Bazar, list za ženu i porodicu Stavio sam u neispravne jer NEMA krojni arak (tabak) i 3 lista gde je bio vez. Strana: 88 Iz sadržaja: Naslovna strana:? (foto agencija Petra) Modno savetovalište Holandija: Najlepši vrt Evrope Sećanja što život znače: Darinko Matić-Marović (na dve strane i dve fotografije) Domaćica muškog roda Bazar u poseti: Dobrilo Nenadić Moj muž-moj kolega: Muna Mekerdži-Nikolić Sa svih strana: Elizabet Tejlor, Vanesa Redgrejv, Laura Antoneli... Ćaskanja o modi: Sumrak farmerki Moda: Haljine (modeli?) U sportskom stilu (modeli?) Moda: Haljina i jakna (modeli?) Moda: Za najmlađe (modeli?) Moda: Za muškarce od prirodnih tkanina (modeli?) Kompletan roman: Irvin Šo - Susret posle 20 godina Roman u nastavcima: Stranac u ogledalu 5.deo Na trpezi: Sve od voća (recepti na 7 strana) Ljudi i događaji: Đaci i učitelji sa Titom 1949. (Paraćin), Žene Crvenog krsta (Novi Beograd), Delegat Nada Lazarević (Ruma)... Priča: On i ja - Natalija Gizburg Sašijte sami: Letnja haljina Ogledalo: Tereza Kesovija i Đelo Jusić, Hašim Kučuk Hoki i Antonela Lualdi, Neda Ukraden, Slađana Milošević... ... Ocena: 4-. Vidi slike. Skladište: Magazini 106 Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

politikin zabavnik broj 1388, datum 4. 8. 1978. Stripovi: - Paja Patak, Miki Maus, Šrafko, - Hogar strašni, - Ortaci: Majstori, - Rundi (Vukojev), - Pripravnik Peca (Gaston), - Bim i Bum, - Babalu strip, - KOMPLETAN STRIP: Semijeva tajna družina: Letači, - Popaj; Tekstovi: - 100 godišnjica oslobođenja južnih krajeva Srbije: Ne dajte se, braćo, - priča iz života: Smrt iz oblaka, - stara arhitektura: Smederevo: Jerina nije prokleta, - istinite priče sa divljeg zapada: Šveđanin s vinčesterkom, - zavesa se digla 3. VIII 1878. : Staro i novo čudo u Milanu, - slike savremenog Iraka: Soliteri za Šeherezadu, - obešeni na Terazijama: Pucanj iz Dositejeve 20, - istorija starih gradova: Lasa, - logički kviz: Čik pogodi, - iz sveta motociklizma: Jamahine orguljice, - čudni pronalasci: Heringtonova pisaća mašina, - iz Karađorđevih vremena: Voždova deoba, - junak dodeove trilogije: Je li ovo vaša kamila?, - legende o našim krajevima: Pogibija sedam berzita, - rezervoari telesne energije: Preko snova zbog besa, - antička umetnost: Sklad i lepota, - hit strana: Raj Kuder, Kejt Buš, - kutak za devojčice: Letnja haljina, - neobični policijski slučajevi: Gresi lepog Serža, - fantastična priča: Planeta želja (Zoran Maoduš); Stanje kao na slici. Lično ili slanje kao preporučena pošiljka.

Burda Ima krojni arak I dodatak uputstvo za izradu svih modela iz ovog broja na srpskohrvatskom jeziku. Ukupno strana: 116+32 uputstvo + šeme Iz sadržaja: 50 modela Pravi recept protiv toplotnih talasa! Sa prelepim dodacima za izradu... Muški krojevi za ženstvene linije Muslin, oprana svila, kambrik i liberti pamuk... prozračni materijali i 20 krojeva za sve stilove! HALJINA Sveže zeleno - Od smaragda do žada, paleta zelenila poziva se na letnje večeri ... Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: Magazini 104 Težina: 400 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Praktična žena strana: 96 Iz sadržaja: Naslovna: Mirjana Kotra, žene delegati (XI kongres Saveza komunista Jugoslavije) Poseta delegatu: Mirjana Kotra (na dve strane) Izložba: Filatelija sa Titovim likom Uz likovni prilog: Motiv iz Grčke - Milan Milovanović Tanja Štambuk, prvakinja muzičke omladine Južne Kalifornije Mate Parlov (na 6 strana) Susreti: Boris Buzančić Roman u nastavcima: Ljubavni kvartet - Džoj Pejker 3.deo Specijalni dodatak: Ručni rad (Vez na 8 strana) Goblen šema: Motiv iz Grčke - Milan Milovanović Moda: Pantalone za tople dane, Letnja moda u Italiji, Specijalno iz Pariza (modeli ?) Vi kao krojačica: Mladalačka haljina sa italijanske modne piste Vez, Kukičanje: Vez na teksas platnu, Poentles Uradi sama: Prostirka sa voćem Tapiserija: Dileme Kuvar (Recepti) Uređenje stana: Stan u dvorišnoj zgradi Majstor u kući: Držači za cipele i čiviluk Doktor u kući ... Skladište: Magazini 61 Ocena: 4. Vidi slike. Tagovi: Vez, vezenje, kukičanje, krojenje, štrikanje, heklanje, pletenje... Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Moguce je kupiti i ceo komplet za 1999 dinara. Besplatna dostava za Novi Sad.Sažetak knjige:Dobro došli još jednom u bogati deo Njujorka, gde moji prijatelji i ja živimo u velelepnim dekadentnim vilama i ogromnim i prekrasnim kućama u gradu, a kada dođe leto, u fenomenalnim zdanjima kraj okeana. Uđite u svet Tračare – svet u kojem espadrile i sandale doleću avionom iz Španije, preskupe pamučne letnje haljine se šiju po meri, i gde su ljubomora i izdaja nezaobilazni letnji asesoari. Došao je trenutak da kosu vežete u ležerni konjski rep i skratite svoje brendirane farmerke – idemo u Hemptone! S & B su sada pomoćne muze superpoznatom modnom kreatoru koji, vidi čuda, slučajno živi u najbližem susedstvu N, tj. njegovog imanja u Hemptonima. Pitam se, pitam, koliko će se i na koji način novopečene komšije zbližiti. A šta ja to čujem, kakve su to glasine da je V počela da švrlja naokolo? Ko je sledeći, D? Nikad ne reci nikad...Znate da me volite,Tračara

