NEOTPAKOVAN 1-1 Bele Ruze 1-2 Starij Covek 1-3 Disem Za Tebe 1-4 Zarila Sam Zar 1-5 Slutim 1-6 Hajde Da Se Volimo 1-7 E Sto Nisam Sunce 1-8 Prijatelji Braco Kumovi 1-9 Pesma Od Bola 1-10 Zaboravi 1-11 Oprosti Izvini 1-12 Zato 1-13 Da Li Me Vara Sa Tobom 1-14 Eh Kad Bi Ti 1-15 Ja Jos Spavam 1-16 Ime Ti Je Sudbina 1-17 Nesto Protiv Bolova 1-18 Ritam Vozi Vozi 2-1 Beograd 2-2 Licna Karta 2-3 Nikom Nije Lepse Nego Mama 2-4 Gori More 2-5 Cokolada 2-6 Ciganima Srce Dacu 2-7 Pitaju Me U Mom Kraju 2-8 Ko Ukrade Noci Boje 2-9 Zlatiborske Zore 2-10 Radaj Sinove 2-11 Zdravo Za Gotovo 2-12 Dajte Vina Hocu Lom 2-13 Crni Leptir 2-14 Ti Lutko Moja 2-15 Bilo Bi Njoj 2-16 Seksi Ritam 2-17 Fatalna Ljubav 2-18 Kafana Na Balkanu

Balkanske noći CD1: 1.Aca Lukas - Bele Ruže 2.Mina- Stariji Čovek 3.Šako Polumenta - Dišem za tebe 4.Ceca - Žarila sam žar 5.Željko Samardžić - Slutim 6.Lepa Brena - Hajde da se volimo 7.Šako Polumenta - E što nisam sunce 8.Marko Bulat - Prijatelji braćo kumovi 9.Aca Lukas - Pesma od bola 10.Ceca - Zaboravi 11.Željko Samardžić - Oprosti izvini 12.Džej - Zato 13.Mina i Zana - Da li me vara sa tobom 14.Šako Polumenta - Eh kad bi ti 15.Ceca - Ja još spavam 16.Željko Samardžić - Ime ti je sudbina 17.Aca Lukas - Nešto protiv bolova 18.Džej - Ritam koji vozi Balkanske noći CD2: 1.Ceca - Beograd 2.Aca Lukas - Lična karta 3.Viki Miljković - Nikom nije lepše nego nama 4.Željko Šašić - Gori more 5.Jami - Čokolada 6.Boban Zdravković - Ciganima srce daću 7.Dragana Mirković - Pitaju me u mom kraju 8.Marinko Rokvić - Ko ukrade noći boje 9.Ana Bekuta - Zlatiborske zore 10.Džej - Rađaj sinove 11.Marina Živković - Zdravo za gotovo 12.Haris Džinović - Dajte vina hoću lom 13.Dragana Mirković -Crni leptir 14.Željko Šašić - Ti lutko moja 15.Mira Škorić - Bilo bi njoj 16.Džej - Seksi ritam 17.Ceca - Fatalna ljubav 18.Aca Lukas - Kafana na Balkanu

Žurka 3: 1. vatra i kiša - Allegro Band 2. Nek mi oproste - Šerif Konjević 3. Mamuran - Šako Polumenta 4. Rana ko rana - Osman Hadžić 5. Ko nije priveo - Džej 6. Sve je isto oko mene - Đani 7. Ti, ti, ti - Zorica Brunclik 8. Buco moja - Goran Vukošić 9. Pola tuge - Šemsa Suljaković 10. Bogataši - Slaviša Vujić 11. Priznaj mi - Kosmajac Band 12. S kim si, takav si - Hanka Paldum 13. Evo ide zlato moje - Lepa Đorđević 14. Fantazija - Nedeljko Bajić Baja 15. majica - Bon Ami 16. Skini me - Ivana Šašić 17. Ne, ne, ne - Sinan Sakić 18. Ona je dar sa neba - Aleksandar Živanović 19. Božije suze - Medeni Mesec 20. Crveno obuci - Ljuba Aličić Žurka 4: 1. Polako, ali sigurno - Ljuba Aličić 2. Zar u ovim godinama - Šerif Konjević 3. Malo, malo - Sanja Maletić 4. Iz života nestala si tiho - Nedeljko Bajić Baja 5. A šta drugo mogu - Zorica Brunclik 6. Bolja si od drugih sto - Muharem Serbezovski 7. Gubim kontrolu - Goga Sekulić 8. Klošar - Sinan Sakić 9. Hajde, hajde - Medeni Mesec 10. Gde će ti duša - Enes Begović i Selma Bajrami 11. Vratiću se ja - Boban Rajević 12. Laži su me opekle - Nino 13. Teško meni bez mene - Šemsa Suljaković 14. Bretela - Boban Zdravković 15. Na srcu kvar - Alen Muković 16. Milioner - Danijel Đurić 17. Sto ću čaša - Crni 18. Ko si ti - Šako Polumenta 19. Poznata priča - Đani

Balade za sva vremena 3: 1. Dado Polumenta - Volim te 2. Željko Samardžić - Grlica 3. Adil - Ne mogu bez tebe 4. Ceca - Kukavica 5. Allegro Band - Imendan 6. Dragana Mirković - O da li znaš 7. Srećko Savović - Nek voli uzalud 8. Haris Džinović - Odlazi, nestaje 9. Osman Hadžić - Lice njeno 10. Mira Škorić - U službi ljubavi 11. Šako Polumenta - Kida me 12. Viki Miljković - Hajde vodi me odavde 13. Ljuba Aličić - Ciganin sam al najlepši 14. Željko Šašić - Ima dana 15. Neško Kejdž - Sumorni dani jesenji 16. Boban Zdravković - Srećan put ptico bela 17. Marinko Rokvić - O zar ni malo 18. Šerif Konjević i Mira Škorić - Tragovi sjećanja Balade za sva vremena 4: 1. Allegro Band - Izdao si me 2. Sinan Sakić - Oče moj 3. Zorica Brunclik - Čije to srce plače 4. Šerif Konjević - Potraži me 5. Šako Polumenta - Bila si 6. Crni - Što te nema 7. Hanka Paldum - Nije to prvi put 8. Lepa Lukić - Zaljubljeni veruju u laži 9. Enes Begović - Ko je da je 10. Ljuba Aličić - Plačem 11. Medeni mesec - Zvezde padalice 12. Muharem Serbezovski - Živela je naša ljubav 13. Potez i Mira Škorić - Ponudi mi čuda 14. Nihad Kantić Šike - Bože, ne daj mi da zaspim 15. Danijel Đurić - Ne svani zoro 16. Nihad Alibegović - Ti i ja, svijeta dva 17. Šemsa Suljaković - Dosta mi je tebe 18. Osman Hadžić - Titanik

NEOTPAKOVAN 1 Allegro Band– Vatra i kiša 2 Šerif Konjević– Nek mi oproste 3 Šako Polumenta– Mamuran 4 Osman Hadžić– Rana k`o rana 5 Džej Ramadanovski– Ko nije priveo 6 Dani– Sve je isto oko mene 7 Zorica Brunclik– Ti, ti, ti 8 Goran Vukošić– Buco moja 9 Šemsa Suljaković– Pola tuge 10 Slaviša Vujić– Bogataši 11 Kosmajac Band– Priznaj mi 12 Hanka Paldum– S kim si, takav si 13 Lepa Đorđević– Evo ide zlato moje 14 Nedeljko Bajić Baja– Fantazija 15 Bon Ami– Majica 16 Ivana Šašić– Skini me 17 Sinan Sakić– Ne, ne, ne 18 Aleksandar Zivanovic– Ona je dar sa neba 19 Medeni Mesec– Bozije suze 20 Ljuba Aličić– Crveno obuci 21 Ljuba Aličić– Polako, ali sigurno 22 Šerif Konjević– Zar u ovim godinama 23 Sanja Maletić– Malo, malo 24 Nedeljko Bajić Baja– Iz života nestala si tiho 25 Zorica Brunclik– A šta drugo mogu 26 Muharem Serbezovski– Bolja si od drugih sto 27 Goga Sekulić– Gubim kontrolu 28 Sinan Sakić– Klošar 29 Medeni Mesec– Hajde, hajde 30 Enes Begović– Gde ce ti dusa 31 Boban Rajović– Vraticu se ja 32 Nino– Lazi su me opekle 33 Šemsa Suljaković– Teško meni bez mene 34 Boban Zdravković– Bretela 35 Alen Muković– Na srcu kvar 36 Danijel Đurić– Milioner 37 Crni– Sto ču čaša 38 Šako Polumenta– Ko si ti 39 Dani– Poznata priča

U trenu kada agenti kročiše krevetu na kome su ovi ležali – koža lepotice munjevito poprimi zelenu boju, a telo stade da se stanjuje svom svojom dužinom! Čim su šake najbližeg agenta pale na konteova ramena, podižući ga, svetlozelena zmijurina ispod njega zari tanke zube u Lambertengijev vrat! Od ujeda tog čuda Poro Lambertengi zadrhta celim telom! Stavši mirno na noge kraj svog kreveta, nije odavao utisak čoveka koga je ujela zmija. Posmatrao je ravnodušnim pogledom pretres bečke agenture cara Ferdinanda I i Savoje – ovde, na samoj Siciliji, u svom domu. Svi prisutni su uspeli da vide kako zelena zmijurina munjevito otpuzava pod veliki jastuk – i agenta kako hitro podiže jastuk i puca iz okovanog drejsija. U trenu, gmaza nestade, a na beloj perini ostade trag pogoretine i tanak stub dima posle ispaljenog zrna. Na crnom stolu od ebanovine u konteovoj sobi agenti su zatekli sasušenu ljudsku lobanju, masivni srebrni svećnjak sa svećom zelene boje i gomilu ispisanog papira sa malom srednjovekovnom mapom Francuske. I rečnik čudnog naslova, i još čudnijeg jezika. Na koricama pisaše: Rečnik enohijanskog jezika. Čitaj dalje

U trenu kada agenti kročiše krevetu na kome su ovi ležali – koža lepotice munjevito poprimi zelenu boju, a telo stade da se stanjuje svom svojom dužinom. Čim su šake najbližeg agenta pale na konteova ramena, podižući ga, svetlozelena zmijurina ispod njega zari tanke zube u Lambertengijev vrat. Od ujeda tog čuda Poro Lambertengi zadrhta celim telom. Stavši mirno na noge kraj svog kreveta, nije odavao utisak čoveka koga je ujela zmija. Posmatrao je ravnodušnim pogledom pretres bečke agenture cara Ferdinanda I i Savoje – ovde, na samoj Siciliji, u svom domu. Svi prisutni su uspeli da vide kako zelena zmijurina munjevito otpuzava pod veliki jastuk – i agenta kako hitro podiže jastuk i puca iz okovanog drejsija. U trenu, gmaza nestade, a na beloj perini ostade trag pogoretine i tanak stub dima posle ispaljenog zrna. Na crnom stolu od ebanovine u konteovoj sobi agenti su zatekli sasušenu ljudsku lobanju, masivni srebrni svećnjak sa svećom zelene boje i gomilu ispisanog papira sa malom srednjovekovnom mapom Francuske. I rečnik čudnog naslova, i još čudnijeg jezika. Na koricama pisaše: Rečnik enohijanskog jezika.

