Detalji predmeta Stanje Polovno -Izdavač: `EvroGiunti` -Povez: Tvrd -Pismo: Ćirilica -Broj strana: 175 -Format: 29 cm -Stanje: odlično očuvano Dvojezična monografija na srpskom i ruskom koja se bavi tematikom savezništva Srbije i Rusije u Velikom ratu. Istorijski pregled o vojnim vezama i odnosima dva bratska naroda, nastala sa ciljem da se osvetle neke malo poznate epizode iz te epohe, imena i lica njenih aktera u vreme obeležavanja stogodišnjice od početka rata koji svet dotad nije video. Autor se bavi genezom savezništva, otkriva njegove korene koji sežu u daleku 1806. godinu, u vreme borbe da se Srbija oslobodi turske vlasti, te se nastavljaju 1877. kada je Rusija ušla u rat sa Turcima pa sve do prelomne 1914. kada je Srbija u Rusiji našla svog glavnog i prirodnog saveznika. Zahvaljujući tome je spasen sam opstanak Srbije, koja se dostojno odužila, kako Rusiji tako i ostalim saveznicima. Savezničke vojne veze se nastavljaju tokom 1915, 1916. i 1917, do onog trenutka kada je Rusija, zbog revolucije, istupila iz tabora saveznika. Pored više od 150 fotografija, ova značajna i vredna monografija propraćena je i bogatom dokumentarnom građom. - Predistorija savezništva - Ruska vojna pomoć Srbiji za vreme Prvog svetskog rata - Ruske ekspedicione snage na Solunskom frontu - Srpske dobrovoljačke divizije u Rusiji - Srpski i jugoslovenski pukovi u Rusiji u vreme građanskog rata - Karađorđevići i Romanovi „Sažeto i plastično, akcentujući ono bitno, ali ne zaobilazeći rečite, često malo poznate i nepoznate detalje, Dušan Babac upoznaje čitaoca sa dugim istorijatom srpsko-ruskih vojnih veza i saradnje, što je uvod u njegovu uverljivu, obuhvatnu rekonstrukciju odosa Srbije i Rusije u godinama Prvog svetskog rata“ – Politika -Troškove transporta snosi kupac(cena predmeta+Poštarina) -Poštarina zavisi od težine predmeta -Šaljem preporučenom tiskovinom ili Post Express službom kako Vama odgovara -Ukoliko dodje do reklamacije, povratnu poštarinu snosi kupac -Pouzećem ne šaljem -Ne šaljem robu van Srbije -Kontakt isključivo porukama

Detalji predmeta Stanje Polovno -Izdavač: `Prometej`, Novi Sad -Povez: Mek -Pismo: Ćirilica -Broj strana: 356 -Stanje: Veoma dobro očuvana, kao nova -Format: 24 cm „Veliki deo ovog rada usredsređene je na ova poslednja pitanja, s namerom ne samo da ih rasvetli, već da pokaže kako su ona bila sastavni deo evropske upotrebe nasilja protiv civila. Ono što se deilo u Srbiji, u stvari, nije bio balkanski fenomen. Nasilje nad civilima, od 1914. do 1918, bilo je na različite načine prisutno kod svih zaraćenih strana, s posledicama koje su koliko tragične, toliko, čak i danas, malo poznate.“ – Dr Milovan Pizari „Iz vizure srpskog konteksta i Balkanskog fronta, Pizari rasvetljava istoriografski problem Velikog rata u njegovoj suštinskoj i savremenoj složenosti: povezanost dugoročnih elemenata s vojno-političkim odlukama koje su imale razorne posledice, pravila koja važe samo na papiru i hladne efikasnosti birokratskih mašina. To su teme koje ne možemo ignorisati, veoma nas se blisko tiču kao Italijana, Evropljana i građana dvadeset prvog veka.“ – Davide Skalmani, direktor Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu -Troškove transporta snosi kupac(cena predmeta+Poštarina) -Poštarina zavisi od težine predmeta -Šaljem preporučenom tiskovinom ili Post Express službom kako Vama odgovara -Ukoliko dodje do reklamacije, povratnu poštarinu snosi kupac -Pouzećem ne šaljem -Ne šaljem robu van Srbije -Kontakt isključivo porukama -SLANJE POŠTOM posle Vaše uplate na račun: -Cenovnik poštarine do 2kg (preporučena tiskovina) -do 500grama 133 din -501 do 1000 grama 144 din -1001 do 2000 grama 175 din -Preko 2 kg paketi: -2-3kg 261 din -3-4kg 281 din -4-5kg 301 din

Detalji predmeta Stanje Polovno -Izdavač: `Prometej` -Povez: Tvrd -Pismo: Ćirilica -Broj strana: 193 -Stanje: Odlično očuvana „Hleb je najveći saveznik, što ga može imati neka vojska.“ – Ruska poslovica Publikacija se ne bavi samo pekarstvom, količinom i kvalitetom hleba u Velikom ratu. Tema ove knjige jeste i čudesnost hleba kao žive riznice i svedočanstva o njegovom egzistencijalnom i esencijalnom značaju za čoveka. O etičkim i simboličkim vrednostima i padovima ljudi i u najtežim životnim okolnostima, kakav je rat. U svakom ratu na površinu, surovo, izbijaju dva pitanja – pravno i moralno. Hleb je u Velikom ratu imao egzistencijalni značaj, ali je prvenstveno bio i pitanje moralnih vrednosti. Odnos zaraćenih strana prema neprijateljskom domaćem frontu, osećaj solidarnosti i spremnost na odricanje, aktivnosti na prikupljanju pomoći u hrani, razlike u sledovanjima hleba u odnosu na društveni status i, posebno, tretiranje zarobljenika – sve su to bila pitanja etičke vertikale. Posebna tema u ovoj publikaciji jeste stradanje, ali i odlučnost i humanost srpskog naroda i to kroz životne priče „običnih ljudi“. Hleb u srpskoj tradiciji ima jedinstveno mesto i prati čovekov život, u stopu, od rođenja do smrti, pa i posle smrti, kao hrana, kao kulturna baština i religijski simbol. Takav odnos prema hlebu nije zaboravljen ni u najtežim uslovima rata. Hleb se u srpskom jeziku koristi i kao uopšteni sinonim za hranu. Kada neko pita – ima li hleba, misli – ima li nešto za jelo. Mala država, kakva je bila Srbija 1914. godine, iscrpljena prethodnim balkanskim ratovima, izgubila je više od 1.100.000 stanovnika (vojnika i civila), odnosno 60 odsto muške populacije. Tačan broj žrtava nije utvrđen. Iako pobednica u ratu, bila je to Pirova pobeda Srbije! -Troškove transporta snosi kupac(cena predmeta+Poštarina) -Poštarina zavisi od težine predmeta -Šaljem preporučenom tiskovinom ili Post Express službom kako Vama odgovara -Ukoliko dodje do reklamacije, povratnu poštarinu snosi kupac -Pouzećem ne šaljem -Ne šaljem robu van Srbije -Kontakt isključivo porukama

Detalji predmeta Stanje Polovno -izdavač: `Glasnik` -Povez: Mek -Pismo: Latinica -Broj strana: 103 -Format: 20 cm -Stanje: odlično očuvano ATLAS PSEUDOMITOLOGIJE - Svetislav Basara „Srpska istorija se simbolično završila, tačnije — iscrpela, dvanaestog marta dve hiljade treće godine, na dan kada je — posle serije generalnih proba i pokušaja, koji su mesecima uvežbavani pred očima (i uz blagoslov) takozvanih bezbednosnih službi i čitave javnosti — ritualno pogubljen Zoran Ðinđić, ličnost kojoj je samo malo nedostajalo da savlada dvestagodišnju inerciju i da — kao što je to mnogo pre njega u Rusiji učinio Petar Veliki — otvori prozor, ne u Evropu, nego u realnost, da savlada otpor polufeudalnih, parazitskih elita i da Srbe — sumornu koloniju višećelijskih organizama — usmeri ka stvaranju zajednice slobodnih ljudi — nacije. Život u Srbiji je, istina, i posle tog datuma nastavio da teče, ali čisto biološki, na način na koji nokti i kosa rastu posle smrti, u obliku matematičkog skupa individua koje svoj smisao pronalaze isključivo u recikliranju prošlosti i koje na okupu održavaju opskurni kultovi tenisera i lošeg piva.“ – Svetislav Basara -Troškove transporta snosi kupac(cena predmeta+Poštarina) -Poštarina zavisi od težine predmeta -Šaljem preporučenom tiskovinom ili Post Express službom kako Vama odgovara -Ukoliko dodje do reklamacije, povratnu poštarinu snosi kupac -Pouzećem ne šaljem -Ne šaljem robu van Srbije -Kontakt isključivo porukama

Detalji predmeta Stanje Polovno -Izdavač: `Svetigora` -Povez: Tvrd -Pismo: Ćirilica -Broj strana: 527 -Stanje: dobro očuvano I BI POSLAN ČOVEK OD BOGA, NjEGOVO IME BEŠE PAVLE Mali rastom u očima ljudskim, velikim rastom u Bogu i u očima Božijim. Rodio se četrdeset i šestog dana Velikog rata 28. avgusta / 11. septembra 1914, na Usekovanje Sv. Jovana Pretele, u slavonskim Kućancima u tadašnjoj Austro-Ugarskoj, od oca Stevana Stojčevića i majke Ane … Patrijarh srpski Pavle, samo godinu i po od upokojenja, na freskama hramova Srpske pravoslavne crkve već se prikazuje kao svetitelj. Sa zlatnim oreolom oko glave, patrijarh Pavle jesenas je oslikan u oltaru hrama Svetog velikomučenika Dimitrija u Sjevernoj Kosovskoj Mitrovici, ali i u ne- koliko pravoslavnih crkava u Australiji. Freskopisci ga predstavljaju u plavo-beloj arhijerejskoj odeći, sa jevanđeljem u rukama i prstima spojenim za blagoslov. U najlepšem hramu Kosovske Mitrovice pokojni Patrijarh je naslikan među svetim arhijerejima Srpske crkve. Iako još nije zvanično uveden u Imenoslov svetitelja, prikazan je u istom redu sa Svetim Tihonom i Svetim Petrom Cetinjskim. Kakav je i običaj u crkvenoj umetnosti, iznad glave je natpis „Sveti Pavle patrijarh srpski“. Među koricama ove dušekorisne knjige sabrane su anegdote, pouke, besede, razgovori i opisan je život počivšeg patrijarha Pavla. -Troškove transporta snosi kupac(cena predmeta+Poštarina) -Poštarina zavisi od težine predmeta -Šaljem preporučenom tiskovinom ili Post Express službom kako Vama odgovara -Ukoliko dodje do reklamacije, povratnu poštarinu snosi kupac -Pouzećem ne šaljem -Ne šaljem robu van Srbije -Kontakt isključivo porukama

