Dva veka zajedno 2 Aleksandar Solženjicin jevreji i rusi za vreme sovjetskog perioda Oblast: Svetska istorija Izdavač:Paideia Beograd 2003, tvrdi povez, stanje vrlo dobro ima malo podvlacenja latinica

Dva veka zajedno 2 Aleksandar Solženjicin jevreji i rusi za vreme sovjetskog periodaOblast: Svetska istorijaIzdavač: Paideia Beograd 2003, tvrdi povez, stanje vrlo dobro ima malo podvlacenja latinica

Autor: Aleksandar SolženjicinDvotomna istorijsko-publicistička monografija Dva veka zajedno, delo nastalo na samom zalasku spisateljske karijere nobelovca Aleksandra Isajeviča Solženjicina, bavi se rusko-jevrejskim odnosima i suživotom Rusa i Jevreja na tlu Carske Rusije i Sovjetskog Saveza od kraja XVII do kraja XX veka. Prvi tom obuhvata period od 1795. kada je Rusija anektirala istočnu Poljsku, do 1916. godine, predvečerja Oktobarske revolucije, a drugi govori o samoj revoluciji i vremenu koje je usledilo.

Dva veka zajedno (1795–1995) I-II Dvotomna istorijsko-publicistička monografija Dva veka zajedno, delo nastalo na samom zalasku spisateljske karijere nobelovca Aleksandra Isajeviča Solženjicina, bavi se rusko-jevrejskim odnosima i suživotom Rusa i Jevreja na tlu Carske Rusije i Sovjetskog Saveza od kraja XVII do kraja XX veka. Prvi tom obuhvata period od 1795. kada je Rusija anektirala istočnu Poljsku, do 1916. godine, predvečerja Oktobarske revolucije, a drugi govori o samoj revoluciji i vremenu koje je usledilo. Ne namećući svoje mišljenje i citirajući mnogobrojne javne ličnosti tog vremena, autor daje čitaocu mogućnost da problem sagleda sa svih strana, te da doslovno oseti ono što su u datim istorijskim uslovima, upućeni jedni na druge osećali pripadnici slovenskog ruskog i jevrejskog naroda.

Autor: Aleksanadar SolženjicinDvotomna istorijsko-publicistička monografija Dva veka zajedno, delo nastalo na samom zalasku spisateljske karijere nobelovca Aleksandra Isajeviča Solženjicina, bavi se rusko-jevrejskim odnosima i suživotom Rusa i Jevreja na tlu Carske Rusije i Sovjetskog Saveza od kraja XVII do kraja XX veka. Prvi tom obuhvata period od 1795. kada je Rusija anektirala istočnu Poljsku, do 1916. godine, predvečerja Oktobarske revolucije, a drugi govori o samoj revoluciji i vremenu koje je usledilo.Ne namećući svoje mišljenje i citirajući mnogobrojne javne ličnosti tog vremena, autor daje čitaocu mogućnost da problem sagleda sa svih strana, te da doslovno oseti ono što su u datim istorijskim uslovima, upućeni jedni na druge osećali pripadnici slovenskog ruskog i jevrejskog naroda.

Opis proizvoda Dvotomna istorijsko-publicistička monografija Dva veka zajedno, delo nastalo na samom zalasku spisateljske karijere nobelovca Aleksandra Isajeviča Solženjicina, bavi se rusko-jevrejskim odnosima i suživotom Rusa i Jevreja na tlu Carske Rusije i Sovjetskog Saveza od kraja XVII do kraja XX veka. Prvi tom obuhvata period od 1795. kada je Rusija anektirala istočnu Poljsku, do 1916. godine, predvečerja Oktobarske revolucije, a drugi govori o samoj revoluciji i vremenu koje je usledilo. Ne namećući svoje mišljenje i citirajući mnogobrojne javne ličnosti tog vremena, autor daje čitaocu mogućnost da problem sagleda sa svih strana, te da doslovno oseti ono što su u datim istorijskim uslovima, upućeni jedni na druge osećali pripadnici slovenskog ruskog i jevrejskog naroda.

