Politikin Zabavnik 2791 Škorpija: Krst Svetog Petra III deo Hogar Garfild Čudesni svet Gerija Larsona Vizantijsko umeće ubeđivanja (na 3 strane) Zadaci za 21. vek: Ukrotiti gravitaciju! (na dve strane) Kako je časovničar pobedio astronome (na 4 strane) Genetsko nasleđe išcezlih naroda 3.deo Vandali, Feničani, Makedonci) Život piše drame: Porodično prokletstvo Dirižabli uzleću sa Dorćola (na 3 strane) Nezvani gosti u našem domu (bakterije i bacili) na 5 strana Ivan Salman (Crni Viktor) Događaji koji su menjali svet: Prva crnačka država Zabavnikov ZOO: Smrtonosne meduze (na dve strane) Matematičari za kockarskim stolom (na 3 strane) Ovo, možda, niste znali: Za čitanje i uživanje: Srebrna lama - Alida Malkus Ruski stil Fantastika: Zbirke - Zoran Živković ... Ocena: 4+. Vidi slike. Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Politikin Zabavnik 2791 Škorpija: Krst Svetog Petra III deo Hogar Garfild Čudesni svet Gerija Larsona Vizantijsko umeće ubeđivanja (na 3 strane) Zadaci za 21. vek: Ukrotiti gravitaciju! (na dve strane) Kako je časovničar pobedio astronome (na 4 strane) Genetsko nasleđe išcezlih naroda 3.deo Vandali, Feničani, Makedonci) Život piše drame: Porodično prokletstvo Dirižabli uzleću sa Dorćola (na 3 strane) Nezvani gosti u našem domu (bakterije i bacili) na 5 strana Ivan Salman (Crni Viktor) Događaji koji su menjali svet: Prva crnačka država Zabavnikov ZOO: Smrtonosne meduze (na dve strane) Matematičari za kockarskim stolom (na 3 strane) Ovo, možda, niste znali: Za čitanje i uživanje: Srebrna lama - Alida Malkus Ruski stil Fantastika: Zbirke - Zoran Živković ... Ocena: 4+. Vidi slike. Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Odlično stanje kao na slikama Nićifor Dučić ZAPISI O CRNOJ GORI, STAROJ HERCEGOVINI I SRBIJI Nićifor Dučić (Lug, Trebinje, 21. novembar 1832 — Beograd, 21. februar/5. mart 1900) bio je srpski istoričar, dobrovoljački komandant, akademik, kaluđer i arhimandrit Srpske pravoslavne crkve. Nićifor Dučić Lični podaci Datum rođenja 21. novembar 1832. Mesto rođenja Lug, Osmansko carstvo Datum smrti 5. mart 1900. (67 god.) Mesto smrti Beograd, Kraljevina Srbija Bio je dobrotvor i redovan član Srpske kraljevske akademije, te predsednik Srpskog učenog društva.[1] Biografija Uredi Rođen je 1832. godine u Lugu na Trebišnjici pored Trebinja. Otac mu se zvao Jevto a majka Soka (ili Sara[2]). Prvo obrazovanje je stekao u manastiru Duži, kod svog strica arhimandrita Jevstatija Dučića. Zakaluđerio se sa sedamnaest godina 1849. u manastiru Duži. Sarajevski mitropolit Georgije Nikolajević ga preporučuje u Beograd, gdje pohađa Seminariju i predavanja Đure Daničića iz slovenske filologije u Velikoj školi. Nakon Beograda se vraća u manastir Duži gdje 1857. godine sa Serafimom Perovićem otvara manastirsku školu, a 1858. godine duhovnu školu za sveštenike u manastiru Žitomislić, gdje je bio upravitelj. Godine 1861. u dogovoru sa Lukom Vukalovićem komanduje jednim od srpskih ustaničkih odreda u Istočnoj Hercegovini. Godinu dana kasnije kada je Knjaževina Crna Gora objavila rat Turskoj, učestvuje u borbama protiv Turaka zajedno sa vojvodom Petrom S. Vukotićem po Staroj Hercegovini. Ovaj srpski ustanak je ugušen na Petrovdan 1862. godine, a Nićifor Dučić se uz dozvolu knjaza Nikole Petrovića premješta na Cetinje gdje je proglašen za arhimandrita 1863. godine.[3] Serdar Škrnjo (Filip) Kusovac, vojvoda Đuro Matanović, vojvoda Miljan Vuković, arhimandrit Nićifor Dučić, vojvoda Krco Petrović, vojvoda Marko Martinović, vojvoda Ilija Plamenac. U kneževini Crnoj Gori je otvorio 10 škola i Bogosloviju na Cetinju 1864. godine. Sa knezom Mihajlom Obrenovićem se 1866. sastaje u Beogradu, nakon čega dva kneza potpisuju ugovor o zajedničkoj akciji i ujedinjenju srpskog naroda. Nakon atentata na kneza Mihajla 1868, Nićifor Dučić na poziv Ilije Garašanina dolazi u Beograd. Za razliku od drugih monaha, arhimandrit Nićifor Dučić nije želio da boravi u manastiru nego sebi gradi kuću na uglu ulica Francuske i Braće Jugovića.[traži se izvor] Arhimandrit Nićifor Dučić oko 1865. „ Dok me ovde, i svuda gde sam bio, smatraju za tiha i pogodna. Ali nikad za laskavca. Ja imam svoje misli i svoje uvjerenje, koje branim, dok se ne uvjerim o boljem. Ja sam kadar da svakom reknem istinu u oči. S tim sam i državnu službu gubio i stratio. Ali sam uvek ostao svijetla obraza i čvrsta karaktera. A najviše me tješi to: što nikad nikome nijesam ne samo učinio nego ni pomislio zla, pa ni najžešćim neprijateljima svojima. Što u meni nema koliko bi valjalo kaluđerske krotosti tome se ne treba čuditi jer sam ja više vojnik nego smerni, prepodobni monah. Ali poštujem i monaštvo srpsko. ” — Arhimandrit Nićifor Dučić, 20. oktobar 1892. Beograd U Beogradu je počeo da piše istorijska djela gdje je opisivao sopstvena iskustva i događaje iz prve ruke. Štampao je zbirke narodnih pripovjtki, zagonetki, poskočica i umotvorina iz Istočne Hercegovine. Njegovu obimnu bibliografiju navodi beogradska `Nova iskra` 1899. godine.[4] Arhimandrit Nićifor Dučić kao komandant srpskih dobrovoljaca 1876-1878 U razdoblju između 1868. i 1876. je bio predsednik Odbora za škole u srpskim oblastima izvan Srbije, predsednik Odbora za Narodnu biblioteku i muzej, te predsednik Komisije za zidanje crkava u vizantijskom stilu u Srbiji. Godine 1876. odlazi u Srpsko-turski rat, a knez Milan Obrenović ga postavlja za komandanta svih dobrovoljačkih divizija Ibarske armije. U svom štabu je imao jednog vojvodu, dva oficira ađutanta, jednog oficira instruktora i oko 3.000 vojnika. Od 25. juna do 7. jula 1876. učestvuje u borbama oko Nove Varoši, a 12. jula zauzimaju tursku kulu i šanac na Vasiljevićima. Na dan 24. juna 1876. Turci ubijaju konja pod njim, a Dučić u borbama otima turskog konja u čijim bisagama pronalazi odsječenu srpsku glavu. U borbama sa Turcima je bio ranjen, pa se povukao u Ivanjicu na liječenje. Knez Milan Obrenović ga je unaprijedio u čin pukovnika za učešće u ratu 1876, ali je Nićifor Dučić odbio čin. Godinu dana kasnije u srpsko-turskom ratu 1877-1878. je bio komandant dobrovoljaca i ustanika Javorske armije, a u operaciji oslobađanja Starog Vlaha na pravcu Uvac - Nova Varoš je komandovao sa tri dobrovoljačka bataljona. U ovoj akciji su oslobođena četiri okruga: niški, pirotski, vranjski i toplički.[traži se izvor] Bio je poslanik Narodne skupštine u sazivu 1877-1880. godine. Početkom 1886. gubi državnu službu jer je u Skupštini, poslije Slivničke bitke, glasao za predlog opozicije, ali se ubrzo ponovo vraća u službu, a potom odlazi u penziju radi lošeg zdravlja. Bio je upravnik Narodne biblioteke Srbije od 1880. do 1886. godine. Godine 1886. odlazi na Sorbonu u Pariz, gdje boravi godinu dana i sluša predavanja o opštoj istoriji, geografiji, filozofiji i književnosti, kod najboljih predavača tog vremena.[5] U Parizu osniva Srpsku čitaonicu a 28. jula postaje član Société d`histoire diplomatique. Nakon Pariza obilazi južnu Francusku, Španiju i posjećuje London. Arhimandrit Nićifor Dučić Po povratku u Beograd je bio profesor istorije Srpske pravoslavne crkve tadašnjem kralju Aleksandru Obrenoviću. Kratko je upravljao Žičkom eparhijom kada je u manastiru Žiča miropomazan kralj Srbije Aleksandar Obrenović. Godinama je bio potpredsednik Velikog duhovnog suda. Arhijerejski sabor mu je 1886. godine dozvolio da nosi episkopsku mitru pri bogosluženju. Za redovnog člana Srpske kraljevske akademije je izabran 15. novembra 1891. godine. Osnivač je dvije zadužbine pri Srpskoj kraljevskoj akademiji, današnjoj Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, a to su Fond arhimandrita Nićifora Dučića i Fond za održavanje grobnice arhimandrita Nićifora Dučića. Bio je u više navrata predsednik Srpskog učenog društva i inicijator spajanja Srpskog učenog društva sa Srpskom kraljevskom akademijom 15. novembra 1892. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu uz vojne, crkvene i počastio Srpske kraljevske akademije. Svoju imovinu je testamentom zavještao: novac 21.418,50 dinara u zlatu Srpskoj kraljevskoj akademiji, knjige Bogosloviji u Beogradu, ordenje i privatne predmete Srpskom Narodnom Muzeju u Beogradu, ikone crkvi Sv. Save na Savincu, zatim 500 dinara u zlatu manastiru Duži, te po 100 dinara u zlatu srpskom pjevačkom društvu Gusle u Mostaru, pjevačkom društvu Srpska sloga u Dubrovniku, srpskom pjevačkom društvu Sloga u Sarajevu, manastiru Žitomislić, crkvi Male Gospođe u Lugu na Trebišnjici itd. Nikšićke novine `Onogošt`, broj 25., od 1899. godine imaju pohvalni članak o Dučiću, povodom njegove pedesetogodišnjice od monašenja. I Bosanska vila je pisala o njemu. [6] Članstvo u naučnim institucijama i funkcije u istim Uredi Arhimandrit Nićifor Dučić Od 6. februara 1869. godine: Redovni član Srpskog učenog društva (skr. SUD), odnosno Odseka istoričkog i državničkog.[7] Sekretar Odseka istoričkog i državničkog SUD (period: 1874-1875 i 1885-1888).[7] Potpredsednik SUD (period: 1887-1888).[7] Predsednik SUD (mandati: 1889, 1890 i 1891).[7] Član osnivač i član prve Uprave Srpskog arheološkog društva 1883. godine[8] Od 15. novembra 1892. godine: Pravi član bez opredeljenja Srpske kraljevske akademije (skr. SKA)[7] Od 28. decembra 1892. godine: Pravi član SKA (Akademije društvenih nauka).[7] Odlikovanja Uredi Kao učesnik Srpsko-turskih ratova (1861-1862 i 1876-1878), Dučiću su dodeljena sledeća odlikovanja i medalje: Orden Danilovog krsta III reda,[9] Knjaževina Crna Gora Orden Takovskog krsta, IV reda,[9] Kneževina Srbija Orden Takovskog krsta, I reda sa mačevima, Kraljevina Srbija[10] Orden Belog orla, Kraljevine Srbije, IV reda Orden Sv. Vladimira, IV reda sa mačevima,[9] Ruska Imperija Orden Svete Ane, drugi red, Ruska Imperija[10] Orden Svetog Save, I red[10] Orden Svetog Save, II red[10] Orden Miloša Velikog III stepena[11] Orden za građanske zasluge I stepena, Kraljevina Bugarska, 1891.[11][10] Medalja za junaštvo, Knjaževina Crna Gora[10] Srebrna medalja za hrabrost, Knjaževina Crna Gora[10] Srebrena medalja za hrabrost, Kneževina Srbija[10] Zlatna medalja za hrabrost,[9] Kneževina Srbija Zlatna medalja za revnosnu službu u ratu 1877. – 1878. godine[10] Velika srebrna medalja Moskovskog univerziteta[10] Spomenica rata za oslobođenje i nezavisnost 1876, 1877-78[10] Spomenica četrdesetogodišnjice Svetoandrejske skupštine[10] Izbor iz bibliografije Uredi Dučić, Nićifor (1896). Raško-prizrenska mitropolija i nacionalno-kulturna misija Kraljevine Srbije u Staroj Srbiji i Maćedoniji. Beograd.

Lepo očuvano kao na slikama KONACI MANASTIRA HILANDARA Zoran B. Petrović Sa pozivnicom Manakova kuća Hilandar (grč. Μονή Χιλανδαρίου) ili Hilendar, takođe i Helandar,[n. 1] srpski je pravoslavni muški manastir države pravoslavnih monaha koja postoji više od hiljadu godina. Manastir je sagrađen na inicijativu Svetog Save, koji je postao monah na planini Atos 1191. godine. Nalazi se u severnom delu Svete gore (grč. Άγιο Όρος), na poluostrvu Halkidiki odnosno trećem kraku poluostrva Halkidiki — Atosu (grč. Аτоς), u severnoj Grčkoj. Manastir je udaljen 2,5 km od Egejskog mora.[4] Hilandar je u hijerarhiji Svete gore na 4. mestu po značaju. Posmatran spolja, manastir ima izgled srednjovekovnog utvrđenja, s obzirom da je utvrđen bedemima koji su visoki i do 30 m. Spoljni zidovi su u proseku dugački 140 m i okružuju površinu koja je široka oko 75 m. Manastir je ovako utvrđen pošto je u prošlosti, kao i ostala utvrđena monaška naselja na Svetoj gori, morao da se brani od gusara. Neki smatraju Hilandar jednim od prvih univerziteta, u prethodničkoj formi, a konkretno prvim srpskim univerzitetom. Sadašnji iguman manastira Hilandar je Metodije Marković. Manastir Hilandar je izgradio grčki monah-svetogorac, Georgije Hilandario. Obnovili su ga Stefan Nemanja (u monaštvu Simeon) i njegov sin Sava 1198. godine, a u manastiru je 1199. godine umro Stefan Nemanja. Kralj Stefan Uroš I je 1262. godine značajno utvrdio manastir. Hilandar je naročito pomogao kralj Milutin, koji je oko 1320. godine na mestu stare podigao novu Crkvu Vavedenja Bogorodice. U vreme kralja i cara Dušana Sveta gora je došla pod njegovu vlast, a to je period najvećeg prosperiteta manastira. U vekovima turske vladavine, Hilandar su pomagali ruski carevi i moldavski kneževi u 16. veku, a srpski patrijarsi iz Peći u 17. veku. Početkom 19. veka stvorena je prva novovekovna srpska država, pa je nastavljena bogata tradicija hilandarsko-srpskih odnosa. U novijoj istoriji manastir je značajno stradao 2004. godine u katastrofalnom požaru, posle čega je usledila obnova oštećenih građevina. Hilandar predstavlja jedno od najznačajnijih središta srpske kulture i duhovnosti. Kroz vekove, relativno zaštićen od napada i pljačkanja, u sigurnosti Svete gore Atonske i njene autonomije, bio je pošteđen sudbine koja je zadesila skoro sve druge srpske manastire. U Hilandaru je očuvana najbogatija kolekcija originalnih starih rukopisa, ikona i fresaka, tako da on u današnje vreme predstavlja najznačajniju riznicu srpske srednjovekovne kulture uopšte. Manastir se od 1988. godine, zajedno sa ostalih 19 svetogorskih manastira, nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine u sklopu spomenika srednjeg veka objedinjenih pod zaštićenom celinom planine Atos.[5] Radi uspostavljanja stalnog lekarskog nadzora manastirske porodice kao i poklonika, krajem 2015. godine osnovano je Hilandarsko lekarsko društvo. Etimologija[uredi | uredi izvor] Etimološko značenje imenice Hilandar verovatno je izvedeno iz grčke reči helandion (grč. χελάνδιον), koja označava tip vizantijskog transportnog broda, čiji se kapetan zove helandaris (grč. χελάνδάρης).[2] Položaj[uredi | uredi izvor] Hilandar je prvi manastir na koji se nailazi kada se sa kopna, iz Makedonije, ide na Svetu goru. Smešten je u šumovitoj udolini kraj Hilandarskog potoka koji nikada nije presušivao. Sa tri strane okružen je šumom, dok je sa severne otvoreniji i udolinom povezan sa morem. Pobrežje je obraslo raznovrsnom sitnom i krupnom šumom, a posebno se ističu čempresi kako oko samog manastira tako i u dolini koja ga povezuje sa morem. U blizini se prostiru vinogradi, maslinjaci kao i nasadi limuna i pomorandži.[6] Istorija[uredi | uredi izvor] 12. vek — osnivanje[uredi | uredi izvor] Ikona — Sv. Sava i Sv. Simeon, ktitori hilandarski Manastir Hilandar je izgradio grčki monah svetogorac, Georgije Hilandario (grč. Γεώργιο Χιλανδάριο) ili Helandarios (grč. Χελανδάριοс). Hilandar su obnovili Stefan Nemanja (u monaštvu Simeon) i njegov sin Sveti Sava 1198. godine.[7] Te godine je vizantijski car Aleksije III Anđel (1195—1203) Simeonu i Savi[2][3] izdao zapečaćenu zlatnu bulu (Hrisovulja Aleksija III) kojom se manastir Helandaris i svetilište u Milejama daruju kako bi mogli „služiti za primanje ljudi od srpskog naroda, što se odaju monaškom životu, baš kao god što i manastiri iberijski i amalfijski postoje na toj Gori, oslobođeni od svake vlasti pa i od same vlasti prota te Gore”.[3][7] Car je pristao da to učini, pošto su bile ispunjene i očuvane forme, i pošto je molba imala pristanak celog svetogorskog bratstva. Manastir je izgrađen na ruševinama ranijeg vizantijskog manastira Helandariona, koji je osnovan početkom 11. veka.[1] Delovi tog najstarijeg Hilandara postoje i danas na jugozapadnoj strani manastira; to su pirg Svetog Đorđa i spoljni odbrambeni zid prema jugu i prema zapadu uz koji su iznutra prizidani konaci i trpezarija.[4] U periodu od 1198. do 1200. godine Simeon i Sava su podigli Crkvu Vavedenja Bogorodice (koja danas ne postoji), pirg Svetog Save, Kambanski pirg zvonara i keliju Svetog Simeona.[4] Simeon i Sava su za obnovu manastira imali finansijsku podršku od velikog župana Stefana Nemanjića.[7] Kada su građevine bile gotove, sredinom 1199. godine, Nemanja je kao ktitor izdao povelju. Ovu osnivačku povelju je napisao Sava, a za nju je Nemanja dobio pristanak od velikog župana Stefana. Povelja je u originalu bila sačuvana sve do Drugog svetskog rata, kada je stradala 6. aprila 1941. godine u bombardovanju Narodne biblioteke u Beogradu.[1] Po nekim izvorima povelji se trag gubi tokom Prvog svetskog rata kada je opljačkana.[8] Karejski tipik iz 1199. godine sa potpisom i pečatom Sv. Save, najstariji dokument u Hilandaru Po završetku izgradnje, Simeon se preselio u Hilandar sa priličnim brojem kaluđera. Hilandaru je dodeljeno i nekoliko sela u okolini Prizrena, odnosno Velikohočki metoh.[9] U međuvremenu, Sava je ponovo od vizantijskog cara izdejstvovao novu povelju, u kojoj car u potpunosti izjednačava Hilandar sa ostalim manastirima na Svetoj gori i daje mu jedan metoh, davno razrušeni manastir Zig (Ivanica) u unutrašnjosti poluostrva Halkidiki.[1] Monah Simeon je nakon osam meseci boravka u Hilandaru, umro 13. februara 1199. godine,[1] a njegovi zemni ostaci su bili jedno vreme sahranjeni u Crkvi Vavedenja Bogorodice koja više ne postoji.[4] Prema predanju iz groba Svetog Simeona potiče „čudesna loza” koja uvek daje plod.[1] Nakon očeve smrti, Sava se 1200. godine preselio u Kareju, gde je podigao isposnicu. Tamo je najpre napisao Karejski tipik 1200. godine i to je danas najstariji dokument koji se čuva u riznici Hilandara. Sava je 1200. godine napisao Hilandarski tipik, kojim su određene norme kaluđerskog života u manastiru, kao i organizacija manastirske uprave. Tipik je napisan po ugledu na prolog tipika konstantinopoljskog manastira Bogorodice Blagodateljice.[1] XIII i 14. vek[uredi | uredi izvor] Kralj Stefan Uroš II Milutin, freska iz crkve Bogorodica Ljeviška Početkom 13. veka, Sveta gora je faktički bila pod vlašću krstaša koji su 1204. godine osvojili Carigrad, a pojavili su se i brojni pljačkaši koji su bili velika opasnost za sve manastire.[1] Usled toga, Sv. Sava je 1208. godine napustio Svetu goru i preneo mošti svog oca iz Hilandara u Srbiju.[1] Sa svog poslednjeg putovanja pred smrt, Sava je iz Palestine (iz Manastira Svetog Save Osvećenog) doneo najstariju i najpoznatiju hilandarsku ikonu — Bogorodicu trojeručicu. U takvim okolnostima kralj Stefan Uroš I je 1262. godine iznad manastira podigao veliki pirg — kulu Preobraženja, da bi što bolje zaštitio manastir.[7] U to vreme su značajno rasli manastirski posedi, a kraljevi Dragutin i Milutin su znatno proširili manastirske posede u samoj Srbiji. Početkom 14. veka, velika opasnost za sve manastire na Svetoj gori su bili Almogaveri (Katalonski najamnici), koje je vizantijski car Andronik II uzeo u službu protiv maloazijskih Turaka. Kada su ostali bez plate, najamnici su caru objavili rat. Učvrstili su se u blizini Soluna i napadali Svetu goru. Zahvaljujući jakim utvrđenjima i požrtvovanošću tadašnjeg zamenika igumana Danila, Hilandar je bio sačuvan od propasti.[1] Grb kneza Lazara na spolj­noj priprati glavne crkve Hilandar je naročito pomogao kralj Milutin, koji je oko 1320. godine na mestu stare podigao novu Crkvu Vavedenja Bogorodice, koja i danas služi kao saborna crkva.[4] U njegovo vreme manastir je proširen prema severu, a tada su podignuti spoljni zidovi u podrumu Velikog konaka iz 1821. godine i spoljni zid pored Belog konaka iz 1598. godine.[4] Na mestu današnjeg ulaza izgradio je ulaz sa pirgom i paraklisom Svetog Nikole koji je srušio zemljotres u drugoj polovini 16. veka, a oko 1320. godine je izgradio i današnju trpezariju.[4] Kralj je u isto vreme podizao i nove pirgove — kule. „Milutinov pirg” se nalazi na putu od Hilandara ka moru, a „Hrusija” je podignuta na obali mora.[7] Glavni hram je živopisan 1321. godine, a u isto vreme su oslikane i trpezarija i grobljanska crkva.[7] U to vreme, srpski monasi u Hilandaru bivali su sve brojniji i osetno su se razvijali, a vizantijski car Andronik II manastiru je dodelio posede u današnjoj Grčkoj.[1] U vreme kralja i cara Stefana Dušan, Sveta gora je došla pod njegovu vlast, a to je period najvećeg prosperiteta manastira. Car je značajno pomagao manastir i dodelio mu mnogobrojne posede u Srbiji, današnjoj Makedoniji i Grčkoj. U to vreme posedi Hilandara su zahvatali petinu teritorije Svete gore.[1] Pored vladara, manastir je značajno pomagala i srpska vlastela (sevastokrator Vlatko Paskačić, veliki vojvoda Nikola Stanjević, despot Dejan).[4] Dušan se 1347. godine sklonio u Hilandar od kuge koja je besnela na čitavom Balkanu, a tom prilikom je napravio izuzetak i sa sobom poveo caricu Jelenu, što je bilo grubo narušavanje strogo poštovane tradicije o zabrani dolaska žena na Svetu goru.[1] Kao uspomena na dolazak srpskog cara na Svetu goru danas postoji krst koji označava mesto na kome su hilandarski monasi sačekali cara i za uspomenu zasadili „carsku maslinu”. Oko 1350. godine podignuta je Crkva Sv. Arhanđela,[4] a proširena je i manastirska bolnica; takođe, carica Jelena je postala ktitorka Karejske kelije Sv. Save, koja je pripala Hilandaru.[1] Već tada su Sveta gora i Hilandar imali veliki ugled u Srbiji, a 1354. godine hilandarski zamenik igumana Sava biva izabran za srpskog patrijarha.[1] Nakon smrti cara Dušana, krajem 1355. godine, manastir se i dalje razvijao. U to vreme su manastir pored cara Stefana Uroša pomagali i srpski vlastelini. Knez Lazar Hrebeljanović je ktitor spoljne priprate koja je izgrađena oko 1380. godine uz zapadnu stranu Crkve Vavedenja Bogorodice.[4] Krajem XIV veka, Hilandar je poslužio kao utočište članovima poslednjih srpskih vladarskih i vlastelinskih porodica.[1] Period od XV do 18. veka[uredi | uredi izvor] Sultan Mehmed II, „fermanom” vratio prava manastirima Ivan Grozni, veliki dobrotvor manastira Skenderbegov otac Ivan I Kastriot je darovao manastiru Hilandaru sela Rostušu i Trebište.[10]. Osmanlije su okolinu poluostrva Atos definitivno zaposeli 1430. godine, kada je zavladalo nasilje i bezakonje. Zbog toga je određen broj monaha napustio Hilandar i vratio se u Srbiju. Stanje se donekle popravilo tek nakon „ukaza” (tur. ferman, pers. فرمان‎‎ [farmân]) sultana Mehmeda II iz 1457. godine, kojim su vraćene stare slobode i prava svetogorskim manastirima.[1] Nakon pada Srpske despotovine godine 1459, nestao je značajni pokrovitelj manastira, a pomoć se tražila na drugoj strani. Žena ugarskog titularnog srpskog despota, Angelina Branković, početkom 1503. godine uputila je prvu molbu ruskom velikom knezu Vasiliju Ivanoviču da zaštiti Hilandar.[1] Zamenik igumana Pajsije je sa tri pratioca 1550. godine posetio Moskvu i od Ivana IV Groznog tražio pomoć i protekciju na istanbulskoj Porti. Ruski car je intervenisao kod sultana, tražeći prava za manastir. Osim toga, 1556. godine je sakupio značajnu pomoć i poslao vredne poklone.[1] I naredni ruski carevi su se starali o Hilandaru. Car Fjodor Ivanovič je 1591. godine izdao zlatnu bulu, na zahtev zamenika igumana Georgija, kojom se omogućilo pravo sakupljanja donacija manastiru i obaveza pomaganja ruskog manastira Rusikon na Svetoj gori. Ruski carevi će i kroz ceo 17. vek potvrđivati ova prava „gramatama” (grč. γράμματα).[1] U 17. veku Hilandar su pomagali pećki patrijarsi (Antonije, Jovan, Maksim), hercegovački mitropolit Simeon i beogradski mitropolit Simeon.[7] Za vreme uprave igumana Viktora (1652—1678) obnovljeno je više građevina manastirskog kompleksa, a tu je značajnu ulogu imao i bogati srpski trgovac iz Venecije koji je kao monah Nikanor došao 1662. godine.[1] U ovo vreme srpski manastir je imao najveći broj monaha od svih svetogorskih manastira.[1] Nakon Velikog rata nastaje težak period za srpsko stanovništvo i velika seoba u Habzburšku monarhiju početkom 1690. godine. Nakon toga, grčko sveštenstvo u srpskim zemljama ( Fanarioti) postaje sve brojnije. Iz ovog razloga je i u Hilandaru tokom 18. veka konstantno opadao broj srpskih a rastao broj grčkih i bugarskih monaha. Već krajem XVIII i početkom 19. veka, manastir se još samo formalno nazivao srpskim, iako je većina monaha bila grčka i bugarska.[1] Kada je 1890. godine posetio Hilandar, srpski konzul u Solunu Kosta Hristić video je u vekovnoj srpskoj Velikoj lavri među tolikim kaluđerima Bugarima, samo jednog jedincatog Srbina, zapuštenog i zabrinutog monaha Visariona.[11] Hilandarski monasi su u 18. veku uspostavili žive veze sa Karlovačkom mitropolijom i srpskim crkvenim opštinama u južnoj Ugarskoj i u Bosni. Bugari su značajno doprineli očuvanju duhovnog života u manastiru, posebno prilozima posle velikih požara 1722. i 1776. godine. U Hilandaru je bugarski monah Pajsije Hilandarac napisao Istorija slovenobugarske (1760–1762).[7][12] U manastir je 1765. godine došao i srpski prosvetitelj Dositej Obradović (1742—1811) koji je ostavio svedočanstvo o sporu Srba i Bugara oko uprave nad manastirom.[7] 1756. godine, Sava Petrović Njegoš je molio Ruse da zaštite Hilandar od pokušaja Grka da ga preotmu od Srba.[13] Od kraja XVIII veka manastirom prestaje da upravlja iguman; od tada se igumanom manastira smatra čudotvorna ikona Bogorodice Trojeručice.[7] Iguman počinje da se ponovo bira tek od 1991. godine.[7] Period od 19. veka i savremena istorija[uredi | uredi izvor] Manastir Hilandar tokom posete kralja Aleksandra Obrenovića 1896. godine; manastir mu je kao poklon ovom prilikom dao ćirilički rukopis Miroslavljevo jevanđelje, koji je on kasnije doneo u prestonicu Beograd Početkom 19. veka stvorena je prva novovekovna srpska država. To je uticalo da ponovo počne da raste broj srpskog sveštenstva u Hilandaru.[1] Bratstvo manastira je 1820. godine zatražilo od kneza Miloša Obrenovića da bude njegov pokrovitelj i zaštitnik.[1] Mlada srpska država je pokazala interes za manastir i pomagala ga u skladu sa mogućnostima. Najveću zaslugu za novouspostavljene srpsko-hilandarske veze imao je arhimandrit Onufrije Popović, koji je i prvi uspostavio kontakt sa knezom Milošem.[1] Bratstvo manastira je u tom periodu često pomagalo oslobodilačku borbu grčkog naroda, što je prouzrokovalo odmazdu turskog Garnizona koji je zbog toga bio stacioniran u manastiru nekoliko godina.[1] Drugu polovinu XIX veka je obeležio sukob sa bugarskim sveštenstvom oko uprave nad manastirom. Kneževina je materijalno pomagala manastir, naročito u periodu velike materijalne krize prouzrokovane dugogodišnjim sporom oko manastirskih granica.[1] Posle 1860. godine, beogradski mitropolit Mihailo je uspeo da donekle izgladi odnose sa bugarskim sveštenstvom na Svetoj gori, naročito posle Berlinskog kongresa iz 1878. godine.[1] Spor oko uprave nad manastirom je konačno rešen nakon posete kralja Aleksandra Obrenovića Hilandaru, 1896. godine. Kralj je `blagovoleo obdariti carsku Zadužbinu sa 15.000 dinara u zlatu.`[14] Na čelu manastira nalazio se u to vreme arhimandrit Vasilije, koji je tada odlikovan od strane srpskog vladara. U to vreme i poznati češki monah Sava Hilandarac dobio je Orden Svetog Save za uređenje manastirske biblioteke. Srbija je tako platila manastirske dugove i monasi su ponovo mogli da dolaze iz Srbije i drugih srpskih krajeva.[7] Godine 1900. episkop šabački Dimitrije (koji je pre toga bio u pratnji kralja Aleksandra) vratio se na Svetu Goru. Doneo je sa sobom skupoceni crkveni barjak koji je manastiru poslao kralj. Sam vladika je doneo i svoju znatnu ušteđevinu koji je zaveštao manastiru, i odlučio da tu provede svoj život do kraja.[15] Početkom 20. veka manastir je ponovo imao većinu srpskih monaha. Hilandar je u pratnji premijera Nikole Pašića posetio i kralj Petar I Karađorđević.[7] Kralj Petar je došao u Hilandar 1910. godine, vraćajući se iz Rusije. Doneo je tada manastiru vredne poklone: igumanski zlatni krst, prestoni veliki krst, bogoslužbene odežde i 10.000 dinara `u zlatu` za nabavku trpezarije za opštežitije. Arhimandritski krst i trpezarija čekali su 22 godine da budu upotrebljeni. Naime, do 26. marta 1933. godine u Hilandaru je bio na snazi `idioritamski poredak` inače suprotan Tipiku Sv. Save. Po tom sistemu je manastirom upravljao Odbor staraca sa dva epitropa, koji su bili `izvršni organ`. U takvoj, podvojenoj zajednici svaki monah je živeo `sam za sebe` i `ekonomisao` za svoj račun; manastir je bio u teškoj materijalnoj situaciji.[16] Taj monaški poredak je zavladao u Hilandaru 1883. godine, pod nerazjašnjenim okolnostima. To se desilo iako je po Savinom tipiku prelazak na `idioritmiju` pratilo teško prokletstvo bačeno na one koji to urade. Odbačen je viševekovni izvorni `opštežiteljni poredak` koji je ustanovio Sv. Sava, a po kojem manastirom upravlja iguman (sa velikim ovlašćenjima), a imovina svih kaluđera je zajednička i kruna takve složne zajednice je trpezarija, u kojoj se sabiraju braća monasi. I pored sve volje početkom 20. veka teško se prešlo na drevni poredak. Prepreka je bila i u vidu novog Svetogorskog Ustava iz 1926. godine, po kojem je drugačije zamišljen opštežiteljni život monaha. Razlikovao se on ovde od onog Savinog, i tada (1933) iako su Hilandarci izglasali povratak u opštežiće, zavisilo je sve od Grka. U stvari bio je to u neku ruku nekanonski postupak, čije je prihvaćanje sada bilo u nadležnosti Sveštene opštine u Kareji i Carigradske patrijaršije i njihovih odluka. Na martovskom skupu u Hilandaru 1933. godine, u prisustvu konzula Adžemovića, vladika Nikolaj je rukopoložio novoizabranog igumana Rafaila, u čin arhimandrita. Stavljanjem zlatnog igumanskog krsta na grudi novog igumana, prešlo se formalno ali sa radošću u novi kaluđerski poredak.[17] U današnje vreme, od nekadašnjih velikih poseda Hilandaru su ostala samo tri metoha izvan Svete gore (Kumica, Kakovo i Kalamarija).[1] Manastir se nalazi pod jurisdikcijom Vaseljenske patrijaršije (sedište: Saborna crkva Svetog Georgija, Istanbul), a staranjem manastirskog bratstva srpske i grčke države dobro se čuva održava i obnavlja.[7] Igumani manastira su bili Pajsije Tanasijević (1989—1992) i Mojsije Žarković (1992—2010), a trenutni je Metodije Marković (od 2010). Požar 2004. i obnova[uredi | uredi izvor] Obnova Hilandara 2007. godine. Obnovljeni delovi Hilandara 2015. godine. U noći između 3. i 4. marta 2004. godine u manastiru je izbio požar koji je ubrzo poprimio katastrofalne razmere.[18] Prema zvaničnoj verziji, požar je izazvan tako što se pomerio i zapalio odžak koji je potkopao potok.[12][19] Tom prilikom je izgorelo više od polovine korisne površine manastirskih zdanja, 5.897 m² od ukupno 10.500 m².[12][20] Izgoreo je Veliki konak iz 1814. godine, Beli konak iz 1598. godine, Stari konak iz XIV—XIX veka, konaci Igumenarija iz XVII—XIX veka, Dohija iz XVII veka, Sinodik iz XIX veka, gostoprimnica te ulazni kompleks.[12] Stradala su i četiri hilandarska paraklisa, kao i autentične monaške kelije sa kraja XVI veka.[12][21] Požar je sa jedne strane stigao do trpezarije kralja Milutina, a na drugoj strani je zaustavljen uz zidine pirga sveca Save.[12] Obnova Bratstvo manastira je sa radnicima i pet vatrogasnih ekipa iz obližnje Kareje i Poligirosa uspelo da ugasi požar.[22] Obnova oštećenih delova je započeta odmah nakon požara, a bilo je planirano da se svi poslovi završe do kraja 2011. godine.[18] Ipak, obnova nije bila ni približno toliko efikasna koliko se na početku mislilo, pre svega zato što je bilo neophodno da se renoviraju i pojedini delovi koji nisu direktno stradali u požaru.[23] Glavni arhitekta obnove Hilandara je prof. dr Mirko Kovačević.[24] Bratstvo manastira je uz pomoć donatora do 2020. godine uspelo da obnovi više od 80% izgorelog dela svetinje Hilandara.[25][26][27][28] Najveću pomoć u obnovi Hilandar je imao od Vlade Srbije i Srpske pravoslavne crkve, kao i donacija građana Srbije, Srpske, Grčke, Rusije i dijaspore.[29] proširi Slike obnove Hilandara Posedi, crkve, paraklisi, kelije i metosi[uredi | uredi izvor] U prošlosti, po osnivanju manastira, u oblasti Metohije Hilandar je imao 72 naselja i 3 vlaška katuna, a 24 u oblasti Kosova, pa je hilandarski manastirski feudalni posed bio najveći od svih drugih u srednjovekovnoj Srbiji.[30] U Moskvi je manastir imao od starih vremena jednu kuću za izdavanje, sa prihodom, ali koju je ruska država za vreme cara Petra Velikog, uzela bez naknade sebi. Arhimandrit je izmolio sredinom 19. veka da ruski car Nikola, obeća da će umesto te nekretnine davati 2000 srebrnih rubalja godišnje manastiru.[31] Danas, Hilandarski manastir je jedan od najbogatijih manastira, sa preko 13 crkava i paraklisa, većim brojem kelija i više metoha u Grčkoj, Srbiji i drugde. Manastir poseduje manastirsku ekonomiju, obradivu zemlju, maslinjake, vinograde, šumu, pomoćne objekte i druge građevine. Crkve i paraklisi[uredi | uredi izvor] Pored glavne crkve koja se nalazi u dvorištu, manastir Hilandar obuhvata još oko 15 crkava, paraklisa ili kapela. U samom manastiru ima ih 12, i nalaze se u potkrovljima pirgova i konaka. Za neke crkve se zna njihov ktitor, a na osnovu ikonopisa može se približno odrediti vreme njihovog nastanka.[32] Većina crkava je dobro očuvana, sem onih koje su postradale u požaru 2004. godine, neke su delimično očuvane, a nekima se potpuno gubi trag — ostale su samo u pisanim izvorima. Kelije[uredi | uredi izvor] Položaj i pogled na Manastir Hilandar. Hilandar poseduje ukupno oko 40 kelija i većina je aktivna. 15 kelija se nalazi u Hilandarskoj dolini, 10 kelija u samoj Kareji, te oko 15 kelija u oblasti Velikog Ziga. Pored ovog broja kelija, Hilandar poseduje i oko 20—40 kelija koje se danas vode kao ruine, a uglavnom su smeštene u oblasti Velikog Ziga i Vigle, u okolini Kareje i u oblasti Halkidike. U okolini Kareje na prisojnim padinama sa plodnim zemljištem i šumama, vremenom je niklo puno kelija koje su nastanjivale male skupine monaha. Najstarije među njima pominju se već u srednjovekovnim dokumentima Protata i pojedinih manastira, a docnije ih — u većem broju — beleže turski poreski „defteri”. Prvi zbirni pregled dobara u tom delu Svete gore vezan je za odluku Porte o oduzimanju manastirskih imanja i njihov otkup 1568/69. godine. Bratstva su tada, nakon uplate odgovarajuće sume, mogla da pribave „hududame” — izvode iz katastarskih knjiga, overene od carigradskog kadije, koji su im potvrđivali posede i beležili njihove granice. Već 1570. godine, sa predstavnicima drugih manastira, Hilandarci su dobili akt koji je — između ostalog — svedočio da manastir u središtu Svete gore poseduje 14 kelija. Njihovi nazivi nisu pojedinačno navedeni, ali je „sinornama” označila zajedničke međe zemljišta na kojem su bile razmeštene. Tokom vremena, njihov broj se uvećavao, pa je prilikom prodaje kelija u Kareji 1661. godine Hilandar otkupio 24. U turskom popisu iz 1765. godine zabeleženo je da mu pripada čak 28 kelija. One se u približnom broju pominju i početkom ΧΧ veka. K. Vlahos 1903. godine kaže da Hilandar ima u Kareji 24 kelije, a nešto kasnije (1909) iguman Metodije Milovanović u svom pregledu nabraja 26, od kojih u okolini Kareje 23. Prve vesti o boravku srpskih monaha u središtu Svete gore vezane su za život isposnice koju je u neposrednoj blizini Protata, odmah nakon osnivanja Hilandara, podigao Sveti Sava srpski i posvetio svome zaštitniku istog imena, Svetom Savi Osvećenom. Kelija je dobila posebno mesto u ustrojstvu Svete gore i svojevrsnu nezavisnost koja je, uz pravila o načinu života, utvrđena posebnim tipikom. Sam Sveti Sava se starao da isposnicu obezbedi imanjima, pa je i prilikom poslednjeg boravka u Kareji — u leto 1229. godine — u želji da zasadi vinograd, za 300 perpera kupio zemljište Manastira Svetog Dimitrija. Hilandarske kelije u Kareji su: Kelija rođenja Bogorodice (Flaska, nekada uticajni manastir) Hilandarska kelija Svetog Andreje (od 1960. u posedu manastira Ksenofont; u prizemlju ove kelije je bila pošta) Kelija Svetih Arhanđela Kelija Svetog Georgija Kelija Svetog Save Osvećenog (Tipikarnica) Hilandarski mlin Kelija-konak Svete Trojice (manastir Pantelejmon/Hilandar) Konak Svetog Save srpskog Kelija-skit Svetog Ignjatija Antiohijskog (manastir Pantelejmon/Hilandar) Kelija Svetog Tome (paraklis) Kelija Svetog Nikole (Vrahnitu) Kelija Svetog Dimitrija Važno je da se napomene da manastir Hilandar drži oko ⅓ ukupne zemljišne površine Kareje sa njenom okolinom. Na hilandarskoj zemlji u Kareji i okolini se danas nalazi oko 30 kelija i oko 55 manjih i većih objekata različitih namena. Na hilandarskoj zemlji se nalaze izvori vode koji su jedini za Kareju i okolinu i velike površine pod šumama locirane severno od Kareje. Značajna je Hilandarska dolina, nazvana zbog toga što se u njoj nalazi oko 20 kelija, od kojih 15 pripada Hilandaru; smeštena je nešto severnije od Skita Svetog Andreje. Nema, inače, ranih vesti o izgledu i stanju hilandarskih kelija u okolini Kareje, jednostavnih i bez utvrda. Njihov skromni inventar bio je manje privlačan za gusare, čiji su upadi povremeno potresali život monaha. U nastojanju da se najstarija imanja u ovom kraju prepoznaju i pre nego što im se položaj jednom kartografski utvrdi, treba učiniti pokušaj da se za njih vežu neke od kelija koje su već poznate. Hilandarske kelije Hilandarske doline su: Kelija Preobraženja (Paterica) Kelija rođenja Presvete Bogorodice (Maruda) Kelija uspenja Presvete Bogorodice (Molivoklisija) Kelija Svetog oca Nikolaja (Burazeri) Kelija-skit Svetog Jovana Bogoslova Kelija Svetih Arhanđela (Savina) Kelija-skit Svetog Jovana Zlatoustog Kelija Svetog Nikole (Barbera) Kelija Blagovesti (Evangelismu) Kelija Svetog Jovana Krstitelja Kelija Svetih Apostola (nekada uticajni manastir Alipiju) Kelija Svetog Dimitrija (Trigonadon) Kelija Svete Trojice (manastir Hilandar/Iviron) Kelija Sveta tri jerarha još oko 8—10 uglavnom neaktivnih i ruševnih kelija Hilandarske kelije Velikog Ziga i Velike Vigle su: Kelija Svetog Atanasija (Jovanica) Kelija-skit Svete Trojice (Spasove vode) Kelija na Maloj Jovanici Kelija Svetog Save i Svetog Simeona Kelija Svetog Filipa Kelija Svetog Stefana (na Samariji) Kelija — turska policija Papa Konaki (napuštena) Kelija-skit Svetog Vasilija (Hrusija) Arsana Svetog Vasilija Arsana Velika Jovanica još oko 5 neaktivnih kelija Metosi[uredi | uredi izvor] Prvi koji je Hilandaru podario sela po ostalim oblastima tadašnje Raške je Simeon, i to 1198. godine. Od tada su svi vladari Nemanjića i darivali metohe, tako da je u 14. veku postojalo preko 30 metohija sa 360 sela širom Evrope i Azije a nad kojima je manastir Hilandar imao puno vlasteosko pravo, uz tako znatne sudske, administrativne i finansijske povlastice da je gotovo bila sačinjena država u državi.[33] Selo Kakovo je bogati metoh manastirski, a u drugoj polovini 19. veka došlo je do nesuglasica između stanovnika tog mesta i Hilandara. Vodio se dugogodišnji sudski spor, u vezi korišćenja manastirske zemlje i šume, koji je 1897. dobio Hilandar.[34] Kakovo sa 1500 hektara šume poklonio je 1585. godine Hilandaru jedan bogati Turčin beg, u znak zahvalnosti što je njegova hanuma (supruga) zatrudnela jedući grožđe sa manastirske čudotvorne loze.[35] U Kakovu je crkvica posvećena Živonosnom Istočniku. Taj metoh se sada zove Milo Arsenica. Loza Svetog Simeona Mirotočivog[uredi | uredi izvor] Loza Svetog Simeona Iza crkve i ispod kelije u kojoj se upokojio Simeon, nalazi se jedna od najvećih svetinja Hilandara, bunar Svetog Save.[36] Vodu je pronašao Sveti Sava, prilikom gradnje. Pored bunara se nalazi i loza koja je po predanju iznikla na mestu gde je bio sahranjen Sveti Simeon (Stefan Nemanja). Kada se monah Simeon upokojio (13. februara 1200. godine), bio je sahranjen u naosu katolikona, uz južni zid. Godine 1207, u pratnji grupe hilandarskih monaha, njegov sin Sava je preneo očeve „cele i netaknute” mošti u Srbiju i pohranio ih u manastir Studenicu. Iz njegovog groba iznikla je loza koja se održala i do naših dana. Simeonovoj lozi se pripisuje čudotvorna moć.[37] Od zrna grožđa sa manastirske loze, koje su uzele da pojedu, mnoge žene dotad nerotkinje su rodile decu. Starešine manastira[uredi | uredi izvor] Mihailo Matić, starešina manastira (1938—1967) Nikanor Savić, starešina manastira (1967—1990) Pajsije Tanasijević, starešina manastira (1990—1992) Mojsije Žarković, starešina manastira (1992—2010) Metodije Marković, starešina manastira (2010—danas) Arhitektura[uredi | uredi izvor] Arhitektura unutar zidina manastira, pogled sa jednog od pirgova (kula) Manastirski kompleks, koji otprilike ima oblik kvadrata sa trouglom na vrhu, ograđen je odbrambenim zidovima koji su pojačani pirgovima (kulama) Svetog Save i Svetog Georgija, uz koje su podignuti višespratni konaci, kapele, paraklisi, bolnica i drugi objekti.[7] Bedemi su visoki preko 30 m i u donjem delu (sem kapije) nemaju nikakvih otvora. Stanovi su svi na trećem ili četvrtom spratu. U kelijama na četvrtom spratu spoljašnji zidovi imaju preko 1,5 m širine. Kule su još tvrđe i imaju vojnički izgled. Otvori su im dosta mali i uzani, vrata niska i teška.[1] Građevine su zidane u vizantijskom stilu (Srpsko-vizantijska škola), od tesanog kamena sa naizmeničnim redovima opeke, dok su podovi i balkoni izgrađeni od drveta. Konaci su oduvek zidani iznutra uz odbrambene zidove i do 19. veka imali su otvore uglavnom prema porti.[4] Pored glavne, u manastiru se nalazi još 12 manjih crkava, kao i kapela sa živopisima iz raznih vremena, sa ikonostasima iz doba različitih umetničkih škola, sa ikonama, utvarima i drugim relikvijama.[7] Izvan manastira, u zidinama u njegovoj neposrednoj blizini, nalaze se grobljanska Crkva Blagoveštenja sa kosturnicom i paraklis Svetog Trifuna iz 1719. godine.[4] Glavnu manastirsku crkvu, Crkvu Vavedenja Bogorodice, sagradio je kralj Milutin početkom 14. veka — na temeljima prvobitne crkve.[7] Ona predstavlja potpuno novi tip vizantijske arhitekture, i to konstantinopoljske škole sa nešto elemenata solunske i atonske neimarske veštine.[1] Za Svetu goru nova građevina je donela izvesna nova, iako ne originalna rešenja u narteksu. Napušteni su dodaci uz crkvu kao egzonarteks, pobočne kapele i prednji portik. Dobio se velik i dobro osvetljen prostor u crkvi, koji ranije svetogorske građevine nisu imale.[1] Ovaj novi tip arhitekture održao se na Svetoj gori do današnjih dana. Ornamenti u mramoru oko vrata i prozora nisu iznenađujući, već skladni i solidni. Pod crkve koji je ukrašen mozaikom izuzetne lepote je pažljivo i dobro složen.[1] Na crkvi su očuvani fragmenti prvobitne plastike. U vreme kneza Lazara, oko 1380. godine, uz crkvu je sagrađena priprata.[7] Kada je bila gotova, Lazareva priprata se savršeno uklopila u celinu glavne crkve; okićenost ornamentima davala joj je pečat vremena i zemlje u kojoj je ponikla.[38] Umetnost[uredi | uredi izvor] Freska Vavedenje Bogorodice u Sabornoj crkvi Umetnost Hilandara je pre svega oličena u živopisu, kako u glavnoj crkvi tako i u ostalim objektima, ali i u velikom broju umetničkih dela koja se nalaze u manastirskoj riznici i hramovima. Hilandarska riznica je jedna od retkih u svetu koja se može pohvaliti mnogobrojnim jedinstvenim, unikatnim blagom koje se slivalo u ovaj manastir iz celog sveta. U hilandarskim riznicama i arhivama čuva se oko 3.500 ikona, od kojih je otprilike 1.500 srednjovekovnih — među kojima i osam čudotvornih; spadaju u najvrednije primerke vizantijske umetnosti poštovane od većine hrišćanskog sveta. Tu je i 507 rukopisnih povelja srednjovekovnih vladara, 1.041 rukopisna knjiga sa ukupno 312.000 strana, svici, 80 starih knjiga štampanih od XV do XVII veka, te 40.000 knjiga iz razdoblja od XVII veka do danas.[39] Živopis[uredi | uredi izvor] Saborna crkva, trpezarija, trem trpezarije, svi paraklisi i ulaz imaju iznutra (a ponegde i spolja) — freske (živopis). Najstariji živopis je iz 13. veka i nalazi se unutar i spolja pirga i paraklisa Svetog Georgija.[4] Živopis Saborne crkve je iz 1321. godine[4] (a preslikan je 1804. godine pa delimično u južnoj pevnici[7] očišćen od ovog preslikavanja sedamdesetih godina 20. veka). Freske na tavanu trpezarije na severnom zidu su nastale posle 1321. godine, a u Crkvi Sv. Arhanđela polovinom 14. veka.[4] Najveći deo sačuvanog živopisa u paraklisima nastao je u XVII i 18. veku.[4] U paraklisima koji su goreli živopis je teško oštećen. Trpezariju je 1621. godine ponovo oslikao Georgije Mitrofanović (1550—1630), monah u Hilandaru i najugledniji srpski slikar toga vremena.[7] U XVIII i 19. veku oslikan je veći broj kapela. Izvan manastirskog kompleksa sačuvan je živopis iz XIII veka u pirgu na „Spasovoj vodi” i iz 17. veka.[7] Ikonopis[uredi | uredi izvor] Čudotvorna ikona Bogorodica trojeručica Mozaička Bogorodica Odigitrija iz XIII veka U riznici Hilandara sačuvano je oko 500 ikona[7] nastalih od XII do 19. veka.[7] Antologijsku vrednost imaju sledeće ikone: Bogorodica Trojeručica, jedna od najvećih svetinja i ujedno najpoznatija. Po predanju je nastala u 8. veku.[40] Tada je iscelila Sv. Jovana Damaskina.[40] Ikona se nalazi u Sabornoj crkvi.[7] Mozaička Bogorodica Odigitrija, nastala oko 1200. godine,[40] ima veliku umetničku i još veću istorijsku vrednost. To je najstarija ikona koja se čuva u riznici manastira.[4] Bogorodica Odigitrija, iz treće četvrtine 13. veka, predstavlja remek-delo evropskog slikarstva XIII veka.[40] Hristos Pantokrator, iz treće četvrtine XIII veka, pandan je prethodnoj ikoni na ikonostasu nekadašnje Crkve Vavedenja Bogorodice.[40] Vavedenje Bogorodice, iz 1320. godine, tipična je ikona iz razdoblja renesanse Paleologa (1261—1453). Velike je umetničke vrednosti, sa vidljivim uticajem antičkih uzora.[40] Sveti Arhanđel Gavrilo, Sveti jevanđelist Matej, Sveti jevanđelist Luka; sve tri iz treće četvrtine 14. veka.[40] Iz 17. veka su ikone Sv. Mina, Sv. Viktor i Sv. Vikentije, Sveta Petka, Sveti Sava i Sveti Simeon srpski i Sveti knez Lazar i Sveti Georgije Novi.[40] Ikona sv. Dimitrija, nastala 1763. godine, podseća na vizantijske uzore.[40] Pored pojedinačnih ikona u svim crkvama, paraklisima i kapelama, u kompleksu manastira kao i van samog kompleksa, nalazi se veći broj ikonostasa nastalih u XVII, XVIII i 19. veku.[7] U obnovi manastira posle požara iz 2004. godine, restauriran je jedan deo ikona.[41] Književnost[uredi | uredi izvor] U 13. veku u Svetoj gori je jačalo duhovno i književno interesovanje. Domentijan je 1264. godine u Hilandaru, živeći u pirgu Sv. Save, napisao Žitije Sv. Simeona, a gramatik Teodor je prepisao Šestodnev iz vremena Sv. Simeona. U Hilandaru tog vremena su se nalazila najbolja spisa vizantijske crkvene književnosti i ono najvrednije što se do tada napisalo u slovenskoj književnosti. U samom manastiru je sačuvano malo rukopisa iz 13. veka.[1] Danas je sačuvan značajan broj rukopisa iz 14. veka, a posebno iz njegove prve polovine. Karejski monah Teodul je 1336. godine prepisao Teodosijevo Žitije Sv. Save, a danas se u riznici manastira može naći šesnaest jevanđelja iz XIV veka, zatim velika zbirka evanđelja, apostola, sinaksara, mineja, trioda i pesama blaženih. U drugoj polovini XIV veka javlja se letopisačka književnost i hronike. Opširna vizantijska hronika Georgija monaha, zvanog Hamartol, prepisivana je u to vreme na više strana. Iz osamdesetih godina XIV veka potiču tri prepisa, od kojih je najstariji rađen 1382. godine u Hilandaru.[1] Najznačajniji rukopisi u riznici manastira su Jevanđelje patrijarha Save iz treće četvrtine XIV veka, Romanovo jevađelje iz 1337. godine, Izborno Jevanđelje vojvode Nikole Stanjevića, Beseda Jovana Zlatoustog ispisana u Smederevu sredinom 15. veka, Apostol igumana Viktora iz 1660. godine itd. Među retkim štampanim knjigama nalazi se nekoliko primeraka iz cetinjske štamparije iz doba Đurđa Crnojevića: tri Oktoiha prvoglasnika iz 1494. godine i tri Psaltira sa posledovanjem iz 1495. godine, dok iz venecijanske štamparije Božidara Vukovića i njegovog sina Vićenca riznica poseduje oko 30-ak različitih izdanja.[7] U prepisivačkoj umetnosti, najznačajnija ostvarenja su proksomidije, od kojih najstarija datira iz 16. veka.[1] Bugarski monah Pajsije je 1762. godine u Hilandaru napisao čuvenu Istoriju slavjano-bolgarsku.[7] Posle pritužbi posetilaca manastira, među kojima je bilo i važnih državnika, da je biblioteka u rasulu, Savet staraca u Hilandaru je nekome morao da poveri posao sređivanja rukopisa. Jedini kaluđer koji je imao znanja da to uradi bio je češki monah Sava. Uprkos protivljenjima nekih kaluđera, Sava je postao manastirski bibliotekar. Odmah je prionuo na posao; nabavio je instrumente za podvezivanje knjiga, a potom sva dela u biblioteci podvezao i uradio kataloge odnosno popisao sve hilandarske knjige, a kada je sve ovo završio opet je sa teškom mukom dobio dozvolu da sredi i manastirski arhiv. U Hilandaru je nastala najstarija srpska biblioteka,[39] dvojezička — slovenska i grčka. U njoj se, uz brojne rukopise na starosrpskom i grčkom jeziku, čuvaju i pisani na pergamentu i hartiji — ukupno 367 povelja, od kojih 172 povelje vizantijskih careva, 154 povelje srpskih vladara, nekoliko povelja ruskih careva i moldavskih kneževa, oko 150 primeraka prvoštampane srpske knjige, turska dokumenta i isprave, veliki broj dragocenih arhivskih dokumenata, te bakrorezne i drvorezne ploče sa kojih su otiskivane grafike u bakrorezu i drvorezu u XVIII i 19. veku.[7] Kolekcija starih rukopisnih knjiga nastavila je da se dopunjava i u 21. veku.[42] Riznica[uredi | uredi izvor] Deo kosturnice manastira Hilandarska riznica je jedna od retkih u svetu koja se može pohvaliti mnogobrojnim jedinstvenim, unikatnim blagom koje se slivalo u Hilandar iz celog sveta. Blago predstavlja duhovnost, koja daje smisao vrednosti svih materijalnih predmeta koji su u Hilandaru. Svaki materijalni predmet ima tačno određeno značenje i svoju ulogu u duhovnom svetu. Mnogi predmeti su i dalje bogoslužbeni i za monahe imaju isključivo duhovnu vrednost. Najznačajniji predmeti koji se čuvaju u riznici su: Duborezni diptih monahinje Jefimije, koji je posvećen njenom rano preminulom sinu Uglješi Despotoviću[7] Vezena zavesa za ikonostas despotice Jelene, u monaštvu Jefimije (c 1400. godine)[7] Zavesa ruskog cara Ivana IV Groznog, sa izvezenim likovima Hrista, ruskih svetaca, ali i Sv. Simeona i Sv. Save[7] Dva barjaka krstaša trougaonog oblika, koje je car Stefan Dušan darovao manastiru tokom svog boravka 1347. i 1348. godine.[43] Čaša od slonovače koja je pripadala caru Stefanu Dušanu.[44] Monaški život[uredi | uredi izvor] Svakodnevni život monaha u Hilandaru i danas se odvija po tipiku koji je sastavio Sveti Sava. Bogoslužbeni dan počinje u popodnevnim časovima. Prvo se služi večernja služba a nakon toga sledi zajednička večera. Nakon toga sledi povečerje tokom kojeg se iznose na poklonjenje i celivanje časni krst i svete mošti. Posle ponoći počinje polunoćnica i na kraju sveta liturgija. Nakon liturgije sledi ručak gde monasi obeduju zajedno (kao i na večeri) sa gostima manastira. U manastiru se, dakle, obeduje dva puta. Tokom ostalog vremena, uz kratke časove sna i odmora, monasi se bave poslovima koji su im dodeljeni. To je briga o manastirskom imanju na različitim poljima, a zanimanja su ekonom, crkvenjak, rizničar, portar, gostoprimac, trpezarac itd. Manastiri se odvajkada izdržavaju radom, pa tako i Hilandar. Pletu se brojanice, slikaju ikone, obrađuju njive, gaje voćnjaci, vinogradi i pčele, pravi vosak i zimnica. Manastir ima 8.500 ha zemlje, ponajviše pod šumom. Niti jedan drugi manastir na Svetoj Gori nema toliko plodne obradive površine. Ovu zemlju kupovali su srpski vladari, kao i mnogi drugi Srbi čija imena nisu ni zapisivana. Na obradivim površinama se gaji vinova loza, masline, voće i povrće. Godine 2008, mlado monaško bratstvo je obnovilo vinograd na čuvenom Savinom polju. Svoje umeće prenosi sa pokolenja na pokolenje, ali i usavršava uz pomoć stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Na 15 ha su zasađene najkvalitetnije sorte grožđa, od kojeg se dobija vino vrhunskog kvaliteta. Na manastirskom imanju podignuto je i 350 novih stabala šljiva, oko 400 sadnica lešnika, 2.000 novih sadnica maslina uz one stare koje rađaju godinama. Među ovim starim sadnicama je i ona koju je zasadio car Dušan u XIV veku.[45]