Detalji predmeta Stanje Polovno Cena knjige bitno smanjena Stanje : knjiga kao nova Žanr: Drama Autor: Strani Autor:: Arpad Šoltes Žanrovi:: Drama Izdavač:: Clio Godina izdanja:: 2022. Broj strana: 365 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 19 cm Svinja predstavlja hiperralističnu sliku društvene stvarnosti duboko nagriženu kriminalom i korupcijom. Gorka kritička oštrica Arpada Šoltesa, pisca koji je postao neprijatelj režima i pre rođenja, priče pojedinačnih likova pretvara u lakmus papir na kome se jasno ocrtava sistem u kojem ne postoje granice između mafije i politike, zločina i zakona. Ispisujući neku vrstu modernog vesterna, Šoltes je stvorio akcioni triler, brze radnje i dinamičnih dijaloga, koji priči daju osobine izuzetne čitljivosti i pitkosti. U Svinji se smenjuju junaci i događaji: Stanovnici „živopisne državice podno sićušnih planina“, iza koje se lako da nazreti Slovačka, nestaju sporadično. Drugi prave – sasvim neočekivano – vrtoglave karijere. Zlo jede zemlju sasvim otvoreno. Žrtve se ne brane, ne priznaju istinu. Zavisna tinejdžerka nestaje iz rehabilitacionog centra, ali nikome ne nedostaje. Talentovani političar postaje predsednik, ali ne zna da kontroliše impluse i, na kraju, sopstvene odluke. Mali lihvar želi da postane veliki igrač. Oduševljeni neonacista gubi prijatelja u šumi. Mladi analitičar postaje novinarska zvezda. Kroz pripovedanje svevidećeg naratora, Šoltes prikazuje širi spektar dramatičnih situacija koje se završavaju, ali ne razrešavaju, i nižu i nadovezuju jedna na drugu, a njihove posledice bubre ispod površine uzrokujući nove i nove tragične posledice. Sva zbivanja sugerišu samo jedno: život je bezvredan, smrt je roba. Državu kontrolišu animalni instinkti visoko rangiranih kriminalaca. Autor ili, kako sam sebe ironično naziva, strani plaćenik, čitaocu predstavlja zastrašujuću fikciju koja bi lako mogla da postane slovačka, a svakako i naša, srpska, stvarnost.

Detalji predmeta Stanje Polovno -Izdavač: `Jugoslovenska kinoteka` -Povez: Tvrd -Pismo: Latinica -Broj strana: 278 -Format: 210 x 297 mm -Stanje: Odlično očuvan Fenomen super heroja u stripu vezuje se za američku strip scenu na kojoj je nominalno nastao i na kojoj je i nadalje vrlo tražena roba pod okriljem korporativne indistrije zabave. Od samog nastanka (pre gotovo osam decenija) na tržište se „punom parom“ izbacuju buljuci junaka sa svakovrsnim natprirodnim moćima koje trebaju da zadive čitaoce, primarno dečake koji više nisu mali ali nisu dostigli do puberteta (kada će ih zainteresovati druge teme). U tom nadmetanju heroji su trebali da budu što neobičniji a avanture što uzbudljivije (naravno, super junaci moraju da imaju super neprijatelje da bi borba bila impozantnija). Naknadno su generacije odrasle na ovakvim stripovima pokušale da ih uozbilje, analiziraju i opravdaju što, ipak, nije potpuno uspelo. „Očovečenje“ super junaka kao tekući trend uglavnom donosi proizvode sumnjivog domašaja i kvaliteta. Izvan sfera američkih super heroja nastalo je srazmerno malo njihovih strip kolega; na ovdašnjim prostorima najduže opstaje Kapetan Nitrat, koga je osmislio Borislav Stanojević a prvu avanturu, objavljenu u Beogradu 1996. g., nacrtao Siniša Radović. Posle premijernog albuma „Usamljenost superheroja: Kapetan Nitrat 1- Nitratna Zavera“ slede epizode „Captain Nitrate 2 - War Games“ (Bitolj, 1999) i „Kapetan Nitrat 3&4 - Kratki(?) rezovi“ (Beograd, 2011) koje je nacrtao Aleksandar Sotirovski. Sada su sve četiri epizode, kao svojevrsni prvi tom avantura Kapetana Nitrata, sakupljene u jednu knjigu sa tvrdim povezom i visokih tehničkim standardima štampe; u knjizi je objavljeno i nekoliko ogleda o ovom stripu iz pera domaćih i stranih autora a posebnu pažnju zaslužuju i Stanojevićevi pronicljivi eseji o serijalnoj naraciji odnosno super herojima. REČ KRITIKE Kapetan Nitrat je najpre bio Vatroslav Vostok, filmski arhivista iz Slavigrada u Južnoj Beoviji, koji pokušava da od propasti i samozapaljivanja spasi stare nitratne filmove čija je slika neprevaziđeno kristalna. Služeći se alhemijom otkriva čudotvornu materiju koja može da poprimi bilo koji oblik i koja se mentalno povezuje s njim. Zahvaljujući tome on preživljava eksploziju, koju su podmetnule zle sile namerne da nitratne filmove iskoriste za oružje kojim će pokoriti svet i svemir, i postaje Kapetan Nitrat sposoban da kontroliše snagu nitrata. Obmotan filmskom trakom kroz koju i gleda i viteškim plaštom, Kapetan se bori protiv vladara sveta iz senke, pod imenom „Odozdo“, otima nitratne filmove i šalje ih u orbitu Zemlje koju potom spasava do Sunčevog metka. Kapetanu pomažu elektromagnetni Razvodnik Daljinac i Žonglari (molekularne veličine); s duge strane, odmažu mu i gnjave ga Melijes i braća Limijer, bogovi filma koji se međusobno ne trpe, te Orson Vels, otpadnik, kontraverzni, haotični genije. Listi neprijatelja priključiće se Fantomas, doktor Mabuze i Fu Manču koji će sići sa velikog platna praćeni King Kongom, Godzilom i zmajem Fafnerom. U velikom finalu Kapetan izaziva na dvoboj organizaciju „Odozdo“. Naravno, nastavak sledi... „Kapetan Nitrat“ je nadahnuta parodija superherojskih koncepata (kao i njihovog očovečenja) koja se iz epizode u epizodu razvija i lako nadrasta šablone postajući zanimljiva i zabavna igrarija povezana sa bogatom istorijom filmske umetnosti. Kako se priča usložnjava tako se i njen strip jezik oslobađa i razmahnuto dopunjuje tekst. Rečju, „Kapetan Nitrat“ nije obični super heroj već samosvojna pojava koja, u najboljoj tradiciji postmoderne, spoja iskustva raznih medija i kultura u originalnu, razbarušeni i vrcavu celinu. -Troškove transporta snosi kupac(cena predmeta+Poštarina) -Poštarina zavisi od težine predmeta -Šaljem preporučenom tiskovinom ili Post Express službom kako Vama odgovara -Ukoliko dodje do reklamacije, povratnu poštarinu snosi kupac -Pouzećem ne šaljem -Ne šaljem robu van Srbije -Kontakt isključivo porukama

Detalji predmeta Stanje Polovno -Izdavac: `Laguna`, Beograd -Povez: Mek -Pismo: Latinica -Broj strana: 447 -Stanje: Dobro ocuvana Postoje li velike ideje zbog kojih vredi ubijati? Nijedan život nije tako mali i beznačajan da se ubica kasnije ne bi kajao zbog njega... „Treba gledati pravo. Jer da se htelo gledati iza sebe, dobili bismo oči na potiljku. Treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih. Jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo.“ Borislav Pekić Dr Konrad Rutkowski, nakon posete jednom dalmatinskom gradiću, pokušava da opravda svoje postupke kada je, kao SS-oficir za vreme II svetskog rata, poslao jednog nevinog gradskog činovnika na vešala i na smrt pretukao jednog zatvorenika. Posle dvadeset i dve godine proganjaju ga aveti prošlosti i on u pismima pokušava da istraži korene zla u sebi i oko sebe i pronađe onu tanku granicu preko koje čovek prelazi u nečoveka. Nemir u kome se prošlost vraća kao vampir ispisuje unutrašnju dramu Rutkowskog, i kroz neverovatan zaplet ideja od Platona do Wittgensteina, pokreće uvek aktuelno pitanje o ličnoj i kolektivnoj krivici, ličnom i kolektivnom odnosu prema „istorijskoj istini“, koja predstavlja vampira koga on želi da ućutka. -Troskove transporta snosi kupac(cena predmeta+postarina) -Postarina zavisi od tezine predmeta -Saljem preporucenom tiskovinom ili Post Express sluzbom kako Vama odgovara -Ukoliko dodje do reklamacije, povratnu postarinu snosi kupac -Pouzecem ne saljem -Ne saljem robu van Srbije -Kontakt iskljucivo porukama -SLANJE POŠTOM posle Vaše uplate na račun: -Cenovnik poštarine do 2kg (preporučena tiskovina) -do 500grama 133 din -501 do 1000 grama 144 din -1001 do 2000 grama 175 din -Preko 2 kg paketi: -2-3kg 261 din -3-4kg 281 din -4-5kg 301 din