U ovoj knjizi donosi se izbor novela i priča Aleksandra Solženjicina, ruskog nobelovca i jednog od najznačajnijih književnih stvaralaca dvadesetog veka. Među njima su remek-dela (Jedan dan Ivana Denisoviča, Matrjonino imanje, Slučaj na stanici Kočetovka…), ali i niz Mrvica u kojima Solženjicin pokazuje nenadmašnu poetsku snagu. Najveći deo priča prvi put se objavljuje u prevodu na srpski jezik. Solženjicin je čovek velike sudbine, njen izabranik. Ova lestvica i činjenica da joj je on odgovarao, izdvajali su ga od mnogih. Ono što je genijalno u Solženjicinovom ponašanju je to što je on u vremenu Hruščovljevog otopljavanja i objavljivanja novele Jedan dan Ivana Denisoviča svoju privremenu slavu iskoristio da duboko kopa po arhivama, a ne da uživa u lovorikama. On postaje u apsolutnoj vrednosti – u matematičkom smislu – jednak temi o kojoj je pisao. Ako je postojao Staljin – onda je Solženjicin Antistaljin. On je znao da u potpuno drugačijem svetlu izrazi zlo od kog je stradao i kom je svedočio. Andrej Bitov Nisu ga svi razumeli, nisu ga svi prepoznali, on se izdvajao iz opšteg poretka građanina i pisca. Solženjicin je iza sebe ostavio toliko istine i života da ne može biti oproštaja, ni duhovnog ni pravedničkog. Valentin Rasputin Aleksandar Solženjicin (rus. Александр Исаевич Солженицын, 11. decembar 1918, Kislovodsk – 3. avgust 2008, Moskva), dobitnik Nobelove nagrade za književnost (1970), sovjetski je i ruski pisac, dramaturg, publicista, pesnik, društveni i politički radnik (SSSR, Švajcarska, SAD, Rusija), ali i disident koji je tokom dve decenije (od šezdesetih do osamdesetih godina dvadesetog veka) aktivno istupao protiv komunističkih ideja, protiv političkog ustrojstva SSSR-a i politike njegovih vlasti. Romanom Jedan dan Ivana Denisoviča uzburkao je književnu javnost cele planete, a ostaće upamćen po epohalnom delu Arhipelag GULAG. Dvotomnu istorijsko-publicističku monografiju Dva veka zajedno, u kojoj se bavi odnosima i suživotom Rusa i Jevreja na tlu carske Rusije i Sovjetskog Saveza od kraja XVII do kraja XX veka, napisao je na kraju spisateljske karijere.

Opis O autoru Dodatne informacije Alegorijski roman Odeljenje za rak, kapitalno delo Aleksandra Solženjicina, nosi u sebi duboko saosećanje s obolelima od opake bolesti, a istovremeno predstavlja briljantnu analizu kancerogenog stanja sovjetskog policijskog društva. Radnja Odeljenja za rak, često poređenog s Čarobnim bregom, remek-delom nobelovca Tomasa Mana, prati međusobne odnose ljudi na onkološkom odeljenju provincijske bolnice u Sovjetskom Savezu 1955, dve godine posle Staljinove smrti. Iskustvo glavnog lika, Olega Kostogutova, zasnovano je na književnikovim ličnim doživljajima sa odeljenja za onkologiju na kome je Solženjicin, kasnije izlečen od kancera, boravio po izlasku iz radnog logora 1950. godine. Pacijenti kao grupa, međutim, reprezentuju spectrum likova i vrednosti ljudi moderne Rusije, majstorski analiziranih kako u normalnim uslovima tako i u poodmaklim fazama bolesti. Odeljenje za rak, istorijski značajno literarno delo iz jednog od najmoćnijih pera dvadesetog veka, predstavlja dragoceno svedočanstvo o životu u Sovjetskom Savezu. Aleksandar Solženjicin (rus. Александр Исаевич Солженицын, 11. decembar 1918, Kislovodsk – 3. avgust 2008, Moskva), dobitnik Nobelove nagrade za književnost (1970), sovjetski je i ruski pisac, dramaturg, publicista, pesnik, društveni i politički radnik (SSSR, Švajcarska, SAD, Rusija), ali i disident koji je tokom dve decenije (od šezdesetih do osamdesetih godina dvadesetog veka) aktivno istupao protiv komunističkih ideja, protiv političkog ustrojstva SSSR-a i politike njegovih vlasti. Romanom Jedan dan Ivana Denisoviča uzburkao je književnu javnost cele planete, a ostaće upamćen po epohalnom delu Arhipelag GULAG. Dvotomnu istorijsko-publicističku monografiju Dva veka zajedno, u kojoj se bavi odnosima i suživotom Rusa i Jevreja na tlu carske Rusije i Sovjetskog Saveza od kraja XVII do kraja XX veka, napisao je na kraju spisateljske karijere. Težina 0,8 кг Godina izdanja 2020 Pismo latinica Povez tvrd sa omotom Broj stranica 384 ISBN 978-86-6263-310-1 Dimenzije 165x240