Neue mode Ima krojni arak I dodatak uputstvo za izradu svih modela iz ovog broja na srpskohrvatskom jeziku. Ukupno strana: 108+32 uputstvo + šeme Iz sadržaja: Modni savet: smela moda za žene oko 50 Dečje stvari: Na plaži je prozračno Puno džempera Pobedite u gimnastičkom zabavnom automobilu Velika šarena letnja knjižica Krojenje i šivenje: Suknje, Bluze, Haljine, Kostimi, Jakne, Pantalone... Pletenje: Razno Vez, kukičanje: Razno Recepti: Razno ... Ocena: 3 samo zbog korica. Vidi slike. Skladište: Magazini 91 Težina: 300 grama Tagovi: krojenje, šivenje, pletenje, vezenje, goblen, heklanje, štrikanje... NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Bazar, list za ženu i porodicu Stavio sam u neispravne jer NEMA krojni arak (tabak) i 3 lista gde je bio vez. Strana: 88 Iz sadržaja: Naslovna strana: ? (foto agencija Petra) Modno savetovalište Crna Gora: Zemljotres (na dve strane i 8 fotografije) U zdravom telu lepa žena Sećanja što život znače: Esma Redžepova (na dve strane i jedna fotografija) Između hteti i umeti: Kad sam ja bio mlad Rober De Niro Susreti: Svetlana Bojković i Miloš Žutićž Feljton: Traganje za Anom Fišer 5.deo Sa svih strana: Fotomodel Veruška, Katrin Danev i Grejs Keli... Ćaskanja o modi: Povratak pedesetih Moda: Elegantno (modeli?) Moda: Za devojčice (modeli?) Moda: Za muškarce(modeli?) Moda: Elegantno (modeli?) Kompletan roman: Divlja trešnja - H. E. Bejts Roman u nastavcima: Danijela Stil - Obećanje 5.deo Bazar recepti: Za 14 dana (na dve strane) Priča: Ružičasti snovi - Loreta Vajtkomb Ljudi i događaji: Posada broda `Lovćen` (Kumbur), Nada Novak instruktor letenje (Vršac)... Poseban prilog: Dijeta za celu porodicu (na 4 strane) Sašijte sami: Lagana letnja haljina Ogledalo: Bijelo Dugme (Brega i Željko), Petar Božović, Muharem Sebezovski... ... Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: Magazini 106 Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Zar bih vas lagala - Tračara 10 - Sesili Fon Zigesar Godina izdanja: 2011 Broj strana: 172 Povez: Mek Dobro došli još jednom u bogati deo Njujorka, gde moji prijatelji i ja živimo u velelepnim dekadentnim vilama i ogromnim i prekrasnim kućama u gradu, a kada dođe leto, u fenomenalnim zdanjima kraj okeana. Uđite u svet Tračare – svet u kojem espadrile i sandale doleću avionom iz Španije, preskupe pamučne letnje haljine se šiju po meri, i gde su ljubomora i izdaja nezaobilazni letnji asesoari. Došao je trenutak da kosu vežete u ležerni konjski rep i skratite svoje brendirane farmerke – idemo u Hemptone! S & B su sada pomoćne muze superpoznatom modnom kreatoru koji, vidi čuda, slučajno živi u najbližem susedstvu N, tj. njegovog imanja u Hemptonima. Pitam se, pitam, koliko će se i na koji način novopečene komšije zbližiti. A šta ja to čujem, kakve su to glasine da je V počela da švrlja naokolo? Ko je sledeći, D? Nikad ne reci nikad...Znate da me volite, Tračara

Bazar, list za ženu i porodicu Strana: 64 + krojni tabak Iz sadržaja: Naslovna: Lokica Stefanović Indira Gandi (na dve strane) Svet: Sofija Loren, Alen Delon, Džoan Kolins Bazar u poseti: Ljiljana Molnar-Talajić Aerobik gimnastika (Džejn Fonda) Narodni muzej: Lepenski Vir Ćaskanja o modi: Leksikon (modeli?) Moda: Haljine za tople dane, Klasično o jednostavno (modeli?) Roman Bazara: Dnevnik dve zaljubljene žene - Flora i Benoa Gru 3.deo Krojenje: 12 raznih modela Kuvar, recepti: Zimnica Pletenje: Letnja tunika, Šal Goblen šema: Na pučini Priča Bazara: Prepuštanje - Lujza Edison ... Skladište: Magazini 62 Ocena: 3+. Vidi slike. Tagovi: Vez, vezenje, kukičanje, krojenje, štrikanje, heklanje, pletenje... Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Praktična žena U lošijem stanju, jer je bila pokisla. FALI goblen šema i 1 list! strana: 88 Iz sadržaja: Naslovna: Josip Broz Tito Film: Crvena zemlja Izložba: Vilim Svečnjak Izložba: Jova Petijević TV serija: Gruntovčani Miro Ungar stupio u novi brak Novi Beograd, Studentski Dom: Soba 3234 blok I (F odeljenje) na dve strane Izložba: Italijanski juveliri Ingrid Bergman posle trećeg Oskara Kamerom kroz svet: Elvis Prisli, Uljana Semjonova, Kenzo kreator... Umrla je Žozefina Beker (na dve strane i 4 fotografije) Takmičenje `Idealna žena Jugoslavije 1975.` Kombinat Trikotaže Beograd: Zelengora Umka i Partizanka Znanje-Imanje: Mladenovo (Bačka Palanka) Feljton: F. S. Ficdžerald (Veliki Getsbi) 2.deo Ljubavni roman u nastavcima: Žiži - Simon-Gabrijel Kolet Moda: Pariz-visoka moda, Letnje doba (modeli ?) Vi kao krojačica: Za vašu devojčicu Uradi sama: Oprema za kupatilo Vez, Kukičanje: Setovi sa cvečem, Rukavica sa narodnim motivom, Šal ogrtač Kuvar (Recepti) Pletenje: Prugasta haljina ... Skladište: Magazini 11 Ocena: 3-. Vidi slike. Tagovi: Vez, vezenje, kukičanje, krojenje, štrikanje, heklanje, pletenje... Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Praktična žena NEMA 2 lista gde su bili recepti! strana: 96 Iz sadržaja: Naslovna: ? Sudbina napuštene dece - Oni traže majku Skajlab preti uništavanjem Uz likovni prilog: Liktori donose Brutu tela mrtvih sinova - Žak Luj David Šta sve čeka Beograđanku noću kad je sama na ulici Kamerom kroz našu zemlju: Sarajevo Feljton: Živeti i voleti posle razvoda 7.deo Glumačka dinastija Fonda (Henri, Piter i Džejn) Strip: Maja (Askanio Popović) Roman u nastavcima: Godišnja doba - Nada Marinković 13.deo Verona - U gradu Romea i Julije Majstor u kući: Staklenik, Garaža Vez, vezenje, kukičanje: Letnji vez, Poentles Ljubavna priča: Verna žena - Moril Kalagan Vi kao krojačica: Haljina, Suknja Tapiserija: Zarobleni talas Test: Za dug život Kako se nekad volelo (stare ljubavne razglednice) Moda: Leto u gradu (modeli ?) Pletenje: Dečja haljinica Šeširi za tople dane Doktor u kući ... Ocena: 3+. Vidi slike. Skladište: Magazini 86 Tagovi: Vez, vezenje, kukičanje, krojenje, štrikanje, heklanje, pletenje... Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Magazin Story svakog petka omogućava čitaocima da upoznaju poznate, informiše čitaoce o svakom važnom trenutku u životu zvezda, a važan i prepoznatljiv deo magazina čine i stranice posvećene modi, lepoti, kulturi, zdravom životu, kuhinji i stanovanju. Iz sadržaja: Flash: Megan Markl, Suzana Mančić, Novak Đoković Aktuelno: Verica Rakočević - Prkosim godinama, još nisam otpisana Zoom: Anđelina Džoli Marija Veljković - Razvod je neizbežan Miloš Biković - Avantura na Jadranu Zoom: Nataša Bekvalac Maja Nikolić - Najvažnije je biti dosledan sebi Jelena Gavrilović - Moj i Dariov odnos nikad nije bio čvršći Vesna Zmijanac - Porodične spletke Sandra Perović - Met Dejmon je ukrao šou Srđan Predojević - Kuma Jovana mi nije čestitala rođendan Ema Korin - Queer kraljica Beauty&Lifestyle Modni editorijal: Sara Jovanović i Edita Aradinović (na 4 strane i 7 fotografije) IT trend: Basic