Kompilacija legalnih, zvaničnih MP3 fajlova, snimljenih na USB flash drajvu - za korišćenje u automobilu, na računaru, i bilo kom drugom uređaju koji može reprodukovati MP3 fajlove & ima USB ulaz! spisak pesama: 01.Željko Joksimović - Milimetar 02.Sergej Ćetković - Nek te ljubav dočeka 03.Adil - Ja sam ostao ja 04.Dženan Lončarević - Laufer 05.Lexington - Nema šanse 06.Tropico Band - Pusti ritam 07.Željko Samardžić - Kameleon 08.Kiki Lesendrić & Piloti -Noć kao iz sna 09.Amadeus - Izdajice 10.Joce Panov - Virus 11.Lexington - Noć pod zvijezdama 12.Sergej Ćetković - Ne živim ja 13.Mite Stoilkov - Samo ona 14.Adil - Ko sam ja 15.Dženan Lončarević - Ne kuni me, poljubi me 16.Biber feat. Ivan Kurtić - Sajbija 17.Lexington - Tvoja je svaka noć 18.Željko Samardžić - Duša 19.Kiki Lesendrić & Piloti - Gužva mi u stanu 20.Tropico Band - Nije kraj 21.Adil - Ista ja 22.Dženan Lončarević - Pamuk usne 23.Ivan Kurtić - Divlja ruža 24.Amadeus - Krv i navike 25.Pavle Dejanić - Počeo je kraj 26.Aleksandar Živanović - Totalni pijanac 27.Charter - Zar ti nije bilo lijepo 28.In Vivo - Remek delo 29.Ivan Kurtić - Spavaj kučko 30.Dženan Lončarević - Dao sam ti srce 31.Adil - Srećo jedina 32.Joce Panov - Alo bre 33.Kiki Lesendrić & Piloti - Noć kao iz sna 34. Mirko Gavrić - Otelo 35.Nedeljko Bajić Baja - Snovi od stakla 36.Tropico band - Bićeš moja 37.Sloba Radanović - U porocima 38.Dženan Lončarević - Dao sam ti srce 39.Adil - Srećo jedinaj 40.Leo - U dobrim rukama 41.Charter - Šampanjac 42.Lexington - Sve je isto 43.Adil - Moje si nebo 44.Ivan Kurtić - Prevrnuću svet 45.Nikola Rokvić - Olovni vojnik 46.Željko Samardžić - Kompas za ljubav 47.Ćemo - Samo njen 48.Šako Polumenta - Otisak prsta 49.Željko Vasić - Pogledaj 50.Dado Polumenta feat. DJ Denial & MC Mikelly - Revolucija 51.Nedeljko Bajić Baja - Vredna čekanja 52.Leo - Još te sanjam 53.Charter - U snovima 54.OK Band - Zašto bih se vratio 55.In Vivo - Marina 56.Dado Polumenta - Gužva je u gradu 57.Milan Stanković - Od mene se odvikavaj 58.Ognjen Amidžić & Dženan Lončarević - Pozitiva 59.Lexington - Potraži me 60.Željko Samardžić - Duša 62.Tropico band - Pusti ritam 62.Adil - Prosjak i kralj 63.Knez - Donna 64.Ćemo - Dajte mi jednu bar 65.Dženan Lončarević - Ovo je moj grad 66.Dado Polumenta - Ne dam ja na tebe 67.Milan Stanković - Luda ženo 68.Charter & Neno Murić - Biće moja 69.Lexington - Prišla 70.Fantastic band - Mila moja 71.Lexington - Dobro da nije veće zlo 72.Adil - Zagrli me 73.Darko Radovanović - Dukat 74.Tropico Band - Bojim se 75.Željko Samardžić - Ljubav na papiru 76.Leo - Radi to nekom drugome 77.Halid Bešlić - Kad zaigra srce od meraka 78.Dženan Lončarević - Ludujem 79.Charter - Oči zelene 80.Ćemo - Ona zna 81.Ogi Radivojević - Tražiš đavola 82.Tropico Band - Paranoja 83.Lexington - Pijane usne 84.Fantastic Band - Ruke gore 85.Sergej Ćetković - Još volim te 86.Dženan Lončarević - Crni labude 87.Adil - Hitno 88.Aca Lukas - Dođi gore 89.Tropico band - Ciao bella 90.Lexington - U srce udaraj 91.Amadeus - Moja zemlja 92.Riblja čorba - Užasno mi nedostaje 93.Željko Samardžić - Zaustavite januar 94.Dženan Lončarević - Tugo moja 95.Aca Lukas - Gotovo 96.Flamingosi - Sa tobom bilo gde 97.OK Band - Još ovu noć 98.Adil - Ne diži ruku na nas 99.Toše Proeski - Sve je ovo premalo za kraj 100.Halid Bešlić - Sijede

Knjiga Dragutina Ilića je knjiga srbskog pripovedača o Gospodu našem Isusu Hristu. Nema svrhe da knjigu prepričavamo – čitalac će se sam uveriti o kakvom delu je reč. Ipak, kao i uvek, vredi nam da se setimo lika Hristovog kao vododelnice života čoveka i čovečanstva, i da ne zaboravimo da je Ilić svoje delo pisao u doba kada su intelektualci među Srbima, pod uticajem zapadnoevropskih kulturnih obrazaca, počeli da zanemaruju temelj svoje vere, i da se okreću onome za šta su mislili da je novo, „bolje“, „razumnije“, u skladu sa teorijom progresa. I sam Ilić je lutao i tražio, a njegovo delo „Posle milijon godina“ govori da je bio svestan da će svet u kome trijumfuje tehnika biti svet u kome nema mesta za čoveka.Dragutin Ilić, brat Vojislava Ilića, dugo zaboravljen, veoma je plodan pisac. Ogledao se u svim žanrovima. Poput Tolstoja, Jevanđelske priče, piše sa izrazitim lirskim nadahnućem, lako i interesantno… Sadržaj Život i delo Dragutina J. Ilića, 7 „Talita Kumi!“, 17 Bura na moru, 37 Irodijada, 61 Trnov venac, 74 Vaskrsenje, 82 Stefan, 104 Savle, 123 Ananije, 148 Pogovor, 157 Odlomak iz knjige IRODIJADA I Zvonki zvuci pesama, uz sosanim edut2 i žice, vili su se iz pobočne odaje Irodove palate. Šuma i zveka pozlaćenih pehara i srebrom okovanih rogova, iz kojih se ispija medeno vino iz engadskih vinograda, gromko se razležu po svima odajama sionske palate. — Sulamka! — Čujem, gospođo! — Reci devojkama neka pevaju što. Nesnosna mi je ona vika tamo! — Kako želiš! Hoćeš li što iz psalama Asafovih, ili „o nemoj golubici na daleko?“ — Gospođa zanijeka. — Ili sinove Korejeve? — Pusto! — Ili da ti pevamo: „Ja sam ruža saropska?" Gospođa odmahnu sa dosadom, uzdahnu duboko i zagleda se u plavičasti dim, što se iz srebrne bočice ............................................... 2 Sosanimedut je sviračka naprava, kojom se pratilo pevanje. isparava i puni odaju najprijatnijim nardovim mirisom. Ona je ležala na niskoj, prizemnoj sofi, zastrtoj purpurnom tkaninom, a glavom na skupocenom uzglavlju, rasejano se igra ogrlicom bisera, u koju su ponegde podnizana zrna dragih kamenova, retke veličine, koja, kao sleđene kapljice jutarnje zore, prelivaju svetlost najlepših duginih boja. Sa nalakćene ruke spao je široki rukav do lakata, te pokazuje kao fildiš belu i oblu ruku. Glava, što se opire o šaku, pokrivena je tamnom kao crna smola kosom, koja, raspletena, gusta i bujna, pada na snežna gola pleća. A lice, pod talasima ove kose, bilo je neobično belo. 'Gome licu divno odgovaraju tanke uzvijene obrvice, ispod kojih rasejano lutaju krupne crne oči, i vrlo rumene, male usnice, ispod prava umerena nosa. Igled ove lepotice, kojoj može biti oko dvadeset i pet godina, pokazuje raskošnu draž, koja pored sveg ohola izraza ukazuje na razbludu. Pa i da joj lice ne osenjuje neki mučan izraz, što opominje na prijatnu srdžbu, i da se oko malo napućenih usana ne ogleda uporno jogunstvo, ipak bi poznali da ova žena neograničeno gospodari svojom okolinom. Nasuprot nje sedi nekoliko devojaka, sa raznim sviračkim napravama za pesmu i igru, i dve malene devojčice, koje su malo čas po taktu pesama igrale. A na jednoj razastrtoj tigrovini, uza samu sofu, sedi njezina robinja i poverenica, Sulamka: hladi je mahalicom, ili joj po koji put dodaje zlatnu kupu, iz koje ona srkuće sladak i mirišljavi sok isceđenih voćaka. To je Irodijada, žena Irodova. U ovome času, kad se zamišljeno zagleda u plavičasto isparenje mirisa, trže je iz zanosa burno pljeskanje dlanova, iz pobočne odaje, a za ovim nanovo zazvoniše žice, pesme se zahoriše i začu se hitro klepetanje koštanih kaskanjeta. To je igračica dovršivala svoju igru. Na ushićeno pljeskanje i graju Irodijada samo uzvi obrvama, prezrivo pogleda na onu stranu i stisnu usnice. — Ti si zlovoljna, gospođo? — zapita je Sulamka brižno. — O, da nisam nikada dočekala ovaj dan! — Ti si carica. — Reci, bolje, robinja, na koju svaki uzmahuje štapom i čijim imenom ulica ispira usta, jer nema nikoga da joj zakrati. — Ali tvoj muž... — Kukavica! — zaškripa Irodijada. — Filip je bio sasvim drukčiji. O, on bi već umeo iščupati žaoku nesretniku što me kleveta. Sulamka zaneme. Znala je ona da njezina gospođa neograničeno vlada, i da je njezin muž i do sada bio rob njezinim ćudima, ali još nikada nije bilo prilike da o njemu, pred svojim sluškinjama, i tako govori. A graja i veselje sve se više i više razlegala iz odaje veselih gostiju. Na zavesama, što između širokih asirskih stubova dele Irodijadinu odaju od trema, zazvečaše srebrni praporci, — znak da neko ulazi, — i uz pesmu i zveckanje zvončića, na malenome dahiretu, ulete u odaju devojčica od svojih jedanaest do dvanaest godina, pa, kao vihor poigravajući, dolete sofi, zagrli Irodijadu i poče je osipati poljupcima. — Salomija, mir! Utišaj se! — uzviknu Irodijada. — Još malo, majko, još malo! — odgovori devojčica. Tvoj muž. Irod, toliko se ushitio mojim igranjem, da mi je pred svima vojvodama i knezovima kazao: „Išti što god želiš, pa ma to bilo i polovinu moje carevine, ja ću ti pokloniti.“ — Pa onda? — zapita Irodijada s prezrivom nemarnošću. — Pa, eto, dođoh tebi, da me posavetuješ šta da tražim. Irodijada se nodiže malo iz udobna položaja oštro gledaše u oči kćerine. — Je li to istina? — Istina, majko! On je pred knezovima pozvao Jehovu za svedoka, ako ne ispuni obećanje. Zluradi osmeh zatrepta na usnama ove žene, čije lice poče da plamti u nervoznoj drhtavici, pogled joj sevnu pakosnom radošću; ona uhvati kćer za ruku i prigušenim glasom reče: — A ti išti... — Šta? — zapita kćer radoznalo. — Tako mi Jehove, to će dobro biti! — prošapta žena, pogleda oštro na svoje devojke i rukom im dade znak da se udalje. Sulamka i devojke ustaše, pokloniše se i izgubiše za teškim zavesama odaje. — Jesi li mi kći? — zapita je za ovim, grozničavim glasom. — Majko, zar sumnjaš? — He sumnjam. — Išti Jovanovu glavu! — Prorokovu? — Ko kaže to? — gnevno uzviknu ona. — On nije prorok, on mene vređa. — Majko! — Ako si kći Filipova, tako ćeš uraditi! — Znaš li zašto je u tamnici; što je okovan? — Znaš! jer je javno govorio, kako Tora zabranjuje čoveku da se oženi bratovljevom ženom, ako je ona sa prvim mužem imala dece. Pa znaš li koga se to tiče? Devojče obori oči dole i okrete glavu na stranu, da ne gleda u strahovit pogled očiju po kojima je krv nasela. — Tiče se tvoje rođene majke, mene! — uzviknu žena gnevno, i kao besna skoči sa sofe. — Vitavarski klevetnik bio je toliko drzak, da uzbuni ulične gladnice i da Iroda javno ukori. Pa mu ni toga ne bi dosta, nego je osramotio i mene. Nasred ulice, pred Sinedrijom, gde se iskupila besposlena svegina, zaustavio je moje dvorkinje i mene, pa je onda pružio palicu prema meni i uzviknuo... Žena zastade. Grudi joj se nadimahu kao talasi što ih bura zaošijava. Očevidno, borila se sa sobom da tu reč iskaže. — Šta ti je uzviknuo, majko? — Bludnice! Devojče vrisnu i sakri lice šakama. — Da, to, to mi je uzviknuo, a razdražena svegina zaurlala je istu pogrdu i šakama bacala prašinu na mene i moju pratnju. — Bože, Bože! — prostenja devojče, ne dižući šaka sa očiju. — To je bio uzrok, što ra je Irod bacio