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sedam dana u Budimpešti Dobrica Ćosić Izdavač: NOLIT, Beograd 1957; Detaljnije: mek povez, strana 75, 21cm Dobrosav Dobrica Ćosić (Velika Drenova, kod Trstenika, 29. decembar 1921 — Beograd, 18. maj 2014) bio je prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije (15. jun 1992 — 1. jun 1993).[1] Pored toga bio je srpski pisac, romansijer i esejista, politički i nacionalni teoretičar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i redovni član SANU. Ćosić je ponekad nazivan „ocem nacije”.[2][3] Za svoj književni opus dobio je većinu nacionalnih nagrada i nekoliko inostranih. Trostruki je kandidat za Nobelovu nagradu za književnost (1983, 1989, 2011).[4] U Udruženju „Adligat” u Beogradu, čiji je Ćosić bio član, nalazi se Zbirka književnika Dobrice Ćosića sa više od dve stotine njegovih posveta, nekoliko rukopisa i dela knjiga iz njegove lične biblioteke. Biografija Školovao se u Srednjoj poljoprivrednoj školi u Aleksandrovcu župskom, ali je prekinuo školovanje za vreme Drugog svetskog rata, maturski ispit je položio 16. oktobra 1942. u Srednjoj poljoprivednoj školi u Valjevu.[5] Kasnije je završio Višu partijsku školu „Đuro Đaković”. U toku Narodnooslobodilačke borbe bio je politički komesar u Rasinskom partizanskom odredu, urednik lista „Mladi borac” i član Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Srbiju. Posle oslobođenja je bio član AGITPROP-a Centralnog komiteta KP Srbije, a republički i savezni poslanik bio je 12 godina. Za poslanika je prvi put izabran 1945. godine, dobivši oko 6.800 glasova, ispred kandidata Zemljoradničke stranke sa 4.000 i kandidata Demokratske stranke sa 3.000 glasova. Jedan je od retkih koji su se javno usprotivili političkoj likvidaciji Aleksandra Rankovića, 1966. godine. Prvi Ćosićevi prozni radovi nisu skrenuli naročitu pažnju književne kritike. U domaću i svetsku književnost ulazi 1951. godine sa svojim prvim delom „Daleko je sunce”. Ohrabren početnim književnim uspehom, Ćosić počinje uporno i istrajno da radi na upoznavanju moderne domaće i evropske proze i filozofske i sociološke naučne misli, što mu je omogućilo da svojim budućim delima dospe u vrh srpske književnosti i da značajno pregraniči nacionalne međe. Tako od 1951. godine Dobrica Ćosić postaje slobodan umetnik, književnik koji je napisao kultne romane: „Koreni”, „Deobe”, „Vreme smrti” (tetralogija), „Vreme zla” („Grešnik”, „Otpadnik”, „Vernik”), „Vreme vlasti”, ali i mnoge druge. Od 14. februara do 26. aprila, Dobrica Ćosić je, kao član državne delegacije, bio saputnik predsedniku Jugoslavije Josipu Brozu Titu na brodu „Galeb” kojim su obilazili afričke zemlje. U jesen 1965. Broz je Ćosiću ponudio da preuzme vlast u Srbiji, što je on odbio rekavši da hoće da bude pisac i slobodan čovek.[6] Godine 1968. otvara pitanje Kosova i Metohije čime izaziva pažnju članova iz CK. Postao je jedan od najpoznatijih opozicionara Josipu Brozu Titu posle razmimoilaženja sa njim. Dobrica Ćosić godine 1970. postaje član SANU, a u svojoj pristupnoj besedi je rekao „srpski narod dobijao u ratu, a gubio u miru”. Od 1969. do 1972. bio je predsednik Srpske književne zadruge.[7] Milan Panić i Dobrica Ćosić u Skupštini SR Jugoslavije Godine 1984. osnovao je Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja koji je ustajao u zaštitu raznih protivnika socijalističke Jugoslavije. Tokom 1989. i 1990. godine osnovao je srpske nacionalne stranke u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Prvi predsednik SRJ odlukom Savezne skupštine postaje 15. juna 1992. godine, a smenjen je godinu dana kasnije (1. juna 1993.) glasanjem oba veća Saveznog parlamenta.[1] Grob Dobrice Ćosića na Novom groblju u Beogradu Godine 2000. Dobrica je ušao u Narodni pokret Otpor, ali je kasnije izjavio da to ne bi učinio da je znao da je Otpor finansiran iz inostranstva. Dobrica Ćosić se otvoreno zalagao za podelu Kosova i Metohije još devedesetih godina.[8] Ćosić se u svojoj knjizi „Kosovo“ (2004) bavi ovom temom. Ovaj predlog je podržao i Noam Čomski u maju 2006. godine. [9] Povodom Ćosićevog 80. rođendana čestitke su mu uputili premijer Srbije Zoran Đinđić[traži se izvor] (nazvavši ga pritom „Srpskim Tomasom Manom“) i predsednik Savezne Republike Jugoslavije Vojislav Koštunica. Predsednik Srbije Boris Tadić je decembra 2005. izjavio da se često konsultuje sa Dobricom. Slobodan Milošević je na suđenju u Hagu nazvao Ćosića „najvećim srpskim živim piscem“. Više od 50 godina bio je u braku sa suprugom Božicom, do njene smrti 2006. godine. Godine 1954. dobio je ćerku Anu, a ima i dvoje unuka: Milenu (1981) i Nikolu (1982). Preminuo je 18. maja 2014. u svojoj kući u Beogradu u 93-oj godini.[10] Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu, opelo je služio episkop bački Irinej.[11][12] Ćosićev književni rad Sa Antonijem Isakovićem, 1953. godine. Ćosić i Ivo Andrić Dobrica Ćosić je započeo svoj književni rad romanom „Daleko je sunce“ 1951. godine, u kome evocira svoje ratničko iskustvo iz narodnooslobodilačke borbe i slika moralnu i psihološku krizu ličnosti u uslovima rata. Dok je ovaj roman za sadržinu imao najsvežije događaje nacionalne istorije, drugi roman „Koreni“ koji je objavljen 1954. godine uzima građu iz stvarnosti Srbije s kraja 19. veka. To je slika raskola u jednoj patrijarhalnoj porodici, ali i raskola u narodu. Ovde je Ćosić pažljivom psihološkom analizom razotkrio mentalitet srbijanskog sela, uočio začetke i uzroke političkih previranja, predočio nekoliko upečatljivih karaktera.[13] Nakon kultnog romana „Koreni“ sledi delo „Sedam dana u Budimpešti“ (1956), potom roman „Deobe“ (1961), u kome se Ćosić ponovo vraća Drugom svetskom ratu. Središnja tema ovog romana je deoba u narodu, deoba na partizane i četnike i posledice ove podele. Sa književno-umetničkog stanovišta, ovaj roman donosi niz novina, osobenu kompoziciju, dominaciju unutrašnjeg monologa, otkrivanje umetničkog funkcionisanja poliloga kao sredstva za ispoljavanje mase kao književnog junaka, unošenje dokumentarnog materijala, stilsku raznovrsnost i izuzetno slojevitu leksiku. Godine 1964. Ćosić piše eseje „Akcija” i 1966. eseje „Odgovornosti”. Te iste godine Ćosić objavljuje tzv. roman parabola koji nosi naziv „Bajka”, a potom ponovo eseje pod nazivom „Moć i strepnje” (1971). U periodu od 1972. do 1979. godine Ćosić se vraća epskoj temi i piše istorijski roman „Vreme smrti” u četiri knjige. To je roman o Prvom svetskom ratu, široka freska vremena, događaja i ljudskih sudbina. Tako, nastavljajući priču o pojedincima iz porodice Katića iz sela Prerova, započetu u romanu „Koreni”, Ćosić ispisuje sagu ne samo o porodici Katić nego i o Srbiji koja je doživela golgotu. Godine 1982. objavljuje još eseja pod nazivom „Stvarno i moguće”, a potom trilogiju „Vreme zla” („Grešnik” 1985, „Otpadnik” 1986. i „Vernik” 1990), koja se može odrediti kao politički roman, u kojem Ćosić nastavlja priču o pojedincima iz iste porodice, ali i o ličnostima koje su započele svoj romaneskni život u „Vremenu smrti”. Tako je „Vremenom smrti” i „Vremenom zla” popunjena praznina između romana „Koreni” i romana „Deobe” i ostvarena kontinuirana povest o Srbiji, Prerovu i dvema prerovskim porodicama. Kao kruna svega, 1996. godine dolazi delo „Vreme vlasti”, u kojem se nastavlja povest započeta romanom „Koreni”. Nacrt za drugi deo knjige „Vreme smrti” Dobrice Ćosića, deo kolekcije u Adligatu U periodu od 2001. godine do 2008. godine, Dobrica Ćosić u šest knjiga objavljuje „Piščeve zapise”. To su pre svega piščevi zapisi pisani u dnevničkoj formi. Prva knjiga obuhvata period od 1951. do 1968. i njena kompozicija je problemsko jedinjenje oko ključnih događaja i ličnosti, sa asocijacijama koje pružaju kontekst pretpostavki i posledica. Jezik je i književno-literarni i filozofsko-istorijski sa analizama kolektivno-psihološkim. Druga knjiga obuhvata period 1969 — 1980. godine koji je Ćosić proveo u opoziciji Titovom režimu, a treća od 1981. do 1991. godine, odnosno godine u kojima je Ćosić bio nosilac ili učesnik gotovo svih opozicionih inicijativa u Srbiji. Četvrta knjiga „Piščevih zapisa“, za razliku od prethodne tri koje obuhvataju period od četiri decenije, ova se ograničava na period od samo dve godine (1992—1993), u kojima su zbivanja bila veoma burna i dramatična. Ova knjiga je uzbudljiv prikaz faktičkog perioda Ćosićevog državničkog života i njegovih ideja i predstavlja upečatljiv primer istorijske ekspozicije u velikoj drami kraja minulog veka. Godine 2002. izlazi Ćosićevo delo „Pisci moga veka”, a od 2002. do 2003. godine piše i objavljuje u dve knjige „Srpsko pitanje”. Godine 2004. izlazi knjiga „Kosovo”, 2005. godine „Prijatelji”, zatim 2007. „Vreme vlasti 2”, koji nadograđuje priču o porodicama Katić i Dačić, obuhvatajući vreme vladavine Josipa Broza Tita, koji se inače u romanu pojavljuje kao literarno uobličen junak, a završava 1998. godine, kada su, kako je Ćosić jednom prilikom to rekao, Vokerovi verifikatori okupirali Kosovo. Pretposlednji Ćosićev roman izašao 2009. godine i nosi naziv „Vreme zmija”,. U ovom romanu reč je o dnevničkim beleškama koje su nastale u vreme NATO bombardovanja od 21. marta 1999. do 1. januara 2000. godine. Poslednji roman je izašao 2011. godine „U tuđem veku”; U tuđem veku je dnevnik bivšeg predsednika Savezne Republika Jugoslavije i književnika Dobrice Ćosića. On u dnevniku iznosi svoje stavove prema aktuelnim društveno-političkim temama u Srbiji i svetu. Novo izdanje romana „Vreme smrti”, prvo posle 30 godina, najavljeno je 2014. godine. Ćosić je tim povodom imao svoje „poslednje obraćanje srpskoj javnosti”.[14] Ubrzo je preminuo. Zloupotrebe Nacionalisti iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske u javnosti zloupotrebljavaju citat iz Ćosićevog dela iz domena fikcije Deobe.[15] Ćosić piše ...Laž je vid našeg patriotizma i potvrda naše urođene inteligencije. Lažemo stvaralački, maštovito, inventivno. U delu romana gde piše „našeg“ prilikom citiranje nacionalisti i šovinisti stavljaju „srpskog“ te dodaju četiri rečenice o „laži kao srpskom državnom interesu“, „laži u samom biću Srbina“, „zemlji u kojoj sve laži postaju istine“ i „Srbima koje spasava laž“ kreirajući narativ o „srpskoj laži” o kojoj navodno piše Ćosić.[15] Nagrade i priznanja Ulica na Kosančićevom vencu je imenovana po Ćosiću Odlikovan je Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima, Ordenom bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem i Ordenom za hrabrost. Dobrica Ćosić je prvi dobitnik Ninove nagrade 1954. za roman Koreni, a drugi put bio je njen laureat 1961. godine za trilogiju Deobe. Uz Oskara Daviča, Živojina Pavlovića, Dragana Velikića i Svetislava Basaru, jedan je od petorice književnika koji su ovu nagradu dobili više puta. Udruženje književnika Srbije je Ćosiću 1986. dodelilo nagradu Udruženja za izuzetan značaj ja književno stvaralaštvo. Povelju Zadužbine Jakova Ignjatovića iz Budimpešte 1989. Ćosiću je uručio ugledni srpski pisac iz Mađarske Stojan D. Vujičić. Njegoševa nagrada uručena mu je 1990. godine na Cetinju za troknjižje Vreme zla.[16] Dva puta je dobio tradicionalnu godišnju nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju domaću knjigu: 1990. godine za roman „Vernik“ i 1996. za roman „Vreme vlasti“. Jedan je od samo tri pisca (uz Slobodana Selenića i Ljiljanu Habjanović-Đurović) koji je ovu nagradu dobio više puta. Ova nagrada Ćosiću, iz političkih razloga, nije uručena osamdesetih godina za romane Grešnik i Otpadnik, iako su ti romani bili najčitaniji romani u zemlji. Ćosić je 1990. ovu nagradu odbio da primi. Povodom 70. rođendana, Ćosić je 1991. dobio specijalnu Vukovu nagradu. Manje od mesec dana po smenjivanju sa mesta predsednika SRJ, 24. juna 1993, Ćosiću je dodeljena književna nagrada „Zlatni krst kneza Lazara“. Roman „Vreme vlasti“ višestruko je nagrađivan: nagradom Kočićevo pero (1996), koju dodeljuje Zadužbina „Petar Kočić“, nagradom Laza Kostić (1996), koju je Ćosić odbio da primi, nagradom koja nosi ime njegovog prijatelja Meše Selimovića (1997), nagradom Petar Kočić (1997), koju dodeljuje manifestacija „Kočićev zbor“, Kočićeva nagrada 1998, zatim već pomenutom nagradom NBS za najčitaniju domaću knjigu, a ugledni švajcarski list Nuvo Kotidien je, na osnovu ankete među čitaocima u toj zemlji, početkom maja meseca 1996. ovaj roman proglasio jednim od sedam najboljih evropskih romana. Za ovu knjigu dodeljena mu je i prva nagrada Svetozar Ćorović (1997). Godine 1998. Ćosiću je u Kruševačkom pozorištu uručen „Zlatni krst despota Stefana Lazarevića“. Dana 18. maja 2010. u Moskvi Ćosić je postao prvi dobitnik zlatne medalje „Puškin“ za izuzetne zasluge u književnosti, u okviru Prvog slovenskog foruma umetnosti Zlatni vitez. Predsednik tog foruma, poznati ruski glumac Nikolaj Burljajev, nazvao je Ćosića „legendarnom ličnošću“ i kazao da je po svom stvaralaštvu Tomas Man okarakterisao početak 20. veka, a kraj tog veka — Dobrica Ćosić. Tom prilikom predsednik udruženja pisaca Rusije Valerij Ganičev, uručio je Ćosiću i nagradu Zlatni vitez za književno stvaralaštvo. [17][18] Dana 17. juna 2010. godine, Ćosiću je, u Ambasadi Rusije u Beogradu uručena jubilarna medalja „65 godina pobede u Velikom otadžbinskom ratu od 1941. do 1945. godine“. Ovo priznanje uručio mu je ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin, po ukazu ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva. Uručivanju nagrade prisustvovali su patrijarh srpski Irinej, predsednik Srbije Boris Tadić, ministri u Vladi Republike Srbije Vuk Jeremić i Ivica Dačić, predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić, predstavnici Islamske zajednice i druge zvanice. [19][20] Ćosić je ovu medalju poklonio Vojnom muzeju u Beogradu.[21] Dobrica Ćosić je kandidovan za Nobelovu nagradu tri puta: 1983. i 1989. godine od strane francuskih i britanskih institucija.[22][23] i 2011.[24][25] 6. oktobra 2011. godine, došlo je do višečasovne kontroverze, kada je više medija, uključujući RTS, B92, ali i britanski `Gardijan`, prenelo pogrešnu vest da je Ćosić zapravo dobio Nobelovu nagradu.[26] Kada se saznalo da je pravi dobitnik švedski pesnik Tomas Transtremer, odgovornost za ovu dezinformaciju je preuzela grupa „Samoorganizovani veb aktivisti“, koja se protivi navodnom „opasnom uticaju političara i pisca Dobrice Ćosića“.[26] Odeljenje za književnost i jezik Srpske akademije nauka i umetnosti predložilo je 1972. godine Ćosića za „Oktobarsku nagradu“ Beograda za prvi deo romana „Vreme smrti”. Izvršni odbor gradske konferencije Socijalističkog saveza i Predsedništvo Gradskog veća Sindikata Beograda usprotivili su se ovome, jer je Ćosić tih godina već bio u žestokom sukobu sa politikom Saveza komunista Jugoslavije. Ćosić nagradu nije dobio.[27] Srpska akademija nauka i umetnosti je 1. novembra 2021. organizovala naučni skup „Romani Dobrice Ćosića” povodom sto godina od njegovog rođenja.[28][29] Zaostavština Dobrica Ćosić i Viktor Lazić tokom potpisivanja knjiga za „Adligat” 2013. godine Dobrica Ćosić bio je član Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” od samog osnivanja 2012. godine, a rad i formiranje institucije podržavao je od 2010. godine.[30] Udruženju je poklonio jedan broj knjiga iz svoje lične biblioteke, uključujući komplet „Sabrana dela Milutina Bojića”, koji mu je bio veoma drag.[30] U Zbirci književnika Dobrice Ćosića nalaze se njegove naočare i nacrt sadržaja u rukopisu za knjigu „Vreme smrti Drugi deo”. Za života je potpisao više od 200 svojih dela za Udruženje, što predstavlja najveću njegovu zbirku sa posvetama i potpisima koja postoji, a radi se o mnogobrojnim prvim, retkim, stranim i bibliofilskim izdanjima. Udruženje takođe ima veliki broj Ćosićevih posveta u okviru legata i zbirki drugih značajnih ličnosti...

Ф.Ансильон - Изображение переворотов в политической системе европейских государств, с исхода пятнадцатого столетия Том 1 Sankt Peterburg, tipografija Konrada Vingebera, 1838. Tvrd povez, 313 strana. KNJIGA JE PRIPADALA MILOSU S. MILOJEVICU MACVANINU, STO POTVRDJUJE SVOJERUCNI POTPIS NA NASLOVNOJ STRANI! Miloš S. Milojević (Crna Bara, 16. oktobar 1840 — Beograd, 24. jun 1897) bio je srpski publicista, učitelj, pravnik i oficir. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Šapcu i Beogradu. Školovanje je potom nastavio u Kijevu i Moskvi. Godine 1870. postao je profesor gimnazije u Beogradu, da bi od 1873. do 1876. godine, bio upravitelj i profesor drugog odeljenja beogradske Bogoslovije. Aktivno je učestvovao u Srpsko-turskim ratovima 1876—1878. Za profesora i direktora gimnazije u Leskovcu postavljen je 1881. godine. Godine 1890. postavljen je za upravitelja Svetosavske večernje bogoslovsko-učiteljske škole. Bio je i upravnik Svetosavske večernje škole (1891−1893). Njegov rad su javno i oštro kritikovali sledeći njegovi savremenici: Stojan Novaković, Jovan Cvijić i dr. O tome postoje brojna svedočanstva, a njegovo uklanjanje iz naučne sfere vremenom je postala trajna i nepromenljiva činjenica, zbog kako su naveli štetnog delovanja i revizije srpske naučne istoriografije. Istaknuti istoričari njegovog doba su bili izrazito kritični prema Milojevićevom istoriografskom radu. Nije izabran u Srpsku kraljevsku akademiju nakon članstva u Srpskom učenom društvom. Akademija mu se zahvalila počasnim članstvom ali ne angažovanjem u istoj.[1] Poreklo i školovanje Rođen je u svešteničkoj porodici u selu Crna Bara, u Mačvanskom srezu (Podrinjski okrug) od oca Stefana (18??-1849) i majke Sofije (18??-1874).[2] Zbog toga su ga zvali po rodnom kraju „Mačvanin”. Osnovnu školu završio je u selu Glogovcu, a gimnaziju u Beogradu (1859). Od 1859. do 1862. godine, izučavao je pravne nauke na Beogradskom liceju, a zatim je kao »državni pitomac« (stipendista države) pohađao (po šest semestara) na Pravnom i Filozofskom fakultetu u sklopu Moskovskog univerziteta. U Moskvi je konkretno studirao (ne završivši studije[3]) Filologiju slavenskih živih i izumrlih plemena s političkom istorijom i književnošću. Među tamošnjim profesorima na njega je najveći utisak ostavio ruski slavista prof. Josif Maksimovič Bođanski (rus. О́сип Макси́мович Бодя́нский: 1808—1877). Podstaknut usvojenim znanjima, prvi put se javno oglasio 1866. godine člankom „Propagande u Turskoj“, budući da su Srbi u to vreme još uvek bili pod stranom vlašću. Profesionalna karijera Po povratku (1865) u Kneževinu Srbiju (1815—1882) započinje rad u državnoj službi (slede postavljenja/imenovanja):[4] 16. septembra 1865. godine – za pisara treće klase u Valjevskom okružnom sudu 22. novembra 1865. godine – za pisara druge klase u Apelacionom sudu u Beogradu 3. maja 1866. godine – za pisara prve klase u u Apelacionom sudu u Beogradu 4. novembra 1866. godine – za sekretara druge klase u Trgovačkom sudu u Beogradu 11. februara 1870. godine – za profesora Beogradske gimnazije 14. avgusta 1873. godine – za profesora i upravitelja II odeljenja Beogradske bogoslovije (predavao je srpsku sintaksu i srpsku istoriju[5]) 11. septembra 1881. godine – za profesora Leskovačke niže gimnazije (predavao je istoriju Srba u 3. i 4. razredu i srpsku sintaksu u 4. razredu[6]) 22. februara 1887. godine – za upravitelja Pripravne škole u Leskovcu (ova škola nikada nije ni otvorena, pa Milojević ostaje upravitelj u gimnaziji) 1. januara 1890. godine – za direktora Leskovačke niže gimnazije 6. oktobra 1890. godine – za profesora I Beogradske gimnazije (ovu dužnost nije vršio, jer je dobio drugo bolje imenovanje) 1890 – za upravitelja (do 1891. godine) i profesora Svetosavske Bogoslovsko-učiteljske škole 1. maja 1893. godine – (ukazom) je penzionisan Kada je osnovao Drugo odeljenje Bogoslovije (1873) Milojević za njega probira studente iz svih srpskih krajeva pod Turcima i hitno ih sprema za učitelje i sveštenike u neoslobođenim krajevima. U ovoj obrazovnoj ustanovi predavali su se predmeti gimnazijski, pedagoški, bogoslovski, zajedno sa vojnim vežbanjem.[7] Kroz tu školu je prošlo oko trista studenata, i ubrzo, po zahtevu Milojevića, pod njegovim nadzorom stvaraju se Dobrovoljački i Ustanički odredi čiji je vojnički doprinos bio nemeriv /Jovan Hadži-Vasiljević / u vreme Srpsko-turskog rata 1876—1878, kada se i sam istakao kao komandant dobrovoljaca. Otuda i knjiga Srpsko-turski rat 1877-1878. godine. Članstvo u naučnim institucijama Od 25. januara 1879. godine: Redovni član Srpskog učenog društva (skr. SUD), odnosno Odbora za nauke državne i istorijske i Odbora za nauke filosofske i filološke[8] Od 15. novembra 1892. godine: Počasni član Srpske kraljevske akademije (skr. SKA)[8] Događaji koji su neposredno prethodili osnivanju Društva „Sv. Save“ Posle smrti kneza Mihaila Teodorovića Obrenovića (1823—1868), a na inicijativu uglednog srpskog državnika Jovana Ristića (1831—1899) i Miloja-Mihaila M. Jovanovića (1826—1898), beogradskog mitropolita SPC (1859—1881 i 1889—1898) došlo je (tokom avgusta 1868. godine) do stvaranja Odbora za škole i učitelje u Staroj Srbiji, Maćedoniji i Bosni i Hercegovini.[9][10][11][12] Odbor je bez prekida radio do 1876. godine, tj. do izbijanja srpsko-turskih ratova. Predsednik Odbora bio je arhimandrit Nićifor Dučić, a članovi istoričar Pantelija-Panta S. Srećković (1834—1903) profesor na Velikoj školi u Beogradu i Miloš Milojević, pravnik i oficir.[13] Kasnije, zaslugom ministra prosvete i crkvenih dela Koste-Stojana Novakovića (1842—1915), osnovano je 1873. godine veoma prestižno Drugo odeljenje Beogradske bogoslovije s ciljem da se u njemu školuju mladi ljudi iz neoslobođenih srpskih krajeva koji bi se zatim vraćali natrag kao učitelji ili sveštenici. Drugim odeljenjem Bogoslovije upravljao je Miloš S. Milojević. Osnivanje Društva „Sv. Save“ Završetkom Istočne krize, odnosno ratnih godina 1876—1878. u kojima su na neoslobođenoj teritoriji Stare Srbije i Makedonije nestali mnogi rezultati ranijih napora na prosvetnom i kulturnom polju, kralj Milan Teodorović Obrenović (1854—1901) i naprednjačka vlada (mandat: 1884—1887) Milutina I. Garašanina (1843—1898) sačinili su plan vođenja nacionalne akcije u Turskoj u cilju podizanja svesti tamošnjeg srpskog naroda kao najjačeg oružja za njegovo održanje. To je trebalo da predstavlja i najvažniji pravac u spoljnoj politici Srbije. U cilju ostvarenja te ideje, po želji kralja Milana i Garašanina, upućen je u Carigrad na mesto srpskog poslanika ugledni naučnik i političar Stojan Novaković. Deo toga plana bilo je i osnivanje Društva „Sv. Save“ koje bi sopstvenom akcijom potpomoglo širenju srpskih škola u Turskoj, srpskih kulturnih ustanova, kao i spremanju budućih radnika na tom polju. Razgovori o osnivanju Društva „Sv. Save“ vođeni su u proleće i leto 1886. godine. Učesnici su bili ugledni profesori Beogradske bogoslovije (osnovane 1836. godine), Gimnazije (osnovane 1839. godine), Velike škole (osnovane 1863. godine) i Učiteljske škole (osnovane 1878. godine), a među njima je takođe bilo i trgovaca, advokata i drugih uglednih ličnosti iz tadašnje Srbije. Sastancima je rukovodio istaknuti član slobodnozidarskih[14] (masonskih) loža[15][16][17][18] Svetomir K. Nikolajević[19] (1844—1922), rektor Velike škole (period: 1885—1890). Bio je obrazovan Privremeni odbor i pripremljena Osnovna pravila. Pošto je tadašnji ministar prosvete i crkvenih dela, Milan Kujundžić Aberdar (1842—1893), dao svoju saglasnost, Društvo „Svetoga Save“ je 6. septembra 1886. godine održalo svoj osnivački javni skup na kome su prihvaćena Osnovna pravila Društva i izabran Glavni odbor kao njegovo rukovodeće telo. Predsednik Društva bio je Svetomir Nikolajević, redovni član (od 17. februara 1874. godine[20]) Srpskog učenog društva (Odbora za nauke filosofske i filološke), a u Glavnom odboru su bili pored ostalih Stevan T. Vladisavljević Kaćanski (1829—1890), počasni član (od 29. jula 1864. godine[21]) Srpskog učenog društva, Milan Đ. Milićević (1831—1908), redovni član (od 29. jula 1864. godine[22]) Srpskog učenog društva, istoričar Panta Srećković, redovni član (od 29. jula 1864. godine[23]) Srpskog učenog društva, pravnik Ljubomir M. Kovačević (1848—1918), redovni član (od 20. oktobra 1880. godine[24]) Srpskog učenog društva (Odbora za nauke državne i istorijske), filolog i istoričar Milojko V. Veselinović (1850—1913), protosinđel SPC Dimitrije Dražić – Firmilijan (1852—1903), i dr.[25] Članovi Društva bili su „redovni“ (koji bi mu prosleđivali godišnje uplate) i „utemeljači“ (koji bi ga pomogli jednom novčanom svotom).[25] Iz njihovih redova birali bi se poverenici i pododbori u raznim srpskim oblastima. Društvo se pismeno obratilo velikom broju uglednih Srba da postanu njegovi članovi ili poverenici, odziv je bio preko svake mere.[25] Za samo pet meseci osnovano je 43 pododbora i bilo upisano 1250 „utemeljača“ i 3500 „redovnih“ članova.[25] Među članovima „utemeljačima“ bili su i prestolonaslednik (princ) Aleksandar Teodorović Obrenović (1876—1903) i Teodor-Teodosije P. Mraović (1815—1891), beogradski mitropolit SPC (1883—1889).[26] Mitropolit je, štaviše, dozvolio da Glavni odbor drži svoje sastanke u prostorijama Mitropolije.[26] U oktobru 1886. godine Odlukom Narodne skupštine Kraljevine Srbije (1882—1918) Društvo „Svetoga Save“ je oslobođeno plaćanja poštanske takse na pisma i pošiljke, zatim i carinske takse na sva primanja, a dozvoljeno mu je da besplatno štampa spise u Državnoj štampariji.[27] Iz sastava Glavnog odbora Društva „Sv. Save“ organizovan je jedan njegov uži Odbor sa zadatkom da procenjuje vrednost ponuđenih tekstova za štampanje, da bi isti poslužili osnovnom postavljenom zadatku da se širi srpska misao.[28] Sa istim ciljem bio je pokrenut zbornik radova „Bratstvo“.[28] Društvo „Sv. Save“ zamišljeno da bude »stožer i pokretač u čuvanju i gajenju narodnih srpskih vrlina i osećanja«, pokrenulo je široku radnju da putem knjige, škole i crkve utiče na uzdizanje narodne misli u neoslobođenim srpskim oblastima, a baštinilo je upravo ideje Milojevića.[29] To se u prvom redu odnosilo na Staru Srbiju i Makedoniju dok je organizovanje takve radnje u Bosni i Hercegovine bilo skopčano sa velikom opasnošću zbog toga što su tamošnje okupacione austrougarske vlasti pod oružanom pretnjom to u svakom slučaju bile spremne da onemoguće. Glavni odbor je u ime Društva: Novčanim sredstvima podsticao osnivanje škola, odazivao se molbama, na primer učitelja iz Peći, Đakovice, Mitrovice i dr. koji su im se, u ime tamošnjeg naroda i crkve, obraćali za slanje pomoći tamošnjim crkvama i školama. Odobravao je i putne troškove učiteljima koji su odlazili u zagranične srpske krajeve. Upućivao je časopis „Bratstvo“ kao i druge knjige da se besplatno rasturaju po srpskim krajevima. Pomagao je i osnivanje škola, izvođenje opravki na jednom broju školskih zgrada, vršio nabavke knjiga i drugih potrebnih stvari i slao pomoć u novcu i stvarima crkvama. Vanredno je nagrađivao pojedine srpske radnike i pružao pomoć onim đacima koji su iz raznih krajeva dolazili u Beograd da se školuju. Uprava Društva zasedala u je zgradi Mitropolije sve dok 1890. godine nije izgrađen Svetosavski dom (Dom „Sv. Save“).[30] Društvu je zaveštano više legata a poklonjena su mu i znatna materijalna sredstva čime su se lakše zadovoljavale potrebe mnogih škola, crkava a isto tako i raznih izaslanika, poverenika ili vršila nagrađivanja zaslužnih srpskih rodoljuba.[26] Ratovi sa Turskom carevinom 1876—1878. Miloš S. Milojević (1840—1897), srpski pravnik i oficir na portretu iz 1880. godine. Tekst poziva Miloša S. Milojevića (1840–1897) dobrovoljcima za Drugi srpsko-turski rat 1877. godine. U vreme Srpsko-turskih ratova (1876—1878), Milojević je osnovao i poveo u rat dobrovoljačke jedinice (ustaše) Moravsko-dobričko-dobrovoljački ustaški kor, Dobrovoljačko-ustaški raško-ibarski kor i Deževsko-ibarsko-ustaški kor. Takođe, Miloš Milojević je zajedno sa Kostom A. Šumenkovićem (1828—1905) iz Borovce[31][32] (kod Stume), arhimandritom Savom Baraćem - Dečancem, Todorom P. Stankovićem (1852—1925) iz Niša, Aksentijem Hadži Arsićem iz Prištine, Despotom S. Badžovićem iz Kruševa i Gligorijem M. Čemerikićem (ađutant Milojevića u ratu 1876. godine[33]) iz Prizrena bio član Tajnog komiteta u Nišu, koji je organizovao regrutaciju ljudstva (sa tada turske teritorije) za srpsku vojsku i njene dobrovoljačke jedinice, a delovao je veoma aktivno i u pozadini turske vojske.[32][34] Vojne formacije Miloša S. Milojevića bile su sastavljene od ljudi iz Srbije, ali i iz Stare Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Uzrok prisustva (u velikom broju) ljudi iz neoslobođenih krajeva kod Milojevićevih ustaša, bio je njegov dotadašnji (veoma plodni) kulturno-prosvetno-vojni nacionalni rad, jer je na primer samo jednom prilikom sa svojim kumom Šumenkovićem tajno (od juna do oktobra 1871. godine) proputovao Staru Srbiju i Makedoniju, pa mu je ovaj doveo oko 150 dobrovoljaca (mahom iz Ohrida i Debarske nahije).[35] U redovima njegovog kora bilo je i 30 pitomaca čuvenog Milojevićevog Drugog odeljenja Bogoslovije (iz Beograda), koje je i formirano da bi uz redovno obrazovanje, kod tamošnjih pitomaca razvijalo jasno profilisano rodoljublje i patriotizam.[35] Duhovne i svetovne vlasti Kneževine Srbije nisu želele da odvode (starije) učenike u rat, pa je Miloš Milojević morao mnoge od svojih pitomaca da odbije (čak i grubo), mada su ga isti masovno molili da ih ne odbija kada se jave na zborna mesta.[35] Najveći broj njih je Miloš primio tek nakon svog prelaska sa Supovca na Rašku.[35] U Milojevićevom Deževsko-ibarsko-ustaškom koru (pored raznih dobrovoljaca sa srpskog etničkog prostora), nalazili su se i pitomci prestižnog Drugog odeljenja Bogoslovije (ovo je nepotpuni spisak pitomaca-dobrovoljaca).[36] Tekst poziva dobrovoljcima pred Drugi srpsko-turski rat (1877—1878), koji je (putem plakata) Miloš S. Milojević (1840—1897) preko svojih saradnika Koste Šumenkovića i Milojka Veselinovića, postavio na ključnim mestima srpske prestonice, a radi organizovanja prikupljanja dobrovoljaca, glasio je ovako: »Pod komandom profesora rezervnog kapetana I kl. g. M. S. Milojevića biv. komandanta deževo-ibarskih ustanika i dobrovoljaca, kupe se dobrovoljci za odbranu drage nam otadžbine i dostojanstva Srbije i srpskog naroda. Braćo Srbi! Pohitajte pod zastavu Viteškog Obrenovića za odbranu časti srpskog imena! Za upis valja se javiti potpisatima kod „Malog Balkana“ na Trkalištu. K. A. Šumenković M. V. Veselinović«[37] Porodica i bolest Pored života u Beogradu, Milojević je ostao vezan i za Leskovac (u njemu boravi od 1881. do 1890. godine) gde je imao i imanje u selu Buvcu. Ženio se dva puta, ali ni sa prvom, ni sa drugom ženom nije imao dece.[38] Mada nisu ostala zabeležena imena njegovih žena, za prvu se nesporno zna da je bila ćerka Ane P. Nikolajević-Molerović i pukovnika Petra P. Lazarevića-Cukića (1795—1849). Miloš Milojević se 90-tih godina 19. veka razboleo, a posledica te njegove bolesti bilo je sušenje ruke, pored navedenog on je bolovao i od teške astme.[6] Preminuo je 24. juna 1897. godine u Beogradu na rukama svog kuma[39], prijatelja i saborca Koste A. Šumenkovića i učenika Atanasija-Tase Jungića (1858—1912). Kritika objavljenih radova Ilarion Ruvarac ga u svojim delima naziva šarlatanom i najvećim krivotvoriteljem srpske istorije koji je izabran u Srpsko učeno društvo.[3] Ivan Stepanovič Jastrebov je oštro kritikovao Milojevića razotkrivajući njegova dela koje su bili zbornici tendencioznih laži i obmana. Ovo tvrđenje je potvrđeno od strane Ruske Carske akademije, čiji su akademici dokazali da je Milojević najveći pseudoistoričar XIX veka. Tome u prilog idu i to da je bio zagovornik teze po kojoj je teritorija današnje Crne Gore istorijska oblast „Crvena Hrvatska`, a takođe je tvrdio i da Srpska pravoslavna crkva nije osnovana 1219. godine od strane Svetog Save I, već od strane apostola u 1. veku naše ere.[40] Posle Srpsko-turskog rata 1876–78, Milojević je putovao po srpskim krajevima koji su ostali pod turskom vlašću. Širio je nacionalnu propagandu i sakupljao narodne pesme i stare rukopise. Kuma Petkana Šumenković mu je bila dragocen saradnik kazivač starih srpskih narodnih pesmi sa juga.[41] Sastavio je zbirku pesama Pesme i običaji ukupnog naroda Srbskog, koju su Stojan Novaković i Milan Kujundžić Aberdar ocenili kao „uzor nereda, nebrižljivosti i književničke nemarnosti“.[3] Najuočljivije prepravke koje je Milojević vršio u srpskim narodnim pesmama sastoje se u dodavanju imena slovenskih bogova, poznatih i onih koje je on izmislio, u stihove pesama. Istoričar književnosti, Vladimir Bovan, je zaključio da nije lako razlučiti istinito od lažnog u Milojevićevoj zbirci. Na osnovu nekih istoričara Milojević je verovatno najveći krivotvoritelj srpskih narodnih pesama,[3] a pored toga utvrđeno je da je falsifikovao natpise iz srednjeg veka.[3] Milojevića kao istoričara nije toliko kritikovao - koliko je ismejavao, arhimandrit Ilarion Ruvarac, pripadnik kritičke istoriografije, u svojim člancima u crkvenom listu.[42] Ruski diplomata Ivan Jastrebov o njemu piše da je poznati srpski književni šarlatan, ... neka Milojević i njemu slični srpski šarlatani izmišljaju natpise na grobovima, crkvama i dr., ali ga u odnosu na patriotski rad hvali. Arnauti su navodno skinuli olovo sa Dečana i pretila je propast manastirske crkve, pa Jastrebov hvali Milojevića: Treba odati priznanje profesoru Milojeviću, koji je manastir posetio i krajnje revnosno isticao neophodnost neodložne pomoći. [43] Ali, Jastrebov više grdi nego što hvali Milojevićev rad, pa dalje navodi: ... kod Milojevića je natpis na tom mestu izmišljen i čista je krivotvorina..., ... To je izmišljotina svojstvena Milojeviću..., Milojević nije čak umeo ni krivotvorinu da napravi vešto, ... da je Ruvarac imao pravo da Milojevića nazove šarlatanom! Njegove knjige bi ozbiljno trebalo da se zovu Zbornik krivotvorenih natpisa iz Stare Srbije ili Zbornik tendencioznih izmišljotina i obmana. [44] Neki kritičari Milojevićevog dela navode sledeće probleme: Njegovi „Odlomci istorije srpskih (jugoslavenskih) zemalja“ prepuni su fantastičnih pasusa o boravku „starih“ Srba u centralnoj Aziji i u Africi, kao i o sudaru starih Srba sa Kinezima. „Narodne pesme i običaji ukupnog naroda srpskog“, u tri toma, pune su izmišljene i krajnje mistifikovane folklorističke građe koja je još u vreme svoga prvog publikovanja postala opasna po srpske nacionalne interese u Staroj Srbiji i Makedoniji, i to u toj meri da ju je stručna kritika druge polovine XIX veka odmah prepoznala kao insinuacije i odbacila. „Putopis dela prave Srbije“ vrvi od fabrikovanih i falsifikovanih natpisa iz srpskog srednjeg veka, ali i izmišljenih srpskih spomenika antičkog doba što su blagovremeno kritikovala istaknuta naučna imena, čime je još za života Miloš S. Milojević diskreditovan i označen kao istraživač srpske prošlosti u čije se informacije ne može verovati. Knjiga „Naši manastiri i kaluđerstvo“ prepuna pogrešnih imena ličnosti i ubikacija svetosavskih episkopskih sedišta na nemoguće lokacije odbačena je još i od književno-istorijske kritike na stranicama crkvenih časopisa Kneževine i Kraljevine Srbije. Rad Miloša S. Milojevića i njegov spisateljski opus su, između brojnih uglednih imena, javno i oštro kritikovali sledeći njegovi savremenici: Ilarion Ruvarac, Stojan Novaković, Ivan Stepanovič Jastrebov, Jovan Cvijić i dr. O tome postoje brojna svedočanstva, a njegovo uklanjanje iz naučne sfere vremenom je postala trajna i nepromenljiva činjenica.[1][1] Afera Ministarstva kulture Udruženje „Miloš S. Milojević` iz Crne Bare apliciralo je 2018. i 2019. godine kod Ministarstva kulture i informisanja, i to posredstvom Narodne biblioteke „Janko Veselinović` iz Bogatića i Međuopštinskog istorijskog arhiva iz Šapca, za sredstva za objavljivanje Milojevićeve prepiske iz razdoblja Srpsko-turskih ratova. Ukupna suma koje je Ministarstvo kulture i informisanja izdvojilo za ovaj projekat bilo je oko milion dinara. To je učinjeno za vreme mandata ministra Vladana Vukosavljevića koji je bez prethodne stručne provere odobrio sredstva dotičnom udruženju. Udruženje iz Crne Bare i prethodno je u više navrata objavljivalo dela Miloša S. Milojevića iako su u pitanju odavno potvrđeni istorijski falsifikati.[45] Odlikovanja Miloš S. Milojević (1840—1897), odlikovan je kao učesnik u Srpsko-turskim ratovima (1876—1878) Zlatnom medaljom za hrabrost, Takovskim krstom prvog stepena, kao i sa još mnogo drugih odlikovanja. Takovski krst V, IV, III, II, i I stepena[46] Zlatna medalja za hrabrost Srebrna medalja za hrabrost Zlatna medalja za revnosnu službu (18. aprila 1878)[47] Orden „Svetog Save“ Spomenica rata 1876 i 1877—1878 Medalja crvenog krsta Orden „Belog orla“ Orden Društva „Svetoga Save“ – „srebrna svetosavska medalja” 1890. godine [48] Orden „Rumunskog krsta“

