Disk je nekorišćen, prodaje se kao polovan samo zato što nije u celofanu. Stanje diska i omota odlično.

Prodaje se kao polovan samo zato sto nije u celofanu. Disk nije korišćen. Dino Merlin & Željko Joksimović, Željko Samardžić, Romana, Tijana Dapčević, Boris Novković, OK band & Zana, Alka Vujica, Koktel band, Dino Merlin, Valentino, Manjifiko, Luna, Aco Regina, Danijela Vranić i drugi.

Detalji predmeta Stanje Polovno SIEMENS RAPID USISIVAČ VST-101 220V Stari mali usisivaš polovan ispravan, nedostaje kesa, ima popravke vidi se na slikama. Ide sve što je na slikama. PRODAJE SE U STANJU KAO NA SLIKAMA. POGLEDATI DETALJNO SLIKE.

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Detaljno stanje Odlično Materijal Staklo Originalnost Original Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Prelepa Uskršnja posuda za jaja Veoma masivna molim da pročitate opis i sve što imate pitate putem poruka predmet šaljem ISKLJUČIVO PO UPLATI na račun banke koji dobijate po završetku aukcije. vikendom ne šaljem niti dogovaram lično preuzimanje lično preuzimanje je na adresi i u vremenu koje dobijate od mene,uz dogovor. predmet je polovan ne podleže garanciji ili reklamaciji slike su veoma kvalitetne i kupujete ono što je na njima, srećno

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Detaljno stanje Dosta dobro Materijal Staklo Originalnost Original Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Dve petrolej lampe stanja kao na slikama cena za obe molim da pročitate opis i sve što imate pitate putem poruka predmet šaljem ISKLJUČIVO PO UPLATI na račun banke koji dobijate po završetku aukcije. vikendom ne šaljem niti dogovaram lično preuzimanje lično preuzimanje je na adresi i u vremenu koje dobijate od mene,uz dogovor. predmet je polovan ne podleže garanciji ili reklamaciji slike su veoma kvalitetne i kupujete ono što je na njima, srećno

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Detaljno stanje Dosta dobro Materijal Ostalo Originalnost Original Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Stara lutka sfrj crvena zvezda osvajač kupa stanja kao na slikama molim da pročitate opis i sve što imate pitate putem poruka predmet šaljem ISKLJUČIVO PO UPLATI na račun banke koji dobijate po završetku aukcije. vikendom ne šaljem niti dogovaram lično preuzimanje lično preuzimanje je na adresi i u vremenu koje dobijate od mene,uz dogovor. predmet je polovan ne podleže garanciji ili reklamaciji slike su veoma kvalitetne i kupujete ono što je na njima, srećno

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Detaljno stanje Dosta dobro Materijal staklo Originalnost Original Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Set iz doba stare Jugoslavije u originalnij kutiji Stanja kao na slikama molim da pročitate opis i sve što imate pitate putem poruka predmet šaljem ISKLJUČIVO PO UPLATI na račun banke koji dobijate po završetku aukcije. vikendom ne šaljem niti dogovaram lično preuzimanje lično preuzimanje je na adresi i u vremenu koje dobijate od mene,uz dogovor. predmet je polovan ne podleže garanciji ili reklamaciji slike su veoma kvalitetne i kupujete ono što je na njima, srećno

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Posebni događaj ili limitirano izdanje Ostalo Detaljno stanje Dosta dobro Godina 2011 - 2020. Album iz naslova Fali 185,ako se nisam zabrojao Tri srednja lista ne drze Ivice okrzane Slicice korektno lepljene Plus oko 110 duplikata Ne prodajem pojedinacno Dakle sve kao na slikama molim da pročitate opis i sve što imate pitate putem poruka predmet šaljem ISKLJUČIVO PO UPLATI na račun banke koji dobijate po završetku aukcije. vikendom ne šaljem niti dogovaram lično preuzimanje lično preuzimanje je na adresi i u vremenu koje dobijate od mene,uz dogovor. predmet je polovan ne podleže garanciji ili reklamaciji slike su veoma kvalitetne i kupujete ono što je na njima, srećno

Detalji predmeta Stanje Polovno Detaljno stanje Dosta dobro Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine STARI VUNENI ĆILIM, RUCNI RAD, STAR OKO 100 GODINA IZRADJEN U PERIODU IZMEDJU DVA SVECKA RATA, ĆILIM JE IZRADILA MOJA PRABABA NA RAZBOJU OD CISTE VUNE , DIMENZIJE ĆILIMA KOLIKO MOGU DA IZMERIM 1,3m SA 2m. ĆILIM DUZE VREME STOI U ORMAR I ZAUZIMA MESTO I IZ TOG RAZLOGA SE PRODAJE, ĆILIM 100%URADJEN OD VUNE NIJE NIKAKVA KOPIJA I SLICNO PRAVI DOMAĆI VUNENI ĆILIM. IDE U STANJU SA SLIKA KAO POLOVAN BEZ GARANCIJE I REKLAMACIJE, ZA KOLEKCIONARE I ETNO PROSTORE.

Detalji predmeta Stanje Polovno Detaljno stanje Dobro Materijal Gvožđe Originalnost Original Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine PRASTARI VRH KOPLJA ,STAROST SE NEMOZE UTVRDITI ALI PO IZGLEDU NAJMLADJE JE IZ VREME RIMLJANA A VRLO JE MOGUCE DA JE I DOSTA STARIJE,ISKOVANO JE OD METALA ,DUZINE OKO 20cm ,PREDMET JE ZA KOLEKCIONARE NIJE PRIMENJIV JER JE POTREBNA RESTAURACIJA ILI OVAKO DA SE CUVA ,VRH JE DEDA IZORAO 70 GODINA U NJIVI I OD TADA STOI ,IDE U STANJU SA SLIKA KAO POLOVAN BEZ GARANCIJE I REKLAMACIJE.

Zippo upaljac Harley Davidson USA original U njegovoj originalnoj kutiji Godina proizvodnje L Bradford, PA, USA *** ZIPO *** Oznaka na kućištu L VIII Oznaka na ulošku - foto br. 2 Zippo, kuciste, ulozak i kutija su original i pripadaju modelu izlozenom na prodaju. Na ulosku su oznaceni naziv fabrike, grad, savezna drzava Pensilvanija i razlicita upozorenja u vezi sa koriscenjem upaljaca (izvora vatre). *** Da li na grbu piše slovima Harley Davidson? Da, na grbu piše slovima HARLEY DAVIDSON MOTORCYCLES, na esarpi koju u kljunu nosi Američki orao ili American Eagle, kao zastitni znak Harlija. U suprotnom, ne bi se reklamirao kao Harley Davidson. Po pitanju oznake na kucistu, napisano je L VIII, sto znaci da je ovaj Zipo proizveden 1992, kada je i kupljen u Njujorku, SAD. *** Nista na njemu `ne skripi, ne klima se, nije unutrasnjost jedna a kuciste drugo, jel rasklimatan...`, ovo je originalan i celovit upaljac Zipo, cvrst i kompaktan kao i svaki zipo, polovan bez ostefenja dok bi u suprotnom bio oglasen kao polovan sa vidljivim znacima, neispravan i slicno. Mudrace i filozofe, i strucnjake za Zipo upaljace, upucujem da ne trose moje vreme i kupe novi zipo za 100-200 usd i budu zadovoljni. Hvala sto ste procitali do kraja.

Otpornost materijala / Tablice iz otpornosti materijala / Otpornost konstrukcija / Mašinstvo Otpornost materijala 5. tablice iz Otpornosti materijala katedra za otpornost konstrukcija. Autori:Dobroslav Ružić,Rastko Čukić,Momčilo Dunjić, Milroad Milovančević,Nina Anđelić,Vesna Milošević-Mitić. Izdavač: Mašinski Fakultet,Beograd. Deseto izdanje 2018.god. Format:24cm x 17cm. Broj Strana:214 strana,mek povez. Knjiga je nova, nije korišćena, nije savijena, nije ispisana potpuno čista sem što prednja korica i prve dve strane su malo izgužvane na čoškovima i zbog toga ide kao polovan bez oštećenja. Pogledajte fotografije i pitajte me pre kupovine ukoliko imate bilo kakvih pitanja. Moje ostale oglase možete pogledati preko sledećeg linka: http://www.kupindo.com/Clan/dragov/SpisakPredmeta Pročitajte još i odeljak *uslovi prodaje* imate mnoge pogodnosti.

Časopis Maneken iz Septembra davne 1962. godine sa vidljivim tragovima korišćenja, sa krojnim listom. Stanje časopisa se vidi na slikama – za bolji pregled pogledajte uvećane slike. Malo je izlomljen ugao stranica od okretanja inače ostatak stranica je skoro kao nov. Na krojnom listu je neki model obeležen crvenom olovkom - može se videti na slikama i stoga je obeležen kao polovan sa vidljivim znacima korišćenja. Sve u svemu stanje je odlično u odnosu na starost. Sadržaj se može videti na priloženoj slici, kao i delovi krojnog lista i neke od stranica. Iz sadržaja: - Jesenja šetnja ovogodišnje mode - Modna kuća - Dvodelna haljina ili kostim? - Sportski stil - Pariz je progovorio - Moda iz Firence - Novi stan - Naša deca ove jeseni i zime Izdaje “Centar za sodobno oblacenje in opremo” Ljubljana. Br. strana: 32 Stanje kao na slikama a za bolji pregled pogledajte uvećane slike, a mogu se poslati i dodatne slike na mail.. Ako imate bilo kakavih pitanja ili nedoumica u vezi predmeta pitajte pre kupovine kako biste se što bolje obavestili. predmet se prodaje u vidjenom stanju kao na slikama. Stranice su cisto bele a na slikama su malo žućkaste zbog svetla jer je slikano noću.