u tamnicu; ali je li to sve? Taj klevetnik mora da plati glavom za ovu uvredu. I ja to iskah od Iroda da to učini, a on ne htede. Kukavica! Plaši se ulične rulje, boji se knezova, koje on može, ako hoće, i pobiti, pa da ni Rim, ni Jerusalim prstom ne maknu. Devojče, koje je sve ovo slušalo pokrivena lica, i ne dočeka kraj; ono se istrže iz majčinih ruku, pa kao strela polete i nestade za zavesama na izlasku. II Krupnim koracima hodala je uzbesnela žena kroz odaju, zastrtu debelim, travastim sagovima, pa se čas po čas gubila između visokih i debelih asirskih stubova, što se opiru o mramorna lavovska pleća sa devojačkim glavama. NJezine usnice drhtale su gnevno, a nozdrve su se čas kupile a čas širile. Znak bure što besni u duši opake žene. Sav izraz usplamtela lica i burno kretanje tela napominjali su, u ovome času, na razdraženu tigricu, koja oseća miris krvi, pa uznemireno čeka iz zasede da joj se žrtva primakne. Na jedan mah zasta i oslušnu. Veseli šum, što se do ovoga časa horio, sad je umukao. Ona osluškuje, ali ne čuje ništa. Po tome nenadanome ćutanju slutila je da je to njezina kći iskazala svoju želju, i njeno prkosno lice osmehnu se neprimetno. Da li se odupire? He, ne! On je pred knezovima obećao da će joj ispuniti želju, pa je i Jehovu pozvao za svedoka. Ali ako ipak odbije? O! — Uzbesnela žena steže obe pesnice i škripnu zubima. — Samo ako odbije, ako pogazi zakletve, pljunuću ga, prezreću ga, otići ću u Rim. O, znam ja dobro gde je Tiberije, a i to, kako on sa Tiberijevim savetnikom, Наслов: Светле слике Издавач: Ризница Страна: 155 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 21 cm Година издања: 2017 ИСБН: 978-86-85521-24-9

Mihailo Lalić SvadbaTvrdi povez sa zaštitnim omotomKakav je čovek - To je pitanje na koje Lalić traži odgovor. Njegov prozni opus nije ništa drugo do skupljanje zagonetki i traženje odgonetki o odnosima među ljudima. U "Svadbi" čovek je "najjeftiinija zverka, on može izdržati gdje ni drvo ni kamen ne ostaju". Rat je najveća muka i provera ljudskog roda. U toj zajedničkoj nesreći najgora je tamnica. Tu je jad ljudski najzgusnutiji a čovek na najsvirepijoj probi. U sred Kolašina, tog "tužnog i žalosnog grada pogubljenja", izvrgnuti poniženju, poniženi okovima, okovane egzistencije, ljudi obelodanjuju svoju suštinu. Lukavstvo i pritvomost, pomirenoat sa zlim udesom, hvatanje za slamku nade, čitav niz ljudskih osobina, potajnih ambicija i svakojakih nauma krije kolašinski zatvor. Cela Svadba, po Lalićevim rečima, sadrži sve njegovo delo u malome: zatvor kao datu situaciju, oslobađanje, kao cilj i proces između toga.Kad Tadija Čemerkić dopadne kolašinske tamnice, te mrtve tačke u paklu zaraćenog sveta i okupirane Crne Gore, on donosi nemir drevnog i legendarnog junaka. Kao Starina Novak, Tadija je kadar stići i uteći i na strašnu mestu postojati. Tu, u Kolašinu, sve Tadijine vrednosti dolaze na veliku proveru. Nekadašnji švercer, on je igrao lukavu igru sa životom, dovijao se kako je znao i umeo. Tek u ratu, među partizanima, puca prvi obruč njegovog neznanja, tonu u nepovrat shvatanja koje on naziva malograđanskim mušicama. Ali kad dopadne ropstva, a zatim zatvora, u kojem trijumfuje igra smrtli i života, on je pred neumitnim preobražajem. Tu, gde danonoćno zjapi svirepa čeljust smrti, Tadija traži izlaz i spas iz svog kobnog okova. On izbegava i srećno prebrođuje hamletovsku dilemu, odlučujući se na akcdju: - ... sve se opet svodilo na gledanje, na zaljubljeno jalovo iživljavanje u gledanju, koje, kako u ljubavi tako i u drugim bitkama životne borbe, može da proguta čoveku najbolje časove a ponekad i najbolje godine, i da, prema prilikama, navikom da se propuštaju prilike, od smjelog napravi kolebljivca a zatim kukavicu. Jače nego ikad u životu, Čemerkić je sad osjetio zebnju od duševne podvoienosti u kojoj ga silne snage vuku u borbu za život, na miitraljesku svadbu slobode, a još silnije vezuju "smetenjačkom svezom" ljubavi za ove ljude vjerne, plemenite i drage a osuđene da neslavnim putem pođu u smrt".Ceo roman opisuje zbivanje u trenutku kad kosa smrti nemilice baca ljudske otkose na severnim krajevima Crne Gore vazda bogate ljudskom žetvom. U tom metežu gde su komunisti svima zajednički neprijatelj, Tadija vidi revoluciju i on je naziva svadbom: - ... ja kažem da je crveni barjak proletera u neku ruku svatovski barjak: pošli su ljudi u borbu da osvoje i privjenčaju narodu najljepšu ljepoticu na zemlji, pravdu i slobodu zajedno... Opredeljujući se za revoluciju, Tadija nastavlja prastaru našu epsku tradiciju, neće da miruje, neće da prihvati silu okolnosti kao neumitnu i bori se. U njemu je oličen ne samo borbeni duh gorštaka, već i svojevrsna narodna mudrost. Nije njega samo zlo rata i okupacijski teror prinudio da se opredeli za borbu na život i smrt protiv neprijatelja i njegovih pomagača, već on razmišlja, rasuđuje i donosi zaključke. To znači da on bira.Zanimljiv je razgovor između Guslara i Tadije. Guslar se divi orlu koji šestari u nebeskom plavetnilu. Zavidi mu jer on jedini od svih živih stvorenja na zemlji zna šta je slast življenja bez gorčina. Tadija smatra orla pljačkašem. Njemu se ne dopada slepilo prirode i njena nepravda: - ... pčelu, na primjer, koja za jedno kratko ljeto napravi ono divno čudo od cvijeća i od saća, rano kosi bez milosti, a ovoj grabljivici, što samo smrt sije i meso jede, daje po sto i dvjesta godina života! Zar to nije nepravda... Ali Tadija se divi orlu samo kad u njemu otkrije sličnost sa čovekom: - taj nema ni kuće ni staništa, ni topla kuta ni zaklona, izložen je vjetrovima i mećavama, sam kao đavo i lak kao šaka perja, sve je protiiv njega a on sam protiv svega - pa opet živi i bori se i krilima mrsi zemlje i vremena". I kao što samo smelost može biti osobina koja opravdava orla, to je on jedini blizak čoveku. Čoveka vredi sa orlom porediti jer je orao najdalje umakao zemaljskim zakonima.- Čovek, to dete prirode, uči od nje i cilj mu je da zavlada njome. U čovečjem rodu otkriva se neraskidiva veza sa prirodom i njenlim nepoznatim zakonima, jer, "tek među ljudima ima mnogo lisica, kobaca i svinja, sijedih ravnodušnih magaraca, ovnova, jarčeva i pauka".Svadba je prvi roman Mihaiila Lalića. Objavljena 1950. godine, ona je datum u razvoju naše posleratne književnosti. Pre nje Lalić je bio pripovedač. Uoči rata njegove pripovetke kao da su krile predosećanje da će biti okupacije, kako sam Lalić veli, a s njom odmetnika i izdajnika. I da će ta podela imati nekih posledica. Svadba prikazuje tu prekretnicu. Podela je izvršena, na redu je krvavi obračun između odmetnika i izdajnika. U tom trenutku kolašinski zatvor pun je komunista i svakojakih prekršitelja okupacijskog zapta. Cela "Svadba" je hronika tog ljudskog stratišta u Kolašinu. Pisac prati glavnu ličnost, Tadiju Čemerkića, i njegove sapatnike. Kako se koja ličnost pojavi, na koju padne snop piščeve opservacije, to je neposredni povod da se ispriča njena sudbina, da se zabeleže glavni podaci i daju glavne karakteristike njene. Postupak, dakle, jednostavan. Plisac, očigledno, tek na polaznoj tački majstorstva i složenijeg proznog oblikovanja. Dvanaest godina docnije, autor i sam utvrđuje koja je najveća slabost "Svadbe": - Hteo sam sve u njoj da kažem i to je opomena mladom piscu da ne trpa sve odjednom.Međutim, "Svadbu" s pravom ubrajaju među najznačajnija dela naše posleratne književnosti. U njoj je nagovešten miran, široki epski tok Lalićeve proze. Ona obelodanjuje jedan značajan trenutak iz rata i revolucije: propast unutrašnjih neprijatelja revolucije i pobednički razmah partizanskdh snaga. To je omiljena i velika Lalićeva tema: sve što je u čoveku zaptiveno, sve dobro i sve zlo, u ratu će doći do svog izražaja. Na muci se poznaju junaci, a u ratu čovek. Rat je najveća hajka ljudskog života. Ona izgoni ljude iz njihovih jazbina, iz ljuštura njihove sebičnosti, iz oklopa koji nameće konvencionalni život - na čistinu, na probu i proveru svih vrednosti. U tim trenucima čovek se otvara i obelodanjuje svoje etičko i psihološko biće.Svadba je ne samo objavila pisca bogate izražajne snage, sugestivnog jezika, britkih zapažanja, gorke ironije, vedre skepse, već je objavila raskid sa romanom oveštale forme, u kojem je glavna prednost data fabuli. Ona je istovremeno prelaz iz pripovedne u romanesknu formu Lalićeve proze. Tu je niz kratkih povesti o ljudlima složen u prividno nejedinstven mozaik. Pa ipak, taj mozaik povesti o ljudima složen je u jedinstvo strepnje i iskušenja ljudskog. Suočeni su smrću, ljudi se opredeljuju ili razvrstavaju u široku, nijansiranu skalu ljudskog. Tražeći odgonetku na pitanje kakav je čovek, Lalić je "Svadbom" započeo svoj ciklus obimnih romana u kojima se postavlja ista zagonetka. Rođena na ukrštaju najboljih tradicija jugoslovenske proze, "Svadba" je delo koje se doživljava kao veliko životno iskustvo. Ona je početak jednog traganja kojem je Lalić posvetio ceo svoj život. Veliku temu o čoveku Lalić nastavlja u svakam svom novom delu. Tako snažno začetu u "Svadbi", ona je dostigla vrhunac u "Lelejskoj Gori" koja uzdiiže započetu temu borbe čovekove sa zlom do najviših iskušenja. Taj veliki poduhvat dobio je 1963. godine najveće priznanje: Mihailo Lalić je prvi dobitnik Njegoševe književne nagrade.9/17

