Arhitekturi je nedostajao jedan Bruno Zevi da se beskompromisno i građanski hrabro prihvati novog tumačenja njene istorije. Neodložna je drastična revizija njenih konotacija i ostalih vrednovanja, potrebna je nova hronika koja se kreće između sjajnih uzleta i razočaravajućih akademskih nazadovanja, sa preispitivanjem fundamentalnih koncepata i značenja, počev od pećina pa do modernih pokreta. Ovaj ogled suočava se sa dve teme koje je povezao sa podsticajnom antologijom mislilaca iz oblasti urbanizma i arhitekture, od Kročea i Maranjonija, do Argana i Eka. Izuzetno eruditivno štivo, namenjeno arhitekatima, urbanistima, teoretičarima i kritičarima arhitekture, ali i svim ljubiteljima istorije umetnosti i graditeljstva. „Iako konciznog karaktera, knjiga ima ambiciozan cilj da obogati i korenito revidira dosadašnja tumačenja svih relevantnih epoha italijanske i svetske arhitekture. Kroz kratka podpoglavlja unutar tematskih celina, autor jezgrovito analizira i preispituje ustaljena shvatanja o minulim epohama neimarstva. Ukazuje na precenjenost i neodrživ kult pojedinih 'klasičnih' opusa, kao i na nepravednu zanemarenost mnogih pojava. Isto tako, sa puno kritičnosti, ali i samokritike, revidira tumačenja najpopularnijih istoriografskih i estetičkih termina. Ovom knjigom se ubedljivo aktuelizuju problemi tumačenja arhitekture i njene istorije, a revizijom ustaljenih shvatanja otvara se prostor za nova, nedogmatična i još plodnija istraživanja”. (Iz recenzije prof. dr Aleksandra Kadijevića) „Glavno polazište Bruna Zevija je da razvoj arhitekture treba posmatrati iz savremenog ugla, a ne iz ugla vremena u kojem su pojedini oblici nastajali. To nudi potpuno drugu 'optiku' posmatranja, koja je izuzetno interesantna i izazovna, budući da nije lišena određene logike izvođenja zaključaka, koji se, nesumnjivo, suštinski razlikuju od stavova priznatih od većine drugih istraživača arhitektonske istorije. U oskudnoj literaturi na našem jeziku, prevod ove značajne i polemičke knjige nesumnjivo je potreban i dobrodošao”. (Iz recenzije prof. dr Nađe Kurtović-Folić) Naslov: Koncept za kontraistoriju arhitekture Izdavač: Centar vam Strana: 136 (cb) Povez: meki Pismo: Format: 17x24 cm Godina izdanja: 2007 ISBN: 86-908947-3-4

Arhitekturi je nedostajao jedan Bruno Zevi da se beskompromisno i građanski hrabro prihvati novog tumačenja njene istorije. U knjizi se prepoznaje neodložna drastična revizija istorijskih konotacija i ostalih vrednovanja, potreba za novom hronikom koja se kreće između sjajnih uzleta i razočaravajućih akademskih nazadovanja, sa preispitivanjem fundamentalnih koncepata i značenja, počev od pećina pa do modernih pokreta. Ovaj ogled suočava se sa dve teme koje je povezao sa podsticajnom antologijom mislilaca iz oblasti urbanizma i arhitekture, od Kročea i Maranjonija, do Argana i Eka. Publikacija predstavlja izuzetno eruditivno štivo, namenjeno arhitekatima, urbanistima, teoretičarima i kritičarima arhitekture, ali i svim ljubiteljima istorije umetnosti i graditeljstva, kao i pojedincima koji drže do svog opšteg obrazovanja i lične kulture. *** "Iako konciznog karaktera, knjiga ima ambiciozan cilj da obogati i korenito revidira dosadašnja tumačenja svih relevantnih epoha italijanske i svetske arhitekture. Kroz kratka podpoglavlja unutar tematskih celina, autor jezgrovito analizira