. Bilo je najčvršće povezano – pored sve svoje „autonomnosti“ – sa vremenom koje je prethodilo i sa vremenom koje je dolazilo; bilo je posledica određenog istorijskog toka i on je sebe ugradio u budući istorijski tok. Zbog svega ovoga svestrana obrada navedene teme traži više posebnih studija o pitanjima tek stvorene jugoslovenske države. Pitanjima koja i pripadaju i koja ne pripadaju užem krugu pitanja sa Konferencije mira. Tako su neophodne studije o nacionalizmima jugoslovenskih naroda, o jugoslovenskoj ideji, o jugoslovenskom pokretu u celini, o jugoslovenskim narodima u Prvom svetskom ratu, o Kraljevini SHS u prvoj godini njenog postojanja. O Francuskoj i jugoslovenskom problemu na Konferenciji mira, o Engleskoj i jugoslovenskom problemu, itd. Isto tako je neophodan i jedan studiozan pregled spoljne politike Jugoslavije između dva svetska rata. Međutim, na raspolaganju do sada stoji tek nekoliko studija užih pitanja nego što su ona navedena, i nešto više istraživačkih članaka. Iako su svi ti radovi dragoceni, oni nisu dovoljni da bi se imala sigurna osnova za pristupanje obradi jedne ovako složene teme.

Важно научно дело једног од водећих модерних српских историчара Југословенски проблем на Конференцији мира 1919–1920. јесте једна сложена, садржајна и важна историографска тема. Она ставља историчара пред низ разноврсних задатака и тешкоћа. Та тема не садржи само питања о којима је тада Конференција мира доносила одлуке, каква су правно признање Краљевине СХС као учеснице мировних преговора, границе, репарације и сл. Она садржи, може се рећи, читаву историјску ситуацију момента. Због тога она тражи детаљно испитивање појава, односа, догађаја и поступака појединих људи у високим политичким телима југословенске државе, те испитивање међусобних односа тих тела. Са овим се нераздвојно преплело питање: шта је у том моменту држава која се назива Краљевином СХС? Шта је она идеолошки, друштвено, економски и национално? А ово питање тражи развијен и садржајан историографски одговор. Најзад, југословенско питање на мировној конференцији било је само један тренутак историје. Било је најчвршће повезано – поред све своје „аутономности“ – са временом које је претходило и са временом које је долазило; било је последица одређеног историјског тока и он је себе уградио у будући историјски ток. Због свега овога свестрана обрада наведене теме тражи више посебних студија о питањима тек створене југословенске државе. Питањима која и припадају и која не припадају ужем кругу питања са Конференције мира. Тако су неопходне студије о национализмима југословенских народа, о југословенској идеји, о југословенском покрету у целини, о југословенским народима у Првом светском рату, о Краљевини СХС у првој години њеног постојања. О Француској и југословенском проблему на Конференцији мира, о Енглеској и југословенском проблему, итд. Исто тако је неопходан и један студиозан преглед спољне политике Југославије између два светска рата. Међутим, на располагању до сада стоји тек неколико студија ужих питања него што су она наведена, и нешто више истраживачких чланака. Иако су сви ти радови драгоцени, они нису довољни да би се имала сигурна основа за приступање обради једне овако сложене теме. Наслов: Југославија на Конференцији мира: 1919-1920 Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 512 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 14 × 21 cm Година издања: 2019 ИСБН: 978-86-515-1500-5

Potreba za kultom ličnosti ima svoje korene u čovekovoj ličnoj neodgovornosti, u neodraslosti njegove ličnosti, kada on svesno ili nesvesno traži da neko drugi umesto njega samog misli i odlučuje. Čoveka čine odgovornim razum, savest i volja. Kada razum raskrinka određene motive kao iracionalne (nesvrhovite sopstvenom i tuđem dobru) tada savest tim motivima pridaje moralnu vrednost proglašava ih lošim motivima (grehom) i traži od čoveka da im se on svojom voljom odupre. Ali, ako se čovek svojom voljom ne odupire svojim slabostima, tada mu smeta upotreba razuma jer raskrinkava iracionalnost njegovih motiva i postupaka. On tada dolazi u konflikt ne samo sa zdravim razumom, već i sa sopstvenom savešću, koja ga opominje zbog pokoravanja volje iracionalnim motivima. Sukob između formiranog velikog Ega (slabosti koje tada čovekom vladaju) i njegove ličnosti rezultuje odbrambenim mehanizmima kojima čovek želi za zavara atribute svoje ličnosti (razum i savest) da je sve u redu. Da bi nadomestio funkciju razuma, koji je žrtvovan, da ne bi kvario mir ugušene savesti, čovek ima potrebu da neko drugi misli i odlučuje umesto njega samog. „Shvatio sam da suština manipulacije nije utemeljena na netačnim informacijama, iako se njima obilato služi, već na slabosti same mase, u njenom autoritarnom načinu razmišljanja. Verovao sam da će naš narod da se otrezni onoga trenutka kada shvati svoje stanje, kada ga neko ohrabri da počne da misli svojom glavom. Svi čeznu za srećnijim životom, pa ako postoji rešenje, pitao sam se, zašto je onda istorija sveta prepuna bola, stradanja i smrti? Ako bi neko znao rešenje problema čovečanstva, da li bi svaki pojedinac bio spreman da ga prihvati? Šta učiniti ako on neće da misli, ako je indoktriniran i tako zatvoren za istinu koja bi ga učinila istinski slobodnim?! Čitaj dalje

