Zbirka fusnota o dreserima uličnih krpenjača što odrastaju u suverene odsudnih lopti na nezaboravnim utakmicama. Božo to na papiru čini kao Di Stefano na travi. Totalitarac. Piše mozgom, srcem i krvlju. Kad je Svevišnji raspoređivao talente, kod Koprivice mu puče koncept, nije štedeo. Zato Božo nosi dar da fudbal voli strašću odanog navijača, pamti mudrošću sveznadara, razume uzvišenošću filozofa, a dojasni poezijom barda. Peca Popović Preterano je i u isti mah nedostatno reći da je ovo knjiga o nogometu, mada Koprivica u njoj ispisuje svoju intimnu historiju svjetskih nogometnih prvenstava. Koliko o nogometu i nogometašima, ovo je knjiga o gradovima i ulicama, o zemljama i njihovim razvalinama, pjesmama i filmovima, o Kišu i kišama, o životima i smrtima, o svemu što je dotaknuto magijom lopte i u čemu progovara sama igra... Koprivici se tu nogomet otkriva kao igra samoće s drugim samoćama, igra za druge i protiv drugih usamljenosti... Božo Koprivica se nikada neće pomiriti s tim da je Jugoslavija proigrana zemlja, prodana lopta. Predrag Lucić Mit i surova stvarnost, pobeda i poraz, kolektiv i pojedinac, radost i seta, san i probuđenost... paradoksalna jedinstva koja može povezati samo um koji vidi umetnost tamo gde je svima nevidljiva, i ruka koja je uspela da opiše sve što je pre nje bilo neopisivo i neopisano. Čitanje (n)ovog izdanja knjige Samo bogovi mogu obećati otvara jedan potpuno novi horizont u kojem su fudbal i književnost Dvojac sa kormilarom (B.K.) koji šampionski mirno vesla od Samoće, preko Usamljenosti do Osame. I to rekom bez cilja: Osim (!) ako joj cilj nije more u koje se uliva – to najveće igralište na planeti, a manje jedino od ulice za igru na male goliće. Vladislav Bajac

O knjizi: Zbirka fusnota o dreserima uličnih krpenjača što odrastaju u suverene odsudnih lopti na nezaboravnim utakmicama. Božo to na papiru čini kao Di Stefano na travi. Totalitarac. Piše mozgom, srcem i krvlju. Kad je Svevišnji raspoređivao talente, kod Koprivice mu puče koncept, nije štedeo. Zato Božo nosi dar da fudbal voli strašću odanog navijača, pamti mudrošću sveznadara, razume uzvišenošću filozofa, a dojasni poezijom barda.Peca PopovićPreterano je i u isti mah nedostatno reći da je ovo knjiga o nogometu, mada Koprivica u njoj ispisuje svoju intimnu historiju svjetskih nogometnih prvenstava. Koliko o nogometu i nogometašima, ovo je knjiga o gradovima i ulicama, o zemljama i njihovim razvalinama, pjesmama i filmovima, o Kišu i kišama, o životima i smrtima, o svemu što je dotaknuto magijom lopte i u čemu progovara sama igra... Koprivici se tu nogomet otkriva kao igra samoće s drugim samoćama, igra za druge i protiv drugih usamljenosti... Božo Koprivica se nikada neće pomiriti s tim da je Jugoslavija proigrana zemlja, prodana lopta. Predrag Lucić Mit i surova stvarnost, pobeda i poraz, kolektiv i pojedinac, radost i seta, san i probuđenost... paradoksalna jedinstva koja može povezati samo um koji vidi umetnost tamo gde je svima nevidljiva, i ruka koja je uspela da opiše sve što je pre nje bilo neopisivo i neopisano. Čitanje (n)ovog izdanja knjige Samo bogovi mogu obećati otvara jedan potpuno novi horizont u kojem su fudbal i književnost Dvojac sa kormilarom (B.K.) koji šampionski mirno vesla od Samoće, preko Usamljenosti do Osame. I to rekom bez cilja: Osim (!) ako joj cilj nije more u koje se uliva – to najveće igralište na planeti, a manje jedino od ulice za igru na male goliće. Vladislav Bajac

Autor: Božo KoprivicaZbirka fusnota o dreserima uličnih krpenjača što odrastaju u suverene odsudnih lopti na nezaboravnim utakmicama. Božo to na papiru čini kao Di Stefano na travi. Totalitarac. Piše mozgom, srcem i krvlju. Kad je Svevišnji raspoređivao talente, kod Koprivice mu puče koncept, nije štedeo. Zato Božo nosi dar da fudbal voli strašću odanog navijača, pamti mudrošću sveznadara, razume uzvišenošću filozofa, a dojasni poezijom barda.Peca PopovićPreterano je i u isti mah nedostatno reći da je ovo knjiga o nogometu, mada Koprivica u njoj ispisuje svoju intimnu historiju svjetskih nogometnih prvenstava. Koliko o nogometu i nogometašima, ovo je knjiga o gradovima i ulicama, o zemljama i njihovim razvalinama, pjesmama i filmovima, o Kišu i kišama, o životima i smrtima, o svemu što je dotaknuto magijom lopte i u čemu progovara sama igra... Koprivici se tu nogomet otkriva kao igra samoće s drugim samoćama, igra za druge i protiv drugih usamljenosti... Božo Koprivica se nikada neće pomiriti s tim da je Jugoslavija proigrana zemlja, prodana lopta.Predrag LucićMit i surova stvarnost, pobeda i poraz, kolektiv i pojedinac, radost i seta, san i probuđenost... paradoksalna jedinstva koja može povezati samo um koji vidi umetnost tamo gde je svima nevidljiva, i ruka koja je uspela da opiše sve što je pre nje bilo neopisivo i neopisano. Čitanje (n)ovog izdanja knjige Samo bogovi mogu obećati otvara jedan potpuno novi horizont u kojem su fudbal i književnost Dvojac sa kormilarom (B.K.) koji šampionski mirno vesla od Samoće, preko Usamljenosti do Osame. I to rekom bez cilja: Osim (!) ako joj cilj nije more u koje se uliva – to najveće igralište na planeti, a manje jedino od ulice za igru na male goliće.Vladislav Bajac

Zbirka fusnota o dreserima uličnih krpenjača što odrastaju u suverene odsudnih lopti na nezaboravnim utakmicama. Božo to na papiru čini kao Di Stefano na travi. Totalitarac. Piše mozgom, srcem i krvlju. Kad je Svevišnji raspoređivao talente, kod Koprivice mu puče koncept, nije štedeo. Zato Božo nosi dar da fudbal voli strašću odanog navijača, pamti mudrošću sveznadara, razume uzvišenošću filozofa, a dojasni poezijom barda. Peca Popović Preterano je i u isti mah nedostatno reći da je ovo knjiga o nogometu, mada Koprivica u njoj ispisuje svoju intimnu historiju svjetskih nogometnih prvenstava. Koliko o nogometu i nogometašima, ovo je knjiga o gradovima i ulicama, o zemljama i njihovim razvalinama, pjesmama i filmovima, o Kišu i kišama, o životima i smrtima, o svemu što je dotaknuto magijom lopte i u čemu progovara sama igra... Koprivici se tu nogomet otkriva kao igra samoće s drugim samoćama, igra za druge i protiv drugih usamljenosti... Božo Koprivica se nikada neće pomiriti s tim da je Jugoslavija proigrana zemlja, prodana lopta. Predrag Lucić Mit i surova stvarnost, pobeda i poraz, kolektiv i pojedinac, radost i seta, san i probuđenost... paradoksalna jedinstva koja može povezati samo um koji vidi umetnost tamo gde je svima nevidljiva, i ruka koja je uspela da opiše sve što je pre nje bilo neopisivo i neopisano. Čitanje (n)ovog izdanja knjige Samo bogovi mogu obećati otvara jedan potpuno novi horizont u kojem su fudbal i književnost Dvojac sa kormilarom (B.K.) koji šampionski mirno vesla od Samoće, preko Usamljenosti do Osame. I to rekom bez cilja: Osim (!) ako joj cilj nije more u koje se uliva – to najveće igralište na planeti, a manje jedino od ulice za igru na male goliće. Vladislav Bajac

Zbirka fusnota o dreserima uličnih krpenjača što odrastaju u suverene odsudnih lopti na nezaboravnim utakmicama! Božo to na papiru čini kao Di Stefano na travi! Totalitarac! Piše mozgom, srcem i krvlju! Kad je Svevišnji raspoređivao talente, kod Koprivice mu puče koncept, nije štedeo. Zato Božo nosi dar da fudbal voli strašću odanog navijača, pamti mudrošću sveznadara, razume uzvišenošću filozofa, a dojasni poezijom barda. Peca Popović Preterano je i u isti mah nedostatno reći da je ovo knjiga o nogometu, mada Koprivica u njoj ispisuje svoju intimnu historiju svjetskih nogometnih prvenstava. Koliko o nogometu i nogometašima, ovo je knjiga o gradovima i ulicama, o zemljama i njihovim razvalinama, pjesmama i filmovima, o Kišu i kišama, o životima i smrtima, o svemu što je dotaknuto magijom lopte i u čemu progovara sama igra... Koprivici se tu nogomet otkriva kao igra samoće s drugim samoćama, igra za druge i protiv drugih usamljenosti... Božo Koprivica se nikada neće pomiriti s tim da je Jugoslavija proigrana zemlja, prodana lopta. Predrag Lucić Mit i surova stvarnost, pobeda i poraz, kolektiv i pojedinac, radost i seta, san i probuđenost... paradoksalna jedinstva koja može povezati samo um koji vidi umetnost tamo gde je svima nevidljiva, i ruka koja je uspela da opiše sve što je pre nje bilo neopisivo i neopisano. Čitanje (n)ovog izdanja knjige Samo bogovi mogu obećati otvara jedan potpuno novi horizont u kojem su fudbal i književnost Dvojac sa kormilarom (B.K.) koji šampionski mirno vesla od Samoće, preko Usamljenosti do Osame. I to rekom bez cilja: Osim (!) ako joj cilj nije more u koje se uliva – to najveće igralište na planeti, a manje jedino od ulice za igru na male goliće. Vladislav Bajac