Alegorijski roman Odeljenje za rak, kapitalno delo Aleksandra Solženjicina, nosi u sebi duboko saosećanje s obolelima od opake bolesti, a istovremeno predstavlja briljantnu analizu kancerogenog stanja sovjetskog policijskog društva. Radnja Odeljenja za rak, često poređenog s Čarobnim bregom, remek-delom nobelovca Tomasa Mana, prati međusobne odnose ljudi na onkološkom odeljenju provincijske bolnice u Sovjetskom Savezu 1955, dve godine posle Staljinove smrti. Iskustvo glavnog lika, Olega Kostogutova, zasnovano je na književnikovim ličnim doživljajima sa odeljenja za onkologiju na kome je Solženjicin, kasnije izlečen od kancera, boravio po izlasku iz radnog logora 1950. godine. Pacijenti kao grupa, međutim, reprezentuju spectrum likova i vrednosti ljudi moderne Rusije, majstorski analiziranih kako u normalnim uslovima tako i u poodmaklim fazama bolesti. Odeljenje za rak, istorijski značajno literarno delo iz jednog od najmoćnijih pera dvadesetog veka, predstavlja dragoceno svedočanstvo o životu u Sovjetskom Savezu.

Dva izuzetno lepa ukrasna zidna tanjira koji datiraju iz sredine proslog veka. Cena po komadu je 25e zajedno 40e.

Reč izdavača: Treći i četvrti tom „Izabrane poezije” Boška Tomaševića (1947) – zajedno sa prethodna dva, objavljenim 2012, odnosno 2013. godine – čine relativnu celinu pesničkog opusa ovog od savremene srpske književne kritike neprihvaćenog pesnika. Četiri toma njegove „Izabrane poezije”, zajedno sa sveskom „Pesničkih manifesta i spisa o pesništvu” (2016), prevashodno su objavljena za srpske i evropske biblioteke u kojima će se krajem 21. veka naći čitaoci bez nacionalnog identiteta, zainteresovani za zanemarenu evropsku književnu baštinu.

Treći i četvrti tom „Izabrane poezije” Boška Tomaševića (1947) – zajedno sa prethodna dva, objavljenim 2012, odnosno 2013. godine – čine relativnu celinu pesničkog opusa ovog od savremene srpske književne kritike neprihvaćenog pesnika. Četiri toma njegove „Izabrane poezije”, zajedno sa sveskom „Pesničkih manifesta i spisa o pesništvu” (2016), prevashodno su objavljena za srpske i evropske biblioteke u kojima će se krajem 21. veka naći čitaoci bez nacionalnog identiteta, zainteresovani za zanemarenu evropsku književnu baštinu. Naslov: Izabrana poezija, III-IV tom Izdavač: Čigoja štampa Strana: 1076 (cb) Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 21 cm Godina izdanja: 2017 ISBN:

“Moj prijatelj Mijo je pre godinu dana imao nezgodu sa kičmom i sad sedi, ne može da se kreće. Uobrazio sam da ću da mu pomognem ovim zajedničkim rukopisom, da ga uspravim na stopala. Ja pričam svoju priču i pokušao sam ukomponojem njegove pesme po mom izboru. Ima u knjizi svega, i surovosti, i muzike i pozorišta, igre, fudbala, džeza… Neke od tih priča su se već pojavljivale u knjigama, ali sad imaju drugu boju kad idu zajedno sa pesmama. Apsolutno može da se posmatra kao nova priča.” “Rodio sam se u gradu N. Baš na polovini 20. veka. U zabavištu sam bio jedan dan. Lopte sam igrao u zoru, u podne, u ponoć. Na ulici, na trgu, na travi, na dlanu, po suncu, po kiši, po tuberkulozi, po snegu. Među dečacima niko, na ovoj kugli, nije tako dobro igrao lopte. Osnovnu školu i gimnaziju Stojan Cerović završio sam u rodnom gradu. Ne znam kako. Diplomirao sam na Svetskoj književnosti kod profesora Vojislava Đurića. Takovska ulica u Beogradu. Napisao sam knjige Volej i sluh; Kiš, Borhes, Maradona; Dribling 1001 i noć; Samo bogovi mogu obećati ( i u Zagrebu i u Beogradu); Derbi, moj derbi; Luđak je vječno dijete; San ulice; I dečak može obećati; Vježbanka Danilo Kiš.” Božo Koprivica