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Daleko je sunce - Koreni - Deobe I - Deobe II - Deobe III - Bajka - Prilike - Odgovornost Dobrosav Dobrica Ćosić (Velika Drenova, kod Trstenika, 29. decembar 1921 — Beograd, 18. maj 2014) bio je prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije (15. jun 1992 — 1. jun 1993).[1] Pored toga bio je srpski pisac, romansijer i esejista, politički i nacionalni teoretičar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i redovni član SANU. Ćosić je ponekad nazivan „ocem nacije”.[2][3] Za svoj književni opus dobio je većinu nacionalnih nagrada i nekoliko inostranih. Trostruki je kandidat za Nobelovu nagradu za književnost (1983, 1989, 2011).[4] U Udruženju „Adligat” u Beogradu, čiji je Ćosić bio član, nalazi se Zbirka književnika Dobrice Ćosića sa više od dve stotine njegovih posveta, nekoliko rukopisa i dela knjiga iz njegove lične biblioteke. Biografija Školovao se u Srednjoj poljoprivrednoj školi u Aleksandrovcu župskom, ali je prekinuo školovanje za vreme Drugog svetskog rata, maturski ispit je položio 16. oktobra 1942. u Srednjoj poljoprivednoj školi u Valjevu.[5] Kasnije je završio Višu partijsku školu „Đuro Đaković”. U toku Narodnooslobodilačke borbe bio je politički komesar u Rasinskom partizanskom odredu, urednik lista „Mladi borac” i član Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Srbiju. Posle oslobođenja je bio član AGITPROP-a Centralnog komiteta KP Srbije, a republički i savezni poslanik bio je 12 godina. Za poslanika je prvi put izabran 1945. godine, dobivši oko 6.800 glasova, ispred kandidata Zemljoradničke stranke sa 4.000 i kandidata Demokratske stranke sa 3.000 glasova. Jedan je od retkih koji su se javno usprotivili političkoj likvidaciji Aleksandra Rankovića, 1966. godine. Prvi Ćosićevi prozni radovi nisu skrenuli naročitu pažnju književne kritike. U domaću i svetsku književnost ulazi 1951. godine sa svojim prvim delom „Daleko je sunce”. Ohrabren početnim književnim uspehom, Ćosić počinje uporno i istrajno da radi na upoznavanju moderne domaće i evropske proze i filozofske i sociološke naučne misli, što mu je omogućilo da svojim budućim delima dospe u vrh srpske književnosti i da značajno pregraniči nacionalne međe. Tako od 1951. godine Dobrica Ćosić postaje slobodan umetnik, književnik koji je napisao kultne romane: „Koreni”, „Deobe”, „Vreme smrti” (tetralogija), „Vreme zla” („Grešnik”, „Otpadnik”, „Vernik”), „Vreme vlasti”, ali i mnoge druge. Od 14. februara do 26. aprila, Dobrica Ćosić je, kao član državne delegacije, bio saputnik predsedniku Jugoslavije Josipu Brozu Titu na brodu „Galeb” kojim su obilazili afričke zemlje. U jesen 1965. Broz je Ćosiću ponudio da preuzme vlast u Srbiji, što je on odbio rekavši da hoće da bude pisac i slobodan čovek.[6] Godine 1968. otvara pitanje Kosova i Metohije čime izaziva pažnju članova iz CK. Postao je jedan od najpoznatijih opozicionara Josipu Brozu Titu posle razmimoilaženja sa njim. Dobrica Ćosić godine 1970. postaje član SANU, a u svojoj pristupnoj besedi je rekao „srpski narod dobijao u ratu, a gubio u miru”. Od 1969. do 1972. bio je predsednik Srpske književne zadruge.[7] Milan Panić i Dobrica Ćosić u Skupštini SR Jugoslavije Godine 1984. osnovao je Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja koji je ustajao u zaštitu raznih protivnika socijalističke Jugoslavije. Tokom 1989. i 1990. godine osnovao je srpske nacionalne stranke u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Prvi predsednik SRJ odlukom Savezne skupštine postaje 15. juna 1992. godine, a smenjen je godinu dana kasnije (1. juna 1993.) glasanjem oba veća Saveznog parlamenta.[1] Grob Dobrice Ćosića na Novom groblju u Beogradu Godine 2000. Dobrica je ušao u Narodni pokret Otpor, ali je kasnije izjavio da to ne bi učinio da je znao da je Otpor finansiran iz inostranstva. Dobrica Ćosić se otvoreno zalagao za podelu Kosova i Metohije još devedesetih godina.[8] Ćosić se u svojoj knjizi „Kosovo“ (2004) bavi ovom temom. Ovaj predlog je podržao i Noam Čomski u maju 2006. godine. [9] Povodom Ćosićevog 80. rođendana čestitke su mu uputili premijer Srbije Zoran Đinđić[traži se izvor] (nazvavši ga pritom „Srpskim Tomasom Manom“) i predsednik Savezne Republike Jugoslavije Vojislav Koštunica. Predsednik Srbije Boris Tadić je decembra 2005. izjavio da se često konsultuje sa Dobricom. Slobodan Milošević je na suđenju u Hagu nazvao Ćosića „najvećim srpskim živim piscem“. Više od 50 godina bio je u braku sa suprugom Božicom, do njene smrti 2006. godine. Godine 1954. dobio je ćerku Anu, a ima i dvoje unuka: Milenu (1981) i Nikolu (1982). Preminuo je 18. maja 2014. u svojoj kući u Beogradu u 93-oj godini.[10] Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu, opelo je služio episkop bački Irinej.[11][12] Ćosićev književni rad Sa Antonijem Isakovićem, 1953. godine. Ćosić i Ivo Andrić Dobrica Ćosić je započeo svoj književni rad romanom „Daleko je sunce“ 1951. godine, u kome evocira svoje ratničko iskustvo iz narodnooslobodilačke borbe i slika moralnu i psihološku krizu ličnosti u uslovima rata. Dok je ovaj roman za sadržinu imao najsvežije događaje nacionalne istorije, drugi roman „Koreni“ koji je objavljen 1954. godine uzima građu iz stvarnosti Srbije s kraja 19. veka. To je slika raskola u jednoj patrijarhalnoj porodici, ali i raskola u narodu. Ovde je Ćosić pažljivom psihološkom analizom razotkrio mentalitet srbijanskog sela, uočio začetke i uzroke političkih previranja, predočio nekoliko upečatljivih karaktera.[13] Nakon kultnog romana „Koreni“ sledi delo „Sedam dana u Budimpešti“ (1956), potom roman „Deobe“ (1961), u kome se Ćosić ponovo vraća Drugom svetskom ratu. Središnja tema ovog romana je deoba u narodu, deoba na partizane i četnike i posledice ove podele. Sa književno-umetničkog stanovišta, ovaj roman donosi niz novina, osobenu kompoziciju, dominaciju unutrašnjeg monologa, otkrivanje umetničkog funkcionisanja poliloga kao sredstva za ispoljavanje mase kao književnog junaka, unošenje dokumentarnog materijala, stilsku raznovrsnost i izuzetno slojevitu leksiku. Godine 1964. Ćosić piše eseje „Akcija” i 1966. eseje „Odgovornosti”. Te iste godine Ćosić objavljuje tzv. roman parabola koji nosi naziv „Bajka”, a potom ponovo eseje pod nazivom „Moć i strepnje” (1971). U periodu od 1972. do 1979. godine Ćosić se vraća epskoj temi i piše istorijski roman „Vreme smrti” u četiri knjige. To je roman o Prvom svetskom ratu, široka freska vremena, događaja i ljudskih sudbina. Tako, nastavljajući priču o pojedincima iz porodice Katića iz sela Prerova, započetu u romanu „Koreni”, Ćosić ispisuje sagu ne samo o porodici Katić nego i o Srbiji koja je doživela golgotu. Godine 1982. objavljuje još eseja pod nazivom „Stvarno i moguće”, a potom trilogiju „Vreme zla” („Grešnik” 1985, „Otpadnik” 1986. i „Vernik” 1990), koja se može odrediti kao politički roman, u kojem Ćosić nastavlja priču o pojedincima iz iste porodice, ali i o ličnostima koje su započele svoj romaneskni život u „Vremenu smrti”. Tako je „Vremenom smrti” i „Vremenom zla” popunjena praznina između romana „Koreni” i romana „Deobe” i ostvarena kontinuirana povest o Srbiji, Prerovu i dvema prerovskim porodicama. Kao kruna svega, 1996. godine dolazi delo „Vreme vlasti”, u kojem se nastavlja povest započeta romanom „Koreni”. Nacrt za drugi deo knjige „Vreme smrti” Dobrice Ćosića, deo kolekcije u Adligatu U periodu od 2001. godine do 2008. godine, Dobrica Ćosić u šest knjiga objavljuje „Piščeve zapise”. To su pre svega piščevi zapisi pisani u dnevničkoj formi. Prva knjiga obuhvata period od 1951. do 1968. i njena kompozicija je problemsko jedinjenje oko ključnih događaja i ličnosti, sa asocijacijama koje pružaju kontekst pretpostavki i posledica. Jezik je i književno-literarni i filozofsko-istorijski sa analizama kolektivno-psihološkim. Druga knjiga obuhvata period 1969 — 1980. godine koji je Ćosić proveo u opoziciji Titovom režimu, a treća od 1981. do 1991. godine, odnosno godine u kojima je Ćosić bio nosilac ili učesnik gotovo svih opozicionih inicijativa u Srbiji. Četvrta knjiga „Piščevih zapisa“, za razliku od prethodne tri koje obuhvataju period od četiri decenije, ova se ograničava na period od samo dve godine (1992—1993), u kojima su zbivanja bila veoma burna i dramatična. Ova knjiga je uzbudljiv prikaz faktičkog perioda Ćosićevog državničkog života i njegovih ideja i predstavlja upečatljiv primer istorijske ekspozicije u velikoj drami kraja minulog veka. Godine 2002. izlazi Ćosićevo delo „Pisci moga veka”, a od 2002. do 2003. godine piše i objavljuje u dve knjige „Srpsko pitanje”. Godine 2004. izlazi knjiga „Kosovo”, 2005. godine „Prijatelji”, zatim 2007. „Vreme vlasti 2”, koji nadograđuje priču o porodicama Katić i Dačić, obuhvatajući vreme vladavine Josipa Broza Tita, koji se inače u romanu pojavljuje kao literarno uobličen junak, a završava 1998. godine, kada su, kako je Ćosić jednom prilikom to rekao, Vokerovi verifikatori okupirali Kosovo. Pretposlednji Ćosićev roman izašao 2009. godine i nosi naziv „Vreme zmija”,. U ovom romanu reč je o dnevničkim beleškama koje su nastale u vreme NATO bombardovanja od 21. marta 1999. do 1. januara 2000. godine. Poslednji roman je izašao 2011. godine „U tuđem veku”; U tuđem veku je dnevnik bivšeg predsednika Savezne Republika Jugoslavije i književnika Dobrice Ćosića. On u dnevniku iznosi svoje stavove prema aktuelnim društveno-političkim temama u Srbiji i svetu. Novo izdanje romana „Vreme smrti”, prvo posle 30 godina, najavljeno je 2014. godine. Ćosić je tim povodom imao svoje „poslednje obraćanje srpskoj javnosti”.[14] Ubrzo je preminuo. Zloupotrebe Nacionalisti iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske u javnosti zloupotrebljavaju citat iz Ćosićevog dela iz domena fikcije Deobe.[15] Ćosić piše ...Laž je vid našeg patriotizma i potvrda naše urođene inteligencije. Lažemo stvaralački, maštovito, inventivno. U delu romana gde piše „našeg“ prilikom citiranje nacionalisti i šovinisti stavljaju „srpskog“ te dodaju četiri rečenice o „laži kao srpskom državnom interesu“, „laži u samom biću Srbina“, „zemlji u kojoj sve laži postaju istine“ i „Srbima koje spasava laž“ kreirajući narativ o „srpskoj laži” o kojoj navodno piše Ćosić.[15] Nagrade i priznanja Ulica na Kosančićevom vencu je imenovana po Ćosiću Odlikovan je Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima, Ordenom bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem i Ordenom za hrabrost. Dobrica Ćosić je prvi dobitnik Ninove nagrade 1954. za roman Koreni, a drugi put bio je njen laureat 1961. godine za trilogiju Deobe. Uz Oskara Daviča, Živojina Pavlovića, Dragana Velikića i Svetislava Basaru, jedan je od petorice književnika koji su ovu nagradu dobili više puta. Udruženje književnika Srbije je Ćosiću 1986. dodelilo nagradu Udruženja za izuzetan značaj ja književno stvaralaštvo. Povelju Zadužbine Jakova Ignjatovića iz Budimpešte 1989. Ćosiću je uručio ugledni srpski pisac iz Mađarske Stojan D. Vujičić. Njegoševa nagrada uručena mu je 1990. godine na Cetinju za troknjižje Vreme zla.[16] Dva puta je dobio tradicionalnu godišnju nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju domaću knjigu: 1990. godine za roman „Vernik“ i 1996. za roman „Vreme vlasti“. Jedan je od samo tri pisca (uz Slobodana Selenića i Ljiljanu Habjanović-Đurović) koji je ovu nagradu dobio više puta. Ova nagrada Ćosiću, iz političkih razloga, nije uručena osamdesetih godina za romane Grešnik i Otpadnik, iako su ti romani bili najčitaniji romani u zemlji. Ćosić je 1990. ovu nagradu odbio da primi. Povodom 70. rođendana, Ćosić je 1991. dobio specijalnu Vukovu nagradu. Manje od mesec dana po smenjivanju sa mesta predsednika SRJ, 24. juna 1993, Ćosiću je dodeljena književna nagrada „Zlatni krst kneza Lazara“. Roman „Vreme vlasti“ višestruko je nagrađivan: nagradom Kočićevo pero (1996), koju dodeljuje Zadužbina „Petar Kočić“, nagradom Laza Kostić (1996), koju je Ćosić odbio da primi, nagradom koja nosi ime njegovog prijatelja Meše Selimovića (1997), nagradom Petar Kočić (1997), koju dodeljuje manifestacija „Kočićev zbor“, Kočićeva nagrada 1998, zatim već pomenutom nagradom NBS za najčitaniju domaću knjigu, a ugledni švajcarski list Nuvo Kotidien je, na osnovu ankete među čitaocima u toj zemlji, početkom maja meseca 1996. ovaj roman proglasio jednim od sedam najboljih evropskih romana. Za ovu knjigu dodeljena mu je i prva nagrada Svetozar Ćorović (1997). Godine 1998. Ćosiću je u Kruševačkom pozorištu uručen „Zlatni krst despota Stefana Lazarevića“. Dana 18. maja 2010. u Moskvi Ćosić je postao prvi dobitnik zlatne medalje „Puškin“ za izuzetne zasluge u književnosti, u okviru Prvog slovenskog foruma umetnosti Zlatni vitez. Predsednik tog foruma, poznati ruski glumac Nikolaj Burljajev, nazvao je Ćosića „legendarnom ličnošću“ i kazao da je po svom stvaralaštvu Tomas Man okarakterisao početak 20. veka, a kraj tog veka — Dobrica Ćosić. Tom prilikom predsednik udruženja pisaca Rusije Valerij Ganičev, uručio je Ćosiću i nagradu Zlatni vitez za književno stvaralaštvo. [17][18] Dana 17. juna 2010. godine, Ćosiću je, u Ambasadi Rusije u Beogradu uručena jubilarna medalja „65 godina pobede u Velikom otadžbinskom ratu od 1941. do 1945. godine“. Ovo priznanje uručio mu je ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin, po ukazu ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva. Uručivanju nagrade prisustvovali su patrijarh srpski Irinej, predsednik Srbije Boris Tadić, ministri u Vladi Republike Srbije Vuk Jeremić i Ivica Dačić, predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić, predstavnici Islamske zajednice i druge zvanice. [19][20] Ćosić je ovu medalju poklonio Vojnom muzeju u Beogradu.[21] Dobrica Ćosić je kandidovan za Nobelovu nagradu tri puta: 1983. i 1989. godine od strane francuskih i britanskih institucija.[22][23] i 2011.[24][25] 6. oktobra 2011. godine, došlo je do višečasovne kontroverze, kada je više medija, uključujući RTS, B92, ali i britanski `Gardijan`, prenelo pogrešnu vest da je Ćosić zapravo dobio Nobelovu nagradu.[26] Kada se saznalo da je pravi dobitnik švedski pesnik Tomas Transtremer, odgovornost za ovu dezinformaciju je preuzela grupa „Samoorganizovani veb aktivisti“, koja se protivi navodnom „opasnom uticaju političara i pisca Dobrice Ćosića“.[26] Odeljenje za književnost i jezik Srpske akademije nauka i umetnosti predložilo je 1972. godine Ćosića za „Oktobarsku nagradu“ Beograda za prvi deo romana „Vreme smrti”. Izvršni odbor gradske konferencije Socijalističkog saveza i Predsedništvo Gradskog veća Sindikata Beograda usprotivili su se ovome, jer je Ćosić tih godina već bio u žestokom sukobu sa politikom Saveza komunista Jugoslavije. Ćosić nagradu nije dobio.[27] Srpska akademija nauka i umetnosti je 1. novembra 2021. organizovala naučni skup „Romani Dobrice Ćosića” povodom sto godina od njegovog rođenja.[28][29] Zaostavština Dobrica Ćosić i Viktor Lazić tokom potpisivanja knjiga za „Adligat” 2013. godine Dobrica Ćosić bio je član Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” od samog osnivanja 2012. godine, a rad i formiranje institucije podržavao je od 2010. godine.[30] Udruženju je poklonio jedan broj knjiga iz svoje lične biblioteke, uključujući komplet „Sabrana dela Milutina Bojića”, koji mu je bio veoma drag.[30] U Zbirci književnika Dobrice Ćosića nalaze se njegove naočare i nacrt sadržaja u rukopisu za knjigu „Vreme smrti Drugi deo”. Za života je potpisao više od 200 svojih dela za Udruženje, što predstavlja najveću njegovu zbirku sa posvetama i potpisima koja postoji, a radi se o mnogobrojnim prvim, retkim, stranim i bibliofilskim izdanjima. Udruženje takođe ima veliki broj Ćosićevih posveta u okviru legata i zbirki drugih značajnih ličnosti... Njegoševa nagrada Ako umreš pre no što umreš, nećeš umreti kad umreš. Što je vera veća i dublja, veća su i čuda u koja se veruje. Veličina vere je u veličini čuda. Što je veći revolucionar, tim više veruje u utopiju. Revolucionar bez utopije nije revolucionar: bori se za postojeće tj. za vlast. – Dobrica Ćosić, u beleškama marta 1981. o liku Bogdana Dragovića * „Dok Ivan Katić neće da bude bedan dodatak na protoplazmi jedne ideološke laži – staljinizma – i tako postaje GREŠNIK, Bogdan Dragović neće da bude sitno mlivo staljinskih dušegupki i tako postaje OTPADNIK. U oštroumnostima Petra Bajevića, glavnog junaka poslednjeg dela trilogije, postoje `opasne` sklonosti ka budućim grešničkim i otpadničkim avanturama. Da nije pao kao plen gestapovaca, u nejasnim okolnostima, pitanje je gde bi i sam završio. Dobrica Ćosić pokazao je da jedan naš savremeni pisac, boreći se protiv vlastite prošlosti VERNIKA – zahvaljujući iskustvu GREŠNIKA i OTPADNIKA, koji su odstradali vizije i zanose mladosti, može ne samo da zaviri u taj pandemonijum što se zove svet staljinizma, nego da ga fiksira jezikom umetničke oštroumnosti…“ (Miroslav Egerić) * Trilogija „Vreme zla“ Dobrice Ćosića iznosi drukčije promišljanje prelomnih događaja koji su sredinom XX veka doveli do građanskog rata i rađanja socijalističke Jugoslavije iz pepela starog režima. Kada je u sto hiljada primeraka 1985. objavljen njen prvi deo, Grešnik, tadašnja kritika ocenila ga je kao „antikomunistički pamflet“. Romanima Otpadnik 1986. i Vernik 1990. nastavlja se Ćosićeva saga porodice Katić sa istorijskim ličnostima onoga vremena i uz otvorenu reviziju službene istoriografije.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Njegoševa nagrada Ne optuživati čoveka, ne opravdavati čoveka! Saznavati čoveka – strasno i razborito, na svetlosti i u tami, shvatiti mu i reč i ćutanje, delo i nedelo, u svemu potražiti pravu pobudu i stvarni smisao... Ispričati novu pripovest o ljudskoj sudbini u toj eposi, u vremenu između dva svetska rata, u vremenu zla. Crvenog Staljinovog i sivomaslinastog, Hitlerovog. O savremenim, u istoriji postavljenim zlim dusima ove epohe. Dobrica Ćosić, u beleškama za roman Grešnik februara 1981. * Glavni junak prvog romana iz trilogije Ivan Katić „grešni“ je saputnik komunistâ koji doživljava životni sunovrat jer im se 1936. zamerio. Proglašen za buržuja i trockistu, biva odbačen od „drugova“ i posle rata, kada je dospeo na robiju, a na slobodi dolazi u sukob sa porodicom koja se raspada... „Ovo je roman o sukobu komunizma sa fašizmom u ljudskoj klanici u kojoj su jugoslovenska plemena dodala tom manihejskom sukobu dvostruku dimenziju paroksizma: Srbija je zaglibila u totalitarizam, osakaćena građanskim ratom koji će se po svoj prilici ponoviti, ne usuđujući se da se pogleda u ogledalu krvoprolića prošlog rata i nastupanja komunizma.“ (Žorž Niva) Dobrosav Dobrica Ćosić (Velika Drenova, kod Trstenika, 29. decembar 1921 — Beograd, 18. maj 2014) bio je prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije (15. jun 1992 — 1. jun 1993).[1] Pored toga bio je srpski pisac, romansijer i esejista, politički i nacionalni teoretičar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i redovni član SANU. Ćosić je ponekad nazivan „ocem nacije”.[2][3] Za svoj književni opus dobio je većinu nacionalnih nagrada i nekoliko inostranih. Trostruki je kandidat za Nobelovu nagradu za književnost (1983, 1989, 2011).[4] U Udruženju „Adligat” u Beogradu, čiji je Ćosić bio član, nalazi se Zbirka književnika Dobrice Ćosića sa više od dve stotine njegovih posveta, nekoliko rukopisa i dela knjiga iz njegove lične biblioteke. Biografija Školovao se u Srednjoj poljoprivrednoj školi u Aleksandrovcu župskom, ali je prekinuo školovanje za vreme Drugog svetskog rata, maturski ispit je položio 16. oktobra 1942. u Srednjoj poljoprivednoj školi u Valjevu.[5] Kasnije je završio Višu partijsku školu „Đuro Đaković”. U toku Narodnooslobodilačke borbe bio je politički komesar u Rasinskom partizanskom odredu, urednik lista „Mladi borac” i član Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Srbiju. Posle oslobođenja je bio član AGITPROP-a Centralnog komiteta KP Srbije, a republički i savezni poslanik bio je 12 godina. Za poslanika je prvi put izabran 1945. godine, dobivši oko 6.800 glasova, ispred kandidata Zemljoradničke stranke sa 4.000 i kandidata Demokratske stranke sa 3.000 glasova. Jedan je od retkih koji su se javno usprotivili političkoj likvidaciji Aleksandra Rankovića, 1966. godine. Prvi Ćosićevi prozni radovi nisu skrenuli naročitu pažnju književne kritike. U domaću i svetsku književnost ulazi 1951. godine sa svojim prvim delom „Daleko je sunce”. Ohrabren početnim književnim uspehom, Ćosić počinje uporno i istrajno da radi na upoznavanju moderne domaće i evropske proze i filozofske i sociološke naučne misli, što mu je omogućilo da svojim budućim delima dospe u vrh srpske književnosti i da značajno pregraniči nacionalne međe. Tako od 1951. godine Dobrica Ćosić postaje slobodan umetnik, književnik koji je napisao kultne romane: „Koreni”, „Deobe”, „Vreme smrti” (tetralogija), „Vreme zla” („Grešnik”, „Otpadnik”, „Vernik”), „Vreme vlasti”, ali i mnoge druge. Od 14. februara do 26. aprila, Dobrica Ćosić je, kao član državne delegacije, bio saputnik predsedniku Jugoslavije Josipu Brozu Titu na brodu „Galeb” kojim su obilazili afričke zemlje. U jesen 1965. Broz je Ćosiću ponudio da preuzme vlast u Srbiji, što je on odbio rekavši da hoće da bude pisac i slobodan čovek.[6] Godine 1968. otvara pitanje Kosova i Metohije čime izaziva pažnju članova iz CK. Postao je jedan od najpoznatijih opozicionara Josipu Brozu Titu posle razmimoilaženja sa njim. Dobrica Ćosić godine 1970. postaje član SANU, a u svojoj pristupnoj besedi je rekao „srpski narod dobijao u ratu, a gubio u miru”. Od 1969. do 1972. bio je predsednik Srpske književne zadruge.[7] Milan Panić i Dobrica Ćosić u Skupštini SR Jugoslavije Godine 1984. osnovao je Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja koji je ustajao u zaštitu raznih protivnika socijalističke Jugoslavije. Tokom 1989. i 1990. godine osnovao je srpske nacionalne stranke u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Prvi predsednik SRJ odlukom Savezne skupštine postaje 15. juna 1992. godine, a smenjen je godinu dana kasnije (1. juna 1993.) glasanjem oba veća Saveznog parlamenta.[1] Grob Dobrice Ćosića na Novom groblju u Beogradu Godine 2000. Dobrica je ušao u Narodni pokret Otpor, ali je kasnije izjavio da to ne bi učinio da je znao da je Otpor finansiran iz inostranstva. Dobrica Ćosić se otvoreno zalagao za podelu Kosova i Metohije još devedesetih godina.[8] Ćosić se u svojoj knjizi „Kosovo“ (2004) bavi ovom temom. Ovaj predlog je podržao i Noam Čomski u maju 2006. godine. [9] Povodom Ćosićevog 80. rođendana čestitke su mu uputili premijer Srbije Zoran Đinđić[traži se izvor] (nazvavši ga pritom „Srpskim Tomasom Manom“) i predsednik Savezne Republike Jugoslavije Vojislav Koštunica. Predsednik Srbije Boris Tadić je decembra 2005. izjavio da se često konsultuje sa Dobricom. Slobodan Milošević je na suđenju u Hagu nazvao Ćosića „najvećim srpskim živim piscem“. Više od 50 godina bio je u braku sa suprugom Božicom, do njene smrti 2006. godine. Godine 1954. dobio je ćerku Anu, a ima i dvoje unuka: Milenu (1981) i Nikolu (1982). Preminuo je 18. maja 2014. u svojoj kući u Beogradu u 93-oj godini.[10] Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu, opelo je služio episkop bački Irinej.[11][12] Ćosićev književni rad Sa Antonijem Isakovićem, 1953. godine. Ćosić i Ivo Andrić Dobrica Ćosić je započeo svoj književni rad romanom „Daleko je sunce“ 1951. godine, u kome evocira svoje ratničko iskustvo iz narodnooslobodilačke borbe i slika moralnu i psihološku krizu ličnosti u uslovima rata. Dok je ovaj roman za sadržinu imao najsvežije događaje nacionalne istorije, drugi roman „Koreni“ koji je objavljen 1954. godine uzima građu iz stvarnosti Srbije s kraja 19. veka. To je slika raskola u jednoj patrijarhalnoj porodici, ali i raskola u narodu. Ovde je Ćosić pažljivom psihološkom analizom razotkrio mentalitet srbijanskog sela, uočio začetke i uzroke političkih previranja, predočio nekoliko upečatljivih karaktera.[13] Nakon kultnog romana „Koreni“ sledi delo „Sedam dana u Budimpešti“ (1956), potom roman „Deobe“ (1961), u kome se Ćosić ponovo vraća Drugom svetskom ratu. Središnja tema ovog romana je deoba u narodu, deoba na partizane i četnike i posledice ove podele. Sa književno-umetničkog stanovišta, ovaj roman donosi niz novina, osobenu kompoziciju, dominaciju unutrašnjeg monologa, otkrivanje umetničkog funkcionisanja poliloga kao sredstva za ispoljavanje mase kao književnog junaka, unošenje dokumentarnog materijala, stilsku raznovrsnost i izuzetno slojevitu leksiku. Godine 1964. Ćosić piše eseje „Akcija” i 1966. eseje „Odgovornosti”. Te iste godine Ćosić objavljuje tzv. roman parabola koji nosi naziv „Bajka”, a potom ponovo eseje pod nazivom „Moć i strepnje” (1971). U periodu od 1972. do 1979. godine Ćosić se vraća epskoj temi i piše istorijski roman „Vreme smrti” u četiri knjige. To je roman o Prvom svetskom ratu, široka freska vremena, događaja i ljudskih sudbina. Tako, nastavljajući priču o pojedincima iz porodice Katića iz sela Prerova, započetu u romanu „Koreni”, Ćosić ispisuje sagu ne samo o porodici Katić nego i o Srbiji koja je doživela golgotu. Godine 1982. objavljuje još eseja pod nazivom „Stvarno i moguće”, a potom trilogiju „Vreme zla” („Grešnik” 1985, „Otpadnik” 1986. i „Vernik” 1990), koja se može odrediti kao politički roman, u kojem Ćosić nastavlja priču o pojedincima iz iste porodice, ali i o ličnostima koje su započele svoj romaneskni život u „Vremenu smrti”. Tako je „Vremenom smrti” i „Vremenom zla” popunjena praznina između romana „Koreni” i romana „Deobe” i ostvarena kontinuirana povest o Srbiji, Prerovu i dvema prerovskim porodicama. Kao kruna svega, 1996. godine dolazi delo „Vreme vlasti”, u kojem se nastavlja povest započeta romanom „Koreni”. Nacrt za drugi deo knjige „Vreme smrti” Dobrice Ćosića, deo kolekcije u Adligatu U periodu od 2001. godine do 2008. godine, Dobrica Ćosić u šest knjiga objavljuje „Piščeve zapise”. To su pre svega piščevi zapisi pisani u dnevničkoj formi. Prva knjiga obuhvata period od 1951. do 1968. i njena kompozicija je problemsko jedinjenje oko ključnih događaja i ličnosti, sa asocijacijama koje pružaju kontekst pretpostavki i posledica. Jezik je i književno-literarni i filozofsko-istorijski sa analizama kolektivno-psihološkim. Druga knjiga obuhvata period 1969 — 1980. godine koji je Ćosić proveo u opoziciji Titovom režimu, a treća od 1981. do 1991. godine, odnosno godine u kojima je Ćosić bio nosilac ili učesnik gotovo svih opozicionih inicijativa u Srbiji. Četvrta knjiga „Piščevih zapisa“, za razliku od prethodne tri koje obuhvataju period od četiri decenije, ova se ograničava na period od samo dve godine (1992—1993), u kojima su zbivanja bila veoma burna i dramatična. Ova knjiga je uzbudljiv prikaz faktičkog perioda Ćosićevog državničkog života i njegovih ideja i predstavlja upečatljiv primer istorijske ekspozicije u velikoj drami kraja minulog veka. Godine 2002. izlazi Ćosićevo delo „Pisci moga veka”, a od 2002. do 2003. godine piše i objavljuje u dve knjige „Srpsko pitanje”. Godine 2004. izlazi knjiga „Kosovo”, 2005. godine „Prijatelji”, zatim 2007. „Vreme vlasti 2”, koji nadograđuje priču o porodicama Katić i Dačić, obuhvatajući vreme vladavine Josipa Broza Tita, koji se inače u romanu pojavljuje kao literarno uobličen junak, a završava 1998. godine, kada su, kako je Ćosić jednom prilikom to rekao, Vokerovi verifikatori okupirali Kosovo. Pretposlednji Ćosićev roman izašao 2009. godine i nosi naziv „Vreme zmija”,. U ovom romanu reč je o dnevničkim beleškama koje su nastale u vreme NATO bombardovanja od 21. marta 1999. do 1. januara 2000. godine. Poslednji roman je izašao 2011. godine „U tuđem veku”; U tuđem veku je dnevnik bivšeg predsednika Savezne Republika Jugoslavije i književnika Dobrice Ćosića. On u dnevniku iznosi svoje stavove prema aktuelnim društveno-političkim temama u Srbiji i svetu. Novo izdanje romana „Vreme smrti”, prvo posle 30 godina, najavljeno je 2014. godine. Ćosić je tim povodom imao svoje „poslednje obraćanje srpskoj javnosti”.[14] Ubrzo je preminuo. Zloupotrebe Nacionalisti iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske u javnosti zloupotrebljavaju citat iz Ćosićevog dela iz domena fikcije Deobe.[15] Ćosić piše ...Laž je vid našeg patriotizma i potvrda naše urođene inteligencije. Lažemo stvaralački, maštovito, inventivno. U delu romana gde piše „našeg“ prilikom citiranje nacionalisti i šovinisti stavljaju „srpskog“ te dodaju četiri rečenice o „laži kao srpskom državnom interesu“, „laži u samom biću Srbina“, „zemlji u kojoj sve laži postaju istine“ i „Srbima koje spasava laž“ kreirajući narativ o „srpskoj laži” o kojoj navodno piše Ćosić.[15] Nagrade i priznanja Ulica na Kosančićevom vencu je imenovana po Ćosiću Odlikovan je Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima, Ordenom bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem i Ordenom za hrabrost. Dobrica Ćosić je prvi dobitnik Ninove nagrade 1954. za roman Koreni, a drugi put bio je njen laureat 1961. godine za trilogiju Deobe. Uz Oskara Daviča, Živojina Pavlovića, Dragana Velikića i Svetislava Basaru, jedan je od petorice književnika koji su ovu nagradu dobili više puta. Udruženje književnika Srbije je Ćosiću 1986. dodelilo nagradu Udruženja za izuzetan značaj ja književno stvaralaštvo. Povelju Zadužbine Jakova Ignjatovića iz Budimpešte 1989. Ćosiću je uručio ugledni srpski pisac iz Mađarske Stojan D. Vujičić. Njegoševa nagrada uručena mu je 1990. godine na Cetinju za troknjižje Vreme zla.[16] Dva puta je dobio tradicionalnu godišnju nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju domaću knjigu: 1990. godine za roman „Vernik“ i 1996. za roman „Vreme vlasti“. Jedan je od samo tri pisca (uz Slobodana Selenića i Ljiljanu Habjanović-Đurović) koji je ovu nagradu dobio više puta. Ova nagrada Ćosiću, iz političkih razloga, nije uručena osamdesetih godina za romane Grešnik i Otpadnik, iako su ti romani bili najčitaniji romani u zemlji. Ćosić je 1990. ovu nagradu odbio da primi. Povodom 70. rođendana, Ćosić je 1991. dobio specijalnu Vukovu nagradu. Manje od mesec dana po smenjivanju sa mesta predsednika SRJ, 24. juna 1993, Ćosiću je dodeljena književna nagrada „Zlatni krst kneza Lazara“. Roman „Vreme vlasti“ višestruko je nagrađivan: nagradom Kočićevo pero (1996), koju dodeljuje Zadužbina „Petar Kočić“, nagradom Laza Kostić (1996), koju je Ćosić odbio da primi, nagradom koja nosi ime njegovog prijatelja Meše Selimovića (1997), nagradom Petar Kočić (1997), koju dodeljuje manifestacija „Kočićev zbor“, Kočićeva nagrada 1998, zatim već pomenutom nagradom NBS za najčitaniju domaću knjigu, a ugledni švajcarski list Nuvo Kotidien je, na osnovu ankete među čitaocima u toj zemlji, početkom maja meseca 1996. ovaj roman proglasio jednim od sedam najboljih evropskih romana. Za ovu knjigu dodeljena mu je i prva nagrada Svetozar Ćorović (1997). Godine 1998. Ćosiću je u Kruševačkom pozorištu uručen „Zlatni krst despota Stefana Lazarevića“. Dana 18. maja 2010. u Moskvi Ćosić je postao prvi dobitnik zlatne medalje „Puškin“ za izuzetne zasluge u književnosti, u okviru Prvog slovenskog foruma umetnosti Zlatni vitez. Predsednik tog foruma, poznati ruski glumac Nikolaj Burljajev, nazvao je Ćosića „legendarnom ličnošću“ i kazao da je po svom stvaralaštvu Tomas Man okarakterisao početak 20. veka, a kraj tog veka — Dobrica Ćosić. Tom prilikom predsednik udruženja pisaca Rusije Valerij Ganičev, uručio je Ćosiću i nagradu Zlatni vitez za književno stvaralaštvo. [17][18] Dana 17. juna 2010. godine, Ćosiću je, u Ambasadi Rusije u Beogradu uručena jubilarna medalja „65 godina pobede u Velikom otadžbinskom ratu od 1941. do 1945. godine“. Ovo priznanje uručio mu je ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin, po ukazu ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva. Uručivanju nagrade prisustvovali su patrijarh srpski Irinej, predsednik Srbije Boris Tadić, ministri u Vladi Republike Srbije Vuk Jeremić i Ivica Dačić, predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić, predstavnici Islamske zajednice i druge zvanice. [19][20] Ćosić je ovu medalju poklonio Vojnom muzeju u Beogradu.[21] Dobrica Ćosić je kandidovan za Nobelovu nagradu tri puta: 1983. i 1989. godine od strane francuskih i britanskih institucija.[22][23] i 2011.[24][25] 6. oktobra 2011. godine, došlo je do višečasovne kontroverze, kada je više medija, uključujući RTS, B92, ali i britanski `Gardijan`, prenelo pogrešnu vest da je Ćosić zapravo dobio Nobelovu nagradu.[26] Kada se saznalo da je pravi dobitnik švedski pesnik Tomas Transtremer, odgovornost za ovu dezinformaciju je preuzela grupa „Samoorganizovani veb aktivisti“, koja se protivi navodnom „opasnom uticaju političara i pisca Dobrice Ćosića“.[26] Odeljenje za književnost i jezik Srpske akademije nauka i umetnosti predložilo je 1972. godine Ćosića za „Oktobarsku nagradu“ Beograda za prvi deo romana „Vreme smrti”. Izvršni odbor gradske konferencije Socijalističkog saveza i Predsedništvo Gradskog veća Sindikata Beograda usprotivili su se ovome, jer je Ćosić tih godina već bio u žestokom sukobu sa politikom Saveza komunista Jugoslavije. Ćosić nagradu nije dobio.[27] Srpska akademija nauka i umetnosti je 1. novembra 2021. organizovala naučni skup „Romani Dobrice Ćosića” povodom sto godina od njegovog rođenja.[28][29] Zaostavština Dobrica Ćosić i Viktor Lazić tokom potpisivanja knjiga za „Adligat” 2013. godine Dobrica Ćosić bio je član Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” od samog osnivanja 2012. godine, a rad i formiranje institucije podržavao je od 2010. godine.[30] Udruženju je poklonio jedan broj knjiga iz svoje lične biblioteke, uključujući komplet „Sabrana dela Milutina Bojića”, koji mu je bio veoma drag.[30] U Zbirci književnika Dobrice Ćosića nalaze se njegove naočare i nacrt sadržaja u rukopisu za knjigu „Vreme smrti Drugi deo”. Za života je potpisao više od 200 svojih dela za Udruženje, što predstavlja najveću njegovu zbirku sa posvetama i potpisima koja postoji, a radi se o mnogobrojnim prvim, retkim, stranim i bibliofilskim izdanjima. Udruženje takođe ima veliki broj Ćosićevih posveta u okviru legata i zbirki drugih značajnih ličnosti... Njegoševa nagrada Ako umreš pre no što umreš, nećeš umreti kad umreš. Što je vera veća i dublja, veća su i čuda u koja se veruje. Veličina vere je u veličini čuda. Što je veći revolucionar, tim više veruje u utopiju. Revolucionar bez utopije nije revolucionar: bori se za postojeće tj. za vlast. – Dobrica Ćosić, u beleškama marta 1981. o liku Bogdana Dragovića * „Dok Ivan Katić neće da bude bedan dodatak na protoplazmi jedne ideološke laži – staljinizma – i tako postaje GREŠNIK, Bogdan Dragović neće da bude sitno mlivo staljinskih dušegupki i tako postaje OTPADNIK. U oštroumnostima Petra Bajevića, glavnog junaka poslednjeg dela trilogije, postoje `opasne` sklonosti ka budućim grešničkim i otpadničkim avanturama. Da nije pao kao plen gestapovaca, u nejasnim okolnostima, pitanje je gde bi i sam završio. Dobrica Ćosić pokazao je da jedan naš savremeni pisac, boreći se protiv vlastite prošlosti VERNIKA – zahvaljujući iskustvu GREŠNIKA i OTPADNIKA, koji su odstradali vizije i zanose mladosti, može ne samo da zaviri u taj pandemonijum što se zove svet staljinizma, nego da ga fiksira jezikom umetničke oštroumnosti…“ (Miroslav Egerić) * Trilogija „Vreme zla“ Dobrice Ćosića iznosi drukčije promišljanje prelomnih događaja koji su sredinom XX veka doveli do građanskog rata i rađanja socijalističke Jugoslavije iz pepela starog režima. Kada je u sto hiljada primeraka 1985. objavljen njen prvi deo, Grešnik, tadašnja kritika ocenila ga je kao „antikomunistički pamflet“. Romanima Otpadnik 1986. i Vernik 1990. nastavlja se Ćosićeva saga porodice Katić sa istorijskim ličnostima onoga vremena i uz otvorenu reviziju službene istoriografije.