Detalji predmeta Stanje Polovno -Izdavač: `Laguna` -Povez: Mek -Pismo: Latinica -Broj strana: 535+510 -Stanje: Dobro očuvano 1.OLUJA MAČEVA - DEO PRVI: ČELIK I SNEG `Maštovit, briljantno vođen, prepun iznenađenja, ovo je roman koji u velikom stilu dokazuje da je Martin najveći živi pisac epske fantastike`Independent Od petorice takmaca za krunu, jedan je mrtav, jedan poražen, a rat se ipak rasplamsava žešće nego ikada. U svet se polako vraća davno zaboravljena magija, nova savezništva se sklapaju a stara raskidaju, neke bitke se vode mačevima i kopljima, a druge, odlučnije, perima i gavranovima.Dok Džon Snežni jaše s divljanima, njegov brat Rob, neporažen na bojnom polju, mora da se suoči sa izazovima sa kakvim se do sada nije sretao. Tirion Lanister pokušava da se izbavi iz mreže spletki koju plete njegova sestra, a Arja Stark u potrazi za domom luta opustošenom i spaljenom zemljom...A dok kraljevstvom besni oluja mačeva, sa severa neumoljivo stiže hladnoća, užas koji preti da uništi sve što je ljudsko.Posetite: čitalacaDa li ste bili toliko naivni da poverujete da je Martin u prve dve knjige otvorio sve karte? Nekako se čini da uspeva da mu svaka sledeća knjiga bude bolja od prethodne, tako da ćete konačno razumeti zašto su `Pesme leda i vatre` serijal fantastike, što se teško dalo videti iz `Igre prestola`. Magije i čarobnjaci jačaju, a zmajevi rastu. Novi pripovedači neverovatno lako tkaju svoj svet oko vas i bezobzirno vas uvlače u njega, dok Martin, nalik savršenom lutkaru, lako vuče niti radnje koja je sve, samo ne predvidljiva. Zavrteće vam se u glavi ne od razmera sveta, već od detalja koji ga čine toliko realnim da čak i iznenađenja koja vas čekaju na svakom koraku ne predstavljaju veštački produžetak priče, već prosto priču života. Bez preterane hvale, ako ne zatražite nastavak čim zatvorite poslednju stranicu, sigurno ste prespavali knjigu. 2.OLUJA MAČEVA - DEO DRUGI: KRV I ZLATO `Krv i zlato`, nastavlja tkanje raskošne tapiserije započete u `Čeliku i Snegu`, povesti koja je bez daha ostavila milione čitalaca širom sveta. Dok se Rat petorice kraljeva približava krvavom vrhuncu, Džon Snežni i mala družina mladića i bogalja, ostavljeni od svih, spremaju se da sami zaustave divljansku plimu na kapiji Crnog zamka. Rob Stark, Kralj na Severu, kreće u još jedan pohod, da povrati zemlje svog oca. Kraljica Sersei je napokon odigrala završne poteze u igri koja će njenom sinu obezbediti presto, ali njen brat, bezruki vitez, mora da se uhvati u koštac sa neprijateljima strašnijim od svih sa kojima se do sada sukobljavao - demonima svoje prošlosti. A u međuvremenu, zmajevi Deneris Olujrođene, kalisi Dotraka, rastu i jačaju...Vođen rukom vrhunskog pripovedača, jedinstven po snazi, zamahu i maštovitosti, roman `Krv i zlato` je do sada najuzbudljiviji deo `Pesme leda i vatre` remek-dela savremene epske fantastike. -Troškove transporta snosi kupac(cena predmeta+Poštarina) -Poštarina zavisi od težine predmeta -Šaljem preporučenom tiskovinom ili Post Express službom kako Vama odgovara -Ukoliko dodje do reklamacije, povratnu poštarinu snosi kupac -Pouzećem ne šaljem -Ne šaljem robu van Srbije -Kontakt isključivo porukama

Detalji predmeta Stanje Polovno -Izdavač: `Laguna` -Povez: Mek -Pismo: Latinica -Broj strana: 270 -Format: 20 cm -Stanje: odlično očuvano Trajnost je velika iluzija, eto prve stvari koju čovek sazna kada prestane da traje. Čim se izmigolji iz kaljuge vremena i prostora, pukne mu pred očima da je svet stvoren prethodnog trenutka i da će već sledećeg trenutka biti uništen, a da je sve što se zbiva između ta dva trenutka samo košmar iz koga se – na ovaj ili onaj način – moramo probuditi. Bravo, Principe! Ruka ti se pozlatila! Neka si ubio tiranina, Gavrilo, osvetniče pola miliona ubijenih životinja! To je samo deo ratnohuškačkih pokliča koji o godišnjicama sarajevskog obračuna odjekuju Srbijom i uzdižu se do nebesa. Možda će nakon čitanja tih dokumenata Principu doći iz dupeta u glavu da smo nas dvojica u stvari Dioskuri, lice i naličje iste tragedije, i da smo obojica uludo izgubili glave. Austrougarski nadvojvoda Franc Ferdinand, s one strane groba, diktira svom posmrtnom sekretaru Ferdinandu Berhtoldu svoje viđenje Sarajevskog atentata, njegovih uzroka i posledica. Sa nepresušnim humorom i ironijom, Basara kroz nemoguć dijalog dvojice protagonista ovog romana obesmišljava stereotipna istorijska tumačenja i nudi svoju, umetnički uverljivu istinu o presudnim događajima koji su doveli do Prvog svetskog rata. Ismevajući balkansku aljkavost i ratobornost koliko i germansku dekadenciju i oholost, on izlaže bespoštednoj poruzi podjednako velike i male narode u grotlu XX veka. -Troškove transporta snosi kupac(cena predmeta+Poštarina) -Poštarina zavisi od težine predmeta -Šaljem preporučenom tiskovinom ili Post Express službom kako Vama odgovara -Ukoliko dodje do reklamacije, povratnu poštarinu snosi kupac -Pouzećem ne šaljem -Ne šaljem robu van Srbije -Kontakt isključivo porukama

Detalji predmeta Stanje Polovno IZUZETNO RETKA KJNIGA OPENING THE EYE Veng SongChol korejski Jogi Zen majstor TVRDI POVEZ 19 CM 189 STRANA PRVO IZDANJE ŠTAMPANO U KOREJI SEUL 2004 GODINE KNJIGA JE KAO GLANC NOVA Author : Ven. SongChol Translator : Brian Berry Publish : Gimm-Young Publishers, Inc. Dharma messages by Ven. SongChol, Korean Jogye Zen Master and Patriarch Translated by Brian Barry Korean Buddhist thought maintains the belief that meditation is an effective means to reaching enlightenment. Monk Song Chol is one of the meditation promoters with his famous question of "Who Am I"? If you keep on asking that question over and over, according to him, you will be able to attain "the eye that sees everything clearly" and reach the level to realize that "Mountains are mountains and water is water," another famous phrase coined by the great master. Song Chol is also famous for his practice of asceticism. The objects he left when he died in 1993 at age 82 were only a ragged robe, a pair of glasses and some books. While living as a monk for 59 years, he gave many teachings and this book is a collection of his major ideas from his sermons and press interviews. Ven. Sonchol’s teachings resonate more with each passing day. Ven. Songchol personified the Zen dedication to being possessionless, leaving behind only a set of patchwork robes, a pair of glasses, a small library of books, and some great Dharma messages. His words today provide a beacon of light to this age of confusion, aimlessness and wandering. The eye of the heart has to become as clear as a mirror and brighter than the sun and moon together. And we can achieve that not from without but from within, by rediscovering our clear, bright, spotless original self. Darma poruke Ven. SongChol, korejski Jogie Zen majstor i patrijarh Preveo Brajan Beri Korejska budistička misao održava verovanje da je meditacija efikasno sredstvo za postizanje prosvetljenja. Monah Song Čol je jedan od promotera meditacije sa svojim čuvenim pitanjem „Ko sam ja“? Ako nastavite da postavljate to pitanje iznova i iznova, prema njegovim rečima, moći ćete da postignete „oko koje sve vidi jasno“ i dostignete nivo da shvatite da su „Planine planine, a voda voda“, skovana je još jedna poznata fraza. od velikog majstora. Song Čol je takođe poznat po svojoj praksi asketizma. Predmeti koje je ostavio kada je umro 1993. godine u 82. godini bili su samo odrpani ogrtač, par naočara i neke knjige. Dok je živeo kao monah 59 godina, dao je mnoga učenja i ova knjiga je zbirka njegovih glavnih ideja iz njegovih propovedi i intervjua za štampu. Ven. Sončolova učenja sve više odjekuju svakim danom koji prolazi. Ven. Songchol je personifikovao zen posvećenost neposedovanju, ostavljajući za sobom samo set od pačvork haljina, par naočara, malu biblioteku knjiga i neke velike Dharma poruke. Njegove reči danas predstavljaju svetionik ovog doba konfuzije, besciljnosti i lutanja. Oko srca treba da postane jasno kao ogledalo i svetlije od sunca i meseca zajedno. A to možemo postići ne spolja, već iznutra, tako što ćemo ponovo otkriti naše jasno, svetlo, besprekorno originalno ja. #50 # meditacija, # zen, # budizam