Autor: Paola PeretiZa sve kojima su se dopali Čudo i Mali princ.Devetogodišnja Mafalda voli da igra fudbal, broji zvezde i penje se na školsku trešnju. To su samo neke stavke sa spiska stvari u kojima za šest meseci više neće moći da uživa, jer izmaglica na njenim očima postaje sve gušća – dijagnostikovana joj je Stargartova bolest, redak poremećaj koji izaziva postepeni gubitak vida i, na kraju, potpuno slepilo. Uz pomoć porodice i prijatelja, naročito školske tetkice Estele, Mafalda uči kako da kao Amazonka hrabro podnosi svoju sudbinu i da u nadolazećem mraku, poput Malog Princa, svet ne posmatra očima, već srcem.Gorčina koju oseća čitalac zbog sudbine glavne junakinje samo se pojačava saznanjem da autorka romana i sama pati od Stargartove bolesti. Ova emotivna, nežna i inspirativna priča o hrabroj devojčici podstiče i decu i odrasle da otkriju šta je za njih od suštinske važnosti u životu, kao i da se suoče sa svim izazovima sa optimizmom i odlučnošću. Prevod sa italijanskog: Gordana Subotić***Jednostavna, gorko-slatka priča sa snažnom poetskom porukom. Jacqueline WilsonSavremena bajka koja će pomoći i odraslima i deci, prijateljima i porodici da razumeju i da se lakše nose sa izazovima bolesti koje menjaju život. Red Szell Connect RadioNezaobilazno štivo. Saturday Express MagazineOčaravajuć, mudar i živopisan roman za decu. Observer Magazine

Devetogodišnja Mafalda voli da igra fudbal, broji zvezde i penje se na školsku trešnju. To su samo neke stavke sa spiska stvari u kojima za šest meseci više neće moći da uživa, jer izmaglica na njenim očima postaje sve gušća – dijagnostikovana joj je Stargartova bolest, redak poremećaj koji izaziva postepeni gubitak vida i, na kraju, potpuno slepilo. Uz pomoć porodice i prijatelja, naročito školske tetkice Estele, Mafalda uči kako da kao Amazonka hrabro podnosi svoju sudbinu i da u nadolazećem mraku, poput Malog Princa, svet ne posmatra očima, već srcem. Gorčina koju oseća čitalac zbog sudbine glavne junakinje samo se pojačava saznanjem da autorka romana i sama pati od Stargartove bolesti. Ova emotivna, nežna i inspirativna priča o hrabroj devojčici podstiče i decu i odrasle da otkriju šta je za njih od suštinske važnosti u životu, kao i da se suoče sa svim izazovima sa optimizmom i odlučnošću. Naslov: Noću čujem zvezde Izdavač: Dereta Strana: 179 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 13,5 x 20,5 cm Godina izdanja: 2018 ISBN: 978-86-6457-209-5

Mogli bi uspeti: Divlji dečaci su se pokazali na gradskom prvenstvu u malom fudbalu, a sada bi još mogli da se kvalifikuju i na Svetsko prvenstvo za decu! A onda se dogodi nezgoda - vozeći karting, Marlon doživi nesreću za koju je kriv Roke, njegov najbolji drug. Marlon šest nedelja ne sme da igra fudbal, a nakon odsustva nije više u formi. zazire od svih, a s Rokeom više ne govori. Ali rokeu je Marlon preko potreban, jer FK Bajern želi da proda njegovog oca, brazilskog fudbalskog asa, Đakoma Ribalda. Onda bi i Roke mogao da se odseli. Hoće li se Marlon vratiti Divljim dečacima i kako motivisati Ribalda da ostane? Knjiga "Divlji dečaci 10 - Marlon, broj 10" o svetu divljih dečaka koji je stvoren na osnovu postojećeg dečjeg tima. Autor Joahim Masanek je zaista pravi trener i otac dvojice od dečaka koji učestvuju u uzbudljivim događajima. Moto ekipe je je: „Sve je kul, dok ne podivljamo!“

Divlji dečaci 10 Marlon Mogli bi uspeti: Divlji dečaci su se pokazali na gradskom prvenstvu u malom fudbalu, a sada bi još mogli da se kvalifikuju i na Svetsko prvenstvo za decu! A onda se dogodi nezgoda - vozeći karting, Marlon doživi nesreću za koju je kriv Roke, njegov najbolji drug. Marlon šest nedelja ne sme da igra fudbal, a nakon odsustva nije više u formi. zazire od svih, a s Rokeom više ne govori. Ali Rokeu je Marlon preko potreban, jer FK Bajern želi da proda njegovog oca, brazilskog fudbalskog asa, Đakoma Ribalda. Onda bi i Roke mogao da se odseli. Hoće li se Marlon vratiti Divljim dečacima i kako motivisati Ribalda da ostane? Knjiga "Divlji dečaci 10 - Marlon, broj 10" o svetu divljih dečaka koji je stvoren na osnovu postojećeg dečjeg tima. Autor Joahim Masanek je zaista pravi trener i otac dvojice od dečaka koji učestvuju u uzbudljivim događajima. Moto ekipe je je: „Sve je kul, dok ne podivljamo!“

Mogli bi uspeti: Divlji dečaci su se pokazali na gradskom prvenstvu u malom fudbalu, a sada bi još mogli da se kvalifikuju i na Svetsko prvenstvo za decu! A onda se dogodi nezgoda - vozeći karting, Marlon doživi nesreću za koju je kriv Roke, njegov najbolji drug. Marlon šest nedelja ne sme da igra fudbal, a nakon odsustva nije više u formi. zazire od svih, a s Rokeom više ne govori. Ali rokeu je Marlon preko potreban, jer FK Bajern želi da proda njegovog oca, brazilskog fudbalskog asa, Đakoma Ribalda. Onda bi i Roke mogao da se odseli. Hoće li se Marlon vratiti Divljim dečacima i kako motivisati Ribalda da ostane? Knjiga "Divlji dečaci 10 - Marlon, broj 10" o svetu divljih dečaka koji je stvoren na osnovu postojećeg dečjeg tima. Autor Joahim Masanek je zaista pravi trener i otac dvojice od dečaka koji učestvuju u uzbudljivim događajima. Moto ekipe je je: „Sve je kul, dok ne podivljamo!“

Autor: Joahim MasanekMogli bi uspeti: Divlji dečaci su se pokazali na gradskom prvenstvu u malom fudbalu, a sada bi još mogli da se kvalifikuju i na Svetsko prvenstvo za decu! A onda se dogodi nezgoda - vozeći karting, Marlon doživi nesreću za koju je kriv Roke, njegov najbolji drug. Marlon šest nedelja ne sme da igra fudbal, a nakon odsustva nije više u formi. zazire od svih, a s Rokeom više ne govori. Ali rokeu je Marlon preko potreban, jer FK Bajern želi da proda njegovog oca, brazilskog fudbalskog asa, Đakoma Ribalda. Onda bi i Roke mogao da se odseli. Hoće li se Marlon vratiti Divljim dečacima i kako motivisati Ribalda da ostane? Knjiga "Divlji dečaci 10 - Marlon, broj 10" o svetu divljih dečaka koji je stvoren na osnovu postojećeg dečjeg tima. Autor Joahim Masanek je zaista pravi trener i otac dvojice od dečaka koji učestvuju u uzbudljivim događajima. Moto ekipe je je: „Sve je kul, dok ne podivljamo!“

Pernica bez pribora. Pernica football Paso 18-0011FL sadrži jedan odeljak unutar koga se nalazi zakrilac sa držaljkama za olovke. Pernica football Paso 18-0011FL je izrađena od kvalitetnih i izdržljivih materijala, što je bitno zbog svakodnevne upotrebe pernice. Dizajn ove pernice oduševiće male ljubitelje fudbala.

Noću čujem zvezde Za sve kojima su se dopali Čudo i Mali princ. Devetogodišnja Mafalda voli da igra fudbal, broji zvezde i penje se na školsku trešnju. To su samo neke stavke sa spiska stvari u kojima za šest meseci više neće moći da uživa, jer izmaglica na njenim očima postaje sve gušća – dijagnostikovana joj je Stargartova bolest, redak poremećaj koji izaziva postepeni gubitak vida i, na kraju, potpuno slepilo. Uz pomoć porodice i prijatelja, naročito školske tetkice Estele, Mafalda uči kako da kao Amazonka hrabro podnosi svoju sudbinu i da u nadolazećem mraku, poput Malog Princa, svet ne posmatra očima, već srcem. Gorčina koju oseća čitalac zbog sudbine glavne junakinje samo se pojačava saznanjem da autorka romana i sama pati od Stargartove bolesti. Ova emotivna, nežna i inspirativna priča o hrabroj devojčici podstiče i decu i odrasle da otkriju šta je za njih od suštinske važnosti u životu, kao i da se suoče sa svim izazovima sa optimizmom i odlučnošću. Prevod sa italijanskog: Gordana Subotić *** Jednostavna, gorko-slatka priča sa snažnom poetskom porukom. Jacqueline Wilson Savremena bajka koja će pomoći i odraslima i deci, prijateljima i porodici da razumeju i da se lakše nose sa izazovima bolesti koje menjaju život. Red Szell Connect Radio Nezaobilazno štivo. Saturday Express Magazine Očaravajuć, mudar i živopisan roman za decu. Observer Magazine