Detalji predmeta Stanje Polovno Poslednji seljani Petre M. Andreevski(autor) Izdavač: Arka Naslov originala: Poslednite selani / Petre M. Andreevski Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Makedonska književnost Ostali naslovi iz oblasti: Romani 2004; ćirilica; 21 cm; 210 str.; 86-7610-036-5; rasprodato Tražite polovan / korišćen primerak? Imate ovu knjigu i želite da je prodate? Biografija Petre M. Andreevski Petre Andreevski (1934-2006), makedonski pesnik, romansijer, dramski pisac, pisac za decu, filmski scenarista.Bio je član Makedonske akademije nauka i umetnosti. Uređivao je književni časopis Razgledi. Jedno vreme bio je predsednik Društva pisaca Makedonije.Pored sedam knjiga pesama, dve drame i nekoliko knjiga za decu, objavio je knjige priča Sedmi dan, Neverne godine i Sva lica smrti, kao i romane: Pirevina, Skakavci, Nebeska Timjanovna, Poslednji seljaci i Tunel.Proza i poezija Petreta M. Andreevskog prevođeni su na više evropskih jezika.Najvažnije nagrade: „11. oktobar“, „Braća Miladinov“, „Racinova nagrada“, „Stale Popov“. Poslednji seljaci Petre M. Andreevski(autor) Roman Petreta M. Andreevskog Poslednji seljaci govori o jednom selu kao o prokletom mestu koje nastanjuju tvrdoglavi, svojeglavi, ćudljivi, zavađeni, zlobni i samoljubivi ljudi, koje na delanje pokreću strahovi, a sputavaju nesreće. Petre M. Andreevski je napisao uzbudljiv i dirljiv roman o smrti sela koje je u propast oteralo ono animalno i nastrano što je odvajkada čučalo u mnogim njegovim meštanima. Poslednji seljaci su testamentarna proza o onima koji su se nadmetali lažima sa životom i u tom nadmetanju izgubili.

Detalji predmeta Stanje Polovno Kupindo - Kupovina preko Interneta Pretraži 2 245 251 predmeta Kupite Pokrenite prodaju Moj Kupindo Lista želja 104 Kako kupiti? Za firme KupindoKupite KnjigeBeletristikaPsihološki romanIzvesne žene Erskin Koldvel prevod pogovor Vojislav Čo Izvesne žene Erskin Koldvel prevod pogovor Vojislav Čo Izvesne žene Erskin Koldvel prevod pogovor Vojislav Čo slika 1 2 pregleda Izvesne žene Erskin Koldvel prevod pogovor Vojislav Čo Kako da kupim? Cena: 115 din Stanje: Polovan bez oštećenja Garancija: Ne Isporuka: Pošta Post Express Lično preuzimanje Plaćanje: Tekući račun (pre slanja) Lično Grad: Sombor, Sombor Prodavac milanpucar (12401) 100% pozitivnih ocena Pozitivne: 27422 Kupindo zaštita ISBN: Ostalo Godina izdanja: Ostalo Jezik: Srpski Autor: Strani Izvesne žene Erskin Koldvel prevod pogovor Vojislav Čolanović /prevod Ljerka Radović biblioteka Savremeni strani pisci / kolo II; knj.8 izdavač godina 1963 opis tvrd povez, platno, 243 strane, 19.5cm Stil Koldvelovih kazivanja isto je toliko bezazlen i prostodušan koliko i svet koji njegovu prozu nastanjuje. Kratka rečenica, jednostavna leksika, uvek prisutan ritam skoro doslovnog ponavljanja - nije li sve to sračunato da uljuljka naš duh u damare mišljenja Koldvelovih junaka? Njihovim posredstvom pada i poslednja prepreka između čitaoca i onoga što je pisac hteo da poruči. A taj efekat omogućuje i autorova ironija, koja nikad nije na površini, nego u samom odabiru događaja, u zamišljenim reakcijama njihovih učesnika. Pomenuta svojstva su jasno uočljiva i na tkivu `Izvesnih žena`, pejtonsko-dekameronske zbirke od sedam portreta. Baš kao i piščeva volšebnička moć da nas, svaki put kad zastane, natera da se zapitamo `I onda...?`.

Detalji predmeta Stanje Polovno Peron, odlazaka nema Zoran Slavić (autor) Izdavač: Prometej - Novi Sad Naime, Peron, odlazaka nema jeste knjiga poezije, ali istovremeno i nije to u klasičnom smislu reči. Ona je za nijansu više, svakako drugačije, jer nateže i rasteže kategoriju poetskog izvan granica, postavlja je u zanimljive odnose, dovodi je, i to je njen nesumnjivi kvalitet, u pitanje. Razjasniću: svaka knjiga poezije predstavlja iskaz o tome šta poezija jeste, ali i o tome šta ona nije. Na osnovu žanrovskih kompetencija koje stičemo sopstvenim čitalačkim iskustvom možemo da utvrdimo neke od osnovnih postulata lirike, a onda u svakom suočenju s novom knjigom ta iskustva proveravamo. U tom smislu ova knjiga jeste iznenađenje, ona je rez, pomeranje, ona je iskorak, ako hoćete, i rušenje našeg znanja o poeziji, najpre o stihu. Jer gde je granica poetskog, šta je to što je conditio sine qua non pesništva, u kom se to grmu krije poslovični zec koji razdvaja književne rodove i vrste. Da li je to jezik en general koji vrši ono što je Jakobson nazvao njegovom poetskom funkcijom, da li je to stih, da li druga muzička obeležja teksta. U svakom od ovih elemenata Slavić, budući odgajan u neoavangardnom duhu karakterističnom za ono najkvalitetnije u vojvođanskoj posleratnoj poeziji, odlazi jedan korak dalje ili ustranu, sasvim je svejedno. Njegov jezik je povremeno sasvim prozni, stih mu je dugačak, ritmika poremećena, izlomljena, produžena, a opet nesumnjivo se radi o poeziji, i po motivaciji/nameri i po senzibilitetu. Motivi u zbirci sasvim su u skladu sa onim što su njena formalna obeležja. Zagledan u sebe i sopstveno životno iskustvo, pesnik se kreće od detinjstva ka zrelom dobu, od potrage za smislom do traganja za jezikom. Njegove metafore su dovoljno neprozirne i neočekivane i vešto kriju ono što se iza njih nalazi. Ovaj heraklitovski zanos, kao nanos iz tradicije, ipak nije opterećen retorikom, već se zadržava na u poetskom koje teži da se približi filozofskom, upravo onako kako moderna poezija počev od Helderlina to i čini. Slavićeva poezija svedoči o jednom od važnih pravaca kojim ide savremeno pesništvo. Ona podrazumeva u sebi ono što je bitno, a to je potraga za adekvatnim poetskim iskazom u trenucima kada za njega gotovo da ne postoji nada, kada je sumnja u njega potpuna, kada je njegova društvena uloga skrajnuta, a često i banalizovana retorskim nastupima nacionalnih bardova koji su pokušali da spoje nespojivo: epski duh i lirsko pesništvo. U tom smislu, Peron, odlazaka nema nudi nešto što je moguć izlaz, poetski odgovor na tamu svakodnevice, nemilosrdnog žrvnja u koji smo svi ubačeni, a iz kojeg se upravo kroz umetnost nudi prozor u svet nade. Prikaži manje Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Domaća poezija Ostali naslovi iz oblasti: Poezija 2017; Broširani povez; ćirilica; 21 cm; 71 str.; 978-86-515-1130-4; 616 din Stara cena: 770 din Ušteda: 154 din (20%) Tražite polovan / korišćen primerak? Imate ovu knjigu i želite da je prodate? Biografija Zoran Slavić Zoran Slavić (1945, Zrenjanin). Završio Filološki fakultet u Beogradu. Piše poeziju, prozu, književnu kritiku, publicistiku. Autor je znatnog broja televizijskih projekata raznih žanrova. Ogledao se i u radiodramskoj formi. Bavi se i publicistikom. Knjiga priča: Samoća (1972). Romani: Skok u nesanicu (1985), Ujed vremena (1998) i Povratak u samoću (2000). Pesničke knjige: Privid srebra (1974), Ispiranje zavičaja (1982), Pokriven istorijom (1995), Izlazak iz sklike (1996), Na plaži slikarskoj (1997), Udes ravnoteže (1998) i Sto godina kasnije (2004). Knjigu eseja Pisanje zaborava objavio je 2005. Živi u Zrenjaninu.