Sadržaj: PUTOKAZ ZA ONE KOJI BOGA TRAŽE U ovoj knjizi jednostavnim i razumljivim jezikom govori se o Bogu, čoveku i svetu. Kroz poglavlja knjiga daje odgovore na mnoga pitanja iz života vernika, upoznajući čitaoca sa svim onim što sačinjava hrišćanstvo, šta je akatist i Kojim svetima se treba moliti u raznim životnim prilikama. Sadržaj knjige PUTOKAZ ZA ONE KOJI BOGA TRAŽE : – Šta je Akatist ? – Molitva pre čitanja akatista – Psaltir nikada ne prestaje – Molitva Svetoj Trojici pre čitanja Psaltira – Kada se čita koji Psalam – O molitvi Sveti Jovan Zlatousti – O militvi Patrijarh Pavle – Čudotvorne ikone Majke Božje kojima se molimo za razna isceljenja – Kojim svetima se treba moliti u raznim životnim prilikama „Reče Gospod priču ovu: U jednog bogatog čoveka rodi njiva. I mišljaše u sebi govoreći: Šta ću činiti? Nemam u šta sabrati svoju letinu. I reče: Evo ovo ću činiti: pokvariću žitnice svoje i načiniću veće; i onde ću sabrati sva svoja žita i dobro svoje; I kazaću duši svojoj: Dušo! Imaš mnogo imanje na mnogo godina; počivaj, jedi, pij, veseli se. A Bog njemu reče: Bezumniče! Ovu noć uzeće dušu tvoju od tebe; a šta si pripravio čije će biti? Tako biva onome koji sebi teče blago, a ne bogati se u Boga.“ (jevanđelje po Luki) – Skoro da nema čoveka koji ne može sebe pronaći u ovoj priči, a posebno mi koji često oskudevamo. Želja za materijalnim bogatstvom je usađena u svako ljudsko biće, a ukoliko je to jedino čovekovo usmerenje, smrtni čas mu neće biti prijatan, jer se smrt se ne podmićuje materijalnim dobitkom. Bog je stvorio svet da bude večan, ali tu večnost ne želi da nametne čoveku. Činjenicu da se suština života ne nalazi se u materijalnom uživanju, najbolje vide ljudi kad ostare, steknu, izgustiraju sve i ostanu nezadovoljni. Poruka ove priče je da bi trebalo živeti vrlinski, blagodatni život, da se ne treba osvrtati samo na materijalno sticanje, nego i na duhovno, bogaćenje Bogom, rekao je otac Sava. PUTOKAZ ZA ONE KOJI BOGA TRAŽE Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Gradinar je izvanredna zbirka pesama koja se preporučuje svim uzrastima. Tagore svoje pesme prožima najtananijim, najbitnijim i najlepšim osećanjem koje postoji u čoveku, tj. ljubavlju. On opisuje sve faze ljubavi od čežnje, pa sve do ostvarenja istinske ljubavi. Ne opisuje samo ljubav prema ženi, već i prema zemlji, čoveku i svetu uopšte. Ipak, žena zauzima počasno mesto. On peva o njoj kao o najlepšoj muzici. Žena je za njega pola žena, a pola san. Čoveku je toliko potrebna da je svuda traži i svuda nalazi. On mašta o njoj u svojim snovima i misli da je bila njegova u nekom prošlom životu... Ova zbirka pesama uči bezmernoj ljubavi i saradnji sa drugim bićima, jer čovek može samo tako opstati i srećno živeti. Čitaj dalje