Knjiga Istorija Bugarske kolektivno je delo bugarskih istoričara srednje i starije generacije. Sastoji se od sedam celina – uvodni deo posvećen je tračkoj, antičkoj i poznoantičkoj (ranovizantijskoj) prošlosti prostora kasnije bugarska države; prvo poglavlje bavi se periodom od doseljavanja Bugara na Balkansko poluostrvo, 681. godine, do pada bugarskih država pod osmansku vlast, krajem 14. veka; drugo poglavlje obuhvata vlast Osmanovića nad bugarskim zemljama; treće period bugarskog Preporoda u prvoj polovini 19. veka; četvrto vreme od obnove Bugarske države, 1878. godine, do kraja Prvog svetskog rata, 1919. godine; peto poglavlje posvećeno je istoriji Bugarske između dva svetska rata; dok šesto, zajedno sa zaključnim, obuhvata vreme od početka drugog svetskog rata do pada komunističkog režima, 1989. godine, kao i prvu deceniju tranzicije, do 2001. godine. Ovim izdanjem po prvi put se na srpskom jeziku predstavlja jedna istorija ove susedne države, napisana od strane bugarskih autora.

Istorija Bugarske Knjiga Istorija Bugarske kolektivno je delo bugarskih istoričara srednje i starije generacije. Sastoji se od sedam celina – uvodni deo posvećen je tračkoj, antičkoj i poznoantičkoj (ranovizantijskoj) prošlosti prostora kasnije bugarska države; prvo poglavlje bavi se periodom od doseljavanja Bugara na Balkansko poluostrvo, 681. godine, do pada bugarskih država pod osmansku vlast, krajem 14. veka; drugo poglavlje obuhvata vlast Osmanovića nad bugarskim zemljama; treće period bugarskog Preporoda u prvoj polovini 19. veka; četvrto vreme od obnove Bugarske države, 1878. godine, do kraja Prvog svetskog rata, 1919. godine; peto poglavlje posvećeno je istoriji Bugarske između dva svetska rata; dok šesto, zajedno sa zaključnim, obuhvata vreme od početka drugog svetskog rata do pada komunističkog režima, 1989. godine, kao i prvu deceniju tranzicije, do 2001. godine. Ovim izdanjem po prvi put se na srpskom jeziku predstavlja jedna istorija ove susedne države, napisana od bugarskih autora. Ono pruža priliku za celovito sagledavanje istorije vekovnog prisustva Bugara na Balkanu, ali i za neposredno upoznavanje stavova koje o nekim spornim događajima i pitanjima, posebno iz novije istorije, imaju bugarski istoričari.

O knjizi: Knjiga Istorija Bugarske kolektivno je delo bugarskih istoričara srednje i starije generacije. Sastoji se od sedam celina – uvodni deo posvećen je tračkoj, antičkoj i poznoantičkoj (ranovizantijskoj) prošlosti prostora kasnije bugarska države; prvo poglavlje bavi se periodom od doseljavanja Bugara na Balkansko poluostrvo, 681. godine, do pada bugarskih država pod osmansku vlast, krajem 14. veka; drugo poglavlje obuhvata vlast Osmanovića nad bugarskim zemljama; treće period bugarskog Preporoda u prvoj polovini 19. veka; četvrto vreme od obnove Bugarske države, 1878. godine, do kraja Prvog svetskog rata, 1919. godine; peto poglavlje posvećeno je istoriji Bugarske između dva svetska rata; dok šesto, zajedno sa zaključnim, obuhvata vreme od početka drugog svetskog rata do pada komunističkog režima, 1989. godine, kao i prvu deceniju tranzicije, do 2001. godine. Ovim izdanjem po prvi put se na srpskom jeziku predstavlja jedna istorija ove susedne države, napisana od bugarskih autora. Ono pruža priliku za celovito sagledavanje istorije vekovnog prisustva Bugara na Balkanu, ali i za neposredno upoznavanje stavova koje o nekim spornim događajima i pitanjima, posebno iz novije istorije, imaju bugarski istoričari.