Kupindo - Kupovina preko Interneta Kupite Pokrenite prodaju Moj Kupindo 6 Lista želja 13 Kako kupiti? Za firme Kupindo Kupite Knjige Antikvarne knjige Božanstvena medicina - Petar J. Stanković (I izdanje) Božanstvena medicina - Petar J. Stanković (I izdanje) Božanstvena medicina - Petar J. Stanković (I izdanje) slika 1 Božanstvena medicina - Petar J. Stanković (I izdanje) slika 2 Božanstvena medicina - Petar J. Stanković (I izdanje) slika 3 136 pregleda Božanstvena medicina - Petar J. Stanković (I izdanje) Kako da kupim? Cena: 9.900 din Želi ovaj predmet: 2 Stanje: Polovan bez oštećenja Garancija: Ne Isporuka: Pošta Post Express Lično preuzimanje Plaćanje: Tekući račun (pre slanja) Lično Grad: Kraljevo, Kraljevo Prodavac Macondo (2654) 100% pozitivnih ocena Pozitivne: 4111 Kupindo zaštita ISBN: Ostalo Godina izdanja: 1900 - 1949. Tematika: Alternativna medicina Autor: Domaći Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Jezik: Srpski MEDICINA DIVINA (Božanstvena medicina): veština lečenja u svetlosti magije, filosofije i božanskog stvaranja Izdavač: Knjižarnica Milorada P. Milanovića, Beograd Godina izdanja: 1941 Povez: tvrd Broj strana: 335 Sadržaj priložen na slici. Potpis na prvom listu, 4-5 braonkastih mrljica i knjiga je uredna i dobro očuvana Karakteristični tragovi starosti prisutni u sasvim maloj meri. Generalno, knjiga je veoma dobro očuvana. Prvo izdanje, izuzetno retko u ponudi. Petar Stanković je karijeru započeo kao seoski lekar. Suočen sa životnim izazovima shvatio je da znanje koje je poneo sa fakulteta može veoma malo da mu pomogne. Jer, kako je pirimetio, uopšte nije naučio šta je to život. Sa radoznalošću, a ne nadmenošću je prilazio svakom pacijentu i svakoj bolesti. Fascinirala ga je činjenica da prilikom porođaja žene u seoskim uslovima i majka i beba prežive, iako bi, po svemu što je na fakultetu učio, trebale ko zna čime sve da se zaraze i umru. To je bio početak njegovog učenja. Doktorirao je na psihologiji i radio u neuropsihijatrijskoj bolnici u Kovinu. Autor je knjige Božanska medicina i zagovornik sasvim drugačijeg pristupa lečenju psihičkih bolesnika. Osnovao je `Muzikalnu psihoterapiju`, koja se sastoji iz tri dela. Jedan deo je plavo osvetljenje u prostoriji u kojoj boravi pacijent. Drugi deo je disanje, koje je preuzeto iz joge. I treći deo je opuštajuća muzika. Zvuči tako jednostavno, a rezultati su bili odlični. Uveo je alternativne metode u zvaničnu medicinu. Nažalost, niko od mlađih kolega nije nastavio u tom pravcu. Od strane stručne javnosti je potpuno zapostavljen.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Латиновић, Милош Наслов Đavolji triler / Miloš Latinović Врста грађе роман Језик српски Година 2003 Издање [1. izd.] Издавање и производња Novi Sad : Stylos, 2003 (Novi Sad : Stylos-print) Физички опис 148 str. ; 20 cm Збирка ǂBiblioteka ǂKlepsidra ISBN 86-7473-148-1 Напомене Tiraž 500. Posle romana „Šekspirov klijent”, kojim je pre dve godine postigao izuzetan uspeh, Miloš Latinović (Kikinda, 1964), pisac „postmodernističke, kortasarovske inspiracije”, kako je ocenila književna kritika, napisao je roman „Đavolji triler”. Izabrana bibliografija Izbor iz književnog stavaralštva:[3] Romani Priče vetrova – roman u devet priča (1997) Dželat u raju: Fantazmagogija (2006) Slučaj violiniste (1996) Đavolji triler (2003) Sto dana kiše (2013) Šekspirov klijent (2002) Četiri ludila (2017) Na pogrešnoj strani reke (2015) Etape noći (2019) Dugodnevnica (2021) Priče Knjiga kamenja i sećanja (1995) Murali (2005) Sedam malih knjiga (2009) Gozba i druge priče o ljudima i piscima (1995) Kofer za izlizane krpe i poderane rečenice (2010) Eseji Do poslednjeg (uz)daha (2010) Drame Panonski karusel (1994) Crnjanski ili Payador (2003) Zjapina (2021) Poezija Zvezde i ostrva (2012) Dokumentarna literatura Zapisi iz godine tomahavka - dnevničke beleške (1999) Savremena srpska drama (2000) Decenija mladosti: deset godina Doma omladine u Kikindi (1995) Priče iz lepe varoši (koautor Vladimir Sretenović) (2000) Kikinda: istorija, kultura, sela, privreda, sport, turizam (koautori - Vladimir Sretenović i Brane Marjanović) (2002) Sterijino pozorje i pozorišni život Srbije od 1956. do 2009. godine: master rad (2010) Nagrade i priznanja 2008: Žiri Društva književnika Vojvodine proglasio je roman Dželat u raju za knjigu godine u Vojvodini. [4] 2012: Nagrada "Stevan Pešić" za zbirku Zvezde i ostrva.[4] 2013: Vitalova nagrada za roman Sto dana kiše.[4] 2017: Roman Četiri ludila je bio u užem izboru za Ninovu nagradu.[5] 2020: Nagrada "Laza Kostić" novosadskog Sajma knjiga za roman Etape noći.[6] Vidi još Nagrada Laza Kostić Zlatni suncokret Nagrada Stevan Pešić Reference „Miloš Latinović: Najveća tekovina ove nedaće je ponovno otkriće vremena”. rts.rs. Pristupljeno 10. 4. 2022. „Miloš Latinović”. skd.rs. Pristupljeno 10. 4. 2022. „Miloš Latinović - pretraživanje”. plus.sr.cobiss.net. Pristupljeno 10. 4. 2022. „Miloš Latinović”. vulkani.rs. Pristupljeno 10. 4. 2022. „PROMOCIJA ROMANA “ČETIRI LUDILA” MILOŠA LATINOVIĆA”. jefimija.tv. Pristupljeno 10. 4. 2022. „Počeo sajam knjiga, Milošu Latinoviću nagrada "Laza Kostić"”. rtv.rs. Pristupljeno 10. 4. 2022. Spoljašnje veze Miloš Latinović Na “Danima Zorana Radmilovića” predstavljen dramski tekst „Zjapina“ Miloša Latinovića Svetski dan knjige / 23. april 2021 / Miloš Latinović, direktor Bitef teatra Portret književnika Miloša Latinovića Vitalova nagrada Latinoviću Miloš Latinović, književnik i direktor Bitef teatra - Život je plovidba strasti Portali: P vip.svg Biografija P literature.svg Književnost Srbija I u ovom delu Latinović potvrđuje da je autor čiji se glas razlikuje od prilično unisone savremene srpske proze, da istrajava na svojevrsnoj refleksiji i, ponovimo ocenu kritike, lirskoj sugestivnosti. Ostali naslovi iz oblasti: Romani 2003; latinica; 20 cm; 148 str.; 86-7473-148-1; rasprodato Tražite polovan / korišćen primerak? Imate ovu knjigu i želite da je prodate? Biografija Intervju Miloš Latinović Milos-Latinovic MILOŠ LATINOVIĆ (1963, Kikinda) autor je šest zbirki priča, pet romana, dve knjige eseja, desetak dramskih tekstova, više od sto književnih priloga. Knjiga Priče vetrova prevedena je na rumunski i nemački jezik; brojni prozni tekstovi su mu prevedeni na engleski, mađarski, slovenački, slovački i makedonski. Žiri Društva književnika Vojvodine proglasio je roman Dželat u raju za knjigu 2008. godine u Vojvodini. Za poetsko-proznu zbirku Zvezde i ostrva, Latinović je dobio nagradu "Stevan Pešić" 2012.

VELIKI POŽAR - Širli Hazard odlično očuvana Nakon rata u Aziji i Evropi, muškarci i žene moraju ponovo da osmisle svoje živote i očekivanja, i nauče, iz sopstvene prošlosti, kako da ponovo sanjaju. Neki će u tome uspeti, drugi ne. Oldred Lit, tridsetdvogodišnjak, sin poznatog romanopisca i dobitnik ordena za hrabrost, došao je 1947. u Japan da prikupi podatke za svoju knjigu koju piše o posledicama rata na drevno društvo. U idiličnim predelima, sreće mladu Helen Driskol i njenog ozbiljno obolelog brata Bena, nadarenu decu odbojnog australijskog majora i njegove zajedljive žene. Litu su se od mah dopali brat i sestra, koji su svoje utočište našli u klasičnoj književnosti, ali ubrzo uvidja da se zaljubio u Helen, i pored razlike u godinama. Osnovni motiv je potreba za ljubavlju kao protivteža surovom vetru istorije koji donosi gubitak i poremećaje. Hazardova piše pažljivo, nežno, a opet sa snažnim uverenjem da, ako ubijemo ljubav u sebi, naš život postaje besmislen. Njene rečenice su precizne, čitaju se bez daha i u svakoj bruji mnoštvo značenja. Ovo je suptilna knjiga koja nadilazi vreme i dogadjaje kojima se bavi nagoveštavajući uznemirujuće stanje sveta u kojem živimo. Veliki požar proglašen je književnim dogadjajem u Americi i ovenčan tamošnjim najvišim priznanjem za 2003. godinu (National Book Award), a našla se i u najužem izboru za nagradu Orange za 2004. Njen prethodni roman, The Transit Of Venus, objavljen pre dvadeset godina, kritika je proglasila remek-delom.“ Širli Hazard je, najjednostavnije rečeno, jedan od najvećih pisaca koji danas piše na engleskom jeziku, tako da osećam još veću zahvalnost za to što je objavljen njen dugo iščekivani roman.” Majkl Kaningem “Širli Hazard napisala je hipnotički roman koji se odvija kao u snu: Japan, jugoistočna Azija, kraj jednog rata i početak drugog, nestanak kolonijalnog poretka, a u središtu svega, ljubavna priča.” Džoan Didion “Volela bih da postoji skup izraza poput `briljantan` i `očaravajući` koje bi upotrebljavali samo u izuzetnim prilikama, pa tako kada bih rekla da je Veliki požar briljantno i očaravajuće delo, vi biste znali da je to apsolutno istinito. Ovu knjigu vredelo je čekati dvadeset godina.” En Pačet Prikaži manje Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Engleska književnost Ostali naslovi iz oblasti: Romani 2004; Broširani povez; latinica; 21 cm; 329 str.; 86-7752-001-5; rasprodato Tražite polovan / korišćen primerak? Imate ovu knjigu i želite da je prodate?