i preispituje ustaljena shvatanja o minulim epohama neimarstva. Ukazuje na precenjenost i neodrživ kult pojedinih 'klasičnih' opusa, kao i na nepravednu zanemarenost mnogih pojava. Isto tako, sa puno kritičnosti, ali i samokritike, revidira tumačenja najpopularnijih istoriografskih i estetičkih termina. Ovom knjigom se ubedljivo aktuelizuju problemi tumačenja arhitekture i njene istorije, a revizijom ustaljenih shvatanja otvara se prostor za nova, nedogmatična i još plodnija istraživanja". (Iz recenzije prof. dr Aleksandra Kadijevića) *** "Glavno polazište Bruna Zevija je da razvoj arhitekture treba posmatrati iz savremenog ugla, a ne iz ugla vremena u kojem su pojedini oblici nastajali. To nudi potpuno drugu 'optiku' posmatranja, koja je izuzetno interesantna i izazovna, budući da nije lišena određene logike izvođenja zaključaka, koji se, nesumnjivo, suštinski razlikuju od stavova priznatih od većine drugih istraživača arhitektonske istorije. U oskudnoj literaturi na našem jeziku, prevod ove značajne i polemičke knjige nesumnjivo je potreban i dobrodošao". (Iz recenzije prof. dr Nađe Kurtović-Folić)

Arhitekturi je nedostajao jedan Bruno Zevi da se beskompromisno i građanski hrabro prihvati novog tumačenja njene istorije. U knjizi se prepoznaje neodložna drastična revizija istorijskih konotacija i ostalih vrednovanja, potreba za novom hronikom koja se kreće između sjajnih uzleta i razočaravajućih akademskih nazadovanja, sa preispitivanjem fundamentalnih koncepata i značenja, počev od pećina pa do modernih pokreta. Ovaj ogled suočava se sa dve teme koje je povezao sa podsticajnom antologijom mislilaca iz oblasti urbanizma i arhitekture, od Kročea i Maranjonija, do Argana i Eka. Publikacija predstavlja izuzetno eruditivno štivo, namenjeno arhitekatima, urbanistima, teoretičarima i kritičarima arhitekture, ali i svim ljubiteljima istorije umetnosti i graditeljstva, kao i pojedincima koji drže do svog opšteg obrazovanja i lične kulture. *** "Iako konciznog karaktera, knjiga ima ambiciozan cilj da obogati i korenito revidira dosadašnja tumačenja svih relevantnih epoha italijanske i svetske arhitekture. Kroz kratka podpoglavlja unutar tematskih celina, autor jezgrovito analizira i preispituje ustaljena shvatanja o minulim epohama neimarstva. Ukazuje na precenjenost i neodrživ kult pojedinih 'klasičnih' opusa, kao i na nepravednu zanemarenost mnogih pojava. Isto tako, sa puno kritičnosti, ali i samokritike, revidira tumačenja najpopularnijih istoriografskih i estetičkih termina. Ovom knjigom se ubedljivo aktuelizuju problemi tumačenja arhitekture i njene istorije, a revizijom ustaljenih shvatanja otvara se prostor za nova, nedogmatična i još plodnija istraživanja". (Iz recenzije prof. dr Aleksandra Kadijevića) *** "Glavno polazište Bruna Zevija je da razvoj arhitekture treba posmatrati iz savremenog ugla, a ne iz ugla vremena u kojem su pojedini oblici nastajali. To nudi potpuno drugu 'optiku' posmatranja, koja je izuzetno interesantna i izazovna, budući da nije lišena određene logike izvođenja zaključaka, koji se, nesumnjivo, suštinski razlikuju od stavova priznatih od većine drugih istraživača arhitektonske istorije. U oskudnoj literaturi na našem jeziku, prevod ove značajne i polemičke knjige nesumnjivo je potreban i dobrodošao". (Iz recenzije prof. dr Nađe Kurtović-Folić)