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Илић, Никола П., 1926-2019 = Ilić, Nikola P., 1926-2019 Наслов Немачка бомбардовања Лесковца и околине : 1941-1944 / Никола П. Илић Врста грађе књига Језик српски Година 2000 Издавање и производња Лесковац : Наша реч, 2000 (Лесковац : Цицеро) Физички опис 91 стр. ; 21 цм Збирка Библиотека ǂНаше речиǂ ISBN (Брош.) Напомене Регистар личних имена Предметне одреднице Бомбардовање – Лесковац – 1941-1944 УДК 94(497.11)"1941/1944" LESKOVAC Od Leskovca do Brestovca spustilo se trista lovca. Trista lovca bombardera Od Leskovca ni bandera… Leskovac je u svojoj istoriji bombardovan nekoliko puta. Prvi put je to bilo 8. aprila 1941. godine, kada su ga u invaziji Sila osovine na Jugoslaviju bombardovali Nemci. U Operaciji odmazde za izzvršen puč 28. marta 1941. godine, Nemci su preduzeli niz avio-napada na gradove Srbije. Najpre su bombardovali glavni grad Beograd, 6. aprila, i istog dana Kraljevo i Kruševac, da bi 8. aprila bombardovali Leskovac i Niš. Bombardovanju Leskovca prethodilo je nemačko mitraljiranje grada iz aviona 6. aprila u popodnevnim satima. Dva meseršmita doletela su iz pravca Grdelice i, zauzevši borbenu poziciju, počeli da mitraljiraju grad od železničke stanice, gde se nalazilo mnogo ljudi i vojnika koji su čekali voz, prema centru, ali i prema periferiji, gde se nalazila protivavionska odbrana. Pod mitraljeskom vatrom iz vazduha ljudi su u paničnom strahu počeli da beže, napuštajući zaprege sa kolima na ulici, tražeći spas u bilo kakvom zaklonu. Meseršmiti nisu odustajali od svog samrtnog pohoda, ali su, srećom, bili neprecizni: kod Železničke stanice ranili su četiri civila, a poginuo je jedino Dobrivoje Nikolić iz Razgojnskog Čifluka. Avioni su još malo kružili nad gradom, a onda se udaljili u pravcu Bugarske. Tek tada, iznenađena i zbunjena, počela je da dejstvuje protivvazdušna odbrana grada, ali bez bilo kakvog uspeha. Posle ovog nagoveštaja, mnogi Leskovčani su se povukli u okolna brda, plašeći se novih napada nemačke avijacije. Uglavnom su pobegli na Rudarsku čuku, Hisar, u okolna sela. Ipak, u gradu je i dalje bilo previše ljudi. Najviše je bilo vojnika Jugoslovenske vojske koja je bila potpuno dezorganizovana. Mnogi su uglavnom čekali bilo kakvu vezu da se prevezu do svojih gradova ili sela. Bilo ih je najviše oko železničke stanice, ali i po gradskim kafanama, gde su prekraćivali vreme uglavnom do sledećeg voza. Grad je branilo nekoliko protivavionskih baterija, a najače je bilo uporište kod ogromnih brestova na mestu Ančiki blizu sela Bratmilovca. Tu je bio stacioniran i čuven i moćan protivavionski mitraljez Švarcloze koji je Srpska vojska dobavila kao ratni plen u ranijim ratnim pohodima.. Dva dana posle mitraljiranja grada, u utorak, 8. aprila, fabričke sirene su oko 10 sati najavile vazdušnu opasnost. Mnogi su odmah potražili sklonište ili pokušali da pobegnu iz grada, ali je bilo onih koji su ignorisali upozorenje i nastavili da sede po kafanama ili su ostali na svojim radnim mestima. Vrlo brzo posle najave iz pravca Bugarske pojavilo se nekoliko eskadrila nemačkih bombardera u pratnji lovaca. Bilo ih je po svedočenju očevidaca četrdesetak – meseršmita, dornijea i štuka. Protivavionska odbrana je sada blagovremeno delovala, ali i ovog puta bez uspeha. Švarcloze se nije oglašavao da ne bi otkrio svoj položaj, budući da je zbog siline dejstva imao veoma snažan i karakterističan zvuk tokom paljbe. Započelo je prvo bombardovanje grada Leskovca u njegovoj istoriji. Smrtonosni tovari bombi izručivani su na grad u talasima, čineći haos u njemu. Ljudi su kroz dim od eksplozija uspaničeno bežali na sve strane. Mnogi su popadali mrtvi ili ranjeni od gelera koji su se zabijali u zidove kuća i meso. Na početku, najviše je stradao deo oko Železničke stanice i Žitne pijace (današnji Masarikov trg), a potom su neki delovi grada potpuno uništeni. Štuke – lovačko-borbeni avioni ili obrušavajući bombarderi, kako su ih zvali, u naletima su izručivale bombe na grad a onda se u vertikalnom letu naviše okretale i ponovo zauzimale položaj za napad. Bombardovanjnje nije dugo trajalo, Bombarderi su se povukli, a grad je, makar njegov centarlni deo, ostao u ruševinama. Slika razorenog grada je bila strašna. Ranjenih i mrtvih je bilo na sve strane. Pored razrušenih kuća zjapile su krateri od eksplodiranih bombi koji su se punili vodom. Kod livnice „Sava“ bomba je pogodila zaštitni rov u kome je stradalo najviše ljudi. Od privrednih objekata pogođen je i mlin Dušana Sojiljkovića u sadašnjoj Mlinskoj ulici. Na Žitnoj pijaci pogođena je „Lakošnička kafana“ u kojoj je stradao veći broj vojnika. Bombardovanje nije trajalo dugo. Kada su izručili svoje smrtonosne tovare, nemački avioni su se povukli prema Bugarskoj bez ikakvih gubitaka. Kada se sve stišalo pristupilo se prikupljanju i prebrojavanju mrtvih i ranjenih. Ranjenici su odmah transportovani do leskovačke bolnice, a mrtvi, koji nisu odmah identifikovani, prikupljeni su na jedno mesto i porodice su ih obilazile ne bi li pronašle svoje postradale. Bilo je onih koji nisu identifikovani, jer su bili iz drugih mesta, ali i onih koje porodice nisu nikada pronašle, a koji su verovatno ostali zatrpani u kraterima ili pod ruševinama. Procene o ukupnom broju postradalih su veoma različite. Neke posleratne idu i do ukupno 500 mrtvih, ali su one, po svemu sudeći, preterane. Postoji popis žrtava nemačkog bombardovanja Leskovca koji imenom i prezimenom navodi 41 žrtvu. Svakako, bilo ih je i više, ali ne mnogo, međutim ne i manje od tog broja, iako neki noviji „istraživači“ pominju samo 11 stradalih, ali to su već neozbiljni i površni pristupi ovom u leskovačkoj istoriji do tada nezabeleženom stradanju. U bombardovanju je uništen veliki broj porodičnih kuća, ali i prodavnica i zanatskih radnji. U opštem rasulu nakon bombardovanja bilo je pojava pljački i odnošenja roba iz prodavnica. Zbog ovog i bombardovanja Niša, britanska avijacija je kasnije u dva navrata bombardovala aerodrom kod Sofije sa kojeg su nemački bombarderi poletali. CRNI LAZA NIJE DEJSTVOVAO Protivavionska odbrana Leskovca 8. aprila 1941. godine imala je u svom sastavu mitraljez Švarcloze koji su popularno zvali Crni Laza, zato što je njegovo nemačko ime upućivalo na tu igru rečima. To je bio veoma moćan mitraljez sa vodenim hlađenjem cevi i velikom ubojnom moći. Mogao je da uspešno dejstvuje do 5000 metara a zrno mu je bilo veoma ubojito. Prilikom dejstva proizvodio je veoma specifičan zvuk koji je imao posebno psihološko dejstvo na neprijatelja, ali je, isto tako, tim zvukom mogao da otkrije svoj položaj. Zbog toga prilikom odbrane od bombardovanja Leskovca nije dejstvovao, što je bila velika greška. STRADAO I INDUSTRIJALAC U centru Leskovca, kod crkve Odžaklije pogođena je bombom kuća industrijalca Tihomira Ilića, suvlasnika Fabrike kudeljnih i pamučnih artikala u sastavu koncerna Koste Ilića i sinova (kasnije Zele Veljković). Tihomir i njegov sin Mihajlo su smrtno ranjeni, kćerka Danica je ranjena u grudi, a žena Zora u nogu i leđa. JEDNO NEMAČKO – TRI SAVEZNIČKA BOMBARDOVANjA LESKOVCA U toku Drugog svetskog rata Leskovac i njegova bliža okolina bombardovani su četiri puta, posle prvog, nemačkog bombardovanja, usledila su u tri „saveznička“. Prvo je bilo savezničko bombardovanje Bunibrodskih livada 4. maja 1944. godine kada su saveznički avioni, najverovatnije ciljajući otvorenu železničku prugu koja je bila neposredno pored livada na to područje bacili oko pedeset bombi. Tada je stradalo nekoliko pastira i veliki broj stoke. Drugo savezničko bombardovanje je bilo 28. avusta 1944. godine, kada su u okviru plana presecanja povlačenja Grupe armija E iz Grčke, bacila nekoliko bombi od Hisara prema Sinkovcu, bez nekog pravog efekta. Tek posle je Koča Popović tražio „Hitno i ozbiljno bombardovanje Leskovca“, o čemu postoji originalni radiogram. Saveznici su tek nakon toga bombardovali grad. To bombardovanje se sada najviše pominje i ono, iako je zaista bilo zastrašujuće i pogubno po grad u svakom pogledu, sada služi pojedinim „istraživačima“ za promociju određenih ideoloških pozicija ili ličnih ambicija, što, takođe, ima krajnje negativne posledice.