Za sve kojima su se dopali Čudo i Mali princ. Devetogodišnja Mafalda voli da igra fudbal, broji zvezde i penje se na školsku trešnju. To su samo neke stavke sa spiska stvari u kojima za šest meseci više neće moći da uživa, jer izmaglica na njenim očima postaje sve gušća – dijagnostikovana joj je Stargartova bolest, redak poremećaj koji izaziva postepeni gubitak vida i, na kraju, potpuno slepilo. Uz pomoć porodice i prijatelja, naročito školske tetkice Estele, Mafalda uči kako da kao Amazonka hrabro podnosi svoju sudbinu i da u nadolazećem mraku, poput Malog Princa, svet ne posmatra očima, već srcem. Gorčina koju oseća čitalac zbog sudbine glavne junakinje samo se pojačava saznanjem da autorka romana i sama pati od Stargartove bolesti. Ova emotivna, nežna i inspirativna priča o hrabroj devojčici podstiče i decu i odrasle da otkriju šta je za njih od suštinske važnosti u životu, kao i da se suoče sa svim izazovima sa optimizmom i odlučnošću. Prevod sa italijanskog: Gordana Subotić *** Jednostavna, gorko-slatka priča sa snažnom poetskom porukom. Jacqueline Wilson Savremena bajka koja će pomoći i odraslima i deci, prijateljima i porodici da razumeju i da se lakše nose sa izazovima bolesti koje menjaju život. Red Szell Connect Radio Nezaobilazno štivo. Saturday Express Magazine Očaravajuć, mudar i živopisan roman za decu. Observer Magazine

Opis Za sve kojima su se dopali Čudo i Mali princ. Devetogodišnja Mafalda voli da igra fudbal, broji zvezde i penje se na školsku trešnju. To su samo neke stavke sa spiska stvari u kojima za šest meseci više neće moći da uživa, jer izmaglica na njenim očima postaje sve gušća – dijagnostikovana joj je Stargartova bolest, redak poremećaj koji izaziva postepeni gubitak vida i, na kraju, potpuno slepilo. Uz pomoć porodice i prijatelja, naročito školske tetkice Estele, Mafalda uči kako da kao Amazonka hrabro podnosi svoju sudbinu i da u nadolazećem mraku, poput Malog Princa, svet ne posmatra očima, već srcem. Gorčina koju oseća čitalac zbog sudbine glavne junakinje samo se pojačava saznanjem da autorka romana i sama pati od Stargartove bolesti. Ova emotivna, nežna i inspirativna priča o hrabroj devojčici podstiče i decu i odrasle da otkriju šta je za njih od suštinske važnosti u životu, kao i da se suoče sa svim izazovima sa optimizmom i odlučnošću. Prevod sa italijanskog: Gordana Subotić *** Jednostavna, gorko-slatka priča sa snažnom poetskom porukom. Jacqueline Wilson Savremena bajka koja će pomoći i odraslima i deci, prijateljima i porodici da razumeju i da se lakše nose sa izazovima bolesti koje menjaju život. Red Szell Connect Radio Nezaobilazno štivo. Saturday Express Magazine Očaravajuć, mudar i živopisan roman za decu. Observer Magazine

Izdavač: Evro Giunti Broj strana: 361 Format: 140 x 200 Povez: Broš Pismo: Latinica Godina izdanja: 2019 ISBN: 978-86-505-3128-0 Zataškavanje – autor Robert Skrag Kad je u napuštenom stanu pronađena ženska ruka, inspektor Džejk Porter i njegov partner Nik Stajls iz Londonske policije preuzeli su slučaj. Odsečenu ruku su povezali s Natašom Barkli, koju decenijama niko nije video. Dok istražuju detalje koji se kriju iza njenog nestanka, Porter i Stajls otkrivaju vezu s drugom istragom. Suočeni sa strahom ljudi od lokalnog moćnika, ali i sa zakulisnim igrama – možda čak i korupcijom unutar same policije – Porter i Stajls tragaju za odgovorima. Upoznajte Džejka Portera i Nika Stajlsa – nov i neodoljiv detektivski par. Stajls je bio slab na Hjuga Bosa, uredan i doteran, kratko podšišan, tip-top od glave do pete. Starije kolege prozvale su ga kancelarijskim lepotanom, ali on se nije obazirao na to. Neki su ga pak zvali Tjeri Anri Londonske policije sve dok ga nisu videli kako igra mali fudbal. Stajlsov partner Porter bio je Irac poreklom, odevao se nešto ležernije, te je njegova pojava odavala utisak komotnosti, ako ne i izvesne zapuštenosti.

Samo bogovi mogu obećati Zbirka fusnota o dreserima uličnih krpenjača što odrastaju u suverene odsudnih lopti na nezaboravnim utakmicama. Božo to na papiru čini kao Di Stefano na travi. Totalitarac. Piše mozgom, srcem i krvlju. Kad je Svevišnji raspoređivao talente, kod Koprivice mu puče koncept, nije štedeo. Zato Božo nosi dar da fudbal voli strašću odanog navijača, pamti mudrošću sveznadara, razume uzvišenošću filozofa, a dojasni poezijom barda. - Peca Popović Preterano je i u isti mah nedostatno reći da je ovo knjiga o nogometu, mada Koprivica u njoj ispisuje svoju intimnu historiju svjetskih nogometnih prvenstava. Koliko o nogometu i nogometašima, ovo je knjiga o gradovima i ulicama, o zemljama i njihovim razvalinama, pjesmama i filmovima, o Kišu i kišama, o životima i smrtima, o svemu što je dotaknuto magijom lopte i u čemu progovara sama igra... Koprivici se tu nogomet otkriva kao igra samoće s drugim samoćama, igra za druge i protiv drugih usamljenosti... Božo Koprivica se nikada neće pomiriti s tim da je Jugoslavija proigrana zemlja, prodana lopta. - Predrag Lucić Mit i surova stvarnost, pobeda i poraz, kolektiv i pojedinac, radost i seta, san i probuđenost... paradoksalna jedinstva koja može povezati samo um koji vidi umetnost tamo gde je svima nevidljiva, i ruka koja je uspela da opiše sve što je pre nje bilo neopisivo i neopisano. Čitanje (n)ovog izdanja knjige Samo bogovi mogu obećati otvara jedan potpuno novi horizont u kojem su fudbal i književnost Dvojac sa kormilarom (B.K.) koji šampionski mirno vesla od Samoće, preko Usamljenosti do Osame. I to rekom bez cilja: Osim (!) ako joj cilj nije more u koje se uliva – to najveće igralište na planeti, a manje jedino od ulice za igru na male goliće. - Vladislav Bajac Prikaži više

Zbirka fusnota o dreserima uličnih krpenjača što odrastaju u suverene odsudnih lopti na nezaboravnim utakmicama! Božo to na papiru čini kao Di Stefano na travi! Totalitarac! Piše mozgom, srcem i krvlju! Kad je Svevišnji raspoređivao talente, kod Koprivice mu puče koncept, nije štedeo. Zato Božo nosi dar da fudbal voli strašću odanog navijača, pamti mudrošću sveznadara, razume uzvišenošću filozofa, a dojasni poezijom barda. Peca Popović Preterano je i u isti mah nedostatno reći da je ovo knjiga o nogometu, mada Koprivica u njoj ispisuje svoju intimnu historiju svjetskih nogometnih prvenstava. Koliko o nogometu i nogometašima, ovo je knjiga o gradovima i ulicama, o zemljama i njihovim razvalinama, pjesmama i filmovima, o Kišu i kišama, o životima i smrtima, o svemu što je dotaknuto magijom lopte i u čemu progovara sama igra... Koprivici se tu nogomet otkriva kao igra samoće s drugim samoćama, igra za druge i protiv drugih usamljenosti... Božo Koprivica se nikada neće pomiriti s tim da je Jugoslavija proigrana zemlja, prodana lopta. Predrag Lucić Mit i surova stvarnost, pobeda i poraz, kolektiv i pojedinac, radost i seta, san i probuđenost... paradoksalna jedinstva koja može povezati samo um koji vidi umetnost tamo gde je svima nevidljiva, i ruka koja je uspela da opiše sve što je pre nje bilo neopisivo i neopisano. Čitanje (n)ovog izdanja knjige Samo bogovi mogu obećati otvara jedan potpuno novi horizont u kojem su fudbal i književnost Dvojac sa kormilarom (B.K.) koji šampionski mirno vesla od Samoće, preko Usamljenosti do Osame. I to rekom bez cilja: Osim (!) ako joj cilj nije more u koje se uliva – to najveće igralište na planeti, a manje jedino od ulice za igru na male goliće. Vladislav Bajac Čitaj dalje

Zbirka fusnota o dreserima uličnih krpenjača što odrastaju u suverene odsudnih lopti na nezaboravnim utakmicama. Božo to na papiru čini kao Di Stefano na travi. Totalitarac. Piše mozgom, srcem i krvlju. Kad je Svevišnji raspoređivao talente, kod Koprivice mu puče koncept, nije štedeo. Zato Božo nosi dar da fudbal voli strašću odanog navijača, pamti mudrošću sveznadara, razume uzvišenošću filozofa, a dojasni poezijom barda. Peca Popović Preterano je i u isti mah nedostatno reći da je ovo knjiga o nogometu, mada Koprivica u njoj ispisuje svoju intimnu historiju svjetskih nogometnih prvenstava. Koliko o nogometu i nogometašima, ovo je knjiga o gradovima i ulicama, o zemljama i njihovim razvalinama, pjesmama i filmovima, o Kišu i kišama, o životima i smrtima, o svemu što je dotaknuto magijom lopte i u čemu progovara sama igra... Koprivici se tu nogomet otkriva kao igra samoće s drugim samoćama, igra za druge i protiv drugih usamljenosti... Božo Koprivica se nikada neće pomiriti s tim da je Jugoslavija proigrana zemlja, prodana lopta. Predrag Lucić Mit i surova stvarnost, pobeda i poraz, kolektiv i pojedinac, radost i seta, san i probuđenost... paradoksalna jedinstva koja može povezati samo um koji vidi umetnost tamo gde je svima nevidljiva, i ruka koja je uspela da opiše sve što je pre nje bilo neopisivo i neopisano. Čitanje (n)ovog izdanja knjige Samo bogovi mogu obećati otvara jedan potpuno novi horizont u kojem su fudbal i književnost Dvojac sa kormilarom (B.K.) koji šampionski mirno vesla od Samoće, preko Usamljenosti do Osame. I to rekom bez cilja: Osim (!) ako joj cilj nije more u koje se uliva – to najveće igralište na planeti, a manje jedino od ulice za igru na male goliće. Vladislav Bajac Naslov: Samo bogovi mogu obećati Izdavač: Geopoetika Strana: 294 (cb) Pismo: latinica Format: 20 cm Godina izdanja: 2014 ISBN: 978-86-6145-155-3