komadi Modne tendencije: Večni komad – slip haljina Beauty star: Kendis Svonpul Beauty reporter: Šminka za leto Zdravlje: Probiotici – najbolji saveznici na letovanju Wellbeing: Putovanje k sebi Gastro: Magija letnje trpeze Vodimo vas na... Oktobarski salon u Beogradu ... Strana: 68 Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: Magazini 49/2 Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Praktična žena broj 579 (1978.) strana: 96 Iz sadržaja: Naslovna: Modna revija u Parizu Prva beba iz epruvete (na 4 strane) Uz likovni prilog: Žorž Brak Muzika: Moni Kovačić Izložba: Nikola Mišković Najdraži učitelj: Vukomir Mihajlović (Lukića Brdo) Film, pozorište: `Okupacija u 26 slika`, Dubrovačke letnje igre Feljton: Lav Tolstoj (na 6 strana) 1.deo Ljubavni roman u nastavcima: Džoj Pejker - Ljubavni kvartet 8.deo (kraj) Moda: Modna revija u Rimu i Parizu Poentles: Rad mašte i zadovoljstva - Podmetač sa specijalnim motivima Vez: Svečana bluza od čipke Šivenje: Torbice Kuvar (Recepti) Pletenje: Majica sa slikanim cvetovima, slika korpica jagoda... Krojenje: Haljine za dan i veče Uređenje stana Majstor u kući Doktor u kući Skladište: Magazini 39 Ocena: 4-. Vidi slike. Tagovi: Vez, vezenje, kukičanje, krojenje, štrikanje, heklanje, pletenje... NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.08.2019. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara 2001-3000 gr - 176 dinara 3001-4000 gr - 185 dinara 4001-5000 gr - 199 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Svijet Stavio sam u neispravne jer NEMA roman! Iz sadržaja: Naslovna strana: ? (foto agencija Rizzoli) Moda: Lepršavo (modeli?) Moda: SPORTSKI (modeli ?) Moda: Uvijek moderno (modeli ?) Moda: Dvodelne haljine (modeli ?) Moda: Ugrožena linija (modeli ?) Moda: Lagani kostimi (modeli ?) PANORAMA M (za muškarce) Manjka vam kaputić Krojenje: Dečji modeli Naša akcija: - SA ASFALTA U PRIRODU Dubrovačke Letnje igre iza kulisa (na 3 strane i 11 fotografije) Plzenj: U pivskom podneblju Ne, večeras mi se spava (izbegavanje seksa) Običaji naši nesvakidašnji (Mačva, Kuršumlija, Ptuj, Dubrovnik...) To je jestivo (razne bobice na dve strane) Film: Zavodnice (na dve strane) Vez: Strijelac (za dečju sobu) Kuharski foto-strip: Domaća marmelada Kuvar, recepti: Za 14 dana Priča: Gordost - Jovan Hovan Mamut-križaljka Zanimljivi svijet: Glorija Svanson, Eva Aulin, Orieta Berti... ... Ocena: 3+. Vidi slike. Skladište: Magazini 96 Tagovi: Vez, vezenje, kukičanje, krojenje, štrikanje, heklanje, pletenje... Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Bazar, list za ženu i porodicu Stavio sam u neispravne jer NEMA roman, krojni arak i 2 lista gde je bio vez! Strana: 80 Iz sadržaja: Naslovna strana: ? (foto agencija Petra) Modno savetovalište Ženski košarkaški klub `Crvena Zvezda` - Devetnaest zvezdica (na dve strane i 3 fotografije) Josip Bićanić - Kapetanov svet goblena Sećanja što život znače: Milka Stojanović - Žena radosti i boli (na dve strane i dve fotografije) Ljudi i događaji: `Autobus u pola šest` u Domu Sindikata, Obuka žena civilne zaštite (Veliko Gradište), Lidija Peno i Vladan Bokalović (Beograd)... Sirogojno: Zlatiborske pletilje Margaret Trido - Hoću da živim Branka Savić, šifrant Vrhovnog štaba Sa svih strana: Princ Čarls i Karolina princeza Monaka, Žene Oskarovci, Teli Savalas i Jul Briner... Ćaskanja o modi: Kupaći kostimi (modeli?) Moda: Na suncu i pesku (modeli?) ima uputstvo za izradu ovih modela Moda: Za zaposlenu ženu (modeli?) Moda: Moderno je crveno (modeli?) Moda: Mala pomodarka, za devojčice (modeli?) Moda: BEKO nova kolekcija - Platna (modeli?) Moda: JUGOEKSPORT kolekcija Svečane romantične haljine (modeli?) Za vašu trpezu - Letnje salate Priča: Oči od svile - Fransoaz Sagan Sunčajte se u hladu Pedagog: Dete u društvu Uređenje stana: Pet kvadrata više Zlatne ruke danskih dizajnera Ogledalo: Vera Čukić, Ljupka Dimitrovska, Grupa Kod, Kabir Bedi u Beogradu... ... Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: Magazini 106 Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Molekuli - Ivan Tokin Izdavač: Samizdat Godina izdanja: 2019 Broj strana: 284 Format: 20 cm Povez: Broširani Molekuli su zbirka priča Ivana Tokina objavljivanih u periodu od 2009. do 2015. godine, kao i do sada neobjavljenih priča. Većina njih pisana je za City Magazine. Fotografije koje prate priče nastajale su u mnogo kraćem periodu, uglavnom su snimane mobilnim telefonom i raspoređene su u knjizi nasumično, osim nekih, koje su baš tamo gde bi trebalo da budu. „…Izašao sam iz reke i nastavio da hodam. Shvatio sam da sam patike ostavio tamo gde sam ih izuo. A mogao sam da ih nosim u levoj ruci, i tako da hodam. Kao žene u filmovima, kad hodaju u letnjim haljinicama koje lete oko njihovih butina, u haljinicama sa nestašnim bretelama, koje daju dramatičan doprinos lepoti leta. Kao neka takva žena, zgodna, sa sandalicama okačenim o kažiprst i srednji prst desne ruke. To sam mogao, ali sam zaboravio patike. Ali sam mogao i da zamišljam da sam bosa žena u letnjoj haljini. Hodala sam lako po travi i nisam se ničemu čudila. Blag letnji vazduh mi je mazio butine, kosa mi se lagano njihala u ritmu hoda, prstići na stopalima su mi se grčili u tačno određenim fazama koraka, a onda se opuštali i stopalo se vraćalo u svoj idealan oblik. Gledala sam u svoja stopala u travi. Bela koža, ljubičasti noktići i zelena trava okolo. Spustila sam se do reke, zgazila hrabro u mulj i uživala. Mekana, masna i vlažna zemlja mi je hladila stopala, u prljavoj reci je lebdeo odraz mog tela, a kad se nagnem, i lica. Pomislila sam – najlepša sam leti. Pas se nije čudio. Pas se prema meni ponaša isto i kad sam veliki muškarac u zelenom duksu i kad bosa hodam po travi. Pas se očigledno odlično razume u život.“ odlomak iz priče Leto Ivan Tokin rođen je 1971. godine. Autor je romana Najnormalniji čovek na svetu. Radi kao kopirajter u advertajzing agenciji New Moment. Živi u Beogradu. Nada se najboljem.