format: LP, 3. pressing artist: DUBROVAČKI TRUBADURI (Croatia, Yugoslavia) title: Pusti da ti leut svira release date: 1971 (re-press 1973?) label, Cat. No.: Jugoton, LPYV-S-50906 style: pop / pop-rock / beat / folk-rock Ploča i omot: NM (5-), ODLIČAN primerak! 3. pressing (od 4). Svi imaju isti matriks kod, pa ih prepoznajemo po etiketama i papiru na kojem je štampan omot. 1. pressing jedini ima plavo-srebrnu etiketu i najlakše se raspoznaje. Tri naredna imaju crno-srebrne etikete. 4. pressing jedini na etiketama ima oznaku SAKOJ, pa ga po tome lakše prepoznajemo. A 2. i 3. pressing imaju BIEM oznaku, pa ih raspoznajemo po oznakama stranica. 2. pressing ima oznake date velikim slovima (A, B), ali veoma malim fontom na levoj strani etikete, dok su te oznake kod 3. pressinga na desnoj strani, date malim slovima (a, b) i neobično velikim i debelim fontom. Takođe, svi pressinzi osim trećeg imaju omot štampan na glatkom kunstdruk papiru, a samo 3. nema gladak, niti plastificiran ili makar premazan omot, već je od običnog ofseta, koji je pomalo hrapav pod prstima. Bilo je nešto magično u muzici i pojavi TRUBADURA. Sećam se kao danas, a prošlo je više od pola veka, kada sam ih prvi put video na TV sa čudnim instrumentima u nekim čudnim odelima koje sam viđao u TV seriji `Ajvanho`, gde se radnja odvijala u srednjem veku. Dubrovačka ekipa, predvođena Dževalhudinom Jusićem je iskoristila nekoliko pozitivnih geo-političkih trendova i na tome (naravno, i na sopstvenom talentu i kvalitetu) izgradila uspešnu karijeru, koja je trajala nešto manje od 20 godina. Nakon Drugog svetskog rata turizam je počeo da buja, i Dubrovnik je od kraja 50-ih, uz Opatiju koja je bila poznato letovalište i pre rata, postao centar turizma u Titovoj Jugoslaviji, gde su počeli da dolaze turisti iz cele Evrope, a najviše iz Nemačke, koji su tako ponovo osvajali prostore sa kojih su puškom proterani svega 15-ak godina ranije. Samo to što su u imenu imali ime svog grada, koji je postao turistički poznat, davalo im je na prepoznatljivosti. Dalje, srednjevekovni trubadursko-minstrelski imidž je uvek nosio u sebi jaku dozu romantike, a bio je i vizuelno pamtljiv. Takođe, leuti, mandoline i gitare su privlačili pažnju i pravili razliku u odnosu na druge grupe i grupice. Đelo je mudro kombinovao narodne dalmatinske pesme, kao i one proverene predratne šlagere, dajući im neki renesanski fazon, pa su `Marijana`, `U ranu zoru`, `Adio mare` i druge poznate numere dobijale novi život u njihovoj interpretaciji. I naravno - onda su došle `Dok palme njišu grane` koju je pevala cela zemlja po ceo dan, a i ja kao klinac od 4-5 godina, na žalost okoline koaj je to morala da sluša. Često su se pojavljivali i na TV jer njihova muzika nije bila `kapitalistička` niti ruska, pa su bili svugde dobrodošli. Otvaranje YU prema svetu im je pomoglo da postignu i dobar uspeh (8. mesto) na Evroviziji 1968. sa numerom `Jedan dan`. I taman kad su krenuli u međunaroidnu ofanzivu, objavljujući ploče u Nemačkoj, Holandiji, Češkoj, Bugarskoj, Finskoj, Poljskoj, pa čak i u Japanu - nešto ih je omelo da osvoje svet. Nisam istraživao, niti se raspitivao, ali čini se da je lova unela razdor među stare drugare, pa je osnivač grupe Đelo otišao iz benda koji je nastavio da postoji još neko vreme, dok je Đelo skinuo trubadurske antilop čizme, zapalio lulu, i postao `ozbiljan kompozitor` zabavne muzike koji će raditi za mnoge tokom narednih godina, ali i snimati samostalne ploče, kao i sa svojim sastavom MEDITERAN EXPRESS. Kruz grupu je prošlo 20-ak muzičara, koji su se, posebno u poslednjoj fazi rada krajem 70-ih, menjali kao na pokretnoj traci. Trubaduri su u poslednjoj fazi bili i Đelov najmlađi brat Mujica, pa Oliver Dragojević (koji je i maznuo imidž od Đela: naočare, kosica srednje dužine...), Milo Hrnić i drugi. Na LP ploči `Pusti da ti leut svira` iz 1971. nalaze se neki od najblistavijih trenutaka njihove uspešne karijere: `Marijana`, naslovna numera, `Šalom Judit`... A1 Pusti da ti leut svira A2 Lijepo ime vino A3 Zar da opet budem sam A4 Luda pjesma A5 Ana-Maria A6 Šalom Judit B1 Marijana B2 Tanja B3 Znam da ima jedna staza B4 Pjesma puni život moj B5 U ranu zoru B6 Anđele moj ====================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče DUBROVAČKIH TRUBADURA i ĐELA JUSIĆA i njegovog MEDITERAN EXPRESS ORCHESTRA. I - DUBROVAČKI TRUBADURI: kompletna vinilna LP diskografija: 1a) LP DUBROVNIC TROUBADOURS - `Jedan dan` (1968, Columbia) - Holland 1b) LP DUBROVNIC TROUBADOURS - `Jedan dan` (1968, Columbia) - Germany https://www.kupindo.com/Ploce/77660249_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Jedan-dan-1969-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77660449_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Jedan-dan-69-Germany-VG-NM 2) LP DUBROVAČKI TRUBADURI - `Mi prepuni smo ljubavi` (1970, Jugoton) 3) LP DUBROVAČKI TRUBADURI - `Pusti da ti leut svira` (1971, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77661273_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Pusti-1971-2-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77661393_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Pusti-1971-2-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77661429_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Pusti-1973-3-press-ODLICNA 4) LP BEN CRAMER / DUBROVAČKI TRUBADURI - `Recital At The Festival `The Golden Orpheus `72` (1972, Balnanton) - Bulgariua 5) LP DUBROVAČKI TRUBADURI - `Dubrovački trubaduri` (1975, Supraphon) - Czechoslovakia 6) LP DUBROVAČKI TRUBADURI - `12 velikih uspjeha` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77660689_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-12-velikih-uspjeha-80-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/77660889_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-12-velikih-uspjeha-1980- _____________________________________________________________________ II - DUBROVAČKI TRUBADURI: kompletna vinilna 7-inčna EP i SP diskografija: uskoro _____________________________________________________________________ III - ĐELO JUSIĆ: kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP ĐELO JUSIĆ i drugi - `Dundo Maroje `72` (1973, Jugoton) 2) LP ĐELO JUSIĆ - `La Musica Di Notte` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77662121_LP-DjELO-JUSIC-La-Musica-di-Notte-75-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77662201_LP-DjELO-JUSIC-La-Musica-di-Notte-1975-VG-VG 3) LP ĐELO JUSIĆ - `Sreću čine stvari male` (1976, Jugoton) 4) LP ĐELO JUSIĆ - `Ljubavne priče gitare` (1985, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77662249_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-1-1985-VG-VG 5) LP ĐELO JUSIĆ - `Ljubavne priče gitare 2` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77662265_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-2-87-PERFEKTNA 6) LP ĐELO JUSIĆ - `Ljubavne priče gitare 3` (1988, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77662281_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-3-88-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77662285_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-3-1988-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/77662289_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-3-1988-VG 7) LP ĐELO JUSIĆ - `Split `88 - Autorska večer Đele Jusića` (1988, Jugoton) 8) LP ĐELO JUSIĆ - `Ljubavne priče gitare Br. 4` (1989, Jugoton) ______________________________________________________________________ IV - ĐELO JUSIĆ: kompletna vinilna singl diskografija: 1) SP ĐELO JUSIĆ - `Sjećanje / Nema više stare škole` (1974, Studio B) 2) SP ĐELO JUSIĆ - `Žalba / Ti si moja prva ljubav` (1975, Jugoton) _____________________________________________________________________ V - MEDITERAN EXPRESS ORCHESTRA: kompletna vinilna diskografija: 1) LP MEDITERAN EXPRESS ORCHESTRA - `Rendez-Vous In Dubrovnik` (1979, Jugoton) 2) LP MEDITERAN EXPRESS ORCHESTRA - `Rendez-Vous In Dubrovnik 2` (1981, Jugoton)

format: LP, 2. pressing artist: DUBROVAČKI TRUBADURI (Croatia, Yugoslavia) title: Pusti da ti leut svira release date: 1971 label, Cat. No.: Jugoton, LPYV-S-50906 style: pop / pop-rock / beat / folk-rock Ploča i omot: NM (5-), ODLIČAN primerak! 2. pressing (od 4). Svi imaju isti matriks kod, pa ih prepoznajemo po etiketama i papiru na kojem je štampan omot. 1. pressing jedini ima plavo-srebrnu etiketu i najlakše se raspoznaje. Tri naredna imaju crno-srebrne etikete. 4. pressing jedini na etiketama ima oznaku SAKOJ, pa ga po tome lakše prepoznajemo. A 2. i 3. pressing imaju BIEM oznaku, pa ih raspoznajemo po oznakama stranica. 2. pressing ima oznake date velikim slovima (A, B), ali veoma malim fontom na levoj strani etikete, dok su te oznake kod 3. pressinga na desnoj strani, date malim slovima (a, b) i neobično velikim i debelim fontom. Takođe, svi pressinzi osim trećeg imaju omot štampan na glatkom kunstdruk papiru, a samo 3. nema gladak, niti plastificiran ili makar premazan omot, već je od običnog ofseta, koji je pomalo hrapav pod prstima. Bilo je nešto magično u muzici i pojavi TRUBADURA. Sećam se kao danas, a prošlo je više od pola veka, kada sam ih prvi put video na TV sa čudnim instrumentima u nekim čudnim odelima koje sam viđao u TV seriji `Ajvanho`, gde se radnja odvijala u srednjem veku. Dubrovačka ekipa, predvođena Dževalhudinom Jusićem je iskoristila nekoliko pozitivnih geo-političkih trendova i na tome (naravno, i na sopstvenom talentu i kvalitetu) izgradila uspešnu karijeru, koja je trajala nešto manje od 20 godina. Nakon Drugog svetskog rata turizam je počeo da buja, i Dubrovnik je od kraja 50-ih, uz Opatiju koja je bila poznato letovalište i pre rata, postao centar turizma u Titovoj Jugoslaviji, gde su počeli da dolaze turisti iz cele Evrope, a najviše iz Nemačke, koji su tako ponovo osvajali prostore sa kojih su puškom proterani svega 15-ak godina ranije. Samo to što su u imenu imali ime svog grada, koji je postao turistički poznat, davalo im je na prepoznatljivosti. Dalje, srednjevekovni trubadursko-minstrelski imidž je uvek nosio u sebi jaku dozu romantike, a bio je i vizuelno pamtljiv. Takođe, leuti, mandoline i gitare su privlačili pažnju i pravili razliku u odnosu na druge grupe i grupice. Đelo je mudro kombinovao narodne dalmatinske pesme, kao i one proverene predratne šlagere, dajući im neki renesanski fazon, pa su `Marijana`, `U ranu zoru`, `Adio mare` i druge poznate numere dobijale novi život u njihovoj interpretaciji. I naravno - onda su došle `Dok palme njišu grane` koju je pevala cela zemlja po ceo dan, a i ja kao klinac od 4-5 godina, na žalost okoline koaj je to morala da sluša. Često su se pojavljivali i na TV jer njihova muzika nije bila `kapitalistička` niti ruska, pa su bili svugde dobrodošli. Otvaranje YU prema svetu im je pomoglo da postignu i dobar uspeh (8. mesto) na Evroviziji 1968. sa numerom `Jedan dan`. I taman kad su krenuli u međunaroidnu ofanzivu, objavljujući ploče u Nemačkoj, Holandiji, Češkoj, Bugarskoj, Finskoj, Poljskoj, pa čak i u Japanu - nešto ih je omelo da osvoje svet. Nisam istraživao, niti se raspitivao, ali čini se da je lova unela razdor među stare drugare, pa je osnivač grupe Đelo otišao iz benda koji je nastavio da postoji još neko vreme, dok je Đelo skinuo trubadurske antilop čizme, zapalio lulu, i postao `ozbiljan kompozitor` zabavne muzike koji će raditi za mnoge tokom narednih godina, ali i snimati samostalne ploče, kao i sa svojim sastavom MEDITERAN EXPRESS. Kruz grupu je prošlo 20-ak muzičara, koji su se, posebno u poslednjoj fazi rada krajem 70-ih, menjali