Autor: Božo KoprivicaNova knjiga u ediciji Serbian Prose in Translation. Prevod prošlogodišnje hit knjige Bože Koprivice "Samo bogovi mogu obećati".Zbirka fusnota o dreserima uličnih krpenjača što odrastaju u suverene odsudnih lopti na nezaboravnim utakmicama. Božo to na papiru čini kao Di Stefano na travi. Totalitarac. Piše mozgom, srcem i krvlju. Kad je Svevišnji raspoređivao talente, kod Koprivice mu puče koncept, nije štedeo. Zato Božo nosi dar da fudbal voli strašću odanog navijača, pamti mudrošću sveznadara, razume uzvišenošću filozofa, a dojasni poezijom barda.Peca PopovićPreterano je i u isti mah nedostatno reći da je ovo knjiga o nogometu, mada Koprivica u njoj ispisuje svoju intimnu historiju svjetskih nogometnih prvenstava. Koliko o nogometu i nogometašima, ovo je knjiga o gradovima i ulicama, o zemljama i njihovim razvalinama, pjesmama i filmovima, o Kišu i kišama, o životima i smrtima, o svemu što je dotaknuto magijom lopte i u čemu progovara sama igra... Koprivici se tu nogomet otkriva kao igra samoće s drugim samoćama, igra za druge i protiv drugih usamljenosti... Božo Koprivica se nikada neće pomiriti s tim da je Jugoslavija proigrana zemlja, prodana lopta.Predrag LucićMit i surova stvarnost, pobeda i poraz, kolektiv i pojedinac, radost i seta, san i probuđenost... paradoksalna jedinstva koja može povezati samo um koji vidi umetnost tamo gde je svima nevidljiva, i ruka koja je uspela da opiše sve što je pre nje bilo neopisivo i neopisano. Čitanje (n)ovog izdanja knjige Samo bogovi mogu obećati otvara jedan potpuno novi horizont u kojem su fudbal i književnost Dvojac sa kormilarom (B.K.) koji šampionski mirno vesla od Samoće, preko Usamljenosti do Osame. I to rekom bez cilja: Osim (!) ako joj cilj nije more u koje se uliva – to najveće igralište na planeti, a manje jedino od ulice za igru na male goliće.Vladislav Bajac

PASO Pernica Football 18-0011FL Pernica bez pribora. Pernica football Paso 18-0011FL sadrži jedan odeljak unutar koga se nalazi zakrilac sa držaljkama za olovke. Pernica football Paso 18-0011FL je izrađena od kvalitetnih i izdržljivih materijala, što je bitno zbog svakodnevne upotrebe pernice. Dizajn ove pernice oduševiće male ljubitelje fudbala.

Autor: Ivan ĐorđevićPREDGOVOR„Važna stvar u vezi sa fudbalom je da on uvek predstavlja nešto više od fudbala“, napisao je u jednom od svojih romana Teri Pračet i tako na duhovit i jednostavan način opisao igru koja u današnje vreme privlači pažnju ogromnog broja ljudi širom sveta. Slažući se s tim, i ja mogu da kažem da je ova moja knjiga o fudbalu pre svega knjiga o nekim društvenim fenomenima koji ga prate.Kao i drugi fenomeni popularne kulture, i fudbal je u fokus naučnika došao šezdesetih godina dvadesetog veka, privlačeći pažnju prevashodno zbog svoje masovnosti i popularnosti. Prestao je da bude samo jedna od marginalnih i „neozbiljnih“ ljudskih aktivnosti koje ne zavređuju da se njima bavi „ozbiljna“ nauka, postajući legitimna i plodna oblast za analizu u sociologiji, filozofiji, studijama kulture i antropologiji. Danas bavljenje fudbalom kao kulturnim fenomenom iz perspektive društvenih i humanističkih nauka predstavlja relativno raširenu akademsku praksu širom Evrope i sveta, o čemu svedoči veliki broj studijskih programa, knjiga i stručnih časopisa posvećenih proučavanju tema u vezi sa fudbalom.Domaća naučna zajednica malo pažnje je posvetila ovom trendu. Sistematsko proučavanje fudbala je u velikoj meri izostalo, a oni retki autori koji su se ovom temom bavili, uglavnom su to činili usput. Kada je u pitanju istraživanje ove tematike u regionu, knjiga sociologa Srđana Vrcana Nogomet, politika, nasilje predstavlja seminalno delo za proučavanje fudbala na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Naravno, postoji još veliki broj autora koji su dali doprinos izučavanju fudbala u regionu. Mnogi od njih su pomenuti u ovoj knjizi, posebno oni na čijim radovima se temelji i moje istraživanje.Ipak, primetan je značajan disparitet između društvene uloge fudbala u državama nastalim na području bivše Jugoslavije i zastupljenosti ove teme u naučnim istraživanjima. Pojave poput navijačkog huliganizma, nacionalističkih ispada na stadionima, afere vezane za pronevere novca, kao i očigledna povezanost politike sa fudbalom, često se nalaze u udarnim vestima regionalnih medija, ali je primetan nedostatak nastojanja da se tim problemima, ako ništa drugo, analitički pristupi, da se ide dalje od banalnog objašnjenja da fudbal predstavlja ogledalo društva, pa se, samim tim, društvene krize prelamaju i na sport.U ovoj knjizi sam nastojao da dam doprinos dubljem razumevanju fudbala u svetlu njegove povezanosti sa nacionalizmom na prostoru Jugoslavije, usmeravajući pažnju pre svega na Srbiju i Hrvatsku. Osnovna ideja od koje sam pošao bila je važnost uloge fudbalskih navijača u realizaciji nacionalističkih projekata jugoslovenskih političkih elita krajem osamdesetih godina, jer tada uspostavljene veze između fudbala i nacionalizma traju sve do danas. Moje istraživanje je pre svega imalo za cilj da ustanovi koliko su te veze danas jake, odnosno koliki je kapacitet fudbala da danas, više od dve decenije nakon ratova u Jugoslaviji, homogenizuje srpsku i hrvatsku „naciju“. U tom smislu, fudbal sam posmatrao kao sredstvo za merenje „nacionalne temperature“ u Srbiji i Hrvatskoj.Istraživanje koje sam sproveo zasnovano je na prikupljanju terenske građe i analizi medijskog sadržaja u Srbiji i Hrvatskoj. Centralno mesto zauzima uporedno proučavanje dve utakmice između fudbalskih reprezentacija ovih država, koje su odigrane u martu i septembru 2013. godine, prva u Zagrebu, druga u Beogradu. Na te mečeve „visokog rizika“ išao sam sa kolegama Goranom Šantekom, Tiborom Komarom i Bojanom Žikićem, kojima se ovom prilikom i posebno zahvaljujem, jer bez njih ne bi bilo moguće obaviti ovo istraživanje. Te dve utakmice