O knjizi: Knjiga Istorija Bugarske kolektivno je delo bugarskih istoričara srednje i starije generacije. Sastoji se od sedam celina – uvodni deo posvećen je tračkoj, antičkoj i poznoantičkoj (ranovizantijskoj) prošlosti prostora kasnije bugarska države; prvo poglavlje bavi se periodom od doseljavanja Bugara na Balkansko poluostrvo, 681. godine, do pada bugarskih država pod osmansku vlast, krajem 14. veka; drugo poglavlje obuhvata vlast Osmanovića nad bugarskim zemljama; treće period bugarskog Preporoda u prvoj polovini 19. veka; četvrto vreme od obnove Bugarske države, 1878. godine, do kraja Prvog svetskog rata, 1919. godine; peto poglavlje posvećeno je istoriji Bugarske između dva svetska rata; dok šesto, zajedno sa zaključnim, obuhvata vreme od početka drugog svetskog rata do pada komunističkog režima, 1989. godine, kao i prvu deceniju tranzicije, do 2001. godine. Ovim izdanjem po prvi put se na srpskom jeziku predstavlja jedna istorija ove susedne države, napisana od bugarskih autora. Ono pruža priliku za celovito sagledavanje istorije vekovnog prisustva Bugara na Balkanu, ali i za neposredno upoznavanje stavova koje o nekim spornim događajima i pitanjima, posebno iz novije istorije, imaju bugarski istoričari.

Opis proizvoda Zbornik Freemasonry in Southeast Europe from the 19th to the 21st Centuries ( Slobodno zidarstvo u jugoistočnoj Evropi od 19. do 21. veka ) proizašao je iz međunarodne naučne konferencije koju je organizovao Institut za evropske studije u saradnji sa RVLS, u Beogradu oktobra 2019, a povodom stogodišnjice Velike lože Srba, Hrvata i Slovenaca „„Jugoslavija““. Ideja je bila da se okupe istaknuti stručnjaci koji će imati priliku da detaljno i kritički razgovaraju o dostignućima i neuspesima jugoslovenske masonerije, da analiziraju njen uticaj i doprinos razvoju društava jugoistočne Evrope kroz različita slobodnozidarska pregnuća u prethodna dva veka, ali i da se povede diskusija o širim pitanjima masonerije i njenog odnosa s civilnim društvom. Zbornik je napravljen s ciljem da ojača naučni pristup ovoj temi nasuprot različitim masonološkim, publicističkim i senzacionalističkim pristupima koji su pomutili uvid u ovu temuZbornik sadrži četiri dela. U prvom delu su predstavljena dva rada o međuratnim evropskim masonerijama (francuskoj i mađarskoj). Drugi deo govori o uticaju italijanske i ugarske masonerije na jugoistočnu Evropu. Treći deo bavi se srpskom i međuratnom jugoslovenskom masonerijom, a četvrti se bavi odnosom masonerije i društva. Zbornik je uredio prof. S. G. Marković, a u njemu su učestvovali: prof. Volfgang Šmale, dr Erik Beket Viver, prof. Fulvio Konti, prof. Atila Pok, dr Ljubinka Toševa Karpovič, prof. Slobodan G. Marković, prof. Mihailo Milinković, prof. Nemanja Radulović, dr Stanislav Sretenović, dr Matevž Košir i dr Miša Đurković. Zbornik su zajedno objavili Institut za evropske studije i Zepter Book World.