Izdavač:NEDELJNIK Beograd Godina: 2021 Broj strana:64 Povez:MEK Broširan Pismo:Latinica Dimenzije knjige:20 x 13 cm Odlično očuvana knjiga ,nova,bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! Pupinovo insistiranje da u novinama reaguje na svaku pojavu koju smatra štetnom dovodilo ga je i u bizarne situacije. Priča nas vodi u Amaganset u Ist Hemptonu, jedno od onih luksuznih naselja koja čine čuvene njujorške Hemptone u južnom delu Long Ajlenda, gde se već više od veka okupljaju oni najbogatiji, takozvani „krem društva”. Norfok, gde se Pupin sklanjao, nije bio takvo mesto. Bio je to 26. jul 1910. godine, kada su se na ulicama Ist Hemptona pojavili ljudi sa dugim crnim bradama i odeveni u crne mantije koje su se vukle do poda, izgledali su – tako su se sećali svedoci – kao da su „izašli iz neke inostrane slike”, a ne iz njujorškog voza. Bili su to najviši pravoslavni, uglavnom ruski i grčki, sveštenici i vladike – među njima i jedan budući svetac – koji su došli u Klinton hol u Ist Hemptonu da održe svečanu liturgiju, pomen za slavne pretke jednog pravoslavnog princa, naslednika srpske krune – Stefana Dušanjića Nemanjića, koji je sa svojom ženom princezom i decom, naslednicima prestola, stolovao baš u Amagansetu, u „kraljevskoj kolibi” – dvoru u kom je imao oltar i presto. Na osnovu govora koji je održao, dalo se zaključiti, tako su zabeležile novine tog doba, da je princ Stefan, naslednik srpske krune, loze Dušanjića Nemanjića, predsednik Svete lige pravoslavne vaseljenske apostolske crkve istoka i da je imao poseban autoritet da prizove i okupi crkvene velikodostojnike. Kažu da posle ove ceremonije, ako je neko i imao sumnje da u ovom luksuznom naselju sa najbogatijim Amerikancima živi srpski princ – više nije imao nikakvu dilemu. Službu je držao, pored ostalih, i Sveti Rafael, u to vreme episkop bruklinski, kog je Moskovska patrijaršija tu postavila, inače danas kanonizovan u Američkoj pravoslavnoj crkvi, onoj priznatoj od Ruske pravoslavne crkve. Da su samo „čudni popovi sa crnim haljinama” bili uz njega, možda se bogati Amerikanci ne bi tako lako primili na ovu priču, ali princ Stefan se družio i sa uticajnim protestantskim sveštenicima i propovednicima, poput prezviterijanskog uglednog sveštenika Hauarda Dafilda, ili – a to je najviše šokiralo američke novine tog doba – uticajnog teologa Limana Abota, o kome je pohvalu, samo pet godina kasnije, recimo, napisao predsednik Teodor Ruzvelt. Dakle, od tog trenutka svi su želeli da se druže sa princem. Njegova supruga princeza prihvaćena je u visoko društvo, a beleži se da su ih odmah primili u „Amaganset fild klub”, ekskluzivnu organizaciju u to vreme i na tom mestu. Što je bio svojevrsni obred inicijacije u visoko društvo. A što je princu Stefanu, nasledniku srpskog prestola, bilo najvažnije, svi su želeli da uđu u biznis sa njim. Tako je za manje od godinu dana boravka u Ist Hemptonu, srpski princ Stefan Dušanjić Nemanjić – puna titula je glasila (ako su američke novine tog doba to dobro zabeležile) princ Stefan Nemanjić Dušanjić od Raške, direktni naslednik imperijalnih visočanstava Džejmsa Bazila i Bazila Džejmsa Stefana (Jakova Vasilija i Vasilija Jakova Stefana) i sin njenog kraljevskog visočanstva Konstance-Marije, vladara svih srpskih i pomorskih zemalja, osvajača i suverena svih Bugara, gospodara i zaštitnika Niša i Peći (Nissa and Ipek) – uspeo da stvori svoje malo carstvo usred Hemptona, tamo gde se nije nalazilo mnogo toga, osim novca. Mnogo novca. Ali o tome, o srpskom princu, nasledniku slavnog carstva, nije se mnogo pisalo u to vreme – sve do novembra 1912. godine. Bio je 26. novembar kada je izbio veliki skandal. U „Njujork tajmsu” 27. novembra piše kako su se „mnogi u srpskim njujorškim krugovima i oni koji su posećivali otmenu letnju koloniju u Amagansetu, iznenadili otkrićem da princ Stefan Nemanjić Dušanjić, koji je držao predavanja za Srpsko-američki Crveni krst i koji je 1910. izgradio lepu letnju kolibu sa pogledom na Nepag Bič, i koji se kretao u visokim krugovima, nije ni Srbin ni princ, već jedan obični Džejms Kurtis Batler Endruz, poznatiji kao Džimi ili Alfabet Endruz, koji je značajnu pažnju javnosti skrenuo na sebe kada se tajno oženio ćerkom Čarlsa Farga iz Čikaga pre trideset godina”. I priča o lažnom princu je počela da se širi Amerikom… *** Iz knjige “Profesor Majk: Život čoveka koji je promenio Ameriku, Srbiju i svet”

Kao na slikama Retko u ponudi Milena Pavlović-Barili (Požarevac, 5. novembar 1909 — Njujork, 6. mart 1945) bila je srpska slikarka.[1] Neki izvori je opisuju kao jednu od najinteresantnijih ličnosti umetničke Evrope između dva svetska rata.[2] Od 1932. godine živi i radi u Parizu, a od 1939. u SAD, gde i umire u 36. godini života. Redovno je učestvovala na izložbama paviljona Cvijeta Zuzorić i umetničke grupe Lada[3] ali je i pored toga, usled dugog boravka i smrti u inostranstvu, bila u Srbiji gotovo zaboravljena. Svoja dela uspešno je izlagala i na brojnim samostalnim i grupnim izložbama širom Evrope, a kasnije i u Americi, gde sarađuje u modnom časopisu Vog. Njeno delo je domaćoj javnosti otkriveno tek 50-ih godina 20. veka, zahvaljujući slikaru, likovnom kritičaru, teoretičaru i istoričaru umetnosti Miodragu Protiću, koji je njeno delo otkrio srpskoj (i jugoslovenskoj) javnosti 50-ih godina 20. veka.[4] Sa Radojicom Živanovićem Noem Milena Pavlović-Barili je jedini afirmisani predstavnik nadrealizma u srpskom slikarstvu.[5] Poreklo[uredi | uredi izvor] Glavni članci: Danica Pavlović-Barili i Bruno Barili Milenina čukunbaba Sava Karađorđević, Karađorđeva najstarija ćerka . Milena kao mala sedi u krilu bake Bose, otac Bruno, majka Danica i deda Stojan Milena Pavlović-Barili rođena je 1909. godine u Požarevcu, u rodnoj kući svoje majke, Danice Pavlović-Barili. Danica je (po ženskoj liniji) bila praunuka Save Karađorđević, udate Ristić, najstarije Karađorđeve ćerke.[6] Studirala je muziku, klavir i pevanje na konzervatorijumu u Minhenu gde je, u novembru 1905. godine, upoznala Mileninog oca Bruna Barilija.[7] Milenin otac Bruno Barili bio je poznati italijanski kompozitor, muzički kritičar, pesnik i putopisac.[8] U Srbiji je uglavnom poznat kao otac Milene Pavlović-Barili, ali i kao ratni dopisnik iz Srbije tokom Prvog balkanskog i Prvog svetskog rata[9] i pisac memoarskog proznog dela Srpski ratovi.[10] Čuvena parmanska porodica Barili[11] dala je veliki broj umetnika - slikara, pesnika, muzičara[12] i glumaca.[13] Milenin deda Čekrope Barili takođe je bio slikar.[a][15] Milenin deda po majci, Stojan Stojančić Pavlović, bio je predsednik požarevačke opštine, narodni poslanik Napredne stranke, trgovac duvanom i rentijer.[12] Milenina baka Bosiljka godinama je bila predsednica Kola srpskih sestara u Požarevcu.[16] Drugi Milenin deda sa majčine strane bio je Živko Pavlović, poznatiji kao Moler iz Požarevca, koji je krajem 19. veka oslikao unutrašnjost crkve Svetog Arhangela Mihaila u Ramu pored Velikog Gradišta.