Odlomak iz knjige Čarls Miler Nestašni čuperak, beli dres, crni šorc i lopta u rukama – tako stare fotografije, snimljene u izmaglici zadimljenog magnezijuma pod blještavim svetlom velikog blica, prikazuju Čarlsa Vilijama Milera. Čarli se rodio u Sao Paulu, u četvrti Bras, 24. novembra 1874. godine. Bio je sin Džona, inženjera iz Škotske koji je poput hiljada drugih Britanaca završio u Južnoj Americi da bi gradio pruge, i Šarlote Foks, Brazilke engleskog porekla. U devetoj godini, kako su nalagala društvena pravila, poslali su ga u Evropu da se školuje. Nakon što je stigao u Sautempton pohađa prvo školu Banister Kort, a zatim biva primljen u državnu školu u okrugu Hempšir. Banister je bila mala privatna škola koju je osnovao sveštenik Džordž Elabi kako bi se u njoj obrazovala deca kapetana iz pomorske kompanije The Peninsular and Oriental Steam Navigation Company. U vreme kada je Miler bio učenik, školom je upravljao Kristofer Elabi, sin sveštenika Elabija, koji je bio veliki obožavalac fudbala. U Engleskoj je tih godina Beautiful Game već zadobio svoj službeni status – u Londonu je, 26. oktobra 1863. godine, osnovana Football Association, prvi nacio- nalni fudbalski savez koji je objedinio pravila igre. Tokom studija na Oksfordu, Elabi je bio kapiten fudbalskog tima, pa je tako svoj entuzijazam za ovu igru kasnije preneo i svojim učenicima. Čarls Miler bio je dobar sportista i ubrzo postao je kapiten školskog tima. Nadenuli su mu nadimak Niper, dečačić, zato što je bio golobrad i mršav, ali uprkos svojoj krhkoj građi razvio se u odličnog centarfora, a po potrebi igrao je i na poziciji levog krila. „On je naš najbolji napadač. Brz je, dribla munjevito, a šutira savršeno. Postiže golove sa velikom lakoćom”, pišu školske novine o njemu. Postigao je 41 gol u 34 utakmice za Banister Kort, i 3 u 13 odigranih utakmica za Sv. Meri (St. Mary’s Church of England Young Men’s Association).... Naslov: Nejmar: Budućnost mašte Izdavač: Novoli publishing Strana: 219 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 14 x 21 cm Godina izdanja: 2014 ISBN: 978-86-87515-11-6

Grupa autora Format: 21x29 Broj strana: 56 Pismo: Ćirilica Pun kolor! Ovim raskošnim izdanjem vodimo decu u čaroban svet bajki. U ovom svetu Deda Mraz ispunjava deci želje, olovni vojnik se zaljubljuje u balerinu, morska sirena se udaje za princa, meda igra fudbal... Prelepe bajke upotpunjene su maštovitim ilustracijama koje će deci približiti pouke koje nose Mala sirena, Snežna kraljica, Pismo Deda Mrazu, Olovni vojnik, Usamljeni fudbaler, Devojčica sa šibicama, Vuk i sedam jarića. Ova zbirka sastavljena je tako da deci ulepša i oplemeni detinjstvo i da ih uvede u carstvo u kom je moguće i najnestvarnije.

Čarobno carstvo bajki Publik Praktikum Grupa autora Format: 21x29 Broj strana: 56 Pismo: Ćirilica Pun kolor!....Ilustrovana u boji... Ovim raskošnim izdanjem vodimo decu u čaroban svet bajki. U ovom svetu Deda Mraz ispunjava deci želje, olovni vojnik se zaljubljuje u balerinu, morska sirena se udaje za princa, meda igra fudbal... Prelepe bajke upotpunjene su maštovitim ilustracijama koje će deci približiti pouke koje nose Mala sirena, Snežna kraljica, Pismo Deda Mrazu, Olovni vojnik, Usamljeni fudbaler, Devojčica sa šibicama, Vuk i sedam jarića. Ova zbirka sastavljena je tako da deci ulepša i oplemeni detinjstvo i da ih uvede u carstvo u kom je moguće i najnestvarnije. Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam.

Odlično očuvana , pečat bibliteke 304 strane 325 grama Ponekad najkraće reči nose najveću težinu. Kad je u napuštenom stanu pronađena ženska ruka, inspektor Džejk Porter i njegov partner Nik Stajls iz Londonske policije preuzeli su slučaj i odsečenu ruku povezali s Natašom Barkli, koju decenijama niko nije video. Dok istražuju detalje koji se kriju iza njenog nestanka, Porter i Stajls otkrivaju vezu s drugom istragom. Suočeni sa strahom ljudi od lokalnog moćnika, ali i sa zakulisnim igrama – možda čak i korupcijom unutar same policije – Porter i Stajls tragaju za odgovorima. Upoznajte Džejka Portera i Nika Stajlsa – nov i neodoljiv detektivski par. Stajls je bio slab na Hjuga Bosa, uredan i doteran, kratko podšišan, tip-top od glave do pete. Starije kolege prozvale su ga kancelarijskim lepotanom, ali on se nije obazirao na to. Neki su ga pak zvali Tjeri Anri Londonske policije sve dok ga nisu videli kako igra mali fudbal. Stajlsov partner Porter bio je Irac poreklom, odevao se nešto ležernije, te je njegova pojava odavala utisak komotnosti, ako ne i izvesne zapuštenosti. RD

O knjizi: Zbirka fusnota o dreserima uličnih krpenjača što odrastaju u suverene odsudnih lopti na nezaboravnim utakmicama. Božo to na papiru čini kao Di Stefano na travi. Totalitarac. Piše mozgom, srcem i krvlju. Kad je Svevišnji raspoređivao talente, kod Koprivice mu puče koncept, nije štedeo. Zato Božo nosi dar da fudbal voli strašću odanog navijača, pamti mudrošću sveznadara, razume uzvišenošću filozofa, a dojasni poezijom barda.Peca PopovićPreterano je i u isti mah nedostatno reći da je ovo knjiga o nogometu, mada Koprivica u njoj ispisuje svoju intimnu historiju svjetskih nogometnih prvenstava. Koliko o nogometu i nogometašima, ovo je knjiga o gradovima i ulicama, o zemljama i njihovim razvalinama, pjesmama i filmovima, o Kišu i kišama, o životima i smrtima, o svemu što je dotaknuto magijom lopte i u čemu progovara sama igra... Koprivici se tu nogomet otkriva kao igra samoće s drugim samoćama, igra za druge i protiv drugih usamljenosti... Božo Koprivica se nikada neće pomiriti s tim da je Jugoslavija proigrana zemlja, prodana lopta. Predrag Lucić Mit i surova stvarnost, pobeda i poraz, kolektiv i pojedinac, radost i seta, san i probuđenost... paradoksalna jedinstva koja može povezati samo um koji vidi umetnost tamo gde je svima nevidljiva, i ruka koja je uspela da opiše sve što je pre nje bilo neopisivo i neopisano. Čitanje (n)ovog izdanja knjige Samo bogovi mogu obećati otvara jedan potpuno novi horizont u kojem su fudbal i književnost Dvojac sa kormilarom (B.K.) koji šampionski mirno vesla od Samoće, preko Usamljenosti do Osame. I to rekom bez cilja: Osim (!) ako joj cilj nije more u koje se uliva – to najveće igralište na planeti, a manje jedino od ulice za igru na male goliće. Vladislav Bajac

O knjizi: Zbirka fusnota o dreserima uličnih krpenjača što odrastaju u suverene odsudnih lopti na nezaboravnim utakmicama. Božo to na papiru čini kao Di Stefano na travi. Totalitarac. Piše mozgom, srcem i krvlju. Kad je Svevišnji raspoređivao talente, kod Koprivice mu puče koncept, nije štedeo. Zato Božo nosi dar da fudbal voli strašću odanog navijača, pamti mudrošću sveznadara, razume uzvišenošću filozofa, a dojasni poezijom barda.Peca PopovićPreterano je i u isti mah nedostatno reći da je ovo knjiga o nogometu, mada Koprivica u njoj ispisuje svoju intimnu historiju svjetskih nogometnih prvenstava. Koliko o nogometu i nogometašima, ovo je knjiga o gradovima i ulicama, o zemljama i njihovim razvalinama, pjesmama i filmovima, o Kišu i kišama, o životima i smrtima, o svemu što je dotaknuto magijom lopte i u čemu progovara sama igra... Koprivici se tu nogomet otkriva kao igra samoće s drugim samoćama, igra za druge i protiv drugih usamljenosti... Božo Koprivica se nikada neće pomiriti s tim da je Jugoslavija proigrana zemlja, prodana lopta. Predrag Lucić Mit i surova stvarnost, pobeda i poraz, kolektiv i pojedinac, radost i seta, san i probuđenost... paradoksalna jedinstva koja može povezati samo um koji vidi umetnost tamo gde je svima nevidljiva, i ruka koja je uspela da opiše sve što je pre nje bilo neopisivo i neopisano. Čitanje (n)ovog izdanja knjige Samo bogovi mogu obećati otvara jedan potpuno novi horizont u kojem su fudbal i književnost Dvojac sa kormilarom (B.K.) koji šampionski mirno vesla od Samoće, preko Usamljenosti do Osame. I to rekom bez cilja: Osim (!) ako joj cilj nije more u koje se uliva – to najveće igralište na planeti, a manje jedino od ulice za igru na male goliće. Vladislav Bajac