predstavljale su savršen test za ispitivanje savremenih srpsko-hrvatskih odnosa, jer se u njima aktivirala snažna simbolika ratne prošlosti, ali su bili vidljivi i znaci koji su nagoveštavali kako bi ti odnosi mogli izgledati u budućnoti.Međutim, da bi se moglo pristupiti analizi prikupljene građe, neophodno je bilo razumevanje istorijskog, socijalnog i političkog konteksta u kome je fudbal uopšte mogao da odigra ulogu kakvu je odigrao u procesu raspada Jugoslavije i nastanka novih država na njenoj teritoriji. Zbog toga u strukturi ove knjige važno mesto zauzimaju poglavlja koja postavljaju društveno-istorijski okvir za proučavanje i promišljanje današnjeg fudbala i odnosa koji se kroz njega prelamaju.Prvo poglavlje knjige bavi se nastankom modernog fudbala u devetnaestom veku, kao i njegovim kasnijim razvojem u Evropi i Srbiji / Jugoslaviji tokom dvadesetog stoleća. Širi geopolitički procesi, poput uspona fašizma, hladnog rata ili pada komunizma, u velikoj meri su se reflektovali i na fudbal, koji je u tom smislu korišćen kao mehanizam za implementiranje različitih politika i ideologija, pri čemu je nacionalizam često zauzimao centralno mesto. Veza između nacionalističke ideologije i fudbala predmet je pažnje u drugom poglavlju, u kome razmatram različite primere iz evropskih društava i Srbije, ukazujući na načine na koji se kroz fudbal može homogenizovati nacija, ali i identifikovati drugi procesi koji se odnose na pitanja poput klase ili rase. Treće poglavlje usredsređuje se na prostor Jugoslavije, prateći povezanost uspona nacionalizma krajem osamdesetih godina i događanja na fudbalskim stadionima. Tu je reč i o ulozi fudbala u projektima izgradnje nacije u u Srbiji i Hrvatskoj u toku devedesetih godina. Četvrto poglavlje se bavi naracijama o famoznom neodigranom meču između zagrebačkog Dinama i beogradske Crvene Zvezde u maju 1990. godine na stadionu u Maksimiru, koji je u međuvremenu u obe zemlje stekao status mita. Naracija o incidentima na ovoj utakmici i danas igra važnu ulogu u objašnjavanju srpsko-hrvatskih odnosa uoči rata devedesetih. Peto i, kao što je već rečeno, centralno poglavlje knjige posvećeno je utakmicama između fudbalskih reprezentacija Hrvatske i Srbije 2013. godine. U tom delu knjige nastojao sam da ukažem na koje se načine u medijskoj interpretaciji ovih utakmica i ponašanja navijača na njima prepliću znaci nastojanja da se odnosi između dve države poboljšaju, sa simbolima nacionalizma. Moja analiza vodi zaključku da je nacionalistička ideologija i dalje živa i snažna i u Srbiji i u Hrvatskoj. Iako „nacionalna temperatura“ više nije onako visoka kao što je to bio slučaj devedesetih godina, fudbal je u ovim zemljama još uvek prožet ideologijom nacionalizma, u njemu se ona najjasnije ispoljava i reprodujuje. Bez namere da tražim opravdanje za povezanost nacionalizma i fudbala u Srbiji i u njenom susedstvu i da relativizujem opasnosti koja ova veza sobom nosi, moramo imati u vidu da su trendovi poput porasta nacionalizma, ksenofobije, rasizma i mržnje uopšte postali fudbalska svakodnevica širom Evrope. Sve više je upozoravajućih primera koji svedoče o tome da „najvažnija sporedna stvar na svetu“ može da postane pozornica za ispoljavanje najgorih oblika mržnje. Dakle, primeri nacionalizma u fudbalu, kojim sam se ovde bavio, uklapaju se i u tu širu, evropsku sliku. Ono što predstavlja njihovu specifičnost jeste posledica ratova devedesetih, posebno sukoba u koje su bili uvučeni Srbi i Hrvati, što svedoči o tome da ti ratovi „mentalno“ nisu završeni, jer nacionalizam, koji je bio njihov glavni uzrok, i dalje predstavlja dominantnu ideologiju u državama nastalim posle rata.***Ova knjiga predstavlja prerađenu i izmenjenu verziju doktorske disertacije koju sam odbranio 2014. godine na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, pod mentorstvom prof. Bojana Žikića, kome se zahvaljujem na nesebičnoj pomoći i podršci. Istraživanje na kome je zasnovana ova studija sprovođeno je od 2009. do 2013. godine, prevashodno u Beogradu i Zagrebu,. Ono ne bi bilo moguće bez dobre volje i strpljenja mnogih ljudi sa kojima sam razgovarao i koji su mi pomagali pri sakupljanju građe. U tom pogledu, neprocenjivu pomoć pružile su mi koleginice i kolege sa Instituta za etnologiju i folkloristiku i Odsjeka za etnologiju i kulturnu antropologiju u Zagrebu. Svima njima se ovom prilikom iskreno zahvaljujem.Posebnu zahvalnost upućujem koleginicama i kolegama iz Etnografskog instituta SANU gde sam zaposlen, i koji mi je nakon godina zaposlenja postao ne samo radno mesto već i druga kuća. Posebnu pomoć pružile su rukovoditeljka projekta na kome sam angažovan dr Ljiljana Gavrilović i direktorka Instituta prof. Dragana Radojičić, dajući podršku i u situacijama kada nije bilo ni malo jednostavno baviti se naučno-istraživačkim radom. Naročito sam zahvalan mojoj koleginici i drugarici Miroslavi Malešević, koja je više puta pročitala rukopis, i svojim komentarima i uvidima doprinela njegovom finalnom uobličavanju. Takođe, moja velika zahvalnost upućena je i recenzentima ove knjige, dr Bojanu Žikiću i dr. sc. Goranu Šanteku.Ova knjiga ne bi postojala da nije bilo mojih prijateljica i prijatelja, koji su imali puno strpljenja za dugotrajne, često naporne, ali za mene uvek konstruktivne i produktivne razgovore. U tom smislu, naročitu zahvalnost dugujem Andrijani Aničić, Jani Baćević i Igoru Smoliću, čija pomoć i prijateljska podrška su mi bili od neizmernog značaja tokom procesa pisanja rukopisa.Najveću zahvalnost dugujem svojim roditeljima, sestrama i njihovim porodicama. Njihova postojana ljubav, strpljenje i podrška predstavljaju suštinsku i neprocenjivu podlogu za sve što radim u životu, pa su tako utkani i u svaku stranicu ove knjige. Na kraju, neizmerno hvala mojoj supruzi Mariji, na ljubavi, brizi, strpljenju i smislu koje od nje svakodnevno dobijam. Beograd, I.Đ.Jun 2015.