Dobrica Cosic - Koreni Drugo izdanje Prosveta, Beograd, 1954. Tvrd povez, 295 strana. POSVETA I POTPIS DOBRICE COSICA! RETKO! Dobrosav Ćosić (Velika Drenova, kod Trstenika, 29. decembar 1921 — Beograd, 18. maj 2014) bio je jugoslovenski[1] i srpski političar, književnik i akademik. Ćosić je bio prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije (15. jun 1992 — 1. jun 1993).[2] Radio je u komisiji koja je pisala program SKJ. On je napisao uvod, kao i tekstove o prosveti, nauci, kulturi i poslednje poglavlje.[3] Pored političkog rada i disidentskog delovanja, bio je srpski pisac, romansijer i esejista, politički i nacionalni teoretičar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i redovni član SANU. Za svoj književni opus dobio je većinu nacionalnih nagrada i nekoliko inostranih. Trostruki je kandidat za Nobelovu nagradu za književnost (1983, 1989, 2011).[4] Biografija Školovao se u Srednjoj poljoprivrednoj školi u Aleksandrovcu župskom, ali je prekinuo školovanje za vreme Drugog svetskog rata, maturski ispit je položio 16. oktobra 1942. u Srednjoj poljoprivednoj školi u Valjevu.[5] Kasnije je završio Višu partijsku školu „Đuro Đaković”. U toku Narodnooslobodilačke borbe bio je politički komesar u Rasinskom partizanskom odredu, urednik lista „Mladi borac” i član Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Srbiju. Posle oslobođenja je bio član AGITPROP-a Centralnog komiteta KP Srbije, a republički i savezni poslanik bio je 12 godina. Za poslanika je prvi put izabran 1945. godine, dobivši oko 6.800 glasova, ispred kandidata Zemljoradničke stranke sa 4.000 i kandidata Demokratske stranke sa 3.000 glasova. Jedan je od retkih koji su se javno usprotivili političkoj likvidaciji Aleksandra Rankovića, 1966. godine. Zbog, kako je tvrdio, nedostatka reakcije prilikom partijskog procesa protiv Rankovića, distancirao se od svog ranijeg prijatelja Oskara Daviča.[6] Prvi Ćosićevi prozni radovi nisu skrenuli naročitu pažnju književne kritike. U domaću i svetsku književnost ulazi 1951. godine sa svojim prvim delom „Daleko je sunce”. Ohrabren početnim književnim uspehom, Ćosić počinje uporno i istrajno da radi na upoznavanju moderne domaće i evropske proze i filozofske i sociološke naučne misli, što mu je omogućilo da svojim budućim delima dospe u vrh srpske književnosti. Tako od 1951. godine Dobrica Ćosić postaje slobodan umetnik, književnik koji je napisao kultne romane: „Koreni”, „Deobe”, „Vreme smrti” (tetralogija), „Vreme zla” („Grešnik”, „Otpadnik”, „Vernik”), „Vreme vlasti”, ali i mnoge druge. Od 14. februara do 26. aprila, Dobrica Ćosić je, kao član državne delegacije, bio saputnik predsedniku Jugoslavije Josipu Brozu Titu na brodu „Galeb” kojim su obilazili afričke zemlje. U jesen 1965. Broz je Ćosiću ponudio da preuzme vlast u Srbiji, što je on odbio rekavši da hoće da bude pisac i slobodan čovek.[7] Godine 1968. otvara pitanje Kosova i Metohije čime izaziva pažnju članova iz CK. Postao je jedan od najpoznatijih opozicionara Josipu Brozu Titu posle razmimoilaženja sa njim. Dobrica Ćosić godine 1970. postaje član SANU, a u svojoj pristupnoj besedi je rekao „srpski narod dobijao u ratu, a gubio u miru”. U javnom delovanju i radu bio je tolerantan za drugačija mišljenja i retko je ulazio u otvorene sukobe.[8][1] Od 1969. do 1972. bio je predsednik Srpske književne zadruge.[9] Milan Panić i Dobrica Ćosić u Skupštini SR Jugoslavije Godine 1984. osnovao je Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja koji je ustajao u zaštitu raznih protivnika socijalističke Jugoslavije. Tokom 1989. i 1990. godine osnovao je srpske nacionalne stranke u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Prvi predsednik SRJ odlukom Savezne skupštine postaje 15. juna 1992. godine, a smenjen je godinu dana kasnije (1. juna 1993) glasanjem oba veća Saveznog parlamenta.[2] Dobrica Ćosić je lažno optuživan u medijima i javnosti da je imao veze sa pisanjem Nacrta Memoranduma SANU, što je deo domena političke propagande.[10] Autori Nacrta Memoranduma SANU bili su, upravo suprotno, protiv uključenja Ćosića, pošto bi njegovo učešće dalo osnova za političku diskreditaciju planiranog dokumenta.[11] Grob Dobrice Ćosića na Novom groblju u Beogradu Godine 2000. Dobrica je ušao u Narodni pokret Otpor, ali je kasnije izjavio da to ne bi učinio da je znao da je Otpor finansiran iz inostranstva. Dobrica Ćosić se otvoreno zalagao za podelu Kosova i Metohije još devedesetih godina.[12] Ćosić se u svojoj knjizi „Kosovo“ (2004) bavi ovom temom. Ovaj predlog je podržao i Noam Čomski u maju 2006. godine.[13] Povodom Ćosićevog 80. rođendana čestitke su mu uputili premijer Srbije Zoran Đinđić[traži se izvor] (nazvavši ga pritom „Srpskim Tomasom Manom“) i predsednik Savezne Republike Jugoslavije Vojislav Koštunica. Predsednik Srbije Boris Tadić je decembra 2005. izjavio da se često konsultuje sa Dobricom. Slobodan Milošević je na suđenju u Hagu nazvao Ćosića „najvećim srpskim živim piscem“. Više od 50 godina bio je u braku sa suprugom Božicom, do njene smrti 2006. godine. Godine 1954. dobio je ćerku Anu, a ima i dvoje unuka: Milenu (1981) i Nikolu (1982). Preminuo je 18. maja 2014. u svojoj kući u Beogradu u 93. godini.[14] Sahranjen je 20. maja na Novom groblju u Beogradu, opelo je služio episkop bački Irinej.[15][16] Rezultati na izborima Predsednik Savezne Republike Jugoslavije Izbori Izglasalo Glasalo poslanika Za Protiv Rezultat Detalji 1992. (maj) Veće građana i Veće republika 168 od 176 154 14 izabran Nestranačka ličnost Ćosićev književni rad Sa Antonijem Isakovićem, 1953. godine. Ćosić i Ivo Andrić Dobrica Ćosić je započeo svoj književni rad romanom „Daleko je sunce“ 1951. godine, u kome evocira svoje ratničko iskustvo iz narodnooslobodilačke borbe i slika moralnu i psihološku krizu ličnosti u uslovima rata. Dok je ovaj roman za sadržinu imao najsvežije događaje nacionalne istorije, drugi roman „Koreni“ koji je objavljen 1954. godine uzima građu iz stvarnosti Srbije s kraja 19. veka. To je slika raskola u jednoj patrijarhalnoj porodici, ali i raskola u narodu. Ovde je Ćosić pažljivom psihološkom analizom razotkrio mentalitet srbijanskog sela, uočio začetke i uzroke političkih previranja, predočio nekoliko upečatljivih karaktera.[17] Nakon kultnog romana „Koreni“ sledi delo „Sedam dana u Budimpešti“ (1956), potom roman „Deobe“ (1961), u kome se Ćosić ponovo vraća Drugom svetskom ratu. Središnja tema ovog romana je deoba u narodu, deoba na partizane i četnike i posledice ove podele. Sa književno-umetničkog stanovišta, ovaj roman donosi niz novina, osobenu kompoziciju, dominaciju unutrašnjeg monologa, otkrivanje umetničkog funkcionisanja poliloga kao sredstva za ispoljavanje mase kao književnog junaka, unošenje dokumentarnog materijala, stilsku raznovrsnost i izuzetno slojevitu leksiku. Godine 1964. Ćosić piše eseje „Akcija” i 1966. eseje „Odgovornosti”. Te iste godine Ćosić objavljuje tzv. roman parabola koji nosi naziv „Bajka”, a potom ponovo eseje pod nazivom „Moć i strepnje” (1971). U periodu od 1972. do 1979. godine Ćosić se vraća epskoj temi i piše istorijski roman „Vreme smrti” u četiri knjige. To je roman o Prvom svetskom ratu, široka freska vremena, događaja i ljudskih sudbina. Tako, nastavljajući priču o pojedincima iz porodice Katića iz sela Prerova, započetu u romanu „Koreni”, Ćosić ispisuje sagu ne samo o porodici Katić nego i o Srbiji koja je doživela golgotu. Godine 1982. objavljuje još eseja pod nazivom „Stvarno i moguće”, a potom trilogiju „Vreme zla” („Grešnik” 1985, „Otpadnik” 1986. i „Vernik” 1990), koja se može odrediti kao politički roman, u kojem Ćosić nastavlja priču o pojedincima iz iste porodice, ali i o ličnostima koje su započele svoj romaneskni život u „Vremenu smrti”. Tako je „Vremenom smrti” i „Vremenom zla” popunjena praznina između romana „Koreni” i romana „Deobe” i ostvarena kontinuirana povest o Srbiji, Prerovu i dvema prerovskim porodicama. Kao kruna rada, 1996. godine dolazi delo „Vreme vlasti”, u kojem se nastavlja povest započeta romanom „Koreni”. Nacrt za drugi deo knjige „Vreme smrti” Dobrice Ćosića, deo kolekcije u Adligatu U periodu od 2001. godine do 2008. godine, Dobrica Ćosić u šest knjiga objavljuje „Piščeve zapise”. To su pre svega piščevi zapisi pisani u dnevničkoj formi. Prva knjiga obuhvata period od 1951. do 1968. i njena kompozicija je problemsko jedinjenje oko ključnih događaja i ličnosti, sa asocijacijama koje pružaju kontekst pretpostavki i posledica. Jezik je i književno-literarni i filozofsko-istorijski sa analizama kolektivno-psihološkim. Druga knjiga obuhvata period 1969 — 1980. godine koji je Ćosić proveo u opoziciji Titovom režimu, a treća od 1981. do 1991. godine, odnosno godine u kojima je Ćosić bio nosilac ili učesnik gotovo svih opozicionih inicijativa u Srbiji. Četvrta knjiga „Piščevih zapisa“, za razliku od prethodne tri koje obuhvataju period od četiri decenije, ova se ograničava na period od samo dve godine (1992—1993), u kojima su zbivanja bila veoma burna i dramatična. Ova knjiga je uzbudljiv prikaz faktičkog perioda Ćosićevog državničkog života i njegovih ideja i predstavlja upečatljiv primer istorijske ekspozicije u velikoj drami kraja minulog veka. Godine 2002. izlazi Ćosićevo delo „Pisci moga veka”, a od 2002. do 2003. godine piše i objavljuje u dve knjige „Srpsko pitanje”. Godine 2004. izlazi knjiga „Kosovo”, 2005. godine „Prijatelji”, zatim 2007. „Vreme vlasti 2”, koji nadograđuje priču o porodicama Katić i Dačić, obuhvatajući vreme vladavine Josipa Broza Tita, koji se inače u romanu pojavljuje kao literarno uobličen junak, a završava 1998. godine, kada su, kako je Ćosić jednom prilikom to rekao, Vokerovi verifikatori okupirali Kosovo. Pretposlednji Ćosićev roman izašao 2009. godine i nosi naziv „Vreme zmija”,. U ovom romanu reč je o dnevničkim beleškama koje su nastale u vreme NATO bombardovanja od 21. marta 1999. do 1. januara 2000. godine. Poslednji roman je izašao 2011. godine „U tuđem veku”; U tuđem veku je dnevnik bivšeg predsednika Savezne Republika Jugoslavije i književnika Dobrice Ćosića. On u dnevniku iznosi svoje stavove prema aktuelnim društveno-političkim temama u Srbiji i svetu. Novo izdanje romana „Vreme smrti”, prvo posle 30 godina, najavljeno je 2014. godine. Ćosić je tim povodom imao svoje „poslednje obraćanje srpskoj javnosti”.[18] Ubrzo je preminuo. Zloupotrebe Nacionalisti iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske u javnosti zloupotrebljavaju citat iz Ćosićevog dela iz domena fikcije Deobe.[19] Ćosić piše ... Laž je vid našeg patriotizma i potvrda naše urođene inteligencije. Lažemo stvaralački, maštovito, inventivno. U delu romana gde piše „našeg“ prilikom citiranje nacionalisti i šovinisti stavljaju „srpskog“ te dodaju četiri rečenice o „laži kao srpskom državnom interesu“, „laži u samom biću Srbina“, „zemlji u kojoj sve laži postaju istine“ i „Srbima koje spasava laž“ kreirajući narativ o „srpskoj laži” o kojoj navodno piše Ćosić.[19] Kritike Ćosićev književni rad negativno su kritikovali: Mirko Kovač, Bora Ćosić, Vidosav Stevanović, Miro Glavurtić, Jevrem Brković, Svetislav Basara, Nenad Prokić, Ljiljana Šop, Vuk Drašković, Sonja Biserko, Teofil Pančić. On se nije u javnosti oglašavao sa odgovorima na kritike. Uglavnom je odgovarao kroz zapise u svojim dnevničkim knjigama. Na svoje kritičare se osvrnuo komentarom da među njima ima dosta štetočina, neznalica, pokvarenjaka i ljudi koji ga napadaju iz interesnih razloga.[20] Predrag Palavestra okarakterisao je Ćosića kao temperamentnog zastupnika ideje o angažovanoj književnosti.[21] Borislav Mihajlović Mihiz je zastupao stav da je Ćosić kao zvaničnik uradio mnogo na liberalizaciji našeg kulturno života, navodeći osnivanje NIN-a i BDP-a.[22] Akademik Mihailo Marković smatrao je da je Dobrica Ćosić bez ikakvog razloga proglašavan „velikosrpskim nacionalistom” i da je postao predmet mržnje Albanaca.[23] Milovan Vitezović je Ćosića opisao stihovima: Čovek ovog tla, za svako doba. Između dva zla - snađu ga oba![24] Nagrade i priznanja Ulica na Kosančićevom vencu je imenovana po Ćosiću Odlikovan je Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima, Ordenom bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem i Ordenom za hrabrost. Dobrica Ćosić je prvi dobitnik Ninove nagrade 1954. za roman Koreni, a drugi put bio je njen laureat 1961. godine za trilogiju Deobe. Uz Oskara Daviča, Živojina Pavlovića, Dragana Velikića i Svetislava Basaru, jedan je od petorice književnika koji su ovu nagradu dobili više puta. Udruženje književnika Srbije je Ćosiću 1986. dodelilo nagradu Udruženja za izuzetan značaj ja književno stvaralaštvo. Povelju Zadužbine Jakova Ignjatovića iz Budimpešte 1989. Ćosiću je uručio ugledni srpski pisac iz Mađarske Stojan D. Vujičić. Njegoševa nagrada uručena mu je 1990. godine na Cetinju za troknjižje Vreme zla.[25] Dva puta je dobio tradicionalnu godišnju nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju domaću knjigu: 1990. godine za roman „Vernik“ i 1996. za roman „Vreme vlasti“. Jedan je od samo tri pisca (uz Slobodana Selenića i Ljiljanu Habjanović-Đurović) koji je ovu nagradu dobio više puta. Ova nagrada Ćosiću, iz političkih razloga, nije uručena osamdesetih godina za romane Grešnik i Otpadnik, iako su ti romani bili najčitaniji romani u zemlji. Ćosić je 1990. ovu nagradu odbio da primi. Povodom 70. rođendana, Ćosić je 1991. dobio specijalnu Vukovu nagradu. Manje od mesec dana po smenjivanju sa mesta predsednika SRJ, 24. juna 1993, Ćosiću je dodeljena književna nagrada „Zlatni krst kneza Lazara”. Roman „Vreme vlasti“ višestruko je nagrađivan: nagradom Kočićevo pero (1996), koju dodeljuje Zadužbina „Petar Kočić“, nagradom Laza Kostić (1996), koju je Ćosić odbio da primi, nagradom koja nosi ime njegovog prijatelja Meše Selimovića (1997), nagradom Petar Kočić (1997), koju dodeljuje manifestacija „Kočićev zbor“, Kočićeva nagrada 1998, zatim već pomenutom nagradom NBS za najčitaniju domaću knjigu, a ugledni švajcarski list Nuvo Kotidien je, na osnovu ankete među čitaocima u toj zemlji, početkom maja meseca 1996. ovaj roman proglasio jednim od sedam najboljih evropskih romana. Za ovu knjigu dodeljena mu je i prva nagrada Svetozar Ćorović (1997). Godine 1998. Ćosiću je u Kruševačkom pozorištu uručen „Zlatni krst despota Stefana Lazarevića“. Dana 18. maja 2010. u Moskvi Ćosić je postao prvi dobitnik zlatne medalje „Puškin“ za izuzetne zasluge u književnosti, u okviru Prvog slovenskog foruma umetnosti Zlatni vitez. Predsednik tog foruma, poznati ruski glumac Nikolaj Burljajev, nazvao je Ćosića „legendarnom ličnošću“ i kazao da je po svom stvaralaštvu Tomas Man okarakterisao početak 20. veka, a kraj tog veka — Dobrica Ćosić. Tom prilikom predsednik udruženja pisaca Rusije Valerij Ganičev, uručio je Ćosiću i nagradu Zlatni vitez za književno stvaralaštvo.[26][27] Dana 17. juna 2010. godine, Ćosiću je, u Ambasadi Rusije u Beogradu uručena jubilarna medalja „65 godina pobede u Velikom otadžbinskom ratu od 1941. do 1945. godine“. Ovo priznanje uručio mu je ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin, po ukazu ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva. Uručivanju nagrade prisustvovali su patrijarh srpski Irinej, predsednik Srbije Boris Tadić, ministri u Vladi Republike Srbije Vuk Jeremić i Ivica Dačić, predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić, predstavnici Islamske zajednice i druge zvanice.[28][29] Ćosić je ovu medalju poklonio Vojnom muzeju u Beogradu.[30] Dobrica Ćosić je kandidovan za Nobelovu nagradu tri puta: 1983. i 1989. godine od strane francuskih i britanskih institucija.[31][32] i 2011.[33][34] 6. oktobra 2011. godine, došlo je do višečasovne kontroverze, kada je više medija, uključujući RTS, B92, ali i britanski `Gardijan`, prenelo pogrešnu vest da je Ćosić zapravo dobio Nobelovu nagradu.[35] Kada se saznalo da je pravi dobitnik švedski pesnik Tomas Transtremer, odgovornost za ovu dezinformaciju je preuzela grupa „Samoorganizovani veb aktivisti“, koja se protivi navodnom „opasnom uticaju političara i pisca Dobrice Ćosića“.[35] Odeljenje za književnost i jezik Srpske akademije nauka i umetnosti predložilo je 1972. godine Ćosića za „Oktobarsku nagradu“ Beograda za prvi deo romana „Vreme smrti”. Izvršni odbor gradske konferencije Socijalističkog saveza i Predsedništvo Gradskog veća Sindikata Beograda usprotivili su se ovome, jer je Ćosić tih godina već bio u žestokom sukobu sa politikom Saveza komunista Jugoslavije. Ćosić nagradu nije dobio.[36] Srpska akademija nauka i umetnosti je 1. novembra 2021. organizovala naučni skup „Romani Dobrice Ćosića” povodom sto godina od njegovog rođenja.[37][38] Zaostavština Dobrica Ćosić i Viktor Lazić tokom potpisivanja knjiga za „Adligat” 2013. godine Dobrica Ćosić bio je član Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” od samog osnivanja 2012. godine, a rad i formiranje institucije podržavao je od 2010. godine.[39] Udruženju je poklonio jedan broj knjiga iz svoje lične biblioteke, uključujući komplet „Sabrana dela Milutina Bojića”, koji mu je bio veoma drag.[39] U Zbirci književnika Dobrice Ćosića nalaze se njegove naočare i nacrt sadržaja u rukopisu za knjigu „Vreme smrti Drugi deo”. Za života je potpisao više od 200 svojih dela za Udruženje, što predstavlja najveću njegovu zbirku sa posvetama i potpisima koja postoji, a radi se o mnogobrojnim prvim, retkim, stranim i bibliofilskim izdanjima. Udruženje takođe ima veliki broj Ćosićevih posveta u okviru legata i zbirki drugih značajnih ličnosti. Po njegovim delima snimljene su televizijske serije Koreni i Vreme zla a priprema se Vreme smrti.[40] Posveta Dobrice Ćosića Miodragu Pavloviću (levo), deo legata Miodraga Pavlovića Ćosićeva posveta Olgi Bešević, deo legata porodice Bešević Njegova ćerka Ana Ćosić Vukić napisala je knjigu „Vreme sa ocem” u formi razgovora sa njim na književne teme.[41] Dela Ćosić je objavio sledeće knjige (navedena su prva izdanja):[42] Daleko je sunce, Prosveta, Beograd, 1951. Koreni, Prosveta, Beograd, 1954. Sedam dana u Budimpešti, Nolit, Beograd, 1957.[43] Deobe, Prosveta, Beograd, 1961. Akcija: zapisi, povodi, odgovori, Prosveta, Beograd, 1964. Bajka, Prosveta, Beograd, 1966. Odgovornosti: akcija, 2, Prosveta - Svjetlost, Beograd - Sarajevo, 1966. Prilike: akcija, 1, Prosveta - Svjetlost, Beograd - Sarajevo, 1966. Moć i strepnje, NU „Braća Stamenković”, Beograd, 1971. Vreme smrti 1−2, Prosveta, Beograd 1972—1979 Prizori Miće Popovića, Beograd, 1974. Vreme smrti, 2, Prosveta, Beograd 1975. Vreme smrti, 3, Otokar Keršovani, Rijeka, 1977. Vreme smrti, 4, Otokar Keršovani, Rijeka, 1978. Vreme smrti, 5, Slovo ljubve, Beograd, 1979. Vreme smrti, 6, Slovo ljubve, Beograd, 1979. Stvarno i moguće, Otokar Keršovani, Rijeka, 1982. Vreme smrti, 1-4, BIGZ, Beograd, 1984. Grešnik, BIGZ, Beograd, 1985. Otpadnik, BIGZ, Beograd, 1986. Mića Popović, vreme, prijatelji, BIGZ, Beograd, 1988. Vernik, BIGZ, Beograd, 1990. Promene, Dnevnik, Novi Sad, 1992. Srpsko pitanje - demokratsko pitanje, Stručna knjiga, Beograd, 1992. Vreme vlasti 1, BIGZ, Beograd, 1996 Vreme zla 1-2, Prosveta, Beograd, 1996. Otkriće, Zadužbina „Petar Kočić” i Nauka, Banja Luka - Beograd, 1998. Nada i akcija, „Filip Višnjić”, Beograd, 2000. Piščevi zapisi 1951—1968., „Filip Višnjić”, Beograd, 2000. Piščevi zapisi 1969—1980., „Filip Višnjić”, Beograd, 2001. Pisci moga veka, Verzalpres-Mrlješ, Beograd, 2002. Srpsko pitanje 1, „Filip Višnjić”, Beograd, 2002. Srpsko pitanje 2, „Filip Višnjić”, Beograd, 2003. Kosovo, Novosti, Beograd, 2004. Piščevi zapisi 1981—1991., Beograd, 2002. Piščevi zapisi 1992—1993., „Filip Višnjić”, Beograd, 2004. Prijatelji, „Filip Višnjić”, Beograd, 2005. Vreme vlasti 2, Prosveta, Beograd, 2007. Piščevi zapisi 1993—1999., Službeni glasnik, Beograd, 2008. Piščevi zapisi 1999—2000: Vreme zmija, Službeni glasnik, Beograd, 2008. Lična istorija jednog doba, 1-6, Službeni glasnik, Beograd, 2009. Srpsko pitanje u XX veku, Službeni glasnik, Beograd, 2009. Prijatelji moga veka, Službeni glasnik, Beograd, 2011. U tuđem veku, Službeni glasnik, Beograd, 2011.[44] Bosanski rat, Službeni glasnik, Beograd, 2012.[45] Kosovo 1966–2013, Vukotić medija, Beograd, 2013. U tuđem veku 2, Laguna, Beograd, 2015.[46] Dela o Ćosiću Pesnik revolucije na predsedničkom brodu (1986) — Danilo Kiš Čovek u svom vremenu: razgovori sa Dobricom Ćosićem (1989) — Slavoljub Đukić Autoritet bez vlasti (1993) — prof. dr Svetozar Stojanović Dobrica Ćosić ili predsednik bez vlasti (1993) — Dragoslav Rančić Šta je stvarno rekao Dobrica Ćosić (1995) — Milan Nikolić Vreme pisca: životopis Dobrice Ćosića (2000) — Radovan Popović Lovljenje vetra, politička ispovest Dobrice Ćosića (2001) — Slavoljub Đukić Vreme i Roman: Eseji o romanima Dobrice Ćosića (2001) — Miroslav Egerić Zavičaj i Prerovo Dobrice Ćosića (2002) — Boško Ruđinčanin Gang of four (2005) — Zoran Ćirić Knjiga o Ćosiću (2005) — Dragoljub Todorović Dobrica Ćosić: Bibliografija (2010) — Dejan Vukićević Prepiska 1991-1999. (2011) — Miroslav Majkl Đorđević Moj beogradski dnevnik: susreti i razgovori sa Dobricom Ćosićem 2006-2011. (2012) — Darko Hudelist Bosanski rat Dobrice Ćosića (2013) — Muhamed Mujkić Ogledalo Dobrice Ćosića (2014) — Milivoje Pavlović[47] Dominantna i neželjena elita (2015) — Latinka Perović Dnevnik o Dobrici Ćosiću (2017) — Stojan Berber

Dobrica Ćosić Vreme smrti 4 Tvrdi povez Добросав Добрица Ћосић (Велика Дренова, код Трстеника, 29. децембар 1921 — Београд, 18. мај 2014) био је српски и југословенски политичар, књижевник и академик. Ћосић је био први председник Савезне Републике Југославије (15. јун 1992 — 1. јун 1993).[1] Радио је у комисији која је писала програм СКЈ. Он је написао увод, као и текстове о просвети, науци, култури и последње поглавље.[2] Поред политичког рада и дисидентског деловања, био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, учесник Народноослободилачке борбе и редовни члан САНУ. За свој књижевни опус добио је већину националних награда и неколико иностраних. Троструки је кандидат за Нобелову награду за књижевност (1983, 1989, 2011).[3] Ћосић је понекад називан „оцем нације”.[4][5] У Удружењу „Адлигат” у Београду, чији је Ћосић био члан, налази се Збирка књижевника Добрице Ћосића са више од две стотине његових посвета, неколико рукописа и дела књига из његове личне библиотеке. Биографија Школовао се у Средњој пољопривредној школи у Александровцу жупском, али је прекинуо школовање за време Другог светског рата, матурски испит је положио 16. октобра 1942. у Средњој пољоприведној школи у Ваљеву.[6] Касније је завршио Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић”. У току Народноослободилачке борбе био је политички комесар у Расинском партизанском одреду, уредник листа „Млади борац” и члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију. После ослобођења је био члан АГИТПРОП-а Централног комитета КП Србије, а републички и савезни посланик био је 12 година. За посланика је први пут изабран 1945. године, добивши око 6.800 гласова, испред кандидата Земљорадничке странке са 4.000 и кандидата Демократске странке са 3.000 гласова. Један је од ретких који су се јавно успротивили политичкој ликвидацији Александра Ранковића, 1966. године. Због, како је тврдио, недостатка реакције приликом партијског процеса против Ранковића, дистанцирао се од свог ранијег пријатеља Оскара Давича.[7] Први Ћосићеви прозни радови нису скренули нарочиту пажњу књижевне критике. У домаћу и светску књижевност улази 1951. године са својим првим делом „Далеко је сунце”. Охрабрен почетним књижевним успехом, Ћосић почиње упорно и истрајно да ради на упознавању модерне домаће и европске прозе и филозофске и социолошке научне мисли, што му је омогућило да својим будућим делима доспе у врх српске књижевности. Тако од 1951. године Добрица Ћосић постаје слободан уметник, књижевник који је написао култне романе: „Корени”, „Деобе”, „Време смрти” (тетралогија), „Време зла” („Грешник”, „Отпадник”, „Верник”), „Време власти”, али и многе друге. Од 14. фебруара до 26. априла, Добрица Ћосић је, као члан државне делегације, био сапутник председнику Југославије Јосипу Брозу Титу на броду „Галеб” којим су обилазили афричке земље. У јесен 1965. Броз је Ћосићу понудио да преузме власт у Србији, што је он одбио рекавши да хоће да буде писац и слободан човек.[8] Године 1968. отвара питање Косова и Метохије чиме изазива пажњу чланова из ЦК. Постао је један од најпознатијих опозиционара Јосипу Брозу Титу после размимоилажења са њим. Добрица Ћосић године 1970. постаје члан САНУ, а у својој приступној беседи је рекао „српски народ добијао у рату, а губио у миру”. У јавном деловању и раду био је толерантан за другачија мишљења и ретко је улазио у отворене сукобе.[9] Од 1969. до 1972. био је председник Српске књижевне задруге.[10] Милан Панић и Добрица Ћосић у Скупштини СР Југославије Године 1984. основао је Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања који је устајао у заштиту разних противника социјалистичке Југославије. Током 1989. и 1990. године основао је српске националне странке у Хрватској и Босни и Херцеговини. Први председник СРЈ одлуком Савезне скупштине постаје 15. јуна 1992. године, а смењен је годину дана касније (1. јуна 1993) гласањем оба већа Савезног парламента.[1] Добрица Ћосић је лажно оптуживан у медијима и јавности да је имао везе са писањем Нацрта Меморандума САНУ, што је део домена политичке пропаганде.[11] Аутори Нацрта Меморандума САНУ били су, управо супротно, против укључења Ћосића, пошто би његово учешће дало основа за политичку дискредитацију планираног документа.[12] Гроб Добрице Ћосића на Новом гробљу у Београду Године 2000. Добрица је ушао у Народни покрет Отпор, али је касније изјавио да то не би учинио да је знао да је Отпор финансиран из иностранства. Добрица Ћосић се отворено залагао за поделу Косова и Метохије још деведесетих година.[13] Ћосић се у својој књизи „Косово“ (2004) бави овом темом. Овај предлог је подржао и Ноам Чомски у мају 2006. године.[14] Поводом Ћосићевог 80. рођендана честитке су му упутили премијер Србије Зоран Ђинђић[тражи се извор] (назвавши га притом „Српским Томасом Маном“) и председник Савезне Републике Југославије Војислав Коштуница. Председник Србије Борис Тадић је децембра 2005. изјавио да се често консултује са Добрицом. Слободан Милошевић је на суђењу у Хагу назвао Ћосића „највећим српским живим писцем“. Више од 50 година био је у браку са супругом Божицом, до њене смрти 2006. године. Године 1954. добио је ћерку Ану, а има и двоје унука: Милену (1981) и Николу (1982). Преминуо је 18. маја 2014. у својој кући у Београду у 93. години.[15] Сахрањен је 20. маја на Новом гробљу у Београду, опело је служио епископ бачки Иринеј.[16][17] Ћосићев књижевни рад Са Антонијем Исаковићем, 1953. године. Ћосић и Иво Андрић Добрица Ћосић је започео свој књижевни рад романом „Далеко је сунце“ 1951. године, у коме евоцира своје ратничко искуство из народноослободилачке борбе и слика моралну и психолошку кризу личности у условима рата. Док је овај роман за садржину имао најсвежије догађаје националне историје, други роман „Корени“ који је објављен 1954. године узима грађу из стварности Србије с краја 19. века. То је слика раскола у једној патријархалној породици, али и раскола у народу. Овде је Ћосић пажљивом психолошком анализом разоткрио менталитет србијанског села, уочио зачетке и узроке политичких превирања, предочио неколико упечатљивих карактера.[18] Након култног романа „Корени“ следи дело „Седам дана у Будимпешти“ (1956), потом роман „Деобе“ (1961), у коме се Ћосић поново враћа Другом светском рату. Средишња тема овог романа је деоба у народу, деоба на партизане и четнике и последице ове поделе. Са књижевно-уметничког становишта, овај роман доноси низ новина, особену композицију, доминацију унутрашњег монолога, откривање уметничког функционисања полилога као средства за испољавање масе као књижевног јунака, уношење документарног материјала, стилску разноврсност и изузетно слојевиту лексику. Године 1964. Ћосић пише есеје „Акција” и 1966. есеје „Одговорности”. Те исте године Ћосић објављује тзв. роман парабола који носи назив „Бајка”, а потом поново есеје под називом „Моћ и стрепње” (1971). У периоду од 1972. до 1979. године Ћосић се враћа епској теми и пише историјски роман „Време смрти” у четири књиге. То је роман о Првом светском рату, широка фреска времена, догађаја и људских судбина. Тако, настављајући причу о појединцима из породице Катића из села Прерова, започету у роману „Корени”, Ћосић исписује сагу не само о породици Катић него и о Србији која је доживела голготу. Године 1982. објављује још есеја под називом „Стварно и могуће”, а потом трилогију „Време зла” („Грешник” 1985, „Отпадник” 1986. и „Верник” 1990), која се може одредити као политички роман, у којем Ћосић наставља причу о појединцима из исте породице, али и о личностима које су започеле свој романескни живот у „Времену смрти”. Тако је „Временом смрти” и „Временом зла” попуњена празнина између романа „Корени” и романа „Деобе” и остварена континуирана повест о Србији, Прерову и двема преровским породицама. Као круна рада, 1996. године долази дело „Време власти”, у којем се наставља повест започета романом „Корени”. Нацрт за други део књиге „Време смрти” Добрице Ћосића, део колекције у Адлигату У периоду од 2001. године до 2008. године, Добрица Ћосић у шест књига објављује „Пишчеве записе”. То су пре свега пишчеви записи писани у дневничкој форми. Прва књига обухвата период од 1951. до 1968. и њена композиција је проблемско једињење око кључних догађаја и личности, са асоцијацијама које пружају контекст претпоставки и последица. Језик је и књижевно-литерарни и филозофско-историјски са анализама колективно-психолошким. Друга књига обухвата период 1969 — 1980. године који је Ћосић провео у опозицији Титовом режиму, а трећа од 1981. до 1991. године, односно године у којима је Ћосић био носилац или учесник готово свих опозиционих иницијатива у Србији. Четврта књига „Пишчевих записа“, за разлику од претходне три које обухватају период од четири деценије, ова се ограничава на период од само две године (1992—1993), у којима су збивања била веома бурна и драматична. Ова књига је узбудљив приказ фактичког периода Ћосићевог државничког живота и његових идеја и представља упечатљив пример историјске експозиције у великој драми краја минулог века. Године 2002. излази Ћосићево дело „Писци мога века”, а од 2002. до 2003. године пише и објављује у две књиге „Српско питање”. Године 2004. излази књига „Косово”, 2005. године „Пријатељи”, затим 2007. „Време власти 2”, који надограђује причу о породицама Катић и Дачић, обухватајући време владавине Јосипа Броза Тита, који се иначе у роману појављује као литерарно уобличен јунак, а завршава 1998. године, када су, како је Ћосић једном приликом то рекао, Вокерови верификатори окупирали Косово. Претпоследњи Ћосићев роман изашао 2009. године и носи назив „Време змија”,. У овом роману реч је о дневничким белешкама које су настале у време НАТО бомбардовања од 21. марта 1999. до 1. јануара 2000. године. Последњи роман је изашао 2011. године „У туђем веку”; У туђем веку је дневник бившег председника Савезне Република Југославије и књижевника Добрице Ћосића. Он у дневнику износи своје ставове према актуелним друштвено-политичким темама у Србији и свету. Ново издање романа „Време смрти”, прво после 30 година, најављено је 2014. године. Ћосић је тим поводом имао своје „последње обраћање српској јавности”.[19] Убрзо је преминуо. Критике Ћосићев књижевни рад негативно су критиковали: Мирко Ковач, Бора Ћосић, Видосав Стевановић, Миро Главуртић, Јеврем Брковић, Светислав Басара, Ненад Прокић, Љиљана Шоп, Вук Драшковић, Соња Бисерко, Теофил Панчић. Он се није у јавности оглашавао са одговорима на критике. Углавном је одговарао кроз записе у својим дневничким књигама. На своје критичаре се осврнуо коментаром да међу њима има доста штеточина, незналица , покварењака и људи који га нападају из интересних разлога.[20] Предраг Палавестра окарактерисао је Ћосића као темпераментног заступника идеје о ангажованој књижевности.[21] Борислав Михајловић Михиз је заступао став да је Ћосић као званичник урадио много на либерализацији нашег културно живота, наводећи оснивање НИН-а и БДП-а.[22] Академик Михаило Марковић сматрао је да је Добрица Ћосић без икаквог разлога проглашаван „великосрпским националистом” и да је постао предмет мржње Албанаца.[23] Милован Витезовић је Ћосића описао стиховима: Човек овог тла, за свако доба. Између два зла - снађу га оба![24] Злоупотребе Националисти из Босне и Херцеговине и Хрватске у јавности злоупотребљавају цитат из Ћосићевог дела из домена фикције Деобе.[25] Ћосић пише ... Лаж је вид нашег патриотизма и потврда наше урођене интелигенције. Лажемо стваралачки, маштовито, инвентивно. У делу романа где пише „нашег“ приликом цитирање националисти и шовинисти стављају „српског“ те додају четири реченице о „лажи као српском државном интересу“, „лажи у самом бићу Србина“, „земљи у којој све лажи постају истине“ и „Србима које спасава лаж“ креирајући наратив о „српској лажи” о којој наводно пише Ћосић.[25] Награде и признања Улица на Косанчићевом венцу је именована по Ћосићу Одликован је Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима, Орденом братства и јединства са сребрним венцем и Орденом за храброст. Добрица Ћосић је први добитник Нинове награде 1954. за роман Корени, а други пут био је њен лауреат 1961. године за трилогију Деобе. Уз Оскара Давича, Живојина Павловића, Драгана Великића и Светислава Басару, један је од петорице књижевника који су ову награду добили више пута. Удружење књижевника Србије је Ћосићу 1986. доделило награду Удружења за изузетан значај ја књижевно стваралаштво. Повељу Задужбине Јакова Игњатовића из Будимпеште 1989. Ћосићу је уручио угледни српски писац из Мађарске Стојан Д. Вујичић. Његошева награда уручена му је 1990. године на Цетињу за трокњижје Време зла.[26] Два пута је добио традиционалну годишњу награду Народне библиотеке Србије за најчитанију домаћу књигу: 1990. године за роман „Верник“ и 1996. за роман „Време власти“. Један је од само три писца (уз Слободана Селенића и Љиљану Хабјановић-Ђуровић) који је ову награду добио више пута. Ова награда Ћосићу, из политичких разлога, није уручена осамдесетих година за романе Грешник и Отпадник, иако су ти романи били најчитанији романи у земљи. Ћосић је 1990. ову награду одбио да прими. Поводом 70. рођендана, Ћосић је 1991. добио специјалну Вукову награду. Мање од месец дана по смењивању са места председника СРЈ, 24. јуна 1993, Ћосићу је додељена књижевна награда „Златни крст кнеза Лазара”. Роман „Време власти“ вишеструко је награђиван: наградом Кочићево перо (1996), коју додељује Задужбина „Петар Кочић“, наградом Лаза Костић (1996), коју је Ћосић одбио да прими, наградом која носи име његовог пријатеља Меше Селимовића (1997), наградом Петар Кочић (1997), коју додељује манифестација „Кочићев збор“, Кочићева награда 1998, затим већ поменутом наградом НБС за најчитанију домаћу књигу, а угледни швајцарски лист Нуво Котидиен је, на основу анкете међу читаоцима у тој земљи, почетком маја месеца 1996. овај роман прогласио једним од седам најбољих европских романа. За ову књигу додељена му је и прва награда Светозар Ћоровић (1997). Године 1998. Ћосићу је у Крушевачком позоришту уручен „Златни крст деспота Стефана Лазаревића“. Дана 18. маја 2010. у Москви Ћосић је постао први добитник златне медаље „Пушкин“ за изузетне заслуге у књижевности, у оквиру Првог словенског форума уметности Златни витез. Председник тог форума, познати руски глумац Николај Бурљајев, назвао је Ћосића „легендарном личношћу“ и казао да је по свом стваралаштву Томас Ман окарактерисао почетак 20. века, а крај тог века — Добрица Ћосић. Том приликом председник удружења писаца Русије Валериј Ганичев, уручио је Ћосићу и награду Златни витез за књижевно стваралаштво.[27][28] Дана 17. јуна 2010. године, Ћосићу је, у Амбасади Русије у Београду уручена јубиларна медаља „65 година победе у Великом отаџбинском рату од 1941. до 1945. године“. Ово признање уручио му је амбасадор Русије у Србији Александар Конузин, по указу руског председника Дмитрија Медведева. Уручивању награде присуствовали су патријарх српски Иринеј, председник Србије Борис Тадић, министри у Влади Републике Србије Вук Јеремић и Ивица Дачић, председник Српске напредне странке Томислав Николић, представници Исламске заједнице и друге званице.[29][30] Ћосић је ову медаљу поклонио Војном музеју у Београду.[31] Добрица Ћосић је кандидован за Нобелову награду три пута: 1983. и 1989. године од стране француских и британских институција.[32][33] и 2011.[34][35] 6. октобра 2011. године, дошло је до вишечасовне контроверзе, када је више медија, укључујући РТС, Б92, али и британски `Гардијан`, пренело погрешну вест да је Ћосић заправо добио Нобелову награду.[36] Када се сазнало да је прави добитник шведски песник Томас Транстремер, одговорност за ову дезинформацију је преузела група „Самоорганизовани веб активисти“, која се противи наводном „опасном утицају политичара и писца Добрице Ћосића“.[36] Одељење за књижевност и језик Српске академије наука и уметности предложило је 1972. године Ћосића за „Октобарску награду“ Београда за први део романа „Време смрти”. Извршни одбор градске конференције Социјалистичког савеза и Председништво Градског већа Синдиката Београда успротивили су се овоме, јер је Ћосић тих година већ био у жестоком сукобу са политиком Савеза комуниста Југославије. Ћосић награду није добио.[37] Српска академија наука и уметности је 1. новембра 2021. организовала научни скуп „Романи Добрице Ћосића” поводом сто година од његовог рођења.[38][39] Заоставштина Добрица Ћосић и Виктор Лазић током потписивања књига за „Адлигат” 2013. године Добрица Ћосић био је члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” од самог оснивања 2012. године, а рад и формирање институције подржавао је од 2010. године.[40] Удружењу је поклонио један број књига из своје личне библиотеке, укључујући комплет „Сабрана дела Милутина Бојића”, који му је био веома драг.[40] У Збирци књижевника Добрице Ћосића налазе се његове наочаре и нацрт садржаја у рукопису за књигу „Време смрти Други део”. За живота је потписао више од 200 својих дела за Удружење, што представља највећу његову збирку са посветама и потписима која постоји, а ради се о многобројним првим, ретким, страним и библиофилским издањима. Удружење такође има велики број Ћосићевих посвета у оквиру легата и збирки других значајних личности. По његовим делима снимљене су телевизијске серије Корени и Време зла а припрема се Време смрти.[41] Посвета Добрице Ћосића Миодрагу Павловићу (лево), део легата Миодрага Павловића Ћосићева посвета Олги Бешевић, део легата породице Бешевић Његова ћерка Ана Ћосић Вукић написала је књигу „Време са оцем” у форми разговора са њим на књижевне теме.[42] Дела Ћосић је објавио следеће књиге (наведена су прва издања):[43] Далеко је сунце, Просвета, Београд, 1951. Корени, Просвета, Београд, 1954. Седам дана у Будимпешти, Нолит, Београд, 1957.[44] Деобе, Просвета, Београд, 1961. Акција: записи, поводи, одговори, Просвета, Београд, 1964. Бајка, Просвета, Београд, 1966. Одговорности: акција, 2, Просвета - Свјетлост, Београд - Сарајево, 1966. Прилике: акција, 1, Просвета - Свјетлост, Београд - Сарајево, 1966. Моћ и стрепње, НУ „Браћа Стаменковић”, Београд, 1971. Време смрти 1−2, Просвета, Београд 1972—1979 Призори Миће Поповића, Београд, 1974. Време смрти, 2, Просвета, Београд 1975. Време смрти, 3, Отокар Кершовани, Ријека, 1977. Време смрти, 4, Отокар Кершовани, Ријека, 1978. Време смрти, 5, Слово љубве, Београд, 1979. Време смрти, 6, Слово љубве, Београд, 1979. Стварно и могуће, Отокар Кершовани, Ријека, 1982. Време смрти, 1-4, БИГЗ, Београд, 1984. Грешник, БИГЗ, Београд, 1985. Отпадник, БИГЗ, Београд, 1986. Мића Поповић, време, пријатељи, БИГЗ, Београд, 1988. Верник, БИГЗ, Београд, 1990. Промене, Дневник, Нови Сад, 1992. Српско питање - демократско питање, Стручна књига, Београд, 1992. Време власти 1, БИГЗ, Београд, 1996 Време зла 1-2, Просвета, Београд, 1996. Откриће, Задужбина „Петар Кочић” и Наука, Бања Лука - Београд, 1998. Нада и акција, „Филип Вишњић”, Београд, 2000. Пишчеви записи 1951—1968., „Филип Вишњић”, Београд, 2000. Пишчеви записи 1969—1980., „Филип Вишњић”, Београд, 2001. Писци мога века, Верзалпрес-Мрљеш, Београд, 2002. Српско питање 1, „Филип Вишњић”, Београд, 2002. Српско питање 2, „Филип Вишњић”, Београд, 2003. Косово, Новости, Београд, 2004. Пишчеви записи 1981—1991., Београд, 2002. Пишчеви записи 1992—1993., „Филип Вишњић”, Београд, 2004. Пријатељи, „Филип Вишњић”, Београд, 2005. Време власти 2, Просвета, Београд, 2007. Пишчеви записи 1993—1999., Службени гласник, Београд, 2008. Пишчеви записи 1999—2000: Време змија, Службени гласник, Београд, 2008. Лична историја једног доба, 1-6, Службени гласник, Београд, 2009. Српско питање у XX веку, Службени гласник, Београд, 2009. Пријатељи мога века, Службени гласник, Београд, 2011. У туђем веку, Службени гласник, Београд, 2011.[45] Босански рат, Службени гласник, Београд, 2012.[46] Косово 1966–2013, Вукотић медија, Београд, 2013. У туђем веку 2, Лагуна, Београд, 2015.[47] Дела о Ћосићу Песник револуције на председничком броду (1986) — Данило Киш Човек у свом времену: разговори са Добрицом Ћосићем (1989) — Славољуб Ђукић Ауторитет без власти (1993) — проф. др Светозар Стојановић Добрица Ћосић или председник без власти (1993) — Драгослав Ранчић Шта је стварно рекао Добрица Ћосић (1995) — Милан Николић Време писца: животопис Добрице Ћосића (2000) — Радован Поповић Ловљење ветра, политичка исповест Добрице Ћосића (2001) — Славољуб Ђукић Време и Роман: Есеји о романима Добрице Ћосића (2001) — Мирослав Егерић Завичај и Прерово Добрице Ћосића (2002) — Бошко Руђинчанин Gang of four (2005) — Зоран Ћирић Књига о Ћосићу (2005) — Драгољуб Тодоровић Добрица Ћосић: Библиографија (2010) — Дејан Вукићевић Преписка 1991-1999. (2011) — Мирослав Мајкл Ђорђевић Мој београдски дневник: сусрети и разговори са Добрицом Ћосићем 2006-2011. (2012) — Дарко Худелист Босански рат Добрице Ћосића (2013) — Мухамед Мујкић Огледало Добрице Ћосића (2014) — Миливоје Павловић[48] Доминантна и нежељена елита (2015) — Латинка Перовић Дневник о Добрици Ћосићу (2017) — Стојан Бербер