Autor: Božo KoprivicaZbirka fusnota o dreserima uličnih krpenjača što odrastaju u suverene odsudnih lopti na nezaboravnim utakmicama. Božo to na papiru čini kao Di Stefano na travi. Totalitarac. Piše mozgom, srcem i krvlju. Kad je Svevišnji raspoređivao talente, kod Koprivice mu puče koncept, nije štedeo. Zato Božo nosi dar da fudbal voli strašću odanog navijača, pamti mudrošću sveznadara, razume uzvišenošću filozofa, a dojasni poezijom barda.Peca PopovićPreterano je i u isti mah nedostatno reći da je ovo knjiga o nogometu, mada Koprivica u njoj ispisuje svoju intimnu historiju svjetskih nogometnih prvenstava. Koliko o nogometu i nogometašima, ovo je knjiga o gradovima i ulicama, o zemljama i njihovim razvalinama, pjesmama i filmovima, o Kišu i kišama, o životima i smrtima, o svemu što je dotaknuto magijom lopte i u čemu progovara sama igra... Koprivici se tu nogomet otkriva kao igra samoće s drugim samoćama, igra za druge i protiv drugih usamljenosti... Božo Koprivica se nikada neće pomiriti s tim da je Jugoslavija proigrana zemlja, prodana lopta.Predrag LucićMit i surova stvarnost, pobeda i poraz, kolektiv i pojedinac, radost i seta, san i probuđenost... paradoksalna jedinstva koja može povezati samo um koji vidi umetnost tamo gde je svima nevidljiva, i ruka koja je uspela da opiše sve što je pre nje bilo neopisivo i neopisano. Čitanje (n)ovog izdanja knjige Samo bogovi mogu obećati otvara jedan potpuno novi horizont u kojem su fudbal i književnost Dvojac sa kormilarom (B.K.) koji šampionski mirno vesla od Samoće, preko Usamljenosti do Osame. I to rekom bez cilja: Osim (!) ako joj cilj nije more u koje se uliva – to najveće igralište na planeti, a manje jedino od ulice za igru na male goliće.Vladislav Bajac

Devetogodišnja Mafalda voli da igra fudbal, broji zvezde i penje se na školsku trešnju. To su samo neke stavke sa spiska stvari u kojima za šest meseci više neće moći da uživa, jer izmaglica na njenim očima postaje sve gušća – dijagnostikovana joj je Stargartova bolest, redak poremećaj koji izaziva postepeni gubitak vida i, na kraju, potpuno slepilo. Uz pomoć porodice i prijatelja, naročito školske tetkice Estele, Mafalda uči kako da kao Amazonka hrabro podnosi svoju sudbinu i da u nadolazećem mraku, poput Malog Princa, svet ne posmatra očima, već srcem. Gorčina koju oseća čitalac zbog sudbine glavne junakinje samo se pojačava saznanjem da autorka romana i sama pati od Stargartove bolesti. Ova emotivna, nežna i inspirativna priča o hrabroj devojčici podstiče i decu i odrasle da otkriju šta je za njih od suštinske važnosti u životu, kao i da se suoče sa svim izazovima sa optimizmom i odlučnošću. Naslov: Noću čujem zvezde Izdavač: Dereta Strana: 179 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 13,5 x 20,5 cm Godina izdanja: 2018 ISBN: 978-86-6457-209-5

Izdavač: Evro Giunti Broj strana: 361 Format: 140 x 200 Povez: Broš Pismo: Latinica Godina izdanja: 2019 ISBN: 978-86-505-3128-0 Zataškavanje – autor Robert Skrag Kad je u napuštenom stanu pronađena ženska ruka, inspektor Džejk Porter i njegov partner Nik Stajls iz Londonske policije preuzeli su slučaj. Odsečenu ruku su povezali s Natašom Barkli, koju decenijama niko nije video. Dok istražuju detalje koji se kriju iza njenog nestanka, Porter i Stajls otkrivaju vezu s drugom istragom. Suočeni sa strahom ljudi od lokalnog moćnika, ali i sa zakulisnim igrama – možda čak i korupcijom unutar same policije – Porter i Stajls tragaju za odgovorima. Upoznajte Džejka Portera i Nika Stajlsa – nov i neodoljiv detektivski par. Stajls je bio slab na Hjuga Bosa, uredan i doteran, kratko podšišan, tip-top od glave do pete. Starije kolege prozvale su ga kancelarijskim lepotanom, ali on se nije obazirao na to. Neki su ga pak zvali Tjeri Anri Londonske policije sve dok ga nisu videli kako igra mali fudbal. Stajlsov partner Porter bio je Irac poreklom, odevao se nešto ležernije, te je njegova pojava odavala utisak komotnosti, ako ne i izvesne zapuštenosti.

Samo bogovi mogu obećati Zbirka fusnota o dreserima uličnih krpenjača što odrastaju u suverene odsudnih lopti na nezaboravnim utakmicama. Božo to na papiru čini kao Di Stefano na travi. Totalitarac. Piše mozgom, srcem i krvlju. Kad je Svevišnji raspoređivao talente, kod Koprivice mu puče koncept, nije štedeo. Zato Božo nosi dar da fudbal voli strašću odanog navijača, pamti mudrošću sveznadara, razume uzvišenošću filozofa, a dojasni poezijom barda. - Peca Popović Preterano je i u isti mah nedostatno reći da je ovo knjiga o nogometu, mada Koprivica u njoj ispisuje svoju intimnu historiju svjetskih nogometnih prvenstava. Koliko o nogometu i nogometašima, ovo je knjiga o gradovima i ulicama, o zemljama i njihovim razvalinama, pjesmama i filmovima, o Kišu i kišama, o životima i smrtima, o svemu što je dotaknuto magijom lopte i u čemu progovara sama igra... Koprivici se tu nogomet otkriva kao igra samoće s drugim samoćama, igra za druge i protiv drugih usamljenosti... Božo Koprivica se nikada neće pomiriti s tim da je Jugoslavija proigrana zemlja, prodana lopta. - Predrag Lucić Mit i surova stvarnost, pobeda i poraz, kolektiv i pojedinac, radost i seta, san i probuđenost... paradoksalna jedinstva koja može povezati samo um koji vidi umetnost tamo gde je svima nevidljiva, i ruka koja je uspela da opiše sve što je pre nje bilo neopisivo i neopisano. Čitanje (n)ovog izdanja knjige Samo bogovi mogu obećati otvara jedan potpuno novi horizont u kojem su fudbal i književnost Dvojac sa kormilarom (B.K.) koji šampionski mirno vesla od Samoće, preko Usamljenosti do Osame. I to rekom bez cilja: Osim (!) ako joj cilj nije more u koje se uliva – to najveće igralište na planeti, a manje jedino od ulice za igru na male goliće. - Vladislav Bajac Prikaži više