Gradinar je izvanredna zbirka pesama koja se preporučuje svim uzrastima. Tagore svoje pesme prožima najtananijim, najbitnijim i najlepšim osećanjem koje postoji u čoveku, tj. ljubavlju. On opisuje sve faze ljubavi od čežnje, pa sve do ostvarenja istinske ljubavi. Ne opisuje samo ljubav prema ženi, već i prema zemlji, čoveku i svetu uopšte. Ipak, žena zauzima počasno mesto. On peva o njoj kao o najlepšoj muzici. Žena je za njega pola žena, a pola san. Čoveku je toliko potrebna da je svuda traži i svuda nalazi. On mašta o njoj u svojim snovima i misli da je bila njegova u nekom prošlom životu... Ova zbirka pesama uči bezmernoj ljubavi i saradnji sa drugim bićima, jer čovek može samo tako opstati i srećno živeti. Čitaj dalje

Gradinar je izvanredna zbirka pesama preporučljiva za sve uzraste. Tagore svoje pesme prožima najtananijim, najbitnijim i naljepšim osećanjem koje postoji u čoveku, tj. ljubavlju. On opisuje sve faze ljubavi od čežnje, pa sve do ostvarenja istinske ljubavi. Ne opisuje samo ljubav prema ženi, već i prema zemlji, čoveku i svetu uopšte. Ipak, žena zauzima počasno mesto. On peva o njoj kao o najlepšoj muzici. Žena je za njega pola žena, a pola san. Čoveku je toliko potrebna da je svuda traži i svuda nalazi. On mašta o njoj u svojim snovima i misli da je bila njegova u nekom prošlom životu... Ova zbirka pesama uči bezmernoj ljubavi i saradnji sa drugim bićima, jer čovek može samo tako opstati i srećno živeti.

Gradinar Gradinar je izvanredna zbirka pjesama preporučljiva za sve uzraste. Tagore svoje pjesme prožima najtananijim, najbitnijim i najljepšim osjećanjem koje postoji u čovjeku, tj. ljubavlju. On opisuje sve faze ljubavi od čežnje, pa sve do ostvarenja istinske ljubavi. Ne opisuje samo ljubav prema ženi, već i prema zemlji, čovjeku i svijetu uopšte. Ipak, žena zauzima počasno mjesto. On pjeva o njoj kao o najljepšoj muzici. Žena je za njega pola žena, a pola san. Čovjeku je toliko potrebna da je svuda traži i svuda nalazi. On mašta o njoj u svojim snovima i misli da je bila njegova u nekom prošlom životu... Ova zbirka pjesama uči bezmjernoj ljubavi i saradnji sa drugim bićima, jer čovjek može samo tako opstati i srećno živjeti.