Freemasonry in Southeast Europe from the 19th to the 21st Centuries Zbornik Freemasonry in Southeast Europe from the 19th to the 21st Centuries (Slobodno zidarstvo u jugoistočnoj Evropi od 19. do 21. veka) proizašao je iz međunarodne naučne konferencije koju je organizovao Institut za evropske studije u saradnji sa RVLS, u Beogradu oktobra 2019, a povodom stogodišnjice Velike lože Srba, Hrvata i Slovenaca „Jugoslavija“. Ideja je bila da se okupe istaknuti stručnjaci koji će imati priliku da detaljno i kritički razgovaraju o dostignućima i neuspesima jugoslovenske masonerije, da analiziraju njen uticaj i doprinos razvoju društava jugoistočne Evrope kroz različita slobodnozidarska pregnuća u prethodna dva veka, ali i da se povede diskusija o širim pitanjima masonerije i njenog odnosa s civilnim društvom. Zbornik je napravljen s ciljem da ojača naučni pristup ovoj temi nasuprot različitim masonološkim, publicističkim i senzacionalističkim pristupima koji su pomutili uvid u ovu temu. Zbornik sadrži četiri dela. U prvom delu su predstavljena dva rada o međuratnim evropskim masonerijama (francuskoj i mađarskoj). Drugi deo govori o uticaju italijanske i ugarske masonerije na jugoistočnu Evropu. Treći deo bavi se srpskom i međuratnom jugoslovenskom masonerijom, a četvrti se bavi odnosom masonerije i društva. Zbornik je uredio prof. S. G. Marković, a u njemu su učestvovali: prof. Volfgang Šmale, dr Erik Beket Viver, prof. Fulvio Konti, prof. Atila Pok, dr Ljubinka Toševa Karpovič, prof. Slobodan G. Marković, prof. Mihailo Milinković, prof. Nemanja Radulović, dr Stanislav Sretenović, dr Matevž Košir i dr Miša Đurković. Zbornik su zajedno objavili Institut za evropske studije i Zepter Book World. Prikaži više

Odlomak : ’’Ova je knjižica nastala slučajno, kao pokušaj da se odgovori na neka pitanja koja se o srpskoj prošlosti nisu dugo smela postavljati, a na koja su uvek odgovarali samo oni koji su sve znali i prema čijim je merama određivana suština srpske istorije. Tako je, recimo, nordijska istorijska pamet odredila da Srba nije bilo do šestog/sedmog veka, a onda su se oni, odjednom i niotkud, pojavili na Helmu (ili na Iliričkom poluostrvu ili, po najnovijem, na Balkanu), i odmah se rasporedili od delte Dunava do Trsta i od Gemera do Peloponeza. I od tada do danas ne posustaje germansko nastojanje da se njihovo tamošnje (ili ovamošnje) prisustvo prikaže kao slučajnost i da se oni otuda bace u more (bilo posebno, bilo zajedno s Grcima). Za to su u prošlom veku poslužila dva svetska rata, a sad i ono što se sa Srbima događa kao priprava trećega. Pri tome, u ona dva rata Srbi su se pojavili kao uzgredni učesnici (kao kolateralne žrtve – takoreći) jer su iskorišćeni kao žiška da potpale sukob među Velikim Imperijama: u Prvom (najpre zvanom Veliki) – da se sruši Velika Pravoslavna Rusija, a u Drugom (koji baš i nije bio mali) – da se uspostavi Mala Jevrejska Država. I da podmire makar deo onih računa koje su Veliki pripravili: u Prvom ratu ostali su bez milion i po glava, a u Drugom (i mnogo godina posle njega) – makar bez još dva miliona.’’

Raspeti narod Ova je knjižica nastala slučajno, kao pokušaj da se odgovori na neka pitanja koja se o srpskoj prošlosti nisu dugo smela postavljati, a na koja su uvek odgovarali samo oni koji su sve znali i prema čijim je merama određivana suština srpske istorije. Tako je, recimo, nordijska istorijska pamet odredila da Srba nije bilo do šestog/sedmog veka, a onda su se oni, odjednom i niotkud, pojavili na Helmu (ili na Iliričkom poluostrvu ili, po najnovijem, na Balkanu), i odmah se rasporedili od delte Dunava do Trsta i od Gemera do Peloponeza. I od tada do danas ne posustaje germansko nastojanje da se njihovo tamošnje (ili ovamošnje) prisustvo prikaže kao slučajnost i da se oni otuda bace u more (bilo posebno, bilo zajedno s Grcima). Za to su u prošlom veku poslužila dva svetska rata, a sad i ono što se sa Srbima događa kao priprava trećega. Pri tome, u ona dva rata Srbi su se pojavili kao uzgredni učesnici (kao kolateralne žrtve – takoreći) jer su iskorišćeni kao žiška da potpale sukob među Velikim Imperijama: u Prvom (najpre zvanom Veliki) – da se sruši Velika Pravoslavna Rusija, a u Drugom (koji baš i nije bio mali) – da se uspostavi Mala Jevrejska Država. I da podmire makar deo onih računa koje su Veliki pripravili: u Prvom ratu ostali su bez milion i po glava, a u Drugom (i mnogo godina posle njega) – makar bez još dva miliona.