Detalji predmeta Stanje Polovno Godina izdanja: 1979 Tip: Glavna jela Jezik: Srpski Autor: Strani Naslov: U svijetu začina i mirođija Autor: Marjana Samide (urednik) Izdavač: HP Droga Mesto: Porotrož Godina: 1979. Broj strana: 168 Začini — što podrazumijevamo pod tim skupnim imenom? Prema onome što učimo u poznavanju robe, začini su »raznovrsni dijelovi biljaka, uglavnom osušeni, koji sadrže tvari aromatičnog mirisa ili oštrog okusa. Pomoću njih možemo jelo učiniti ukusnijim i pikantnim.« Začine ubrajamo u veliku skupinu dodataka jelima (aditiva) koja obuhvaća, osim šećera, octa, soli raznih esencija i umaka, sve »prirodne ili umjetno proizvedene tvari i mješavine« koje dodajemo jelima i pićima zbog postizavanja određenog okusa. Sadržaj Istorija začinjanja Umijeće začinjanja Začini i zdravlje Tamo gdje raste papar Priča o začinima Vrtovi mirišljivili trava kroz stoljeća Mali leksikon anđelika angelica officinalis Angelika angelica angšlique anis pimpinella anisum Anis anise anis vert argo fondin boražina borač borago officinalis Borretsch borage bourrache boroviea obicna kleka juniperus communis Wacholder juniper genevrier bosiljak ocimum basilicum Basilikum basil herbe royale celer apium graveolens Sellerie celery cčleri cimet cinnamomum ceylonicum, cinnamomum cassia Zimt cinnamon cannelle curry kari Curry curry curry Češnjak bijeli luk allium sativum Knoblauch garlic ail čeirun citrus medica Zedratzitrone citron cčdrat čili capsicum frutescens Cayenne pfeffer capsicum capsicum dugačkji papar chigački biber piper longum, chavica officinarum Langer Pfeffer long pepper poivre long đumbir zingiber officinale Ingwer ginger gingembre estragon zmijina trava artemisia dracunculus Estragon tarragon estragon galgant đumbir nepravi alpinia officinarum, alpinia galanga Galgant galangal souchet long gorka naranča nakisela pomorandža citrus aurantium Pomeranze bitter orange orange amere gorki badem prunus amygdalus Bitter-mandel almond amande Korušiea bela slačica sinapis alba, brassica nigra Senf mustard moutarde gvinejski papar gvinejski biber aframomum melegueta Paradies-korner grains of paradise graines de paradis hren cochlearia armoracia Meerrettich horse-radish raifort idirot mirisni korijen acorus calamus Kalmus acorus root acore vrai kadulja žalfija salvia officinalis Salbei sage sauge kapari kapra capparis spinosa Kaper caper capre kardamom kardamona elettaria Kardamom cardamomum cardamoms cardamome kašifak žličnjak cochlearia officinalis Loffelkraut ketchup od rajfica kim carum carvi Kummel caraway carvi kiselica kiseljak rumex acetosa, rumex scutatus Sauerampfer sorrel oseille klinčić karanfilčić caryophyllus aromaticus Nelken cloves clou de giroffe komorač divlja mirodija foeniculum vulgare Fenchel fennel fenouil kopar mirodija anethum graveolens Dill dill aneth korijandar coriandrum sativum Koriander coriander coriandre krasuljica krbuljica anthriscus cerefolium Kerbel chervil cerfeuil kubeba-papar biber krupan piper cubeba Kubeben cubebs cubebes kuhinjska sol Salz salt sel kumin italijanski kim cuminum cyminum Kreuzkiimmel cumin cumin kurkuma žuti korijen curcuma longa Kurkuma turmeric curcuma kurkuma korjenasta isiot curcuma zedoaria Zitwer zedoary root rhizome de zedoaire lavanda despik lavandula angustifolia Lavendel lavender lavande lalarkinia asperula odorata Waldmeister woodruff aspdrule odorante limun citrus medica subspec. limonum Zitrone lemon citron lovor laurus nobilis Lorbeer bay laurel laurier noble luk allium Zwiebel onion oignon ljupčac selen levisticum officinale Liebstockel lovage liveche majfina dušiea thymus serpyllum Quendel continental wild thyme serpolet majrina dušioa vrtna timijan thymus vulgaris Thymian thyme thym mak papaver somniferum Mohn poppy pavot maslačak taraxacum officinale Lowenzahn dandelion dent-de-lion matičnjak limunova melisa melissa officinalis Zitronen-melisse honey plant melisse mažurana majoran majorana hortensis Majoran sweet marjoram marjolaine metvtca nana, menta mentha piperita, mentha spicata Minze mint menthe iniloduh isop hyssopus officinalis Ysop hyssop hysope muškatov cvijet myristica fragrans Muskatblute mace macis muškatov oraščić myristica fragrans Muskatnuss nutmeg noix de muscade naranča pomorandža citrus sinensis Orange sweet orange orange douce oman alant inula Helenium Alant elecampane aunće origano origanum vulgare Oregano wild marjoram marjolaine sauvage papar biber piper nigrum Pfeffer pepper poivre paprika capsicum annuum Paprika paprika paprika paprikin ketchup pelin obićni crni pelin artemisia vulgaris Beifuss mugvvort armoise pelin pravi absint artemisia absinthum Wermut wormwood absinthe pelin vrtni baštenski pelen artemisa abrotanum Eberraute southernwood aurone peršin peršun petroselinun crispum a Petersilie parsley persil piment najgvirc pimenta officinalis Piment allspice toute-epice iskaviea rogačić trigonella foenumgraecum Bockshornklee fenugreek fenugrec poriluk praziluk allium porrum Porree leek poireau portulak tušt portulaca oleracea, portulaca sativa Portulak purslane porcellane potočarka ugas nasturtium officinale Brunnenkresse watercress cresson de fontaine rutvica ruta ruta graveolens Weinraute herbygrass herbe de grace ružmarin ružmarin rosmarinus officinalis Rosmarin rosemary rosmarin sezam susam sesamum indicum Sesam sesame seed sesame soja umak šafran crocus sativus Safran saffron safran šafranika carthamus tinctorius šetrajka morski vrisak saturea hortensis Bohnenkraut summer savory sariette vanilija vanilla planifolia Vanille vanilla vanille vlašac luk drobnjak allium schoenoprasum Schnittlauch chives chivette vrtna grbavica lepidium sativum Gartenkresse garden cress cresson alenois worcester umak začinka zvjezdoliki anis illicium verum Sternanis star-anise badiane Uvod Istorija začinjanja A što je s travama? Ne postoji određena granica između začina s jedne i aromatičnih trava s druge strane. Travom se prije nazivalo sveukupno lisnato raslinje, uključujući povrće i zelenje, ali isključujući repu i korjenasto povrće. Danas pod travama podrazumijevamo u prvom redu ljekovito, aromatično i mirisavo bilje, a pod začinima sve one biljne tvari za kuhinjsku upotrebu koje svojim sadržajem eteričnih ulja i sastojcima oštrog okusa utječu na okus hrane. Umijeće začinjanja Osvajači, cestovni razbojnici, krivotvoritelji i monopolski vlasnici danas više ne ugrožavaju put mirodijama. Svaki začin možemo uglavnom kupiti u svako doba na svakom mjestu. Ali, pravilna upotreba svih onih divota koje dolaze iz zemlje gdje raste papar, još je uvijek pravo umijeće. Pravilno je začinjanje mnogo složenije i osjetljivije od ostvarenja točno odmjerenog i iskušanog recepta za kolače, od pripreme nabujka ili ribljeg ragua. Umijeće se začinjanja ubraja u visoku školu kuhanja; ono iziskuje poznavanje robe, sposobnost ocjenjivanja, osjećaj za mjeru, ukus i odvažnost. Poznavanje robe možemo steći. Kakve vrste paprika postoje? Koja je razlika između crnog i bijelog papra; između muškatovog oraščića i muškatovog cvijeta; Je li piment sličan papru ili klinčiću? Ima li razlike između anisa i zvjezđolikog anisa? Možemo li peršin sušiti? Odgovore na sva ova pitanja naći ćemo na slijedećim stranicama. Poznavanje robe prvi je preduvjet za uspješno začinjanje. Važan je preduvjet i sposobnost ocjenjivanja jer svako jelo uglavnom iziskuje samo jednu glavnu mirodiju, sve ostale služe samo kao nadopuna ili, rekli bismo, zaokruživanje. Glavne ćemo upute naći u svakoj boljoj »Kuharici«. Pa ipak, želimo li prijeći uobičajene okvire, trebali bismo sami eksperimentirati. Koji se začini međusobno podnose? Koje ne možemo upotrijebiti zajedno? Bez osjećaja za mjeru ne možemo postići one fine razlike koje su toliko važne kod klasičnog začinjanja. Iziskuje li neko jelo samo mrvicu paprike ili dvije žličice tog crvenog začina u prahu? Je li za šafranom pripremljenu rižu dovoljno šafrana na vrhu noža ili je preporučljiva dvostruka količina? Da li ćemo biti oprezni ili širokogrudni pri upotrebi nekog začina ovisi o jačini njegovog djelovanja. Npr. šetrajku možemo u nekom jelu od graha kuhati samo kratko vrijeme, a zatim je moramo izvaditi. Listovi će lovora i suviše nametnuti svoj miris jelu ako ga upotrijebimo u prevelikoj količini. Naribanog je oraščića dovoljan samo dašak. S druge strane, prevelikom količinom curryja ili paprike ne možemo prouzročiti veliku štetu. Sličnih primjera ima bezbroj. Tijekom vremena ustanovit ćemo i sami kojim ćemo količinama začina najbolje začiniti neko jelo. Uostalom, pravilna upotreba začina je pitanje okusa i ukusa. Ti osjeti ne moraju biti prirođeni, no možemo ih steći dnevnom upotrebom začina i začinjanjem hrane. Preporučujemo da, kao vježbu, ispitujete sadržaj začina u stranim kuhinjama. Taj će vam postupak uskoro prijeći u krv. Nećete moći okusiti ni jedan umak, kolač ili napitak a da ne razmislite o upotrebljenim začinima. Potječe li oštrina od paprike, kajenske paprike, tabasco-ekstrakta ili bijelog papra? Potječe li boja od curryja ili šafrana? Da li je nježan, jedva osjetan okus dobiven dodatkom klinčića ili cimeta? Tako prikupljene i provjerene podatke pokušat ćete primijeniti u vlastitoj kuhinji. Odvažnost smo naveli na posljednjem mjestu, no trebala bi stajati na prvom. Ta je vrlina presudna ako se odlučite da prekinete s uobičajenim, možda već jednoličnim navikama začinjanja i krenete novim putevima. Ako ste već iscrpili mogućnosti vlastitih zaliha začina, ogledat ćete se u nekom specijal izabranom ili dobro opremljenom dućanu za novim, originalnim mirodijskim pobudama. I u začinima postoji pomodnost. Tako se paprika tek posljednjih desetljeća probila npr. u Njemačkoj. Sezam i origano su u poslijeratnim godinama doživjeli pravi bum u SAD. Kod nas tek sada otkrivamo curry i slične smjese začina. Svatko će sam odlučiti da li će prihvatiti »mirodijsku modu«, no vrijedi barem pokušati. I još jedan savjet: nemojte nikada provjeravati okus nekog jela kuhačom na kojoj se zadržalo brašno i umak, već čistom žlicom. A kako nepce kuhara ili kuharice uslijed d