[17] Detinjstvo[uredi | uredi izvor] Milena sa majkom Danicom, 1911. Već samo srpsko-italijansko poreklo bilo je razlog da najranije detinjstvo Milena provede na relaciji Srbija – Italija,[8] a na to je najviše uticala činjenica da su njeni roditelji živeli razdvojeno, verovatno zbog neslaganja karaktera, da bi se 1923. godine i pravno razveli, mada nikada nisu prekinuli kontakt. Naime odmah po venčanju, 8. januara 1909. godine u pravoslavnoj crkvi u Požarevcu, mladi bračni par odlazi u Parmu, kod Brunove porodice[18] ali, sudeći po zapisima iz Daničinih memoara ona se ubrzo vraća u Srbiju,[b] te je tako Milena Pavlović-Barili rođena u rodnoj kući svoje majke, u Požarevcu. Ipak, već posle šest nedelja, majka i baka Bosiljka odlaze sa Milenom u Rim da bi se nakon osam meseci, zbog Milenine bolesti, vratile nazad u Požarevac.[20][21] Ovakav način života i neprestana putovanja pratiće Milenu sve do odlaska u Sjedinjene Američke Države. Milenin život i rad takođe je obeležila i bolest srca, koja joj je ustanovljena verovatno već u osmom mesecu života[22] i koja će je pratiti do kraja života i biti uzrok njene prerane smrti. Opravdano se pretpostavlja da je upravo bolest imala velikog uticaja na Milenin život i rad i terala mladu umetnicu da aktivno proživi svaki, takoreći poklonjeni trenutak života. Ovako ozbiljni zdravstveni problemi sigurno su u velikoj meri uzrok tako silovitog rada i zaista velikog broja dela koje je iza sebe ostavila.[8] Odnos sa majkom[uredi | uredi izvor] Jedan od prvih majčinih portreta, Milena sa majkom, naslikan 1926. prema staroj fotografiji. Izrađen je u tehnici ulje na kartonu, 47×50,5 cm. Signatura na poleđini (ćirilica): Kopija fotografije iz 1914. mama sa mnom, Milena; (vlasnik: Galerija Milene Pavlović-Barili, Požarevac, Srbija) Portret oca, Bruna Barilija, naslikan 1938. godine. Izrađen je u tehnici ulje na platnu, 41×33 cm (vlasnik: Galerija Milene Pavlović-Barili, Požarevac, Srbija) Iako je završila studije muzike na čuvenim evropskim konzervatorijumima, Danica Pavlović-Barili se nikada kasnije u životu nije aktivno bavila muzikom. Posle Mileninog rođenja ceo svoj život i svu svoju energiju posvetila odgajanju, školovanju, usavršavanju i lečenju ćerke, a nakon Milenine prerane smrti čuvanju uspomene na nju. Bila je tip žene za koju je odnos sa detetom važniji od odnosa sa muškarcem, spremna da za svoje potomstvo podnese izuzetne žrtve, ali i kasnije kada to dete odraste, utiče na njegov život, životne odluke i odnose s drugim ljudima. Preuzela je odlučujuću ulogu u Mileninom vaspitanju i odgajanju i skoro sigurno kasnije predstavljala dominantnu ličnost u njenom životu. Olivera Janković, autorka jedne od mnogih biografija Milene Pavlović-Barili, Danicu poredi sa velikim majkama iz mitologije, Demetrom ili Leto. Postoji veoma malo sećanja savremenika na Milenu Pavlović-Barili, ali prema onima koja su sačuvana „Milena je bila mila i privlačna, volela je da se oblači ekstravagantno i privlači pažnju, ali je bio dovoljan samo jedan pogled njene majke da se njeno ponašanje promeni”. Sa druge strane i Milena je prema majci imala zaštitnički stav. O tome svedoči zaista veliki broj Daničinih portreta koje je uradila, a na kojima ističe majčinu suzdržanost, otmenost i lepotu, kao stvarne činjenice, ali i kao statusni simbol. Osim kratkog perioda službovanja na Dvoru, Danica je sa ćerkom živela u Požarevcu, u roditeljskoj kući sa majkom i bratom, obeležena za to vreme neprijatnom etiketom razvedene žene. Posle smrti njenog oca Stojana Pavlovića 1920. godine porodica je naglo osiromašila i lagodan život na koji su navikli više nije bio moguć. U takvim uslovima Milena se prema majci ponašala ne samo kao ćerka, već i kao prijateljica, zaštitnica i utešiteljka.[7] Školovanje[uredi | uredi izvor] Već u najranijem detinjstvu, čim je progovorila, majka Milenu uči uporedo srpskom i italijanskom jeziku. U tom najranijem periodu pokazuje i veliki interes za crtanje. U to vreme u Srbiji traju Balkanski ratovi, pa Bruno, tada ratni izveštač iz Srbije, obilazi porodicu. U kratkom periodu mira, do izbijanja Prvog svetskog rata, Milena sa majkom obilazi Italiju. Pred izbijanje rata vraćaju se u Požarevac, gde ostaju do 1. jula 1915, kada odlaze u Italiju, a kasnije i u Francusku.[21] Godine 1916. Milena u Bergamu završava prvi razred osnovne škole. Drugi razred pohađa na Italijansko-engleskom institutu u Rimu (Istituto Italiano Inglese), a zatim sa majkom odlazi u Nicu, gde uči i francuski jezik.[23] Po završetku rata Milena se sa majkom, preko Krfa i Dubrovnika, vraća u Srbiju i privatno, za godinu dana, u Požarevcu završava treći i četvrti razred osnovne škole i upisuje gimnaziju. Milena je u to vreme već imala puno crteža za koje su, prema rečima njene majke, mnogi u Italiji, pa čak i čuveni, tada jugoslovenski vajar Ivan Meštrović, govorili da su sjajni. [21] Tokom drugog razreda gimnazije majka odvodi Milenu na putovanje po Evropi. Odlaze u Linc, gde pohađa Majerovu školu u kojoj je prvi put ozbiljnije primećen njen talenat,[20] a zatim u Grac, gde u ženskom manastiru uči nemački jezik. Po povratku u Požarevac 1922. godine Milena privatno završava drugi razred gimnazije i pripremni tečaj za upis u Umetničku školu u Beogradu, na koju biva primljena, prema rečima njene majke, kao „vunderkind” uprkos činjenici da ima tek 12 godina. Umetničku školu pohađa uporedo sa nižom gimnazijom.[24] U Umetničkoj školi predavali su joj poznati srpski likovni pedagozi i umetnici tog vremena: Beta Vukanović, Ljubomir Ivanović i Dragoslav Stojanović. Za vreme Mileninog školovanja u Beogradu Danica Pavlović primljena je u službu na Dvor kralja Aleksandra Karađorđevića, prvo kao činovnik u Kancelariji kraljevskih ordena, zatim kao nadzornica, gde između ostalog ima zadatak i da podučava srpskom jeziku kraljicu Mariju.[21] Godine 1925. Milena je privatno završila četvrti razred u Drugoj ženskoj gimnaziji u Beogradu, a naredne, 1926. diplomirala na Umetničkoj školi u Beogradu i stekla pravo na položaj nastavnika.[23] Priredila je prvu samostalnu izložbu u Novinarskom klubu u Beogradu. Izlagala je stotinak slika, akvarela, pastela i crteža.[3] Na prolećnoj izložbi Umetničke škole izlagala je zajedno sa školskim drugovima Đorđem Andrejevićem Kunom i Lazarom Ličenoskim.[11] Dnevni list Politika u svom izveštaju sa tog događaja ističe pored ostalih i radove g-đice Milene Pavlović-Barili „koja ima i nekoliko izvrsnih pastela”.[20] Studije slikarstva[uredi | uredi izvor] Zgrada minhenske slikarske akademije U jesen 1926. godine Milena odlazi sa majkom u Minhen. Posle kraćeg vremena provedenog u privatnim školama Blocherer bosshardt i Knirr-Shule na pripremama, upisuje minhensku slikarsku akademiju Akademie der bildenden Künste. Primljena je u klasu profesora Huga fon Habermena, da bi od drugog semestra studira kod mnogo požnatijeg profesora, Franca fon Štuka.[23] Fon Štuk je, prema majčinim rečima, napravio tri izuzetka od svojih pravila da bi je primio: bila je devojka, bila je premlada i bila je prekobrojna. Stari profesor se toliko vezao za svoju mladu i talentovanu učenicu da se sa njom dopisivao sve do svoje smrti.