IVAN ĐORĐEVIĆ ANTROPOLOG MEĐU NAVIJAČIMA Izdavač - Biblioteka XX vek, Beograd; Knjižara Krug, Beograd Godina - 2015 246 strana 17 cm Edicija - Biblioteka XX vek ISBN - 978-86-7562-126-3 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, ima posvetu, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor UVOD: Antropologija na tribinama I `NARODNA IGRA` KOJA JE OSVOJILA SVET Fudbal kao produkt modernog vremena Fudbal između Istoka i Zapada Kriza i transformacija II `MOJA JE NACIJA REPREZENTACIJA` Sport, Evropa, mi i drugi Vrla, nova Srbija III DOGAĐANJE FUDBALA Labudova pesma jugoslovenskog fudbala Zvezda, Srbija, nikad Jugoslavija Muke u nacionalnom raju Više od igre IV RAT JE POČEO NA MAKSIMIRU? Nelagodna sećanja Maksimir za sva vremena Krivac je `onaj drugi` V `UTAKMICE STOLEĆA` `Tko ne skače pravoslavac` `Ah, taj Bizant!` Nakon `meča stoleća` VI RAT SE ZAVRŠIO NA MAKSIMIRU? Izvori i literatura Indeks imena `„Važna stvar u vezi sa fudbalom je da on uvek predstavlja nešto više od fudbala“, napisao je u jednom od svojih romana Teri Pračet i tako na duhovit i jednostavan način opisao igru koja u današnje vreme privlači pažnju ogromnog broja ljudi širom sveta. Slažući se s tim, i ja mogu da kažem da je ova moja knjiga o fudbalu pre svega knjiga o nekim društvenim fenomenima koji ga prate. Kao i drugi fenomeni popularne kulture, i fudbal je u fokus naučnika došao šezdesetih godina dvadesetog veka, privlačeći pažnju prevashodno zbog svoje masovnosti i popularnosti. Prestao je da bude samo jedna od marginalnih i „neozbiljnih“ ljudskih aktivnosti koje ne zavređuju da se njima bavi „ozbiljna“ nauka, postajući legitimna i plodna oblast za analizu u sociologiji, filozofiji, studijama kulture i antropologiji. Danas bavljenje fudbalom kao kulturnim fenomenom iz perspektive društvenih i humanističkih nauka predstavlja relativno raširenu akademsku praksu širom Evrope i sveta, o čemu svedoči veliki broj studijskih programa, knjiga i stručnih časopisa posvećenih proučavanju tema u vezi sa fudbalom. Domaća naučna zajednica malo pažnje je posvetila ovom trendu. Sistematsko proučavanje fudbala je u velikoj meri izostalo, a oni retki autori koji su se ovom temom bavili, uglavnom su to činili usput. Kada je u pitanju istraživanje ove tematike u regionu, knjiga sociologa Srđana Vrcana Nogomet, politika, nasilje predstavlja seminalno delo za proučavanje fudbala na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Naravno, postoji još veliki broj autora koji su dali doprinos izučavanju fudbala u regionu. Mnogi od njih su pomenuti u ovoj knjizi, posebno oni na čijim radovima se temelji i moje istraživanje. Ipak, primetan je značajan disparitet između društvene uloge fudbala u državama nastalim na području bivše Jugoslavije i zastupljenosti ove teme u naučnim istraživanjima. Pojave poput navijačkog huliganizma, nacionalističkih ispada na stadionima, afere vezane za pronevere novca, kao i očigledna povezanost politike sa fudbalom, često se nalaze u udarnim vestima regionalnih medija, ali je primetan nedostatak nastojanja da se tim problemima, ako ništa drugo, analitički pristupi, da se ide dalje od banalnog objašnjenja da fudbal predstavlja ogledalo društva, pa se, samim tim, društvene krize prelamaju i na sport. U ovoj knjizi sam nastojao da dam doprinos dubljem razumevanju fudbala u svetlu njegove povezanosti sa nacionalizmom na prostoru Jugoslavije, usmeravajući pažnju pre svega na Srbiju i Hrvatsku. Osnovna ideja od koje sam pošao bila je važnost uloge fudbalskih navijača u realizaciji nacionalističkih projekata jugoslovenskih političkih elita krajem osamdesetih godina, jer tada uspostavljene veze između fudbala i nacionalizma traju sve do danas. Moje istraživanje je pre svega imalo za cilj da ustanovi koliko su te veze danas jake, odnosno koliki je kapacitet fudbala da danas, više od dve decenije nakon ratova u Jugoslaviji, homogenizuje srpsku i hrvatsku „naciju“. U tom smislu, fudbal sam posmatrao kao sredstvo za merenje „nacionalne temperature“ u Srbiji i Hrvatskoj. Istraživanje koje sam sproveo zasnovano je na prikupljanju terenske građe i analizi medijskog sadržaja u Srbiji i Hrvatskoj. Centralno mesto zauzima uporedno proučavanje dve utakmice između fudbalskih reprezentacija ovih država, koje su odigrane u martu i septembru 2013. godine, prva u Zagrebu, druga u Beogradu. Na te mečeve „visokog rizika“ išao sam sa kolegama Goranom Šantekom, Tiborom Komarom i Bojanom Žikićem, kojima se ovom prilikom i posebno zahvaljujem, jer bez njih ne bi bilo moguće obaviti ovo istraživanje. Te dve utakmice predstavljale su savršen test za ispitivanje savremenih srpsko-hrvatskih odnosa, jer se u njima aktivirala snažna simbolika ratne prošlosti, ali su bili vidljivi i znaci koji su nagoveštavali kako bi ti odnosi mogli izgledati u budućnoti. Međutim, da bi se moglo pristupiti analizi prikupljene građe, neophodno je bilo razumevanje istorijskog, socijalnog i političkog konteksta u kome je fudbal uopšte mogao da odigra ulogu kakvu je odigrao u procesu raspada Jugoslavije i nastanka novih država na njenoj teritoriji. Zbog toga u strukturi ove knjige važno mesto zauzimaju poglavlja koja postavljaju društveno-istorijski okvir za proučavanje i promišljanje današnjeg fudbala i odnosa koji se kroz njega prelamaju. Prvo poglavlje knjige bavi se nastankom modernog fudbala u devetnaestom veku, kao i njegovim kasnijim razvojem u Evropi i Srbiji / Jugoslaviji tokom dvadesetog stoleća. Širi geopolitički procesi, poput uspona fašizma, hladnog rata ili pada komunizma, u velikoj meri su se reflektovali i na fudbal, koji je u tom smislu korišćen kao mehanizam za implementiranje različitih politika i ideologija, pri čemu je nacionalizam često zauzimao centralno mesto. Veza između nacionalističke ideologije i fudbala predmet je pažnje u drugom poglavlju, u kome razmatram različite primere iz evropskih društava i Srbije, ukazujući na načine na koji se kroz fudbal može homogenizovati nacija, ali i identifikovati drugi procesi koji se odnose na pitanja poput klase ili rase. Treće poglavlje usredsređuje se na prostor Jugoslavije, prateći povezanost uspona nacionalizma krajem osamdesetih godina i događanja na fudbalskim stadionima. Tu je reč i o ulozi fudbala u projektima izgradnje nacije u u Srbiji i Hrvatskoj u toku devedesetih godina. Četvrto poglavlje se bavi naracijama o famoznom neodigranom meču između zagrebačkog Dinama i beogradske Crvene Zvezde u maju 1990. godine na stadionu u Maksimiru, koji je u međuvremenu u obe zemlje stekao status mita. Naracija o incidentima na ovoj utakmici i danas igra važnu ulogu u objašnjavanju srpsko-hrvatskih odnosa uoči rata devedesetih. Peto i, kao što je već rečeno, centralno poglavlje knjige posvećeno je utakmicama između fudbalskih reprezentacija Hrvatske i Srbije 2013. godine. U tom delu knjige nastojao sam da ukažem na koje se načine u medijskoj interpretaciji ovih utakmica i ponašanja navijača na njima prepliću znaci nastojanja da se odnosi između dve države poboljšaju, sa simbolima nacionalizma. Moja analiza vodi zaključku da je nacionalistička ideologija i dalje živa i snažna i u Srbiji i u Hrvatskoj. Iako „nacionalna temperatura“ više nije onako visoka kao što je to bio slučaj devedesetih godina, fudbal je u ovim zemljama još uvek prožet ideologijom nacionalizma, u njemu se ona najjasnije ispoljava i reprodujuje. Bez namere da tražim opravdanje za povezanost nacionalizma i fudbala u Srbiji i u njenom susedstvu i da relativizujem opasnosti koja ova veza sobom nosi, moramo imati u vidu da su trendovi poput porasta nacionalizma, ksenofobije, rasizma i mržnje uopšte postali fudbalska svakodnevica širom Evrope. Sve više je upozoravajućih primera koji svedoče o tome da „najvažnija sporedna stvar na svetu“ može da postane pozornica za ispoljavanje najgorih oblika mržnje. Dakle, primeri nacionalizma u fudbalu, kojim sam se ovde bavio, uklapaju se i u tu širu, evropsku sliku. Ono što predstavlja njihovu specifičnost jeste posledica ratova devedesetih, posebno sukoba u koje su bili uvučeni Srbi i Hrvati, što svedoči o tome da ti ratovi „mentalno“ nisu završeni, jer nacionalizam, koji je bio njihov glavni uzrok, i dalje predstavlja dominantnu ideologiju u državama nastalim posle rata. ***Ova knjiga predstavlja prerađenu i izmenjenu verziju doktorske disertacije koju sam odbranio 2014. godine na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, pod mentorstvom prof. Bojana Žikića, kome se zahvaljujem na nesebičnoj pomoći i podršci. Istraživanje na kome je zasnovana ova studija sprovođeno je od 2009. do 2013. godine, prevashodno u Beogradu i Zagrebu,. Ono ne bi bilo moguće bez dobre volje i strpljenja mnogih ljudi sa kojima sam razgovarao i koji su mi pomagali pri sakupljanju građe. U tom pogledu, neprocenjivu pomoć pružile su mi koleginice i kolege sa Instituta za etnologiju i folkloristiku i Odsjeka za etnologiju i kulturnu antropologiju u Zagrebu. Svima njima se ovom prilikom iskreno zahvaljujem. Posebnu zahvalnost upućujem koleginicama i kolegama iz Etnografskog instituta SANU gde sam zaposlen, i koji mi je nakon godina zaposlenja postao ne samo radno mesto već i druga kuća. Posebnu pomoć pružile su rukovoditeljka projekta na kome sam angažovan dr Ljiljana Gavrilović i direktorka Instituta prof. Dragana Radojičić, dajući podršku i u situacijama kada nije bilo ni malo jednostavno baviti se naučno-istraživačkim radom. Naročito sam zahvalan mojoj koleginici i drugarici Miroslavi Malešević, koja je više puta pročitala rukopis, i svojim komentarima i uvidima doprinela njegovom finalnom uobličavanju. Takođe, moja velika zahvalnost upućena je i recenzentima ove knjige, dr Bojanu Žikiću i dr. sc. Goranu Šanteku. Ova knjiga ne bi postojala da nije bilo mojih prijateljica i prijatelja, koji su imali puno strpljenja za dugotrajne, često naporne, ali za mene uvek konstruktivne i produktivne razgovore. U tom smislu, naročitu zahvalnost dugujem Andrijani Aničić, Jani Baćević i Igoru Smoliću, čija pomoć i prijateljska podrška su mi bili od neizmernog značaja tokom procesa pisanja rukopisa. Najveću zahvalnost dugujem svojim roditeljima, sestrama i njihovim porodicama. Njihova postojana ljubav, strpljenje i podrška predstavljaju suštinsku i neprocenjivu podlogu za sve što radim u životu, pa su tako utkani i u svaku stranicu ove knjige. Na kraju, neizmerno hvala mojoj supruzi Mariji, na ljubavi, brizi, strpljenju i smislu koje od nje svakodnevno dobijam.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Milica Bakić Hayden Alex Bellamy Majk Bilig Michael Billig Zvonimir Boban Dario Brentin Rodžers Brubejker Rogers Brubaker Ivan Čolović Vuk Drašković Gordana Đerić Aleksandar Đorđević Dejvid Goldblat David Goldblatt Stef Jansen Robert Jarni Todor Kuljić Dražen Lalić Dragoslav Draža Mihailović Srećko Mihailović Siniša Mihajlović Slobodan Milošević Ričard Mils Richard Mills Zoran Bata Mirković Marko Tompson Perković Emma Poulton Željko Ražnatović Josip Džo Šimunić Igor Štimac Davor Šuker Franjo Tuđman Džonatan Vilson Jonathan Wilson Srđan Vrcan Aleksandar Vučić