Detalji predmeta Stanje Polovno Trgovci komedija Emanuil Janković (autor) Izdavač: Službeni glasnik Prvi prevod italijanskog pisca Karla Goldonija u srpskoj kulturi, zadivljujući prevod Emanuila Jankovića, prosvetitelja čiji je čitav život bio posvećen knjizi, ukazuje na to kako se rađao žanr komedije u srpskoj književnosti. U veoma inspirativnoj, ubedljivoj studiji „Naravoučitelna komedija“, M. D. Stefanović interpretira poetiku PRVE komedije u srpskoj književnosti, tumači likove kao nosioce ideje prosvetiteljstva i utvrđuje one izmene koje je Emanuil Janković uneo u svoj prevod, kako bi tekstu još više dodao naravoučitelnu crtu. ... Pozornica može da deluje lekovito, mada – i to je, takođe, inovativnost Jankovićevog shvatanja dramskog teksta – naš pisac i prevodilac uvodi žanr drame u srpsku književnost i odmah mu menja status, tj. za njega je ovo prevashodno drama za čitanje, a ne za izvođenje na sceni. Na taj način još jednom je naglasio poučnost književnosti i uočio važnost knjige u ljudskom životu. Prikaži manje Ostali naslovi iz oblasti: Drama 2008; Broširani povez; ćirilica; 18 cm; 129 str.; 978-86-7549-782-0; 467 din Stara cena: 550 din Ušteda: 83 din (15%) Tražite polovan / korišćen primerak? Imate ovu knjigu i želite da je prodate? Prikaz 24.05.08 Danas Emanuil Janković: Trgovci Prva komedija srpske književnosti Iako je moja naučna preokupacija prevashodno dvadeseti vek, kao urednik često sam se pitao o tom kako to da nailazim na otpore kad pomenem da bih uređivao i knjige s temom iz XVIII veka. Prilika mi se pružila pokretanjem biblioteke Nova srpska književnost, koja počinje upravo tim periodom u srpskoj književnosti, a kolekciju otvara prevod čuvene i u svoje vreme popularne komedije Karla Goldonija - Trgovci (1787). Prevodilac je bio pravi entuzijast, idealist, štampar, student medicine, proučavalac nekih oblasti fizike, geografije, putnik, kandidat za profesora matematike u Šklovu - Novosađanin Emanuil Janković, o kojem je najbolje pisao Borivoje Marinković; njegova učenica Mirjana D. Stefanović, sad profesor Novosadskog univerziteta priredila je za štampu ovaj Jankovićev majstorski prevod. Uz komediju, u knjizi je Mirjana D. Stefanović donela i rečnik manje poznatih reči, iz kojih se vidi koji su to pojmovi koje je u srpskoj kulturi upotrebio upravo naš pisac, izabrala je i najvažniju literaturu o njemu i sastavila hronološku tablicu o životu i stvaralaštvu Jakovićevom. I nije slučajno što je ovako besprekorno, savršeno, priređenim izdanjem postavljena norma za sve ostale knjige ove edicije Službenog glasnika. U knjizi se nalazi i izuzetna studija Naravoučitelna komedija, kojom Mirjana D, Stefanović na istančan, bogato naučno dokumentovan način interpretira poetiku prve komedije u srpskoj književnosti, tumači likove kao nosioce ideje prosvetiteljstva i utvrđuje one izmene koje je Emanuil Janković uneo u svoj prevod, kako bi tekstu još više dodao naravočitelnu crtu. Iako je glavni junak venecijanski trgovac Pankracije, u studiji se jasno pokazuje da je glavni lik učena devojka Đanina, čijim se plemenitim prijateljstvom ljudi preobražavaju, od loših postaju dobri karakteri. Na taj način, pozornica može da deluje lekovito, mada - i to je, takođe, inovativnost Jankovićevog shvatanja dramskog teksta - naš pisac i prevodilac uvodi žanr drame u srpsku književnost i odmah mu menja status, tj. za njega je ovo prevashodno drama za čitanje, a ne za izvođenje na sceni. Na taj način još jednom je naglasio poučnost književnosti i uočio važnost knjige u ljudskom životu. Uz Dositejev prevod Lesingove komedije Damon iliti o istinomu prijateljstvu, ovo delo Emanuila Jankovića znači širenje književnih žanrova u XVIII veku, baš kao što je njihova većina konstituisana upravo u prosvetiteljskom dobu. Na taj način pokazuje se važnost edicije koju je pokrenuo Službeni glasnik, nudeći nam sopstvenu modernu tradiciju kroz zanimljiva i važna literarna štiva. Zadovoljstvo je čitati ih. A biće istinskih, čudesnih otkrića kako iz XVIIII i XIX, tako i XX veka. G. Tešić

Detalji predmeta Stanje Polovno Autor:: Anđelko Anušić Žanrovi:: Domaći pisci, Drama, Istorijski Izdavač:: Službeni glasnik Godina izdanja:: 2021. Broj strana: 268 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 20 cm Zar da opet budem gonjen i lovljen, kao tamo što sam bio? Predstoji li mi i dalje život iz zasjede? I u ovom romanu Anđelko Anušić, aktuelni dobitnik prestižne Andrićeve nagrade za pripovetku, kao i u većini svojih proznih dela, bavi se pitanjem izbeglištva i prirode zla koje je obeležilo našu bližu istoriju. Pisan jednostavnim jezikom njegovi junaci su živopisno oslikani u surovim preobražajima njihovih (i naših) života. Život iz zasjede Anđelko Anušić(autor) Izdavač: Službeni glasnik Zar da opet budem gonjen i lovljen, kao tamo što sam bio? Predstoji li mi i dalje život iz zasjede? I u ovom romanu Anđelko Anušić, aktuelni dobitnik prestižne Andrićeve nagrade za pripovetku, kao i u većini svojih proznih dela, bavi se pitanjem izbeglištva i prirode zla koje je obeležilo našu bližu istoriju. Pisan jednostavnim jezikom njegovi junaci su živopisno oslikani u surovim preobražajima njihovih (i naših) života. Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Domaći roman Ostali naslovi iz oblasti: Romani 2021; Broširani povez; ćirilica; 20 cm; 266 str.; 978-86-519-2661-0; 2200 din Tražite polovan / korišćen primerak? Imate ovu knjigu i želite da je prodate? Prikaz 01.10.21 Pečat Putovanje u nigdinu Najnoviji roman Anđelka Anušića govori o vremenu kada se već bila dogodila „Oluja“, a Krajina i Slavonija su gotovo ispražnjene od Srba. Pala je još jedna granica – pisac je simbolično naziva linijom – koju su oni, vazda živeći kao u zasedi, čuvali, a zapravo, kako njegov središnji junak često veli, branili sebe od dojučerašnjih komšija druge vere Uprilikama u kojima se i naši klasici ređe i manje čitaju, pitanje je koliko je preostala čitalačka publika sačuvala pažnje za književne savremenike. To pitanje se pogotovu nameće kada je reč o autorima iza kojih već stoji, ostvareno, obimno književno delo. Anđelko Anđušić (1953) je, rečeno na starinski način, upravo plodan i istrajan pisac. Objavio je – da posegnemo za statistikom – sedamnaest pesničkih knjiga, osam zbirki pripovedaka, pet romana i nekoliko knjiga različitog žanra, počev od eseja i autobiografske proze do antologija. Ne samo obimom, posebnu pažnju zaslužuju dve njegove romaneskne tetralogije: Glasovi sa Granice (2016) i S Homerom u oluji (2018). Kako već ova dva naslova simbolično kazuju, Anušićeva trajna preokupacija je sudbina Srba Krajišnika, potomaka onih zemljodelaca što su jednom rukom obdelavali stečena imanja, dok su u drugoj vazda morali da drže pušku. Seobe, još od Čarnojevića, namenile su im ulogu evropskog predziđa spram Otomana. Na osnovu ovoga se dâ zaključiti kako je Anušić načinio izvesnu književnu „brazdu“ koja bi se – kao motivski i narativni zahvat – mogla, bez ikakvog doslovnog poređenja, smatrati i razmatrati kao ovovremena „nadopuna“ Seoba Miloša Crnjanskog. Nije nam, međutim, poznato da se takvog ispitivanja neko kod nas latio. Najnoviji Anušićev roman ide koji vremenski „korak“ dalje. Dogodila se „Oluja“, Krajina i Slavonija su gotovo ispražnjene od Srba. Pala je još jedna granica – pisac je simbolično naziva linijom – koju su oni, vazda živeći kao u zasedi, čuvali, a zapravo, kako njegov središnji junak često veli, branili sebe od dojučerašnjih komšija druge vere. Tu, od te tačke, počinje novi zaplet. Po dolasku u Srbiju iz zavičaja izgnana porodica Hrvaćanin (nekad imenovana Ervaćanin, dok im, u ime bratstva i jedinstva, prezime nije „ispravljeno“), s ocem, starim partizanom i komunistom Lazarom na čelu, upućena je na Kosovo i Metohiju. Tu, u blizini Đakovice, dodeljeni su im kuća Srbina izbeglog u južnu Srbiju i njegovo imanje. U novim okolnostima, dok nastoje da se snađu, preživljavaju mahom od pomoći Crvenog krsta, s tim što se, ubrzo, kao i prethodni vlasnik kuće, suočavaju s neprijateljskom sredinom i zulumom prvih komšija, izvesne porodice Đerđeku. Opet valja da se brane „iz zasede“, svesni da je tu i vlast (milicija) pretežno u rukama inoplemenika. Anušićeva fabula se razgranava; nižu se novi zapleti. Narator, Lazarev sin Veljko, stupa u vezu s Fatmirom, dobija dve ćerke, da bi preduzimljiva i uticajna njegova nevenčana supružnica celu porodicu hitro preselila u ravnu Vojvodinu, pravac u Hrtkovce. Ponovo su u tuđoj kući – vlasnik je izbegli Hrvat – ali i okruženi popriličnim brojem zemljaka iz „starih krajeva“. Od daljeg reprodukovanja Anušićeve fabule ovde valja odustati. Spomenimo samo da se nižu mnogi događaji: veza s Fatmirom propada, ona odvodi decu na Kosovo; prisilno mobilisani Veljkov rođeni brat Vasilj biva obogaljen u borbi na Košarama; s novom ljubovcom Veselinkom Veljko odlazi put Holandije, da bi novo uhleblje pronašao kao vrtlar, čistač i vodič pasa u hotelu Bilderberg. Onom po kome je ime dobila tajanstvena grupa moćnika obično označena kao svetska vlada „u senci“. Stigao je, dakle, večiti izgnanik u blizinu vinovnika svekolikih nedaća u zavičaju, u Osterbek kraj Arnhema. Simbolično u predvorje Haga. Ukoliko čitaocu ovih redova sve to zazvuči odveć „skokovito“, da ne kažemo fantazmagorično, valja odmah napomenuti da su narativna zbivanja valjano motivisana, utemeljena na spletovima ubedljivih životnih sitnica i obrta što zvuče posve uverljivo. Roman je, kako se veli u kratkoj recenziji istaknutoj na njegovoj korici, zaista pisan jednostavnim jezikom. No ta jednostavnost ravna je verodostojnosti i životnosti. Anušić, u stvari, često „prevodi“ rečce i idiome podsećajući kako se šta nazivalo, i kako se govorilo u starom kraju (ne zapostavljajući ni srpsku Dalmaciju). Utoliko je i ovde reč o onoj jednostavnosti složenijoj od složenosti, kako je tu „jezičku situaciju pojasnio stari semiotičar Jurij Lotman. Pisac, naravno, koristi i druga narativna lukavstva. Kako njegov junak Veljko Hrvaćanin nije knjizi sklon, pismen čovek, partije s eruditnim nabojem narator pripisuje njegovom obrazovnom i životnom mentoru, izvesnom doktoru Bogunoviću. Pronicanje u logiku i mentalitet inozemaca severnjaka, Holanđana, već je nešto drugo. Anušićev junak to mora da doživi i proživi, da oseti na vlastitoj koži, iznova na još jednoj odbrambenoj liniji i granici. Jasno je, svakako, da je u odgovarajuće partije utkano i piščevo lično stanovište i saznanje. Ali to nije učinjeno ni na kakav napadan način. Anušić ne docira već pripoveda, i čini to uz postojano uvažavanje romanesknih uzusa. U narativnom toku ovog romana postoje i izvesne (mahom dozirano date) snovide partije. One su „tok“ podsvesnog života glavnoga junaka. Funkcionišu, pokadšto, kao simboličke najave budućih zbivanja ili kao naplavine nemirne savesti. Nekako paralelno s tim mučnim snovima teku prikazi pijanstava, junakove alkoholne omame shodno kojoj se i njegova svest, i doživljaj sveta izobličavaju. I nisu ta dva „toka“ nimalo slučajna već svrhovita. Kada, u završnici, junak biva potpuno nasukan, sâm u nimalo naklonjenoj mu tuđini, njegov jedini „prijatelj“ i zaumni sabesednik je izmišljeni Holanđanin Amstel – a zapravo marka poznatog piva. I to je tačka u kojoj se i sam junakov lik, baš kao i svekoliki dotadanji život, osipaju i krune u nigdinu, u besmisao… Drugim rečima, roman je poentiran tim halucinantnim prikazom stanja koje se ne može imenovati drugačije no kao bezizlaz. Što će reći da ni autorova vizija lutanja i prinudnih selidbi Krajišnika – makar simbolično data kroz sudbinu jedne porodice – nije nimalo optimistična. Zaseda i život na liniji, odbrambenoj a svejedno mnogostruko rizičnoj – uostalom su ključni simboli Anušićevog romana. Tvorevine koja, navodno, nastaje tako što njegov junak-stradalnik Veljko Hrvaćanin svoje zbitije kazuje izvesnom književniku u pero, pošto sam nije vičan da ga zabeleži. Iako sklon ovakvim metaknjiževnim narativnim igrama, Anđelko Anušić u romanu Život iz zasjede nije na njima odviše insistirao. Ono što je od te vrste „začina“ dato, uneto je s merom, bez prevelikog naglašavanja. Tako vazda biva kada naraciju oblikuje ruka iskusnog prozaiste, što Anušić belodano jeste. Ali i više od toga: po semantičkim zasadima pisac provokativan, opor, vičan oblikovanju implicitnih pitalica i problematizacija. Onih koje su umesne i književnoestetski najbolje. Pogotovu kada imaju „duplo dno“, što je u ovome romanu čest slučaj. Srba Ignjatović