Autor: Ivan ĐorđevićPREDGOVOR„Važna stvar u vezi sa fudbalom je da on uvek predstavlja nešto više od fudbala“, napisao je u jednom od svojih romana Teri Pračet i tako na duhovit i jednostavan način opisao igru koja u današnje vreme privlači pažnju ogromnog broja ljudi širom sveta. Slažući se s tim, i ja mogu da kažem da je ova moja knjiga o fudbalu pre svega knjiga o nekim društvenim fenomenima koji ga prate.Kao i drugi fenomeni popularne kulture, i fudbal je u fokus naučnika došao šezdesetih godina dvadesetog veka, privlačeći pažnju prevashodno zbog svoje masovnosti i popularnosti. Prestao je da bude samo jedna od marginalnih i „neozbiljnih“ ljudskih aktivnosti koje ne zavređuju da se njima bavi „ozbiljna“ nauka, postajući legitimna i plodna oblast za analizu u sociologiji, filozofiji, studijama kulture i antropologiji. Danas bavljenje fudbalom kao kulturnim fenomenom iz perspektive društvenih i humanističkih nauka predstavlja relativno raširenu akademsku praksu širom Evrope i sveta, o čemu svedoči veliki broj studijskih programa, knjiga i stručnih časopisa posvećenih proučavanju tema u vezi sa fudbalom.Domaća naučna zajednica malo pažnje je posvetila ovom trendu. Sistematsko proučavanje fudbala je u velikoj meri izostalo, a oni retki autori koji su se ovom temom bavili, uglavnom su to činili usput. Kada je u pitanju istraživanje ove tematike u regionu, knjiga sociologa Srđana Vrcana Nogomet, politika, nasilje predstavlja seminalno delo za proučavanje fudbala na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Naravno, postoji još veliki broj autora koji su dali doprinos izučavanju fudbala u regionu. Mnogi od njih su pomenuti u ovoj knjizi, posebno oni na čijim radovima se temelji i moje istraživanje.Ipak, primetan je značajan disparitet između društvene uloge fudbala u državama nastalim na području bivše Jugoslavije i zastupljenosti ove teme u naučnim istraživanjima. Pojave poput navijačkog huliganizma, nacionalističkih ispada na stadionima, afere vezane za pronevere novca, kao i očigledna povezanost politike sa fudbalom, često se nalaze u udarnim vestima regionalnih medija, ali je primetan nedostatak nastojanja da se tim problemima, ako ništa drugo, analitički pristupi, da se ide dalje od banalnog objašnjenja da fudbal predstavlja ogledalo društva, pa se, samim tim, društvene krize prelamaju i na sport.U ovoj knjizi sam nastojao da dam doprinos dubljem razumevanju fudbala u svetlu njegove povezanosti sa nacionalizmom na prostoru Jugoslavije, usmeravajući pažnju pre svega na Srbiju i Hrvatsku. Osnovna ideja od koje sam pošao bila je važnost uloge fudbalskih navijača u realizaciji nacionalističkih projekata jugoslovenskih političkih elita krajem osamdesetih godina, jer tada uspostavljene veze između fudbala i nacionalizma traju sve do danas. Moje istraživanje je pre svega imalo za cilj da ustanovi koliko su te veze danas jake, odnosno koliki je kapacitet fudbala da danas, više od dve decenije nakon ratova u Jugoslaviji, homogenizuje srpsku i hrvatsku „naciju“. U tom smislu, fudbal sam posmatrao kao sredstvo za merenje „nacionalne temperature“ u Srbiji i Hrvatskoj.Istraživanje koje sam sproveo zasnovano je na prikupljanju terenske građe i analizi medijskog sadržaja u Srbiji i Hrvatskoj. Centralno mesto zauzima uporedno proučavanje dve utakmice između fudbalskih reprezentacija ovih država, koje su odigrane u martu i septembru 2013. godine, prva u Zagrebu, druga u Beogradu. Na te mečeve „visokog rizika“ išao sam sa kolegama Goranom Šantekom, Tiborom Komarom i Bojanom Žikićem, kojima se ovom prilikom i posebno zahvaljujem, jer bez njih ne bi bilo moguće obaviti ovo istraživanje. Te dve utakmice predstavljale su savršen test za ispitivanje savremenih srpsko-hrvatskih odnosa, jer se u njima aktivirala snažna simbolika ratne prošlosti, ali su bili vidljivi i znaci koji su nagoveštavali kako bi ti odnosi mogli izgledati u budućnoti.Međutim, da bi se moglo pristupiti analizi prikupljene građe, neophodno je bilo razumevanje istorijskog, socijalnog i političkog konteksta u kome je fudbal uopšte mogao da odigra ulogu kakvu je odigrao u procesu raspada Jugoslavije i nastanka novih država na njenoj teritoriji. Zbog toga u strukturi ove knjige važno mesto zauzimaju poglavlja koja postavljaju društveno-istorijski okvir za proučavanje i promišljanje današnjeg fudbala i odnosa koji se kroz njega prelamaju.Prvo poglavlje knjige bavi se nastankom modernog fudbala u devetnaestom veku, kao i njegovim kasnijim razvojem u Evropi i Srbiji / Jugoslaviji tokom dvadesetog stoleća. Širi geopolitički procesi, poput uspona fašizma, hladnog rata ili pada komunizma, u velikoj meri su se reflektovali i na fudbal, koji je u tom smislu korišćen kao mehanizam za implementiranje različitih politika i ideologija, pri čemu je nacionalizam često zauzimao centralno mesto. Veza između nacionalističke ideologije i fudbala predmet je pažnje u drugom poglavlju, u kome razmatram različite primere iz evropskih društava i Srbije, ukazujući na načine na koji se kroz fudbal može homogenizovati nacija, ali i identifikovati drugi procesi koji se odnose na pitanja poput klase ili rase. Treće poglavlje usredsređuje se na prostor Jugoslavije, prateći povezanost uspona nacionalizma krajem osamdesetih godina i događanja na fudbalskim stadionima. Tu je reč i o ulozi fudbala u projektima izgradnje nacije u u Srbiji i Hrvatskoj u toku devedesetih godina. Četvrto poglavlje se bavi naracijama o famoznom neodigranom meču između zagrebačkog Dinama i beogradske Crvene Zvezde u maju 1990. godine na stadionu u Maksimiru, koji je u međuvremenu u obe zemlje stekao status mita. Naracija o incidentima na ovoj utakmici i danas igra važnu ulogu u objašnjavanju srpsko-hrvatskih odnosa uoči rata devedesetih. Peto i, kao što je već rečeno, centralno poglavlje knjige posvećeno je utakmicama između fudbalskih reprezentacija Hrvatske i Srbije 2013. godine. U tom delu knjige nastojao sam da ukažem na koje se načine u medijskoj interpretaciji ovih utakmica i ponašanja navijača na njima prepliću znaci nastojanja da se odnosi između dve države poboljšaju, sa simbolima nacionalizma. Moja analiza vodi zaključku da je nacionalistička ideologija i dalje živa i snažna i u Srbiji i u Hrvatskoj. Iako „nacionalna temperatura“ više nije onako visoka kao što je to bio slučaj devedesetih godina, fudbal je u ovim zemljama još uvek prožet ideologijom nacionalizma, u njemu se ona najjasnije ispoljava i reprodujuje. Bez namere da tražim opravdanje za povezanost nacionalizma i fudbala u Srbiji i u njenom susedstvu i da relativizujem opasnosti koja ova veza sobom nosi, moramo imati u vidu da su trendovi poput porasta nacionalizma, ksenofobije, rasizma i mržnje uopšte postali fudbalska svakodnevica širom Evrope. Sve više je upozoravajućih primera koji svedoče o tome da „najvažnija sporedna stvar na svetu“ može da postane pozornica za ispoljavanje najgorih oblika mržnje. Dakle, primeri nacionalizma u fudbalu, kojim sam se ovde bavio, uklapaju se i u tu širu, evropsku sliku. Ono što predstavlja njihovu specifičnost jeste posledica ratova devedesetih, posebno sukoba u koje su bili uvučeni Srbi i Hrvati, što svedoči o tome da ti ratovi „mentalno“ nisu završeni, jer nacionalizam, koji je bio njihov glavni uzrok, i dalje predstavlja dominantnu ideologiju u državama nastalim posle rata.***Ova knjiga predstavlja prerađenu i izmenjenu verziju doktorske disertacije koju sam odbranio 2014. godine na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, pod mentorstvom prof. Bojana Žikića, kome se zahvaljujem na nesebičnoj pomoći i podršci. Istraživanje na kome je zasnovana ova studija sprovođeno je od 2009. do 2013. godine, prevashodno u Beogradu i Zagrebu,. Ono ne bi bilo moguće bez dobre volje i strpljenja mnogih ljudi sa kojima sam razgovarao i koji su mi pomagali pri sakupljanju građe. U tom pogledu, neprocenjivu pomoć pružile su mi koleginice i kolege sa Instituta za etnologiju i folkloristiku i Odsjeka za etnologiju i kulturnu antropologiju u Zagrebu. Svima njima se ovom prilikom iskreno zahvaljujem.Posebnu zahvalnost upućujem koleginicama i kolegama iz Etnografskog instituta SANU gde sam zaposlen, i koji mi je nakon godina zaposlenja postao ne samo radno mesto već i druga kuća. Posebnu pomoć pružile su rukovoditeljka projekta na kome sam angažovan dr Ljiljana Gavrilović i direktorka Instituta prof. Dragana Radojičić, dajući podršku i u situacijama kada nije bilo ni malo jednostavno baviti se naučno-istraživačkim radom. Naročito sam zahvalan mojoj koleginici i drugarici Miroslavi Malešević, koja je više puta pročitala rukopis, i svojim komentarima i uvidima doprinela njegovom finalnom uobličavanju. Takođe, moja velika zahvalnost upućena je i recenzentima ove knjige, dr Bojanu Žikiću i dr. sc. Goranu Šanteku.Ova knjiga ne bi postojala da nije bilo mojih prijateljica i prijatelja, koji su imali puno strpljenja za dugotrajne, često naporne, ali za mene uvek konstruktivne i produktivne razgovore. U tom smislu, naročitu zahvalnost dugujem Andrijani Aničić, Jani Baćević i Igoru Smoliću, čija pomoć i prijateljska podrška su mi bili od neizmernog značaja tokom procesa pisanja rukopisa.Najveću zahvalnost dugujem svojim roditeljima, sestrama i njihovim porodicama. Njihova postojana ljubav, strpljenje i podrška predstavljaju suštinsku i neprocenjivu podlogu za sve što radim u životu, pa su tako utkani i u svaku stranicu ove knjige. Na kraju, neizmerno hvala mojoj supruzi Mariji, na ljubavi, brizi, strpljenju i smislu koje od nje svakodnevno dobijam. Beograd, I.Đ.Jun 2015.

Paso Pernica Prazna Football 18-0011FL Pernica bez pribora. Pernica football Paso 18-0011FL sadrži jedan odeljak unutar koga se nalazi zakrilac sa držaljkama za olovke. Pernica football Paso 18-0011FL je izrađena od kvalitetnih i izdržljivih materijala, što je bitno zbog svakodnevne upotrebe pernice. Dizajn ove pernice oduševiće male ljubitelje fudbala. Karakteristike: Dimenzije: 20x10x4 cm Materijal:EVA pena