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Antropolog među navijačima - Ivan Đorđević Izdavač: Biblioteka XX vek Godina izdanja: 2015 Broj strana: 248 Format: 17 cm Povez: Broširani Ivan Đorđević (1977, Beograd) je etnolog i antropolog, naučni saradnik Etnografskog instituta SANU. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Osnovne oblasti njegovog naučnog interesovanja su antropologija sporta, studije književnosti i politička antropologija. Objavio je više radova u naučnoj periodici i knjigu Antropologija naučne fantastike (Etnografski institut SANU, 2009). Knjiga Antropolog među navijačima je izmenjena i prerađena verzija doktorske disertacije pod naslovom „Uloga fudbala u konstrukciji lokalnog i globalnog identiteta u savremenoj Srbiji“, koju je autor odbranio 2014. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu. PREDGOVOR „Važna stvar u vezi sa fudbalom je da on uvek predstavlja nešto više od fudbala“, napisao je u jednom od svojih romana Teri Pračet i tako na duhovit i jednostavan način opisao igru koja u današnje vreme privlači pažnju ogromnog broja ljudi širom sveta. Slažući se s tim, i ja mogu da kažem da je ova moja knjiga o fudbalu pre svega knjiga o nekim društvenim fenomenima koji ga prate. Kao i drugi fenomeni popularne kulture, i fudbal je u fokus naučnika došao šezdesetih godina dvadesetog veka, privlačeći pažnju prevashodno zbog svoje masovnosti i popularnosti. Prestao je da bude samo jedna od marginalnih i „neozbiljnih“ ljudskih aktivnosti koje ne zavređuju da se njima bavi „ozbiljna“ nauka, postajući legitimna i plodna oblast za analizu u sociologiji, filozofiji, studijama kulture i antropologiji. Danas bavljenje fudbalom kao kulturnim fenomenom iz perspektive društvenih i humanističkih nauka predstavlja relativno raširenu akademsku praksu širom Evrope i sveta, o čemu svedoči veliki broj studijskih programa, knjiga i stručnih časopisa posvećenih proučavanju tema u vezi sa fudbalom. Domaća naučna zajednica malo pažnje je posvetila ovom trendu. Sistematsko proučavanje fudbala je u velikoj meri izostalo, a oni retki autori koji su se ovom temom bavili, uglavnom su to činili usput. Kada je u pitanju istraživanje ove tematike u regionu, knjiga sociologa Srđana Vrcana Nogomet, politika, nasilje predstavlja seminalno delo za proučavanje fudbala na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Naravno, postoji još veliki broj autora koji su dali doprinos izučavanju fudbala u regionu. Mnogi od njih su pomenuti u ovoj knjizi, posebno oni na čijim radovima se temelji i moje istraživanje. Ipak, primetan je značajan disparitet između društvene uloge fudbala u državama nastalim na području bivše Jugoslavije i zastupljenosti ove teme u naučnim istraživanjima. Pojave poput navijačkog huliganizma, nacionalističkih ispada na stadionima, afere vezane za pronevere novca, kao i očigledna povezanost politike sa fudbalom, često se nalaze u udarnim vestima regionalnih medija, ali je primetan nedostatak nastojanja da se tim problemima, ako ništa drugo, analitički pristupi, da se ide dalje od banalnog objašnjenja da fudbal predstavlja ogledalo društva, pa se, samim tim, društvene krize prelamaju i na sport. U ovoj knjizi sam nastojao da dam doprinos dubljem razumevanju fudbala u svetlu njegove povezanosti sa nacionalizmom na prostoru Jugoslavije, usmeravajući pažnju pre svega na Srbiju i Hrvatsku. Osnovna ideja od koje sam pošao bila je važnost uloge fudbalskih navijača u realizaciji nacionalističkih projekata jugoslovenskih političkih elita krajem osamdesetih godina, jer tada uspostavljene veze između fudbala i nacionalizma traju sve do danas. Moje istraživanje je pre svega imalo za cilj da ustanovi koliko su te veze danas jake, odnosno koliki je kapacitet fudbala da danas, više od dve decenije nakon ratova u Jugoslaviji, homogenizuje srpsku i hrvatsku „naciju“. U tom smislu, fudbal sam posmatrao kao sredstvo za merenje „nacionalne temperature“ u Srbiji i Hrvatskoj. Istraživanje koje sam sproveo zasnovano je na prikupljanju terenske građe i analizi medijskog sadržaja u Srbiji i Hrvatskoj. Centralno mesto zauzima uporedno proučavanje dve utakmice između fudbalskih reprezentacija ovih država, koje su odigrane u martu i septembru 2013. godine, prva u Zagrebu, druga u Beogradu. Na te mečeve „visokog rizika“ išao sam sa kolegama Goranom Šantekom, Tiborom Komarom i Bojanom Žikićem, kojima se ovom prilikom i posebno zahvaljujem, jer bez njih ne bi bilo moguće obaviti ovo istraživanje. Te dve utakmice predstavljale su savršen test za ispitivanje savremenih srpsko-hrvatskih odnosa, jer se u njima aktivirala snažna simbolika ratne prošlosti, ali su bili vidljivi i znaci koji su nagoveštavali kako bi ti odnosi mogli izgledati u budućnoti. Međutim, da bi se moglo pristupiti analizi prikupljene građe, neophodno je bilo razumevanje istorijskog, socijalnog i političkog konteksta u kome je fudbal uopšte mogao da odigra ulogu kakvu je odigrao u procesu raspada Jugoslavije i nastanka novih država na njenoj teritoriji. Zbog toga u strukturi ove knjige važno mesto zauzimaju poglavlja koja postavljaju društveno-istorijski okvir za proučavanje i promišljanje današnjeg fudbala i odnosa koji se kroz njega prelamaju. Prvo poglavlje knjige bavi se nastankom modernog fudbala u devetnaestom veku, kao i njegovim kasnijim razvojem u Evropi i Srbiji / Jugoslaviji tokom dvadesetog stoleća. Širi geopolitički procesi, poput uspona fašizma, hladnog rata ili pada komunizma, u velikoj meri su se reflektovali i na fudbal, koji je u tom smislu korišćen kao mehanizam za implementiranje različitih politika i ideologija, pri čemu je nacionalizam često zauzimao centralno mesto. Veza između nacionalističke ideologije i fudbala predmet je pažnje u drugom poglavlju, u kome razmatram različite primere iz evropskih društava i Srbije, ukazujući na načine na koji se kroz fudbal može homogenizovati nacija, ali i identifikovati drugi procesi koji se odnose na pitanja poput klase ili rase. Treće poglavlje usredsređuje se na prostor Jugoslavije, prateći povezanost uspona nacionalizma krajem osamdesetih godina i događanja na fudbalskim stadionima. Tu je reč i o ulozi fudbala u projektima izgradnje nacije u u Srbiji i Hrvatskoj u toku devedesetih godina. Četvrto poglavlje se bavi naracijama o famoznom neodigranom meču između zagrebačkog Dinama i beogradske Crvene Zvezde u maju 1990. godine na stadionu u Maksimiru, koji je u međuvremenu u obe zemlje stekao status mita. Naracija o incidentima na ovoj utakmici i danas igra važnu ulogu u objašnjavanju srpsko-hrvatskih odnosa uoči rata devedesetih. Peto i, kao što je već rečeno, centralno poglavlje knjige posvećeno je utakmicama između fudbalskih reprezentacija Hrvatske i Srbije 2013. godine. U tom delu knjige nastojao sam da ukažem na koje se načine u medijskoj interpretaciji ovih utakmica i ponašanja navijača na njima prepliću znaci nastojanja da se odnosi između dve države poboljšaju, sa simbolima nacionalizma. Moja analiza vodi zaključku da je nacionalistička ideologija i dalje živa i snažna i u Srbiji i u Hrvatskoj. Iako „nacionalna temperatura“ više nije onako visoka kao što je to bio slučaj devedesetih godina, fudbal je u ovim zemljama još uvek prožet ideologijom nacionalizma, u njemu se ona najjasnije ispoljava i reprodujuje. Bez namere da tražim opravdanje za povezanost nacionalizma i fudbala u Srbiji i u njenom susedstvu i da relativizujem opasnosti koja ova veza sobom nosi, moramo imati u vidu da su trendovi poput porasta nacionalizma, ksenofobije, rasizma i mržnje uopšte postali fudbalska svakodnevica širom Evrope. Sve više je upozoravajućih primera koji svedoče o tome da „najvažnija sporedna stvar na svetu“ može da postane pozornica za ispoljavanje najgorih oblika mržnje. Dakle, primeri nacionalizma u fudbalu, kojim sam se ovde bavio, uklapaju se i u tu širu, evropsku sliku. Ono što predstavlja njihovu specifičnost jeste posledica ratova devedesetih, posebno sukoba u koje su bili uvučeni Srbi i Hrvati, što svedoči o tome da ti ratovi „mentalno“ nisu završeni, jer nacionalizam, koji je bio njihov glavni uzrok, i dalje predstavlja dominantnu ideologiju u državama nastalim posle rata. *** Ova knjiga predstavlja prerađenu i izmenjenu verziju doktorske disertacije koju sam odbranio 2014. godine na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, pod mentorstvom prof. Bojana Žikića, kome se zahvaljujem na nesebičnoj pomoći i podršci. Istraživanje na kome je zasnovana ova studija sprovođeno je od 2009. do 2013. godine, prevashodno u Beogradu i Zagrebu,. Ono ne bi bilo moguće bez dobre volje i strpljenja mnogih ljudi sa kojima sam razgovarao i koji su mi pomagali pri sakupljanju građe. U tom pogledu, neprocenjivu pomoć pružile su mi koleginice i kolege sa Instituta za etnologiju i folkloristiku i Odsjeka za etnologiju i kulturnu antropologiju u Zagrebu. Svima njima se ovom prilikom iskreno zahvaljujem. Posebnu zahvalnost upućujem koleginicama i kolegama iz Etnografskog instituta SANU gde sam zaposlen, i koji mi je nakon godina zaposlenja postao ne samo radno mesto već i druga kuća. Posebnu pomoć pružile su rukovoditeljka projekta na kome sam angažovan dr Ljiljana Gavrilović i direktorka Instituta prof. Dragana Radojičić, dajući podršku i u situacijama kada nije bilo ni malo jednostavno baviti se naučno-istraživačkim radom. Naročito sam zahvalan mojoj koleginici i drugarici Miroslavi Malešević, koja je više puta pročitala rukopis, i svojim komentarima i uvidima doprinela njegovom finalnom uobličavanju. Takođe, moja velika zahvalnost upućena je i recenzentima ove knjige, dr Bojanu Žikiću i dr. sc. Goranu Šanteku. Ova knjiga ne bi postojala da nije bilo mojih prijateljica i prijatelja, koji su imali puno strpljenja za dugotrajne, često naporne, ali za mene uvek konstruktivne i produktivne razgovore. U tom smislu, naročitu zahvalnost dugujem Andrijani Aničić, Jani Baćević i Igoru Smoliću, čija pomoć i prijateljska podrška su mi bili od neizmernog značaja tokom procesa pisanja rukopisa. Najveću zahvalnost dugujem svojim roditeljima, sestrama i njihovim porodicama. Njihova postojana ljubav, strpljenje i podrška predstavljaju suštinsku i neprocenjivu podlogu za sve što radim u životu, pa su tako utkani i u svaku stranicu ove knjige. Na kraju, neizmerno hvala mojoj supruzi Mariji, na ljubavi, brizi, strpljenju i smislu koje od nje svakodnevno dobijam. Beograd, I.Đ. Jun 2015.