[21] Uprkos tome Milena se na Akademiji osećala sputana da kroz slikarstvo izrazi svoju ličnost. U jednom intervjuu 1937. godine ona ovako opisuje vreme provedeno u minhenskoj Akademiji: „Patnja koju u meni izaziva slikarstvo neopisiva je... Prvi veliki napor koji sam morala učiniti da... zaista intimno osetim svoju umetnost bio je napor da se oslobodim konvencionalnih formi koje su mi nametnule godine akademskih studija u Nemačkoj u jednom gluvom i reakcionarnom ambijentu”. Zato sredinom 1928. napušta Minhen i Akademiju i sa majkom odlazi u Pariz.[25] Može se reći da odlazak u Minhen predstavlja početak Mileninog nomadskog načina života.[8] Nomadski život[uredi | uredi izvor] Autoportret (1938), ulje na platnu, 64×52,5 cm, bez signature (vlasnik Galerija Milene Pavlović-Barili, Požarevac, Srbija) Kompozicija (1938) Biografija Milene Pavlović-Barili bitno se razlikuje od biografskog modela većine srpskih umetnika koji su stvarali između dva rata. Ona nije imala stalno zaposlenje, pa samim tim ni stalni izvor prihoda. Nije imala ni finansijsku pomoć mecene ili države, a njena porodica, iako nekada dobrostojeća, nije mogla da joj obezbedi bezbrižan život, s obzirom da je veliki deo novca odlazio i na njeno lečenje, a porodica posle smrti Mileninog dede Stojana Pavlovića prilično osiromašila.[7] Zato je ona rano počela da zarađuje za život. Godine 1928. sa majkom se vraća u rodni Požarevac, gde pokušava da nađe zaposlenje kao profesor crtanja. Ipak, uprkos svestranom obrazovanju i već priznatom talentu, njena molba biva odbijena, kako u Požarevcu, tako i u Štipu, Tetovu i Velesu, sa klasičnim obrazloženjem da „nema budžetskih sredstava”. U martu 1930. preko Italije i Francuske odlazi sa majkom na proputovanje po Španiji, gde obilazi Granadu, Barselonu, Sevilju, Valensiju i Kordobu. Španija je bila Milenina velika čežnja, što pokazuju i mnogi radovi koji su prethodili ovom putovanju (Prvi osmeh, Serenada, Toreador). Iz Španije odlazi u Pariz, a zatim u London, gde ostaje do 1932. godine. Posle Londona vraća se u Pariz gde živi do 1939. godine. Jesen i zimu 1938/39. provodi u Oslu, a u avgustu 1939. odlazi u Njujork, gde ostaje sve do svoje prerane smrti, 6. marta 1945. Ovakav kosmopolitski život svakako je imao veliki uticaj kako na Milenin rad tako i na njenu ličnost u celini. Na svojim putovanjima obilazi galerije i muzeje, prisustvuje brojnim izložbama, a na mnogima i sama izlagala. Svo to ostavilo je trag na njenim slikama.[8] Život i rad u Americi[uredi | uredi izvor] Naslovne strane `Voga` i jedna od dvadesetak haljina koje je Milena kreirala čuvaju se u Galeriji u njenoj rodnoj kući u Požarevcu Hot pink with cool gray (Toplo ružičasto sa hladnim sivim), ilustracija objavljena u Vogu 15. januara 1940. godine Godine 1939, 18. avgusta, Milena kreće iz Avra brodom „De Grasse” za Njujork, gde stiže 27. avgusta.[23] Već u martu sledeće godine samostalno izlaže u njujorškoj galeriji Julien Levy Gallery koja se pominje kao značajna referenca u izlagačkoj delatnosti mnogih priznatih umetnika, posebno nadrealista. Brojni prikazi u dnevnoj štampi i umetničkim publikacijama ukazuju na dobar prijem u njujorškoj umetničkoj javnosti. Procenivši da se zbog nadolazećeg rata neće skoro vratiti u Evropu, Milena počinje da traži izvor stalnih prihoda. Ohrabrena majčinim sugestijama, sa kojom održava redovan kontakt putem čestih i iscrpnih pisama (i čiji uticaj nije ništa manji zbog udaljenosti), ona počinje da radi portrete ljudi iz visokog društva. Ovaj angažman joj, pored finansijske satisfakcije, svakako pomaže da se snađe u novoj sredini i uspostavi neophodna poznanstva i veze. Ubrzo dobija i angažman u elitnom modnom časopisu Vog, gde njene ilustracije postižu zapažen uspeh i ubrzo u istom časopisu dobija i ugovor o stalnoj saradnji. Zahvaljujući tom uspehu ona proširuje svoj rad na komercijalnom dizajnu kroz saradnju sa mnogim žurnalima i časopisima (Harpers bazar, Taun end kantri...), radeći naslovne strane, dizajn odeće i obuće i reklame za tekstilnu industriju. Radila je i neku vrstu inscenacija za artikle najvećih modnih kuća u Njujorku, dizajn za parfem i kolonjsku vodu firme Meri Danhil, kozmetičke preparate kuće Revlon, kao i ilustracije ženske odeće i obuće za različite modne kreatore.[26] Prve godine u Americi bile su posebno teške za Milenu, naročito 1940. kada je, sudeći po prepisci, već u januaru imala srčane tegobe, a verovatno i srčani udar. Ovoliki komercijalni angažman previše je okupira, pa sledeću izložbu, samostalnu, otvara tek početkom 1943. godine u Njujorku, a zatim u maju i u Vašingtonu. Prilikom otvaranja vašingtonske izložbe upoznaje mladog oficira avijacije[11] Roberta Tomasa Astora Goselina (Robert Thomass Astor Gosselin). Milena se već 24. decembra 1943. godine udaje za dvanaest godina mlađeg Roberta, ali on ubrzo biva otpušten iz vojske, pa mladi par, zbog finansijskih problema, prelazi da živi na njegovom imanju. U leto 1944. godine odlaze na bračno putovanje, na kome Milena doživljava nesreću. Tokom jednog izleta pada s konja i zadobija ozbiljnu povredu kičme, zbog koje je prinuđena da ostane u gipsanom koritu nekoliko meseci.[27] Po izlasku iz bolnice, radi bržeg oporavka, mladi par seli se u Monte Kasino, mali grad u blizini Njujorka. Tu Milena upoznaje Đankarla Menotija (Gian Carlo Mennoti), slavnog kompozitora čija su dela u to vreme bila najpopularnija među probirljivom njujorškom publikom. Saznavši za njene finansijske probleme, Menoti joj nudi angažman na izradi kostima za balet Sebastijan, za koji je komponovao muziku. Milena oberučke prihvata ovu ponudu i još uvek neoporavljena počinje rad na kostimima. Balet postiže veliki uspeh, a sa njim i Milena. Časopis La Art tada piše: „Izuzetno efektni Milenini kostimi u duhu italijanskog baroka, koji podsećaju na nadrealistički stil ove umetnice izvanredni su kada sugerišu sjaj Venecije, gospodarice mora u vremenu opadanja njene moći...”. Zahvaljujući ovom uspehu Milena potpisuje ugovor o saradnji na izradi kostima za balet San letnje noći.[28] Milenine ruke (posmrtni odlivak u bronzi), paleta i tube sa bojom. Milenini poslednji dani i smrt[uredi | uredi izvor] U martu 1945. godine Milena i Robert sele se u svoj novi stan u Njujorku. Milenin uspeh postaje izvestan i izgleda kao da finansijski problemi ostaju daleko iza nje. Rat u Evropi se završava i ona se nada skorom ponovnom susretu sa roditeljima. Iz pisma koje je uputio majci Danici Robert Goselin, a u kome detaljno opisuje događaje, može se zaključiti koliko je Milenina smrt bila iznenadna i neočekivana: uveče 5. marta mladi bračni par odlazi u restoran da proslavi preseljenje. Vraćaju se kući dosta kasno, odlaze na počinak, a Milena ostavlja sobarici poruku da je ujutru probudi u 10 sati... U svom stanu u Njujorku Milena je umrla od srčanog udara 6. marta 1945. godine. U lekarskom nalazu napisano je da je višemesečni život u gipsanom koritu oslabio njeno srce, tako da bi ostala invalid i da je prebolela udar. Đankarlo Menoti, pišući kasnije o Mileninoj smrti, navodi da niko, pa čak ni njen muž, nije znao da joj je srce u tako lošem stanju.