Antropolog među navijačima PREDGOVOR „Važna stvar u vezi sa fudbalom je da on uvek predstavlja nešto više od fudbala“, napisao je u jednom od svojih romana Teri Pračet i tako na duhovit i jednostavan način opisao igru koja u današnje vreme privlači pažnju ogromnog broja ljudi širom sveta. Slažući se s tim, i ja mogu da kažem da je ova moja knjiga o fudbalu pre svega knjiga o nekim društvenim fenomenima koji ga prate. Kao i drugi fenomeni popularne kulture, i fudbal je u fokus naučnika došao šezdesetih godina dvadesetog veka, privlačeći pažnju prevashodno zbog svoje masovnosti i popularnosti. Prestao je da bude samo jedna od marginalnih i „neozbiljnih“ ljudskih aktivnosti koje ne zavređuju da se njima bavi „ozbiljna“ nauka, postajući legitimna i plodna oblast za analizu u sociologiji, filozofiji, studijama kulture i antropologiji. Danas bavljenje fudbalom kao kulturnim fenomenom iz perspektive društvenih i humanističkih nauka predstavlja relativno raširenu akademsku praksu širom Evrope i sveta, o čemu svedoči veliki broj studijskih programa, knjiga i stručnih časopisa posvećenih proučavanju tema u vezi sa fudbalom. Domaća naučna zajednica malo pažnje je posvetila ovom trendu. Sistematsko proučavanje fudbala je u velikoj meri izostalo, a oni retki autori koji su se ovom temom bavili, uglavnom su to činili usput. Kada je u pitanju istraživanje ove tematike u regionu, knjiga sociologa Srđana Vrcana Nogomet, politika, nasilje predstavlja seminalno delo za proučavanje fudbala na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Naravno, postoji još veliki broj autora koji su dali doprinos izučavanju fudbala u regionu. Mnogi od njih su pomenuti u ovoj knjizi, posebno oni na čijim radovima se temelji i moje istraživanje. Ipak, primetan je značajan disparitet između društvene uloge fudbala u državama nastalim na području bivše Jugoslavije i zastupljenosti ove teme u naučnim istraživanjima. Pojave poput navijačkog huliganizma, nacionalističkih ispada na stadionima, afere vezane za pronevere novca, kao i očigledna povezanost politike sa fudbalom, često se nalaze u udarnim vestima regionalnih medija, ali je primetan nedostatak nastojanja da se tim problemima, ako ništa drugo, analitički pristupi, da se ide dalje od banalnog objašnjenja da fudbal predstavlja ogledalo društva, pa se, samim tim, društvene krize prelamaju i na sport. U ovoj knjizi sam nastojao da dam doprinos dubljem razumevanju fudbala u svetlu njegove povezanosti sa nacionalizmom na prostoru Jugoslavije, usmeravajući pažnju pre svega na Srbiju i Hrvatsku. Osnovna ideja od koje sam pošao bila je važnost uloge fudbalskih navijača u realizaciji nacionalističkih projekata jugoslovenskih političkih elita krajem osamdesetih godina, jer tada uspostavljene veze između fudbala i nacionalizma traju sve do danas. Moje istraživanje je pre svega imalo za cilj da ustanovi koliko su te veze danas jake, odnosno koliki je kapacitet fudbala da danas, više od dve decenije nakon ratova u Jugoslaviji, homogenizuje srpsku i hrvatsku „naciju“. U tom smislu, fudbal sam posmatrao kao sredstvo za merenje „nacionalne temperature“ u Srbiji i Hrvatskoj. Istraživanje koje sam sproveo zasnovano je na prikupljanju terenske građe i analizi medijskog sadržaja u Srbiji i Hrvatskoj. Centralno mesto zauzima uporedno proučavanje dve utakmice između fudbalskih reprezentacija ovih država, koje su odigrane u martu i septembru 2013. godine, prva u Zagrebu, druga u Beogradu. Na te mečeve „visokog rizika“ išao sam sa kolegama Goranom Šantekom, Tiborom Komarom i Bojanom Žikićem, kojima se ovom prilikom i posebno zahvaljujem, jer bez njih ne bi bilo moguće obaviti ovo istraživanje. Te dve utakmice predstavljale su savršen test za ispitivanje savremenih srpsko-hrvatskih odnosa, jer se u njima aktivirala snažna simbolika ratne prošlosti, ali su bili vidljivi i znaci koji su nagoveštavali kako bi ti odnosi mogli izgledati u budućnoti. Međutim, da bi se moglo pristupiti analizi prikupljene građe, neophodno je bilo razumevanje istorijskog, socijalnog i političkog konteksta u kome je fudbal uopšte mogao da odigra ulogu kakvu je odigrao u procesu raspada Jugoslavije i nastanka novih država na njenoj teritoriji. Zbog toga u strukturi ove knjige važno mesto zauzimaju poglavlja koja postavljaju društveno-istorijski okvir za proučavanje i promišljanje današnjeg fudbala i odnosa koji se kroz njega prelamaju. Prvo poglavlje knjige bavi se nastankom modernog fudbala u devetnaestom veku, kao i njegovim kasnijim razvojem u Evropi i Srbiji / Jugoslaviji tokom dvadesetog stoleća. Širi geopolitički procesi, poput uspona fašizma, hladnog rata ili pada komunizma, u velikoj meri su se reflektovali i na fudbal, koji je u tom smislu korišćen kao mehanizam za implementiranje različitih politika i ideologija, pri čemu je nacionalizam često zauzimao centralno mesto. Veza između nacionalističke ideologije i fudbala predmet je pažnje u drugom poglavlju, u kome razmatram različite primere iz evropskih društava i Srbije, ukazujući na načine na koji se kroz fudbal može homogenizovati nacija, ali i identifikovati drugi procesi koji se odnose na pitanja poput klase ili rase. Treće poglavlje usredsređuje se na prostor Jugoslavije, prateći povezanost uspona nacionalizma krajem osamdesetih godina i događanja na fudbalskim stadionima. Tu je reč i o ulozi fudbala u projektima izgradnje nacije u u Srbiji i Hrvatskoj u toku devedesetih godina. Četvrto poglavlje se bavi naracijama o famoznom neodigranom meču između zagrebačkog Dinama i beogradske Crvene Zvezde u maju 1990. godine na stadionu u Maksimiru, koji je u međuvremenu u obe zemlje stekao status mita. Naracija o incidentima na ovoj utakmici i danas igra važnu ulogu u objašnjavanju srpsko-hrvatskih odnosa uoči rata devedesetih. Peto i, kao što je već rečeno, centralno poglavlje knjige posvećeno je utakmicama između fudbalskih reprezentacija Hrvatske i Srbije 2013. godine. U tom delu knjige nastojao sam da ukažem na koje se načine u medijskoj interpretaciji ovih utakmica i ponašanja navijača na njima prepliću znaci nastojanja da se odnosi između dve države poboljšaju, sa simbolima nacionalizma. Moja analiza vodi zaključku da je nacionalistička ideologija i dalje živa i snažna i u Srbiji i u Hrvatskoj. Iako „nacionalna temperatura“ više nije onako visoka kao što je to bio slučaj devedesetih godina, fudbal je u ovim zemljama još uvek prožet ideologijom nacionalizma, u njemu se ona najjasnije ispoljava i reprodujuje. Bez namere da tražim opravdanje za povezanost nacionalizma i fudbala u Srbiji i u njenom susedstvu i da relativizujem opasnosti koja ova veza sobom nosi, moramo imati u vidu da su trendovi poput porasta nacionalizma, ksenofobije, rasizma i mržnje uopšte postali fudbalska svakodnevica širom Evrope. Sve više je upozoravajućih primera koji svedoče o tome da „najvažnija sporedna stvar na svetu“ može da postane pozornica za ispoljavanje najgorih oblika mržnje. Dakle, primeri nacionalizma u fudbalu, kojim sam se ovde bavio, uklapaju se i u tu širu, evropsku sliku. Ono što predstavlja njihovu specifičnost jeste posledica ratova devedesetih, posebno sukoba u koje su bili uvučeni Srbi i Hrvati, što svedoči o tome da ti ratovi „mentalno“ nisu završeni, jer nacionalizam, koji je bio njihov glavni uzrok, i dalje predstavlja dominantnu ideologiju u državama nastalim posle rata. *** Ova knjiga predstavlja prerađenu i izmenjenu verziju doktorske disertacije koju sam odbranio 2014. godine na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, pod mentorstvom prof. Bojana Žikića, kome se zahvaljujem na nesebičnoj pomoći i podršci. Istraživanje na kome je zasnovana ova studija sprovođeno je od 2009. do 2013. godine, prevashodno u Beogradu i Zagrebu,. Ono ne bi bilo moguće bez dobre volje i strpljenja mnogih ljudi sa kojima sam razgovarao i koji su mi pomagali pri sakupljanju građe. U tom pogledu, neprocenjivu pomoć pružile su mi koleginice i kolege sa Instituta za etnologiju i folkloristiku i Odsjeka za etnologiju i kulturnu antropologiju u Zagrebu. Svima njima se ovom prilikom iskreno zahvaljujem. Posebnu zahvalnost upućujem koleginicama i kolegama iz Etnografskog instituta SANU gde sam zaposlen, i koji mi je nakon godina zaposlenja postao ne samo radno mesto već i druga kuća. Posebnu pomoć pružile su rukovoditeljka projekta na kome sam angažovan dr Ljiljana Gavrilović i direktorka Instituta prof. Dragana Radojičić, dajući podršku i u situacijama kada nije bilo ni malo jednostavno baviti se naučno-istraživačkim radom. Naročito sam zahvalan mojoj koleginici i drugarici Miroslavi Malešević, koja je više puta pročitala rukopis, i svojim komentarima i uvidima doprinela njegovom finalnom uobličavanju. Takođe, moja velika zahvalnost upućena je i recenzentima ove knjige, dr Bojanu Žikiću i dr. sc. Goranu Šanteku. Ova knjiga ne bi postojala da nije bilo mojih prijateljica i prijatelja, koji su imali puno strpljenja za dugotrajne, često naporne, ali za mene uvek konstruktivne i produktivne razgovore. U tom smislu, naročitu zahvalnost dugujem Andrijani Aničić, Jani Baćević i Igoru Smoliću, čija pomoć i prijateljska podrška su mi bili od neizmernog značaja tokom procesa pisanja rukopisa. Najveću zahvalnost dugujem svojim roditeljima, sestrama i njihovim porodicama. Njihova postojana ljubav, strpljenje i podrška predstavljaju suštinsku i neprocenjivu podlogu za sve što radim u životu, pa su tako utkani i u svaku stranicu ove knjige. Na kraju, neizmerno hvala mojoj supruzi Mariji, na ljubavi, brizi, strpljenju i smislu koje od nje svakodnevno dobijam. Beograd, I.Đ. Jun 2015. Prikaži više