Dobrica Ćosić Vreme smrti 3 Tvrdi povez Добросав Добрица Ћосић (Велика Дренова, код Трстеника, 29. децембар 1921 — Београд, 18. мај 2014) био је српски и југословенски политичар, књижевник и академик. Ћосић је био први председник Савезне Републике Југославије (15. јун 1992 — 1. јун 1993).[1] Радио је у комисији која је писала програм СКЈ. Он је написао увод, као и текстове о просвети, науци, култури и последње поглавље.[2] Поред политичког рада и дисидентског деловања, био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, учесник Народноослободилачке борбе и редовни члан САНУ. За свој књижевни опус добио је већину националних награда и неколико иностраних. Троструки је кандидат за Нобелову награду за књижевност (1983, 1989, 2011).[3] Ћосић је понекад називан „оцем нације”.[4][5] У Удружењу „Адлигат” у Београду, чији је Ћосић био члан, налази се Збирка књижевника Добрице Ћосића са више од две стотине његових посвета, неколико рукописа и дела књига из његове личне библиотеке. Биографија Школовао се у Средњој пољопривредној школи у Александровцу жупском, али је прекинуо школовање за време Другог светског рата, матурски испит је положио 16. октобра 1942. у Средњој пољоприведној школи у Ваљеву.[6] Касније је завршио Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић”. У току Народноослободилачке борбе био је политички комесар у Расинском партизанском одреду, уредник листа „Млади борац” и члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију. После ослобођења је био члан АГИТПРОП-а Централног комитета КП Србије, а републички и савезни посланик био је 12 година. За посланика је први пут изабран 1945. године, добивши око 6.800 гласова, испред кандидата Земљорадничке странке са 4.000 и кандидата Демократске странке са 3.000 гласова. Један је од ретких који су се јавно успротивили политичкој ликвидацији Александра Ранковића, 1966. године. Због, како је тврдио, недостатка реакције приликом партијског процеса против Ранковића, дистанцирао се од свог ранијег пријатеља Оскара Давича.[7] Први Ћосићеви прозни радови нису скренули нарочиту пажњу књижевне критике. У домаћу и светску књижевност улази 1951. године са својим првим делом „Далеко је сунце”. Охрабрен почетним књижевним успехом, Ћосић почиње упорно и истрајно да ради на упознавању модерне домаће и европске прозе и филозофске и социолошке научне мисли, што му је омогућило да својим будућим делима доспе у врх српске књижевности. Тако од 1951. године Добрица Ћосић постаје слободан уметник, књижевник који је написао култне романе: „Корени”, „Деобе”, „Време смрти” (тетралогија), „Време зла” („Грешник”, „Отпадник”, „Верник”), „Време власти”, али и многе друге. Од 14. фебруара до 26. априла, Добрица Ћосић је, као члан државне делегације, био сапутник председнику Југославије Јосипу Брозу Титу на броду „Галеб” којим су обилазили афричке земље. У јесен 1965. Броз је Ћосићу понудио да преузме власт у Србији, што је он одбио рекавши да хоће да буде писац и слободан човек.[8] Године 1968. отвара питање Косова и Метохије чиме изазива пажњу чланова из ЦК. Постао је један од најпознатијих опозиционара Јосипу Брозу Титу после размимоилажења са њим. Добрица Ћосић године 1970. постаје члан САНУ, а у својој приступној беседи је рекао „српски народ добијао у рату, а губио у миру”. У јавном деловању и раду био је толерантан за другачија мишљења и ретко је улазио у отворене сукобе.[9] Од 1969. до 1972. био је председник Српске књижевне задруге.[10] Милан Панић и Добрица Ћосић у Скупштини СР Југославије Године 1984. основао је Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања који је устајао у заштиту разних противника социјалистичке Југославије. Током 1989. и 1990. године основао је српске националне странке у Хрватској и Босни и Херцеговини. Први председник СРЈ одлуком Савезне скупштине постаје 15. јуна 1992. године, а смењен је годину дана касније (1. јуна 1993) гласањем оба већа Савезног парламента.[1] Добрица Ћосић је лажно оптуживан у медијима и јавности да је имао везе са писањем Нацрта Меморандума САНУ, што је део домена политичке пропаганде.[11] Аутори Нацрта Меморандума САНУ били су, управо супротно, против укључења Ћосића, пошто би његово учешће дало основа за политичку дискредитацију планираног документа.[12] Гроб Добрице Ћосића на Новом гробљу у Београду Године 2000. Добрица је ушао у Народни покрет Отпор, али је касније изјавио да то не би учинио да је знао да је Отпор финансиран из иностранства. Добрица Ћосић се отворено залагао за поделу Косова и Метохије још деведесетих година.[13] Ћосић се у својој књизи „Косово“ (2004) бави овом темом. Овај предлог је подржао и Ноам Чомски у мају 2006. године.[14] Поводом Ћосићевог 80. рођендана честитке су му упутили премијер Србије Зоран Ђинђић[тражи се извор] (назвавши га притом „Српским Томасом Маном“) и председник Савезне Републике Југославије Војислав Коштуница. Председник Србије Борис Тадић је децембра 2005. изјавио да се често консултује са Добрицом. Слободан Милошевић је на суђењу у Хагу назвао Ћосића „највећим српским живим писцем“. Више од 50 година био је у браку са супругом Божицом, до њене смрти 2006. године. Године 1954. добио је ћерку Ану, а има и двоје унука: Милену (1981) и Николу (1982). Преминуо је 18. маја 2014. у својој кући у Београду у 93. години.[15] Сахрањен је 20. маја на Новом гробљу у Београду, опело је служио епископ бачки Иринеј.[16][17] Ћосићев књижевни рад Са Антонијем Исаковићем, 1953. године. Ћосић и Иво Андрић Добрица Ћосић је започео свој књижевни рад романом „Далеко је сунце“ 1951. године, у коме евоцира своје ратничко искуство из народноослободилачке борбе и слика моралну и психолошку кризу личности у условима рата. Док је овај роман за садржину имао најсвежије догађаје националне историје, други роман „Корени“ који је објављен 1954. године узима грађу из стварности Србије с краја 19. века. То је слика раскола у једној патријархалној породици, али и раскола у народу. Овде је Ћосић пажљивом психолошком анализом разоткрио менталитет србијанског села, уочио зачетке и узроке политичких превирања, предочио неколико упечатљивих карактера.[18] Након култног романа „Корени“ следи дело „Седам дана у Будимпешти“ (1956), потом роман „Деобе“ (1961), у коме се Ћосић поново враћа Другом светском рату. Средишња тема овог романа је деоба у народу, деоба на партизане и четнике и последице ове поделе. Са књижевно-уметничког становишта, овај роман доноси низ новина, особену композицију, доминацију унутрашњег монолога, откривање уметничког функционисања полилога као средства за испољавање масе као књижевног јунака, уношење документарног материјала, стилску разноврсност и изузетно слојевиту лексику. Године 1964. Ћосић пише есеје „Акција” и 1966. есеје „Одговорности”. Те исте године Ћосић објављује тзв. роман парабола који носи назив „Бајка”, а потом поново есеје под називом „Моћ и стрепње” (1971). У периоду од 1972. до 1979. године Ћосић се враћа епској теми и пише историјски роман „Време смрти” у четири књиге. То је роман о Првом светском рату, широка фреска времена, догађаја и људских судбина. Тако, настављајући причу о појединцима из породице Катића из села Прерова, започету у роману „Корени”, Ћосић исписује сагу не само о породици Катић него и о Србији која је доживела голготу. Године 1982. објављује још есеја под називом „Стварно и могуће”, а потом трилогију „Време зла” („Грешник” 1985, „Отпадник” 1986. и „Верник” 1990), која се може одредити као политички роман, у којем Ћосић наставља причу о појединцима из исте породице, али и о личностима које су започеле свој романескни живот у „Времену смрти”. Тако је „Временом смрти” и „Временом зла” попуњена празнина између романа „Корени” и романа „Деобе” и остварена континуирана повест о Србији, Прерову и двема преровским породицама. Као круна рада, 1996. године долази дело „Време власти”, у којем се наставља повест започета романом „Корени”. Нацрт за други део књиге „Време смрти” Добрице Ћосића, део колекције у Адлигату У периоду од 2001. године до 2008. године, Добрица Ћосић у шест књига објављује „Пишчеве записе”. То су пре свега пишчеви записи писани у дневничкој форми. Прва књига обухвата период од 1951. до 1968. и њена композиција је проблемско једињење око кључних догађаја и личности, са асоцијацијама које пружају контекст претпоставки и последица. Језик је и књижевно-литерарни и филозофско-историјски са анализама колективно-психолошким. Друга књига обухвата период 1969 — 1980. године који је Ћосић провео у опозицији Титовом режиму, а трећа од 1981. до 1991. године, односно године у којима је Ћосић био носилац или учесник готово свих опозиционих иницијатива у Србији. Четврта књига „Пишчевих записа“, за разлику од претходне три које обухватају период од четири деценије, ова се ограничава на период од само две године (1992—1993), у којима су збивања била веома бурна и драматична. Ова књига је узбудљив приказ фактичког периода Ћосићевог државничког живота и његових идеја и представља упечатљив пример историјске експозиције у великој драми краја минулог века. Године 2002. излази Ћосићево дело „Писци мога века”, а од 2002. до 2003. године пише и објављује у две књиге „Српско питање”. Године 2004. излази књига „Косово”, 2005. године „Пријатељи”, затим 2007. „Време власти 2”, који надограђује причу о породицама Катић и Дачић, обухватајући време владавине Јосипа Броза Тита, који се иначе у роману појављује као литерарно уобличен јунак, а завршава 1998. године, када су, како је Ћосић једном приликом то рекао, Вокерови верификатори окупирали Косово. Претпоследњи Ћосићев роман изашао 2009. године и носи назив „Време змија”,. У овом роману реч је о дневничким белешкама које су настале у време НАТО бомбардовања од 21. марта 1999. до 1. јануара 2000. године. Последњи роман је изашао 2011. године „У туђем веку”; У туђем веку је дневник бившег председника Савезне Република Југославије и књижевника Добрице Ћосића. Он у дневнику износи своје ставове према актуелним друштвено-политичким темама у Србији и свету. Ново издање романа „Време смрти”, прво после 30 година, најављено је 2014. године. Ћосић је тим поводом имао своје „последње обраћање српској јавности”.[19] Убрзо је преминуо. Критике Ћосићев књижевни рад негативно су критиковали: Мирко Ковач, Бора Ћосић, Видосав Стевановић, Миро Главуртић, Јеврем Брковић, Светислав Басара, Ненад Прокић, Љиљана Шоп, Вук Драшковић, Соња Бисерко, Теофил Панчић. Он се није у јавности оглашавао са одговорима на критике. Углавном је одговарао кроз записе у својим дневничким књигама. На своје критичаре се осврнуо коментаром да међу њима има доста штеточина, незналица , покварењака и људи који га нападају из интересних разлога.[20] Предраг Палавестра окарактерисао је Ћосића као темпераментног заступника идеје о ангажованој књижевности.[21] Борислав Михајловић Михиз је заступао став да је Ћосић као званичник урадио много на либерализацији нашег културно живота, наводећи оснивање НИН-а и БДП-а.[22] Академик Михаило Марковић сматрао је да је Добрица Ћосић без икаквог разлога проглашаван „великосрпским националистом” и да је постао предмет мржње Албанаца.[23] Милован Витезовић је Ћосића описао стиховима: Човек овог тла, за свако доба. Између два зла - снађу га оба![24] Злоупотребе Националисти из Босне и Херцеговине и Хрватске у јавности злоупотребљавају цитат из Ћосићевог дела из домена фикције Деобе.[25] Ћосић пише ... Лаж је вид нашег патриотизма и потврда наше урођене интелигенције. Лажемо стваралачки, маштовито, инвентивно. У делу романа где пише „нашег“ приликом цитирање националисти и шовинисти стављају „српског“ те додају четири реченице о „лажи као српском државном интересу“, „лажи у самом бићу Србина“, „земљи у којој све лажи постају истине“ и „Србима које спасава лаж“ креирајући наратив о „српској лажи” о којој наводно пише Ћосић.[25] Награде и признања Улица на Косанчићевом венцу је именована по Ћосићу Одликован је Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима, Орденом братства и јединства са сребрним венцем и Орденом за храброст. Добрица Ћосић је први добитник Нинове награде 1954. за роман Корени, а други пут био је њен лауреат 1961. године за трилогију Деобе. Уз Оскара Давича, Живојина Павловића, Драгана Великића и Светислава Басару, један је од петорице књижевника који су ову награду добили више пута. Удружење књижевника Србије је Ћосићу 1986. доделило награду Удружења за изузетан значај ја књижевно стваралаштво. Повељу Задужбине Јакова Игњатовића из Будимпеште 1989. Ћосићу је уручио угледни српски писац из Мађарске Стојан Д. Вујичић. Његошева награда уручена му је 1990. године на Цетињу за трокњижје Време зла.[26] Два пута је добио традиционалну годишњу награду Народне библиотеке Србије за најчитанију домаћу књигу: 1990. године за роман „Верник“ и 1996. за роман „Време власти“. Један је од само три писца (уз Слободана Селенића и Љиљану Хабјановић-Ђуровић) који је ову награду добио више пута. Ова награда Ћосићу, из политичких разлога, није уручена осамдесетих година за романе Грешник и Отпадник, иако су ти романи били најчитанији романи у земљи. Ћосић је 1990. ову награду одбио да прими. Поводом 70. рођендана, Ћосић је 1991. добио специјалну Вукову награду. Мање од месец дана по смењивању са места председника СРЈ, 24. јуна 1993, Ћосићу је додељена књижевна награда „Златни крст кнеза Лазара”. Роман „Време власти“ вишеструко је награђиван: наградом Кочићево перо (1996), коју додељује Задужбина „Петар Кочић“, наградом Лаза Костић (1996), коју је Ћосић одбио да прими, наградом која носи име његовог пријатеља Меше Селимовића (1997), наградом Петар Кочић (1997), коју додељује манифестација „Кочићев збор“, Кочићева награда 1998, затим већ поменутом наградом НБС за најчитанију домаћу књигу, а угледни швајцарски лист Нуво Котидиен је, на основу анкете међу читаоцима у тој земљи, почетком маја месеца 1996. овај роман прогласио једним од седам најбољих европских романа. За ову књигу додељена му је и прва награда Светозар Ћоровић (1997). Године 1998. Ћосићу је у Крушевачком позоришту уручен „Златни крст деспота Стефана Лазаревића“. Дана 18. маја 2010. у Москви Ћосић је постао први добитник златне медаље „Пушкин“ за изузетне заслуге у књижевности, у оквиру Првог словенског форума уметности Златни витез. Председник тог форума, познати руски глумац Николај Бурљајев, назвао је Ћосића „легендарном личношћу“ и казао да је по свом стваралаштву Томас Ман окарактерисао почетак 20. века, а крај тог века — Добрица Ћосић. Том приликом председник удружења писаца Русије Валериј Ганичев, уручио је Ћосићу и награду Златни витез за књижевно стваралаштво.[27][28] Дана 17. јуна 2010. године, Ћосићу је, у Амбасади Русије у Београду уручена јубиларна медаља „65 година победе у Великом отаџбинском рату од 1941. до 1945. године“. Ово признање уручио му је амбасадор Русије у Србији Александар Конузин, по указу руског председника Дмитрија Медведева. Уручивању награде присуствовали су патријарх српски Иринеј, председник Србије Борис Тадић, министри у Влади Републике Србије Вук Јеремић и Ивица Дачић, председник Српске напредне странке Томислав Николић, представници Исламске заједнице и друге званице.[29][30] Ћосић је ову медаљу поклонио Војном музеју у Београду.[31] Добрица Ћосић је кандидован за Нобелову награду три пута: 1983. и 1989. године од стране француских и британских институција.[32][33] и 2011.[34][35] 6. октобра 2011. године, дошло је до вишечасовне контроверзе, када је више медија, укључујући РТС, Б92, али и британски `Гардијан`, пренело погрешну вест да је Ћосић заправо добио Нобелову награду.[36] Када се сазнало да је прави добитник шведски песник Томас Транстремер, одговорност за ову дезинформацију је преузела група „Самоорганизовани веб активисти“, која се противи наводном „опасном утицају политичара и писца Добрице Ћосића“.[36] Одељење за књижевност и језик Српске академије наука и уметности предложило је 1972. године Ћосића за „Октобарску награду“ Београда за први део романа „Време смрти”. Извршни одбор градске конференције Социјалистичког савеза и Председништво Градског већа Синдиката Београда успротивили су се овоме, јер је Ћосић тих година већ био у жестоком сукобу са политиком Савеза комуниста Југославије. Ћосић награду није добио.[37] Српска академија наука и уметности је 1. новембра 2021. организовала научни скуп „Романи Добрице Ћосића” поводом сто година од његовог рођења.[38][39] Заоставштина Добрица Ћосић и Виктор Лазић током потписивања књига за „Адлигат” 2013. године Добрица Ћосић био је члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” од самог оснивања 2012. године, а рад и формирање институције подржавао је од 2010. године.[40] Удружењу је поклонио један број књига из своје личне библиотеке, укључујући комплет „Сабрана дела Милутина Бојића”, који му је био веома драг.[40] У Збирци књижевника Добрице Ћосића налазе се његове наочаре и нацрт садржаја у рукопису за књигу „Време смрти Други део”. За живота је потписао више од 200 својих дела за Удружење, што представља највећу његову збирку са посветама и потписима која постоји, а ради се о многобројним првим, ретким, страним и библиофилским издањима. Удружење такође има велики број Ћосићевих посвета у оквиру легата и збирки других значајних личности. По његовим делима снимљене су телевизијске серије Корени и Време зла а припрема се Време смрти.[41] Посвета Добрице Ћосића Миодрагу Павловићу (лево), део легата Миодрага Павловића Ћосићева посвета Олги Бешевић, део легата породице Бешевић Његова ћерка Ана Ћосић Вукић написала је књигу „Време са оцем” у форми разговора са њим на књижевне теме.[42] Дела Ћосић је објавио следеће књиге (наведена су прва издања):[43] Далеко је сунце, Просвета, Београд, 1951. Корени, Просвета, Београд, 1954. Седам дана у Будимпешти, Нолит, Београд, 1957.[44] Деобе, Просвета, Београд, 1961. Акција: записи, поводи, одговори, Просвета, Београд, 1964. Бајка, Просвета, Београд, 1966. Одговорности: акција, 2, Просвета - Свјетлост, Београд - Сарајево, 1966. Прилике: акција, 1, Просвета - Свјетлост, Београд - Сарајево, 1966. Моћ и стрепње, НУ „Браћа Стаменковић”, Београд, 1971. Време смрти 1−2, Просвета, Београд 1972—1979 Призори Миће Поповића, Београд, 1974. Време смрти, 2, Просвета, Београд 1975. Време смрти, 3, Отокар Кершовани, Ријека, 1977. Време смрти, 4, Отокар Кершовани, Ријека, 1978. Време смрти, 5, Слово љубве, Београд, 1979. Време смрти, 6, Слово љубве, Београд, 1979. Стварно и могуће, Отокар Кершовани, Ријека, 1982. Време смрти, 1-4, БИГЗ, Београд, 1984. Грешник, БИГЗ, Београд, 1985. Отпадник, БИГЗ, Београд, 1986. Мића Поповић, време, пријатељи, БИГЗ, Београд, 1988. Верник, БИГЗ, Београд, 1990. Промене, Дневник, Нови Сад, 1992. Српско питање - демократско питање, Стручна књига, Београд, 1992. Време власти 1, БИГЗ, Београд, 1996 Време зла 1-2, Просвета, Београд, 1996. Откриће, Задужбина „Петар Кочић” и Наука, Бања Лука - Београд, 1998. Нада и акција, „Филип Вишњић”, Београд, 2000. Пишчеви записи 1951—1968., „Филип Вишњић”, Београд, 2000. Пишчеви записи 1969—1980., „Филип Вишњић”, Београд, 2001. Писци мога века, Верзалпрес-Мрљеш, Београд, 2002. Српско питање 1, „Филип Вишњић”, Београд, 2002. Српско питање 2, „Филип Вишњић”, Београд, 2003. Косово, Новости, Београд, 2004. Пишчеви записи 1981—1991., Београд, 2002. Пишчеви записи 1992—1993., „Филип Вишњић”, Београд, 2004. Пријатељи, „Филип Вишњић”, Београд, 2005. Време власти 2, Просвета, Београд, 2007. Пишчеви записи 1993—1999., Службени гласник, Београд, 2008. Пишчеви записи 1999—2000: Време змија, Службени гласник, Београд, 2008. Лична историја једног доба, 1-6, Службени гласник, Београд, 2009. Српско питање у XX веку, Службени гласник, Београд, 2009. Пријатељи мога века, Службени гласник, Београд, 2011. У туђем веку, Службени гласник, Београд, 2011.[45] Босански рат, Службени гласник, Београд, 2012.[46] Косово 1966–2013, Вукотић медија, Београд, 2013. У туђем веку 2, Лагуна, Београд, 2015.[47] Дела о Ћосићу Песник револуције на председничком броду (1986) — Данило Киш Човек у свом времену: разговори са Добрицом Ћосићем (1989) — Славољуб Ђукић Ауторитет без власти (1993) — проф. др Светозар Стојановић Добрица Ћосић или председник без власти (1993) — Драгослав Ранчић Шта је стварно рекао Добрица Ћосић (1995) — Милан Николић Време писца: животопис Добрице Ћосића (2000) — Радован Поповић Ловљење ветра, политичка исповест Добрице Ћосића (2001) — Славољуб Ђукић Време и Роман: Есеји о романима Добрице Ћосића (2001) — Мирослав Егерић Завичај и Прерово Добрице Ћосића (2002) — Бошко Руђинчанин Gang of four (2005) — Зоран Ћирић Књига о Ћосићу (2005) — Драгољуб Тодоровић Добрица Ћосић: Библиографија (2010) — Дејан Вукићевић Преписка 1991-1999. (2011) — Мирослав Мајкл Ђорђевић Мој београдски дневник: сусрети и разговори са Добрицом Ћосићем 2006-2011. (2012) — Дарко Худелист Босански рат Добрице Ћосића (2013) — Мухамед Мујкић Огледало Добрице Ћосића (2014) — Миливоје Павловић[48] Доминантна и нежељена елита (2015) — Латинка Перовић Дневник о Добрици Ћосићу (2017) — Стојан Бербер

DOBRICA ĆOSIĆ DEOBE Tvrdi povez Добросав Добрица Ћосић (Велика Дренова, код Трстеника, 29. децембар 1921 — Београд, 18. мај 2014) био је српски и југословенски политичар, књижевник и академик. Ћосић је био први председник Савезне Републике Југославије (15. јун 1992 — 1. јун 1993).[1] Радио је у комисији која је писала програм СКЈ. Он је написао увод, као и текстове о просвети, науци, култури и последње поглавље.[2] Поред политичког рада и дисидентског деловања, био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, учесник Народноослободилачке борбе и редовни члан САНУ. За свој књижевни опус добио је већину националних награда и неколико иностраних. Троструки је кандидат за Нобелову награду за књижевност (1983, 1989, 2011).[3] Ћосић је понекад називан „оцем нације”.[4][5] У Удружењу „Адлигат” у Београду, чији је Ћосић био члан, налази се Збирка књижевника Добрице Ћосића са више од две стотине његових посвета, неколико рукописа и дела књига из његове личне библиотеке. Биографија Школовао се у Средњој пољопривредној школи у Александровцу жупском, али је прекинуо школовање за време Другог светског рата, матурски испит је положио 16. октобра 1942. у Средњој пољоприведној школи у Ваљеву.[6] Касније је завршио Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић”. У току Народноослободилачке борбе био је политички комесар у Расинском партизанском одреду, уредник листа „Млади борац” и члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију. После ослобођења је био члан АГИТПРОП-а Централног комитета КП Србије, а републички и савезни посланик био је 12 година. За посланика је први пут изабран 1945. године, добивши око 6.800 гласова, испред кандидата Земљорадничке странке са 4.000 и кандидата Демократске странке са 3.000 гласова. Један је од ретких који су се јавно успротивили политичкој ликвидацији Александра Ранковића, 1966. године. Због, како је тврдио, недостатка реакције приликом партијског процеса против Ранковића, дистанцирао се од свог ранијег пријатеља Оскара Давича.[7] Први Ћосићеви прозни радови нису скренули нарочиту пажњу књижевне критике. У домаћу и светску књижевност улази 1951. године са својим првим делом „Далеко је сунце”. Охрабрен почетним књижевним успехом, Ћосић почиње упорно и истрајно да ради на упознавању модерне домаће и европске прозе и филозофске и социолошке научне мисли, што му је омогућило да својим будућим делима доспе у врх српске књижевности. Тако од 1951. године Добрица Ћосић постаје слободан уметник, књижевник који је написао култне романе: „Корени”, „Деобе”, „Време смрти” (тетралогија), „Време зла” („Грешник”, „Отпадник”, „Верник”), „Време власти”, али и многе друге. Од 14. фебруара до 26. априла, Добрица Ћосић је, као члан државне делегације, био сапутник председнику Југославије Јосипу Брозу Титу на броду „Галеб” којим су обилазили афричке земље. У јесен 1965. Броз је Ћосићу понудио да преузме власт у Србији, што је он одбио рекавши да хоће да буде писац и слободан човек.[8] Године 1968. отвара питање Косова и Метохије чиме изазива пажњу чланова из ЦК. Постао је један од најпознатијих опозиционара Јосипу Брозу Титу после размимоилажења са њим. Добрица Ћосић године 1970. постаје члан САНУ, а у својој приступној беседи је рекао „српски народ добијао у рату, а губио у миру”. У јавном деловању и раду био је толерантан за другачија мишљења и ретко је улазио у отворене сукобе.[9] Од 1969. до 1972. био је председник Српске књижевне задруге.[10] Милан Панић и Добрица Ћосић у Скупштини СР Југославије Године 1984. основао је Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања који је устајао у заштиту разних противника социјалистичке Југославије. Током 1989. и 1990. године основао је српске националне странке у Хрватској и Босни и Херцеговини. Први председник СРЈ одлуком Савезне скупштине постаје 15. јуна 1992. године, а смењен је годину дана касније (1. јуна 1993) гласањем оба већа Савезног парламента.[1] Добрица Ћосић је лажно оптуживан у медијима и јавности да је имао везе са писањем Нацрта Меморандума САНУ, што је део домена политичке пропаганде.[11] Аутори Нацрта Меморандума САНУ били су, управо супротно, против укључења Ћосића, пошто би његово учешће дало основа за политичку дискредитацију планираног документа.[12] Гроб Добрице Ћосића на Новом гробљу у Београду Године 2000. Добрица је ушао у Народни покрет Отпор, али је касније изјавио да то не би учинио да је знао да је Отпор финансиран из иностранства. Добрица Ћосић се отворено залагао за поделу Косова и Метохије још деведесетих година.[13] Ћосић се у својој књизи „Косово“ (2004) бави овом темом. Овај предлог је подржао и Ноам Чомски у мају 2006. године.[14] Поводом Ћосићевог 80. рођендана честитке су му упутили премијер Србије Зоран Ђинђић[тражи се извор] (назвавши га притом „Српским Томасом Маном“) и председник Савезне Републике Југославије Војислав Коштуница. Председник Србије Борис Тадић је децембра 2005. изјавио да се често консултује са Добрицом. Слободан Милошевић је на суђењу у Хагу назвао Ћосића „највећим српским живим писцем“. Више од 50 година био је у браку са супругом Божицом, до њене смрти 2006. године. Године 1954. добио је ћерку Ану, а има и двоје унука: Милену (1981) и Николу (1982). Преминуо је 18. маја 2014. у својој кући у Београду у 93. години.[15] Сахрањен је 20. маја на Новом гробљу у Београду, опело је служио епископ бачки Иринеј.[16][17] Ћосићев књижевни рад Са Антонијем Исаковићем, 1953. године. Ћосић и Иво Андрић Добрица Ћосић је започео свој књижевни рад романом „Далеко је сунце“ 1951. године, у коме евоцира своје ратничко искуство из народноослободилачке борбе и слика моралну и психолошку кризу личности у условима рата. Док је овај роман за садржину имао најсвежије догађаје националне историје, други роман „Корени“ који је објављен 1954. године узима грађу из стварности Србије с краја 19. века. То је слика раскола у једној патријархалној породици, али и раскола у народу. Овде је Ћосић пажљивом психолошком анализом разоткрио менталитет србијанског села, уочио зачетке и узроке политичких превирања, предочио неколико упечатљивих карактера.[18] Након култног романа „Корени“ следи дело „Седам дана у Будимпешти“ (1956), потом роман „Деобе“ (1961), у коме се Ћосић поново враћа Другом светском рату. Средишња тема овог романа је деоба у народу, деоба на партизане и четнике и последице ове поделе. Са књижевно-уметничког становишта, овај роман доноси низ новина, особену композицију, доминацију унутрашњег монолога, откривање уметничког функционисања полилога као средства за испољавање масе као књижевног јунака, уношење документарног материјала, стилску разноврсност и изузетно слојевиту лексику. Године 1964. Ћосић пише есеје „Акција” и 1966. есеје „Одговорности”. Те исте године Ћосић објављује тзв. роман парабола који носи назив „Бајка”, а потом поново есеје под називом „Моћ и стрепње” (1971). У периоду од 1972. до 1979. године Ћосић се враћа епској теми и пише историјски роман „Време смрти” у четири књиге. То је роман о Првом светском рату, широка фреска времена, догађаја и људских судбина. Тако, настављајући причу о појединцима из породице Катића из села Прерова, започету у роману „Корени”, Ћосић исписује сагу не само о породици Катић него и о Србији која је доживела голготу. Године 1982. објављује још есеја под називом „Стварно и могуће”, а потом трилогију „Време зла” („Грешник” 1985, „Отпадник” 1986. и „Верник” 1990), која се може одредити као политички роман, у којем Ћосић наставља причу о појединцима из исте породице, али и о личностима које су започеле свој романескни живот у „Времену смрти”. Тако је „Временом смрти” и „Временом зла” попуњена празнина између романа „Корени” и романа „Деобе” и остварена континуирана повест о Србији, Прерову и двема преровским породицама. Као круна рада, 1996. године долази дело „Време власти”, у којем се наставља повест започета романом „Корени”. Нацрт за други део књиге „Време смрти” Добрице Ћосића, део колекције у Адлигату У периоду од 2001. године до 2008. године, Добрица Ћосић у шест књига објављује „Пишчеве записе”. То су пре свега пишчеви записи писани у дневничкој форми. Прва књига обухвата период од 1951. до 1968. и њена композиција је проблемско једињење око кључних догађаја и личности, са асоцијацијама које пружају контекст претпоставки и последица. Језик је и књижевно-литерарни и филозофско-историјски са анализама колективно-психолошким. Друга књига обухвата период 1969 — 1980. године који је Ћосић провео у опозицији Титовом режиму, а трећа од 1981. до 1991. године, односно године у којима је Ћосић био носилац или учесник готово свих опозиционих иницијатива у Србији. Четврта књига „Пишчевих записа“, за разлику од претходне три које обухватају период од четири деценије, ова се ограничава на период од само две године (1992—1993), у којима су збивања била веома бурна и драматична. Ова књига је узбудљив приказ фактичког периода Ћосићевог државничког живота и његових идеја и представља упечатљив пример историјске експозиције у великој драми краја минулог века. Године 2002. излази Ћосићево дело „Писци мога века”, а од 2002. до 2003. године пише и објављује у две књиге „Српско питање”. Године 2004. излази књига „Косово”, 2005. године „Пријатељи”, затим 2007. „Време власти 2”, који надограђује причу о породицама Катић и Дачић, обухватајући време владавине Јосипа Броза Тита, који се иначе у роману појављује као литерарно уобличен јунак, а завршава 1998. године, када су, како је Ћосић једном приликом то рекао, Вокерови верификатори окупирали Косово. Претпоследњи Ћосићев роман изашао 2009. године и носи назив „Време змија”,. У овом роману реч је о дневничким белешкама које су настале у време НАТО бомбардовања од 21. марта 1999. до 1. јануара 2000. године. Последњи роман је изашао 2011. године „У туђем веку”; У туђем веку је дневник бившег председника Савезне Република Југославије и књижевника Добрице Ћосића. Он у дневнику износи своје ставове према актуелним друштвено-политичким темама у Србији и свету. Ново издање романа „Време смрти”, прво после 30 година, најављено је 2014. године. Ћосић је тим поводом имао своје „последње обраћање српској јавности”.[19] Убрзо је преминуо. Критике Ћосићев књижевни рад негативно су критиковали: Мирко Ковач, Бора Ћосић, Видосав Стевановић, Миро Главуртић, Јеврем Брковић, Светислав Басара, Ненад Прокић, Љиљана Шоп, Вук Драшковић, Соња Бисерко, Теофил Панчић. Он се није у јавности оглашавао са одговорима на критике. Углавном је одговарао кроз записе у својим дневничким књигама. На своје критичаре се осврнуо коментаром да међу њима има доста штеточина, незналица , покварењака и људи који га нападају из интересних разлога.[20] Предраг Палавестра окарактерисао је Ћосића као темпераментног заступника идеје о ангажованој књижевности.[21] Борислав Михајловић Михиз је заступао став да је Ћосић као званичник урадио много на либерализацији нашег културно живота, наводећи оснивање НИН-а и БДП-а.[22] Академик Михаило Марковић сматрао је да је Добрица Ћосић без икаквог разлога проглашаван „великосрпским националистом” и да је постао предмет мржње Албанаца.[23] Милован Витезовић је Ћосића описао стиховима: Човек овог тла, за свако доба. Између два зла - снађу га оба![24] Злоупотребе Националисти из Босне и Херцеговине и Хрватске у јавности злоупотребљавају цитат из Ћосићевог дела из домена фикције Деобе.[25] Ћосић пише ... Лаж је вид нашег патриотизма и потврда наше урођене интелигенције. Лажемо стваралачки, маштовито, инвентивно. У делу романа где пише „нашег“ приликом цитирање националисти и шовинисти стављају „српског“ те додају четири реченице о „лажи као српском државном интересу“, „лажи у самом бићу Србина“, „земљи у којој све лажи постају истине“ и „Србима које спасава лаж“ креирајући наратив о „српској лажи” о којој наводно пише Ћосић.[25] Награде и признања Улица на Косанчићевом венцу је именована по Ћосићу Одликован је Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима, Орденом братства и јединства са сребрним венцем и Орденом за храброст. Добрица Ћосић је први добитник Нинове награде 1954. за роман Корени, а други пут био је њен лауреат 1961. године за трилогију Деобе. Уз Оскара Давича, Живојина Павловића, Драгана Великића и Светислава Басару, један је од петорице књижевника који су ову награду добили више пута. Удружење књижевника Србије је Ћосићу 1986. доделило награду Удружења за изузетан значај ја књижевно стваралаштво. Повељу Задужбине Јакова Игњатовића из Будимпеште 1989. Ћосићу је уручио угледни српски писац из Мађарске Стојан Д. Вујичић. Његошева награда уручена му је 1990. године на Цетињу за трокњижје Време зла.[26] Два пута је добио традиционалну годишњу награду Народне библиотеке Србије за најчитанију домаћу књигу: 1990. године за роман „Верник“ и 1996. за роман „Време власти“. Један је од само три писца (уз Слободана Селенића и Љиљану Хабјановић-Ђуровић) који је ову награду добио више пута. Ова награда Ћосићу, из политичких разлога, није уручена осамдесетих година за романе Грешник и Отпадник, иако су ти романи били најчитанији романи у земљи. Ћосић је 1990. ову награду одбио да прими. Поводом 70. рођендана, Ћосић је 1991. добио специјалну Вукову награду. Мање од месец дана по смењивању са места председника СРЈ, 24. јуна 1993, Ћосићу је додељена књижевна награда „Златни крст кнеза Лазара”. Роман „Време власти“ вишеструко је награђиван: наградом Кочићево перо (1996), коју додељује Задужбина „Петар Кочић“, наградом Лаза Костић (1996), коју је Ћосић одбио да прими, наградом која носи име његовог пријатеља Меше Селимовића (1997), наградом Петар Кочић (1997), коју додељује манифестација „Кочићев збор“, Кочићева награда 1998, затим већ поменутом наградом НБС за најчитанију домаћу књигу, а угледни швајцарски лист Нуво Котидиен је, на основу анкете међу читаоцима у тој земљи, почетком маја месеца 1996. овај роман прогласио једним од седам најбољих европских романа. За ову књигу додељена му је и прва награда Светозар Ћоровић (1997). Године 1998. Ћосићу је у Крушевачком позоришту уручен „Златни крст деспота Стефана Лазаревића“. Дана 18. маја 2010. у Москви Ћосић је постао први добитник златне медаље „Пушкин“ за изузетне заслуге у књижевности, у оквиру Првог словенског форума уметности Златни витез. Председник тог форума, познати руски глумац Николај Бурљајев, назвао је Ћосића „легендарном личношћу“ и казао да је по свом стваралаштву Томас Ман окарактерисао почетак 20. века, а крај тог века — Добрица Ћосић. Том приликом председник удружења писаца Русије Валериј Ганичев, уручио је Ћосићу и награду Златни витез за књижевно стваралаштво.[27][28] Дана 17. јуна 2010. године, Ћосићу је, у Амбасади Русије у Београду уручена јубиларна медаља „65 година победе у Великом отаџбинском рату од 1941. до 1945. године“. Ово признање уручио му је амбасадор Русије у Србији Александар Конузин, по указу руског председника Дмитрија Медведева. Уручивању награде присуствовали су патријарх српски Иринеј, председник Србије Борис Тадић, министри у Влади Републике Србије Вук Јеремић и Ивица Дачић, председник Српске напредне странке Томислав Николић, представници Исламске заједнице и друге званице.[29][30] Ћосић је ову медаљу поклонио Војном музеју у Београду.[31] Добрица Ћосић је кандидован за Нобелову награду три пута: 1983. и 1989. године од стране француских и британских институција.[32][33] и 2011.[34][35] 6. октобра 2011. године, дошло је до вишечасовне контроверзе, када је више медија, укључујући РТС, Б92, али и британски `Гардијан`, пренело погрешну вест да је Ћосић заправо добио Нобелову награду.[36] Када се сазнало да је прави добитник шведски песник Томас Транстремер, одговорност за ову дезинформацију је преузела група „Самоорганизовани веб активисти“, која се противи наводном „опасном утицају политичара и писца Добрице Ћосића“.[36] Одељење за књижевност и језик Српске академије наука и уметности предложило је 1972. године Ћосића за „Октобарску награду“ Београда за први део романа „Време смрти”. Извршни одбор градске конференције Социјалистичког савеза и Председништво Градског већа Синдиката Београда успротивили су се овоме, јер је Ћосић тих година већ био у жестоком сукобу са политиком Савеза комуниста Југославије. Ћосић награду није добио.[37] Српска академија наука и уметности је 1. новембра 2021. организовала научни скуп „Романи Добрице Ћосића” поводом сто година од његовог рођења.[38][39] Заоставштина Добрица Ћосић и Виктор Лазић током потписивања књига за „Адлигат” 2013. године Добрица Ћосић био је члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” од самог оснивања 2012. године, а рад и формирање институције подржавао је од 2010. године.[40] Удружењу је поклонио један број књига из своје личне библиотеке, укључујући комплет „Сабрана дела Милутина Бојића”, који му је био веома драг.[40] У Збирци књижевника Добрице Ћосића налазе се његове наочаре и нацрт садржаја у рукопису за књигу „Време смрти Други део”. За живота је потписао више од 200 својих дела за Удружење, што представља највећу његову збирку са посветама и потписима која постоји, а ради се о многобројним првим, ретким, страним и библиофилским издањима. Удружење такође има велики број Ћосићевих посвета у оквиру легата и збирки других значајних личности. По његовим делима снимљене су телевизијске серије Корени и Време зла а припрема се Време смрти.[41] Посвета Добрице Ћосића Миодрагу Павловићу (лево), део легата Миодрага Павловића Ћосићева посвета Олги Бешевић, део легата породице Бешевић Његова ћерка Ана Ћосић Вукић написала је књигу „Време са оцем” у форми разговора са њим на књижевне теме.[42] Дела Ћосић је објавио следеће књиге (наведена су прва издања):[43] Далеко је сунце, Просвета, Београд, 1951. Корени, Просвета, Београд, 1954. Седам дана у Будимпешти, Нолит, Београд, 1957.[44] Деобе, Просвета, Београд, 1961. Акција: записи, поводи, одговори, Просвета, Београд, 1964. Бајка, Просвета, Београд, 1966. Одговорности: акција, 2, Просвета - Свјетлост, Београд - Сарајево, 1966. Прилике: акција, 1, Просвета - Свјетлост, Београд - Сарајево, 1966. Моћ и стрепње, НУ „Браћа Стаменковић”, Београд, 1971. Време смрти 1−2, Просвета, Београд 1972—1979 Призори Миће Поповића, Београд, 1974. Време смрти, 2, Просвета, Београд 1975. Време смрти, 3, Отокар Кершовани, Ријека, 1977. Време смрти, 4, Отокар Кершовани, Ријека, 1978. Време смрти, 5, Слово љубве, Београд, 1979. Време смрти, 6, Слово љубве, Београд, 1979. Стварно и могуће, Отокар Кершовани, Ријека, 1982. Време смрти, 1-4, БИГЗ, Београд, 1984. Грешник, БИГЗ, Београд, 1985. Отпадник, БИГЗ, Београд, 1986. Мића Поповић, време, пријатељи, БИГЗ, Београд, 1988. Верник, БИГЗ, Београд, 1990. Промене, Дневник, Нови Сад, 1992. Српско питање - демократско питање, Стручна књига, Београд, 1992. Време власти 1, БИГЗ, Београд, 1996 Време зла 1-2, Просвета, Београд, 1996. Откриће, Задужбина „Петар Кочић” и Наука, Бања Лука - Београд, 1998. Нада и акција, „Филип Вишњић”, Београд, 2000. Пишчеви записи 1951—1968., „Филип Вишњић”, Београд, 2000. Пишчеви записи 1969—1980., „Филип Вишњић”, Београд, 2001. Писци мога века, Верзалпрес-Мрљеш, Београд, 2002. Српско питање 1, „Филип Вишњић”, Београд, 2002. Српско питање 2, „Филип Вишњић”, Београд, 2003. Косово, Новости, Београд, 2004. Пишчеви записи 1981—1991., Београд, 2002. Пишчеви записи 1992—1993., „Филип Вишњић”, Београд, 2004. Пријатељи, „Филип Вишњић”, Београд, 2005. Време власти 2, Просвета, Београд, 2007. Пишчеви записи 1993—1999., Службени гласник, Београд, 2008. Пишчеви записи 1999—2000: Време змија, Службени гласник, Београд, 2008. Лична историја једног доба, 1-6, Службени гласник, Београд, 2009. Српско питање у XX веку, Службени гласник, Београд, 2009. Пријатељи мога века, Службени гласник, Београд, 2011. У туђем веку, Службени гласник, Београд, 2011.[45] Босански рат, Службени гласник, Београд, 2012.[46] Косово 1966–2013, Вукотић медија, Београд, 2013. У туђем веку 2, Лагуна, Београд, 2015.[47] Дела о Ћосићу Песник револуције на председничком броду (1986) — Данило Киш Човек у свом времену: разговори са Добрицом Ћосићем (1989) — Славољуб Ђукић Ауторитет без власти (1993) — проф. др Светозар Стојановић Добрица Ћосић или председник без власти (1993) — Драгослав Ранчић Шта је стварно рекао Добрица Ћосић (1995) — Милан Николић Време писца: животопис Добрице Ћосића (2000) — Радован Поповић Ловљење ветра, политичка исповест Добрице Ћосића (2001) — Славољуб Ђукић Време и Роман: Есеји о романима Добрице Ћосића (2001) — Мирослав Егерић Завичај и Прерово Добрице Ћосића (2002) — Бошко Руђинчанин Gang of four (2005) — Зоран Ћирић Књига о Ћосићу (2005) — Драгољуб Тодоровић Добрица Ћосић: Библиографија (2010) — Дејан Вукићевић Преписка 1991-1999. (2011) — Мирослав Мајкл Ђорђевић Мој београдски дневник: сусрети и разговори са Добрицом Ћосићем 2006-2011. (2012) — Дарко Худелист Босански рат Добрице Ћосића (2013) — Мухамед Мујкић Огледало Добрице Ћосића (2014) — Миливоје Павловић[48] Доминантна и нежељена елита (2015) — Латинка Перовић Дневник о Добрици Ћосићу (2017) — Стојан Бербер