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Sušjan, Andrej Наслов Postkeynesianska ekonomska teorija : vzpostavljanje alternative neoklasični ekonomiki / Andrej Sušjan Врста грађе књига ; одрасли, озбиљна (није лепа књиж.) Језик словеначки Година 1995 Издавање и производња Ljubljana : Fakulteta za družbene vede, 1995 Физички опис 275 str. : graf. prikazi ; 21 cm Збирка Znanstvena knjižnica ; 13 ISBN 86-80227-44-7 Напомене Summary Bibliografija: str. 243-260. Предметне одреднице Ekonomske teorije – Postkenzijanizam УДК 330.834 kejnzijanizam, Kejnzijanizam Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije Idi na navigacijuIdi na pretragu Kejnzijanska ekonomija (također poznata i kao kenzijanizam ili Keynesova škola) je naziv za makroekonomsku teoriju temeljenu na idejama britanskog ekonomista Johna Maynarda Keynesa. Kejnzijanski ekonomisti tvrde kako odluke koje se donose u privatnom sektoru nacionalne ekonomije ponekad dovode do neefikasnih, odnosno neželjenih makroekonomskih efekata, a koje može suzbiti aktivna ekonomska politika preko javnog sektora, odnosno monetarna politika centralne banke i fiskalna politika vlade koja nastoji stimulirati proizvodnju bez obzira na poslovne cikluse. Keynes je te ideje prvi put oformio u svom djelu The General Theory of Employment, Interest and Money iz 1936. godine. Iako se to djelo smatra jednim od najuticajnijih u historiji ekonomske nauke, njegova tumačenja su predmet debate, tako da se nekoliko međusobno suprotstavljenih škola naziva kejnzijanskim. Kejnzijanska ekonomija zagovara miješanu privredu - odnosno dominaciju privatnog sektora, ali uz važnu ulogu vlade i javnog sektora. Taj je model dominirao ekonomskim politikama vodećih zapadnih zemalja pred kraj Velike ekonomske krize, u drugom svjetskom ratu te u poratnim decenijama sve do 1970-ih kada je izgubio svoj uticaj uslijed toga što mu se pripisivao novi fenomen stagflacije. krajem 2000-ih i početkom 2010-ih je, međutim, dovela do svojevrsnog preporoda kejnzijanskih ideja koje su stekle popularnost kako među javnošću, tako i među mnogim zapadnim vladama. Eksterni linkovi John Maynard Keynes,The General Theory of Employment, Interest and Money,1936 Djela čiji je autor John Maynard Keynes na Projektu Gutenberg Fonseca, Gonçalo L.. „The Keynesian Revolution”. Pristupljeno 30. 06. 2008. Why America Must have a Fiscal Stimulus Lawrence Summers, Harvard Kennedy School's Belfer Center "We are all Keynesians now" historic piece; macroeconomics in mass publications Donald Markwell, Keynes and Australia, Reserve Bank of Australia, 2000 [1] Alan Greenspan Speech Alan Greenspan blames Keynesian economics for debilitating the U.S. economy prior to the Presidency of Ronald Reagan. Family of Economics Norman, Reuben L. Jr. „Theories on the Great Depression: Harris, Sklar and Carlo: Secular Stagnation, Disaccumulation, Monopolies-Overproduction and the Long Waves”. [sakrij]vru Kejnzijanci Osnivač John Maynard Keynes Neo-kejnzijanci Alvin Hansen • John Hicks • Abba P. Lerner • William Phillips • Trygve Haavelmo • Paul Samuelson • James Tobin • Franco Modigliani • James Duesenberry • Robert Eisner • William Baumol • Don Patinkin • John G. Gurley • Edward S. Shaw • Arthur Melvin Okun • Robert Mundell • Lawrence Klein • William Poole Post-kejnzijanci Paul Davidson • Joan Robinson • Richard Kahn • James Meade • Roy Harrod • Evsey Domar • Michał Kalecki • Nicholas Kaldor • Hyman Minsky • Alain Barrère • Lloyd Metzler • Sidney Weintraub • Myron J. Gordon Novi kejnzijanci Edmund Phelps • George Akerlof • Stanley Fischer • Olivier Blanchard • Alan Blinder • John B. Taylor • Robert J. Gordon • Joseph Stiglitz • Robert Shiller • Mark Gertler • Maurice Obstfeld • Paul Krugman • Kenneth Rogoff • Ben Bernanke • Lawrence Summers • Julio Rotemberg • Michael Woodford • Nobuhiro Kiyotaki • David Romer • N. Gregory Mankiw • Nouriel Roubini • Andrei Shleifer • Jordi Galí • Marc Melitz Kejnsijanizam Džon Mejnard Kejns, živio od 5. juna 1883. do 21. aprila 1946. godine. Britanski ekonomista, sin starijeg poznatog Džona Nevila Kejnsa, profesora sa Kembridža. Dž. M. Kejns prvo je studirao na Itonu, zatim je upisao Kraljevski koledž pri Kembridžu, a kasnije se preusmerio sa matematike na politiku i ekonomiju na Kembridžu Kejnsijanizam je ekonomski pravac koji je dobio ime po Džonu Majnardu Kejnsu, jednom od najvećih svetskih umova na polju ekonomske naučne misli, smatra se tvorcem državnog intervencionizma i moderne makroekonomije. Napisao je mnogobrojna naučna dela i knjige.[1] Kejnsov doprinos ekonomskoj teoriji i politici bio je determinisam isključivo ličnim bavljenjem kriznim problemima njegove ondašnjice, a naročito sa gubitkom položaja vodeće sile njegove države u ekonomskom poretku. Bavio se krizama koje su nastale kao rezultat rata, postratnog perioda, kao što su finansijska, politička i socijalna kriza. Sredinom 1920. godine počinje da izgrađuje svoj sopstveni koncept upravljanja nacionalnom ekonomijom, čime raskida sve veze sa tradicionalnim dogmatskim pristupom kojeg obilježava kao „klasični". On se nije mogao pomiriti sa apriornom dominacijom privatno-kapitalističkih interesa u kriznim vremenima, apsolutnom slobodom konkurencije kao okvirom njihovog delovanja i „Lese fer“ politikom.[2] Najbitnije Kejnsovo delo je Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca (енгл. The General Theory of Employment, Interest and Money), 1936. U njemu je tvrdio i pokušao da dokaže da slobodan tržišni sistem ne teži ravnotežnom stanju, uključujući i punu zaposlenost, već baš suprotno, neravnotežama izraženim krizama i privrednim ciklusima. Ovom knjigom Kejnsova delatnost je izvršila revolucionarno dejstvo u ekonomskoj misli, budući da je doveo u pitanje glavnu pretpostavku (do)tadašnje makroekonomske teorije. Iz Kejnsove teorije vrlo brzo je izvedena potreba široke državne intervencije, a fiskalne politike pre svega. Kejnsijanizam je vladao makroekonomskim mišljenjem oko pola veka, da bi njegovu dominaciju ugrozila tzv. nova klasična ekonomija 1980-tih godina. Današnji neokejnsijanizam vrlo malo podseća na svog utemeljivača.[3] Садржај 1 Kritika maršalijanske teorije zaposlenosti 2 Kritika Sejovog zakona tržišta 3 Kejnsov efekat 4 Instrumenti ekonomske politike po Kejnsu 5 Vidi još 6 Reference Kritika maršalijanske teorije zaposlenosti Maršalijanska ekonomska misao polazi od pretpostavke koja je u literaturi poznata pod imenom „potpuna zaposlenost" (u sebe uključuje frikcionu i sezonsku nezaposlenost), a koja je nešto manja od 100%. Maršalijanska ekonomska misao ne isključuje ni postojanje „voljne nezaposlenosti" u okviru svog koncepta „potpune zaposlenosti". Voljna nezaposlenost je takva nezaposlenost kod koje radnici ne žele da rade za određen nivo, veličinu, nadnice. Dakle, predstavnici ove misli isključuju mogućnost postojanja „nevoljne nezaposlenosti", a koja je bila karakteristična za Kejnsovo vreme. Nevoljna nezaposlenost nastaje u trenucima kriza i depresija te postaje akutni problem privrede. Za radnike kažemo da su nevoljno nezaposleni kada žele raditi za plate kakve prevladavaju na tržištu, ali ne mogu naći posao. Zato Kejns za maršalijansko shvatanje nezaposlenosti kaže: „Tradicionalna teorija se može primeniti jedino na stanje pune zaposlenosti“. Nju ne treba primenjivati na problem nevoljne nezaposlenosti.[4] Kritika Sejovog zakona tržišta Klasična i postklasična ekonomska misao (tj. Maršalijanska ekonomska misao) zasniva se na principu „Lese fer“, slobodnom tržištu i nemešanju države u privredu. Zašto oni smatraju da nema potrebe za državnim uplitanjem u privredu - zato što na slobodnom tržištu postoje tržišni mehanizmi koji besprekorno obezbeđuju: a) punu zaposlenost svih faktora proizvodnje i b) najrazumniju alokaciju faktora proizvodnje između pojedinih privrednih grana. Kejns, u suštini, smatra da takav mehanizam ne postoji. Žan Batist Sej je bio poznati francuski ekonomista i tvorac tzv. „Sejovog zakona“ ili „zakona tršišta“. Ovaj zakon je često izražavan rečenicom: „Svaka ponuda kreira sopstvenu tražnju“. Drugim rečima, svaki prodavac je i kupac, a svaki kupac je prodavac. Proizvodnja stvara sama svoje tržište, a opšta kriza hiperprodukcije je onemogućava - te su ponuda i tražnja uvek u ekvilibrijumu. Iz Sejovog zakona je proizilazilo da odluka da se suzdržimo od lične potrošnje po nekom nevidiljivom mehanizmu dovodi do reinvestiranja radne snage i ostalih faktora proizvodnje u sferu proizvodnje kapitalnih dobara. Kejns je odbacio ovakvu pretpostavku. Ovakvo stanovište ne može da se uklopi u privredu u kojoj je razvijena robno-novčana razmena. To što pojedinac štedi i time bogati sam sebe, ne mora nužno da dovede i do bogaćenja društvene zajednice u celini. Odbacivanjem Sejovog zakona, Kejns je doveo u pitanje i neke druge tekovine klasične doktrine poput: korist od privatne i javne štedljivosti, stav prema kamatnoj stopi, tradicionalna teorija nezaposlenosti, kvantitativna teorija novca, neograničena korist od ekonomskog liberalizma u spoljnoj trgovini itd.[4][5] Kejnsov efekat Kejns se fokusirao na pitanje: „Zašto uz datu ponuda rada, po tržišnim nadnicama, postoji dugotrajan višak ponude rada nad potražnjom rada?“ Davanje svog odgovora na pitanje, odnosno tumačenje, izgrađuje na hipotezi: „Agregatna potražnja za robama i uslugama determiniše tražnju rada, odnosno zaposlenost“. Pa prema tome, ova disharmonija između potražnje rada i ponude rada, jeste posledica nemogućnosti potražnje rada da dostigne ponudu rada, odnosno to je posledica preniske potražnje za robom i uslugama. Dalje, zbog niske potražnje za robama i uslugama prodavci snižavaju cene dobara, a to rezultuje i smanjenjem nadnica. Smanjenje nadnica dovodi do smanjenja ličnog dohotka, a to opet uzrokuje opadanjem agregatne potražnje. Ovo je posle nazvano „Kejnsov efekat".[6] Instrumenti ekonomske politike po Kejnsu U vreme kriza i depresije, poslodavci zbog straha od bankrota režu troškove, smanjuju plate, smanjuju investicije, otpuštaju radnike i poduzimaju druge „preventivne mer