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Родић, Ана, 1971- = Rodić, Ana, 1971- Наслов Себи самој / Ана Родић Врста грађе роман URL медијског објекта одрасли, опште (лепа књижевност) Језик српски Година 1996 Издавање и производња Земун : Book ; Нови Београд : Marso, 1996 (Београд : Stillart) Физички опис 112 стр. ; 20 cm Збирка ǂБиблиотека ǂ"Бисери" ; ǂкњ. ǂ6 ISBN (Брош.) Напомене Тираж 500 На корицама ауторкина слика На пресавијеном делу кор. листа белешка о ауторки. Предметне одреднице Родић, Ана, 1971- -- Аутобиографија Sebi samoj Ana Rodić(autor) Izdavač: Marso Godine sankcija, restrikcija struje, redova za sve i svašta, vreme dilera i buvljaka, snalaženja i preživljavanja, viženi očima ljupke beogradske devojke sitnog rasta i vrcavog duha... Ostali naslovi iz oblasti: Romani 1996; Broširani povez; ćirilica; 21 cm; 112 str.; rasprodato Tražite polovan / korišćen primerak? Imate ovu knjigu i želite da je prodate? Prikaz 01.01.00 Blic01.07.1999. Zašto Ana Rodić, mlada književnica, misli da smo postali grubi ljudi "Džepna Venera" na našem asfaltu Ana Rodić je lepa beogradska devojka sitnog rasta i nežnih kostiju. Ona je jedna vrsta "džepne Venere". Jedina stvar po kojoj se razlikuje od sličnih beogradskih devojaka je to što ona piše". Ovim rečima svojevremeno je Momo Kapor predstavio beogradskoj čitalačkoj publici mladu spisateljicu Anu Rodić i njenu prvu knjigu "Momci iz kraja"(1994). U to vreme ona je pisala o ljubavi, mladalačkim snovima i nadanjima... Posle ove, došla je knjiga "Sebi samoj", roman koji je govorio o stvarnosti u kojoj je Ana živela, o životu pod sankcijama. Kao predstavnik urbanog beogradskog miljea, u sferi njenog interesovanja dugo su bila dešavanja na beogradskom asfaltu, ali otkako je otišla u Prištinu da studira (srpski jezik i književnost) i posetila Gračanicu, Dečane i druge manastire, počela je da se zanima za našu kulturu srednjeg veka. Nakon odlaska na Kosovo, iz njenog pera nastao je roman "Korenje". - U romanu"Korenje" reč je o Beogradu devedesetih godina, sa povremenim izletima u neka prošla vremena. U njemu se nalazi 17 priča o ženama Nemanjića. Te priče predstavljaju otrgnute, ukradene delove iz života ovih izuzetnih žena - Simonide, Jevdokije, Ane, Jefimije (jedine koja je samo poreklom žena Nemanjića) i drugih - kaže Ana Rodić. Reagujući na rat koji je nedavno okončan, Ana Rodić je ovih dana privela kraju najnoviju zbirku priča pod nazivom "Ja trunka svemirske prašine već neko vreme putujem", koja govori o beznađu kroz koje smo tokom proteklih meseci prošli i na kraju, pruža nadu u neki bolji, novi život. Govoreći o mestu mladog pisca u našoj sredini i temama koje mu se nameću, Ana Rodić sa setom dodaje: - Poslednjih deset godina prošle su kao u nekom košmaru. Bilo je to vreme kidanja, vreme restrikcija, rata i stradanja i, na kraju, borbe za goli opstanak... Sve to stvorilo je od nas nepoverljive i grube ljude, tako da ne verujem da ćemo tu grubost ikada moći da izbrišemo iz svojih duša. M. Purić 01.01.00 Večernje novosti 14.12.2002. ?Lisice? u nama KADA je u izdanju kuće ?Buk-Marso? 1995. Ana Rodić objavila svoj prvi roman ?Momci iz kraja?, Momo Kapor je u predgovoru za autorku upotrebio izraz ?džepna Venera?. Spisateljica sada ima 31 godinu i još dva romana za sobom, ?Sebi samoj? i ?Korenje?. - Bilo mi je to super, slatko, ali sada se osećam malo matoro za taj epitet, ne generalno, ali se više ne osećam tako ? kaže Ana, čiji su se literarni junaci iz njene trilogije preselili u tv-seriju ?Lisice?, i od ove nedelje u udarni igrani program RTS... Ana je napisala scenario za 15 epizoda ?Lisica? na poziv producenta ?Komune? Slobodana Terzića, a režiser je bio Gorčin Stojanović. Ovo nije prvo iskustvo beogradske književnice sa televizijom, radila je svojevremeno poetske video spotove i kasnije kao scenarist sarađivala sa režiserom Stankom Crnobrnjom, od koga je učila tv-zanat. - ?Momci iz kraja? su bili iz mog kraja, sa Vračara, kada je postojao kult dobre ribe, najboljeg frajera, filmskih zvezda, omiljenih filmova i dobre muzike. Ta knjiga je bila jako lična! U njoj je i nekoliko pesama, koje sam tada napisala prvi i poslednji put, jer mislim da nisam dobar pesnik i jer čovek, da bi pisao poeziju, mora da bude jako čist da bi iz njega izašli stihovi neprerađenih emocija. Pre dve godine sam ?Momke? dopunila sa nekoliko priča o bombardovanju i jednom ljubavnom, i to je bio moj oproštaj od vračarskih momaka. Druga knjiga, ?Sebi samoj?, mi je u profesionalnom smislu do sada najviše značila... To je roman u ispovednoj formi, i kako kaže Ana Rodić, neka vrsta spomenara na neke stvari, koje je volela o sazrevanju devojke iz srednjeg socijalnog staleža sredinom 90-tih. - A ?Korenje?, objavljeno pre dve godine, mi je najdraže, najviše sam radila na toj knjizi, i njom sam zaokružila jednu tematsku celinu o beogradskom miljeu. To je priča o generaciji koju situacija i prilike guraju da sreću potraže negde u dalekom svetu, ali je istovremeno za ovu zemlju veže žilavo i duboko korenje, o generaciji koja je razapeta između želja i mogućnosti, kaže recenzent Vojin Ančić. Ana Rodić je zadovoljna interesovanjem publike za njene romane. To je forma koju definitivno voli i koju će nastaviti da stvara. Ponosna je što se njeni romani dobro prodaju i bez velike reklame. Da li su njene knjige, pa sada i tv-serija ?Lisice?, slika njene generacije? Jer, svi junaci serije su tridesetogodišnjaci. - Ne obožavam ja nešto svoju generaciju, ali mi je bilo najlakše da pišem o stvarima iz sopstvene vizure, a serija ?Lisice?, koja se dešava godine 2002. baš sada i baš ovde u Beogradu je neki logični nastavak onog što pišem, u stvari tv-roman. Volim TV. Ima deo mene koji voli da smo sami moj kompjuter i ja, i ekstrovertni deo moje prirode, koji voli da budem deo velike ekipe. Zato sam im stalno dosađivala na snimanju, ali se nisam mešala u njihov posao. Jako sam zadovoljna tv ?Lisicama?, i još uvek sam u toj materiji, mada nastavka na televiziji neće biti! Ta stvar je završena... Koliko su se na junake ?Lisica? odrazile minule godine? - U svakom smislu, ali mi o tome ne govorimo direktno. Ko hoće, može da ?pročita? kroz detalje. Moje glavne junakinje, četiri devojke, bore se, svaka za sebe, za sreću i ljubav. M. KODEMO