Potpisano pismo prote Vase Živkovića, poslato iz Pančeva za Tomaševac, 1886 godine. Vasa Živković (Pančevo, 31. januar 1819 — Pančevo, 25. jun 1891) je bio srpski pesnik i sveštenik. Između ostalog, napisao je i tekstove narodnih popevki „Rado ide Srbin u vojnike` i „Opao klikće sa visine`. Njegovo kršteno ime bilo je Vasilije. Rodio se u graničarskoj varoši Pančevu i tu je proveo ceo svoj život. U Pančevu je završio i osnovnu školu, a potom je pohađao karlovačku i segedinsku gimnaziju. Završio je prava u Pešti i Požunu, ali i bogosloviju u Vršcu. Oženio se u Pančevu, gde je i postao sveštenik. Bio je sekretar Odbora u Buni, postao je i prota i bio učesnik na Narodnocrkvenim saborima. Otac Teodor je bio pančevački sveštenik, pa je od njega, osim imanja, nasledio i zanimanje i parohiju (1845. postao je paroh Uspenskog hrama). Bio je i „ ljubitelj knjige“, čije se ime spominjalo po časopisima, ako ne kao pisca, a ono kao ime čoveka koji kupuje i širi knjigu, pomaže i voli književnost. To svoje poštovanje i ljubav prema knjizi preneo je i na sina, koji je postao predstavnik pesnika srpske literature u četrdesetim godinama XIX veka. Njegovi prvi radovi su nastali još u gimnaziji, ali nisu ostali sačuvani. Zanimljivo je da je Vasa Živković završavao šesti razred karlovačke gimnazije u vreme kada je Branko Radičević učio prvi. Živković je bio na filozofiji u Segedinu, gradu u kome bi „godišnje bivalo i do 200 srpskih đaka“. Značajno je da je profesor bio Pavle Stamatović i da je radilo „Društvo učeći se Srbalja“ ili „Mladež srpska koja se u Segedinu uči“. Tu je, u devetnaestoj godini napisao prvu pesmu i poslao je da se štampa, da bi sledećih godina u Pešti, Požunu, Vršcu i konačno Pančevu nastavio sa svojom mladalačkom lirikom. Baca Živković je prvo pisao onako kako je to tada bilo „moderno“; bili su to teški, tromi epigrami, ode, nešto malo manje „toržestvene“ nego dotadašnje, ali ipak nespretne i retorske, inspirisane smrću drugova i premeštajima profesora sa preuveličanim značajem i konvencionalnom patetikom. Ono što mu je pomagalo i unapređivalo rad je da je u gimnaziji u Karlovcima učio dva jezika: svoj maternji, srpski i nemački. Čitao je Getea i Šilera, čije je radove kasnije i prevodio. Kroz njih je shvatio šta je to prava, jednostavna, čista lirika i počeo da traži nove načine da se izrazi i da tako bude i među prvima koji će pokušati da modernizuju i „oslobode“ srpsku poeziju. Napisao je nekoliko pesama koje su ga svojim svojom naivnom i srdačnom jednostavnošću, a i zato što su pisane narodnim srpskim jezikom postavile u red najznačajnijih Brankovih prethodnika. Voleo je narodni jezik i dobro je poznavao govor svoga kraja. Baš zato što mu poezija nije bila životni poziv, pa tako ni obaveza, stvarao ju je spontano i kako je on sam kasnije govorio: „u mladosti svojoj kao diletant — stihotvorac katkad pevuckao, kad mu je srce u prijatnim trenucima ili u crnim neprilikama samo od sebe pevalo.“ Njegova poezija zato nije bila previše „burna“ za ono vreme, pa je on ostao zapamćen više kao Brankov prethodnik i čovek koji je uticao na procvat srpske lirike u periodu od 1838. do 1847. nego kao značajan pesnik. U jednom pametnom i zanimljivom pismu, 8. maja 1885, pisao je Vasa Živković Aleksandru Sandiću : da je davno izgubio pesničke ambicije i da gotovo zaboravlja i da je bio pesnik. `Pa zašto me probudiste iz tog dubokog sanka? Zašto me podsetiste i posle 45 godina na maštu, i ... nemoć moju, kad već zaboravih na to - što nisam dorastao bio za takav uzvišeni posao, za koji se ište drukčeg, vilinog dara i žara - jer ja ne spadam u one odličnike, da mogu i smem da kliknete sa Ovidije:` Est deus in nobis agitante calescimus illo`. Za života je napisao sedamdesetak pesama od kojih skoro polovina nije ni štampana. I sam svoje pesme nije smatrao uspelim, niti dostojnim pažnje, čak nije voleo da ga smatraju pesnikom. Ipak, njegovi stihovi su zaživeli u narodnim popevkama, koračnicama i tugovankama. Pesme „Rado ide Srbin u vojnike“, „Opao klikće sa visine“, „Ti plaviš zoro zlatna“, „Raduj se mlada nevo“ (što su zapravo prvi stihovi samo najpoznatijih) sačinjavali su veliki deo muzičkog repertoara vojvođanskih Srba, koji se mogao čuti prilikom njihovih borbi, svetkovina i tugovanja. Zapravo su se njegove pesme toliko pevale, da su mu pripisivane i one pesme koje on nije napisao. S druge strane, mnoga njegova pesma već davno nije nosila njegovo ime, oslobodila se svega ličnog i potvrdila svoju vrednost i na poselu, i u kafani, i pod prozorom devojke. Godine 1857. napisao je pesmu „Moji jadi“ koja počinje poznatim stihovima „Ah kad tebe ljubit ne smem, / drugu ljubit neću ja“. Posle smrti supruge Ane (umrla 1855. godine u 29. godini!) u njegovoj četrdesetoj godini, prestao je da piše stihove i posvetio se kulturnom, prosvetnom i političkom radu. Među poslednjim stihovima koje je napisao su: „Kad mi Lenke moje nema, / nek i pesme nema više“. Od početka 21. veka u Pančevu se svake godine održava manifestacija „Dani prota-Vase“ u organizaciji Srpske pravoslavne parohije Pančevo, u porti Uspenske crkve gde je Vasa Živković nekada bio sveštenik. Kao na fotografijama.

Autor: Aleksandra MihajlovićPriče za dopunjavanje i prepravljanjeZamisli da si savremenik Marka Kraljevića i da slušaš njegove dogodovštine iz prve ruke.Zamisli da putuješ po Evropi i Balkanu u vreme događaja koje opisuju narodne epske pesme.Zamisli da imaš sovu Sofiju, mudru prijateljicu koja ti postavlja pitanja i zadatke.Ovo je knjiga o najvećem srpskom junaku, ali i mnogo više od toga: ona traži da se upoznaš i sa istorijskim okolnostima, i sa narodnim predanjem, ali i da upotrebiš svoju kreativnost.Razmisli, docrtaj, dopiši, reši i zabavi se učeći o Marku Kraljeviću i njegovom dobu na originalan način.