DOBRICA ĆOSIĆ BAJKA Tvrdi povez Добросав Добрица Ћосић (Велика Дренова, код Трстеника, 29. децембар 1921 — Београд, 18. мај 2014) био је српски и југословенски политичар, књижевник и академик. Ћосић је био први председник Савезне Републике Југославије (15. јун 1992 — 1. јун 1993).[1] Радио је у комисији која је писала програм СКЈ. Он је написао увод, као и текстове о просвети, науци, култури и последње поглавље.[2] Поред политичког рада и дисидентског деловања, био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, учесник Народноослободилачке борбе и редовни члан САНУ. За свој књижевни опус добио је већину националних награда и неколико иностраних. Троструки је кандидат за Нобелову награду за књижевност (1983, 1989, 2011).[3] Ћосић је понекад називан „оцем нације”.[4][5] У Удружењу „Адлигат” у Београду, чији је Ћосић био члан, налази се Збирка књижевника Добрице Ћосића са више од две стотине његових посвета, неколико рукописа и дела књига из његове личне библиотеке. Биографија Школовао се у Средњој пољопривредној школи у Александровцу жупском, али је прекинуо школовање за време Другог светског рата, матурски испит је положио 16. октобра 1942. у Средњој пољоприведној школи у Ваљеву.[6] Касније је завршио Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић”. У току Народноослободилачке борбе био је политички комесар у Расинском партизанском одреду, уредник листа „Млади борац” и члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију. После ослобођења је био члан АГИТПРОП-а Централног комитета КП Србије, а републички и савезни посланик био је 12 година. За посланика је први пут изабран 1945. године, добивши око 6.800 гласова, испред кандидата Земљорадничке странке са 4.000 и кандидата Демократске странке са 3.000 гласова. Један је од ретких који су се јавно успротивили политичкој ликвидацији Александра Ранковића, 1966. године. Због, како је тврдио, недостатка реакције приликом партијског процеса против Ранковића, дистанцирао се од свог ранијег пријатеља Оскара Давича.[7] Први Ћосићеви прозни радови нису скренули нарочиту пажњу књижевне критике. У домаћу и светску књижевност улази 1951. године са својим првим делом „Далеко је сунце”. Охрабрен почетним књижевним успехом, Ћосић почиње упорно и истрајно да ради на упознавању модерне домаће и европске прозе и филозофске и социолошке научне мисли, што му је омогућило да својим будућим делима доспе у врх српске књижевности. Тако од 1951. године Добрица Ћосић постаје слободан уметник, књижевник који је написао култне романе: „Корени”, „Деобе”, „Време смрти” (тетралогија), „Време зла” („Грешник”, „Отпадник”, „Верник”), „Време власти”, али и многе друге. Од 14. фебруара до 26. априла, Добрица Ћосић је, као члан државне делегације, био сапутник председнику Југославије Јосипу Брозу Титу на броду „Галеб” којим су обилазили афричке земље. У јесен 1965. Броз је Ћосићу понудио да преузме власт у Србији, што је он одбио рекавши да хоће да буде писац и слободан човек.[8] Године 1968. отвара питање Косова и Метохије чиме изазива пажњу чланова из ЦК. Постао је један од најпознатијих опозиционара Јосипу Брозу Титу после размимоилажења са њим. Добрица Ћосић године 1970. постаје члан САНУ, а у својој приступној беседи је рекао „српски народ добијао у рату, а губио у миру”. У јавном деловању и раду био је толерантан за другачија мишљења и ретко је улазио у отворене сукобе.[9] Од 1969. до 1972. био је председник Српске књижевне задруге.[10] Милан Панић и Добрица Ћосић у Скупштини СР Југославије Године 1984. основао је Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања који је устајао у заштиту разних противника социјалистичке Југославије. Током 1989. и 1990. године основао је српске националне странке у Хрватској и Босни и Херцеговини. Први председник СРЈ одлуком Савезне скупштине постаје 15. јуна 1992. године, а смењен је годину дана касније (1. јуна 1993) гласањем оба већа Савезног парламента.[1] Добрица Ћосић је лажно оптуживан у медијима и јавности да је имао везе са писањем Нацрта Меморандума САНУ, што је део домена политичке пропаганде.[11] Аутори Нацрта Меморандума САНУ били су, управо супротно, против укључења Ћосића, пошто би његово учешће дало основа за политичку дискредитацију планираног документа.[12] Гроб Добрице Ћосића на Новом гробљу у Београду Године 2000. Добрица је ушао у Народни покрет Отпор, али је касније изјавио да то не би учинио да је знао да је Отпор финансиран из иностранства. Добрица Ћосић се отворено залагао за поделу Косова и Метохије још деведесетих година.[13] Ћосић се у својој књизи „Косово“ (2004) бави овом темом. Овај предлог је подржао и Ноам Чомски у мају 2006. године.[14] Поводом Ћосићевог 80. рођендана честитке су му упутили премијер Србије Зоран Ђинђић[тражи се извор] (назвавши га притом „Српским Томасом Маном“) и председник Савезне Републике Југославије Војислав Коштуница. Председник Србије Борис Тадић је децембра 2005. изјавио да се често консултује са Добрицом. Слободан Милошевић је на суђењу у Хагу назвао Ћосића „највећим српским живим писцем“. Више од 50 година био је у браку са супругом Божицом, до њене смрти 2006. године. Године 1954. добио је ћерку Ану, а има и двоје унука: Милену (1981) и Николу (1982). Преминуо је 18. маја 2014. у својој кући у Београду у 93. години.[15] Сахрањен је 20. маја на Новом гробљу у Београду, опело је служио епископ бачки Иринеј.[16][17] Ћосићев књижевни рад Са Антонијем Исаковићем, 1953. године. Ћосић и Иво Андрић Добрица Ћосић је започео свој књижевни рад романом „Далеко је сунце“ 1951. године, у коме евоцира своје ратничко искуство из народноослободилачке борбе и слика моралну и психолошку кризу личности у условима рата. Док је овај роман за садржину имао најсвежије догађаје националне историје, други роман „Корени“ који је објављен 1954. године узима грађу из стварности Србије с краја 19. века. То је слика раскола у једној патријархалној породици, али и раскола у народу. Овде је Ћосић пажљивом психолошком анализом разоткрио менталитет србијанског села, уочио зачетке и узроке политичких превирања, предочио неколико упечатљивих карактера.[18] Након култног романа „Корени“ следи дело „Седам дана у Будимпешти“ (1956), потом роман „Деобе“ (1961), у коме се Ћосић поново враћа Другом светском рату. Средишња тема овог романа је деоба у народу, деоба на партизане и четнике и последице ове поделе. Са књижевно-уметничког становишта, овај роман доноси низ новина, особену композицију, доминацију унутрашњег монолога, откривање уметничког функционисања полилога као средства за испољавање масе као књижевног јунака, уношење документарног материјала, стилску разноврсност и изузетно слојевиту лексику. Године 1964. Ћосић пише есеје „Акција” и 1966. есеје „Одговорности”. Те исте године Ћосић објављује тзв. роман парабола који носи назив „Бајка”, а потом поново есеје под називом „Моћ и стрепње” (1971). У периоду од 1972. до 1979. године Ћосић се враћа епској теми и пише историјски роман „Време смрти” у четири књиге. То је роман о Првом светском рату, широка фреска времена, догађаја и људских судбина. Тако, настављајући причу о појединцима из породице Катића из села Прерова, започету у роману „Корени”, Ћосић исписује сагу не само о породици Катић него и о Србији која је доживела голготу. Године 1982. објављује још есеја под називом „Стварно и могуће”, а потом трилогију „Време зла” („Грешник” 1985, „Отпадник” 1986. и „Верник” 1990), која се може одредити као политички роман, у којем Ћосић наставља причу о појединцима из исте породице, али и о личностима које су започеле свој романескни живот у „Времену смрти”. Тако је „Временом смрти” и „Временом зла” попуњена празнина између романа „Корени” и романа „Деобе” и остварена континуирана повест о Србији, Прерову и двема преровским породицама. Као круна рада, 1996. године долази дело „Време власти”, у којем се наставља повест започета романом „Корени”. Нацрт за други део књиге „Време смрти” Добрице Ћосића, део колекције у Адлигату У периоду од 2001. године до 2008. године, Добрица Ћосић у шест књига објављује „Пишчеве записе”. То су пре свега пишчеви записи писани у дневничкој форми. Прва књига обухвата период од 1951. до 1968. и њена композиција је проблемско једињење око кључних догађаја и личности, са асоцијацијама које пружају контекст претпоставки и последица. Језик је и књижевно-литерарни и филозофско-историјски са анализама колективно-психолошким. Друга књига обухвата период 1969 — 1980. године који је Ћосић провео у опозицији Титовом режиму, а трећа од 1981. до 1991. године, односно године у којима је Ћосић био носилац или учесник готово свих опозиционих иницијатива у Србији. Четврта књига „Пишчевих записа“, за разлику од претходне три које обухватају период од четири деценије, ова се ограничава на период од само две године (1992—1993), у којима су збивања била веома бурна и драматична. Ова књига је узбудљив приказ фактичког периода Ћосићевог државничког живота и његових идеја и представља упечатљив пример историјске експозиције у великој драми краја минулог века. Године 2002. излази Ћосићево дело „Писци мога века”, а од 2002. до 2003. године пише и објављује у две књиге „Српско питање”. Године 2004. излази књига „Косово”, 2005. године „Пријатељи”, затим 2007. „Време власти 2”, који надограђује причу о породицама Катић и Дачић, обухватајући време владавине Јосипа Броза Тита, који се иначе у роману појављује као литерарно уобличен јунак, а завршава 1998. године, када су, како је Ћосић једном приликом то рекао, Вокерови верификатори окупирали Косово. Претпоследњи Ћосићев роман изашао 2009. године и носи назив „Време змија”,. У овом роману реч је о дневничким белешкама које су настале у време НАТО бомбардовања од 21. марта 1999. до 1. јануара 2000. године. Последњи роман је изашао 2011. године „У туђем веку”; У туђем веку је дневник бившег председника Савезне Република Југославије и књижевника Добрице Ћосића. Он у дневнику износи своје ставове према актуелним друштвено-политичким темама у Србији и свету. Ново издање романа „Време смрти”, прво после 30 година, најављено је 2014. године. Ћосић је тим поводом имао своје „последње обраћање српској јавности”.[19] Убрзо је преминуо. Критике Ћосићев књижевни рад негативно су критиковали: Мирко Ковач, Бора Ћосић, Видосав Стевановић, Миро Главуртић, Јеврем Брковић, Светислав Басара, Ненад Прокић, Љиљана Шоп, Вук Драшковић, Соња Бисерко, Теофил Панчић. Он се није у јавности оглашавао са одговорима на критике. Углавном је одговарао кроз записе у својим дневничким књигама. На своје критичаре се осврнуо коментаром да међу њима има доста штеточина, незналица , покварењака и људи који га нападају из интересних разлога.[20] Предраг Палавестра окарактерисао је Ћосића као темпераментног заступника идеје о ангажованој књижевности.[21] Борислав Михајловић Михиз је заступао став да је Ћосић као званичник урадио много на либерализацији нашег културно живота, наводећи оснивање НИН-а и БДП-а.[22] Академик Михаило Марковић сматрао је да је Добрица Ћосић без икаквог разлога проглашаван „великосрпским националистом” и да је постао предмет мржње Албанаца.[23] Милован Витезовић је Ћосића описао стиховима: Човек овог тла, за свако доба. Између два зла - снађу га оба![24] Злоупотребе Националисти из Босне и Херцеговине и Хрватске у јавности злоупотребљавају цитат из Ћосићевог дела из домена фикције Деобе.[25] Ћосић пише ... Лаж је вид нашег патриотизма и потврда наше урођене интелигенције. Лажемо стваралачки, маштовито, инвентивно. У делу романа где пише „нашег“ приликом цитирање националисти и шовинисти стављају „српског“ те додају четири реченице о „лажи као српском државном интересу“, „лажи у самом бићу Србина“, „земљи у којој све лажи постају истине“ и „Србима које спасава лаж“ креирајући наратив о „српској лажи” о којој наводно пише Ћосић.[25] Награде и признања Улица на Косанчићевом венцу је именована по Ћосићу Одликован је Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима, Орденом братства и јединства са сребрним венцем и Орденом за храброст. Добрица Ћосић је први добитник Нинове награде 1954. за роман Корени, а други пут био је њен лауреат 1961. године за трилогију Деобе. Уз Оскара Давича, Живојина Павловића, Драгана Великића и Светислава Басару, један је од петорице књижевника који су ову награду добили више пута. Удружење књижевника Србије је Ћосићу 1986. доделило награду Удружења за изузетан значај ја књижевно стваралаштво. Повељу Задужбине Јакова Игњатовића из Будимпеште 1989. Ћосићу је уручио угледни српски писац из Мађарске Стојан Д. Вујичић. Његошева награда уручена му је 1990. године на Цетињу за трокњижје Време зла.[26] Два пута је добио традиционалну годишњу награду Народне библиотеке Србије за најчитанију домаћу књигу: 1990. године за роман „Верник“ и 1996. за роман „Време власти“. Један је од само три писца (уз Слободана Селенића и Љиљану Хабјановић-Ђуровић) који је ову награду добио више пута. Ова награда Ћосићу, из политичких разлога, није уручена осамдесетих година за романе Грешник и Отпадник, иако су ти романи били најчитанији романи у земљи. Ћосић је 1990. ову награду одбио да прими. Поводом 70. рођендана, Ћосић је 1991. добио специјалну Вукову награду. Мање од месец дана по смењивању са места председника СРЈ, 24. јуна 1993, Ћосићу је додељена књижевна награда „Златни крст кнеза Лазара”. Роман „Време власти“ вишеструко је награђиван: наградом Кочићево перо (1996), коју додељује Задужбина „Петар Кочић“, наградом Лаза Костић (1996), коју је Ћосић одбио да прими, наградом која носи име његовог пријатеља Меше Селимовића (1997), наградом Петар Кочић (1997), коју додељује манифестација „Кочићев збор“, Кочићева награда 1998, затим већ поменутом наградом НБС за најчитанију домаћу књигу, а угледни швајцарски лист Нуво Котидиен је, на основу анкете међу читаоцима у тој земљи, почетком маја месеца 1996. овај роман прогласио једним од седам најбољих европских романа. За ову књигу додељена му је и прва награда Светозар Ћоровић (1997). Године 1998. Ћосићу је у Крушевачком позоришту уручен „Златни крст деспота Стефана Лазаревића“. Дана 18. маја 2010. у Москви Ћосић је постао први добитник златне медаље „Пушкин“ за изузетне заслуге у књижевности, у оквиру Првог словенског форума уметности Златни витез. Председник тог форума, познати руски глумац Николај Бурљајев, назвао је Ћосића „легендарном личношћу“ и казао да је по свом стваралаштву Томас Ман окарактерисао почетак 20. века, а крај тог века — Добрица Ћосић. Том приликом председник удружења писаца Русије Валериј Ганичев, уручио је Ћосићу и награду Златни витез за књижевно стваралаштво.[27][28] Дана 17. јуна 2010. године, Ћосићу је, у Амбасади Русије у Београду уручена јубиларна медаља „65 година победе у Великом отаџбинском рату од 1941. до 1945. године“. Ово признање уручио му је амбасадор Русије у Србији Александар Конузин, по указу руског председника Дмитрија Медведева. Уручивању награде присуствовали су патријарх српски Иринеј, председник Србије Борис Тадић, министри у Влади Републике Србије Вук Јеремић и Ивица Дачић, председник Српске напредне странке Томислав Николић, представници Исламске заједнице и друге званице.[29][30] Ћосић је ову медаљу поклонио Војном музеју у Београду.[31] Добрица Ћосић је кандидован за Нобелову награду три пута: 1983. и 1989. године од стране француских и британских институција.[32][33] и 2011.[34][35] 6. октобра 2011. године, дошло је до вишечасовне контроверзе, када је више медија, укључујући РТС, Б92, али и британски `Гардијан`, пренело погрешну вест да је Ћосић заправо добио Нобелову награду.[36] Када се сазнало да је прави добитник шведски песник Томас Транстремер, одговорност за ову дезинформацију је преузела група „Самоорганизовани веб активисти“, која се противи наводном „опасном утицају политичара и писца Добрице Ћосића“.[36] Одељење за књижевност и језик Српске академије наука и уметности предложило је 1972. године Ћосића за „Октобарску награду“ Београда за први део романа „Време смрти”. Извршни одбор градске конференције Социјалистичког савеза и Председништво Градског већа Синдиката Београда успротивили су се овоме, јер је Ћосић тих година већ био у жестоком сукобу са политиком Савеза комуниста Југославије. Ћосић награду није добио.[37] Српска академија наука и уметности је 1. новембра 2021. организовала научни скуп „Романи Добрице Ћосића” поводом сто година од његовог рођења.[38][39] Заоставштина Добрица Ћосић и Виктор Лазић током потписивања књига за „Адлигат” 2013. године Добрица Ћосић био је члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” од самог оснивања 2012. године, а рад и формирање институције подржавао је од 2010. године.[40] Удружењу је поклонио један број књига из своје личне библиотеке, укључујући комплет „Сабрана дела Милутина Бојића”, који му је био веома драг.[40] У Збирци књижевника Добрице Ћосића налазе се његове наочаре и нацрт садржаја у рукопису за књигу „Време смрти Други део”. За живота је потписао више од 200 својих дела за Удружење, што представља највећу његову збирку са посветама и потписима која постоји, а ради се о многобројним првим, ретким, страним и библиофилским издањима. Удружење такође има велики број Ћосићевих посвета у оквиру легата и збирки других значајних личности. По његовим делима снимљене су телевизијске серије Корени и Време зла а припрема се Време смрти.[41] Посвета Добрице Ћосића Миодрагу Павловићу (лево), део легата Миодрага Павловића Ћосићева посвета Олги Бешевић, део легата породице Бешевић Његова ћерка Ана Ћосић Вукић написала је књигу „Време са оцем” у форми разговора са њим на књижевне теме.[42] Дела Ћосић је објавио следеће књиге (наведена су прва издања):[43] Далеко је сунце, Просвета, Београд, 1951. Корени, Просвета, Београд, 1954. Седам дана у Будимпешти, Нолит, Београд, 1957.[44] Деобе, Просвета, Београд, 1961. Акција: записи, поводи, одговори, Просвета, Београд, 1964. Бајка, Просвета, Београд, 1966. Одговорности: акција, 2, Просвета - Свјетлост, Београд - Сарајево, 1966. Прилике: акција, 1, Просвета - Свјетлост, Београд - Сарајево, 1966. Моћ и стрепње, НУ „Браћа Стаменковић”, Београд, 1971. Време смрти 1−2, Просвета, Београд 1972—1979 Призори Миће Поповића, Београд, 1974. Време смрти, 2, Просвета, Београд 1975. Време смрти, 3, Отокар Кершовани, Ријека, 1977. Време смрти, 4, Отокар Кершовани, Ријека, 1978. Време смрти, 5, Слово љубве, Београд, 1979. Време смрти, 6, Слово љубве, Београд, 1979. Стварно и могуће, Отокар Кершовани, Ријека, 1982. Време смрти, 1-4, БИГЗ, Београд, 1984. Грешник, БИГЗ, Београд, 1985. Отпадник, БИГЗ, Београд, 1986. Мића Поповић, време, пријатељи, БИГЗ, Београд, 1988. Верник, БИГЗ, Београд, 1990. Промене, Дневник, Нови Сад, 1992. Српско питање - демократско питање, Стручна књига, Београд, 1992. Време власти 1, БИГЗ, Београд, 1996 Време зла 1-2, Просвета, Београд, 1996. Откриће, Задужбина „Петар Кочић” и Наука, Бања Лука - Београд, 1998. Нада и акција, „Филип Вишњић”, Београд, 2000. Пишчеви записи 1951—1968., „Филип Вишњић”, Београд, 2000. Пишчеви записи 1969—1980., „Филип Вишњић”, Београд, 2001. Писци мога века, Верзалпрес-Мрљеш, Београд, 2002. Српско питање 1, „Филип Вишњић”, Београд, 2002. Српско питање 2, „Филип Вишњић”, Београд, 2003. Косово, Новости, Београд, 2004. Пишчеви записи 1981—1991., Београд, 2002. Пишчеви записи 1992—1993., „Филип Вишњић”, Београд, 2004. Пријатељи, „Филип Вишњић”, Београд, 2005. Време власти 2, Просвета, Београд, 2007. Пишчеви записи 1993—1999., Службени гласник, Београд, 2008. Пишчеви записи 1999—2000: Време змија, Службени гласник, Београд, 2008. Лична историја једног доба, 1-6, Службени гласник, Београд, 2009. Српско питање у XX веку, Службени гласник, Београд, 2009. Пријатељи мога века, Службени гласник, Београд, 2011. У туђем веку, Службени гласник, Београд, 2011.[45] Босански рат, Службени гласник, Београд, 2012.[46] Косово 1966–2013, Вукотић медија, Београд, 2013. У туђем веку 2, Лагуна, Београд, 2015.[47] Дела о Ћосићу Песник револуције на председничком броду (1986) — Данило Киш Човек у свом времену: разговори са Добрицом Ћосићем (1989) — Славољуб Ђукић Ауторитет без власти (1993) — проф. др Светозар Стојановић Добрица Ћосић или председник без власти (1993) — Драгослав Ранчић Шта је стварно рекао Добрица Ћосић (1995) — Милан Николић Време писца: животопис Добрице Ћосића (2000) — Радован Поповић Ловљење ветра, политичка исповест Добрице Ћосића (2001) — Славољуб Ђукић Време и Роман: Есеји о романима Добрице Ћосића (2001) — Мирослав Егерић Завичај и Прерово Добрице Ћосића (2002) — Бошко Руђинчанин Gang of four (2005) — Зоран Ћирић Књига о Ћосићу (2005) — Драгољуб Тодоровић Добрица Ћосић: Библиографија (2010) — Дејан Вукићевић Преписка 1991-1999. (2011) — Мирослав Мајкл Ђорђевић Мој београдски дневник: сусрети и разговори са Добрицом Ћосићем 2006-2011. (2012) — Дарко Худелист Босански рат Добрице Ћосића (2013) — Мухамед Мујкић Огледало Добрице Ћосића (2014) — Миливоје Павловић[48] Доминантна и нежељена елита (2015) — Латинка Перовић Дневник о Добрици Ћосићу (2017) — Стојан Бербер

DOBRICA ĆOSIĆ DEOBE Tvrdi povez Kompletan roman u jednoj knjizi Добросав Добрица Ћосић (Велика Дренова, код Трстеника, 29. децембар 1921 — Београд, 18. мај 2014) био је српски и југословенски политичар, књижевник и академик. Ћосић је био први председник Савезне Републике Југославије (15. јун 1992 — 1. јун 1993).[1] Радио је у комисији која је писала програм СКЈ. Он је написао увод, као и текстове о просвети, науци, култури и последње поглавље.[2] Поред политичког рада и дисидентског деловања, био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, учесник Народноослободилачке борбе и редовни члан САНУ. За свој књижевни опус добио је већину националних награда и неколико иностраних. Троструки је кандидат за Нобелову награду за књижевност (1983, 1989, 2011).[3] Ћосић је понекад називан „оцем нације”.[4][5] У Удружењу „Адлигат” у Београду, чији је Ћосић био члан, налази се Збирка књижевника Добрице Ћосића са више од две стотине његових посвета, неколико рукописа и дела књига из његове личне библиотеке. Биографија Школовао се у Средњој пољопривредној школи у Александровцу жупском, али је прекинуо школовање за време Другог светског рата, матурски испит је положио 16. октобра 1942. у Средњој пољоприведној школи у Ваљеву.[6] Касније је завршио Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић”. У току Народноослободилачке борбе био је политички комесар у Расинском партизанском одреду, уредник листа „Млади борац” и члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију. После ослобођења је био члан АГИТПРОП-а Централног комитета КП Србије, а републички и савезни посланик био је 12 година. За посланика је први пут изабран 1945. године, добивши око 6.800 гласова, испред кандидата Земљорадничке странке са 4.000 и кандидата Демократске странке са 3.000 гласова. Један је од ретких који су се јавно успротивили политичкој ликвидацији Александра Ранковића, 1966. године. Због, како је тврдио, недостатка реакције приликом партијског процеса против Ранковића, дистанцирао се од свог ранијег пријатеља Оскара Давича.[7] Први Ћосићеви прозни радови нису скренули нарочиту пажњу књижевне критике. У домаћу и светску књижевност улази 1951. године са својим првим делом „Далеко је сунце”. Охрабрен почетним књижевним успехом, Ћосић почиње упорно и истрајно да ради на упознавању модерне домаће и европске прозе и филозофске и социолошке научне мисли, што му је омогућило да својим будућим делима доспе у врх српске књижевности. Тако од 1951. године Добрица Ћосић постаје слободан уметник, књижевник који је написао култне романе: „Корени”, „Деобе”, „Време смрти” (тетралогија), „Време зла” („Грешник”, „Отпадник”, „Верник”), „Време власти”, али и многе друге. Од 14. фебруара до 26. априла, Добрица Ћосић је, као члан државне делегације, био сапутник председнику Југославије Јосипу Брозу Титу на броду „Галеб” којим су обилазили афричке земље. У јесен 1965. Броз је Ћосићу понудио да преузме власт у Србији, што је он одбио рекавши да хоће да буде писац и слободан човек.[8] Године 1968. отвара питање Косова и Метохије чиме изазива пажњу чланова из ЦК. Постао је један од најпознатијих опозиционара Јосипу Брозу Титу после размимоилажења са њим. Добрица Ћосић године 1970. постаје члан САНУ, а у својој приступној беседи је рекао „српски народ добијао у рату, а губио у миру”. У јавном деловању и раду био је толерантан за другачија мишљења и ретко је улазио у отворене сукобе.[9] Од 1969. до 1972. био је председник Српске књижевне задруге.[10] Милан Панић и Добрица Ћосић у Скупштини СР Југославије Године 1984. основао је Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања који је устајао у заштиту разних противника социјалистичке Југославије. Током 1989. и 1990. године основао је српске националне странке у Хрватској и Босни и Херцеговини. Први председник СРЈ одлуком Савезне скупштине постаје 15. јуна 1992. године, а смењен је годину дана касније (1. јуна 1993) гласањем оба већа Савезног парламента.[1] Добрица Ћосић је лажно оптуживан у медијима и јавности да је имао везе са писањем Нацрта Меморандума САНУ, што је део домена политичке пропаганде.[11] Аутори Нацрта Меморандума САНУ били су, управо супротно, против укључења Ћосића, пошто би његово учешће дало основа за политичку дискредитацију планираног документа.[12] Гроб Добрице Ћосића на Новом гробљу у Београду Године 2000. Добрица је ушао у Народни покрет Отпор, али је касније изјавио да то не би учинио да је знао да је Отпор финансиран из иностранства. Добрица Ћосић се отворено залагао за поделу Косова и Метохије још деведесетих година.[13] Ћосић се у својој књизи „Косово“ (2004) бави овом темом. Овај предлог је подржао и Ноам Чомски у мају 2006. године.[14] Поводом Ћосићевог 80. рођендана честитке су му упутили премијер Србије Зоран Ђинђић[тражи се извор] (назвавши га притом „Српским Томасом Маном“) и председник Савезне Републике Југославије Војислав Коштуница. Председник Србије Борис Тадић је децембра 2005. изјавио да се често консултује са Добрицом. Слободан Милошевић је на суђењу у Хагу назвао Ћосића „највећим српским живим писцем“. Више од 50 година био је у браку са супругом Божицом, до њене смрти 2006. године. Године 1954. добио је ћерку Ану, а има и двоје унука: Милену (1981) и Николу (1982). Преминуо је 18. маја 2014. у својој кући у Београду у 93. години.[15] Сахрањен је 20. маја на Новом гробљу у Београду, опело је служио епископ бачки Иринеј.[16][17] Ћосићев књижевни рад Са Антонијем Исаковићем, 1953. године. Ћосић и Иво Андрић Добрица Ћосић је започео свој књижевни рад романом „Далеко је сунце“ 1951. године, у коме евоцира своје ратничко искуство из народноослободилачке борбе и слика моралну и психолошку кризу личности у условима рата. Док је овај роман за садржину имао најсвежије догађаје националне историје, други роман „Корени“ који је објављен 1954. године узима грађу из стварности Србије с краја 19. века. То је слика раскола у једној патријархалној породици, али и раскола у народу. Овде је Ћосић пажљивом психолошком анализом разоткрио менталитет србијанског села, уочио зачетке и узроке политичких превирања, предочио неколико упечатљивих карактера.[18] Након култног романа „Корени“ следи дело „Седам дана у Будимпешти“ (1956), потом роман „Деобе“ (1961), у коме се Ћосић поново враћа Другом светском рату. Средишња тема овог романа је деоба у народу, деоба на партизане и четнике и последице ове поделе. Са књижевно-уметничког становишта, овај роман доноси низ новина, особену композицију, доминацију унутрашњег монолога, откривање уметничког функционисања полилога као средства за испољавање масе као књижевног јунака, уношење документарног материјала, стилску разноврсност и изузетно слојевиту лексику. Године 1964. Ћосић пише есеје „Акција” и 1966. есеје „Одговорности”. Те исте године Ћосић објављује тзв. роман парабола који носи назив „Бајка”, а потом поново есеје под називом „Моћ и стрепње” (1971). У периоду од 1972. до 1979. године Ћосић се враћа епској теми и пише историјски роман „Време смрти” у четири књиге. То је роман о Првом светском рату, широка фреска времена, догађаја и људских судбина. Тако, настављајући причу о појединцима из породице Катића из села Прерова, започету у роману „Корени”, Ћосић исписује сагу не само о породици Катић него и о Србији која је доживела голготу. Године 1982. објављује још есеја под називом „Стварно и могуће”, а потом трилогију „Време зла” („Грешник” 1985, „Отпадник” 1986. и „Верник” 1990), која се може одредити као политички роман, у којем Ћосић наставља причу о појединцима из исте породице, али и о личностима које су започеле свој романескни живот у „Времену смрти”. Тако је „Временом смрти” и „Временом зла” попуњена празнина између романа „Корени” и романа „Деобе” и остварена континуирана повест о Србији, Прерову и двема преровским породицама. Као круна рада, 1996. године долази дело „Време власти”, у којем се наставља повест започета романом „Корени”. Нацрт за други део књиге „Време смрти” Добрице Ћосића, део колекције у Адлигату У периоду од 2001. године до 2008. године, Добрица Ћосић у шест књига објављује „Пишчеве записе”. То су пре свега пишчеви записи писани у дневничкој форми. Прва књига обухвата период од 1951. до 1968. и њена композиција је проблемско једињење око кључних догађаја и личности, са асоцијацијама које пружају контекст претпоставки и последица. Језик је и књижевно-литерарни и филозофско-историјски са анализама колективно-психолошким. Друга књига обухвата период 1969 — 1980. године који је Ћосић провео у опозицији Титовом режиму, а трећа од 1981. до 1991. године, односно године у којима је Ћосић био носилац или учесник готово свих опозиционих иницијатива у Србији. Четврта књига „Пишчевих записа“, за разлику од претходне три које обухватају период од четири деценије, ова се ограничава на период од само две године (1992—1993), у којима су збивања била веома бурна и драматична. Ова књига је узбудљив приказ фактичког периода Ћосићевог државничког живота и његових идеја и представља упечатљив пример историјске експозиције у великој драми краја минулог века. Године 2002. излази Ћосићево дело „Писци мога века”, а од 2002. до 2003. године пише и објављује у две књиге „Српско питање”. Године 2004. излази књига „Косово”, 2005. године „Пријатељи”, затим 2007. „Време власти 2”, који надограђује причу о породицама Катић и Дачић, обухватајући време владавине Јосипа Броза Тита, који се иначе у роману појављује као литерарно уобличен јунак, а завршава 1998. године, када су, како је Ћосић једном приликом то рекао, Вокерови верификатори окупирали Косово. Претпоследњи Ћосићев роман изашао 2009. године и носи назив „Време змија”,. У овом роману реч је о дневничким белешкама које су настале у време НАТО бомбардовања од 21. марта 1999. до 1. јануара 2000. године. Последњи роман је изашао 2011. године „У туђем веку”; У туђем веку је дневник бившег председника Савезне Република Југославије и књижевника Добрице Ћосића. Он у дневнику износи своје ставове према актуелним друштвено-политичким темама у Србији и свету. Ново издање романа „Време смрти”, прво после 30 година, најављено је 2014. године. Ћосић је тим поводом имао своје „последње обраћање српској јавности”.[19] Убрзо је преминуо. Критике Ћосићев књижевни рад негативно су критиковали: Мирко Ковач, Бора Ћосић, Видосав Стевановић, Миро Главуртић, Јеврем Брковић, Светислав Басара, Ненад Прокић, Љиљана Шоп, Вук Драшковић, Соња Бисерко, Теофил Панчић. Он се није у јавности оглашавао са одговорима на критике. Углавном је одговарао кроз записе у својим дневничким књигама. На своје критичаре се осврнуо коментаром да међу њима има доста штеточина, незналица , покварењака и људи који га нападају из интересних разлога.[20] Предраг Палавестра окарактерисао је Ћосића као темпераментног заступника идеје о ангажованој књижевности.[21] Борислав Михајловић Михиз је заступао став да је Ћосић као званичник урадио много на либерализацији нашег културно живота, наводећи оснивање НИН-а и БДП-а.[22] Академик Михаило Марковић сматрао је да је Добрица Ћосић без икаквог разлога проглашаван „великосрпским националистом” и да је постао предмет мржње Албанаца.[23] Милован Витезовић је Ћосића описао стиховима: Човек овог тла, за свако доба. Између два зла - снађу га оба![24] Злоупотребе Националисти из Босне и Херцеговине и Хрватске у јавности злоупотребљавају цитат из Ћосићевог дела из домена фикције Деобе.[25] Ћосић пише ... Лаж је вид нашег патриотизма и потврда наше урођене интелигенције. Лажемо стваралачки, маштовито, инвентивно. У делу романа где пише „нашег“ приликом цитирање националисти и шовинисти стављају „српског“ те додају четири реченице о „лажи као српском државном интересу“, „лажи у самом бићу Србина“, „земљи у којој све лажи постају истине“ и „Србима које спасава лаж“ креирајући наратив о „српској лажи” о којој наводно пише Ћосић.[25] Награде и признања Улица на Косанчићевом венцу је именована по Ћосићу Одликован је Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима, Орденом братства и јединства са сребрним венцем и Орденом за храброст. Добрица Ћосић је први добитник Нинове награде 1954. за роман Корени, а други пут био је њен лауреат 1961. године за трилогију Деобе. Уз Оскара Давича, Живојина Павловића, Драгана Великића и Светислава Басару, један је од петорице књижевника који су ову награду добили више пута. Удружење књижевника Србије је Ћосићу 1986. доделило награду Удружења за изузетан значај ја књижевно стваралаштво. Повељу Задужбине Јакова Игњатовића из Будимпеште 1989. Ћосићу је уручио угледни српски писац из Мађарске Стојан Д. Вујичић. Његошева награда уручена му је 1990. године на Цетињу за трокњижје Време зла.[26] Два пута је добио традиционалну годишњу награду Народне библиотеке Србије за најчитанију домаћу књигу: 1990. године за роман „Верник“ и 1996. за роман „Време власти“. Један је од само три писца (уз Слободана Селенића и Љиљану Хабјановић-Ђуровић) који је ову награду добио више пута. Ова награда Ћосићу, из политичких разлога, није уручена осамдесетих година за романе Грешник и Отпадник, иако су ти романи били најчитанији романи у земљи. Ћосић је 1990. ову награду одбио да прими. Поводом 70. рођендана, Ћосић је 1991. добио специјалну Вукову награду. Мање од месец дана по смењивању са места председника СРЈ, 24. јуна 1993, Ћосићу је додељена књижевна награда „Златни крст кнеза Лазара”. Роман „Време власти“ вишеструко је награђиван: наградом Кочићево перо (1996), коју додељује Задужбина „Петар Кочић“, наградом Лаза Костић (1996), коју је Ћосић одбио да прими, наградом која носи име његовог пријатеља Меше Селимовића (1997), наградом Петар Кочић (1997), коју додељује манифестација „Кочићев збор“, Кочићева награда 1998, затим већ поменутом наградом НБС за најчитанију домаћу књигу, а угледни швајцарски лист Нуво Котидиен је, на основу анкете међу читаоцима у тој земљи, почетком маја месеца 1996. овај роман прогласио једним од седам најбољих европских романа. За ову књигу додељена му је и прва награда Светозар Ћоровић (1997). Године 1998. Ћосићу је у Крушевачком позоришту уручен „Златни крст деспота Стефана Лазаревића“. Дана 18. маја 2010. у Москви Ћосић је постао први добитник златне медаље „Пушкин“ за изузетне заслуге у књижевности, у оквиру Првог словенског форума уметности Златни витез. Председник тог форума, познати руски глумац Николај Бурљајев, назвао је Ћосића „легендарном личношћу“ и казао да је по свом стваралаштву Томас Ман окарактерисао почетак 20. века, а крај тог века — Добрица Ћосић. Том приликом председник удружења писаца Русије Валериј Ганичев, уручио је Ћосићу и награду Златни витез за књижевно стваралаштво.[27][28] Дана 17. јуна 2010. године, Ћосићу је, у Амбасади Русије у Београду уручена јубиларна медаља „65 година победе у Великом отаџбинском рату од 1941. до 1945. године“. Ово признање уручио му је амбасадор Русије у Србији Александар Конузин, по указу руског председника Дмитрија Медведева. Уручивању награде присуствовали су патријарх српски Иринеј, председник Србије Борис Тадић, министри у Влади Републике Србије Вук Јеремић и Ивица Дачић, председник Српске напредне странке Томислав Николић, представници Исламске заједнице и друге званице.[29][30] Ћосић је ову медаљу поклонио Војном музеју у Београду.[31] Добрица Ћосић је кандидован за Нобелову награду три пута: 1983. и 1989. године од стране француских и британских институција.[32][33] и 2011.[34][35] 6. октобра 2011. године, дошло је до вишечасовне контроверзе, када је више медија, укључујући РТС, Б92, али и британски `Гардијан`, пренело погрешну вест да је Ћосић заправо добио Нобелову награду.[36] Када се сазнало да је прави добитник шведски песник Томас Транстремер, одговорност за ову дезинформацију је преузела група „Самоорганизовани веб активисти“, која се противи наводном „опасном утицају политичара и писца Добрице Ћосића“.[36] Одељење за књижевност и језик Српске академије наука и уметности предложило је 1972. године Ћосића за „Октобарску награду“ Београда за први део романа „Време смрти”. Извршни одбор градске конференције Социјалистичког савеза и Председништво Градског већа Синдиката Београда успротивили су се овоме, јер је Ћосић тих година већ био у жестоком сукобу са политиком Савеза комуниста Југославије. Ћосић награду није добио.[37] Српска академија наука и уметности је 1. новембра 2021. организовала научни скуп „Романи Добрице Ћосића” поводом сто година од његовог рођења.[38][39] Заоставштина Добрица Ћосић и Виктор Лазић током потписивања књига за „Адлигат” 2013. године Добрица Ћосић био је члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” од самог оснивања 2012. године, а рад и формирање институције подржавао је од 2010. године.[40] Удружењу је поклонио један број књига из своје личне библиотеке, укључујући комплет „Сабрана дела Милутина Бојића”, који му је био веома драг.[40] У Збирци књижевника Добрице Ћосића налазе се његове наочаре и нацрт садржаја у рукопису за књигу „Време смрти Други део”. За живота је потписао више од 200 својих дела за Удружење, што представља највећу његову збирку са посветама и потписима која постоји, а ради се о многобројним првим, ретким, страним и библиофилским издањима. Удружење такође има велики број Ћосићевих посвета у оквиру легата и збирки других значајних личности. По његовим делима снимљене су телевизијске серије Корени и Време зла а припрема се Време смрти.[41] Посвета Добрице Ћосића Миодрагу Павловићу (лево), део легата Миодрага Павловића Ћосићева посвета Олги Бешевић, део легата породице Бешевић Његова ћерка Ана Ћосић Вукић написала је књигу „Време са оцем” у форми разговора са њим на књижевне теме.[42] Дела Ћосић је објавио следеће књиге (наведена су прва издања):[43] Далеко је сунце, Просвета, Београд, 1951. Корени, Просвета, Београд, 1954. Седам дана у Будимпешти, Нолит, Београд, 1957.[44] Деобе, Просвета, Београд, 1961. Акција: записи, поводи, одговори, Просвета, Београд, 1964. Бајка, Просвета, Београд, 1966. Одговорности: акција, 2, Просвета - Свјетлост, Београд - Сарајево, 1966. Прилике: акција, 1, Просвета - Свјетлост, Београд - Сарајево, 1966. Моћ и стрепње, НУ „Браћа Стаменковић”, Београд, 1971. Време смрти 1−2, Просвета, Београд 1972—1979 Призори Миће Поповића, Београд, 1974. Време смрти, 2, Просвета, Београд 1975. Време смрти, 3, Отокар Кершовани, Ријека, 1977. Време смрти, 4, Отокар Кершовани, Ријека, 1978. Време смрти, 5, Слово љубве, Београд, 1979. Време смрти, 6, Слово љубве, Београд, 1979. Стварно и могуће, Отокар Кершовани, Ријека, 1982. Време смрти, 1-4, БИГЗ, Београд, 1984. Грешник, БИГЗ, Београд, 1985. Отпадник, БИГЗ, Београд, 1986. Мића Поповић, време, пријатељи, БИГЗ, Београд, 1988. Верник, БИГЗ, Београд, 1990. Промене, Дневник, Нови Сад, 1992. Српско питање - демократско питање, Стручна књига, Београд, 1992. Време власти 1, БИГЗ, Београд, 1996 Време зла 1-2, Просвета, Београд, 1996. Откриће, Задужбина „Петар Кочић” и Наука, Бања Лука - Београд, 1998. Нада и акција, „Филип Вишњић”, Београд, 2000. Пишчеви записи 1951—1968., „Филип Вишњић”, Београд, 2000. Пишчеви записи 1969—1980., „Филип Вишњић”, Београд, 2001. Писци мога века, Верзалпрес-Мрљеш, Београд, 2002. Српско питање 1, „Филип Вишњић”, Београд, 2002. Српско питање 2, „Филип Вишњић”, Београд, 2003. Косово, Новости, Београд, 2004. Пишчеви записи 1981—1991., Београд, 2002. Пишчеви записи 1992—1993., „Филип Вишњић”, Београд, 2004. Пријатељи, „Филип Вишњић”, Београд, 2005. Време власти 2, Просвета, Београд, 2007. Пишчеви записи 1993—1999., Службени гласник, Београд, 2008. Пишчеви записи 1999—2000: Време змија, Службени гласник, Београд, 2008. Лична историја једног доба, 1-6, Службени гласник, Београд, 2009. Српско питање у XX веку, Службени гласник, Београд, 2009. Пријатељи мога века, Службени гласник, Београд, 2011. У туђем веку, Службени гласник, Београд, 2011.[45] Босански рат, Службени гласник, Београд, 2012.[46] Косово 1966–2013, Вукотић медија, Београд, 2013. У туђем веку 2, Лагуна, Београд, 2015.[47] Дела о Ћосићу Песник револуције на председничком броду (1986) — Данило Киш Човек у свом времену: разговори са Добрицом Ћосићем (1989) — Славољуб Ђукић Ауторитет без власти (1993) — проф. др Светозар Стојановић Добрица Ћосић или председник без власти (1993) — Драгослав Ранчић Шта је стварно рекао Добрица Ћосић (1995) — Милан Николић Време писца: животопис Добрице Ћосића (2000) — Радован Поповић Ловљење ветра, политичка исповест Добрице Ћосића (2001) — Славољуб Ђукић Време и Роман: Есеји о романима Добрице Ћосића (2001) — Мирослав Егерић Завичај и Прерово Добрице Ћосића (2002) — Бошко Руђинчанин Gang of four (2005) — Зоран Ћирић Књига о Ћосићу (2005) — Драгољуб Тодоровић Добрица Ћосић: Библиографија (2010) — Дејан Вукићевић Преписка 1991-1999. (2011) — Мирослав Мајкл Ђорђевић Мој београдски дневник: сусрети и разговори са Добрицом Ћосићем 2006-2011. (2012) — Дарко Худелист Босански рат Добрице Ћосића (2013) — Мухамед Мујкић Огледало Добрице Ћосића (2014) — Миливоје Павловић[48] Доминантна и нежељена елита (2015) — Латинка Перовић Дневник о Добрици Ћосићу (2017) — Стојан Бербер