Detalji predmeta Stanje Polovno Gnezdo paranoje pesme Vujica Rešin Tucić(autor) Izdavač: Kairos - Sremski Karlovci Gnezdo paranoje je knjiga o epohi ispunjenoj plemenitim idejama i golemim zabludama, o utopiji i jurišu na nebo, o herojstvu i izdajstvu, o poštenju i pljački neviđenih razmjera. Ovo je dokument iz Pompeje. Drugim riječima, Gnezdo paranoje je vulkan. On će nas zasuti i prekriti, ne da bi nas ubio, već da bi nas sačuvao za buduća neka pokoljenja, onakve kakvi smo bili, s našim strahovima i slabostima, s našom srećom i nesrećom. Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Domaća poezija Ostali naslovi iz oblasti: Poezija 2006; latinica; 21 cm; 83 str.; 86-7128-098-5; rasprodato Tražite polovan / korišćen primerak? Imate ovu knjigu i želite da je prodate? Intervju Prikaz 02.03.07 Legnem na zemlju i gledam u nebo... Vujica Rešin Tucić Grad u kojem se sedamdesetih godina javljaju ideje konceptualne umetnosti, vizuelne i konkretne, zvučne i semantičke poezije, multimedijalnog teatra, nove muzike, avangardnog filma, danas je malograđanska baruština Posle 23 godine, koliko su mu “usta bila zašivena”, Vujica Rešin Tucić je odlučio da progovori. Pesnik jugoslovenske umetničke avangarde sedamdesetih godina, “iz vremena procvata samoupravljanja”, konceptualist, pre svega liričar, progonjen kao “neprijatelj socijalizma”, osnivač jednog od prvih privatnih časopisa “Adresa”, kao i književne škole “Tradicija avangarde”. Objavio je 12 pesničkih knjiga i nekoliko radio-drama. Na nedavnoj promociji njegove zbirke pesama Gnezdo paranoje (Kairos, 2006) u Tanjugovom pres-centru, u Knez Mihailovoj u Beogradu, rečeno je: Vujica je znak za raspoznavanje. Kad neko zna ko je Vujica, onda je to neko ko poznaje srpsku literaturu. Odlučili ste da sa novom knjigom pesama Gnezdo paranoje (2006) progovorite posle 23 godine ćutanja. Kažete da je “jezik možda naš jedini Bog” i da je “najstrašnije kad zaćuti”. Ako je sad, kroz vas, ponovo progovorio, posle skoro četvrt veka, da li je prestalo da bude strašno? - Naš svet opstaje na jezičkim slikama. On je vidljiv, ali i neobjašnjiv. Tajna postojanja ljudima nije dostupna. Da jeste, valjda bi je roditelj otkrio svom detetu. Zaćutao sam onda kada sam video da nam se ne piše dobro. Postao sam pecaroš. Ipak, u leto 1990. godine, u razgovoru za novine, između ostalog sam rekao: “Ovo sada je zavada naroda, zveckanje oružjem, huškanje nacija i vera, grozomorno povampirenje meni sasvim nezanimljivih himera prošlosti. Čemu to? Mi smo bili, i jesmo i danas, ceo svet. Nećemo se, valjda, sada vraćati u gudure, u zasede, u strah i drhtanje!” Razumni ljudi bili su u manjini. Decenijska negativna selekcija u partijskim i državnim institucijama na vlast je dovela ludake i zločince, opsednute bolesnim snovima o jednonacionalnim državama.Nisam mogao da pevam uz krike koji su dolazili sa svih strana. Još uvek je strašno, na javnoj sceni su nasilnici, Srbija je u depresiji. Ali, ja sam osetio da nam tlo podrhtava pod nogama, da neka energija kreće kod mladog sveta. Svima je dosta smrti, mržnje, život se mora otvoriti kao ljubav. Nadam se da ne grešim, da nisam naivan. Gnezdo paranoje, verujem, svedoči o onome što nam se događalo, iako je to neopisivo. Proglašeni ste, svojevremeno, za “neprijatelja socijalizma”. Zamalo da vas osude na 12 godina zatvora zbog “neprijateljske propagande”. Spasao vas je Oskar Davičo. Kako se to dogodilo? - Sve je krenulo kada sam 1970. godine u Novom Sadu, na Tribini mladih i u časopisu “Polja”, otvorio prostor za umetnike internacionaliste, pripadnike tzv. avangarde sedamdesetih godina (Nova umetnička praksa). To je jedna nevesela priča o umetnicima-doušnicima, koji su nas cinkarili kao neprijatelje socijalizma. Naravno, čuvali su svoje pozicije. Oni nisu lustrirani, dosijea nisu otvorena. Pripadnici grupe Januar-Februar godinama su proganjani. Svi smo stavljeni na “crne liste”, neki su zatvoreni, a mene su izbacili s posla. To nije bilo sve. Posle književne večeri u Domu omladine u Zrenjaninu (9. juna 1972), osuđen sam na dva meseca zatvora (zbog “vređanja socijalističkih i patriotskih osećanja građana”) a gradske vlasti izrekle su mi doživotnu zabranu nastupa u kulturnim institucijama (ta zabrana je i danas na snazi). No, kada sam te jeseni u zagrebačkom “Telegramu” objavio tekst Estetika zapušenih usta, o filmu Želimira Žilnika Sloboda ili strip, nisu više hteli da me trpe. Pozvan sam u sud da dam izjavu kao okrivljeni, zbog krivičnog dela iz čl. 118. st. 1 KZ (predviđa do 12 godina strogog zatvora). Skoro sve što sam javno govorio bilo je inkriminisano, a svedoci optužbe bili su dvojica novosadskih književnika i jedan novinar Televizije Beograd. U ranu zoru, po vejavici, zakucao sam na beogradska vrata Oskara Daviča. Sutradan, on je došao u Novi Sad i tražio da se istraga prekine. Za to sam saznao tek kada su me obavestili o prekidu. Bio sam slobodan, ali žigosan. To traje i danas. Sada me, verovatno, vide kao neprijatelja kapitalizma. Doušnici su ostali isti, sa drugačijim zvanjima, u drugom sistemu. Kako je umetnost sedamdesetih jedino što ima da pokaže Evropi, nedavno je Novi Sad, očigledno nevoljno, organizovao izložbu pod nebuloznim naslovom “Trajni čas umetnosti”, izlažući čak i radove onih kojima tamo nije mesto. Ono što je bilo pobuna, zanos, protest, pažljivo je uklonjeno i pokazana je jedna ukočena, groteskna grimasa. Izvesna individua, iz ondašnjih političkih vrhova, čak je pozvana da evocira sećanja na to kako se izlazilo nakraj sa “lažnim avangardistima” i “neprijateljima socijalizma”. Istina, članovi subotičke grupe “Bosch+Bosch” Slavko Matković i Balint Sombati prošli su sasvim pristojno u pojedinačnoj prezentaciji. Kažete da ste “biće poreklom od ljudi” i da su takva bića na ovim prostorima osuđena da skončaju napunjena srpstvom, kao što je “Nobel skončao napunjen eksplozivom”. Da li je to ekskluzivno srpska osobina? - To sam rekao u februaru 1999. godine, predosećajući da će nas bombardovati. Srljali smo u propast, bilo je nepodnošljivo. I danas srljamo i ko god se zatekao u Srbiji, bilo koje da je nacije, skončaće napunjen “srpstvom”. “Srpstvo” je postalo sinonim za sumanutost i odsustvo razuma u vođenju politike. Ne bih nikoga da plašim, ali ja mislim da je svet istovremenost, da istorija ne postoji, da je sve sada, da svako svakom umire i da niko ne umire, da je naš život samo niz mentalnih projekcija. Zatvoreni u mentalnim prizorima, ljudi su bića ophrvana fantomima rođenja, smrti, vidljivosti, dodirljivosti, rase, nacije... Elita malog srpskog naroda tim spoznajama se nije ni primakla. Pametniji narodi nam se podsmevaju, vide nas kao “izvođače radova”, nametnuli su nam jedan stravičan bratoubilački rat, bombardovali nas usred Evrope 78 dana bez prestanka, a vlast je podsticala ljude da igraju na mostovima! Treba li još nešto reći o “srpstvu”? Iz te civilizacije zla ja sam želeo da iskoračim. Sve što sam napisao, svedoči o tome. Niste želeli da vas trpaju u nacionalne torove. Čiji ste vi pesnik? - Ko će ga znati. Mamin i tatin. Ne pišem da bih unapredio književnost. Sila koju ne poznajem bacila me je u svet, u svest, u postojanje. Imao sam sreću da se rodim u seoskoj kući i da sve doživljavam kao prvobitno, tek nastajuće, tek rođeno. Ja sam bio mera, svemu sam davao smisao, sopstvenim osećanjem da postojim. Dodirivao sam svet prvi put i istovremeno ga stvarao. Vi me, verovatno, pitate o nacionalnoj književnoj tradiciji. Odabrao sam svoju prošlost i kao biće i kao pesnik. Ta prošlost nije nacionalna. Qudi su moji daleki preci. Kada su pesnika Duška Trifunovića upitali o naciji, on je rekao: Nacija, to za mene ne postoji! I za mene je oduvek bilo tako. Smrt je naša jedina tradicija. U vašoj poeziji i nekad i sad odigrava se drama prevarenog, ucenjenog, obespravljenog, poniženog pojedinca. Onog koji je stradao u socijalizmu sedamdesetih, ali i savremenog. Postoji li razlika? - Ako mi uopšte i postojimo, a ja mislim da je to teško dokazati, onda nisam daleko od ideje da je čovek kiborg, biće koje je zaboravljeno u nečemu, od nekoga. Samoreprodukujemo se, iščekujući znak, šifru, da aktiviramo one dve trećine mozga koje ne upotrebljavamo. Pa kad je već tako, zar nije glupo živeti na Zemlji podeljen u nacije, države i rase? Zar nemamo pametnija posla od ubijanja, međusobnog klanja, pljačke, proizvodnje oružja za sveopšte uništenje? Jugoslovenski socijalizam bio je društvo rada. Postojala je vizija razvoja, napretka, bratstva i jednakosti. Građani su bili zdravstveno i socijalno zaštićeni. Školovanje je bilo besplatno. Živelo se dobro. Raspon plata bio je 1:5. Ali, sistem je izdao sopstvene ideale. Došle su mu glave “bitange u sopstvenim redovima”. Ja sam o toj izdaji otvoreno govorio. Ponašao sam se prirodno i sistem me je odbacio. Drama te odbačenosti bila je, a mislim da je i danas, drama svakog normalnog čoveka. Današnji čovek je “prevaren, ucenjen, obespravljen i ponižen”. Ostao je bez domovine, u potpunom materijalnom i mentalnom haosu. Wegovi sugrađani, nekadašnji samoupravljači, milionima “ušteđenih” evra kupuju preduzeća! To se ne da opevati. Šta znači poezija danas? Da li umire? - Poezija nekome znači sve, a nekome ništa. Tako je uvek bilo. Ako su ljudi smrtni, kako bi poezija mogla biti besmrtna? Umire i poezija. Ima tu jedna tajna: pisanje je čitanje. Onaj ko ne zna da čita, ulicu, saobraćajne znake, oblake, vodu, godišnja doba, ljudska lica – ukratko – svet oko sebe i sebe u svetu, taj neće znati ni da piše. Pisanje je propadljivo, kao i čovek. Ne može se naučiti. Ono je promenljivo, kao nebo nad nama. Kažete da “poezija ne pripada književnosti”? - Književnost je nešto što su izmislili profesori. Poezija nema telo koje bi se moglo opisivati. Ali, kao i čovek, živi od iluzija telesnosti. I ljudski život i poezija mogu se razumeti samo kao beskrajni niz magijskih rituala, osmišljavanja nečega što ne poznaje temu početka i kraja. Pesnici ne pripadaju svetu ljudi. Oni i dišu samo da bi rešili tu najveću od svih zagonetki: postati i nestati. Ko to ne razume, neka ć

