Šaranski štap za pecanje . Nov . Akcije 3 libre , dužine 3,6 m . Novica 069/602-741

Kao i obično, dečak je poranio na pecanje. Ali, tog jutra ništa nije bilo kao obično Dodatne informacije ISBN 86-17-12967-0 Povez Godina izdanja 2005 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 24 Pismo Ćirilica YouTube Odlomak knjige Napišite Recenziju Please login or register to review

Kao i obično, dečak je poranio na pecanje. Ali, tog jutra ništa nije bilo kao obično Dodatne informacije ISBN 86-17-12967-0 Povez Godina izdanja 2005 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 24 Pismo Ćirilica YouTube Odlomak knjige Napišite Recenziju Please login or register to review

Društvena igra, da li možeš da upecas ribu? Ulovi ribice drustvena igra Ulovi ribice je nesumnjivo igracka za vase dete , ako je ljubitelj ribolova. Ova igra utice na poboljsanje koncentracije, koordinacije pokreta i motorike a uz to je jako zabavna! Priustite vasem detetu jedan mnogo lep i zabavan dan na pecanju, sto se moze dogoditi po bilo kom vremenu! U komplet je ukljucen bazen u kome se nalazi 42 ribice, koje otvaraju usta a malisani pomocu stapa za pecanje pokusavju da uhvate sto vise ribica. Pored toga dobijate 5 posuda za ribice koje ulove malisani, 8 stapova za pecanje Za pravi spektakl moracete da obezbedite 3xAA baterije, koje nisu prilozene u setu. Dimenzije bazena: 36x35cm 050 Poručite tako što ćete poslati poruku sa sledećim podacima: Naziv predmeta, cena predmeta : Ime, prezime: Broj telefona: Mesto, naselje: Ulicai broj: Mogućnost ličnog preuzimanje na Novom Beogradu.

2018 - 272 STRANE, TVRD OPVEZ. NA PREDLISTU SE NALAZI POSVETA. NA DVE STRANE IMA VRLO MALO PODVLAČENJA TEKSTA I MALO DOPISIVANJA HEMIJSKOM OLOVKOM. Dr Milovan Zdravković, profesor pozorišne produkcije na Akademiji umetnosti u Beogradu, objavio je knjigu “Anegdote i crtice iz pozorišnog života”, koja je predstavljena u više navrata. Prikaz knjige objavljen je u “Politici” i mi Vam predstavljamo jedan deo. “…Кada je književnik Janko Veselinović postavljen za dramaturga Narodnog pozorišta u Beogradu došli su novinari da ga intervjuišu interesujući se kako će se snaći na novom položaju. Jedan novinar ga je upitao šta misli o operi i dobio odgovor: „Znaš, rode, sve što je rđavo napisano i ne može da se čita, to se otpeva. Eto, to je opera! Ovo je jedna od živopisnih priča iz knjige „Anegdote i crtice iz pozorišnog života” koju je nedavno priredio pozorišni producent Milovan Zdravković, a objavio Festival monodrame i pantomime iz Zemuna. – Anegdote na nepretenciozan način ilustruju odnose između ljudi u pozorištu, njihov odnos prema lokalnoj sredini, ali i sredine prema njima, posredno objašnjavajući društveno stanje i duh toga doba. Priče u ovoj knjizi svrstane su u 20 grupa: patriotsko-rodoljubive, o posvećenosti, odnos prema velikim umetnicima, o socijalnom statusu glumaca, uticaj politike na pozorište, pozorište i kritika, anegdote iz kafane, glumci i nadimci, odnos prema publici, o reklami i dobrotvorima – kaže dr Milovan Zdravković, profesor pozorišne produkcije na Akademiji umetnosti u Beogradu. U knjizi se našla i anegdota o Josipu Brozu koji je voleo da bude u društvu umetnika. Često je sa njima ostajao duže nego što je protokol predviđao. Jednom je ćaskao sa Miodragom Petrovićem Čkaljom, u to vreme najvećom komičarskom zvezdom. Tito ga pita: „Je li, bogati, zašto ti nikad ne praviš šalu na moj račun”, a Čkalja odgovori: „Bolje je, druže predsedniče, da ja Vama progledam kroz prste, nego vi mene da gledate iza rešetaka”. U knjizi je zabeležen i događaj iz Čkaljinog detinjstva kada je i dobio ovaj nadimak. Кada je bio sa drugovima na pecanju Miodrag je tražio od druga da mu doda štap, močugu – čaklju koja im je služila kao pomoć u pecanju. U brzini je izgovorio: „Dodaj mi čkalju!” Кako je kao dete bio „suvonjav i štrkljast”, nadimak je na neki način i odgovarao njegovoj pojavi. Nadimak su prihvatili dečje društvo, komšiluk u Кruševcu, gradu Čkaljinog detinjstva, a potom ga je poneo u Beograd na studije i nosio zauvek… U knjizi je zabeleženo i da je Narodno pozorište Republike Srpske na svoj repertoar postavilo Molijerovog „Don Žuana” nakon čega se oglasio Pedi Ešdaun, visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH. Zatražio je da se iz drame izbaci deo u kojem Zganarel, grdeći Don Žuana, i navodeći razne pogrde na njegov račun, izgovara repliku: „Turčin!”, kao potvrdu Don Žuanove zle prirode. Ovu dramu Molijer je napisao u 17. veku kada je Evropa strahovala od najezde Otomanske Turske, a Pedi Ešdaun je reagovao na žalbu bošnjačkih političara kojima je zasmetalo ovo Molijerovo poređenje. Кuburenje s glumačkom platom opisao nam je glumac Dobrica Milutinović. Sedeći u kafani „Dva jelena” u Skadarliji neko od mladih glumaca upitao ga je kako izlazi na kraj s platom ceo mesec. „Moj sinko, evo ovako: od prvog do drugog nekako, od drugog do prvog nikako”, rekao je Dobrica. A Bogdan Diklić jednom je primetio: „Ima netalentovanih glumaca, ali ima i netalentovane publike… Nema malih i velikih uloga, samo malih i velikih honorara…” Autor prikaza je Mirjana Sretenović.