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Лолин, Мирослава Наслов Bolesti pčela : udžbenik za studente veterinarske medicine / Miroslava Lolin Врста грађе уџбеник Језик српски Година 1985 Издавање и производња Beograd : Naučna knjiga, 1985 (Beograd : "Radiša Timotić") Физички опис 118 str. : ilustr. ; 24 cm ISBN (Broš.) Напомене Tiraž 3.000 Bibliografija: str. 117-118. Предметне одреднице Пчеле – Болести УДК 638.15(075.8) Sadržaj I. BOLESTI PČELA Septikemija — Septicaemia Paratifus — Paratyphus Majska bolest Dizenterija — Dysentheria (dijareja) Aspergiloza — Aspergillosis Paraliza — Paralysis (crna bolest, crne pčele) A) Hronična paraliza B) Akutna paraliza Nozemoza — Nosemosis (nozemavost, nozematoza) Amebna bolest — Amebosis Akaroza — Acarosis (pršičavost, grinjavost) Senoteniaza — Senoteniasis (miaza) Varooza — Varroosis (varoaza, varoatoza) II. BOLESTI LEGLA Američka kuga — Pestis (kuga pčelinjeg legla, američka gnjiloća, američka gnjiloba čebelje zalege, huda gnjiloba, opaka gnjiloća, kuga čebelje zalege, amerikanski gnjilec) Kompleks blage truleži pčelinjeg legla (evropska kuga legla, evropska trulež legla, evropska gnjiloća legla, blaga trulež legla, kiselo leglo, prehlađeno leglo) Kameno leglo Krečno legio — Ascospherosis (vapneno leglo, askosferomikosis) Mešinasto leglo (vrećasto leglo) III. BOLESTI I ANOMALIJE MATICE A) Bolesti matice B) Anomalije matice u toku razvoja IV. AKARINE I DRUGE STETOČINE U KOSNICI 1. Opnokriki — Hijmcnoptera 2. Pčelinji mravi — Mutilli 3. Triunguline 4. Ptice i druge vrste životinja 5. Pčelinja vaš — Braula coecn (Brauloza) 6. Veliki i mali voskov moljac 7. Slaninar — Dermcstcs lardarius 8. Ptinus fiir Linck 9. Stetočine polena 10. Stetočina meda V. TROVANJA PČELA A) Trovanja pčela hemijskim sređstvima B) Trovanja pčela na paši (pašna trovanja) LITERATURA V. Trovanja pčela Svake godine u toku najjačeg rada pčelinjih zajednica na prikupljanju polena, nektara, kao i razvoja legla, javljaju se trovanja pčela različitog porekla. Gubici mogu biti vrlo značajni, naročito ako je trovanje nastupilo u više pčelinjaka u jednom regionu sa potpunim uništenjem pčelinjih zajednica. Najčešća trovanja su hemikalijama iz reda pesticida kojima su pčele izložene preko vode, hrane ili kontaktom. Dim, kao proizvod određenih hemijskih procesa takođe ima toksično dejstvo na pčele, taložeći se na biljkama koje pčele koriste. U manjoj meri, izvesni prirodni sastojci polena, nektara i medljikovca takođe mogu delovati toksično. Posledice trovanja mogu biti manje ili veće, manje ili više vidljive: smanjenje broja pčela radilica, uginuće cele zajednice, kontaminiranje meda i hrane za pčele uopšte. Sve navedeno ima reperkusije na dalji razvoj legla, kao i na opstanak pčelinje zajednice u celini. U nekim slučajevima, zavisno od načina trovanja i vrste otrova, kao i stanja ćelija sa medom (otvorene ćelije) i med može biti zatrovan, i kao hrana predstavljati izuzetnu opasnost za ljude. Stoga ćemo u ovom poglavlju opisati trovanja pčela hemijskim otrovima i tzv. otrovanja na paši. A) Trovanja pčela hemijskim sredstvima Najčešće su u pitanju trovanja hemijskim materijama, pre svega pesticidima, posebno insekticidima, sa kojim pčele sabiračice ostvaruju kontakt u potrazi za hranom ili vodom. Dim pojedinih industrijskih pogona takođe ima toksično dejstvo na pčele, kao i gasovi koji se emituju kao nuzprodukti. Danas se najviše govori o trovanjima hemijskim sredstvima pesticidima, koji imaju različitu primenu, sastav i različito delovanje. Njihova upotreba je usmerena ka raznim vrstama živih bića, mahom insekata, koji su poznati kao ektoparaziti biljaka, životinja i čoveka. Stoga je potrebno da se u osnovnim i grubim crtama podsetimo na pesticide i njihovu primenu, zavisno od vrste ektoparazita, ne zaiazeći u njihovu detaljnu klasifikaciju o kojoj, uostalom, govori nauka o otrovima. U osnovi pesticidi se mogu podeliti u dve grupe: zoocidi i fitocidi. Zoocidi se prema svojoj nameni dele na: insekticide, sredstva za uništavanje insekata koji napadaju biljke bilo u toku vegetacije ili uskladištenja plodova (kao semenska roba). Insekticidi takođe predstavljaju materije koje se koriste i protiv ektoparazita koji napadaju domaće životinje i ljude, rodenticidi su sredstva za umstavanje miseva, pacova i drugih glodara; limicidi su sredstva za umstavanje puzeva. Fitocidi se dele na: fungicide, sredstva za uništavanje gljivica; herbicide, sredstva koja su selektivnog karaktera i primenjuju se za uništavanje korova, ali i ostale vegetacije. Iz prethodne uprošćene podele pesticida, može se zaključiti da su za pčele najopasniji insekticidi, jer i pčele pripadaju insektima. Fitocidi su manje opasni za pčele, a od fungicida praktično ne dolazi do trovanja. Pčele su najugroženije pri masovnoj primeni insekticida, kao, npr. avio-prskanja većih kompleksa šuma ili useva, umštavanje komaraca i sl. Ali, isto tako, nekontrolisana i nepotrebna prskanja od strane pojedinaca nanose znatne štete pčelama. Trovanja pčela mogu nastati kontaktom, prenose sa hranom, ih aerogeno (aerosol metodi, fumigacija), ali svakako zavisno od vrste i načina delovanja otrova. Klinička slika Prilikom trovanja pesticidima, naročito insekticidima, u prvom redu stradaju pčele izletnice. Mortalitet varira, jer se dešava da Jovane pčele zavisno od stepena otrovnosti preparata i razdaljiine mesta gde se dogodilo trovanje od pčelinjaka, mogu da ostanu daleko od svojih košnica ili da se vrate u pčelinjak. Kod lakših intoksikacija pčele ostaju žive katkada nekoliko dana. Zavisno od vrste otrova pčele mogu uginuti daleko od košnice pčelinjaka, u prirodi, zatim na povratku u košnice, pred njom, a i u kosi. Ukoliko se radi o preparatima koji se zadržavaju na telu pčela, one ako uspeju da uđu u košnicu, kontaktom ga prenose na mlade pčele koje takođe stradaju. Sabiračice mogu neke toksične materije uneti u kosmcu peludom. Natalitet, odnosno mortalitet pčelinje zajednice, zavisiće kako od vrste insekticida, tako i od broja zatrovanih pčela. Klinički znaci trovanja pčela insekticidima su različiti zavisi i od vrste insekticida. Uglavnom se zapaža da se otrovane Pcele nes^urno sreću teturaju, grče i prevrću se na leđa raširenih krila. U drugim s čajevima, npr. trovanja sa H.C.H. pčele se čiste, vrlo intenzivno otvaraju čeljust, šire krila i manifestuju nekoordimsane pokrete sve dok padnu na bok ili leđa sa savijenim abdomenom. Pčelinja zajednica naglo slabi i često se posle toga javijaju znaci blage truleži, jer pčele više ne neguju pravilno leglo, pa dolazi do uginuća larvi. U izvesnim slučajevima ne mora doći do uginuća cele zajednice, pa može doći i do oporavka, ali uz znatne ekonomske štete. Patoanatomske promene Patoanatomske promene u otrovanih pčela mogu biti u intestinalnom traktu kada se javljaju kompaktne gromuljičaste mase, mestimično smeđe boje, a zidovi digestivnog trakta su sa nekrotičnim smeđe-crnim žarištima. Epitel je ukeriran skoro do bazalne membrane, naročito srednjeg creva. Ipak, promene u crevima ne mogu poslužiti za potvrdu količine toksične doze, kao ni za vreme delovanja toksina. Trovanje pčela dimom i gasovima, koje se javlja u oblastima gde se nalaze metalurške fabrike koje prerađuju rude i tope metale, javlja se svake godine. Uglavnom su posredi organske materije, koje se talože. Klinička slika je kao i kod trovanja insekticidima. Dijagnoza i difrencijalna dijagnoza Tačna dijagnoza se postavlja u toksikološkim laboratorijama utvrđivanjem vrste otrova. U tu svrhu potrebno je uzeti najmanje 100 grama uginulih pčela, ram saća sa leglom, zapečatiti i uz epizootološku anamnezu dostaviti odgovarajućoj laboratoriji. Uzorke za laboratorijski pregled treba uzeti neposredno po ustanovljenju uginuća pčela, a najkasnije posle 24 sata. Preporučuje se da se prikupljeni uzorci do dostave čuvaju na nižoj temperaturi (npr. +4°C). Sprečavanje trovanja i postupak za vreme i posle trovanja Važećim zakonom o upotrebi pesticida i drugih zagađenja-ekološke sredine, regulisani su promet, upotreba i diseminacija pesticida i otrovnih gasova, čime se sprečava trovanje pčela. Kada se dogodi trovanje hemijskim sredstvima pčelinjih zajednica primenjuju se različite mere, zavisno od ishoda trovanja, dakako vezane za biologiju i fiziologiju pčelinje zajednice (npr. uništavanje leševa pčela, otklanjanje uginulog legla iz košnice, prihranjivanje pčelinjih zajednica retkim šećernim sirupom i sl.). B) Trovanja pčela na paši (Pašna trovanja) U praksi su zapažena i trovanja pčela različitim toksičnim supstancijama ili nekim komponentama koje sadrže, na primer, polen, nektar, medljikovac, ili aromatični sastojci neki proizvoda biljaka. Uginuća pčela koja nastaju u ovim slučajevima, često se pripisuju trovanji