Detalji predmeta Stanje Polovno Gnezdo paranoje pesme Vujica Rešin Tucić(autor) Izdavač: Kairos - Sremski Karlovci Gnezdo paranoje je knjiga o epohi ispunjenoj plemenitim idejama i golemim zabludama, o utopiji i jurišu na nebo, o herojstvu i izdajstvu, o poštenju i pljački neviđenih razmjera. Ovo je dokument iz Pompeje. Drugim riječima, Gnezdo paranoje je vulkan. On će nas zasuti i prekriti, ne da bi nas ubio, već da bi nas sačuvao za buduća neka pokoljenja, onakve kakvi smo bili, s našim strahovima i slabostima, s našom srećom i nesrećom. Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Domaća poezija Ostali naslovi iz oblasti: Poezija 2006; latinica; 21 cm; 83 str.; 86-7128-098-5; rasprodato Tražite polovan / korišćen primerak? Imate ovu knjigu i želite da je prodate? Intervju Prikaz 02.03.07 Legnem na zemlju i gledam u nebo... Vujica Rešin Tucić Grad u kojem se sedamdesetih godina javljaju ideje konceptualne umetnosti, vizuelne i konkretne, zvučne i semantičke poezije, multimedijalnog teatra, nove muzike, avangardnog filma, danas je malograđanska baruština Posle 23 godine, koliko su mu “usta bila zašivena”, Vujica Rešin Tucić je odlučio da progovori. Pesnik jugoslovenske umetničke avangarde sedamdesetih godina, “iz vremena procvata samoupravljanja”, konceptualist, pre svega liričar, progonjen kao “neprijatelj socijalizma”, osnivač jednog od prvih privatnih časopisa “Adresa”, kao i književne škole “Tradicija avangarde”. Objavio je 12 pesničkih knjiga i nekoliko radio-drama. Na nedavnoj promociji njegove zbirke pesama Gnezdo paranoje (Kairos, 2006) u Tanjugovom pres-centru, u Knez Mihailovoj u Beogradu, rečeno je: Vujica je znak za raspoznavanje. Kad neko zna ko je Vujica, onda je to neko ko poznaje srpsku literaturu. Odlučili ste da sa novom knjigom pesama Gnezdo paranoje (2006) progovorite posle 23 godine ćutanja. Kažete da je “jezik možda naš jedini Bog” i da je “najstrašnije kad zaćuti”. Ako je sad, kroz vas, ponovo progovorio, posle skoro četvrt veka, da li je prestalo da bude strašno? - Naš svet opstaje na jezičkim slikama. On je vidljiv, ali i neobjašnjiv. Tajna postojanja ljudima nije dostupna. Da jeste, valjda bi je roditelj otkrio svom detetu. Zaćutao sam onda kada sam video da nam se ne piše dobro. Postao sam pecaroš. Ipak, u leto 1990. godine, u razgovoru za novine, između ostalog sam rekao: “Ovo sada je zavada naroda, zveckanje oružjem, huškanje nacija i vera, grozomorno povampirenje meni sasvim nezanimljivih himera prošlosti. Čemu to? Mi smo bili, i jesmo i danas, ceo svet. Nećemo se, valjda, sada vraćati u gudure, u zasede, u strah i drhtanje!” Razumni ljudi bili su u manjini. Decenijska negativna selekcija u partijskim i državnim institucijama na vlast je dovela ludake i zločince, opsednute bolesnim snovima o jednonacionalnim državama.Nisam mogao da pevam uz krike koji su dolazili sa svih strana. Još uvek je strašno, na javnoj sceni su nasilnici, Srbija je u depresiji. Ali, ja sam osetio da nam tlo podrhtava pod nogama, da neka energija kreće kod mladog sveta. Svima je dosta smrti, mržnje, život se mora otvoriti kao ljubav. Nadam se da ne grešim, da nisam naivan. Gnezdo paranoje, verujem, svedoči o onome što nam se događalo, iako je to neopisivo. Proglašeni ste, svojevremeno, za “neprijatelja socijalizma”. Zamalo da vas osude na 12 godina zatvora zbog “neprijateljske propagande”. Spasao vas je Oskar Davičo. Kako se to dogodilo? - Sve je krenulo kada sam 1970. godine u Novom Sadu, na Tribini mladih i u časopisu “Polja”, otvorio prostor za umetnike internacionaliste, pripadnike tzv. avangarde sedamdesetih godina (Nova umetnička praksa). To je jedna nevesela priča o umetnicima-doušnicima, koji su nas cinkarili kao neprijatelje socijalizma. Naravno, čuvali su svoje pozicije. Oni nisu lustrirani, dosijea nisu otvorena. Pripadnici grupe Januar-Februar godinama su proganjani. Svi smo stavljeni na “crne liste”, neki su zatvoreni, a mene su izbacili s posla. To nije bilo sve. Posle književne večeri u Domu omladine u Zrenjaninu (9. juna 1972), osuđen sam na dva meseca zatvora (zbog “vređanja socijalističkih i patriotskih osećanja građana”) a gradske vlasti izrekle su mi doživotnu zabranu nastupa u kulturnim institucijama (ta zabrana je i danas na snazi). No, kada sam te jeseni u zagrebačkom “Telegramu” objavio tekst Estetika zapušenih usta, o filmu Želimira Žilnika Sloboda ili strip, nisu više hteli da me trpe. Pozvan sam u sud da dam izjavu kao okrivljeni, zbog krivičnog dela iz čl. 118. st. 1 KZ (predviđa do 12 godina strogog zatvora). Skoro sve što sam javno govorio bilo je inkriminisano, a svedoci optužbe bili su dvojica novosadskih književnika i jedan novinar Televizije Beograd. U ranu zoru, po vejavici, zakucao sam na beogradska vrata Oskara Daviča. Sutradan, on je došao u Novi Sad i tražio da se istraga prekine. Za to sam saznao tek kada su me obavestili o prekidu. Bio sam slobodan, ali žigosan. To traje i danas. Sada me, verovatno, vide kao neprijatelja kapitalizma. Doušnici su ostali isti, sa drugačijim zvanjima, u drugom sistemu. Kako je umetnost sedamdesetih jedino što ima da pokaže Evropi, nedavno je Novi Sad, očigledno nevoljno, organizovao izložbu pod nebuloznim naslovom “Trajni čas umetnosti”, izlažući čak i radove onih kojima tamo nije mesto. Ono što je bilo pobuna, zanos, protest, pažljivo je uklonjeno i pokazana je jedna ukočena, groteskna grimasa. Izvesna individua, iz ondašnjih političkih vrhova, čak je pozvana da evocira sećanja na to kako se izlazilo nakraj sa “lažnim avangardistima” i “neprijateljima socijalizma”. Istina, članovi subotičke grupe “Bosch+Bosch” Slavko Matković i Balint Sombati prošli su sasvim pristojno u pojedinačnoj prezentaciji. Kažete da ste “biće poreklom od ljudi” i da su takva bića na ovim prostorima osuđena da skončaju napunjena srpstvom, kao što je “Nobel skončao napunjen eksplozivom”. Da li je to ekskluzivno srpska osobina? - To sam rekao u februaru 1999. godine, predosećajući da će nas bombardovati. Srljali smo u propast, bilo je nepodnošljivo. I danas srljamo i ko god se zatekao u Srbiji, bilo koje da je nacije, skončaće napunjen “srpstvom”. “Srpstvo” je postalo sinonim za sumanutost i odsustvo razuma u vođenju politike. Ne bih nikoga da plašim, ali ja mislim da je svet istovremenost, da istorija ne postoji, da je sve sada, da svako svakom umire i da niko ne umire, da je naš život samo niz mentalnih projekcija. Zatvoreni u mentalnim prizorima, ljudi su bića ophrvana fantomima rođenja, smrti, vidljivosti, dodirljivosti, rase, nacije... Elita malog srpskog naroda tim spoznajama se nije ni primakla. Pametniji narodi nam se podsmevaju, vide nas kao “izvođače radova”, nametnuli su nam jedan stravičan bratoubilački rat, bombardovali nas usred Evrope 78 dana bez prestanka, a vlast je podsticala ljude da igraju na mostovima! Treba li još nešto reći o “srpstvu”? Iz te civilizacije zla ja sam želeo da iskoračim. Sve što sam napisao, svedoči o tome. Niste želeli da vas trpaju u nacionalne torove. Čiji ste vi pesnik? - Ko će ga znati. Mamin i tatin. Ne pišem da bih unapredio književnost. Sila koju ne poznajem bacila me je u svet, u svest, u postojanje. Imao sam sreću da se rodim u seoskoj kući i da sve doživljavam kao prvobitno, tek nastajuće, tek rođeno. Ja sam bio mera, svemu sam davao smisao, sopstvenim osećanjem da postojim. Dodirivao sam svet prvi put i istovremeno ga stvarao. Vi me, verovatno, pitate o nacionalnoj književnoj tradiciji. Odabrao sam svoju prošlost i kao biće i kao pesnik. Ta prošlost nije nacionalna. Qudi su moji daleki preci. Kada su pesnika Duška Trifunovića upitali o naciji, on je rekao: Nacija, to za mene ne postoji! I za mene je oduvek bilo tako. Smrt je naša jedina tradicija. U vašoj poeziji i nekad i sad odigrava se drama prevarenog, ucenjenog, obespravljenog, poniženog pojedinca. Onog koji je stradao u socijalizmu sedamdesetih, ali i savremenog. Postoji li razlika? - Ako mi uopšte i postojimo, a ja mislim da je to teško dokazati, onda nisam daleko od ideje da je čovek kiborg, biće koje je zaboravljeno u nečemu, od nekoga. Samoreprodukujemo se, iščekujući znak, šifru, da aktiviramo one dve trećine mozga koje ne upotrebljavamo. Pa kad je već tako, zar nije glupo živeti na Zemlji podeljen u nacije, države i rase? Zar nemamo pametnija posla od ubijanja, međusobnog klanja, pljačke, proizvodnje oružja za sveopšte uništenje? Jugoslovenski socijalizam bio je društvo rada. Postojala je vizija razvoja, napretka, bratstva i jednakosti. Građani su bili zdravstveno i socijalno zaštićeni. Školovanje je bilo besplatno. Živelo se dobro. Raspon plata bio je 1:5. Ali, sistem je izdao sopstvene ideale. Došle su mu glave “bitange u sopstvenim redovima”. Ja sam o toj izdaji otvoreno govorio. Ponašao sam se prirodno i sistem me je odbacio. Drama te odbačenosti bila je, a mislim da je i danas, drama svakog normalnog čoveka. Današnji čovek je “prevaren, ucenjen, obespravljen i ponižen”. Ostao je bez domovine, u potpunom materijalnom i mentalnom haosu. Wegovi sugrađani, nekadašnji samoupravljači, milionima “ušteđenih” evra kupuju preduzeća! To se ne da opevati. Šta znači poezija danas? Da li umire? - Poezija nekome znači sve, a nekome ništa. Tako je uvek bilo. Ako su ljudi smrtni, kako bi poezija mogla biti besmrtna? Umire i poezija. Ima tu jedna tajna: pisanje je čitanje. Onaj ko ne zna da čita, ulicu, saobraćajne znake, oblake, vodu, godišnja doba, ljudska lica – ukratko – svet oko sebe i sebe u svetu, taj neće znati ni da piše. Pisanje je propadljivo, kao i čovek. Ne može se naučiti. Ono je promenljivo, kao nebo nad nama. Kažete da “poezija ne pripada književnosti”? - Književnost je nešto što su izmislili profesori. Poezija nema telo koje bi se moglo opisivati. Ali, kao i čovek, živi od iluzija telesnosti. I ljudski život i poezija mogu se razumeti samo kao beskrajni niz magijskih rituala, osmišljavanja nečega što ne poznaje temu početka i kraja. Pesnici ne pripadaju svetu ljudi. Oni i dišu samo da bi rešili tu najveću od svih zagonetki: postati i nestati. Ko to ne razume, neka ć

