Uvod : ’’B. K. S. Iyengar Hatha yoga pradipika od Svatmarame je jedan od najvažnijih yoga tekstova, a prevod Hans-Ulrich Rieker-a i komentar dugo je bio dragocen yoga studentima kao dopuna u njihovoj praksi i izučavanju. Hatha yoga, ili hatha vidya (nauka o hatha yogi) je opšte pogrešno shvaćena i interpretirana kao da je jednostavno fizička kultura, odvojena od spiritualnih ciljeva. Hans-Ulrich Rieker je ukazao na pogrešku te ideje objašnjavajući promene koje nastaju kroz praksu hatha yoge, u praktikantovom telu, umu i jastvu, ili sopstvu. On čini čitaoca svesnim subjektivne transformacije koja se dešava pošto svest prodire unutra prema sopstvu, i kada se Jastvo širi prema spolja. On pokazuje da hatha yoga nije samo telesna vežba, nego integrisana nauka prema spiritualnoj evoluciji. Mi smo uhvaćeni u emocije kao pohota (kama), ljutnja (krodha), pohlepa (lobha), slepa zaljubljenost ili zaluđenost (moha), ponos (ynadha) i inat, pakost ili zloba (matsarya). Hatha yoga nam pomaže da prevaziđemo ove prepreke i smetnje za spiritualni razvoj. To je biohemijska, psihološko-fiziološka i psihološko-spiritualna nauka koja se bavi sa moralnim, mentalnim, intelektualnim i spiritualnim aspektima čoveka, isto tako kao fizičkim i psihološkim. Možemo rasvetliti naše razumevanje hatha yoge prvo pomoću ispitivanja pet važnih podupirućih koncepata; um, znanje, ciljevi u životu, zdravlje i boli. UM Čovek je poznat kao manava (ljudski), pošto je potekao od Manua, oca čovečanstva za koga se kaže da je sin Brahme, Tvorca sveta. Reč mana ili manas (um) dolazi od korena man, što označava da se misli. Čovek je neko ko poseduje um. Manas označava um, intelekt, misao, nameru, svrhu i volju. To je unutrašnji organizator čula percepcije i organa akcije, a spoljašnji organizator inteligencije, svesti i sopstva. Čovek je obdaren specijalnim osećajem tako da može ućivati zadovoljstva iz sveta, ili tragati za oslobađanjem i nezavisnošću (moksha) od svetovnih predneta. ZNANJE’’