Nova, nekorišćena Antropolog među navijačima / Ivan Đorđević Vrsta građe naučna monografija Jezik srpski Godina 2015 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Biblioteka XX vek : Knjižara Krug, 2015 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 246 str. ; 17 cm Zbirka Biblioteka XX vek ; 222 Tiraž 1.000 Beleška o autoru: str. [4] `Ova knjiga predstavlja prerađenu i izmenjenu verziju doktorske disertacije` - -> str. 11 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. [229]-237 Registar. Predmetne odrednice Fudbalski navijači -- Antropološki aspekt -- 19-20v „Važna stvar u vezi sa fudbalom je da on uvek predstavlja nešto više od fudbala“, napisao je u jednom od svojih romana Teri Pračet i tako na duhovit i jednostavan način opisao igru koja u današnje vreme privlači pažnju ogromnog broja ljudi širom sveta. Slažući se s tim, i ja mogu da kažem da je ova moja knjiga o fudbalu pre svega knjiga o nekim društvenim fenomenima koji ga prate. Kao i drugi fenomeni popularne kulture, i fudbal je u fokus naučnika došao šezdesetih godina dvadesetog veka, privlačeći pažnju prevashodno zbog svoje masovnosti i popularnosti. Prestao je da bude samo jedna od marginalnih i „neozbiljnih“ ljudskih aktivnosti koje ne zavređuju da se njima bavi „ozbiljna“ nauka, postajući legitimna i plodna oblast za analizu u sociologiji, filozofiji, studijama kulture i antropologiji. Danas bavljenje fudbalom kao kulturnim fenomenom iz perspektive društvenih i humanističkih nauka predstavlja relativno raširenu akademsku praksu širom Evrope i sveta, o čemu svedoči veliki broj studijskih programa, knjiga i stručnih časopisa posvećenih proučavanju tema u vezi sa fudbalom. Domaća naučna zajednica malo pažnje je posvetila ovom trendu. Sistematsko proučavanje fudbala je u velikoj meri izostalo, a oni retki autori koji su se ovom temom bavili, uglavnom su to činili usput. Kada je u pitanju istraživanje ove tematike u regionu, knjiga sociologa Srđana Vrcana Nogomet, politika, nasilje predstavlja seminalno delo za proučavanje fudbala na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Naravno, postoji još veliki broj autora koji su dali doprinos izučavanju fudbala u regionu. Mnogi od njih su pomenuti u ovoj knjizi, posebno oni na čijim radovima se temelji i moje istraživanje. Ipak, primetan je značajan disparitet između društvene uloge fudbala u državama nastalim na području bivše Jugoslavije i zastupljenosti ove teme u naučnim istraživanjima. Pojave poput navijačkog huliganizma, nacionalističkih ispada na stadionima, afere vezane za pronevere novca, kao i očigledna povezanost politike sa fudbalom, često se nalaze u udarnim vestima regionalnih medija, ali je primetan nedostatak nastojanja da se tim problemima, ako ništa drugo, analitički pristupi, da se ide dalje od banalnog objašnjenja da fudbal predstavlja ogledalo društva, pa se, samim tim, društvene krize prelamaju i na sport. U ovoj knjizi sam nastojao da dam doprinos dubljem razumevanju fudbala u svetlu njegove povezanosti sa nacionalizmom na prostoru Jugoslavije, usmeravajući pažnju pre svega na Srbiju i Hrvatsku. Osnovna ideja od koje sam pošao bila je važnost uloge fudbalskih navijača u realizaciji nacionalističkih projekata jugoslovenskih političkih elita krajem osamdesetih godina, jer tada uspostavljene veze između fudbala i nacionalizma traju sve do danas. Moje istraživanje je pre svega imalo za cilj da ustanovi koliko su te veze danas jake, odnosno koliki je kapacitet fudbala da danas, više od dve decenije nakon ratova u Jugoslaviji, homogenizuje srpsku i hrvatsku „naciju“. U tom smislu, fudbal sam posmatrao kao sredstvo za merenje „nacionalne temperature“ u Srbiji i Hrvatskoj. Istraživanje koje sam sproveo zasnovano je na prikupljanju terenske građe i analizi medijskog sadržaja u Srbiji i Hrvatskoj. Centralno mesto zauzima uporedno proučavanje dve utakmice između fudbalskih reprezentacija ovih država, koje su odigrane u martu i septembru 2013. godine, prva u Zagrebu, druga u Beogradu. Na te mečeve „visokog rizika“ išao sam sa kolegama Goranom Šantekom, Tiborom Komarom i Bojanom Žikićem, kojima se ovom prilikom i posebno zahvaljujem, jer bez njih ne bi bilo moguće obaviti ovo istraživanje. Te dve utakmice predstavljale su savršen test za ispitivanje savremenih srpsko-hrvatskih odnosa, jer se u njima aktivirala snažna simbolika ratne prošlosti, ali su bili vidljivi i znaci koji su nagoveštavali kako bi ti odnosi mogli izgledati u budućnoti. Međutim, da bi se moglo pristupiti analizi prikupljene građe, neophodno je bilo razumevanje istorijskog, socijalnog i političkog konteksta u kome je fudbal uopšte mogao da odigra ulogu kakvu je odigrao u procesu raspada Jugoslavije i nastanka novih država na njenoj teritoriji. Zbog toga u strukturi ove knjige važno mesto zauzimaju poglavlja koja postavljaju društveno-istorijski okvir za proučavanje i promišljanje današnjeg fudbala i odnosa koji se kroz njega prelamaju. Prvo poglavlje knjige bavi se nastankom modernog fudbala u devetnaestom veku, kao i njegovim kasnijim razvojem u Evropi i Srbiji / Jugoslaviji tokom dvadesetog stoleća. Širi geopolitički procesi, poput uspona fašizma, hladnog rata ili pada komunizma, u velikoj meri su se reflektovali i na fudbal, koji je u tom smislu korišćen kao mehanizam za implementiranje različitih politika i ideologija, pri čemu je nacionalizam često zauzimao centralno mesto. Veza između nacionalističke ideologije i fudbala predmet je pažnje u drugom poglavlju, u kome razmatram različite primere iz evropskih društava i Srbije, ukazujući na načine na koji se kroz fudbal može homogenizovati nacija, ali i identifikovati drugi procesi koji se odnose na pitanja poput klase ili rase. Treće poglavlje usredsređuje se na prostor Jugoslavije, prateći povezanost uspona nacionalizma krajem osamdesetih godina i događanja na fudbalskim stadionima. Tu je reč i o ulozi fudbala u projektima izgradnje nacije u u Srbiji i Hrvatskoj u toku devedesetih godina. Četvrto poglavlje se bavi naracijama o famoznom neodigranom meču između zagrebačkog Dinama i beogradske Crvene Zvezde u maju 1990. godine na stadionu u Maksimiru, koji je u međuvremenu u obe zemlje stekao status mita. Naracija o incidentima na ovoj utakmici i danas igra važnu ulogu u objašnjavanju srpsko-hrvatskih odnosa uoči rata devedesetih. Peto i, kao što je već rečeno, centralno poglavlje knjige posvećeno je utakmicama između fudbalskih reprezentacija Hrvatske i Srbije 2013. godine. U tom delu knjige nastojao sam da ukažem na koje se načine u medijskoj interpretaciji ovih utakmica i ponašanja navijača na njima prepliću znaci nastojanja da se odnosi između dve države poboljšaju, sa simbolima nacionalizma. Moja analiza vodi zaključku da je nacionalistička ideologija i dalje živa i snažna i u Srbiji i u Hrvatskoj. Iako „nacionalna temperatura“ više nije onako visoka kao što je to bio slučaj devedesetih godina, fudbal je u ovim zemljama još uvek prožet ideologijom nacionalizma, u njemu se ona najjasnije ispoljava i reprodujuje. Bez namere da tražim opravdanje za povezanost nacionalizma i fudbala u Srbiji i u njenom susedstvu i da relativizujem opasnosti koja ova veza sobom nosi, moramo imati u vidu da su trendovi poput porasta nacionalizma, ksenofobije, rasizma i mržnje uopšte postali fudbalska svakodnevica širom Evrope. Sve više je upozoravajućih primera koji svedoče o tome da „najvažnija sporedna stvar na svetu“ može da postane pozornica za ispoljavanje najgorih oblika mržnje. Dakle, primeri nacionalizma u fudbalu, kojim sam se ovde bavio, uklapaju se i u tu širu, evropsku sliku. Ono što predstavlja njihovu specifičnost jeste posledica ratova devedesetih, posebno sukoba u koje su bili uvučeni Srbi i Hrvati, što svedoči o tome da ti ratovi „mentalno“ nisu završeni, jer nacionalizam, koji je bio njihov glavni uzrok, i dalje predstavlja dominantnu ideologiju u državama nastalim posle rata. *** Ova knjiga predstavlja prerađenu i izmenjenu verziju doktorske disertacije koju sam odbranio 2014. godine na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, pod mentorstvom prof. Bojana Žikića, kome se zahvaljujem na nesebičnoj pomoći i podršci. Istraživanje na kome je zasnovana ova studija sprovođeno je od 2009. do 2013. godine, prevashodno u Beogradu i Zagrebu,. Ono ne bi bilo moguće bez dobre volje i strpljenja mnogih ljudi sa kojima sam razgovarao i koji su mi pomagali pri sakupljanju građe. U tom pogledu, neprocenjivu pomoć pružile su mi koleginice i kolege sa Instituta za etnologiju i folkloristiku i Odsjeka za etnologiju i kulturnu antropologiju u Zagrebu. Svima njima se ovom prilikom iskreno zahvaljujem. Posebnu zahvalnost upućujem koleginicama i kolegama iz Etnografskog instituta SANU gde sam zaposlen, i koji mi je nakon godina zaposlenja postao ne samo radno mesto već i druga kuća. Posebnu pomoć pružile su rukovoditeljka projekta na kome sam angažovan dr Ljiljana Gavrilović i direktorka Instituta prof. Dragana Radojičić, dajući podršku i u situacijama kada nije bilo ni malo jednostavno baviti se naučno-istraživačkim radom. Naročito sam zahvalan mojoj koleginici i drugarici Miroslavi Malešević, koja je više puta pročitala rukopis, i svojim komentarima i uvidima doprinela njegovom finalnom uobličavanju. Takođe, moja velika zahvalnost upućena je i recenzentima ove knjige, dr Bojanu Žikiću i dr. sc. Goranu Šanteku. Ova knjiga ne bi postojala da nije bilo mojih prijateljica i prijatelja, koji su imali puno strpljenja za dugotrajne, često naporne, ali za mene uvek konstruktivne i produktivne razgovore. U tom smislu, naročitu zahvalnost dugujem Andrijani Aničić, Jani Baćević i Igoru Smoliću, čija pomoć i prijateljska podrška su mi bili od neizmernog značaja tokom procesa pisanja rukopisa. Najveću zahvalnost dugujem svojim roditeljima, sestrama i njihovim porodicama. Njihova postojana ljubav, strpljenje i podrška predstavljaju suštinsku i neprocenjivu podlogu za sve što radim u životu, pa su tako utkani i u svaku stranicu ove knjige. Na kraju, neizmerno hvala mojoj supruzi Mariji, na ljubavi, brizi, strpljenju i smislu koje od nje svakodnevno dobijam.