kao na pokretnoj traci. Trubaduri su u poslednjoj fazi bili i Đelov najmlađi brat Mujica, pa Oliver Dragojević (koji je i maznuo imidž od Đela: naočare, kosica srednje dužine...), Milo Hrnić i drugi. Na LP ploči `Pusti da ti leut svira` iz 1971. nalaze se neki od najblistavijih trenutaka njihove uspešne karijere: `Marijana`, naslovna numera, `Šalom Judit`... A1 Pusti da ti leut svira A2 Lijepo ime vino A3 Zar da opet budem sam A4 Luda pjesma A5 Ana-Maria A6 Šalom Judit B1 Marijana B2 Tanja B3 Znam da ima jedna staza B4 Pjesma puni život moj B5 U ranu zoru B6 Anđele moj ====================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče DUBROVAČKIH TRUBADURA i ĐELA JUSIĆA i njegovog MEDITERAN EXPRESS ORCHESTRA. I - DUBROVAČKI TRUBADURI: kompletna vinilna LP diskografija: 1a) LP DUBROVNIC TROUBADOURS - `Jedan dan` (1968, Columbia) - Holland 1b) LP DUBROVNIC TROUBADOURS - `Jedan dan` (1968, Columbia) - Germany https://www.kupindo.com/Ploce/77660249_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Jedan-dan-1969-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77660449_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Jedan-dan-69-Germany-VG-NM 2) LP DUBROVAČKI TRUBADURI - `Mi prepuni smo ljubavi` (1970, Jugoton) 3) LP DUBROVAČKI TRUBADURI - `Pusti da ti leut svira` (1971, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77661273_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Pusti-1971-2-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77661393_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Pusti-1971-2-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77661429_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Pusti-1973-3-press-ODLICNA 4) LP BEN CRAMER / DUBROVAČKI TRUBADURI - `Recital At The Festival `The Golden Orpheus `72` (1972, Balnanton) - Bulgariua 5) LP DUBROVAČKI TRUBADURI - `Dubrovački trubaduri` (1975, Supraphon) - Czechoslovakia 6) LP DUBROVAČKI TRUBADURI - `12 velikih uspjeha` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77660689_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-12-velikih-uspjeha-80-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/77660889_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-12-velikih-uspjeha-1980- _____________________________________________________________________ II - DUBROVAČKI TRUBADURI: kompletna vinilna 7-inčna EP i SP diskografija: uskoro _____________________________________________________________________ III - ĐELO JUSIĆ: kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP ĐELO JUSIĆ i drugi - `Dundo Maroje `72` (1973, Jugoton) 2) LP ĐELO JUSIĆ - `La Musica Di Notte` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77662121_LP-DjELO-JUSIC-La-Musica-di-Notte-75-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77662201_LP-DjELO-JUSIC-La-Musica-di-Notte-1975-VG-VG 3) LP ĐELO JUSIĆ - `Sreću čine stvari male` (1976, Jugoton) 4) LP ĐELO JUSIĆ - `Ljubavne priče gitare` (1985, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77662249_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-1-1985-VG-VG 5) LP ĐELO JUSIĆ - `Ljubavne priče gitare 2` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77662265_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-2-87-PERFEKTNA 6) LP ĐELO JUSIĆ - `Ljubavne priče gitare 3` (1988, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77662281_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-3-88-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77662285_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-3-1988-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/77662289_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-3-1988-VG 7) LP ĐELO JUSIĆ - `Split `88 - Autorska večer Đele Jusića` (1988, Jugoton) 8) LP ĐELO JUSIĆ - `Ljubavne priče gitare Br. 4` (1989, Jugoton) ______________________________________________________________________ IV - ĐELO JUSIĆ: kompletna vinilna singl diskografija: 1) SP ĐELO JUSIĆ - `Sjećanje / Nema više stare škole` (1974, Studio B) 2) SP ĐELO JUSIĆ - `Žalba / Ti si moja prva ljubav` (1975, Jugoton) _____________________________________________________________________ V - MEDITERAN EXPRESS ORCHESTRA: kompletna vinilna diskografija: 1) LP MEDITERAN EXPRESS ORCHESTRA - `Rendez-Vous In Dubrovnik` (1979, Jugoton) 2) LP MEDITERAN EXPRESS ORCHESTRA - `Rendez-Vous In Dubrovnik 2` (1981, Jugoton)

format: LP, 2. pressing artist: DUBROVAČKI TRUBADURI (Croatia, Yugoslavia) title: Pusti da ti leut svira release date: 1971 label, Cat. No.: Jugoton, LPYV-S-50906 style: pop / pop-rock / beat / folk-rock Ploča i omot: MINT (5), PERFEKTAN primerak!!! 2. pressing (od 4). Svi imaju isti matriks kod, pa ih prepoznajemo po etiketama i papiru na kojem je štampan omot. 1. pressing jedini ima plavo-srebrnu etiketu i najlakše se raspoznaje. Tri naredna imaju crno-srebrne etikete. 4. pressing jedini na etiketama ima oznaku SAKOJ, pa ga po tome lakše prepoznajemo. A 2. i 3. pressing imaju BIEM oznaku, pa ih raspoznajemo po oznakama stranica. 2. pressing ima oznake date velikim slovima (A, B), ali veoma malim fontom na levoj strani etikete, dok su te oznake kod 3. pressinga na desnoj strani, date malim slovima (a, b) i neobično velikim i debelim fontom. Takođe, svi pressinzi osim trećeg imaju omot štampan na glatkom kunstdruk papiru, a samo 3. nema gladak, niti plastificiran ili makar premazan omot, već je od običnog ofseta, koji je pomalo hrapav pod prstima. Bilo je nešto magično u muzici i pojavi TRUBADURA. Sećam se kao danas, a prošlo je više od pola veka, kada sam ih prvi put video na TV sa čudnim instrumentima u nekim čudnim odelima koje sam viđao u TV seriji `Ajvanho`, gde se radnja odvijala u srednjem veku. Dubrovačka ekipa, predvođena Dževalhudinom Jusićem je iskoristila nekoliko pozitivnih geo-političkih trendova i na tome (naravno, i na sopstvenom talentu i kvalitetu) izgradila uspešnu karijeru, koja je trajala nešto manje od 20 godina. Nakon Drugog svetskog rata turizam je počeo da buja, i Dubrovnik je od kraja 50-ih, uz Opatiju koja je bila poznato letovalište i pre rata, postao centar turizma u Titovoj Jugoslaviji, gde su počeli da dolaze turisti iz cele Evrope, a najviše iz Nemačke, koji su tako ponovo osvajali prostore sa kojih su puškom proterani svega 15-ak godina ranije. Samo to što su u imenu imali ime svog grada, koji je postao turistički poznat, davalo im je na prepoznatljivosti. Dalje, srednjevekovni trubadursko-minstrelski imidž je uvek nosio u sebi jaku dozu romantike, a bio je i vizuelno pamtljiv. Takođe, leuti, mandoline i gitare su privlačili pažnju i pravili razliku u odnosu na druge grupe i grupice. Đelo je mudro kombinovao narodne dalmatinske pesme, kao i one proverene predratne šlagere, dajući im neki renesanski fazon, pa su `Marijana`, `U ranu zoru`, `Adio mare` i druge poznate numere dobijale novi život u njihovoj interpretaciji. I naravno - onda su došle `Dok palme njišu grane` koju je pevala cela zemlja po ceo dan, a i ja kao klinac od 4-5 godina, na žalost okoline koaj je to morala da sluša. Često su se pojavljivali i na TV jer njihova muzika nije bila `kapitalistička` niti ruska, pa su bili svugde dobrodošli. Otvaranje YU prema svetu im je pomoglo da postignu i dobar uspeh (8. mesto) na Evroviziji 1968. sa numerom `Jedan dan`. I taman kad su krenuli u međunaroidnu ofanzivu, objavljujući ploče u Nemačkoj, Holandiji, Češkoj, Bugarskoj, Finskoj, Poljskoj, pa čak i u Japanu - nešto ih je omelo da osvoje svet. Nisam istraživao, niti se raspitivao, ali čini se da je lova unela razdor među stare drugare, pa je osnivač grupe Đelo otišao iz benda koji je nastavio da postoji još neko vreme, dok je Đelo skinuo trubadurske antilop čizme, zapalio lulu, i postao `ozbiljan kompozitor` zabavne muzike koji će raditi za mnoge tokom narednih godina, ali i snimati samostalne ploče, kao i sa svojim sastavom MEDITERAN EXPRESS. Kruz grupu je prošlo 20-ak muzičara, koji su se, posebno u poslednjoj fazi rada krajem 70-ih, menjali kao na pokretnoj traci. Trubaduri su u poslednjoj fazi bili i Đelov najmlađi brat Mujica, pa Oliver Dragojević (koji je i maznuo imidž od Đela: naočare, kosica srednje dužine...), Milo Hrnić i drugi. Na LP ploči `Pusti da ti leut svira` iz 1971. nalaze se neki od najblistavijih trenutaka njihove uspešne karijere: `Marijana`, naslovna numera, `Šalom Judit`... A1 Pusti da ti leut svira A2 Lijepo ime vino A3 Zar da opet budem sam A4 Luda pjesma A5 Ana-Maria A6 Šalom Judit B1 Marijana B2 Tanja B3 Znam da ima jedna staza B4 Pjesma puni život moj B5 U ranu zoru B6 Anđele moj ====================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče DUBROVAČKIH TRUBADURA i ĐELA JUSIĆA i njegovog MEDITERAN EXPRESS ORCHESTRA. I - DUBROVAČKI TRUBADURI: kompletna vinilna LP diskografija: 1a) LP DUBROVNIC TROUBADOURS - `Jedan dan` (1968, Columbia) - Holland 1b) LP DUBROVNIC TROUBADOURS - `Jedan dan` (1968, Columbia) - Germany https://www.kupindo.com/Ploce/77660249_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Jedan-dan-1969-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77660449_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Jedan-dan-69-Germany-VG-NM 2) LP DUBROVAČKI TRUBADURI - `Mi prepuni smo ljubavi` (1970, Jugoton) 3) LP DUBROVAČKI TRUBADURI - `Pusti da ti leut svira` (1971, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77661273_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Pusti-1971-2-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77661393_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Pusti-1971-2-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77661429_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-Pusti-1973-3-press-ODLICNA 4) LP BEN CRAMER / DUBROVAČKI TRUBADURI - `Recital At The Festival `The Golden Orpheus `72` (1972, Balnanton) - Bulgariua 5) LP DUBROVAČKI TRUBADURI - `Dubrovački trubaduri` (1975, Supraphon) - Czechoslovakia 6) LP DUBROVAČKI TRUBADURI - `12 velikih uspjeha` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77660689_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-12-velikih-uspjeha-80-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/77660889_LP-DUBROVACKI-TRUBADURI-12-velikih-uspjeha-1980- _____________________________________________________________________ II - DUBROVAČKI TRUBADURI: kompletna vinilna 7-inčna EP i SP diskografija: uskoro _____________________________________________________________________ III - ĐELO JUSIĆ: kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP ĐELO JUSIĆ i drugi - `Dundo Maroje `72` (1973, Jugoton) 2) LP ĐELO JUSIĆ - `La Musica Di Notte` (1975, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77662121_LP-DjELO-JUSIC-La-Musica-di-Notte-75-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77662201_LP-DjELO-JUSIC-La-Musica-di-Notte-1975-VG-VG 3) LP ĐELO JUSIĆ - `Sreću čine stvari male` (1976, Jugoton) 4) LP ĐELO JUSIĆ - `Ljubavne priče gitare` (1985, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77662249_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-1-1985-VG-VG 5) LP ĐELO JUSIĆ - `Ljubavne priče gitare 2` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77662265_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-2-87-PERFEKTNA 6) LP ĐELO JUSIĆ - `Ljubavne priče gitare 3` (1988, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77662281_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-3-88-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77662285_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-3-1988-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/77662289_LP-DjELO-JUSIC-Ljubavne-price-gitare-3-1988-VG 7) LP ĐELO JUSIĆ - `Split `88 - Autorska večer Đele Jusića` (1988, Jugoton) 8) LP ĐELO JUSIĆ - `Ljubavne priče gitare Br. 4` (1989, Jugoton) ______________________________________________________________________ IV - ĐELO JUSIĆ: kompletna vinilna singl diskografija: 1) SP ĐELO JUSIĆ - `Sjećanje / Nema više stare škole` (1974, Studio B) 2) SP ĐELO JUSIĆ - `Žalba / Ti si moja prva ljubav` (1975, Jugoton) _____________________________________________________________________ V - MEDITERAN EXPRESS ORCHESTRA: kompletna vinilna diskografija: 1) LP MEDITERAN EXPRESS ORCHESTRA - `Rendez-Vous In Dubrovnik` (1979, Jugoton) 2) LP MEDITERAN EXPRESS ORCHESTRA - `Rendez-Vous In Dubrovnik 2` (1981, Jugoton)

Moraš da se smeškaš Odlomak iz knjige: Voz je ušao na stanicu i morali su da siđu. Klara je rekla sebi da se nalazi blizu mora i udahnula je duboko kako bi videla može li da ga nanjuši, ali osetila je samo hladnoću koja joj je ulazila u kosti i morala je da se dobro utopli svojim tankim kaputom. Onaj zimski ostavila je kod Alehandra jer je mislila da joj neće trebati. Nedostajao joj je: u poslednje vreme nedostajalo joj je mnogo stvari i osećala se napušteno. Crni kaput koji je imala na sebi imao je samo dva velika dugmeta koja su se svaki čas otkopčavala zato što su rupice bile prevelike, a sem toga leđa su mu već bila pohabana i videli su se konci. Podigla je revere levom rukom kako bi pokrila vrat a desnom je uzela kofer i pošla napred sledeći Alehandra, prema novom hotelu. Kada su završili s večerom, zamolila je supruga da ode s njom da vidi more. – Mani se tih sumanutih ideja, zar ne vidiš da je noć i da pada kiša? Želela je da mu objasni da kiša nije bitna, da je već previše godina sanjala o tome da vidi more kako bi se sada obuzdala kada joj je bilo tako blizu. – Ako ne želiš da ideš sa mnom, idem sama…– pobunila se. – Što se mene tiče, možeš da ideš sama dođavola. Ali posle ima da navučeš jednu divnu prehladu i teraćeš me da ti tresem nos kada budeš prikovana za krevet i da se vučeš ovuda slineći. Tako da je najbolje da ostaneš ovde. Jesi razumela? Klara se poslušno popela u sobu, ali kada je Alehandro otišao u kupatilo, tiho se izmigoljila silazeći stepenicama na vrhovima prstiju. Trčala je dva ili tri bloka i shvatila je da su mračne i puste ulice bile neprijateljske prema njoj. Već je bila zaboravila kako izgleda kaldrma, i kamenje joj je uništavalo potpetice. Najzad ju je pobedila hladnoća i morala je da zastane pod jednim fenjerom da povrati dah. Bolela su je pluća i svaki udah se pretvarao u hiljadu ledenih igala koje su joj se zarivale unutra. Međutim, nastavila je pravom linijom kako bi pokušala da čuje šum mora. Mislila je na crteže koje je pravila morska pena na ivicama plaže i to joj je davalo snage da nastavi napred. Ponekad bi joj se učinilo da u daljini čuje korake i pokušavala je da požuri koliko god je mogla: možda je Alehandro izašao za njom kako bi je naterao da se vrati u onaj jadni hotel. Još jedan jadni hotel, kao i svi drugi. Ne mogu više da trčim, i Alehandro će me stići i moja sudbina će biti da zauvek živim zatvorena u hotelu, a unutar hotela u šatoru, a unutar šatora u sanduku, a ja unutar svega toga, opkoljena sanducima i šatorima i hotelima, zato što sam stavila potpis. Tama, samoća, hladnoća. Tama, samoća, hladnoća. Svaki korak bio je bolni eho koji se ponavljao. Kiša joj je probila garderobu i slivala joj se niz leđa. Jedino toplo u svemu tome bile su njene suze koje su lile niz lice u izobilju, muteći joj vid; sve dok se i same njene suze nisu okrenule protiv nje, postajući sve hladnije, usecajući joj ledene brazde na obrazima. Tek tada se zaustavila, kada je shvatila da nema smisla da stigne na more u ovakvom stanju i da neće moći da uživa u njemu. Morala je najpre da sredi svoju situaciju, da se oslobodi svega što je bilo višak u njenom životu, svega što ju je držalo u pritvoru. Posle će imati vremena da ga vidi… Na more treba stići slobodan, kao što je i ono, kako bi ga zaista osetila. Izgubila se na povratku u hotel, lutala je napuštenim i loše osvetljenim ulicama. Kada je najzad pronašla ubledeli natpis, bila je mokra do kože i poražena. Ali bila je donela odluku, i ta odluka ju je držala na nogama. U sobi je Alehandro spavao kao da se ništa nije dogodilo. Njena mržnja narasla je toliko da je počela da je guši: on se čak nije ni potrudio da je potraži, da je moli da se vrati. Još bolje, tako se neće ni najmanje kajati… Prvi poriv joj je bio da udari Alehandra nekim teškim predmetom, u jednom od onih napada besa koje je naučila od njega. Kako je srdžba zarazna, više nego ljubav, ili teskoba, ili želja. Iz ogledala ju je sam njen odraz gledao ozlojeđeno. Želela je da polomi ogledalo, kao ono drugo, da završi sa svim ogledalima. Ali snažno je stegla šake u pesnice, zarila je nokte u dlanove i taj najmanji bol pomogao joj je da se obuzda. Nije to trebalo da uradi kako bi ga se oslobodila zauvek, njega i njegovog zatvora na točkovima, onog drvenog sanduka koji ju je pritiskao sa svih strana. Otišla je na vrhovima prstiju do svog kofera i otvorila ga. Polako i brižno izvukla je spavaćicu, ogrtač, peškir. Svukla se, osušila kosu, obukla spavaćicu i ogrtač; sada je mogla reći da je spremna. U dnu kofera pronašla je britvu. Sačuvala ju je iz sažaljenja, kako je ne bi ostavila na noćnom stočiću gde ju je Alehandro zaboravio. Sada se ne bi moglo reći da ju je tražila iz sažaljenja… mada je bilo sasvim moguće da se radilo o sažaljenju nad sobom samom. Alehandro, opružen na krevetu, nije se mrdao. Ona ga je pogledala izbliza, sporo, kao da to čini poslednji put. Nisu ga probudila ni slabašna svetlost noćne lampe, prekrivene papirom, ni njeno kretanje. Klara je legla da spava s britvom sakrivenom u rukavu, kao igrač koji vara na kartama. Bila je, međutim, rešena da igra pošteno, samo što će biti krvi, mnogo krvi. A zatim sloboda. Moraću da pripazim na hiljadu stvari. Pre svega, da mi ne zadrhti ruka. Nežno je stavila britvu pod jastuk, gotovo neprimetnim pokretom ruke… Trebalo bi da stoji tamo spremna, za čas kada Alehandro bude u najdubljem snu, kada svetlost zore osvetli najosetljiviji deo njegovog grla, onaj koji se pomerao dok spava. Preklaće ga onako kako je jednom preklala jagnjiće u svom selu, bez gađenja. Britva je, hvala bogu, bila dobro naoštrena. Mogla je preseći dlaku u vazduhu; presekla bi vene gotovo i da je ne prisloni na vrat. Čak se sve činilo prelakim… Posle. Biće dovoljno vremena da misli na posle. Svi su znali da Alehandro spava do kasno, neće doći da ga potraže do ručka. Možda, ako ona zamoli da ih ne uznemiravaju, ostaviće ga da leži tamo sve do dana kada treba postaviti šatore. A ona će već biti daleko. Bez ikakvih ugovora, bez potpisa. Slobodna da nastavi da traži svoj put. Ako ponese sva svoja dokumenta, ko će znati ko je ona? Slobodna, kao more. A dotle, samo mali napor da ostane smirena. Smirena… Probudila se pošto joj je uporni zrak sunca grejao uvo. S očajanjem je ustanovila da je već bio dan, prekasno za sve. Prva misao joj je bila da sakrije britvu. Pružila je ruku ispod jastuka ali nije osetila klizavu površinu sedefa. Ništa. Pipala je dalje odatle i iza kreveta. Britva se više nije nalazila tamo gde ju je ostavila. Krv joj se sledila kada je shvatila da se nalazi sama u krevetu, da je Alehandro napustio svoje mesto, ostavivši udubljenje tamo gde je bio ležao. Zaronila je glavu pod jastuk i poželela da nestane ali njegov glas ju je vratio u stvarnost: – Ovo si tražila? Naglo se okrenula i videla ga je u dnu sobe, s otvorenom britvom u ruci. Ličio je na Asmodea kada se spremao da skoči i od prestravljenosti nije uspevala da shvati veliki magijski trik koji je Alehandro počinjao da nazire. Iznenada se osetio kao Čarobnjak, kao prva karta u tarotu, simbol živog boga koji može odlučivati o životu i smrti. On je bio žongler i činilo se da se oblizuje dok se približavao Astečkom cvetu kao da pleše. Klara je videla sjaj u njegovim očima i osetila je da opasnost ne preti samo njenom grlu: To je moja sudbina, posle svega. Nema više svrhe da bežim, ni da vičem, ni da se branim. Biću glava bez tela, bez trikova ni ogledala. A moja glava će se nalaziti na pravome stolu ispod koga će prolaziti Alehandro s crnim i dlakavim Asmodeovim telom. Alehandro je pomislio kako mu je najzad bila prepuštena na milost i nemilost, onako kako je trebalo biti od početka; više mu nikada neće iskliznuti iz ruku… Ali Klara je krotko podigla pogled i pogledala ga u oči: – Moraš da se smeškaš – rekla mu je – moraš da se smeškaš. Pariz, 1961 – Buenos Ajres, 1965. Prikaži više