[27][8] Milena Pavlović-Barili je kremirana, a urna sa njenim posmrtnim ostacima sahranjena je na groblju blizu Njujorka. Robert Goselin je 1947. urnu lično odneo Brunu Bariliju i ona je 5. avgusta 1949. godine položena u grobnicu br. 774 na rimskom nekatoličkom groblju Cimitero cacattolico deglinstranieri (Testaccio).[23][v] U istu grobnicu kasnije su, po sopstvenoj želji, sahranjeni i njen roditelji: otac Bruno, 1952. i majka Danica 1965. godine. [29][18][30] Slikarski rad[uredi | uredi izvor] Zgrada Kraljevske umetničke škole u Beogradu, u kojoj se danas nalazi Fakultet primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu Madona, 1929. Interes za likovnu umetnost Milena Pavlović-Barili pokazala je veoma rano. Svoju prvu slikarsku kompoziciju, egzotične cvetove, nacrtala je već sa pet godina, a potom i kompoziciju sa jarićima obučenim u haljinice. Veruje se da su ovi crteži bili neka vrsta kompenzacije za druženje sa vršnjacima, koje joj je bilo uskraćeno zbog bolešljivosti ili drugih zabrana.[31] Već na samom početku profesionalnog stvaralaštva kod Milene se zapaža okrenutost ka ljudskom liku i portretu, dok su pejzaž, mrtva priroda i slični motivi u njenom opusu retki i uglavnom ih koristi kao pozadinu u kompozicijama u kojima dominira ljudska figura. U njenom opusu posebno je veliki broj portreta i autoportreta, koje slika od najranijih dana (brojne portrete majke, ujaka, babe, kolega sa klase, svojih filmskih idola...) pa do njujorškog perioda, kada u jednom periodu na taj način zarađuje za život. Kroz celokupno njeno slikarstvo prožimaju se bajkovitost, usamljenost i seta.[8] Njeni radovi odaju naklonost prema dekorativnosti i ilustraciji.[4] Već posle prve samostalne izložbe u Parizu, u proleće 1932. godine, njen slikarski talenat je zapažen u umetničkim krugovima Pariza. De Kiriko u njoj prepoznaje pravac mekog metafizičkog slikarstva, a Žan Kasu joj piše predgovor za katalog. Njenim slikama očarani su Andre Lot, Pol Valeri i mnogi drugi.[11] U Parizu je došlo do naglog osamostaljenja Milanine umetnosti, za šta je verovatno najzaslužniji novi, prisan odnos sa ocem. Njegova umetnička interesovanja i krug boema, umetnika i intelektualaca u kom se kretao i u koji je uveo i Milenu morali su predstavljati veliko ohrabrenje i podsticaj naglo otkrivenoj samostalnosti likovnog izraza mlade umetnice. Bez njegove pomoći verovatno ne bi bila moguća ni izuzetno velika izlagačka aktivnost tokom prvih godina života u Parizu.[32] Slikarstvo Milene Pavlović-Barili prolazilo je kroz nekoliko faza u kojima nema jasnih i naglih rezova, ali ima bitnih razlika. Klasifikaciju Mileninog slikarstva dao je Miodrag B. Protić, najveći poznavalac i teoretičar Mileninog umetničkog rada:[2] Umetnost Milene Pavlović-Barili u Srbiji, odnosno u Kraljevini Jugoslaviji nije nailazila na razumevanje, što se može videti iz njenih pisama u kojima majci opisuje svoje utiske sa jedne izložbe:[32] oktobar 1932. ... Iz poslanstva mi još niko nije došao. Cela ljubaznost se svodi na to da su mi još pre dva meseca stavili do znanja da preko njih može, preko Ministarstva spoljnih poslova da mi se pošalje od kuće koliko hoću novaca. ... Pitala sam i molila da mi poslanstvo kupi jednu sliku, tim pre što ih ja ničim nisam do sada uznemiravala... On (službenik) reče da bi bilo dobro da se stanjim i da potražim mesto u Južnoj Srbiji, i da je kupovina lična ministrova stvar, itd, itd. I da će videti Presbiro, itd. (Puno lepih reči). Poslepodne je došao iz poslanstva samo on sa ženom. ... Ni jedan novinar jugoslovenski nije došao. ... Akademizam (1922‒1931) Umetnička škola, Beograd (1922‒1926) Umetnička akademija, Minhen (1926‒1928) Prvi znaci: sinteza akademizma, secesija filmskog plakata, Beograd (1928‒1930) Postnadrealizam (1932‒1945) Magički relacionizam (linearni period), Pariz, Rim (1932‒1936) Magički relacionizam („renesansni period), Firenca, Venecija, Pariz - „Nove snage” (1936‒1939) Magički verizam, Njujork (1939‒1945) U odnosu na sve druge naše slikare toga vremena Milena Pavlović-Barili bila je izvan i iznad glavnih razvojnih tokova jugoslovenskog slikarstva, ukalupljenog u stereotip evropske umetnosti tridesetih godina, posebno Pariske škole.[2] Usled dugog boravka i smrti u inostranstvu, u Srbiji i Jugoslaviji bila je gotovo zaboravljena, sve dok njeno delo domaćoj javnosti nije otkrio Miodrag B. Protić 50-ih godina 20. veka, tekstom u NIN-u (17. oktobar 1954), da bi već u novembru sledeće godine usledila izložba njenih radova u Galeriji ULUS-a.[4] Milena Pavlović-Barili za života je uradila preko 300 radova, kao i veliki broj skica i crteža. Njena dela čuvaju se u Galeriji Milene Pavlović-Barili u Požarevcu, Muzeju savremene umetnosti i Narodnom muzeju u Beogradu, kao i u mnogim svetskim muzejima i privatnim zbirkama. Milenina dela su, u organizaciji Galerije Milene Pavlović-Barili iz Požarevca, izlagana u mnogim evropskim gradovima: Briselu, Parmi, Parizu, Bukureštu, Bratislavi, Pragu, Brnu, Skoplju i Zagrebu[33] kao i u mnogim gradovima u Srbiji među kojima je izložba održana u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu, kao i izložbe u Somboru, Sremskoj Mitrovici i Gornjem Milanovcu.[34] Najvažnije izložbe[uredi | uredi izvor] Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić” u Beogradu Prvu samostalnu izložbu Milena je otvorila u 16. decembra 1928. godine u Novinarskom domu na Obilićevom vencu u Beogradu[23], gde se predstavila sa 120 radova nastalih tokom školovanja u Beogradu i Minhenu. Kritika je ovaj prvi Milenin korak u svet umetnosti dočekala blagonaklono, predviđajući joj „sjajnu umetničku budućnost”. O njenom radu pozitivne kritike daju, između ostalih likovni kritičar Sreten Stojanović i pesnik Gustav Krklec.[25] Već januara 1929. godine otvara svoju samostalnu izložbu i u Požarevcu, a nešto kasnije postaje članica Lade i učestvuje na Prvoj prolećnoj i Drugoj jesenjoj izložbi jugoslovenskih umetnika u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić” u Beogradu, zajedno sa našim najpoznatijim slikarima i vajarima - Jovanom Bijelićem, Lazarom Ličenoskim, Vasom Pomorišcem, Ristom Stijovićem, Ivanom Radovićem, Milanom Konjovićem, Marinom Tartaljom, Tomom Rosandićem.[35] Tokom jednogodišnjeg boravka u Londonu, 27. februara 1931. otvara samostalnu izložbu u londonskoj Bloomsbery Gallery. Godine 1932. izleže na 15. izložbi Lade, otvorenoj 15. marta u Beogradu. Iste godine u proleće samostalno izlaže u Galerie Jeune Europe u Parizu. Na jesen iste godine u Rimu, u Galleria d`Arte. Do 1939. godine, kada odlazi u Njujork, Milena izlaže na brojnim samostalnim i grupnim izložbama širom Evrope: Sala d`Arte de `La nazione` (sa Marijom Sinjoreli i Adrianom Pinkerele, Firenca, april 1933), XII éme Salon des Tuileries (Pariz, 1934), II Quadriennale d`arte Nazionale (Rim, februar 1935), Galleriadella Cometa (samostalna izložba, Rim, januar 1937), Quatre chemins (samostalna izložba, Pariz, januar 1938), Samostalna izložba u organizaciji ambasade Kraljevine Jugoslavije u Tirani (mart 1938) Galerie Billiet (sa grupom Nouvelle generation, Pariz, april 1938), Galerie Pitoresque (izložba novog nadrealizma, Pariz 1939) i Galerie Beruhcim Jeune (sa jugoslovenskim umetnicima iz Pariza, Pariz i Hag 1939). U avgustu 1939. godine Milena odlazi u Njujork i već u martu 1940. samostalno izlaže u njujorškoj galeriji Julien Levy Gallery. Komercijalni angažman u Americi previše je okupira, pa sledeću izložbu, samostalnu, otvara tek u zimu 1943. godine u United Yugoslav Relief Fund u Njujorku, a u maju se izložba seli u Corcoran Gallery u Vašingtonu. Prerana smrt zaustavila je dalji uzlet ove jedinstvene umetnice.