ANTROPOLOG MEĐU NAVIJAČIMA: Ivan Đorđević **Potpuno nova, nekorišćena knjiga.** Naslov Antropolog među navijačima / Ivan Đorđević Vrsta građe naučna monografija URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2015 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Biblioteka XX vek : Knjižara Krug, 2015 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 246 str. ; 17 cm Zbirka Biblioteka XX vek ; 222 ISBN 978-86-7562-126-3 (broš. ; XX vek) Napomene Tiraž 1.000 Beleška o autoru: str. [4] `Ova knjiga predstavlja prerađenu i izmenjenu verziju doktorske disertacije` - -> str. 11 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. [229]-237 Registar. Predmetne odrednice Fudbalski navijači -- Antropološki aspekt -- 19-20v „Važna stvar u vezi sa fudbalom je da on uvek predstavlja nešto više od fudbala“, napisao je u jednom od svojih romana Teri Pračet i tako na duhovit i jednostavan način opisao igru koja u današnje vreme privlači pažnju ogromnog broja ljudi širom sveta. Slažući se s tim, i ja mogu da kažem da je ova moja knjiga o fudbalu pre svega knjiga o nekim društvenim fenomenima koji ga prate. Kao i drugi fenomeni popularne kulture, i fudbal je u fokus naučnika došao šezdesetih godina dvadesetog veka, privlačeći pažnju prevashodno zbog svoje masovnosti i popularnosti. Prestao je da bude samo jedna od marginalnih i „neozbiljnih“ ljudskih aktivnosti koje ne zavređuju da se njima bavi „ozbiljna“ nauka, postajući legitimna i plodna oblast za analizu u sociologiji, filozofiji, studijama kulture i antropologiji. Danas bavljenje fudbalom kao kulturnim fenomenom iz perspektive društvenih i humanističkih nauka predstavlja relativno raširenu akademsku praksu širom Evrope i sveta, o čemu svedoči veliki broj studijskih programa, knjiga i stručnih časopisa posvećenih proučavanju tema u vezi sa fudbalom. Domaća naučna zajednica malo pažnje je posvetila ovom trendu. Sistematsko proučavanje fudbala je u velikoj meri izostalo, a oni retki autori koji su se ovom temom bavili, uglavnom su to činili usput. Kada je u pitanju istraživanje ove tematike u regionu, knjiga sociologa Srđana Vrcana Nogomet, politika, nasilje predstavlja seminalno delo za proučavanje fudbala na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Naravno, postoji još veliki broj autora koji su dali doprinos izučavanju fudbala u regionu. Mnogi od njih su pomenuti u ovoj knjizi, posebno oni na čijim radovima se temelji i moje istraživanje. Ipak, primetan je značajan disparitet između društvene uloge fudbala u državama nastalim na području bivše Jugoslavije i zastupljenosti ove teme u naučnim istraživanjima. Pojave poput navijačkog huliganizma, nacionalističkih ispada na stadionima, afere vezane za pronevere novca, kao i očigledna povezanost politike sa fudbalom, često se nalaze u udarnim vestima regionalnih medija, ali je primetan nedostatak nastojanja da se tim problemima, ako ništa drugo, analitički pristupi, da se ide dalje od banalnog objašnjenja da fudbal predstavlja ogledalo društva, pa se, samim tim, društvene krize prelamaju i na sport. U ovoj knjizi sam nastojao da dam doprinos dubljem razumevanju fudbala u svetlu njegove povezanosti sa nacionalizmom na prostoru Jugoslavije, usmeravajući pažnju pre svega na Srbiju i Hrvatsku. Osnovna ideja od koje sam pošao bila je važnost uloge fudbalskih navijača u realizaciji nacionalističkih projekata jugoslovenskih političkih elita krajem osamdesetih godina, jer tada uspostavljene veze između fudbala i nacionalizma traju sve do danas. Moje istraživanje je pre svega imalo za cilj da ustanovi koliko su te veze danas jake, odnosno koliki je kapacitet fudbala da danas, više od dve decenije nakon ratova u Jugoslaviji, homogenizuje srpsku i hrvatsku „naciju“. U tom smislu, fudbal sam posmatrao kao sredstvo za merenje „nacionalne temperature“ u Srbiji i Hrvatskoj. Istraživanje koje sam sproveo zasnovano je na prikupljanju terenske građe i analizi medijskog sadržaja u Srbiji i Hrvatskoj. Centralno mesto zauzima uporedno proučavanje dve utakmice između fudbalskih reprezentacija ovih država, koje su odigrane u martu i septembru 2013. godine, prva u Zagrebu, druga u Beogradu. Na te mečeve „visokog rizika“ išao sam sa kolegama Goranom Šantekom, Tiborom Komarom i Bojanom Žikićem, kojima se ovom prilikom i posebno zahvaljujem, jer bez njih ne bi bilo moguće obaviti ovo istraživanje. Te dve utakmice predstavljale su savršen test za ispitivanje savremenih srpsko-hrvatskih odnosa, jer se u njima aktivirala snažna simbolika ratne prošlosti, ali su bili vidljivi i znaci koji su nagoveštavali kako bi ti odnosi mogli izgledati u budućnoti. Međutim, da bi se moglo pristupiti analizi prikupljene građe, neophodno je bilo razumevanje istorijskog, socijalnog i političkog konteksta u kome je fudbal uopšte mogao da odigra ulogu kakvu je odigrao u procesu raspada Jugoslavije i nastanka novih država na njenoj teritoriji. Zbog toga u strukturi ove knjige važno mesto zauzimaju poglavlja koja postavljaju društveno-istorijski okvir za proučavanje i promišljanje današnjeg fudbala i odnosa koji se kroz njega prelamaju. Prvo poglavlje knjige bavi se nastankom modernog fudbala u devetnaestom veku, kao i njegovim kasnijim razvojem u Evropi i Srbiji / Jugoslaviji tokom dvadesetog stoleća. Širi geopolitički procesi, poput uspona fašizma, hladnog rata ili pada komunizma, u velikoj meri su se reflektovali i na fudbal, koji je u tom smislu korišćen kao mehanizam za implementiranje različitih politika i ideologija, pri čemu je nacionalizam često zauzimao centralno mesto. Veza između nacionalističke ideologije i fudbala predmet je pažnje u drugom poglavlju, u kome razmatram različite primere iz evropskih društava i Srbije, ukazujući na načine na koji se kroz fudbal može homogenizovati nacija, ali i identifikovati drugi procesi koji se odnose na pitanja poput klase ili rase. Treće poglavlje usredsređuje se na prostor Jugoslavije, prateći povezanost uspona nacionalizma krajem osamdesetih godina i događanja na fudbalskim stadionima. Tu je reč i o ulozi fudbala u projektima izgradnje nacije u u Srbiji i Hrvatskoj u toku devedesetih godina. Četvrto poglavlje se bavi naracijama o famoznom neodigranom meču između zagrebačkog Dinama i beogradske Crvene Zvezde u maju 1990. godine na stadionu u Maksimiru, koji je u međuvremenu u obe zemlje stekao status mita. Naracija o incidentima na ovoj utakmici i danas igra važnu ulogu u objašnjavanju srpsko-hrvatskih odnosa uoči rata devedesetih. Peto i, kao što je već rečeno, centralno poglavlje knjige posvećeno je utakmicama između fudbalskih reprezentacija Hrvatske i Srbije 2013. godine. U tom delu knjige nastojao sam da ukažem na koje se načine u medijskoj interpretaciji ovih utakmica i ponašanja navijača na njima prepliću znaci nastojanja da se odnosi između dve države poboljšaju, sa simbolima nacionalizma. Moja analiza vodi zaključku da je nacionalistička ideologija i dalje živa i snažna i u Srbiji i u Hrvatskoj. Iako „nacionalna temperatura“ više nije onako visoka kao što je to bio slučaj devedesetih godina, fudbal je u ovim zemljama još uvek prožet ideologijom nacionalizma, u njemu se ona najjasnije ispoljava i reprodujuje. Bez namere da tražim opravdanje za povezanost nacionalizma i fudbala u Srbiji i u njenom susedstvu i da relativizujem opasnosti koja ova veza sobom nosi, moramo imati u vidu da su trendovi poput porasta nacionalizma, ksenofobije, rasizma i mržnje uopšte postali fudbalska svakodnevica širom Evrope. Sve više je upozoravajućih primera koji svedoče o tome da „najvažnija sporedna stvar na svetu“ može da postane pozornica za ispoljavanje najgorih oblika mržnje. Dakle, primeri nacionalizma u fudbalu, kojim sam se ovde bavio, uklapaju se i u tu širu, evropsku sliku. Ono što predstavlja njihovu specifičnost jeste posledica ratova devedesetih, posebno sukoba u koje su bili uvučeni Srbi i Hrvati, što svedoči o tome da ti ratovi „mentalno“ nisu završeni, jer nacionalizam, koji je bio njihov glavni uzrok, i dalje predstavlja dominantnu ideologiju u državama nastalim posle rata. *** Ova knjiga predstavlja prerađenu i izmenjenu verziju doktorske disertacije koju sam odbranio 2014. godine na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, pod mentorstvom prof. Bojana Žikića, kome se zahvaljujem na nesebičnoj pomoći i podršci. Istraživanje na kome je zasnovana ova studija sprovođeno je od 2009. do 2013. godine, prevashodno u Beogradu i Zagrebu,. Ono ne bi bilo moguće bez dobre volje i strpljenja mnogih ljudi sa kojima sam razgovarao i koji su mi pomagali pri sakupljanju građe. U tom pogledu, neprocenjivu pomoć pružile su mi koleginice i kolege sa Instituta za etnologiju i folkloristiku i Odsjeka za etnologiju i kulturnu antropologiju u Zagrebu. Svima njima se ovom prilikom iskreno zahvaljujem. Posebnu zahvalnost upućujem koleginicama i kolegama iz Etnografskog instituta SANU gde sam zaposlen, i koji mi je nakon godina zaposlenja postao ne samo radno mesto već i druga kuća. Posebnu pomoć pružile su rukovoditeljka projekta na kome sam angažovan dr Ljiljana Gavrilović i direktorka Instituta prof. Dragana Radojičić, dajući podršku i u situacijama kada nije bilo ni malo jednostavno baviti se naučno-istraživačkim radom. Naročito sam zahvalan mojoj koleginici i drugarici Miroslavi Malešević, koja je više puta pročitala rukopis, i svojim komentarima i uvidima doprinela njegovom finalnom uobličavanju. Takođe, moja velika zahvalnost upućena je i recenzentima ove knjige, dr Bojanu Žikiću i dr. sc. Goranu Šanteku. Ova knjiga ne bi postojala da nije bilo mojih prijateljica i prijatelja, koji su imali puno strpljenja za dugotrajne, često naporne, ali za mene uvek konstruktivne i produktivne razgovore. U tom smislu, naročitu zahvalnost dugujem Andrijani Aničić, Jani Baćević i Igoru Smoliću, čija pomoć i prijateljska podrška su mi bili od neizmernog značaja tokom procesa pisanja rukopisa. Najveću zahvalnost dugujem svojim roditeljima, sestrama i njihovim porodicama. Njihova postojana ljubav, strpljenje i podrška predstavljaju suštinsku i neprocenjivu podlogu za sve što radim u životu, pa su tako utkani i u svaku stranicu ove knjige. Na kraju, neizmerno hvala mojoj supruzi Mariji, na ljubavi, brizi, strpljenju i smislu koje od nje svakodnevno dobijam.