Opis proizvoda Odlomak iz knjige:Voz je ušao na stanicu i morali su da siđu. Klara je rekla sebi da se nalazi blizu mora i udahnula je duboko kako bi videla može li da ga nanjuši, ali osetila je samo hladnoću koja joj je ulazila u kosti i morala je da se dobro utopli svojim tankim kaputom. Onaj zimski ostavila je kod Alehandra jer je mislila da joj neće trebati. Nedostajao joj je: u poslednje vreme nedostajalo joj je mnogo stvari i osećala se napušteno. Crni kaput koji je imala na sebi imao je samo dva velika dugmeta koja su se svaki čas otkopčavala zato što su rupice bile prevelike, a sem toga leđa su mu već bila pohabana i videli su se konci. Podigla je revere levom rukom kako bi pokrila vrat a desnom je uzela kofer i pošla napred sledeći Alehandra, prema novom hotelu. Kada su završili s večerom, zamolila je supruga da ode s njom da vidi more. – Mani se tih sumanutih ideja, zar ne vidiš da je noć i da pada kiša?Želela je da mu objasni da kiša nije bitna, da je već previše godina sanjala o tome da vidi more kako bi se sada obuzdala kada joj je bilo tako blizu. – Ako ne želiš da ideš sa mnom, idem sama…– pobunila se.– Što se mene tiče, možeš da ideš sama dođavola. Ali posle ima da navučeš jednu divnu prehladu i teraćeš me da ti tresem nos kada budeš prikovana za krevet i da se vučeš ovuda slineći. Tako da je najbolje da ostaneš ovde. Jesi razumela?Klara se poslušno popela u sobu, ali kada je Alehandro otišao u kupatilo, tiho se izmigoljila silazeći stepenicama na vrhovima prstiju. Trčala je dva ili tri bloka i shvatila je da su mračne i puste ulice bile neprijateljske prema njoj. Već je bila zaboravila kako izgleda kaldrma, i kamenje joj je uništavalo potpetice. Najzad ju je pobedila hladnoća i morala je da zastane pod jednim fenjerom da povrati dah. Bolela su je pluća i svaki udah se pretvarao u hiljadu ledenih igala koje su joj se zarivale unutra. Međutim, nastavila je pravom linijom kako bi pokušala da čuje šum mora. Mislila je na crteže koje je pravila morska pena na ivicama plaže i to joj je davalo snage da nastavi napred. Ponekad bi joj se učinilo da u daljini čuje korake i pokušavala je da požuri koliko god je mogla: možda je Alehandro izašao za njom kako bi je naterao da se vrati u onaj jadni hotel. Još jedan jadni hotel, kao i svi drugi.Ne mogu više da trčim, i Alehandro će me stići i moja sudbina će biti da zauvek živim zatvorena u hotelu, a unutar hotela u šatoru, a unutar šatora u sanduku, a ja unutar svega toga, opkoljena sanducima i šatorima i hotelima, zato što sam stavila potpis. Tama, samoća, hladnoća. Tama, samoća, hladnoća. Svaki korak bio je bolni eho koji se ponavljao. Kiša joj je probila garderobu i slivala joj se niz leđa. Jedino toplo u svemu tome bile su njene suze koje su lile niz lice u izobilju, muteći joj vid sve dok se i same njene suze nisu okrenule protiv nje, postajući sve hladnije, usecajući joj ledene brazde na obrazima.Tek tada se zaustavila, kada je shvatila da nema smisla da stigne na more u ovakvom stanju i da neće moći da uživa u njemu. Morala je najpre da sredi svoju situaciju, da se oslobodi svega što je bilo višak u njenom životu, svega što ju je držalo u pritvoru. Posle će imati vremena da ga vidi… Na more treba stići slobodan, kao što je i ono, kako bi ga zaista osetila.Izgubila se na povratku u hotel, lutala je napuštenim i loše osvetljenim ulicama. Kada je najzad pronašla ubledeli natpis, bila je mokra do kože i poražena. Ali bila je donela odluku, i ta odluka ju je držala na nogama. U sobi je Alehandro spavao kao da se ništa nije dogodilo. Njena mržnja narasla je toliko da je počela da je guši: on se čak nije ni potrudio da je potraži, da je moli da se vrati. Još bolje, tako se neće ni najmanje kajati…Prvi poriv joj je bio da udari Alehandra nekim teškim predmetom, u jednom od onih napada besa koje je naučila od njega. Kako je srdžba zarazna, više nego ljubav, ili teskoba, ili želja. Iz ogledala ju je sam njen odraz gledao ozlojeđeno. Želela je da polomi ogledalo, kao ono drugo, da završi sa svim ogledalima. Ali snažno je stegla šake u pesnice, zarila je nokte u dlanove i taj najmanji bol pomogao joj je da se obuzda. Nije to trebalo da uradi kako bi ga se oslobodila zauvek, njega i njegovog zatvora na točkovima, onog drvenog sanduka koji ju je pritiskao sa svih strana. Otišla je na vrhovima prstiju do svog kofera i otvorila ga. Polako i brižno izvukla je spavaćicu, ogrtač, peškir. Svukla se, osušila kosu, obukla spavaćicu i ogrtač sada je mogla reći da je spremna. U dnu kofera pronašla je britvu. Sačuvala ju je iz sažaljenja, kako je ne bi ostavila na noćnom stočiću gde ju je Alehandro zaboravio. Sada se ne bi moglo reći da ju je tražila iz sažaljenja… mada je bilo sasvim moguće da se radilo o sažaljenju nad sobom samom. Alehandro, opružen na krevetu, nije se mrdao. Ona ga je pogledala izbliza, sporo, kao da to čini poslednji put. Nisu ga probudila ni slabašna svetlost noćne lampe, prekrivene papirom, ni njeno kretanje. Klara je legla da spava s britvom sakrivenom u rukavu, kao igrač koji vara na kartama. Bila je, međutim, rešena da igra pošteno, samo što će biti krvi, mnogo krvi. A zatim sloboda. Moraću da pripazim na hiljadu stvari. Pre svega, da mi ne zadrhti ruka. Nežno je stavila britvu pod jastuk, gotovo neprimetnim pokretom ruke… Trebalo bi da stoji tamo spremna, za čas kada Alehandro bude u najdubljem snu, kada svetlost zore osvetli najosetljiviji deo njegovog grla, onaj koji se pomerao dok spava. Preklaće ga onako kako je jednom preklala jagnjiće u svom selu, bez gađenja. Britva je, hvala bogu, bila dobro naoštrena. Mogla je preseći dlaku u vazduhu presekla bi vene gotovo i da je ne prisloni na vrat. Čak se sve činilo prelakim…Posle. Biće dovoljno vremena da misli na posle. Svi su znali da Alehandro spava do kasno, neće doći da ga potraže do ručka. Možda, ako ona zamoli da ih ne uznemiravaju, ostaviće ga da leži tamo sve do dana kada treba postaviti šatore. A ona će već biti daleko. Bez ikakvih ugovora, bez potpisa. Slobodna da nastavi da traži svoj put. Ako ponese sva svoja dokumenta, ko će znati ko je ona? Slobodna, kao more. A dotle, samo mali napor da ostane smirena. Smirena…Probudila se pošto joj je uporni zrak sunca grejao uvo. S očajanjem je ustanovila da je već bio dan, prekasno za sve. Prva misao joj je bila da sakrije britvu. Pružila je ruku ispod jastuka ali nije osetila klizavu površinu sedefa. Ništa. Pipala je dalje odatle i iza kreveta. Britva se više nije nalazila tamo gde ju je ostavila. Krv joj se sledila kada je shvatila da se nalazi sama u krevetu, da je Alehandro napustio svoje mesto, ostavivši udubljenje tamo gde je bio ležao. Zaronila je glavu pod jastuk i poželela da nestane ali njegov glas ju je vratio u stvarnost:– Ovo si tražila?Naglo se okrenula i videla ga je u dnu sobe, s otvorenom britvom u ruci. Ličio je na Asmodea kada se spremao da skoči i od prestravljenosti nije uspevala da shvati veliki magijski trik koji je Alehandro počinjao da nazire. Iznenada se osetio kao Čarobnjak, kao prva karta u tarotu, simbol živog boga koji može odlučivati o životu i smrti. On je bio žongler i činilo se da se oblizuje dok se približavao Astečkom cvetu kao da pleše. Klara je videla sjaj u njegovim očima i osetila je da opasnost ne preti samo njenom grlu: To je moja sudbina, posle svega. Nema više svrhe da bežim, ni da vičem, ni da se branim. Biću glava bez tela, bez trikova ni ogledala. A moja glava će se nalaziti na pravome stolu ispod koga će prolaziti Alehandro s crnim i dlakavim Asmodeovim telom. Alehandro je pomislio kako mu je najzad bila prepuštena na milost i nemilost, onako kako je trebalo biti od početka više mu nikada neće iskliznuti iz ruku… Ali Klara je krotko podigla pogled i pogledala ga u oči: – Moraš da se smeškaš – rekla mu je – moraš da se smeškaš.Pariz, 1961 – Buenos Ajres, 1965.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Preveo: Kolja Micevic Fransoa Vijon (franc. François Villon; rođen 1431. ili 1432 - nestao 1463) je bio prvi moderni francuski pesnik[1] i predstavnik poslednje faze u razvoju srednjovekovne francuske književnosti. Biografija Fransoa Vijon (pravo ime Francois de Montcorbier) rođen je u Parizu, u vreme engleske okupacije, pri kraju stogodišnjeg rata. Siromašna i neobrazovana majka rano ga je poverila učenom i uglednom crkvenom čoveku Gijomu Vijonu, čije je prezime nasledio. Upisuje studije i stiče sve predviđene univerzitetske stepene, ali već tada pokazuje sklonost ka razuzdanom i nemirnom životu. Zbog jedne žene, izazvan, 1455. godine ubija nekog sveštenika i beži.[1] Sledeće godine, koristeći se amnestijom francuskog kralja Šarla Sedmog, vraća se u Pariz i učestvuje u provali u Navarski kolež, zajedno sa grupom kaluđera i klerika. Otada luta širom Francuske i piše poeziju. Opet ga hapse 1461. u mestu Meung sur-Loire, ali zbog prolaska novoizabranog kralja Luja Jedanaestog oslobađaju ga. Krajem 1462. godine, zbog učestvovanja u nekom okršaju, osuđen je na smrt.[1] Vrhovni sud ga oslobađa u januaru 1463. i proteruje na deset godina iz Pariza. Otada mu se gubi svaki trag, ali nastavljaju da kruže priče o njegovom kasnijem životu. Te priče saopštava i Rable, ali one nisu nikad potvrđene. Delo Vijon predstavlja tradiciju necenzurisanog, intimnog govora, smatra Paund. On nije mario puno za srednjovekovne tradicije, niti je hteo da oživi retoriku Rimljana. Paund tvrdi da Vijon nije imao prave prethodnike u srednjem veku – u poeziju se po njemu nije unelo ništa novo od Dantea do Vijona. 14 i 15 vek. su vreme opadanja kurtoaznog ideala. Ipak, Gijom de Mašo je stvorio, ili doveo do savršenstva forme Balade, kraljevske poeme, ronda i tužbalice – koje će Vijon koristiti Međutim kod Dešana, Kristine Paizanske, alana Šartijea i Šarla Orleanskog ne nalazimo nekonvencijalnost Vijona – poezija je okrenuta ka formalizmu Mašoovog Ars Poetique koga je poznavanje versifikacije učinilo šefom pesničke škole. Pesnici 15 veka učestvovali su u poetici angažovanja, debate, i takmičenja. Imali su skupove koje su zvali puy na kojima su razmenjivali ideje o strofama i obradi standardnih motiva.. Tako su dovodili u vezu moć i simbolički poredak. Budući prijatelj Šarla Orleanskog, i učen u umetnosti, Fransoa Vijon je bio produkt jedne takve poetike. Može se dokazati da je Vijon na određen način učestvao u ovoj debatnoj kulturi srednjeg veka.. U tim lirskim pesmama i pitanjima koja kristalizuju može se uočiti razgovor sa prethodnicima i čitaocima ili slušaocima Vijon sa druge strane rođen je 1431 kao Fransoa de Monkobje Od dvanaeste godine (1443) studirao je na Sorboni zahvaljujući Gijomu Vijonu koji ga je prihvatio. Stekao je master 1452. godine. Međutim, pravo da predaje izgubio je tri godine od tada ubivši Popa. Oprošteno mu je sledeće godine, ali je opet optužen zbog provale na Navarski univerzitet, pa je morao da ode u progonstvo. Tada piše Malo Zaveštanje, i otpočinje život lutalice, člana bande lopova, ali opet stiže u zatvor.1461. osudio ga je Tibo d Osinji, a oslobodio dekret Luja XI. 1461. po oslobađanju iz zatvora piše Veliko zaveštanje. Nakon