[8] Književni rad[uredi | uredi izvor] Prve pesme, začuđujuće zrele za svoj uzrast, Milena je pisala još kao sasvim mala devojčica. Milutin Tasić navodi jednu koju je napisala kao sedmogodišnja devojčica, mada nije poznato da li svoju ili odnekud zapamćenu.[24] Roma sabato, 12. novembre 1916. Milena Kad sunce svanjiva i ptičice pevaju onda, onda je leto al ja neću da ga dočekam neću da dočekam na ovom svetu! Ovaj svet sanak samo sanak lep.[36] Bista Milene Pavlović Barili u Galeriji u Požarevcu, rad vajara Nebojše Mitrića (1965) U tekstu pod naslovom „Milenini nervi“, objavljenom 1943. godine u Njuzviku pominje se da je umetnica, posle 11 godina neprekidnog slikanja, počela da pati od akutne estetske prezasićenosti, zbog čega dve godine nije slikala već je pisala poeziju, kao i da je patila od „užasne” nostalgije praćene čestom promenom raspoloženja. Ovo se verovatno odnosi na period 1934/1935. godine, kada je nastao sasvim neznatan broj umetničkih radova. U ovom periodu napisala je 60 pesama na četiri jezika: 17 na italijanskom, 14 na španskom, 7 na francuskom i 22 na srpskom. Godine 1934. objavljuje svoju poeziju u italijanskom časopisu Kvadrivio (Quadrivio). U pesništvu je, kao i u slikarstvu, ostala dosledna sebi, pa se i kroz poeziju prožimaju bajkovitost, usamljenost i seta.[37] Prevodi pesama Milene Pavlović-Barili prvi put su objavljeni 1966. godine u monografiji Miodraga B. Protića Milena Pavlović Barili, život i delo.[38], a kasnije u katalogu retrospektivne izložbe 1979. i u Protićevoj monografiji iz 1990.[8] Milenine pesme objavljene su prvi put kao zbirka 1998. godine pod naslovom Poezija[39] i u ovoj zbirci su prvi put objavljeni prevodi pesama sa španskog jezika.[40] Kulturološki uticaj[uredi | uredi izvor] U beogradskom naselju Rakovica, Petrovaradinu, Požarevcu, kao i u Lazarevcu i Velikom Gradištu postoje ulice koja nosi ime Milene Pavlović-Barili.[41][42][43][44][45] U Beogradu jedna osnovna škola (opština Palilula, naselje Višnjička banja)[46] i jedna privatna gimnazija (opština Stari grad)[47] takođe nose ime „Milena Pavlović-Barili”. U čast Milene Pavlović-Barili Pošta Jugoslavije, a kasnije Srbije nekoliko puta je objavljivala poštanske marke čiji su motivi njene slike. Marka sa mileninim likom izašla je na dan Mileninog rođendana 2015. godine i u Kanadi.[48] Poštanska marka Jugoslavije iz 1977. - Autoportret (1938), ulje na platnu Poštanska marka Jugoslavije iz 1977. - Autoportret (1938), ulje na platnu Poštanska marka Jugoslavije iz 1993 - Kompozicija (1938), ulje na platnu Poštanska marka Jugoslavije iz 1993 - Kompozicija (1938), ulje na platnu Poštanska marka Srbije iz 2009. - Autoportret sa velom (1939), ulje na platnu Poštanska marka Srbije iz 2009. - Autoportret sa velom (1939), ulje na platnu Galerija Milene Pavlović-Barili[uredi | uredi izvor] U znak zahvalnosti i sećanja na našu čuvenu, rano preminulu slikarku u Požarevcu je, 24. juna 1962. godine pod krovom preuređene stare porodične kuće Pavlovića, otvorena Galerija Milene Pavlović-Barili. Inicijator i glavni darodavac je slikarkina majka Danica Pavlović-Barili, koja je odlučila da imovinu koju je nasledila od svojih roditelja i umetnički fond svoje preminule kćeri daruje srpskom narodu i da se ova zaostavština sačuva kao celina.[49] Glavni članak: Galerija Milene Pavlović-Barili u Požarevcu Milenina rodna kuća, sada Galerija Milenina rodna kuća, sada Galerija Spomen ploča koju je postavila Danica Pavlović-Barili Spomen ploča koju je postavila Danica Pavlović-Barili Spomen soba u Galeriji Spomen soba u Galeriji Milenine igračke i odeća iz detinjstva Milenine igračke i odeća iz detinjstva Milenine lične stvari Milenine lične stvari Milenin slikarski pribor Milenin slikarski pribor Umetnička dela o Mileni i njenom radu[uredi | uredi izvor] O likovnom i književnom opusu napisane su mnoge monografije i kritike, od kojih su najvažnije navedene u literaturi. Pored toga njen fascinantni život i rad bili su inspiracija mnogim autorima u različitim oblastima književnog i umetničkog stvaralaštva: Romani[uredi | uredi izvor] Mitrović, Mirjana (1990). Autoportret sa Milenom : roman. Beograd: BIGZ. ISBN 978-86-13-00420-2.COBISS.SR 274956 Stojanović, Slobodan (1997). Devojka sa lampom, 1936. Požarevac: Centar za kulturu. ISBN 978-86-82973-03-4.COBISS.SR 129704711 Biografska građa[uredi | uredi izvor] Dimitrijević, Kosta; Stojanović-Guleski, Smilja (1971). Ključevi snova slikarstva : život, delo, pisma, pesme Milene Pavlović-Barili. Kruševac: Bagdala.COBISS.SR 15793415 Graovac, Živoslavka (1999). Ogledalo duše : Milena Pavlović Barilli. Beograd: Prosveta. ISBN 978-86-07-01204-6.COBISS.SR 151631879 Mazzola, Adele (2009). Aquae passeris : o Mileni Pavlović Barili. Beograd: HISPERIAedu. ISBN 978-86-7956-021-6. Приступљено 7. 12. 2017.COBISS.SR 158071308 Stanković, Radmila (2009). Milenin usud. Beograd: Globosino. ISBN 978-86-7900-035-4.COBISS.SR 170036492 Performans Milena ZeVu; „Milena` - Omaž srpskoj umetnici Mileni Pavlović Barili, mart 2019, Dom Jevrema Grujića Beograd, Srbija Drame[uredi | uredi izvor] Milena Barili - žena sa velom i lepezom (autor: Slobodan Marković)[50] Krila od olova (autor: Sanja Domazet, režija: Stevan Bodroža, premijera: Beogradsko dramsko pozorište, 2004)[51] Mesec u plamenu (autor: Sanja Domazet, režija: Stevan Sablić, premijera: Beogradsko dramsko pozorište, 10. decembar 2009)[52] Filmovi i TV emisije[uredi | uredi izvor] Milena Pavlović-Barili (Kratki dokumentarni film, 1962, režija: Ljubiša Jocić, scenario: Miodrag Protić)[53] Devojka sa lampom (TV film, 1992, režija: Miloš Radivojević, scenario: Slobodan Stojanović, glavna uloga: Maja Sabljić)[54] Milena Pavlović-Barili ponovo u Parizu (TV emisija, 2002, autor emisije: Vjera Vuković)[55][56] Autoportret s belom mačkom (Animirani film, 2009, scenario: Mirjana Bjelogrlić, crtež: Bojana Dimitrovski, animacija: Bogdan Vuković)[57][56] Milena (2011, scenario i režija: Čarna Radoičić)[58] Napomene[uredi | uredi izvor] ^ Galerija Milene Pavlović-Barili u Požarevcu čuva jednu sliku Čerkopea Barilija, portret Danice Pavlović-Barili iz 1910. godine.[14] ^ O međusobnom odnosu bračnog para Pavlović-Barili, kao i problemima koji su se javili i pre Mileninog rođenja, rečito govori jedan pasus iz Danicinih memoara, u kome se, nakon Milenine smrti, obraća Brunu: „Milena je na sigurnom kod mene... pišeš mi. ’Vidiš, ništa nije vredelo što si mi je odnela kada je još bila u tvom stomaku, kao mačke koje se ne uzdaju u svoje mužjake i odlaze da se omace negde daleko’, rekao si mi onda kada nije htela da se vrati sa mnom u Srbiju već da ostane u Rimu, kao sada.”[19] ^ Goselin se kasnije ponovo oženio i dobio ćerku koju je nazvao Mileninim imenom.