Ivan Đorđević (1977, Beograd) je etnolog i antropolog, naučni saradnik Etnografskog instituta SANU. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Osnovne oblasti njegovog naučnog interesovanja su antropologija sporta, studije književnosti i politička antropologija. Objavio je više radova u naučnoj periodici i knjigu Antropologija naučne fantastike (Etnografski institut SANU, 2009). Knjiga Antropolog među navijačima je izmenjena i prerađena verzija doktorske disertacije pod naslovom „Uloga fudbala u konstrukciji lokalnog i globalnog identiteta u savremenoj Srbiji“, koju je autor odbranio 2014. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu. PREDGOVOR „Važna stvar u vezi sa fudbalom je da on uvek predstavlja nešto više od fudbala“, napisao je u jednom od svojih romana Teri Pračet i tako na duhovit i jednostavan način opisao igru koja u današnje vreme privlači pažnju ogromnog broja ljudi širom sveta. Slažući se s tim, i ja mogu da kažem da je ova moja knjiga o fudbalu pre svega knjiga o nekim društvenim fenomenima koji ga prate. Kao i drugi fenomeni popularne kulture, i fudbal je u fokus naučnika došao šezdesetih godina dvadesetog veka, privlačeći pažnju prevashodno zbog svoje masovnosti i popularnosti. Prestao je da bude samo jedna od marginalnih i „neozbiljnih“ ljudskih aktivnosti koje ne zavređuju da se njima bavi „ozbiljna“ nauka, postajući legitimna i plodna oblast za analizu u sociologiji, filozofiji, studijama kulture i antropologiji. Danas bavljenje fudbalom kao kulturnim fenomenom iz perspektive društvenih i humanističkih nauka predstavlja relativno raširenu akademsku praksu širom Evrope i sveta, o čemu svedoči veliki broj studijskih programa, knjiga i stručnih časopisa posvećenih proučavanju tema u vezi sa fudbalom. Domaća naučna zajednica malo pažnje je posvetila ovom trendu. Sistematsko proučavanje fudbala je u velikoj meri izostalo, a oni retki autori koji su se ovom temom bavili, uglavnom su to činili usput. Kada je u pitanju istraživanje ove tematike u regionu, knjiga sociologa Srđana Vrcana Nogomet, politika, nasilje predstavlja seminalno delo za proučavanje fudbala na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Naravno, postoji još veliki broj autora koji su dali doprinos izučavanju fudbala u regionu. Mnogi od njih su pomenuti u ovoj knjizi, posebno oni na čijim radovima se temelji i moje istraživanje. Ipak, primetan je značajan disparitet između društvene uloge fudbala u državama nastalim na području bivše Jugoslavije i zastupljenosti ove teme u naučnim istraživanjima. Pojave poput navijačkog huliganizma, nacionalističkih ispada na stadionima, afere vezane za pronevere novca, kao i očigledna povezanost politike sa fudbalom, često se nalaze u udarnim vestima regionalnih medija, ali je primetan nedostatak nastojanja da se tim problemima, ako ništa drugo, analitički pristupi, da se ide dalje od banalnog objašnjenja da fudbal predstavlja ogledalo društva, pa se, samim tim, društvene krize prelamaju i na sport. U ovoj knjizi sam nastojao da dam doprinos dubljem razumevanju fudbala u svetlu njegove povezanosti sa nacionalizmom na prostoru Jugoslavije, usmeravajući pažnju pre svega na Srbiju i Hrvatsku. Osnovna ideja od koje sam pošao bila je važnost uloge fudbalskih navijača u realizaciji nacionalističkih projekata jugoslovenskih političkih elita krajem osamdesetih godina, jer tada uspostavljene veze između fudbala i nacionalizma traju sve do danas. Moje istraživanje je pre svega imalo za cilj da ustanovi koliko su te veze danas jake, odnosno koliki je kapacitet fudbala da danas, više od dve decenije nakon ratova u Jugoslaviji, homogenizuje srpsku i hrvatsku „naciju“. U tom smislu, fudbal sam posmatrao kao sredstvo za merenje „nacionalne temperature“ u Srbiji i Hrvatskoj. Istraživanje koje sam sproveo zasnovano je na prikupljanju terenske građe i analizi medijskog sadržaja u Srbiji i Hrvatskoj. Centralno mesto zauzima uporedno proučavanje dve utakmice između fudbalskih reprezentacija ovih država, koje su odigrane u martu i septembru 2013. godine, prva u Zagrebu, druga u Beogradu. Na te mečeve „visokog rizika“ išao sam sa kolegama Goranom Šantekom, Tiborom Komarom i Bojanom Žikićem, kojima se ovom prilikom i posebno zahvaljujem, jer bez njih ne bi bilo moguće obaviti ovo istraživanje. Te dve utakmice predstavljale su savršen test za ispitivanje savremenih srpsko-hrvatskih odnosa, jer se u njima aktivirala snažna simbolika ratne prošlosti, ali su bili vidljivi i znaci koji su nagoveštavali kako bi ti odnosi mogli izgledati u budućnoti. Međutim, da bi se moglo pristupiti analizi prikupljene građe, neophodno je bilo razumevanje istorijskog, socijalnog i političkog konteksta u kome je fudbal uopšte mogao da odigra ulogu kakvu je odigrao u procesu raspada Jugoslavije i nastanka novih država na njenoj teritoriji. Zbog toga u strukturi ove knjige važno mesto zauzimaju poglavlja koja postavljaju društveno-istorijski okvir za proučavanje i promišljanje današnjeg fudbala i odnosa koji se kroz njega prelamaju. Prvo poglavlje knjige bavi se nastankom modernog fudbala u devetnaestom veku, kao i njegovim kasnijim razvojem u Evropi i Srbiji / Jugoslaviji tokom dvadesetog stoleća. Širi geopolitički procesi, poput uspona fašizma, hladnog rata ili pada komunizma, u velikoj meri su se reflektovali i na fudbal, koji je u tom smislu korišćen kao mehanizam za implementiranje različitih politika i ideologija, pri čemu je nacionalizam često zauzimao centralno mesto. Veza između nacionalističke ideologije i fudbala predmet je pažnje u drugom poglavlju, u kome razmatram različite primere iz evropskih društava i Srbije, ukazujući na načine na koji se kroz fudbal može homogenizovati nacija, ali i identifikovati drugi procesi koji se odnose na pitanja poput klase ili rase. Treće poglavlje usredsređuje se na prostor Jugoslavije, prateći povezanost uspona nacionalizma krajem osamdesetih godina i događanja na fudbalskim stadionima. Tu je reč i o ulozi fudbala u projektima izgradnje nacije u u Srbiji i Hrvatskoj u toku devedesetih godina. Četvrto poglavlje se bavi naracijama o famoznom neodigranom meču između zagrebačkog Dinama i beogradske Crvene Zvezde u maju 1990. godine na stadionu u Maksimiru, koji je u međuvremenu u obe zemlje stekao status mita. Naracija o incidentima na ovoj utakmici i danas igra važnu ulogu u objašnjavanju srpsko-hrvatskih odnosa uoči rata devedesetih. Peto i, kao što je već rečeno, centralno poglavlje knjige posvećeno je utakmicama između fudbalskih reprezentacija Hrvatske i Srbije 2013. godine. U tom delu knjige nastojao sam da ukažem na koje se načine u medijskoj interpretaciji ovih utakmica i ponašanja navijača na njima prepliću znaci nastojanja da se odnosi između dve države poboljšaju, sa simbolima nacionalizma. Moja analiza vodi zaključku da je nacionalistička ideologija i dalje živa i snažna i u Srbiji i u Hrvatskoj. Iako „nacionalna temperatura“ više nije onako visoka kao što je to bio slučaj devedesetih godina, fudbal je u ovim zemljama još uvek prožet ideologijom nacionalizma, u njemu se ona najjasnije ispoljava i reprodujuje. Bez namere da tražim opravdanje za povezanost nacionalizma i fudbala u Srbiji i u njenom susedstvu i da relativizujem opasnosti koja ova veza sobom nosi, moramo imati u vidu da su trendovi poput porasta nacionalizma, ksenofobije, rasizma i mržnje uopšte postali fudbalska svakodnevica širom Evrope. Sve više je upozoravajućih primera koji svedoče o tome da „najvažnija sporedna stvar na svetu“ može da postane pozornica za ispoljavanje najgorih oblika mržnje. Dakle, primeri nacionalizma u fudbalu, kojim sam se ovde bavio, uklapaju se i u tu širu, evropsku sliku. Ono što predstavlja njihovu specifičnost jeste posledica ratova devedesetih, posebno sukoba u koje su bili uvučeni Srbi i Hrvati, što svedoči o tome da ti ratovi „mentalno“ nisu završeni, jer nacionalizam, koji je bio njihov glavni uzrok, i dalje predstavlja dominantnu ideologiju u državama nastalim posle rata. *** Ova knjiga predstavlja prerađenu i izmenjenu verziju doktorske disertacije koju sam odbranio 2014. godine na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, pod mentorstvom prof. Bojana Žikića, kome se zahvaljujem na nesebičnoj pomoći i podršci. Istraživanje na kome je zasnovana ova studija sprovođeno je od 2009. do 2013. godine, prevashodno u Beogradu i Zagrebu,. Ono ne bi bilo moguće bez dobre volje i strpljenja mnogih ljudi sa kojima sam razgovarao i koji su mi pomagali pri sakupljanju građe. U tom pogledu, neprocenjivu pomoć pružile su mi koleginice i kolege sa Instituta za etnologiju i folkloristiku i Odsjeka za etnologiju i kulturnu antropologiju u Zagrebu. Svima njima se ovom prilikom iskreno zahvaljujem. Posebnu zahvalnost upućujem koleginicama i kolegama iz Etnografskog instituta SANU gde sam zaposlen, i koji mi je nakon godina zaposlenja postao ne samo radno mesto već i druga kuća. Posebnu pomoć pružile su rukovoditeljka projekta na kome sam angažovan dr Ljiljana Gavrilović i direktorka Instituta prof. Dragana Radojičić, dajući podršku i u situacijama kada nije bilo ni malo jednostavno baviti se naučno-istraživačkim radom. Naročito sam zahvalan mojoj koleginici i drugarici Miroslavi Malešević, koja je više puta pročitala rukopis, i svojim komentarima i uvidima doprinela njegovom finalnom uobličavanju. Takođe, moja velika zahvalnost upućena je i recenzentima ove knjige, dr Bojanu Žikiću i dr. sc. Goranu Šanteku. Ova knjiga ne bi postojala da nije bilo mojih prijateljica i prijatelja, koji su imali puno strpljenja za dugotrajne, često naporne, ali za mene uvek konstruktivne i produktivne razgovore. U tom smislu, naročitu zahvalnost dugujem Andrijani Aničić, Jani Baćević i Igoru Smoliću, čija pomoć i prijateljska podrška su mi bili od neizmernog značaja tokom procesa pisanja rukopisa. Najveću zahvalnost dugujem svojim roditeljima, sestrama i njihovim porodicama. Njihova postojana ljubav, strpljenje i podrška predstavljaju suštinsku i neprocenjivu podlogu za sve što radim u životu, pa su tako utkani i u svaku stranicu ove knjige. Na kraju, neizmerno hvala mojoj supruzi Mariji, na ljubavi, brizi, strpljenju i smislu koje od nje svakodnevno dobijam. Beograd, I.Đ. Jun 2015.