DOBRICA ĆOSIĆ DALEKO JE SUNCE Tvrdi povez Izdavač Otokar Keršovani Rijeka Добросав Добрица Ћосић (Велика Дренова, код Трстеника, 29. децембар 1921 — Београд, 18. мај 2014) био је српски и југословенски политичар, књижевник и академик. Ћосић је био први председник Савезне Републике Југославије (15. јун 1992 — 1. јун 1993).[1] Радио је у комисији која је писала програм СКЈ. Он је написао увод, као и текстове о просвети, науци, култури и последње поглавље.[2] Поред политичког рада и дисидентског деловања, био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, учесник Народноослободилачке борбе и редовни члан САНУ. За свој књижевни опус добио је већину националних награда и неколико иностраних. Троструки је кандидат за Нобелову награду за књижевност (1983, 1989, 2011).[3] Ћосић је понекад називан „оцем нације”.[4][5] У Удружењу „Адлигат” у Београду, чији је Ћосић био члан, налази се Збирка књижевника Добрице Ћосића са више од две стотине његових посвета, неколико рукописа и дела књига из његове личне библиотеке. Биографија Школовао се у Средњој пољопривредној школи у Александровцу жупском, али је прекинуо школовање за време Другог светског рата, матурски испит је положио 16. октобра 1942. у Средњој пољоприведној школи у Ваљеву.[6] Касније је завршио Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић”. У току Народноослободилачке борбе био је политички комесар у Расинском партизанском одреду, уредник листа „Млади борац” и члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију. После ослобођења је био члан АГИТПРОП-а Централног комитета КП Србије, а републички и савезни посланик био је 12 година. За посланика је први пут изабран 1945. године, добивши око 6.800 гласова, испред кандидата Земљорадничке странке са 4.000 и кандидата Демократске странке са 3.000 гласова. Један је од ретких који су се јавно успротивили политичкој ликвидацији Александра Ранковића, 1966. године. Због, како је тврдио, недостатка реакције приликом партијског процеса против Ранковића, дистанцирао се од свог ранијег пријатеља Оскара Давича.[7] Први Ћосићеви прозни радови нису скренули нарочиту пажњу књижевне критике. У домаћу и светску књижевност улази 1951. године са својим првим делом „Далеко је сунце”. Охрабрен почетним књижевним успехом, Ћосић почиње упорно и истрајно да ради на упознавању модерне домаће и европске прозе и филозофске и социолошке научне мисли, што му је омогућило да својим будућим делима доспе у врх српске књижевности. Тако од 1951. године Добрица Ћосић постаје слободан уметник, књижевник који је написао култне романе: „Корени”, „Деобе”, „Време смрти” (тетралогија), „Време зла” („Грешник”, „Отпадник”, „Верник”), „Време власти”, али и многе друге. Од 14. фебруара до 26. априла, Добрица Ћосић је, као члан државне делегације, био сапутник председнику Југославије Јосипу Брозу Титу на броду „Галеб” којим су обилазили афричке земље. У јесен 1965. Броз је Ћосићу понудио да преузме власт у Србији, што је он одбио рекавши да хоће да буде писац и слободан човек.[8] Године 1968. отвара питање Косова и Метохије чиме изазива пажњу чланова из ЦК. Постао је један од најпознатијих опозиционара Јосипу Брозу Титу после размимоилажења са њим. Добрица Ћосић године 1970. постаје члан САНУ, а у својој приступној беседи је рекао „српски народ добијао у рату, а губио у миру”. У јавном деловању и раду био је толерантан за другачија мишљења и ретко је улазио у отворене сукобе.[9] Од 1969. до 1972. био је председник Српске књижевне задруге.[10] Милан Панић и Добрица Ћосић у Скупштини СР Југославије Године 1984. основао је Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања који је устајао у заштиту разних противника социјалистичке Југославије. Током 1989. и 1990. године основао је српске националне странке у Хрватској и Босни и Херцеговини. Први председник СРЈ одлуком Савезне скупштине постаје 15. јуна 1992. године, а смењен је годину дана касније (1. јуна 1993) гласањем оба већа Савезног парламента.[1] Добрица Ћосић је лажно оптуживан у медијима и јавности да је имао везе са писањем Нацрта Меморандума САНУ, што је део домена политичке пропаганде.[11] Аутори Нацрта Меморандума САНУ били су, управо супротно, против укључења Ћосића, пошто би његово учешће дало основа за политичку дискредитацију планираног документа.[12] Гроб Добрице Ћосића на Новом гробљу у Београду Године 2000. Добрица је ушао у Народни покрет Отпор, али је касније изјавио да то не би учинио да је знао да је Отпор финансиран из иностранства. Добрица Ћосић се отворено залагао за поделу Косова и Метохије још деведесетих година.[13] Ћосић се у својој књизи „Косово“ (2004) бави овом темом. Овај предлог је подржао и Ноам Чомски у мају 2006. године.[14] Поводом Ћосићевог 80. рођендана честитке су му упутили премијер Србије Зоран Ђинђић[тражи се извор] (назвавши га притом „Српским Томасом Маном“) и председник Савезне Републике Југославије Војислав Коштуница. Председник Србије Борис Тадић је децембра 2005. изјавио да се често консултује са Добрицом. Слободан Милошевић је на суђењу у Хагу назвао Ћосића „највећим српским живим писцем“. Више од 50 година био је у браку са супругом Божицом, до њене смрти 2006. године. Године 1954. добио је ћерку Ану, а има и двоје унука: Милену (1981) и Николу (1982). Преминуо је 18. маја 2014. у својој кући у Београду у 93. години.[15] Сахрањен је 20. маја на Новом гробљу у Београду, опело је служио епископ бачки Иринеј.[16][17] Ћосићев књижевни рад Са Антонијем Исаковићем, 1953. године. Ћосић и Иво Андрић Добрица Ћосић је започео свој књижевни рад романом „Далеко је сунце“ 1951. године, у коме евоцира своје ратничко искуство из народноослободилачке борбе и слика моралну и психолошку кризу личности у условима рата. Док је овај роман за садржину имао најсвежије догађаје националне историје, други роман „Корени“ који је објављен 1954. године узима грађу из стварности Србије с краја 19. века. То је слика раскола у једној патријархалној породици, али и раскола у народу. Овде је Ћосић пажљивом психолошком анализом разоткрио менталитет србијанског села, уочио зачетке и узроке политичких превирања, предочио неколико упечатљивих карактера.[18] Након култног романа „Корени“ следи дело „Седам дана у Будимпешти“ (1956), потом роман „Деобе“ (1961), у коме се Ћосић поново враћа Другом светском рату. Средишња тема овог романа је деоба у народу, деоба на партизане и четнике и последице ове поделе. Са књижевно-уметничког становишта, овај роман доноси низ новина, особену композицију, доминацију унутрашњег монолога, откривање уметничког функционисања полилога као средства за испољавање масе као књижевног јунака, уношење документарног материјала, стилску разноврсност и изузетно слојевиту лексику. Године 1964. Ћосић пише есеје „Акција” и 1966. есеје „Одговорности”. Те исте године Ћосић објављује тзв. роман парабола који носи назив „Бајка”, а потом поново есеје под називом „Моћ и стрепње” (1971). У периоду од 1972. до 1979. године Ћосић се враћа епској теми и пише историјски роман „Време смрти” у четири књиге. То је роман о Првом светском рату, широка фреска времена, догађаја и људских судбина. Тако, настављајући причу о појединцима из породице Катића из села Прерова, започету у роману „Корени”, Ћосић исписује сагу не само о породици Катић него и о Србији која је доживела голготу. Године 1982. објављује још есеја под називом „Стварно и могуће”, а потом трилогију „Време зла” („Грешник” 1985, „Отпадник” 1986. и „Верник” 1990), која се може одредити као политички роман, у којем Ћосић наставља причу о појединцима из исте породице, али и о личностима које су започеле свој романескни живот у „Времену смрти”. Тако је „Временом смрти” и „Временом зла” попуњена празнина између романа „Корени” и романа „Деобе” и остварена континуирана повест о Србији, Прерову и двема преровским породицама. Као круна рада, 1996. године долази дело „Време власти”, у којем се наставља повест започета романом „Корени”. Нацрт за други део књиге „Време смрти” Добрице Ћосића, део колекције у Адлигату У периоду од 2001. године до 2008. године, Добрица Ћосић у шест књига објављује „Пишчеве записе”. То су пре свега пишчеви записи писани у дневничкој форми. Прва књига обухвата период од 1951. до 1968. и њена композиција је проблемско једињење око кључних догађаја и личности, са асоцијацијама које пружају контекст претпоставки и последица. Језик је и књижевно-литерарни и филозофско-историјски са анализама колективно-психолошким. Друга књига обухвата период 1969 — 1980. године који је Ћосић провео у опозицији Титовом режиму, а трећа од 1981. до 1991. године, односно године у којима је Ћосић био носилац или учесник готово свих опозиционих иницијатива у Србији. Четврта књига „Пишчевих записа“, за разлику од претходне три које обухватају период од четири деценије, ова се ограничава на период од само две године (1992—1993), у којима су збивања била веома бурна и драматична. Ова књига је узбудљив приказ фактичког периода Ћосићевог државничког живота и његових идеја и представља упечатљив пример историјске експозиције у великој драми краја минулог века. Године 2002. излази Ћосићево дело „Писци мога века”, а од 2002. до 2003. године пише и објављује у две књиге „Српско питање”. Године 2004. излази књига „Косово”, 2005. године „Пријатељи”, затим 2007. „Време власти 2”, који надограђује причу о породицама Катић и Дачић, обухватајући време владавине Јосипа Броза Тита, који се иначе у роману појављује као литерарно уобличен јунак, а завршава 1998. године, када су, како је Ћосић једном приликом то рекао, Вокерови верификатори окупирали Косово. Претпоследњи Ћосићев роман изашао 2009. године и носи назив „Време змија”,. У овом роману реч је о дневничким белешкама које су настале у време НАТО бомбардовања од 21. марта 1999. до 1. јануара 2000. године. Последњи роман је изашао 2011. године „У туђем веку”; У туђем веку је дневник бившег председника Савезне Република Југославије и књижевника Добрице Ћосића. Он у дневнику износи своје ставове према актуелним друштвено-политичким темама у Србији и свету. Ново издање романа „Време смрти”, прво после 30 година, најављено је 2014. године. Ћосић је тим поводом имао своје „последње обраћање српској јавности”.[19] Убрзо је преминуо. Критике Ћосићев књижевни рад негативно су критиковали: Мирко Ковач, Бора Ћосић, Видосав Стевановић, Миро Главуртић, Јеврем Брковић, Светислав Басара, Ненад Прокић, Љиљана Шоп, Вук Драшковић, Соња Бисерко, Теофил Панчић. Он се није у јавности оглашавао са одговорима на критике. Углавном је одговарао кроз записе у својим дневничким књигама. На своје критичаре се осврнуо коментаром да међу њима има доста штеточина, незналица , покварењака и људи који га нападају из интересних разлога.[20] Предраг Палавестра окарактерисао је Ћосића као темпераментног заступника идеје о ангажованој књижевности.[21] Борислав Михајловић Михиз је заступао став да је Ћосић као званичник урадио много на либерализацији нашег културно живота, наводећи оснивање НИН-а и БДП-а.[22] Академик Михаило Марковић сматрао је да је Добрица Ћосић без икаквог разлога проглашаван „великосрпским националистом” и да је постао предмет мржње Албанаца.[23] Милован Витезовић је Ћосића описао стиховима: Човек овог тла, за свако доба. Између два зла - снађу га оба![24] Злоупотребе Националисти из Босне и Херцеговине и Хрватске у јавности злоупотребљавају цитат из Ћосићевог дела из домена фикције Деобе.[25] Ћосић пише ... Лаж је вид нашег патриотизма и потврда наше урођене интелигенције. Лажемо стваралачки, маштовито, инвентивно. У делу романа где пише „нашег“ приликом цитирање националисти и шовинисти стављају „српског“ те додају четири реченице о „лажи као српском државном интересу“, „лажи у самом бићу Србина“, „земљи у којој све лажи постају истине“ и „Србима које спасава лаж“ креирајући наратив о „српској лажи” о којој наводно пише Ћосић.[25] Награде и признања Улица на Косанчићевом венцу је именована по Ћосићу Одликован је Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима, Орденом братства и јединства са сребрним венцем и Орденом за храброст. Добрица Ћосић је први добитник Нинове награде 1954. за роман Корени, а други пут био је њен лауреат 1961. године за трилогију Деобе. Уз Оскара Давича, Живојина Павловића, Драгана Великића и Светислава Басару, један је од петорице књижевника који су ову награду добили више пута. Удружење књижевника Србије је Ћосићу 1986. доделило награду Удружења за изузетан значај ја књижевно стваралаштво. Повељу Задужбине Јакова Игњатовића из Будимпеште 1989. Ћосићу је уручио угледни српски писац из Мађарске Стојан Д. Вујичић. Његошева награда уручена му је 1990. године на Цетињу за трокњижје Време зла.[26] Два пута је добио традиционалну годишњу награду Народне библиотеке Србије за најчитанију домаћу књигу: 1990. године за роман „Верник“ и 1996. за роман „Време власти“. Један је од само три писца (уз Слободана Селенића и Љиљану Хабјановић-Ђуровић) који је ову награду добио више пута. Ова награда Ћосићу, из политичких разлога, није уручена осамдесетих година за романе Грешник и Отпадник, иако су ти романи били најчитанији романи у земљи. Ћосић је 1990. ову награду одбио да прими. Поводом 70. рођендана, Ћосић је 1991. добио специјалну Вукову награду. Мање од месец дана по смењивању са места председника СРЈ, 24. јуна 1993, Ћосићу је додељена књижевна награда „Златни крст кнеза Лазара”. Роман „Време власти“ вишеструко је награђиван: наградом Кочићево перо (1996), коју додељује Задужбина „Петар Кочић“, наградом Лаза Костић (1996), коју је Ћосић одбио да прими, наградом која носи име његовог пријатеља Меше Селимовића (1997), наградом Петар Кочић (1997), коју додељује манифестација „Кочићев збор“, Кочићева награда 1998, затим већ поменутом наградом НБС за најчитанију домаћу књигу, а угледни швајцарски лист Нуво Котидиен је, на основу анкете међу читаоцима у тој земљи, почетком маја месеца 1996. овај роман прогласио једним од седам најбољих европских романа. За ову књигу додељена му је и прва награда Светозар Ћоровић (1997). Године 1998. Ћосићу је у Крушевачком позоришту уручен „Златни крст деспота Стефана Лазаревића“. Дана 18. маја 2010. у Москви Ћосић је постао први добитник златне медаље „Пушкин“ за изузетне заслуге у књижевности, у оквиру Првог словенског форума уметности Златни витез. Председник тог форума, познати руски глумац Николај Бурљајев, назвао је Ћосића „легендарном личношћу“ и казао да је по свом стваралаштву Томас Ман окарактерисао почетак 20. века, а крај тог века — Добрица Ћосић. Том приликом председник удружења писаца Русије Валериј Ганичев, уручио је Ћосићу и награду Златни витез за књижевно стваралаштво.[27][28] Дана 17. јуна 2010. године, Ћосићу је, у Амбасади Русије у Београду уручена јубиларна медаља „65 година победе у Великом отаџбинском рату од 1941. до 1945. године“. Ово признање уручио му је амбасадор Русије у Србији Александар Конузин, по указу руског председника Дмитрија Медведева. Уручивању награде присуствовали су патријарх српски Иринеј, председник Србије Борис Тадић, министри у Влади Републике Србије Вук Јеремић и Ивица Дачић, председник Српске напредне странке Томислав Николић, представници Исламске заједнице и друге званице.[29][30] Ћосић је ову медаљу поклонио Војном музеју у Београду.[31] Добрица Ћосић је кандидован за Нобелову награду три пута: 1983. и 1989. године од стране француских и британских институција.[32][33] и 2011.[34][35] 6. октобра 2011. године, дошло је до вишечасовне контроверзе, када је више медија, укључујући РТС, Б92, али и британски `Гардијан`, пренело погрешну вест да је Ћосић заправо добио Нобелову награду.[36] Када се сазнало да је прави добитник шведски песник Томас Транстремер, одговорност за ову дезинформацију је преузела група „Самоорганизовани веб активисти“, која се противи наводном „опасном утицају политичара и писца Добрице Ћосића“.[36] Одељење за књижевност и језик Српске академије наука и уметности предложило је 1972. године Ћосића за „Октобарску награду“ Београда за први део романа „Време смрти”. Извршни одбор градске конференције Социјалистичког савеза и Председништво Градског већа Синдиката Београда успротивили су се овоме, јер је Ћосић тих година већ био у жестоком сукобу са политиком Савеза комуниста Југославије. Ћосић награду није добио.[37] Српска академија наука и уметности је 1. новембра 2021. организовала научни скуп „Романи Добрице Ћосића” поводом сто година од његовог рођења.[38][39] Заоставштина Добрица Ћосић и Виктор Лазић током потписивања књига за „Адлигат” 2013. године Добрица Ћосић био је члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” од самог оснивања 2012. године, а рад и формирање институције подржавао је од 2010. године.[40] Удружењу је поклонио један број књига из своје личне библиотеке, укључујући комплет „Сабрана дела Милутина Бојића”, који му је био веома драг.[40] У Збирци књижевника Добрице Ћосића налазе се његове наочаре и нацрт садржаја у рукопису за књигу „Време смрти Други део”. За живота је потписао више од 200 својих дела за Удружење, што представља највећу његову збирку са посветама и потписима која постоји, а ради се о многобројним првим, ретким, страним и библиофилским издањима. Удружење такође има велики број Ћосићевих посвета у оквиру легата и збирки других значајних личности. По његовим делима снимљене су телевизијске серије Корени и Време зла а припрема се Време смрти.[41] Посвета Добрице Ћосића Миодрагу Павловићу (лево), део легата Миодрага Павловића Ћосићева посвета Олги Бешевић, део легата породице Бешевић Његова ћерка Ана Ћосић Вукић написала је књигу „Време са оцем” у форми разговора са њим на књижевне теме.[42] Дела Ћосић је објавио следеће књиге (наведена су прва издања):[43] Далеко је сунце, Просвета, Београд, 1951. Корени, Просвета, Београд, 1954. Седам дана у Будимпешти, Нолит, Београд, 1957.[44] Деобе, Просвета, Београд, 1961. Акција: записи, поводи, одговори, Просвета, Београд, 1964. Бајка, Просвета, Београд, 1966. Одговорности: акција, 2, Просвета - Свјетлост, Београд - Сарајево, 1966. Прилике: акција, 1, Просвета - Свјетлост, Београд - Сарајево, 1966. Моћ и стрепње, НУ „Браћа Стаменковић”, Београд, 1971. Време смрти 1−2, Просвета, Београд 1972—1979 Призори Миће Поповића, Београд, 1974. Време смрти, 2, Просвета, Београд 1975. Време смрти, 3, Отокар Кершовани, Ријека, 1977. Време смрти, 4, Отокар Кершовани, Ријека, 1978. Време смрти, 5, Слово љубве, Београд, 1979. Време смрти, 6, Слово љубве, Београд, 1979. Стварно и могуће, Отокар Кершовани, Ријека, 1982. Време смрти, 1-4, БИГЗ, Београд, 1984. Грешник, БИГЗ, Београд, 1985. Отпадник, БИГЗ, Београд, 1986. Мића Поповић, време, пријатељи, БИГЗ, Београд, 1988. Верник, БИГЗ, Београд, 1990. Промене, Дневник, Нови Сад, 1992. Српско питање - демократско питање, Стручна књига, Београд, 1992. Време власти 1, БИГЗ, Београд, 1996 Време зла 1-2, Просвета, Београд, 1996. Откриће, Задужбина „Петар Кочић” и Наука, Бања Лука - Београд, 1998. Нада и акција, „Филип Вишњић”, Београд, 2000. Пишчеви записи 1951—1968., „Филип Вишњић”, Београд, 2000. Пишчеви записи 1969—1980., „Филип Вишњић”, Београд, 2001. Писци мога века, Верзалпрес-Мрљеш, Београд, 2002. Српско питање 1, „Филип Вишњић”, Београд, 2002. Српско питање 2, „Филип Вишњић”, Београд, 2003. Косово, Новости, Београд, 2004. Пишчеви записи 1981—1991., Београд, 2002. Пишчеви записи 1992—1993., „Филип Вишњић”, Београд, 2004. Пријатељи, „Филип Вишњић”, Београд, 2005. Време власти 2, Просвета, Београд, 2007. Пишчеви записи 1993—1999., Службени гласник, Београд, 2008. Пишчеви записи 1999—2000: Време змија, Службени гласник, Београд, 2008. Лична историја једног доба, 1-6, Службени гласник, Београд, 2009. Српско питање у XX веку, Службени гласник, Београд, 2009. Пријатељи мога века, Службени гласник, Београд, 2011. У туђем веку, Службени гласник, Београд, 2011.[45] Босански рат, Службени гласник, Београд, 2012.[46] Косово 1966–2013, Вукотић медија, Београд, 2013. У туђем веку 2, Лагуна, Београд, 2015.[47] Дела о Ћосићу Песник револуције на председничком броду (1986) — Данило Киш Човек у свом времену: разговори са Добрицом Ћосићем (1989) — Славољуб Ђукић Ауторитет без власти (1993) — проф. др Светозар Стојановић Добрица Ћосић или председник без власти (1993) — Драгослав Ранчић Шта је стварно рекао Добрица Ћосић (1995) — Милан Николић Време писца: животопис Добрице Ћосића (2000) — Радован Поповић Ловљење ветра, политичка исповест Добрице Ћосића (2001) — Славољуб Ђукић Време и Роман: Есеји о романима Добрице Ћосића (2001) — Мирослав Егерић Завичај и Прерово Добрице Ћосића (2002) — Бошко Руђинчанин Gang of four (2005) — Зоран Ћирић Књига о Ћосићу (2005) — Драгољуб Тодоровић Добрица Ћосић: Библиографија (2010) — Дејан Вукићевић Преписка 1991-1999. (2011) — Мирослав Мајкл Ђорђевић Мој београдски дневник: сусрети и разговори са Добрицом Ћосићем 2006-2011. (2012) — Дарко Худелист Босански рат Добрице Ћосића (2013) — Мухамед Мујкић Огледало Добрице Ћосића (2014) — Миливоје Павловић[48] Доминантна и нежељена елита (2015) — Латинка Перовић Дневник о Добрици Ћосићу (2017) — Стојан Бербер

DOBRICA ĆOSIĆ BAJKA Tvrdi povez Izdavač Otokar Keršovani Rijeka Добросав Добрица Ћосић (Велика Дренова, код Трстеника, 29. децембар 1921 — Београд, 18. мај 2014) био је српски и југословенски политичар, књижевник и академик. Ћосић је био први председник Савезне Републике Југославије (15. јун 1992 — 1. јун 1993).[1] Радио је у комисији која је писала програм СКЈ. Он је написао увод, као и текстове о просвети, науци, култури и последње поглавље.[2] Поред политичког рада и дисидентског деловања, био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, учесник Народноослободилачке борбе и редовни члан САНУ. За свој књижевни опус добио је већину националних награда и неколико иностраних. Троструки је кандидат за Нобелову награду за књижевност (1983, 1989, 2011).[3] Ћосић је понекад називан „оцем нације”.[4][5] У Удружењу „Адлигат” у Београду, чији је Ћосић био члан, налази се Збирка књижевника Добрице Ћосића са више од две стотине његових посвета, неколико рукописа и дела књига из његове личне библиотеке. Биографија Школовао се у Средњој пољопривредној школи у Александровцу жупском, али је прекинуо школовање за време Другог светског рата, матурски испит је положио 16. октобра 1942. у Средњој пољоприведној школи у Ваљеву.[6] Касније је завршио Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић”. У току Народноослободилачке борбе био је политички комесар у Расинском партизанском одреду, уредник листа „Млади борац” и члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију. После ослобођења је био члан АГИТПРОП-а Централног комитета КП Србије, а републички и савезни посланик био је 12 година. За посланика је први пут изабран 1945. године, добивши око 6.800 гласова, испред кандидата Земљорадничке странке са 4.000 и кандидата Демократске странке са 3.000 гласова. Један је од ретких који су се јавно успротивили политичкој ликвидацији Александра Ранковића, 1966. године. Због, како је тврдио, недостатка реакције приликом партијског процеса против Ранковића, дистанцирао се од свог ранијег пријатеља Оскара Давича.[7] Први Ћосићеви прозни радови нису скренули нарочиту пажњу књижевне критике. У домаћу и светску књижевност улази 1951. године са својим првим делом „Далеко је сунце”. Охрабрен почетним књижевним успехом, Ћосић почиње упорно и истрајно да ради на упознавању модерне домаће и европске прозе и филозофске и социолошке научне мисли, што му је омогућило да својим будућим делима доспе у врх српске књижевности. Тако од 1951. године Добрица Ћосић постаје слободан уметник, књижевник који је написао култне романе: „Корени”, „Деобе”, „Време смрти” (тетралогија), „Време зла” („Грешник”, „Отпадник”, „Верник”), „Време власти”, али и многе друге. Од 14. фебруара до 26. априла, Добрица Ћосић је, као члан државне делегације, био сапутник председнику Југославије Јосипу Брозу Титу на броду „Галеб” којим су обилазили афричке земље. У јесен 1965. Броз је Ћосићу понудио да преузме власт у Србији, што је он одбио рекавши да хоће да буде писац и слободан човек.[8] Године 1968. отвара питање Косова и Метохије чиме изазива пажњу чланова из ЦК. Постао је један од најпознатијих опозиционара Јосипу Брозу Титу после размимоилажења са њим. Добрица Ћосић године 1970. постаје члан САНУ, а у својој приступној беседи је рекао „српски народ добијао у рату, а губио у миру”. У јавном деловању и раду био је толерантан за другачија мишљења и ретко је улазио у отворене сукобе.[9] Од 1969. до 1972. био је председник Српске књижевне задруге.[10] Милан Панић и Добрица Ћосић у Скупштини СР Југославије Године 1984. основао је Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања који је устајао у заштиту разних противника социјалистичке Југославије. Током 1989. и 1990. године основао је српске националне странке у Хрватској и Босни и Херцеговини. Први председник СРЈ одлуком Савезне скупштине постаје 15. јуна 1992. године, а смењен је годину дана касније (1. јуна 1993) гласањем оба већа Савезног парламента.[1] Добрица Ћосић је лажно оптуживан у медијима и јавности да је имао везе са писањем Нацрта Меморандума САНУ, што је део домена политичке пропаганде.[11] Аутори Нацрта Меморандума САНУ били су, управо супротно, против укључења Ћосића, пошто би његово учешће дало основа за политичку дискредитацију планираног документа.[12] Гроб Добрице Ћосића на Новом гробљу у Београду Године 2000. Добрица је ушао у Народни покрет Отпор, али је касније изјавио да то не би учинио да је знао да је Отпор финансиран из иностранства. Добрица Ћосић се отворено залагао за поделу Косова и Метохије још деведесетих година.[13] Ћосић се у својој књизи „Косово“ (2004) бави овом темом. Овај предлог је подржао и Ноам Чомски у мају 2006. године.[14] Поводом Ћосићевог 80. рођендана честитке су му упутили премијер Србије Зоран Ђинђић[тражи се извор] (назвавши га притом „Српским Томасом Маном“) и председник Савезне Републике Југославије Војислав Коштуница. Председник Србије Борис Тадић је децембра 2005. изјавио да се често консултује са Добрицом. Слободан Милошевић је на суђењу у Хагу назвао Ћосића „највећим српским живим писцем“. Више од 50 година био је у браку са супругом Божицом, до њене смрти 2006. године. Године 1954. добио је ћерку Ану, а има и двоје унука: Милену (1981) и Николу (1982). Преминуо је 18. маја 2014. у својој кући у Београду у 93. години.[15] Сахрањен је 20. маја на Новом гробљу у Београду, опело је служио епископ бачки Иринеј.[16][17] Ћосићев књижевни рад Са Антонијем Исаковићем, 1953. године. Ћосић и Иво Андрић Добрица Ћосић је започео свој књижевни рад романом „Далеко је сунце“ 1951. године, у коме евоцира своје ратничко искуство из народноослободилачке борбе и слика моралну и психолошку кризу личности у условима рата. Док је овај роман за садржину имао најсвежије догађаје националне историје, други роман „Корени“ који је објављен 1954. године узима грађу из стварности Србије с краја 19. века. То је слика раскола у једној патријархалној породици, али и раскола у народу. Овде је Ћосић пажљивом психолошком анализом разоткрио менталитет србијанског села, уочио зачетке и узроке политичких превирања, предочио неколико упечатљивих карактера.[18] Након култног романа „Корени“ следи дело „Седам дана у Будимпешти“ (1956), потом роман „Деобе“ (1961), у коме се Ћосић поново враћа Другом светском рату. Средишња тема овог романа је деоба у народу, деоба на партизане и четнике и последице ове поделе. Са књижевно-уметничког становишта, овај роман доноси низ новина, особену композицију, доминацију унутрашњег монолога, откривање уметничког функционисања полилога као средства за испољавање масе као књижевног јунака, уношење документарног материјала, стилску разноврсност и изузетно слојевиту лексику. Године 1964. Ћосић пише есеје „Акција” и 1966. есеје „Одговорности”. Те исте године Ћосић објављује тзв. роман парабола који носи назив „Бајка”, а потом поново есеје под називом „Моћ и стрепње” (1971). У периоду од 1972. до 1979. године Ћосић се враћа епској теми и пише историјски роман „Време смрти” у четири књиге. То је роман о Првом светском рату, широка фреска времена, догађаја и људских судбина. Тако, настављајући причу о појединцима из породице Катића из села Прерова, започету у роману „Корени”, Ћосић исписује сагу не само о породици Катић него и о Србији која је доживела голготу. Године 1982. објављује још есеја под називом „Стварно и могуће”, а потом трилогију „Време зла” („Грешник” 1985, „Отпадник” 1986. и „Верник” 1990), која се може одредити као политички роман, у којем Ћосић наставља причу о појединцима из исте породице, али и о личностима које су започеле свој романескни живот у „Времену смрти”. Тако је „Временом смрти” и „Временом зла” попуњена празнина између романа „Корени” и романа „Деобе” и остварена континуирана повест о Србији, Прерову и двема преровским породицама. Као круна рада, 1996. године долази дело „Време власти”, у којем се наставља повест започета романом „Корени”. Нацрт за други део књиге „Време смрти” Добрице Ћосића, део колекције у Адлигату У периоду од 2001. године до 2008. године, Добрица Ћосић у шест књига објављује „Пишчеве записе”. То су пре свега пишчеви записи писани у дневничкој форми. Прва књига обухвата период од 1951. до 1968. и њена композиција је проблемско једињење око кључних догађаја и личности, са асоцијацијама које пружају контекст претпоставки и последица. Језик је и књижевно-литерарни и филозофско-историјски са анализама колективно-психолошким. Друга књига обухвата период 1969 — 1980. године који је Ћосић провео у опозицији Титовом режиму, а трећа од 1981. до 1991. године, односно године у којима је Ћосић био носилац или учесник готово свих опозиционих иницијатива у Србији. Четврта књига „Пишчевих записа“, за разлику од претходне три које обухватају период од четири деценије, ова се ограничава на период од само две године (1992—1993), у којима су збивања била веома бурна и драматична. Ова књига је узбудљив приказ фактичког периода Ћосићевог државничког живота и његових идеја и представља упечатљив пример историјске експозиције у великој драми краја минулог века. Године 2002. излази Ћосићево дело „Писци мога века”, а од 2002. до 2003. године пише и објављује у две књиге „Српско питање”. Године 2004. излази књига „Косово”, 2005. године „Пријатељи”, затим 2007. „Време власти 2”, који надограђује причу о породицама Катић и Дачић, обухватајући време владавине Јосипа Броза Тита, који се иначе у роману појављује као литерарно уобличен јунак, а завршава 1998. године, када су, како је Ћосић једном приликом то рекао, Вокерови верификатори окупирали Косово. Претпоследњи Ћосићев роман изашао 2009. године и носи назив „Време змија”,. У овом роману реч је о дневничким белешкама које су настале у време НАТО бомбардовања од 21. марта 1999. до 1. јануара 2000. године. Последњи роман је изашао 2011. године „У туђем веку”; У туђем веку је дневник бившег председника Савезне Република Југославије и књижевника Добрице Ћосића. Он у дневнику износи своје ставове према актуелним друштвено-политичким темама у Србији и свету. Ново издање романа „Време смрти”, прво после 30 година, најављено је 2014. године. Ћосић је тим поводом имао своје „последње обраћање српској јавности”.[19] Убрзо је преминуо. Критике Ћосићев књижевни рад негативно су критиковали: Мирко Ковач, Бора Ћосић, Видосав Стевановић, Миро Главуртић, Јеврем Брковић, Светислав Басара, Ненад Прокић, Љиљана Шоп, Вук Драшковић, Соња Бисерко, Теофил Панчић. Он се није у јавности оглашавао са одговорима на критике. Углавном је одговарао кроз записе у својим дневничким књигама. На своје критичаре се осврнуо коментаром да међу њима има доста штеточина, незналица , покварењака и људи који га нападају из интересних разлога.[20] Предраг Палавестра окарактерисао је Ћосића као темпераментног заступника идеје о ангажованој књижевности.[21] Борислав Михајловић Михиз је заступао став да је Ћосић као званичник урадио много на либерализацији нашег културно живота, наводећи оснивање НИН-а и БДП-а.[22] Академик Михаило Марковић сматрао је да је Добрица Ћосић без икаквог разлога проглашаван „великосрпским националистом” и да је постао предмет мржње Албанаца.[23] Милован Витезовић је Ћосића описао стиховима: Човек овог тла, за свако доба. Између два зла - снађу га оба![24] Злоупотребе Националисти из Босне и Херцеговине и Хрватске у јавности злоупотребљавају цитат из Ћосићевог дела из домена фикције Деобе.[25] Ћосић пише ... Лаж је вид нашег патриотизма и потврда наше урођене интелигенције. Лажемо стваралачки, маштовито, инвентивно. У делу романа где пише „нашег“ приликом цитирање националисти и шовинисти стављају „српског“ те додају четири реченице о „лажи као српском државном интересу“, „лажи у самом бићу Србина“, „земљи у којој све лажи постају истине“ и „Србима које спасава лаж“ креирајући наратив о „српској лажи” о којој наводно пише Ћосић.[25] Награде и признања Улица на Косанчићевом венцу је именована по Ћосићу Одликован је Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима, Орденом братства и јединства са сребрним венцем и Орденом за храброст. Добрица Ћосић је први добитник Нинове награде 1954. за роман Корени, а други пут био је њен лауреат 1961. године за трилогију Деобе. Уз Оскара Давича, Живојина Павловића, Драгана Великића и Светислава Басару, један је од петорице књижевника који су ову награду добили више пута. Удружење књижевника Србије је Ћосићу 1986. доделило награду Удружења за изузетан значај ја књижевно стваралаштво. Повељу Задужбине Јакова Игњатовића из Будимпеште 1989. Ћосићу је уручио угледни српски писац из Мађарске Стојан Д. Вујичић. Његошева награда уручена му је 1990. године на Цетињу за трокњижје Време зла.[26] Два пута је добио традиционалну годишњу награду Народне библиотеке Србије за најчитанију домаћу књигу: 1990. године за роман „Верник“ и 1996. за роман „Време власти“. Један је од само три писца (уз Слободана Селенића и Љиљану Хабјановић-Ђуровић) који је ову награду добио више пута. Ова награда Ћосићу, из политичких разлога, није уручена осамдесетих година за романе Грешник и Отпадник, иако су ти романи били најчитанији романи у земљи. Ћосић је 1990. ову награду одбио да прими. Поводом 70. рођендана, Ћосић је 1991. добио специјалну Вукову награду. Мање од месец дана по смењивању са места председника СРЈ, 24. јуна 1993, Ћосићу је додељена књижевна награда „Златни крст кнеза Лазара”. Роман „Време власти“ вишеструко је награђиван: наградом Кочићево перо (1996), коју додељује Задужбина „Петар Кочић“, наградом Лаза Костић (1996), коју је Ћосић одбио да прими, наградом која носи име његовог пријатеља Меше Селимовића (1997), наградом Петар Кочић (1997), коју додељује манифестација „Кочићев збор“, Кочићева награда 1998, затим већ поменутом наградом НБС за најчитанију домаћу књигу, а угледни швајцарски лист Нуво Котидиен је, на основу анкете међу читаоцима у тој земљи, почетком маја месеца 1996. овај роман прогласио једним од седам најбољих европских романа. За ову књигу додељена му је и прва награда Светозар Ћоровић (1997). Године 1998. Ћосићу је у Крушевачком позоришту уручен „Златни крст деспота Стефана Лазаревића“. Дана 18. маја 2010. у Москви Ћосић је постао први добитник златне медаље „Пушкин“ за изузетне заслуге у књижевности, у оквиру Првог словенског форума уметности Златни витез. Председник тог форума, познати руски глумац Николај Бурљајев, назвао је Ћосића „легендарном личношћу“ и казао да је по свом стваралаштву Томас Ман окарактерисао почетак 20. века, а крај тог века — Добрица Ћосић. Том приликом председник удружења писаца Русије Валериј Ганичев, уручио је Ћосићу и награду Златни витез за књижевно стваралаштво.[27][28] Дана 17. јуна 2010. године, Ћосићу је, у Амбасади Русије у Београду уручена јубиларна медаља „65 година победе у Великом отаџбинском рату од 1941. до 1945. године“. Ово признање уручио му је амбасадор Русије у Србији Александар Конузин, по указу руског председника Дмитрија Медведева. Уручивању награде присуствовали су патријарх српски Иринеј, председник Србије Борис Тадић, министри у Влади Републике Србије Вук Јеремић и Ивица Дачић, председник Српске напредне странке Томислав Николић, представници Исламске заједнице и друге званице.[29][30] Ћосић је ову медаљу поклонио Војном музеју у Београду.[31] Добрица Ћосић је кандидован за Нобелову награду три пута: 1983. и 1989. године од стране француских и британских институција.[32][33] и 2011.[34][35] 6. октобра 2011. године, дошло је до вишечасовне контроверзе, када је више медија, укључујући РТС, Б92, али и британски `Гардијан`, пренело погрешну вест да је Ћосић заправо добио Нобелову награду.[36] Када се сазнало да је прави добитник шведски песник Томас Транстремер, одговорност за ову дезинформацију је преузела група „Самоорганизовани веб активисти“, која се противи наводном „опасном утицају политичара и писца Добрице Ћосића“.[36] Одељење за књижевност и језик Српске академије наука и уметности предложило је 1972. године Ћосића за „Октобарску награду“ Београда за први део романа „Време смрти”. Извршни одбор градске конференције Социјалистичког савеза и Председништво Градског већа Синдиката Београда успротивили су се овоме, јер је Ћосић тих година већ био у жестоком сукобу са политиком Савеза комуниста Југославије. Ћосић награду није добио.[37] Српска академија наука и уметности је 1. новембра 2021. организовала научни скуп „Романи Добрице Ћосића” поводом сто година од његовог рођења.[38][39] Заоставштина Добрица Ћосић и Виктор Лазић током потписивања књига за „Адлигат” 2013. године Добрица Ћосић био је члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” од самог оснивања 2012. године, а рад и формирање институције подржавао је од 2010. године.[40] Удружењу је поклонио један број књига из своје личне библиотеке, укључујући комплет „Сабрана дела Милутина Бојића”, који му је био веома драг.[40] У Збирци књижевника Добрице Ћосића налазе се његове наочаре и нацрт садржаја у рукопису за књигу „Време смрти Други део”. За живота је потписао више од 200 својих дела за Удружење, што представља највећу његову збирку са посветама и потписима која постоји, а ради се о многобројним првим, ретким, страним и библиофилским издањима. Удружење такође има велики број Ћосићевих посвета у оквиру легата и збирки других значајних личности. По његовим делима снимљене су телевизијске серије Корени и Време зла а припрема се Време смрти.[41] Посвета Добрице Ћосића Миодрагу Павловићу (лево), део легата Миодрага Павловића Ћосићева посвета Олги Бешевић, део легата породице Бешевић Његова ћерка Ана Ћосић Вукић написала је књигу „Време са оцем” у форми разговора са њим на књижевне теме.[42] Дела Ћосић је објавио следеће књиге (наведена су прва издања):[43] Далеко је сунце, Просвета, Београд, 1951. Корени, Просвета, Београд, 1954. Седам дана у Будимпешти, Нолит, Београд, 1957.[44] Деобе, Просвета, Београд, 1961. Акција: записи, поводи, одговори, Просвета, Београд, 1964. Бајка, Просвета, Београд, 1966. Одговорности: акција, 2, Просвета - Свјетлост, Београд - Сарајево, 1966. Прилике: акција, 1, Просвета - Свјетлост, Београд - Сарајево, 1966. Моћ и стрепње, НУ „Браћа Стаменковић”, Београд, 1971. Време смрти 1−2, Просвета, Београд 1972—1979 Призори Миће Поповића, Београд, 1974. Време смрти, 2, Просвета, Београд 1975. Време смрти, 3, Отокар Кершовани, Ријека, 1977. Време смрти, 4, Отокар Кершовани, Ријека, 1978. Време смрти, 5, Слово љубве, Београд, 1979. Време смрти, 6, Слово љубве, Београд, 1979. Стварно и могуће, Отокар Кершовани, Ријека, 1982. Време смрти, 1-4, БИГЗ, Београд, 1984. Грешник, БИГЗ, Београд, 1985. Отпадник, БИГЗ, Београд, 1986. Мића Поповић, време, пријатељи, БИГЗ, Београд, 1988. Верник, БИГЗ, Београд, 1990. Промене, Дневник, Нови Сад, 1992. Српско питање - демократско питање, Стручна књига, Београд, 1992. Време власти 1, БИГЗ, Београд, 1996 Време зла 1-2, Просвета, Београд, 1996. Откриће, Задужбина „Петар Кочић” и Наука, Бања Лука - Београд, 1998. Нада и акција, „Филип Вишњић”, Београд, 2000. Пишчеви записи 1951—1968., „Филип Вишњић”, Београд, 2000. Пишчеви записи 1969—1980., „Филип Вишњић”, Београд, 2001. Писци мога века, Верзалпрес-Мрљеш, Београд, 2002. Српско питање 1, „Филип Вишњић”, Београд, 2002. Српско питање 2, „Филип Вишњић”, Београд, 2003. Косово, Новости, Београд, 2004. Пишчеви записи 1981—1991., Београд, 2002. Пишчеви записи 1992—1993., „Филип Вишњић”, Београд, 2004. Пријатељи, „Филип Вишњић”, Београд, 2005. Време власти 2, Просвета, Београд, 2007. Пишчеви записи 1993—1999., Службени гласник, Београд, 2008. Пишчеви записи 1999—2000: Време змија, Службени гласник, Београд, 2008. Лична историја једног доба, 1-6, Службени гласник, Београд, 2009. Српско питање у XX веку, Службени гласник, Београд, 2009. Пријатељи мога века, Службени гласник, Београд, 2011. У туђем веку, Службени гласник, Београд, 2011.[45] Босански рат, Службени гласник, Београд, 2012.[46] Косово 1966–2013, Вукотић медија, Београд, 2013. У туђем веку 2, Лагуна, Београд, 2015.[47] Дела о Ћосићу Песник револуције на председничком броду (1986) — Данило Киш Човек у свом времену: разговори са Добрицом Ћосићем (1989) — Славољуб Ђукић Ауторитет без власти (1993) — проф. др Светозар Стојановић Добрица Ћосић или председник без власти (1993) — Драгослав Ранчић Шта је стварно рекао Добрица Ћосић (1995) — Милан Николић Време писца: животопис Добрице Ћосића (2000) — Радован Поповић Ловљење ветра, политичка исповест Добрице Ћосића (2001) — Славољуб Ђукић Време и Роман: Есеји о романима Добрице Ћосића (2001) — Мирослав Егерић Завичај и Прерово Добрице Ћосића (2002) — Бошко Руђинчанин Gang of four (2005) — Зоран Ћирић Књига о Ћосићу (2005) — Драгољуб Тодоровић Добрица Ћосић: Библиографија (2010) — Дејан Вукићевић Преписка 1991-1999. (2011) — Мирослав Мајкл Ђорђевић Мој београдски дневник: сусрети и разговори са Добрицом Ћосићем 2006-2011. (2012) — Дарко Худелист Босански рат Добрице Ћосића (2013) — Мухамед Мујкић Огледало Добрице Ћосића (2014) — Миливоје Павловић[48] Доминантна и нежељена елита (2015) — Латинка Перовић Дневник о Добрици Ћосићу (2017) — Стојан Бербер

DOBRICA ĆOSIĆ VREME SMRTI 3 Tvrdi povez Izdavač Otokar Keršovani Rijeka Добросав Добрица Ћосић (Велика Дренова, код Трстеника, 29. децембар 1921 — Београд, 18. мај 2014) био је српски и југословенски политичар, књижевник и академик. Ћосић је био први председник Савезне Републике Југославије (15. јун 1992 — 1. јун 1993).[1] Радио је у комисији која је писала програм СКЈ. Он је написао увод, као и текстове о просвети, науци, култури и последње поглавље.[2] Поред политичког рада и дисидентског деловања, био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, учесник Народноослободилачке борбе и редовни члан САНУ. За свој књижевни опус добио је већину националних награда и неколико иностраних. Троструки је кандидат за Нобелову награду за књижевност (1983, 1989, 2011).[3] Ћосић је понекад називан „оцем нације”.[4][5] У Удружењу „Адлигат” у Београду, чији је Ћосић био члан, налази се Збирка књижевника Добрице Ћосића са више од две стотине његових посвета, неколико рукописа и дела књига из његове личне библиотеке. Биографија Школовао се у Средњој пољопривредној школи у Александровцу жупском, али је прекинуо школовање за време Другог светског рата, матурски испит је положио 16. октобра 1942. у Средњој пољоприведној школи у Ваљеву.[6] Касније је завршио Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић”. У току Народноослободилачке борбе био је политички комесар у Расинском партизанском одреду, уредник листа „Млади борац” и члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију. После ослобођења је био члан АГИТПРОП-а Централног комитета КП Србије, а републички и савезни посланик био је 12 година. За посланика је први пут изабран 1945. године, добивши око 6.800 гласова, испред кандидата Земљорадничке странке са 4.000 и кандидата Демократске странке са 3.000 гласова. Један је од ретких који су се јавно успротивили политичкој ликвидацији Александра Ранковића, 1966. године. Због, како је тврдио, недостатка реакције приликом партијског процеса против Ранковића, дистанцирао се од свог ранијег пријатеља Оскара Давича.[7] Први Ћосићеви прозни радови нису скренули нарочиту пажњу књижевне критике. У домаћу и светску књижевност улази 1951. године са својим првим делом „Далеко је сунце”. Охрабрен почетним књижевним успехом, Ћосић почиње упорно и истрајно да ради на упознавању модерне домаће и европске прозе и филозофске и социолошке научне мисли, што му је омогућило да својим будућим делима доспе у врх српске књижевности. Тако од 1951. године Добрица Ћосић постаје слободан уметник, књижевник који је написао култне романе: „Корени”, „Деобе”, „Време смрти” (тетралогија), „Време зла” („Грешник”, „Отпадник”, „Верник”), „Време власти”, али и многе друге. Од 14. фебруара до 26. априла, Добрица Ћосић је, као члан државне делегације, био сапутник председнику Југославије Јосипу Брозу Титу на броду „Галеб” којим су обилазили афричке земље. У јесен 1965. Броз је Ћосићу понудио да преузме власт у Србији, што је он одбио рекавши да хоће да буде писац и слободан човек.[8] Године 1968. отвара питање Косова и Метохије чиме изазива пажњу чланова из ЦК. Постао је један од најпознатијих опозиционара Јосипу Брозу Титу после размимоилажења са њим. Добрица Ћосић године 1970. постаје члан САНУ, а у својој приступној беседи је рекао „српски народ добијао у рату, а губио у миру”. У јавном деловању и раду био је толерантан за другачија мишљења и ретко је улазио у отворене сукобе.[9] Од 1969. до 1972. био је председник Српске књижевне задруге.[10] Милан Панић и Добрица Ћосић у Скупштини СР Југославије Године 1984. основао је Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања који је устајао у заштиту разних противника социјалистичке Југославије. Током 1989. и 1990. године основао је српске националне странке у Хрватској и Босни и Херцеговини. Први председник СРЈ одлуком Савезне скупштине постаје 15. јуна 1992. године, а смењен је годину дана касније (1. јуна 1993) гласањем оба већа Савезног парламента.[1] Добрица Ћосић је лажно оптуживан у медијима и јавности да је имао везе са писањем Нацрта Меморандума САНУ, што је део домена политичке пропаганде.[11] Аутори Нацрта Меморандума САНУ били су, управо супротно, против укључења Ћосића, пошто би његово учешће дало основа за политичку дискредитацију планираног документа.[12] Гроб Добрице Ћосића на Новом гробљу у Београду Године 2000. Добрица је ушао у Народни покрет Отпор, али је касније изјавио да то не би учинио да је знао да је Отпор финансиран из иностранства. Добрица Ћосић се отворено залагао за поделу Косова и Метохије још деведесетих година.[13] Ћосић се у својој књизи „Косово“ (2004) бави овом темом. Овај предлог је подржао и Ноам Чомски у мају 2006. године.[14] Поводом Ћосићевог 80. рођендана честитке су му упутили премијер Србије Зоран Ђинђић[тражи се извор] (назвавши га притом „Српским Томасом Маном“) и председник Савезне Републике Југославије Војислав Коштуница. Председник Србије Борис Тадић је децембра 2005. изјавио да се често консултује са Добрицом. Слободан Милошевић је на суђењу у Хагу назвао Ћосића „највећим српским живим писцем“. Више од 50 година био је у браку са супругом Божицом, до њене смрти 2006. године. Године 1954. добио је ћерку Ану, а има и двоје унука: Милену (1981) и Николу (1982). Преминуо је 18. маја 2014. у својој кући у Београду у 93. години.[15] Сахрањен је 20. маја на Новом гробљу у Београду, опело је служио епископ бачки Иринеј.[16][17] Ћосићев књижевни рад Са Антонијем Исаковићем, 1953. године. Ћосић и Иво Андрић Добрица Ћосић је започео свој књижевни рад романом „Далеко је сунце“ 1951. године, у коме евоцира своје ратничко искуство из народноослободилачке борбе и слика моралну и психолошку кризу личности у условима рата. Док је овај роман за садржину имао најсвежије догађаје националне историје, други роман „Корени“ који је објављен 1954. године узима грађу из стварности Србије с краја 19. века. То је слика раскола у једној патријархалној породици, али и раскола у народу. Овде је Ћосић пажљивом психолошком анализом разоткрио менталитет србијанског села, уочио зачетке и узроке политичких превирања, предочио неколико упечатљивих карактера.[18] Након култног романа „Корени“ следи дело „Седам дана у Будимпешти“ (1956), потом роман „Деобе“ (1961), у коме се Ћосић поново враћа Другом светском рату. Средишња тема овог романа је деоба у народу, деоба на партизане и четнике и последице ове поделе. Са књижевно-уметничког становишта, овај роман доноси низ новина, особену композицију, доминацију унутрашњег монолога, откривање уметничког функционисања полилога као средства за испољавање масе као књижевног јунака, уношење документарног материјала, стилску разноврсност и изузетно слојевиту лексику. Године 1964. Ћосић пише есеје „Акција” и 1966. есеје „Одговорности”. Те исте године Ћосић објављује тзв. роман парабола који носи назив „Бајка”, а потом поново есеје под називом „Моћ и стрепње” (1971). У периоду од 1972. до 1979. године Ћосић се враћа епској теми и пише историјски роман „Време смрти” у четири књиге. То је роман о Првом светском рату, широка фреска времена, догађаја и људских судбина. Тако, настављајући причу о појединцима из породице Катића из села Прерова, започету у роману „Корени”, Ћосић исписује сагу не само о породици Катић него и о Србији која је доживела голготу. Године 1982. објављује још есеја под називом „Стварно и могуће”, а потом трилогију „Време зла” („Грешник” 1985, „Отпадник” 1986. и „Верник” 1990), која се може одредити као политички роман, у којем Ћосић наставља причу о појединцима из исте породице, али и о личностима које су започеле свој романескни живот у „Времену смрти”. Тако је „Временом смрти” и „Временом зла” попуњена празнина између романа „Корени” и романа „Деобе” и остварена континуирана повест о Србији, Прерову и двема преровским породицама. Као круна рада, 1996. године долази дело „Време власти”, у којем се наставља повест започета романом „Корени”. Нацрт за други део књиге „Време смрти” Добрице Ћосића, део колекције у Адлигату У периоду од 2001. године до 2008. године, Добрица Ћосић у шест књига објављује „Пишчеве записе”. То су пре свега пишчеви записи писани у дневничкој форми. Прва књига обухвата период од 1951. до 1968. и њена композиција је проблемско једињење око кључних догађаја и личности, са асоцијацијама које пружају контекст претпоставки и последица. Језик је и књижевно-литерарни и филозофско-историјски са анализама колективно-психолошким. Друга књига обухвата период 1969 — 1980. године који је Ћосић провео у опозицији Титовом режиму, а трећа од 1981. до 1991. године, односно године у којима је Ћосић био носилац или учесник готово свих опозиционих иницијатива у Србији. Четврта књига „Пишчевих записа“, за разлику од претходне три које обухватају период од четири деценије, ова се ограничава на период од само две године (1992—1993), у којима су збивања била веома бурна и драматична. Ова књига је узбудљив приказ фактичког периода Ћосићевог државничког живота и његових идеја и представља упечатљив пример историјске експозиције у великој драми краја минулог века. Године 2002. излази Ћосићево дело „Писци мога века”, а од 2002. до 2003. године пише и објављује у две књиге „Српско питање”. Године 2004. излази књига „Косово”, 2005. године „Пријатељи”, затим 2007. „Време власти 2”, који надограђује причу о породицама Катић и Дачић, обухватајући време владавине Јосипа Броза Тита, који се иначе у роману појављује као литерарно уобличен јунак, а завршава 1998. године, када су, како је Ћосић једном приликом то рекао, Вокерови верификатори окупирали Косово. Претпоследњи Ћосићев роман изашао 2009. године и носи назив „Време змија”,. У овом роману реч је о дневничким белешкама које су настале у време НАТО бомбардовања од 21. марта 1999. до 1. јануара 2000. године. Последњи роман је изашао 2011. године „У туђем веку”; У туђем веку је дневник бившег председника Савезне Република Југославије и књижевника Добрице Ћосића. Он у дневнику износи своје ставове према актуелним друштвено-политичким темама у Србији и свету. Ново издање романа „Време смрти”, прво после 30 година, најављено је 2014. године. Ћосић је тим поводом имао своје „последње обраћање српској јавности”.[19] Убрзо је преминуо. Критике Ћосићев књижевни рад негативно су критиковали: Мирко Ковач, Бора Ћосић, Видосав Стевановић, Миро Главуртић, Јеврем Брковић, Светислав Басара, Ненад Прокић, Љиљана Шоп, Вук Драшковић, Соња Бисерко, Теофил Панчић. Он се није у јавности оглашавао са одговорима на критике. Углавном је одговарао кроз записе у својим дневничким књигама. На своје критичаре се осврнуо коментаром да међу њима има доста штеточина, незналица , покварењака и људи који га нападају из интересних разлога.[20] Предраг Палавестра окарактерисао је Ћосића као темпераментног заступника идеје о ангажованој књижевности.[21] Борислав Михајловић Михиз је заступао став да је Ћосић као званичник урадио много на либерализацији нашег културно живота, наводећи оснивање НИН-а и БДП-а.[22] Академик Михаило Марковић сматрао је да је Добрица Ћосић без икаквог разлога проглашаван „великосрпским националистом” и да је постао предмет мржње Албанаца.[23] Милован Витезовић је Ћосића описао стиховима: Човек овог тла, за свако доба. Између два зла - снађу га оба![24] Злоупотребе Националисти из Босне и Херцеговине и Хрватске у јавности злоупотребљавају цитат из Ћосићевог дела из домена фикције Деобе.[25] Ћосић пише ... Лаж је вид нашег патриотизма и потврда наше урођене интелигенције. Лажемо стваралачки, маштовито, инвентивно. У делу романа где пише „нашег“ приликом цитирање националисти и шовинисти стављају „српског“ те додају четири реченице о „лажи као српском државном интересу“, „лажи у самом бићу Србина“, „земљи у којој све лажи постају истине“ и „Србима које спасава лаж“ креирајући наратив о „српској лажи” о којој наводно пише Ћосић.[25] Награде и признања Улица на Косанчићевом венцу је именована по Ћосићу Одликован је Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима, Орденом братства и јединства са сребрним венцем и Орденом за храброст. Добрица Ћосић је први добитник Нинове награде 1954. за роман Корени, а други пут био је њен лауреат 1961. године за трилогију Деобе. Уз Оскара Давича, Живојина Павловића, Драгана Великића и Светислава Басару, један је од петорице књижевника који су ову награду добили више пута. Удружење књижевника Србије је Ћосићу 1986. доделило награду Удружења за изузетан значај ја књижевно стваралаштво. Повељу Задужбине Јакова Игњатовића из Будимпеште 1989. Ћосићу је уручио угледни српски писац из Мађарске Стојан Д. Вујичић. Његошева награда уручена му је 1990. године на Цетињу за трокњижје Време зла.[26] Два пута је добио традиционалну годишњу награду Народне библиотеке Србије за најчитанију домаћу књигу: 1990. године за роман „Верник“ и 1996. за роман „Време власти“. Један је од само три писца (уз Слободана Селенића и Љиљану Хабјановић-Ђуровић) који је ову награду добио више пута. Ова награда Ћосићу, из политичких разлога, није уручена осамдесетих година за романе Грешник и Отпадник, иако су ти романи били најчитанији романи у земљи. Ћосић је 1990. ову награду одбио да прими. Поводом 70. рођендана, Ћосић је 1991. добио специјалну Вукову награду. Мање од месец дана по смењивању са места председника СРЈ, 24. јуна 1993, Ћосићу је додељена књижевна награда „Златни крст кнеза Лазара”. Роман „Време власти“ вишеструко је награђиван: наградом Кочићево перо (1996), коју додељује Задужбина „Петар Кочић“, наградом Лаза Костић (1996), коју је Ћосић одбио да прими, наградом која носи име његовог пријатеља Меше Селимовића (1997), наградом Петар Кочић (1997), коју додељује манифестација „Кочићев збор“, Кочићева награда 1998, затим већ поменутом наградом НБС за најчитанију домаћу књигу, а угледни швајцарски лист Нуво Котидиен је, на основу анкете међу читаоцима у тој земљи, почетком маја месеца 1996. овај роман прогласио једним од седам најбољих европских романа. За ову књигу додељена му је и прва награда Светозар Ћоровић (1997). Године 1998. Ћосићу је у Крушевачком позоришту уручен „Златни крст деспота Стефана Лазаревића“. Дана 18. маја 2010. у Москви Ћосић је постао први добитник златне медаље „Пушкин“ за изузетне заслуге у књижевности, у оквиру Првог словенског форума уметности Златни витез. Председник тог форума, познати руски глумац Николај Бурљајев, назвао је Ћосића „легендарном личношћу“ и казао да је по свом стваралаштву Томас Ман окарактерисао почетак 20. века, а крај тог века — Добрица Ћосић. Том приликом председник удружења писаца Русије Валериј Ганичев, уручио је Ћосићу и награду Златни витез за књижевно стваралаштво.[27][28] Дана 17. јуна 2010. године, Ћосићу је, у Амбасади Русије у Београду уручена јубиларна медаља „65 година победе у Великом отаџбинском рату од 1941. до 1945. године“. Ово признање уручио му је амбасадор Русије у Србији Александар Конузин, по указу руског председника Дмитрија Медведева. Уручивању награде присуствовали су патријарх српски Иринеј, председник Србије Борис Тадић, министри у Влади Републике Србије Вук Јеремић и Ивица Дачић, председник Српске напредне странке Томислав Николић, представници Исламске заједнице и друге званице.[29][30] Ћосић је ову медаљу поклонио Војном музеју у Београду.[31] Добрица Ћосић је кандидован за Нобелову награду три пута: 1983. и 1989. године од стране француских и британских институција.[32][33] и 2011.[34][35] 6. октобра 2011. године, дошло је до вишечасовне контроверзе, када је више медија, укључујући РТС, Б92, али и британски `Гардијан`, пренело погрешну вест да је Ћосић заправо добио Нобелову награду.[36] Када се сазнало да је прави добитник шведски песник Томас Транстремер, одговорност за ову дезинформацију је преузела група „Самоорганизовани веб активисти“, која се противи наводном „опасном утицају политичара и писца Добрице Ћосића“.[36] Одељење за књижевност и језик Српске академије наука и уметности предложило је 1972. године Ћосића за „Октобарску награду“ Београда за први део романа „Време смрти”. Извршни одбор градске конференције Социјалистичког савеза и Председништво Градског већа Синдиката Београда успротивили су се овоме, јер је Ћосић тих година већ био у жестоком сукобу са политиком Савеза комуниста Југославије. Ћосић награду није добио.[37] Српска академија наука и уметности је 1. новембра 2021. организовала научни скуп „Романи Добрице Ћосића” поводом сто година од његовог рођења.[38][39] Заоставштина Добрица Ћосић и Виктор Лазић током потписивања књига за „Адлигат” 2013. године Добрица Ћосић био је члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” од самог оснивања 2012. године, а рад и формирање институције подржавао је од 2010. године.[40] Удружењу је поклонио један број књига из своје личне библиотеке, укључујући комплет „Сабрана дела Милутина Бојића”, који му је био веома драг.[40] У Збирци књижевника Добрице Ћосића налазе се његове наочаре и нацрт садржаја у рукопису за књигу „Време смрти Други део”. За живота је потписао више од 200 својих дела за Удружење, што представља највећу његову збирку са посветама и потписима која постоји, а ради се о многобројним првим, ретким, страним и библиофилским издањима. Удружење такође има велики број Ћосићевих посвета у оквиру легата и збирки других значајних личности. По његовим делима снимљене су телевизијске серије Корени и Време зла а припрема се Време смрти.[41] Посвета Добрице Ћосића Миодрагу Павловићу (лево), део легата Миодрага Павловића Ћосићева посвета Олги Бешевић, део легата породице Бешевић Његова ћерка Ана Ћосић Вукић написала је књигу „Време са оцем” у форми разговора са њим на књижевне теме.[42] Дела Ћосић је објавио следеће књиге (наведена су прва издања):[43] Далеко је сунце, Просвета, Београд, 1951. Корени, Просвета, Београд, 1954. Седам дана у Будимпешти, Нолит, Београд, 1957.[44] Деобе, Просвета, Београд, 1961. Акција: записи, поводи, одговори, Просвета, Београд, 1964. Бајка, Просвета, Београд, 1966. Одговорности: акција, 2, Просвета - Свјетлост, Београд - Сарајево, 1966. Прилике: акција, 1, Просвета - Свјетлост, Београд - Сарајево, 1966. Моћ и стрепње, НУ „Браћа Стаменковић”, Београд, 1971. Време смрти 1−2, Просвета, Београд 1972—1979 Призори Миће Поповића, Београд, 1974. Време смрти, 2, Просвета, Београд 1975. Време смрти, 3, Отокар Кершовани, Ријека, 1977. Време смрти, 4, Отокар Кершовани, Ријека, 1978. Време смрти, 5, Слово љубве, Београд, 1979. Време смрти, 6, Слово љубве, Београд, 1979. Стварно и могуће, Отокар Кершовани, Ријека, 1982. Време смрти, 1-4, БИГЗ, Београд, 1984. Грешник, БИГЗ, Београд, 1985. Отпадник, БИГЗ, Београд, 1986. Мића Поповић, време, пријатељи, БИГЗ, Београд, 1988. Верник, БИГЗ, Београд, 1990. Промене, Дневник, Нови Сад, 1992. Српско питање - демократско питање, Стручна књига, Београд, 1992. Време власти 1, БИГЗ, Београд, 1996 Време зла 1-2, Просвета, Београд, 1996. Откриће, Задужбина „Петар Кочић” и Наука, Бања Лука - Београд, 1998. Нада и акција, „Филип Вишњић”, Београд, 2000. Пишчеви записи 1951—1968., „Филип Вишњић”, Београд, 2000. Пишчеви записи 1969—1980., „Филип Вишњић”, Београд, 2001. Писци мога века, Верзалпрес-Мрљеш, Београд, 2002. Српско питање 1, „Филип Вишњић”, Београд, 2002. Српско питање 2, „Филип Вишњић”, Београд, 2003. Косово, Новости, Београд, 2004. Пишчеви записи 1981—1991., Београд, 2002. Пишчеви записи 1992—1993., „Филип Вишњић”, Београд, 2004. Пријатељи, „Филип Вишњић”, Београд, 2005. Време власти 2, Просвета, Београд, 2007. Пишчеви записи 1993—1999., Службени гласник, Београд, 2008. Пишчеви записи 1999—2000: Време змија, Службени гласник, Београд, 2008. Лична историја једног доба, 1-6, Службени гласник, Београд, 2009. Српско питање у XX веку, Службени гласник, Београд, 2009. Пријатељи мога века, Службени гласник, Београд, 2011. У туђем веку, Службени гласник, Београд, 2011.[45] Босански рат, Службени гласник, Београд, 2012.[46] Косово 1966–2013, Вукотић медија, Београд, 2013. У туђем веку 2, Лагуна, Београд, 2015.[47] Дела о Ћосићу Песник револуције на председничком броду (1986) — Данило Киш Човек у свом времену: разговори са Добрицом Ћосићем (1989) — Славољуб Ђукић Ауторитет без власти (1993) — проф. др Светозар Стојановић Добрица Ћосић или председник без власти (1993) — Драгослав Ранчић Шта је стварно рекао Добрица Ћосић (1995) — Милан Николић Време писца: животопис Добрице Ћосића (2000) — Радован Поповић Ловљење ветра, политичка исповест Добрице Ћосића (2001) — Славољуб Ђукић Време и Роман: Есеји о романима Добрице Ћосића (2001) — Мирослав Егерић Завичај и Прерово Добрице Ћосића (2002) — Бошко Руђинчанин Gang of four (2005) — Зоран Ћирић Књига о Ћосићу (2005) — Драгољуб Тодоровић Добрица Ћосић: Библиографија (2010) — Дејан Вукићевић Преписка 1991-1999. (2011) — Мирослав Мајкл Ђорђевић Мој београдски дневник: сусрети и разговори са Добрицом Ћосићем 2006-2011. (2012) — Дарко Худелист Босански рат Добрице Ћосића (2013) — Мухамед Мујкић Огледало Добрице Ћосића (2014) — Миливоје Павловић[48] Доминантна и нежељена елита (2015) — Латинка Перовић Дневник о Добрици Ћосићу (2017) — Стојан Бербер