Ова је књижица настала случајно, као покушај да се одговори на нека питања која се о српској прошлости нису дуго смела постављати, а на која су увек одговарали само они који су све знали и према чијим је мерама одређивана суштина српске историје. Тако је, рецимо, нордијска историјска памет одредила да Срба није било до шестог/седмог века, а онда су се они, одједном и ниоткуд, појавили на Хелму (или на Илиричком полуострву или, по најновијем, на Балкану), и одмах се распоредили од делте Дунава до Трста и од Гемера до Пелопонеза. И од тада до данас не посустаје германско настојање да се њихово тамошње (или овамошње) присуство прикаже као случајност и да се они отуда баце у море (било посебно, било заједно с Грцима). За то су у прошлом веку послужила два светска рата, а сад и оно што се са Србима догађа као приправа трећега. При томе, у она два рата Срби су се појавили као узгредни учесници (као колатералне жртве – такорећи) јер су искоришћени као жишка да потпале сукоб међу Великим Империјама: у Првом (најпре званом Велики) – да се сруши Велика Православна Русија, а у Другом (који баш и није био мали) – да се успостави Мала Јеврејска Држава. И да подмире макар део оних рачуна које су Велики приправили: у Првом рату остали су без милион и по глава, а у Другом (и много година после њега) – макар без још два милиона. Наслов: Распети народ Издавач: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Страна: 326 (cb) Страна у боји: 326 Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 22.5 x 14 cm Година издања: 2018 ИСБН: 978-86-7543-343-9

U malograđanskoj sredini grada Gdanjska dvadesetih godina prošlog veka dva dečaka, polu-Jevrejin Edi Amzel i arijevac Valter Matern, postaju pobratimi ritualnim mešanjem krvi. Njihove dečačke podvige prati verna keruša Zenta, koja će ošteniti Harasa, budućeg oca ovčara Princa, Firerovog ljubimca. Godine odmiču, prijateljstvo mladića i dalje je snažno i iskreno, a onda na vlast dolaze nacisti. Amzel je talentovani umetnik koji stvarnost komentariše stvarajući strašila po liku ljudskom. Napadaju ga devetorica mladih pripadnika SA i izbijaju mu zube. Jedan od njih je – Matern. Pseće godine su sada u punom zamahu: marširaju pravo u rat. Na sceni se ne menjaju igrači sve dok Princ konačno ne napusti svog gospodara – jer i psu može biti dosta svega. U posleratnim godinama i Maternu je svega dosta. Zajedno sa Princom on kreće u potragu za počiniocima nacističkih zlodela i svojim izgubljenim pobratimom Amzelom. Matern je nevin, on je antifašista, drugi su ti koji su krivi iako ih je talas prosperiteta Zapadne Nemačke naizgled oprao. „Pseće godine su književno delo koje se ističe po izuzetnoj snazi jezičkog izraza; to je oluja ideja i provokacija, antologija savršeno napisanih kratkih priča, poetskih odlomaka i satiričnih majstorija; to je istovremeno i umetnički roman i bajka i zavičajna priča i istorijska freska.“ Der Spiegel