ČAROBNO CARSTVO BAJKI Publik Praktikum Grupa autora Format: 21x29 Broj strana: 56 Pismo: Ćirilica Pun kolor!....ILUSTROVANA u boji... Ovim raskošnim izdanjem vodimo decu u čaroban svet bajki. U ovom svetu Deda Mraz ispunjava deci želje, olovni vojnik se zaljubljuje u balerinu, morska sirena se udaje za princa, meda igra fudbal... Prelepe bajke upotpunjene su maštovitim ilustracijama koje će deci približiti pouke koje nose Mala sirena, Snežna kraljica, Pismo Deda Mrazu, Olovni vojnik, Usamljeni fudbaler, Devojčica sa šibicama, Vuk i sedam jarića. Ova zbirka sastavljena je tako da deci ulepša i oplemeni detinjstvo i da ih uvede u carstvo u kom je moguće i najnestvarnije. Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam. Veliki izbor kompjuterske periferije,tableta i opreme,miševa,podloga,tastatura,gamepadova,držača za telefone,nosača za televizore,znacki,usb memorija,sd i drugih kartica,miksera,blendera,pegli,fenova za kosu,aparata za kafu,kuhinjskih vaga,vaga za merenje telesne težine,usisivača,grejalica,tepsija,šerpa,noževa,led sijelica,led traka,zidnih satova,digitalnih termometra,slavina protočnih i običnih,posuđa,malih kućnih aparata,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,ručnog i električnog alata,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

Ilustrovani list br.28 (1926) ćirilica i latinica Događaji i stare fotografije iz svih krajeva tadašnje Kraljevine Jugoslavije SADRŽAJ Niš – Poplave na Vašarištu I ul.Strahinića Bana na naslovnoj strani Poplava u Beogradu (Hercegovačka ulica) Poplave u Nišu – Nišava između grada I parka I u Beograd Mali Caribrod - Poplave Spasoje Hadži-Popović, ubijeni direktor novina `Južna Zvezda` Bijeljina – Tenis sekcija Novela: Stefan Pikar – Kinezi u Davosu Modni pregled Morske hale I zmajevi Vidovdanski pomen u Sabornoj Crkvi u Beogradu Fudbal Jugoslavija – Jedinstvo 3:2 Narednik Josip Stepan trenira konje za preskakanje prepona Sremska Mitrovica – V kongres Zemaljskog Saveza Zanatlijskih Udruženja Prag – VII Svesokolski slet Glumci: Buster Kiton,Ronald Kolman,Lon Šenaj,Norma Talmadž I Pat I Patašon Nj.S.Patrijarh Dimitrije posetio Štip Modrič – Zbor Demokratske stranke Svečanost škole Beogradske Trgovačke Omladine Vranje – Fotografija iz 1900-te godine Beograd – Činovnička kolonija u Takovskoj ulici br.50 – 52 Zemun – Teniseri pevaju serenadu na igraliptu Roman u nastavcima: Pjer Suvestr I Marsel Alen – XX Avantura Fantoma Zagreb – Proslava vatrogasaca Srbobran – Osvećenje dobrovoljačke zastave Miloševac – Jelena Srpkinja provela pod zemljom 65 minuta Ruma – Izložba umetničkih radova Beograd – Pištolj Mala pod vodom Kompletan. 32 strane. Ocena 3+.Vidi slike. Svi časopisi su bili ukoričavani što se vidi na slikama. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

O knjizi Toni Parsons nam pokazuje zašto nije samo vrlo popularan romanopisac, nego i jedan od najomiljenijih britanskih novinara. Ako vam mlada ljubavnica slomi srce, ako padnete s harlija ili ako napravite budalu od sebe – pa, muškarci su to oduvek radili i uvek će raditi. To nije kriza srednjeg doba. To je samo najnovija glupost u dugom nizu gluposti. Ali, šta je s malo saosećanja prema stereotipnom muškom ponašanju? Takvi smo, tako smo ispuzali iz praiskonske močvare. Dajemo sve od sebe, zaista... Savremeni muškarac zapravo je očuvao previše starih navika nego što je dobro za njega. Potrebu za lovom, želju za borbom i neodoljivi poriv da prosipa seme. To baš i nije recept za spokojan život... Ovo je knjiga o životu savremenog muškarca. Objašnjava nam šta se događa u njegovoj glavi, u njegovom srcu i u njegovim pantalonama, i zašto. Ovo je knjiga o zvuku pravih pušaka i dodiru silikonskih grudi. O tome šta učiniti kad huligani psuju a vi ste s detetom. O instant seksu, o seksualnoj tremi i u tome zašto su fudbal i automobili otišli do đavola. S istom onom nemilosrdnom pronicljivošću koja karakteriše njegove bestselere kao što je Čovek i dečak, Parsons nam objašnjava zašto je kriza srednjeg doba samo mit i poseže za osetljivom temom poslednjeg oproštaja od roditelja. Otkriva nam kako osmeh Bobija Mura, istinska ljubav i boks mogu spasti savremenog muškarca...