Detalji predmeta Stanje Polovno Borgward und seine autos Odlično očuvano, tvrd povez, omot, 255 str Боргвард С Википедије, слободне енциклопедије Пређи на навигацијуПређи на претрагу Боргвард нем. Borgward Borgward-logo.png Врста Јавна компанија Делатност Аутомобилска индустрија Основано 1929. Оснивачи Карл Ф. В. Боргвард Седиште Бремен, Немачка Руководиоци Кристијан Боргвард Производи Аутомобили Веб-сајт Боргвард (нем. Borgward) је немачки произвођач аутомобила са седиштем у Бремену. Компанију је основао Карл Ф. В. Боргвард (нем. Carl Friedrich Wilhelm Borgward) 1929. године, а која је престала са радом 1961. године. Боргвард групација је у своје време производила возила под брендовима Боргвард, Ханза, Голијат и Лојд. Бренд је поново покренуо Карлов унук 2015. године када је на Међународном салону аутомобила у Франкфурту први пут представио потпуно нов аутомобил. Садржај 1 Историја 1.1 Оснивање и ране године 1.2 Период након Другог светског рата 1.3 Банкрот компаније 1.4 Нови почетак 2 Модели 2.1 Садашњи модел 2.2 Некадашњи модели 3 Галерија 4 Референце 5 Спољашње везе Историја Оснивање и ране године Голијат пионир Почетак стварања ауто-компаније Боргвард започиње још 1919. године када Карл Боргвард постаје партнер и генерални директор Bremer Reifen-Industrie GmbH, која је у почетку производила све од кухињске опреме до малих пољопривредних машина. Касније Карл Боргвард успева да преусмери производњу на радијаторе и блатобране за аутомобилску индустрију, тачније за фирму Bremer Hansa Lloyd Werken, чија су возила у Првом светском рату тешко оштећена. 1921. године Карл Боргвард постаје једини акционар у компанији, која је преименована у Bremer Kühlerfabrik Borgward & Co.[1] Ханза 1100 Прво возило које је Боргвард пројектовао и изградио, 1924. године, звало се Blitzkarren, што у преводу значи муњевита кола. То је било лако доставно возило са три точка и са свега 2 коњске снаге. Користиле су га немачке поште, а касније и разни трговци, пекари и други мали индустријалци. 1928. компанија се шири и добија нови назив Goliath-Werke Borgward & Co GmbH. Наредне године Карл Боргвард са партнером Вилхелмом Текленборгом стичу већински пакет акција у Hansa-Lloyd-Werke и постају чланови Извршног одбора. 1931. године спајају Hansa-Lloyd-Werke са Goliath-Werke Borgward & Co и настаје нова фирма Hansa-Lloyd und Goliath-Werke Borgward & Tecklenborg oHG. У то време настаје наследник муњевитих кола такође троточкаш под називом Голијат пионир. 1934. године лансирају моделе Ханза 1100 и Ханза 1700, то су били први озбиљни и веома успешни аутомобили, који су се могли равноправно носити са реномираним произвођачима као што су били Опел, Форд, Адлер, Ханомаг и други. Компанија се даље шири, купују се локације за нове фабрике, а Карл Боргвард 1937. постаје једини власник, чији је назив Hansa-Lloyd-Goliath Werke Carl F. W. Borgward. 23. септембра 1938. отвара се нова фабрика у Бремену, а фирма се зове Carl F. W. Borgward Bremen Automobil und Motoren Werke. 1939. године Ханза модели су преименовани у Боргвард и спадају међу водећим немачким аутомобилима. Исте године направљена су возила под називом Боргвард 2000/2300.[1] Период након Другог светског рата У Другом светском рату фабрике су у великој мери уништене. Карла Богрварда су 1945. ухапсили Американци и он је провео две и по године у затвору. Године 1948. преузима контролу над компанијом и почиње са производњом камиона. Због рационалне расподеле сировина и продаје возила, 1949. године формира три одвојене фирме из постојећег пословања, а то су Лојд, Голијат и Боргвард. На сајму аутомобила у Женеви 1949. представљен је Боргвард ханза 1500, први нови немачки аутомобил произведен после рата. Овај аутомобил је био далеко испред свог времена, радило се о првом европском аутомобилу са понтон каросеријом. Затим долази модел Боргвард ханза 1800. Фирма улази у сегмент луксузних аутомобила представљајући на салону у Франкфурту 1952. године модел Боргвард ханза 2400. Овај аутомобил је веома лоше прошао на тржишту. 10. јуна 1954. лансирана је изузетно популарна "боргвард изабела", којих је продато око 200.000 комада. Била је у верзији и кабриолета и каравана.[2] Педесетих година 20. века, Боргвард је представљао трећег произвођача аутомобила у Западној Немачкој након Фолксвагена и Опела са гамом малих, средњих и луксузних аутомобила, као и лаких и тежих комерцијалних возила. Аутомобили су сматрани иновативним, луксузним, елегантним, инжењерски прецизним и поузданим.[1] 1959. године на сајму у Франкфурту приказан је нови Боргвард 2300, који ће се касније звати Боргвард П100. Био је најпрестижнији модел компаније и први немачки серијски аутомобил са ваздушним ослањањем точкова.[2] Банкрот компаније Боргвард BX7 Почетне проблеме 1960. године изазвали су губици Лојда и Голијата. У исто време америчка компанија која увози аутомобиле је банкротирала и дилери отказују преко 9000 возила. Продаја иде све лошије, а возила има у великим залихама. 1961. Карл Боргвард одлази из фирме, а компанијом руководи Сенат. Банке одбијају план да финансирају 10 милиона марака у компанију, а добављачи не испоручују робу и тако је крајем 1961. Боргвард банкротирао. Модели Изабела и П100 су се производили од 1967. до 1970. у Мексику.[2] За 42 године постојања произведено је преко милион аутомобила са знаком ове марке. Боргвард је поред аутомобила израђивао и камионе, аутобусе, али и разне врсте пловила, па чак и хеликоптере.[3] Нови почетак Унук Карла Боргварда, Кристијан Боргвард је на салону у Женеви 2015. године најавио повратак бренда на тржиште. Након 54 године компанија Боргвард је на салону у Франкфурту представила нови модел под називом Боргвард BX7. Међутим, Боргвард се вратио захваљујући капиталу кинеске компаније Фотон мотор, која ће финансирати још пет нових модела.[4] На салону аутомобила у Женеви 2016. године, Боргвард је представио два модела, мањи теренац BX5 и СУВ-купе BX6 TS. Модели Садашњи модел Боргвард BX5 (2016–) Боргвард BX6 TS (2016–) Боргвард BX7 (2015–) Некадашњи модели Боргвард 2000 (1938–1939) Боргвард 2300 (1939–1942) Боргвард ханза 1500 (1949–1952) Боргвард ханза 1800 (1952–1954) Боргвард ханза 1800 Д (1953–1954) Боргвард ханза 2400 (1952–1958) Боргвард изабела (1954–1961) Боргвард П100 (1959–1961) Боргвард арабела (1959–1961) Боргвард 230 (1967–1970) у Мексику Галерија Боргвард ханза 1500 Боргвард ханза 1800 Боргвард ханза 2400 (1952) Боргвард ханза 2400 (1958) Боргвард изабела Боргвард П100 Референце „Историја Боргварда” (на језику: енглески). borgward.com/cms/en/story. Архивирано из оригинала на датум 25. 09. 2015. Приступљено 23. 9. 2015. „History of Borgward” (на језику: енглески). Приступљено 23. 9. 2015. „Унук обнавља дедину ауто-компанију после пола века” (на језику: српски). b92.net/automobili. Приступљено 23. 9. 2015. „Боргвард BX7 званичне слике” (на језику: српски). automobili.rs. Приступљено 23. 9. 2015. Спољашње везе Боргвард на Викимедијиној остави. borgward.org.uk (језик: енглески) car-logos.50webs.com (језик: енглески) пру Боргвардови модели пру Немачка Аутомобилска индустрија у Немачкој Нормативна контрола Уреди на Википодацима WorldCatVIAF: 247243854GND: 4206108-8 Категорије: БоргвардПроизвођачи аутомобила из Немачке Carl F. W. Borgward From Wikipedia, the free encyclopedia Jump to navigationJump to search Carl F.W. Borgward (left) and Hubert M. Meingast (second from left) around 1950. Carl Friedrich Wilhelm Borgward (November 10, 1890 in Altona, Hamburg – July 28, 1963 in Bremen) was a German engineer and designer and the creator of the Borgward group, based in Bremen.[1][2][3] Biography He was of modest origin, the son of coal retailer Wilhelm Borgward, and had twelve brothers and sisters. He undertook mechanical engineering studies, and obtained his engineering degree from Hannover Technical University in 1913. He was wounded during World War I. In 1919 he became one of the partners of Bremer Reifenindustrie. The company was restructured and in 1920 became Bremer Kühlerfabrik Borgward & Co. In 1924 and 1925 the company started to produce the small three-wheel trucks Blitzkarren and Goliath. With his partner Wilhelm Tecklenborg, in 1928 he created the company Goliath-Werke Borgward & Co. When the two associates took over Hansa-Lloyd-Werke in 1931, this became the Borgward Group. On September 23, 1938, the Carl F. W. Borgward Automobil- und Motorenwerke factory was opened in Sebaldsbrück near Bremen. At that time the company had 22,000 employees. Until the end of the war the production of Borgward was primarily military vehicles. When the factory was destroyed by bombing in 1944, half of the workers were prisoners of war and forced laborers. Carl Borgward was interned until 1948.[4] One year after being freed, he was again a member of the Chamber of Commerce and Industry of Bremen. In 1949, the first Lloyd LP 300 had been designed and produced. In Germany this car was nicknamed the Leukoplastbomber (Band-aid Bomber). The small car with a plywood body on a wooden chassis had a two-stroke engine and was in the market segment under the Volkswagen Beetle, and kept this position over a decade. In 1949 Borgward had presented the large Hansa sedan, which was the first European car with a pontoon body. He had taken ideas from American magazines, which he read when under detention. The largest success came in 1954 with the Borgward Isabella. The Borgwards met the spirit of the time: the German customers wished for American-type styling and chrome decoration with European compact dimensions. Borgward participated in detail in the design of all the car models. Increased competition on the segment of mid-sized cars, and the broad and uneconomical range of models, as well as poor financial and tactical choices by management, led the company into crisis at the end of the 1950s. The new model Borgward-Lloyd Arabella[5] should have eased the difficulties, but was handicapped by quality problems. In 1961, Borgward underwent one of the