Detalji predmeta Stanje Polovno Tamne rime Pero Zubac(autor) Izdavač: Čigoja Sam naslov zbirke pesama Pere Zubca govori o vrsti poezije koja je objavljena u knjizi. Autorova lirika u zbirci se razlikuje od svih njegovih dosadašnjih – ona je povremeno tamna i siva, i govori da se ovaj put susrećemo sa pesnikom koji, za razliku od ranijih knjiga, nešto sumornije posmatra život. Ostali naslovi iz oblasti: Poezija 0001; 220 din Stara cena: 275 din Ušteda: 55 din (20%) Tražite polovan / korišćen primerak? Imate ovu knjigu i želite da je prodate? Biografija Pero Zubac Pero-Zubac Rođen u Nevesinju, Hercegovina, 30. maja 1945. godine. Osnovnu školu završio u rodnom mestu, a eksperimentalnu gimnaziju u Lištici i Zrenjaninu. Studirao književnost južnoslovneskih naroda na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Član Udruženja novinara Jugoslavije i Udruženja književnika Srbije. Objavio 30 knjiga poezije, 17 knjiga pesama za decu, jednu knjigu eseja, knjigu parodija na jugoslovensko pesništvo, 12 antologija jugoslovenskog i stranog pesništva. Na strane jezike prevedeno mu je 6 knjiga (dve knjige na makedonski, dve na albanski, jedna na mađarski i jedna na italijanski jezik), a pesme su mu prevođene na dvadeset svetskih jezika. Nalazi se u 10 stranih i pedesetak antologija jugoslovenskog pesništva i pesništva za decu. Bio je glavni urednik studentskog lista INDEX, glavni i odgovorni urednik časopisa za kulturu POLJA, u Novom Sadu, urednik zagrebačke revije POLET, urednik skopske MISLE, saradnik brojnih jugoslovenskih revija, časopisa i listova. Kao novinar, imao je svoje kolumne i feljtone u "Borbi" (Beograd), "Pobjedi" (Podgorica), "Svijetu" - " Nedjelji" (Sarajevo), "Oku" (Zagreb), "Dnevniku" (Novi Sad), "Poletu" (Zagreb), "Radu" (Beograd), "Glasu omladine" (Novi Sad), "Uni" (Sarajevo), "Subotičkim novinama" (Subotica). Objavio je (sa Goranom Babićem, Lukom Paljetkom, Vladimirom Nikolićem) dramu "Mudbol", izvedenu 1968. godine, pozorišni komad "Vratio se Nikoletina" (sa Draganom Jerkovićem), izveden u Beogradu 2000. godine, TV dramu "Izbacivač", koja je emitovana 1979. godine, na TV Novi Sad i TV Beograd. Napisao je libreto za balet "Banović Strahinja" Stevana Divjakovića i libreto za operu Miroslava Štatkića "Lenka Dunderska". Na stihove Pera Zubca komponovano je više kantata, solo pesama, oratorijuma, a za stihove je dobio najznačajnije nagrade na jugoslovenskim festivalima u Opatiji, Beogradu, Podgorici, Nišu, Donjem Milanovcu, Pančevu, Rožaju, Nikšiću. Napisao je scenarija za 8 dokumentarnih filmova i celovečernji film "Centar filma" iz Beograda o Jovanu Jovanoviću Zmaju. Dobio je Zlatnu povelju međunarodnog Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma za scenario filma Karolja Vičeka "Pinki". Realizovao je pedesetak multimedijalnih spektakala (Dani mladosti, logorske vatre, otvaranja olimpijskih takmičenja), a kao televizijski autor i urednik napisao je i realizovao preko četiri stotine scenarija za dokumentarne, muzičke, zabavne, umetničke i emisije za decu i mlade. Urednik je popularnih jugoslovenskih serijala za decu "Muzički tobogan" i "Fazoni i fore". Bio je urednik popularne serije klasične muzike Radio - Televizije Srbije "Harmonija sfera", šesnaest filmova o savremenim kompozitorima klasične muzike. Za književni rad nagrađen je značajnim jugoslovenskim nagradama kao što su: "Nagrada punoletstva" OK SSO Novi Sad, "Goranov vijenac", "Goranova plaketa" za književnost za djecu, "Jovan Popović", "Žarko Vasiljev", Oktobarska nagrada Novog Sada, Povelja Novog Sada, Nagrada oslobođenja Mostara, Zlatna plaketa grada Vukovara, Velika povelja grada Kraljeva, Nagrada oslobođenja Kikinde, "Zlatna kap sunca Mostara", "Stražilovo", "Zmajev štap", Nagrada Sremskih Karlovaca "Pavle Adamov", Godišnje nagrade Radio Beograda, Nagrade "Zmajevih dečjih igara" za književnost za decu, nagrada "Stara maslina" za književnost za decu, Bar, "Gašino pero", Lazarevac, za životno delo u književnosti za decu, " Zlatni ključić" Smederevske pesničke jeseni za književnost za decu, Zlatna čaša manifestacije "Čaša vode sa izvora", Nagrada oslobođenja Vojvodine. Zastupljen je u čitankama i lektiri u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Objavio je više tekstova o jugoslovenskoj periodici na teme iz sovjetske i ruske umetnosti. Pisao je o S. Jesenjinu, V. Majakovskom, B. Pasternaku, M. Cvetajevoj, O. Mandeljštamu, V. Visockom,V. Polonskoj, Č. Ajtmatovu i drugima. Poemu "Mostarske kiše" u prevodu Irine Čivilihine, objavio je moskovski časopis "Rabotnica" (februar 1988.) u tiražu od 19.750.000 primeraka. Nekoliko njegovih pesama prevedeno je na ruski jezik i objavljeno u ruskim revijama. Poema "Ruska varka" objavljena je i na italijanskom jeziku, u Bariju 2001. godine. Prevodi Pera Zubca pesnika ruskih vojnika palih u otadžbinskoj vojni, posebno pesme Zahara Gorodijskog, objavljeni su u Jugoslaviji, a pesma "Kad mi časi smrti postanu bliski", Zahara Gorodijskog, dugo godina je veoma popularna medu mladima u Jugoslaviji. Pero Zubac živi i stvara u Novom Sadu. Zaposlen je u Radio - Televiziji Srbije, Televiziji Novi Sad, kao odgovorni urednik Redakcije programa za decu i mlade.