toga je zbog novog dela osuđen na vešanje, 1463. i od tada se Vijonu gubi trag. Vijonova poezija i život blisko su vezani zato što on po svom liku stvara lirski subjekat koji zatim sklapa ta šaljiva zaveštanja. U njima, što ih takođe vezuje, šala nije sama sebi cilj – u njima se osuđuje društvena nejednakost i nepravda među slojevima. Sama ideja potiče od građanske poezije 13. veka i zaveštanja Bodela, Fastuma i de la Hala, a ovom se tematikom bavio i pesnikov savremenik Alan Šartije. Forme u kojima Vijon piše, takođe su obilno korišćene pre njega, a ono novo što on unosi u poeziju i zbog čega ga zovu prvim modernim pesnikom je čitava burleskna slika stvorena u maniru darovanja sa kalamburima i dvosmislicama; živost potaknutu vulgarizmima, uličarskim govorom i bogatim upečatljivim rimama Vijon je bio veliki inovator u poetskim temama, a kroz njih i inovator formi. Razumeo je savršeno sednjovekovni dvorski ideal, ali se odlučivao da piše protiv njega u korist ološi i nikogovića osuđenih na vešanje, srećno ulazeći u parodiju i niske viceve. Konstantno je usavršavao dikciju i rečnik. Zaveštanja su pozajmljena forma u kojoj je Alan Šartije pre Vijona dostigao savršenstvo. Balade takođe nije izmislio. Ipak, ideja da oktave prepliće baladama, pa i ostalim formama, kao načelo organizacije, predstavlja u potpunosti Vijonovu novinu. Tek kada imamo u vidu narcisoidno brižnu organizaciju, ulazimo u suštinu Vijonovog dela. Tu se autobiografski momenti nižu u sekvencama po pet-šest strofa. U studiranju tema kojima se bavio shvata se neposredan dodir pesnika sa Smrću, preranim starenjem i Zaveštanja su sastavljena kao testament – pun ironije. Mićević kaže da Vijon, pomiren sa svojom bedom, kao jedinim uzrokom ljubavnih neuspeha i bolesti, okreće pravac podžemlju, svetu kurvi, drolja, lopova i propaliteta.. Tu pronalazi, rečju i ritmom, plemenitost i svevremenost poezije. Mićević zaključuje kako je Vijonov delo veliko pismo čovečanstvu i sadrži ono što i treba – pobunu i poruku nade. Vijonova umetnost postoji zbog Vijona. On se ne pretvara da se žrtvovao svom delu. Vijon nikada ne zaboravlja svog fascinantnog revoltiranog sebe. Njegova pesma je sebična kroz samoapsorpciju. Vijonov jezik je zato jezik patnje, ruganja, a pesnik zauzima svoje jedinstveno mesto u književnosti jer je jedini pesnik bez iluzija. Vijon nema srama, i ne pravda se – ni pred Bogom, nit pred sobom. Njegova veličina je u tome što nesvesno poručuje je da čovek ima pravo da bude taj ko je. Kako Vijon inkorporira tradiciju srednjovekovlja – Već smo pominjali formu testamenta, ali da bi ona postigla komičan efekat pesnik se igra sa motivom ranjenog viteza nesrećno zaljubljenog u nemilosrdnu damu. Komika proplivava iz siromaštva i prgavosti onoga koji daruje. Pesnik je ispevao Zaveštanja kao ođek svog neprikrivenog ličnog stava. I zato je on lirski, iskazuje raznovrstan i širok spektar intenzivnih ljudskih emocija. Ipak, Zaveštanja se mogu gledati kao sazrevanje pesnikovog duha. Dok je Malo odraz šaljivog, divljeg mladog doba, Veliko je zrelo ostvarenje – zbirka svih Vijonovih ostvarenja koje ujedinjuje osnovna tema – opraštanje od života i sveta. Malo Zaveštanje pesnik sastavlja kako nam sam kaže, o Božiću – Novo rađanje i nov početak, u kom se pesnik odriče svih veza koje su ga sputavale. Odmah uspostavlja svoju parodiju pravnog stila u kome svaka nova zaostavština počinje sa «item», a klasifikacija predmeta podseća na sholastiku. Ovakvo tretiranje šaljivog objekta čini ga još smešnijim. On zavešta kao pravi bogataš – prvo svoje ime, raspusnika i pariske lutalice, svome poočimu Gijomu de Vijonu. Iako prati aristokratski testament, da se zaveštaju mač, konj, lovački pas i slično – da bi to zaveštanje pričalo pesnikovu životnu priču, i odražavalo shvatanje nižih slojeva on kaže da mač treba otkupiti iz kafane, a da se konj nalazi kao firma iznad vrata kafane. U istom maniru, berberinu ostavlja isečke kose, obućaru stare cipele, a krojaču odelo. Njegovo darivanje ide do svreposti – daruje zatvorenicima naklonost tamničarke, a siromasima koji spavaju ispred, pesnicu u oko da se razbude. Malo zaveštanje sastoji se od 320 oktosilabičkih stihova podeljenih u 40 stanci po 8 stihova. U prvom dobijamo datum sastavljanja (1456), a u drugom ime autora, što je bio srednjovekovni običaj. Pesma je vrlo lična i govori određene podatke o Vijonovim saradnicima i kratanjima. Pred begom u Anže pesnik zavešta svoju imovinu onima koji ostaju. Gijomu Vijonu zaveša slavu dok srce ostavlja okrutnoj Katarini. Raznim slojevima društva ostavlja apstrakcije i trivijalnosti. Delovi pesme su naizmenično realistični, satirični, lirični, farsični. Uzvišeno i groteskno u Malom Zaveštanjima su pod ruku. Ta književna tehnika ponovo je oživela u romantizmu. Veliko zaveštanje napisano je pet godina kasnije, i pokazuje zrelost. Centralna tema u njemu služi i kao okvir jer je u tekst od 2000 stihova utkano 16 balada, 2 rondoa, pesma, i pokajanje. Znatno je bogatije ljudima, svih profila, a počinje sa okrutnim biskupom Tibo d Osinjijem koji ga je pritvorio. Teme Velikog Zaveštanja su osećaj gorčine zbog patnji i razočarenja u ljubav; pokajanja, Vijonovih misli tokom perioda kajanja kao i izgubljenog života. Neizbežna je tema smrti, bliske ili daleke. Ali čak i melanholični delovi i očajavajuće scene, prekinuti su ugodnostima i klovnarijama koje ih u takvom kontrastu čine još jednostavnijim. Veliko zaveštanje je nastavak i razvijanje Malog. Opet je aktivan motiv opraštanja, priroda stihova je lirska – pesnikov najličniji stav prema svetu i ljudima, sa tim što je Veliko Zaveštanje gorče, ozbiljnije i dublje. Pesnik ga počinje sa trideset godina kao i Dante svoju Komediju – što je za njega, pola puta između mudrosti i ludosti. Počinjući prvim zaveštanjima, on uvodi homersku temu obaveznosti smrti i toga da je ona lakša za siromahe. Da bi bolje ilustrovao tu temu on uvodi šest balada o ljudima prošlih vremena. Smrt učini da drhti, bledi Nos savije se, breknu vene, Rat naduje se, koža sledi ruke i žile izdužene O tako nežno telo žene Gizdavo, zdravo, željno plesa Zar će u takvom zlu da svene? Da, il još žio na nebesa. Vijon plastično i šaljivo opisuje kako mi je ljubav izmenila percepciju sveta – nebo velika tučna tava. Oblak debela koža vola – stvari koje imaju duhovni značaj postaju materijalne. Kraj toga je njegov pad Tako me ljubav bedno slaga, I dovede me pred dver ovu. Ali, brzo se ispravlja Vijon u svojoj igri kajanja i oprosta – zar ljubav tako ne čini sa svima ? Svak daće gaće njoj i lovu Ako ovako bude tlačen. Jedna od balada, o ženama prošlih vremena ima sjajan refren o lanskim snegovima. Želeći da pokaže kako i jezik tokom vekova gubi svoj oblik, upotrebljava starofrancuski koji se fovorio u XIII veku. Nekadašnja gospa iz «Žal lepe šlemarke» poredi njeno nekadašnje telo sa sadašnjim, deo po deo, i plastično. Tek od oko 800 stiha Vijon otpočinje pravi testament uz Item pred svaku strofu. Dušu zavetuje svetom trojstvu, a telo zemlji i tada njegove igre sa darovanjem postaju uzvišene: Crvi u mom telu neće naći masti Mnogo ga je izmučila teškim ratom glad. Vijon se odriče ulog ljubavnika, jer je za ljubav «samo šaka praha». Vijon izmišlja i Fremena, fiktivnog pisara kome diktira svoj testament. Jedine ne apstraktne stvari on poklanja poočimu – svoju Biblioteku i jedan roman Đavaljev prd, dok majci ostavlja molitvu za Bogorodicu. U toj pesmi majstorski oblikuje snažno i vatreno, Ali detinjasto i naivno verovanje neobrazovane srednjovekovne žene sa refrenom «za tu veru živim i umreću». Ucvala sam nemam telo mlado Ništa ne znam, tupa sam i stara Al`u tvojoj Crkvi gledam rado Raj naslikan, pun pesme i šara.... Odatle, darovi postaju nemogući i neobični i ovde se Vijon sveti svojim neprijateljima – Balada Žanu Kotaru, ljubitelju vina kojom se sve pijanice mole za blagoslov. Svoje verbalno bogatstvo i smelost najbolje je izrazio u baladi o zavidljivim jezicima. Balada o pariskim ženama je ljupka i simpatična balada koja govori o govoru Parižanki sa refrenom – Nigde nema takvih jezika kao u Parizu. Tu je i Balada o debeloj Margot – predstavnici žena koje je nimalo platonski nastrojeni Vijon, posećivao. Prostitutka se slavi zbog svoje iskrenosti, zbog toga što od nje znamo šta tačn da očekujemo Istog greha označi nas ljaga Lepši ko je? – tu ne treba vaga Lako krpa nađe krpu zadnju Ološ mi smo, ološ nam kraj praga Nismo skloni časti, čast nas slaga... Balada za nevernu dragu, koja se završava sva na R poseduje akrostih u kome je njegovo ime – Fransao. Refren je «Siromah jedan da nađe svoj mir». Crna lepota i opsena mu ne daju mira. Druga strofa počinje sa akrostihom Marthe, što je bilo uobičajeno ime za ženu sumnjivog morala. Tu se ljubav na komičan način proklinje. Balada obešenih je nešto što odlično pripremaju završni stihovi Zaveštanja. Vijon peva o smrti i jednakosti ljudi pred kosturnicom pariskog groblja. Vršeći pripreme za vešanje. Vijon se još jednom obraća posetiocima (Braćo ljudska što živite duže), i tako piše svoj Epitaf. Poziv na razumevanje i praštanje iz usta očajnika kontrastiran je zbog jačeg efekta sa slikama vrana koje kljucaju obešene ljude – i to je jedan od najuzbudljiviji umetnički uobličenih izliva ljudskog bola. Sve vreme se zalažući za male ljude i podžemlje, i u zadnjem momentu Vijon ostavlja za njih mesta. Sebe, i to društvo lupeža on stavlja za primer onima koji su u životu imali više sreće – to je Vijonov put od ličnog do univerzalnog, stila koji sazdaju pariska skitnica i magistar umetnosti koji manipuliše jezikom. Taj raskošan stil je dakle pesnikovo sredstvo a ne cilj. Epitaf se nastavlja na verset ili rondo, i tu Vojon govori povest svojih zaveštanja – kako je sve razdao i poklonio, i dodaje to da iako se pokajao, biće pogubljen. Tema oproštaja kulminira – moli posetioce da dođu da mu oproste, i kaže ... jer ljubavna stra ga seta njoj žrtvova muda bolna kada krenu s ovog sveta. Kneza koga je ranije zazivao radi oprosta sada zove izdrugih razloga da pre nego što Vijona pogube, popije pola galona crnog vina. Druga Vijonova dela svrstana su u Razne pesme, a ona se takođe odnose na tematiku kajanja, i opraštanja – Balada poslanica – prijateljima iz zatvora traži milost, sa refrenom « Zar tu pustit jadnoga Vijona», sa očitim ciljem da izazove jako sažaljenje za svoj položaj. On je kriv za iste stvari koje njegovi prijatelji na slobodi rade. Moli za oprot od Cara