O knjizi Toni Parsons nam pokazuje zašto nije samo vrlo popularan romanopisac, nego i jedan od najomiljenijih britanskih novinara. Ako vam mlada ljubavnica slomi srce, ako padnete s harlija ili ako napravite budalu od sebe – pa, muškarci su to oduvek radili i uvek će raditi. To nije kriza srednjeg doba. To je samo najnovija glupost u dugom nizu gluposti. Ali, šta je s malo saosećanja prema stereotipnom muškom ponašanju? Takvi smo, tako smo ispuzali iz praiskonske močvare. Dajemo sve od sebe, zaista... Savremeni muškarac zapravo je očuvao previše starih navika nego što je dobro za njega. Potrebu za lovom, želju za borbom i neodoljivi poriv da prosipa seme. To baš i nije recept za spokojan život... Ovo je knjiga o životu savremenog muškarca. Objašnjava nam šta se događa u njegovoj glavi, u njegovom srcu i u njegovim pantalonama, i zašto. Ovo je knjiga o zvuku pravih pušaka i dodiru silikonskih grudi. O tome šta učiniti kad huligani psuju a vi ste s detetom. O instant seksu, o seksualnoj tremi i u tome zašto su fudbal i automobili otišli do đavola. S istom onom nemilosrdnom pronicljivošću koja karakteriše njegove bestselere kao što je Čovek i dečak, Parsons nam objašnjava zašto je kriza srednjeg doba samo mit i poseže za osetljivom temom poslednjeg oproštaja od roditelja. Otkriva nam kako osmeh Bobija Mura, istinska ljubav i boks mogu spasti savremenog muškarca...

Toni Parsons nam pokazuje zašto nije samo vrlo popularan romanopisac, nego i jedan od najomiljenijih britanskih novinara. Ako vam mlada ljubavnica slomi srce, ako padnete s harlija ili ako napravite budalu od sebe – pa, muškarci su to oduvek radili i uvek će raditi. To nije kriza srednjeg doba. To je samo najnovija glupost u dugom nizu gluposti. Ali, šta je s malo saosećanja prema stereotipnom muškom ponašanju? Takvi smo, tako smo ispuzali iz praiskonske močvare. Dajemo sve od sebe, zaista... Savremeni muškarac zapravo je očuvao previše starih navika nego što je dobro za njega. Potrebu za lovom, želju za borbom i neodoljivi poriv da prosipa seme. To baš i nije recept za spokojan život... Ovo je knjiga o životu savremenog muškarca. Objašnjava nam šta se događa u njegovoj glavi, u njegovom srcu i u njegovim pantalonama, i zašto. Ovo je knjiga o zvuku pravih pušaka i dodiru silikonskih grudi. O tome šta učiniti kad huligani psuju a vi ste s detetom. O instant seksu, o seksualnoj tremi i u tome zašto su fudbal i automobili otišli do đavola. S istom onom nemilosrdnom pronicljivošću koja karakteriše njegove bestselere kao što je Čovek i dečak, Parsons nam objašnjava zašto je kriza srednjeg doba samo mit i poseže za osetljivom temom poslednjeg oproštaja od roditelja. Otkriva nam kako osmeh Bobija Mura, istinska ljubav i boks mogu spasti savremenog muškarca...

Toni Parsons nam pokazuje zašto nije samo vrlo popularan romanopisac, nego i jedan od najomiljenijih britanskih novinara. Ako vam mlada ljubavnica slomi srce, ako padnete s harlija ili ako napravite budalu od sebe – pa, muškarci su to oduvek radili i uvek će raditi. To nije kriza srednjeg doba. To je samo najnovija glupost u dugom nizu gluposti. Ali, šta je s malo saosećanja prema stereotipnom muškom ponašanju? Takvi smo, tako smo ispuzali iz praiskonske močvare. Dajemo sve od sebe, zaista... Savremeni muškarac zapravo je očuvao previše starih navika nego što je dobro za njega. Potrebu za lovom, želju za borbom i neodoljivi poriv da prosipa seme. To baš i nije recept za spokojan život... Ovo je knjiga o životu savremenog muškarca. Objašnjava nam šta se događa u njegovoj glavi, u njegovom srcu i u njegovim pantalonama, i zašto. Ovo je knjiga o zvuku pravih pušaka i dodiru silikonskih grudi. O tome šta učiniti kad huligani psuju a vi ste s detetom. O instant seksu, o seksualnoj tremi i u tome zašto su fudbal i automobili otišli do đavola. S istom onom nemilosrdnom pronicljivošću koja karakteriše njegove bestselere kao što je Čovek i dečak, Parsons nam objašnjava zašto je kriza srednjeg doba samo mit i poseže za osetljivom temom poslednjeg oproštaja od roditelja. Otkriva nam kako osmeh Bobija Mura, istinska ljubav i boks mogu spasti savremenog muškarca...

Sve, baš sve Bolujem od retke i malo poznate bolesti. Ukratko, alergična sam na svet. Ne napuštam kuću, i zapravo nisam izašla u spoljni svet već sedamnaest godina. Jedini ljudi koje viđam su mama i moja negovateljica Karla. Međutim, jednoga dana se pred komšijskom kućom pojavi kamion za selidbe. Kad bacim pogled kroz prozor, ugledam njega. Visok je, vitak i sav u crnom – crna majica, crne farmerke, crne patike i crna kapa koja mu potpuno pokriva kosu. Uhvati me kako virim i uzvrati pogled. Gledamo se netremice. Zove se Oli. Možda i ne možemo da predvidimo budućnost, ali ponešto ipak možemo. Na primer, ja ću se sasvim sigurno zaljubiti u njega. I to sasvim sigurno neće izaći na dobro.

Autor: Nikola JunBolujem od retke i malo poznate bolesti. Ukratko, alergična sam na svet. Ne napuštam kuću, i zapravo nisam izašla u spoljni svet već sedamnaest godina. Jedini ljudi koje viđam su mama i moja negovateljica Karla. Međutim, jednoga dana se pred komšijskom kućom pojavi kamion za selidbe. Kad bacim pogled kroz prozor, ugledam njega. Visok je, vitak i sav u crnom – crna majica, crne farmerke, crne patike i crna kapa koja mu potpuno pokriva kosu. Uhvati me kako virim i uzvrati pogled. Gledamo se netremice. Zove se Oli. Možda i ne možemo da predvidimo budućnost, ali ponešto ipak možemo. Na primer, ja ću se sasvim sigurno zaljubiti u njega. I to sasvim sigurno neće izaći na dobro.

Loki: Kako biti dobar-saveti neposlušnog boga - Lui Stouvel Neposlušni nordijski bog Loki prognan je na Zemlju da živi kao jedanaestogodišnji dečak. Ako se u roku od mesec dana popravi, može da se vrati među bogove, ako ne, sleduje mu večnost u jami ljutih zmija. Život na Zemlji za Lokija je strašan. Smrtno se dosađuje u školi, hrana mu je odvratna, fudbal ga ne interesuje, teško se oslobađa starih navika… Međutim, neobični događaji će ga malo-pomalo navesti da konačno počne da razlikuje dobro od lošeg, poverenje od prevare i prijatelje od neprijatelja. Duhoviti opisi Lokijevih dogodovština na Zemlji propraćeni su ne manje duhovitim ilustracijama. Autorka Lui Stouvel svakodnevne zapise svog nezadovoljnog junaka začinjava oštrim crtežima božanstava i ljudskih bića, rukom ispisanim izlivima emocija i izdvojenim panelima stripova sa dosetkama u oblačićima. Junaci nordijske mitologije, danas veoma popularni među decom, tu su da na pristupačan način pokažu da i oni najgori mogu da se poprave, pa čak i ako ih svi smatraju beznadežnim slučajem. U protekle dve godine Loki je preveden na više od 20 jezika, a samo u toku prvog meseca od objavljivanja u Velikoj Britaniji prodato je više od stotinu hiljada primeraka, te se ova knjiga našla na prvom mestu čuvene liste bestselera Nielsen BookScan! Kreativni centar ocuvana sa posvetom k41+

Filimon 4 Putovanje nevernika Komiko / Sirius Production, 2017 Tvrde korice, 56 strana Filimon, naizgled besposleni, ali dobronamerni i radoznali momak sa sela, pokušava oca da izbavi iz sveta koji ovaj ne razume i za koji ne želi da zna. I ko je tu zapravo lud? Da li onaj koji govori o čudima, ili onaj koji čudima ne veruje, čak ni kada ih vidi svojim očima, čak ni kada ih doživi? Sa sebi svojstvenim humorom i lakoćom, Fred se ovde poigrava pitanjem vere i verovanja. Još jedna maestralna izvedba u njegovoj režiji. Fred (pravo ime Oton Aristides) je francuski strip autor grčkog porekla, rođen 1931. godine u Parizu. Ovaj predstavnik francusko-belgijske škole ostavio je dubok trag u istoriji devete umetnosti, utičući na brojne generacije strip stvaralaca i očaravajući čitaoce različitih starosnih dobi. Kao mlad, objavljuje prve crteže u nekoliko časopisa francuske prestonice. Šezdesetih godina, postaje suosnivač, a kasnije i umetnički direktor satiričnog magazina Hara Kiri. Tokom duge karijere, objavljuje niz priča u formi stripa: „Mali cirkus“, „Oseća se svežina u vazduhu“, „Dođe, pa prođe“, „Hm!“, a kasnije i „Magic Palace Hotel“, „Priču o gavranu u patikama“, „Priču o električnom pripovedaču“ itd... Osim strip priča, Fred je autor i nekoliko scenarija za kratkometražne filmove, kao i tekstova za muzičke kompozicije. Među brojnim priznanjima koja su mu dodeljena, izdvaja se prestižna Velika nagrada grada Angulema za životno delo, koju dobija 1980. godine. Ipak, Fred će, pre svega, ostati upamćen po serijalima o Filimonu, poetičnim i duhovitim pričama, koje u svom najvećem delu opisuju putovanja glavnog junaka na slova reči „Atlantski okean“.