O temama / O narodima Konstantin Porfirogenit, vizantijski car i autokrator, rodio se 905. godine. Već sa šest godina je krunisan za cara, ali je samostalno vladao tek od 945. godine, pa sve do svoje smrti 959. godine. Plod njegovog istoriografskog rada su, između ostalog, četiri značajna dela, koja je pisao zajedno sa svojim saradnicima i pomoćnicima: Život Vasilija Makedonca, O ceremonijama, O temama i O narodima, gde se poslednja dva naročito ističu. Delo O temama sadrži opis carstva po provincijama, pri čemu se ponekad izlaže i istorija provincija. To delo se deli na dve knjige: prva opisuje Aziju, a druga Evropu. Glavni izvor, posebno za Evropu, jeste Jerokle, pisac iz VI veka, koji je sastavio Sinekdim, tj. spisak oblasti i gradova pod vlašću carstva, koji Konstantin Porfirogenit prepisuje. Drugi izvor za Konstantina Porfirogenita jeste Stefan Vizantinac. Pretpostavlja se da je spis nastao 934. godine ili nešto kasnije. Delo O narodima Konstantin Porfirogenit je napisao u vidu pouka svome sinu i prestolonasledniku Romanu. U njemu se opisuju svi narodi carstva kao i neki od unutrašnjih varvara, a takođe se daju pravila spoljne politike. Ono se sastoji od 53 glave koje su posvećene Pečenezima, Rusima, Hazarima, Slovenima itd. Smatra se da je delo nastalo između 949. i 952. godine.

Полазећи од чињенице да се српска култура све до Велике сеобе 1690. превасходно развијала у хоризонту византијске цивилизације могли бисмо рећи да сваки савремени систематски обухват вишевековног духовног живота на тлу Византије представља изванредно важан извор и путоказ када је реч о нашем саморазумевању. Наиме, развој тзв. "источне" мисли од апологетског периода па до 9 века нема само теолошку релевантност, он напросто није препоручљив само православним учењацима. Енормно богатство тема и историјских искустава које је обухваћено у књизи Лурјеа и Баранова у значајној мери превазилази опсег теолошког интереса. О томе превасходно сведочи обиље историјских увида посредством којих се унапређују наша сазнања у погледу јеврејске духовне традиције, као и сложеног процеса конституције хришћанске цркве и њеног искорака из те традиције. Поред тога, аутори уз помоћ најсавременијих сазнања демонстрирају нужност хришћанског прикључивања баштини античке филозофије, посебно када је реч о њеним незаобилазним терминолошким достигнућима. Поентирајући да бисмо без византијске духовности данас највероватније били лишени енормног доприноса античког мишљења, аутори највећу пажњу с правом посвећују постепеном, али далекосежном поступку "превођења" античких мисаоних засада на хришћанско духовно тло. Један од несвакидашњих квалитета ове књиге се састоји у тези да се при том не ради о пукој транслацији из филозофског у теолошки регистар. Несумњиви и неспорни теолошки контекст у којем се обликовала византијска мисао нипошто не подразумева и лишеност сваког другог теоријског интереса. За разлику од уврежених и доминантних мњења, аутори тврде да се може говорити о двоструком мисаоном ткању византијског света, тј. о напоредом постојању античке, заједно са византијском филозофијом. Садржај Читаоцу, 7 О чему је реч у овој књизи, 9 Изјаве захвалности, 11 Предговор српском издању, 12 УВОД, 15 I - РАНОХРИШЋАНСКИ ПРОЛОГ Прва глава: Концептуализација хришћанског вероучења у новозаветној епоси, 23 Друга глава: Философска мисао у хришћанском богословљу преникејске епохе, 42 II- КАКО СУ НАСТАЛИ "ПРИРОДА" И "ИПОСТАС" Прва глава: Концепције тријадолошке полемике 4. века, 65 Друга глава: Философске концепције у христолошкој полемици 5. века, 100 III - РАНОВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ Прва глава: Шести век: хришћанско богословље у лавиринтима метафизике, 127 Друга глава: Богословска синтеза седмог века: св. Максим Исповеник и његова епоха, 277 Трећа глава: Иконоборство и иконопоштовање. Византијско богословље у 8. и 9. веку, 386 Четврта глава: Средњовизантијски епилог: Лав Халкидонски и Евстратије Никејски, 462 АДДЕНДА, 491 I Леонтије Јерусалимски - аутор 7. века, 491 II Максим Исповеник и два Леонтија, 496 III Лав III и иконоборство јерменских монофизита, 501 Поговор, 505 ПОВЕСТ О ПРИРОДИ И ИПОСТАСИ, 505 МЕТОДОЛОШКИ ПОСТ СКРИПТУМ И ПОНЕШТО О Ј. МАЈЕНДОРФУ, 508 ИМЕНСКИ РЕГИСТАР, 514 Наслов: Историја византијске филозофије Издавач: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Страна: 531 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 23 x 15 cm Година издања: 2010 ИСБН: 978-86-7543-213-5