Dobrica Ćosić Daleko je sunce Tvrdi povez sa zaštitnim omotom Izdavač Prosveta Beograd Добросав Добрица Ћосић (Велика Дренова, код Трстеника, 29. децембар 1921 — Београд, 18. мај 2014) био је српски и југословенски политичар, књижевник и академик. Ћосић је био први председник Савезне Републике Југославије (15. јун 1992 — 1. јун 1993).[1] Радио је у комисији која је писала програм СКЈ. Он је написао увод, као и текстове о просвети, науци, култури и последње поглавље.[2] Поред политичког рада и дисидентског деловања, био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, учесник Народноослободилачке борбе и редовни члан САНУ. За свој књижевни опус добио је већину националних награда и неколико иностраних. Троструки је кандидат за Нобелову награду за књижевност (1983, 1989, 2011).[3] Ћосић је понекад називан „оцем нације”.[4][5] У Удружењу „Адлигат” у Београду, чији је Ћосић био члан, налази се Збирка књижевника Добрице Ћосића са више од две стотине његових посвета, неколико рукописа и дела књига из његове личне библиотеке. Биографија Школовао се у Средњој пољопривредној школи у Александровцу жупском, али је прекинуо школовање за време Другог светског рата, матурски испит је положио 16. октобра 1942. у Средњој пољоприведној школи у Ваљеву.[6] Касније је завршио Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић”. У току Народноослободилачке борбе био је политички комесар у Расинском партизанском одреду, уредник листа „Млади борац” и члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију. После ослобођења је био члан АГИТПРОП-а Централног комитета КП Србије, а републички и савезни посланик био је 12 година. За посланика је први пут изабран 1945. године, добивши око 6.800 гласова, испред кандидата Земљорадничке странке са 4.000 и кандидата Демократске странке са 3.000 гласова. Један је од ретких који су се јавно успротивили политичкој ликвидацији Александра Ранковића, 1966. године. Због, како је тврдио, недостатка реакције приликом партијског процеса против Ранковића, дистанцирао се од свог ранијег пријатеља Оскара Давича.[7] Први Ћосићеви прозни радови нису скренули нарочиту пажњу књижевне критике. У домаћу и светску књижевност улази 1951. године са својим првим делом „Далеко је сунце”. Охрабрен почетним књижевним успехом, Ћосић почиње упорно и истрајно да ради на упознавању модерне домаће и европске прозе и филозофске и социолошке научне мисли, што му је омогућило да својим будућим делима доспе у врх српске књижевности. Тако од 1951. године Добрица Ћосић постаје слободан уметник, књижевник који је написао култне романе: „Корени”, „Деобе”, „Време смрти” (тетралогија), „Време зла” („Грешник”, „Отпадник”, „Верник”), „Време власти”, али и многе друге. Од 14. фебруара до 26. априла, Добрица Ћосић је, као члан државне делегације, био сапутник председнику Југославије Јосипу Брозу Титу на броду „Галеб” којим су обилазили афричке земље. У јесен 1965. Броз је Ћосићу понудио да преузме власт у Србији, што је он одбио рекавши да хоће да буде писац и слободан човек.[8] Године 1968. отвара питање Косова и Метохије чиме изазива пажњу чланова из ЦК. Постао је један од најпознатијих опозиционара Јосипу Брозу Титу после размимоилажења са њим. Добрица Ћосић године 1970. постаје члан САНУ, а у својој приступној беседи је рекао „српски народ добијао у рату, а губио у миру”. У јавном деловању и раду био је толерантан за другачија мишљења и ретко је улазио у отворене сукобе.[9] Од 1969. до 1972. био је председник Српске књижевне задруге.[10] Милан Панић и Добрица Ћосић у Скупштини СР Југославије Године 1984. основао је Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања који је устајао у заштиту разних противника социјалистичке Југославије. Током 1989. и 1990. године основао је српске националне странке у Хрватској и Босни и Херцеговини. Први председник СРЈ одлуком Савезне скупштине постаје 15. јуна 1992. године, а смењен је годину дана касније (1. јуна 1993) гласањем оба већа Савезног парламента.[1] Добрица Ћосић је лажно оптуживан у медијима и јавности да је имао везе са писањем Нацрта Меморандума САНУ, што је део домена политичке пропаганде.[11] Аутори Нацрта Меморандума САНУ били су, управо супротно, против укључења Ћосића, пошто би његово учешће дало основа за политичку дискредитацију планираног документа.[12] Гроб Добрице Ћосића на Новом гробљу у Београду Године 2000. Добрица је ушао у Народни покрет Отпор, али је касније изјавио да то не би учинио да је знао да је Отпор финансиран из иностранства. Добрица Ћосић се отворено залагао за поделу Косова и Метохије још деведесетих година.[13] Ћосић се у својој књизи „Косово“ (2004) бави овом темом. Овај предлог је подржао и Ноам Чомски у мају 2006. године.[14] Поводом Ћосићевог 80. рођендана честитке су му упутили премијер Србије Зоран Ђинђић[тражи се извор] (назвавши га притом „Српским Томасом Маном“) и председник Савезне Републике Југославије Војислав Коштуница. Председник Србије Борис Тадић је децембра 2005. изјавио да се често консултује са Добрицом. Слободан Милошевић је на суђењу у Хагу назвао Ћосића „највећим српским живим писцем“. Више од 50 година био је у браку са супругом Божицом, до њене смрти 2006. године. Године 1954. добио је ћерку Ану, а има и двоје унука: Милену (1981) и Николу (1982). Преминуо је 18. маја 2014. у својој кући у Београду у 93. години.[15] Сахрањен је 20. маја на Новом гробљу у Београду, опело је служио епископ бачки Иринеј.[16][17] Ћосићев књижевни рад Са Антонијем Исаковићем, 1953. године. Ћосић и Иво Андрић Добрица Ћосић је започео свој књижевни рад романом „Далеко је сунце“ 1951. године, у коме евоцира своје ратничко искуство из народноослободилачке борбе и слика моралну и психолошку кризу личности у условима рата. Док је овај роман за садржину имао најсвежије догађаје националне историје, други роман „Корени“ који је објављен 1954. године узима грађу из стварности Србије с краја 19. века. То је слика раскола у једној патријархалној породици, али и раскола у народу. Овде је Ћосић пажљивом психолошком анализом разоткрио менталитет србијанског села, уочио зачетке и узроке политичких превирања, предочио неколико упечатљивих карактера.[18] Након култног романа „Корени“ следи дело „Седам дана у Будимпешти“ (1956), потом роман „Деобе“ (1961), у коме се Ћосић поново враћа Другом светском рату. Средишња тема овог романа је деоба у народу, деоба на партизане и четнике и последице ове поделе. Са књижевно-уметничког становишта, овај роман доноси низ новина, особену композицију, доминацију унутрашњег монолога, откривање уметничког функционисања полилога као средства за испољавање масе као књижевног јунака, уношење документарног материјала, стилску разноврсност и изузетно слојевиту лексику. Године 1964. Ћосић пише есеје „Акција” и 1966. есеје „Одговорности”. Те исте године Ћосић објављује тзв. роман парабола који носи назив „Бајка”, а потом поново есеје под називом „Моћ и стрепње” (1971). У периоду од 1972. до 1979. године Ћосић се враћа епској теми и пише историјски роман „Време смрти” у четири књиге. То је роман о Првом светском рату, широка фреска времена, догађаја и људских судбина. Тако, настављајући причу о појединцима из породице Катића из села Прерова, започету у роману „Корени”, Ћосић исписује сагу не само о породици Катић него и о Србији која је доживела голготу. Године 1982. објављује још есеја под називом „Стварно и могуће”, а потом трилогију „Време зла” („Грешник” 1985, „Отпадник” 1986. и „Верник” 1990), која се може одредити као политички роман, у којем Ћосић наставља причу о појединцима из исте породице, али и о личностима које су започеле свој романескни живот у „Времену смрти”. Тако је „Временом смрти” и „Временом зла” попуњена празнина између романа „Корени” и романа „Деобе” и остварена континуирана повест о Србији, Прерову и двема преровским породицама. Као круна рада, 1996. године долази дело „Време власти”, у којем се наставља повест започета романом „Корени”. Нацрт за други део књиге „Време смрти” Добрице Ћосића, део колекције у Адлигату У периоду од 2001. године до 2008. године, Добрица Ћосић у шест књига објављује „Пишчеве записе”. То су пре свега пишчеви записи писани у дневничкој форми. Прва књига обухвата период од 1951. до 1968. и њена композиција је проблемско једињење око кључних догађаја и личности, са асоцијацијама које пружају контекст претпоставки и последица. Језик је и књижевно-литерарни и филозофско-историјски са анализама колективно-психолошким. Друга књига обухвата период 1969 — 1980. године који је Ћосић провео у опозицији Титовом режиму, а трећа од 1981. до 1991. године, односно године у којима је Ћосић био носилац или учесник готово свих опозиционих иницијатива у Србији. Четврта књига „Пишчевих записа“, за разлику од претходне три које обухватају период од четири деценије, ова се ограничава на период од само две године (1992—1993), у којима су збивања била веома бурна и драматична. Ова књига је узбудљив приказ фактичког периода Ћосићевог државничког живота и његових идеја и представља упечатљив пример историјске експозиције у великој драми краја минулог века. Године 2002. излази Ћосићево дело „Писци мога века”, а од 2002. до 2003. године пише и објављује у две књиге „Српско питање”. Године 2004. излази књига „Косово”, 2005. године „Пријатељи”, затим 2007. „Време власти 2”, који надограђује причу о породицама Катић и Дачић, обухватајући време владавине Јосипа Броза Тита, који се иначе у роману појављује као литерарно уобличен јунак, а завршава 1998. године, када су, како је Ћосић једном приликом то рекао, Вокерови верификатори окупирали Косово. Претпоследњи Ћосићев роман изашао 2009. године и носи назив „Време змија”,. У овом роману реч је о дневничким белешкама које су настале у време НАТО бомбардовања од 21. марта 1999. до 1. јануара 2000. године. Последњи роман је изашао 2011. године „У туђем веку”; У туђем веку је дневник бившег председника Савезне Република Југославије и књижевника Добрице Ћосића. Он у дневнику износи своје ставове према актуелним друштвено-политичким темама у Србији и свету. Ново издање романа „Време смрти”, прво после 30 година, најављено је 2014. године. Ћосић је тим поводом имао своје „последње обраћање српској јавности”.[19] Убрзо је преминуо. Критике Ћосићев књижевни рад негативно су критиковали: Мирко Ковач, Бора Ћосић, Видосав Стевановић, Миро Главуртић, Јеврем Брковић, Светислав Басара, Ненад Прокић, Љиљана Шоп, Вук Драшковић, Соња Бисерко, Теофил Панчић. Он се није у јавности оглашавао са одговорима на критике. Углавном је одговарао кроз записе у својим дневничким књигама. На своје критичаре се осврнуо коментаром да међу њима има доста штеточина, незналица , покварењака и људи који га нападају из интересних разлога.[20] Предраг Палавестра окарактерисао је Ћосића као темпераментног заступника идеје о ангажованој књижевности.[21] Борислав Михајловић Михиз је заступао став да је Ћосић као званичник урадио много на либерализацији нашег културно живота, наводећи оснивање НИН-а и БДП-а.[22] Академик Михаило Марковић сматрао је да је Добрица Ћосић без икаквог разлога проглашаван „великосрпским националистом” и да је постао предмет мржње Албанаца.[23] Милован Витезовић је Ћосића описао стиховима: Човек овог тла, за свако доба. Између два зла - снађу га оба![24] Злоупотребе Националисти из Босне и Херцеговине и Хрватске у јавности злоупотребљавају цитат из Ћосићевог дела из домена фикције Деобе.[25] Ћосић пише ... Лаж је вид нашег патриотизма и потврда наше урођене интелигенције. Лажемо стваралачки, маштовито, инвентивно. У делу романа где пише „нашег“ приликом цитирање националисти и шовинисти стављају „српског“ те додају четири реченице о „лажи као српском државном интересу“, „лажи у самом бићу Србина“, „земљи у којој све лажи постају истине“ и „Србима које спасава лаж“ креирајући наратив о „српској лажи” о којој наводно пише Ћосић.[25] Награде и признања Улица на Косанчићевом венцу је именована по Ћосићу Одликован је Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима, Орденом братства и јединства са сребрним венцем и Орденом за храброст. Добрица Ћосић је први добитник Нинове награде 1954. за роман Корени, а други пут био је њен лауреат 1961. године за трилогију Деобе. Уз Оскара Давича, Живојина Павловића, Драгана Великића и Светислава Басару, један је од петорице књижевника који су ову награду добили више пута. Удружење књижевника Србије је Ћосићу 1986. доделило награду Удружења за изузетан значај ја књижевно стваралаштво. Повељу Задужбине Јакова Игњатовића из Будимпеште 1989. Ћосићу је уручио угледни српски писац из Мађарске Стојан Д. Вујичић. Његошева награда уручена му је 1990. године на Цетињу за трокњижје Време зла.[26] Два пута је добио традиционалну годишњу награду Народне библиотеке Србије за најчитанију домаћу књигу: 1990. године за роман „Верник“ и 1996. за роман „Време власти“. Један је од само три писца (уз Слободана Селенића и Љиљану Хабјановић-Ђуровић) који је ову награду добио више пута. Ова награда Ћосићу, из политичких разлога, није уручена осамдесетих година за романе Грешник и Отпадник, иако су ти романи били најчитанији романи у земљи. Ћосић је 1990. ову награду одбио да прими. Поводом 70. рођендана, Ћосић је 1991. добио специјалну Вукову награду. Мање од месец дана по смењивању са места председника СРЈ, 24. јуна 1993, Ћосићу је додељена књижевна награда „Златни крст кнеза Лазара”. Роман „Време власти“ вишеструко је награђиван: наградом Кочићево перо (1996), коју додељује Задужбина „Петар Кочић“, наградом Лаза Костић (1996), коју је Ћосић одбио да прими, наградом која носи име његовог пријатеља Меше Селимовића (1997), наградом Петар Кочић (1997), коју додељује манифестација „Кочићев збор“, Кочићева награда 1998, затим већ поменутом наградом НБС за најчитанију домаћу књигу, а угледни швајцарски лист Нуво Котидиен је, на основу анкете међу читаоцима у тој земљи, почетком маја месеца 1996. овај роман прогласио једним од седам најбољих европских романа. За ову књигу додељена му је и прва награда Светозар Ћоровић (1997). Године 1998. Ћосићу је у Крушевачком позоришту уручен „Златни крст деспота Стефана Лазаревића“. Дана 18. маја 2010. у Москви Ћосић је постао први добитник златне медаље „Пушкин“ за изузетне заслуге у књижевности, у оквиру Првог словенског форума уметности Златни витез. Председник тог форума, познати руски глумац Николај Бурљајев, назвао је Ћосића „легендарном личношћу“ и казао да је по свом стваралаштву Томас Ман окарактерисао почетак 20. века, а крај тог века — Добрица Ћосић. Том приликом председник удружења писаца Русије Валериј Ганичев, уручио је Ћосићу и награду Златни витез за књижевно стваралаштво.[27][28] Дана 17. јуна 2010. године, Ћосићу је, у Амбасади Русије у Београду уручена јубиларна медаља „65 година победе у Великом отаџбинском рату од 1941. до 1945. године“. Ово признање уручио му је амбасадор Русије у Србији Александар Конузин, по указу руског председника Дмитрија Медведева. Уручивању награде присуствовали су патријарх српски Иринеј, председник Србије Борис Тадић, министри у Влади Републике Србије Вук Јеремић и Ивица Дачић, председник Српске напредне странке Томислав Николић, представници Исламске заједнице и друге званице.[29][30] Ћосић је ову медаљу поклонио Војном музеју у Београду.[31] Добрица Ћосић је кандидован за Нобелову награду три пута: 1983. и 1989. године од стране француских и британских институција.[32][33] и 2011.[34][35] 6. октобра 2011. године, дошло је до вишечасовне контроверзе, када је више медија, укључујући РТС, Б92, али и британски `Гардијан`, пренело погрешну вест да је Ћосић заправо добио Нобелову награду.[36] Када се сазнало да је прави добитник шведски песник Томас Транстремер, одговорност за ову дезинформацију је преузела група „Самоорганизовани веб активисти“, која се противи наводном „опасном утицају политичара и писца Добрице Ћосића“.[36] Одељење за књижевност и језик Српске академије наука и уметности предложило је 1972. године Ћосића за „Октобарску награду“ Београда за први део романа „Време смрти”. Извршни одбор градске конференције Социјалистичког савеза и Председништво Градског већа Синдиката Београда успротивили су се овоме, јер је Ћосић тих година већ био у жестоком сукобу са политиком Савеза комуниста Југославије. Ћосић награду није добио.[37] Српска академија наука и уметности је 1. новембра 2021. организовала научни скуп „Романи Добрице Ћосића” поводом сто година од његовог рођења.[38][39] Заоставштина Добрица Ћосић и Виктор Лазић током потписивања књига за „Адлигат” 2013. године Добрица Ћосић био је члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” од самог оснивања 2012. године, а рад и формирање институције подржавао је од 2010. године.[40] Удружењу је поклонио један број књига из своје личне библиотеке, укључујући комплет „Сабрана дела Милутина Бојића”, који му је био веома драг.[40] У Збирци књижевника Добрице Ћосића налазе се његове наочаре и нацрт садржаја у рукопису за књигу „Време смрти Други део”. За живота је потписао више од 200 својих дела за Удружење, што представља највећу његову збирку са посветама и потписима која постоји, а ради се о многобројним првим, ретким, страним и библиофилским издањима. Удружење такође има велики број Ћосићевих посвета у оквиру легата и збирки других значајних личности. По његовим делима снимљене су телевизијске серије Корени и Време зла а припрема се Време смрти.[41] Посвета Добрице Ћосића Миодрагу Павловићу (лево), део легата Миодрага Павловића Ћосићева посвета Олги Бешевић, део легата породице Бешевић Његова ћерка Ана Ћосић Вукић написала је књигу „Време са оцем” у форми разговора са њим на књижевне теме.[42] Дела Ћосић је објавио следеће књиге (наведена су прва издања):[43] Далеко је сунце, Просвета, Београд, 1951. Корени, Просвета, Београд, 1954. Седам дана у Будимпешти, Нолит, Београд, 1957.[44] Деобе, Просвета, Београд, 1961. Акција: записи, поводи, одговори, Просвета, Београд, 1964. Бајка, Просвета, Београд, 1966. Одговорности: акција, 2, Просвета - Свјетлост, Београд - Сарајево, 1966. Прилике: акција, 1, Просвета - Свјетлост, Београд - Сарајево, 1966. Моћ и стрепње, НУ „Браћа Стаменковић”, Београд, 1971. Време смрти 1−2, Просвета, Београд 1972—1979 Призори Миће Поповића, Београд, 1974. Време смрти, 2, Просвета, Београд 1975. Време смрти, 3, Отокар Кершовани, Ријека, 1977. Време смрти, 4, Отокар Кершовани, Ријека, 1978. Време смрти, 5, Слово љубве, Београд, 1979. Време смрти, 6, Слово љубве, Београд, 1979. Стварно и могуће, Отокар Кершовани, Ријека, 1982. Време смрти, 1-4, БИГЗ, Београд, 1984. Грешник, БИГЗ, Београд, 1985. Отпадник, БИГЗ, Београд, 1986. Мића Поповић, време, пријатељи, БИГЗ, Београд, 1988. Верник, БИГЗ, Београд, 1990. Промене, Дневник, Нови Сад, 1992. Српско питање - демократско питање, Стручна књига, Београд, 1992. Време власти 1, БИГЗ, Београд, 1996 Време зла 1-2, Просвета, Београд, 1996. Откриће, Задужбина „Петар Кочић” и Наука, Бања Лука - Београд, 1998. Нада и акција, „Филип Вишњић”, Београд, 2000. Пишчеви записи 1951—1968., „Филип Вишњић”, Београд, 2000. Пишчеви записи 1969—1980., „Филип Вишњић”, Београд, 2001. Писци мога века, Верзалпрес-Мрљеш, Београд, 2002. Српско питање 1, „Филип Вишњић”, Београд, 2002. Српско питање 2, „Филип Вишњић”, Београд, 2003. Косово, Новости, Београд, 2004. Пишчеви записи 1981—1991., Београд, 2002. Пишчеви записи 1992—1993., „Филип Вишњић”, Београд, 2004. Пријатељи, „Филип Вишњић”, Београд, 2005. Време власти 2, Просвета, Београд, 2007. Пишчеви записи 1993—1999., Службени гласник, Београд, 2008. Пишчеви записи 1999—2000: Време змија, Службени гласник, Београд, 2008. Лична историја једног доба, 1-6, Службени гласник, Београд, 2009. Српско питање у XX веку, Службени гласник, Београд, 2009. Пријатељи мога века, Службени гласник, Београд, 2011. У туђем веку, Службени гласник, Београд, 2011.[45] Босански рат, Службени гласник, Београд, 2012.[46] Косово 1966–2013, Вукотић медија, Београд, 2013. У туђем веку 2, Лагуна, Београд, 2015.[47] Дела о Ћосићу Песник револуције на председничком броду (1986) — Данило Киш Човек у свом времену: разговори са Добрицом Ћосићем (1989) — Славољуб Ђукић Ауторитет без власти (1993) — проф. др Светозар Стојановић Добрица Ћосић или председник без власти (1993) — Драгослав Ранчић Шта је стварно рекао Добрица Ћосић (1995) — Милан Николић Време писца: животопис Добрице Ћосића (2000) — Радован Поповић Ловљење ветра, политичка исповест Добрице Ћосића (2001) — Славољуб Ђукић Време и Роман: Есеји о романима Добрице Ћосића (2001) — Мирослав Егерић Завичај и Прерово Добрице Ћосића (2002) — Бошко Руђинчанин Gang of four (2005) — Зоран Ћирић Књига о Ћосићу (2005) — Драгољуб Тодоровић Добрица Ћосић: Библиографија (2010) — Дејан Вукићевић Преписка 1991-1999. (2011) — Мирослав Мајкл Ђорђевић Мој београдски дневник: сусрети и разговори са Добрицом Ћосићем 2006-2011. (2012) — Дарко Худелист Босански рат Добрице Ћосића (2013) — Мухамед Мујкић Огледало Добрице Ћосића (2014) — Миливоје Павловић[48] Доминантна и нежељена елита (2015) — Латинка Перовић Дневник о Добрици Ћосићу (2017) — Стојан Бербер

Dobrica Ćosić Vreme smrti 4 Tvrdi povez Добросав Добрица Ћосић (Велика Дренова, код Трстеника, 29. децембар 1921 — Београд, 18. мај 2014) био је српски и југословенски политичар, књижевник и академик. Ћосић је био први председник Савезне Републике Југославије (15. јун 1992 — 1. јун 1993).[1] Радио је у комисији која је писала програм СКЈ. Он је написао увод, као и текстове о просвети, науци, култури и последње поглавље.[2] Поред политичког рада и дисидентског деловања, био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, учесник Народноослободилачке борбе и редовни члан САНУ. За свој књижевни опус добио је већину националних награда и неколико иностраних. Троструки је кандидат за Нобелову награду за књижевност (1983, 1989, 2011).[3] Ћосић је понекад називан „оцем нације”.[4][5] У Удружењу „Адлигат” у Београду, чији је Ћосић био члан, налази се Збирка књижевника Добрице Ћосића са више од две стотине његових посвета, неколико рукописа и дела књига из његове личне библиотеке. Биографија Школовао се у Средњој пољопривредној школи у Александровцу жупском, али је прекинуо школовање за време Другог светског рата, матурски испит је положио 16. октобра 1942. у Средњој пољоприведној школи у Ваљеву.[6] Касније је завршио Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић”. У току Народноослободилачке борбе био је политички комесар у Расинском партизанском одреду, уредник листа „Млади борац” и члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију. После ослобођења је био члан АГИТПРОП-а Централног комитета КП Србије, а републички и савезни посланик био је 12 година. За посланика је први пут изабран 1945. године, добивши око 6.800 гласова, испред кандидата Земљорадничке странке са 4.000 и кандидата Демократске странке са 3.000 гласова. Један је од ретких који су се јавно успротивили политичкој ликвидацији Александра Ранковића, 1966. године. Због, како је тврдио, недостатка реакције приликом партијског процеса против Ранковића, дистанцирао се од свог ранијег пријатеља Оскара Давича.[7] Први Ћосићеви прозни радови нису скренули нарочиту пажњу књижевне критике. У домаћу и светску књижевност улази 1951. године са својим првим делом „Далеко је сунце”. Охрабрен почетним књижевним успехом, Ћосић почиње упорно и истрајно да ради на упознавању модерне домаће и европске прозе и филозофске и социолошке научне мисли, што му је омогућило да својим будућим делима доспе у врх српске књижевности. Тако од 1951. године Добрица Ћосић постаје слободан уметник, књижевник који је написао култне романе: „Корени”, „Деобе”, „Време смрти” (тетралогија), „Време зла” („Грешник”, „Отпадник”, „Верник”), „Време власти”, али и многе друге. Од 14. фебруара до 26. априла, Добрица Ћосић је, као члан државне делегације, био сапутник председнику Југославије Јосипу Брозу Титу на броду „Галеб” којим су обилазили афричке земље. У јесен 1965. Броз је Ћосићу понудио да преузме власт у Србији, што је он одбио рекавши да хоће да буде писац и слободан човек.[8] Године 1968. отвара питање Косова и Метохије чиме изазива пажњу чланова из ЦК. Постао је један од најпознатијих опозиционара Јосипу Брозу Титу после размимоилажења са њим. Добрица Ћосић године 1970. постаје члан САНУ, а у својој приступној беседи је рекао „српски народ добијао у рату, а губио у миру”. У јавном деловању и раду био је толерантан за другачија мишљења и ретко је улазио у отворене сукобе.[9] Од 1969. до 1972. био је председник Српске књижевне задруге.[10] Милан Панић и Добрица Ћосић у Скупштини СР Југославије Године 1984. основао је Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања који је устајао у заштиту разних противника социјалистичке Југославије. Током 1989. и 1990. године основао је српске националне странке у Хрватској и Босни и Херцеговини. Први председник СРЈ одлуком Савезне скупштине постаје 15. јуна 1992. године, а смењен је годину дана касније (1. јуна 1993) гласањем оба већа Савезног парламента.[1] Добрица Ћосић је лажно оптуживан у медијима и јавности да је имао везе са писањем Нацрта Меморандума САНУ, што је део домена политичке пропаганде.[11] Аутори Нацрта Меморандума САНУ били су, управо супротно, против укључења Ћосића, пошто би његово учешће дало основа за политичку дискредитацију планираног документа.[12] Гроб Добрице Ћосића на Новом гробљу у Београду Године 2000. Добрица је ушао у Народни покрет Отпор, али је касније изјавио да то не би учинио да је знао да је Отпор финансиран из иностранства. Добрица Ћосић се отворено залагао за поделу Косова и Метохије још деведесетих година.[13] Ћосић се у својој књизи „Косово“ (2004) бави овом темом. Овај предлог је подржао и Ноам Чомски у мају 2006. године.[14] Поводом Ћосићевог 80. рођендана честитке су му упутили премијер Србије Зоран Ђинђић[тражи се извор] (назвавши га притом „Српским Томасом Маном“) и председник Савезне Републике Југославије Војислав Коштуница. Председник Србије Борис Тадић је децембра 2005. изјавио да се често консултује са Добрицом. Слободан Милошевић је на суђењу у Хагу назвао Ћосића „највећим српским живим писцем“. Више од 50 година био је у браку са супругом Божицом, до њене смрти 2006. године. Године 1954. добио је ћерку Ану, а има и двоје унука: Милену (1981) и Николу (1982). Преминуо је 18. маја 2014. у својој кући у Београду у 93. години.[15] Сахрањен је 20. маја на Новом гробљу у Београду, опело је служио епископ бачки Иринеј.[16][17] Ћосићев књижевни рад Са Антонијем Исаковићем, 1953. године. Ћосић и Иво Андрић Добрица Ћосић је започео свој књижевни рад романом „Далеко је сунце“ 1951. године, у коме евоцира своје ратничко искуство из народноослободилачке борбе и слика моралну и психолошку кризу личности у условима рата. Док је овај роман за садржину имао најсвежије догађаје националне историје, други роман „Корени“ који је објављен 1954. године узима грађу из стварности Србије с краја 19. века. То је слика раскола у једној патријархалној породици, али и раскола у народу. Овде је Ћосић пажљивом психолошком анализом разоткрио менталитет србијанског села, уочио зачетке и узроке политичких превирања, предочио неколико упечатљивих карактера.[18] Након култног романа „Корени“ следи дело „Седам дана у Будимпешти“ (1956), потом роман „Деобе“ (1961), у коме се Ћосић поново враћа Другом светском рату. Средишња тема овог романа је деоба у народу, деоба на партизане и четнике и последице ове поделе. Са књижевно-уметничког становишта, овај роман доноси низ новина, особену композицију, доминацију унутрашњег монолога, откривање уметничког функционисања полилога као средства за испољавање масе као књижевног јунака, уношење документарног материјала, стилску разноврсност и изузетно слојевиту лексику. Године 1964. Ћосић пише есеје „Акција” и 1966. есеје „Одговорности”. Те исте године Ћосић објављује тзв. роман парабола који носи назив „Бајка”, а потом поново есеје под називом „Моћ и стрепње” (1971). У периоду од 1972. до 1979. године Ћосић се враћа епској теми и пише историјски роман „Време смрти” у четири књиге. То је роман о Првом светском рату, широка фреска времена, догађаја и људских судбина. Тако, настављајући причу о појединцима из породице Катића из села Прерова, започету у роману „Корени”, Ћосић исписује сагу не само о породици Катић него и о Србији која је доживела голготу. Године 1982. објављује још есеја под називом „Стварно и могуће”, а потом трилогију „Време зла” („Грешник” 1985, „Отпадник” 1986. и „Верник” 1990), која се може одредити као политички роман, у којем Ћосић наставља причу о појединцима из исте породице, али и о личностима које су започеле свој романескни живот у „Времену смрти”. Тако је „Временом смрти” и „Временом зла” попуњена празнина између романа „Корени” и романа „Деобе” и остварена континуирана повест о Србији, Прерову и двема преровским породицама. Као круна рада, 1996. године долази дело „Време власти”, у којем се наставља повест започета романом „Корени”. Нацрт за други део књиге „Време смрти” Добрице Ћосића, део колекције у Адлигату У периоду од 2001. године до 2008. године, Добрица Ћосић у шест књига објављује „Пишчеве записе”. То су пре свега пишчеви записи писани у дневничкој форми. Прва књига обухвата период од 1951. до 1968. и њена композиција је проблемско једињење око кључних догађаја и личности, са асоцијацијама које пружају контекст претпоставки и последица. Језик је и књижевно-литерарни и филозофско-историјски са анализама колективно-психолошким. Друга књига обухвата период 1969 — 1980. године који је Ћосић провео у опозицији Титовом режиму, а трећа од 1981. до 1991. године, односно године у којима је Ћосић био носилац или учесник готово свих опозиционих иницијатива у Србији. Четврта књига „Пишчевих записа“, за разлику од претходне три које обухватају период од четири деценије, ова се ограничава на период од само две године (1992—1993), у којима су збивања била веома бурна и драматична. Ова књига је узбудљив приказ фактичког периода Ћосићевог државничког живота и његових идеја и представља упечатљив пример историјске експозиције у великој драми краја минулог века. Године 2002. излази Ћосићево дело „Писци мога века”, а од 2002. до 2003. године пише и објављује у две књиге „Српско питање”. Године 2004. излази књига „Косово”, 2005. године „Пријатељи”, затим 2007. „Време власти 2”, који надограђује причу о породицама Катић и Дачић, обухватајући време владавине Јосипа Броза Тита, који се иначе у роману појављује као литерарно уобличен јунак, а завршава 1998. године, када су, како је Ћосић једном приликом то рекао, Вокерови верификатори окупирали Косово. Претпоследњи Ћосићев роман изашао 2009. године и носи назив „Време змија”,. У овом роману реч је о дневничким белешкама које су настале у време НАТО бомбардовања од 21. марта 1999. до 1. јануара 2000. године. Последњи роман је изашао 2011. године „У туђем веку”; У туђем веку је дневник бившег председника Савезне Република Југославије и књижевника Добрице Ћосића. Он у дневнику износи своје ставове према актуелним друштвено-политичким темама у Србији и свету. Ново издање романа „Време смрти”, прво после 30 година, најављено је 2014. године. Ћосић је тим поводом имао своје „последње обраћање српској јавности”.[19] Убрзо је преминуо. Критике Ћосићев књижевни рад негативно су критиковали: Мирко Ковач, Бора Ћосић, Видосав Стевановић, Миро Главуртић, Јеврем Брковић, Светислав Басара, Ненад Прокић, Љиљана Шоп, Вук Драшковић, Соња Бисерко, Теофил Панчић. Он се није у јавности оглашавао са одговорима на критике. Углавном је одговарао кроз записе у својим дневничким књигама. На своје критичаре се осврнуо коментаром да међу њима има доста штеточина, незналица , покварењака и људи који га нападају из интересних разлога.[20] Предраг Палавестра окарактерисао је Ћосића као темпераментног заступника идеје о ангажованој књижевности.[21] Борислав Михајловић Михиз је заступао став да је Ћосић као званичник урадио много на либерализацији нашег културно живота, наводећи оснивање НИН-а и БДП-а.[22] Академик Михаило Марковић сматрао је да је Добрица Ћосић без икаквог разлога проглашаван „великосрпским националистом” и да је постао предмет мржње Албанаца.[23] Милован Витезовић је Ћосића описао стиховима: Човек овог тла, за свако доба. Између два зла - снађу га оба![24] Злоупотребе Националисти из Босне и Херцеговине и Хрватске у јавности злоупотребљавају цитат из Ћосићевог дела из домена фикције Деобе.[25] Ћосић пише ... Лаж је вид нашег патриотизма и потврда наше урођене интелигенције. Лажемо стваралачки, маштовито, инвентивно. У делу романа где пише „нашег“ приликом цитирање националисти и шовинисти стављају „српског“ те додају четири реченице о „лажи као српском државном интересу“, „лажи у самом бићу Србина“, „земљи у којој све лажи постају истине“ и „Србима које спасава лаж“ креирајући наратив о „српској лажи” о којој наводно пише Ћосић.[25] Награде и признања Улица на Косанчићевом венцу је именована по Ћосићу Одликован је Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима, Орденом братства и јединства са сребрним венцем и Орденом за храброст. Добрица Ћосић је први добитник Нинове награде 1954. за роман Корени, а други пут био је њен лауреат 1961. године за трилогију Деобе. Уз Оскара Давича, Живојина Павловића, Драгана Великића и Светислава Басару, један је од петорице књижевника који су ову награду добили више пута. Удружење књижевника Србије је Ћосићу 1986. доделило награду Удружења за изузетан значај ја књижевно стваралаштво. Повељу Задужбине Јакова Игњатовића из Будимпеште 1989. Ћосићу је уручио угледни српски писац из Мађарске Стојан Д. Вујичић. Његошева награда уручена му је 1990. године на Цетињу за трокњижје Време зла.[26] Два пута је добио традиционалну годишњу награду Народне библиотеке Србије за најчитанију домаћу књигу: 1990. године за роман „Верник“ и 1996. за роман „Време власти“. Један је од само три писца (уз Слободана Селенића и Љиљану Хабјановић-Ђуровић) који је ову награду добио више пута. Ова награда Ћосићу, из политичких разлога, није уручена осамдесетих година за романе Грешник и Отпадник, иако су ти романи били најчитанији романи у земљи. Ћосић је 1990. ову награду одбио да прими. Поводом 70. рођендана, Ћосић је 1991. добио специјалну Вукову награду. Мање од месец дана по смењивању са места председника СРЈ, 24. јуна 1993, Ћосићу је додељена књижевна награда „Златни крст кнеза Лазара”. Роман „Време власти“ вишеструко је награђиван: наградом Кочићево перо (1996), коју додељује Задужбина „Петар Кочић“, наградом Лаза Костић (1996), коју је Ћосић одбио да прими, наградом која носи име његовог пријатеља Меше Селимовића (1997), наградом Петар Кочић (1997), коју додељује манифестација „Кочићев збор“, Кочићева награда 1998, затим већ поменутом наградом НБС за најчитанију домаћу књигу, а угледни швајцарски лист Нуво Котидиен је, на основу анкете међу читаоцима у тој земљи, почетком маја месеца 1996. овај роман прогласио једним од седам најбољих европских романа. За ову књигу додељена му је и прва награда Светозар Ћоровић (1997). Године 1998. Ћосићу је у Крушевачком позоришту уручен „Златни крст деспота Стефана Лазаревића“. Дана 18. маја 2010. у Москви Ћосић је постао први добитник златне медаље „Пушкин“ за изузетне заслуге у књижевности, у оквиру Првог словенског форума уметности Златни витез. Председник тог форума, познати руски глумац Николај Бурљајев, назвао је Ћосића „легендарном личношћу“ и казао да је по свом стваралаштву Томас Ман окарактерисао почетак 20. века, а крај тог века — Добрица Ћосић. Том приликом председник удружења писаца Русије Валериј Ганичев, уручио је Ћосићу и награду Златни витез за књижевно стваралаштво.[27][28] Дана 17. јуна 2010. године, Ћосићу је, у Амбасади Русије у Београду уручена јубиларна медаља „65 година победе у Великом отаџбинском рату од 1941. до 1945. године“. Ово признање уручио му је амбасадор Русије у Србији Александар Конузин, по указу руског председника Дмитрија Медведева. Уручивању награде присуствовали су патријарх српски Иринеј, председник Србије Борис Тадић, министри у Влади Републике Србије Вук Јеремић и Ивица Дачић, председник Српске напредне странке Томислав Николић, представници Исламске заједнице и друге званице.[29][30] Ћосић је ову медаљу поклонио Војном музеју у Београду.[31] Добрица Ћосић је кандидован за Нобелову награду три пута: 1983. и 1989. године од стране француских и британских институција.[32][33] и 2011.[34][35] 6. октобра 2011. године, дошло је до вишечасовне контроверзе, када је више медија, укључујући РТС, Б92, али и британски `Гардијан`, пренело погрешну вест да је Ћосић заправо добио Нобелову награду.[36] Када се сазнало да је прави добитник шведски песник Томас Транстремер, одговорност за ову дезинформацију је преузела група „Самоорганизовани веб активисти“, која се противи наводном „опасном утицају политичара и писца Добрице Ћосића“.[36] Одељење за књижевност и језик Српске академије наука и уметности предложило је 1972. године Ћосића за „Октобарску награду“ Београда за први део романа „Време смрти”. Извршни одбор градске конференције Социјалистичког савеза и Председништво Градског већа Синдиката Београда успротивили су се овоме, јер је Ћосић тих година већ био у жестоком сукобу са политиком Савеза комуниста Југославије. Ћосић награду није добио.[37] Српска академија наука и уметности је 1. новембра 2021. организовала научни скуп „Романи Добрице Ћосића” поводом сто година од његовог рођења.[38][39] Заоставштина Добрица Ћосић и Виктор Лазић током потписивања књига за „Адлигат” 2013. године Добрица Ћосић био је члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” од самог оснивања 2012. године, а рад и формирање институције подржавао је од 2010. године.[40] Удружењу је поклонио један број књига из своје личне библиотеке, укључујући комплет „Сабрана дела Милутина Бојића”, који му је био веома драг.[40] У Збирци књижевника Добрице Ћосића налазе се његове наочаре и нацрт садржаја у рукопису за књигу „Време смрти Други део”. За живота је потписао више од 200 својих дела за Удружење, што представља највећу његову збирку са посветама и потписима која постоји, а ради се о многобројним првим, ретким, страним и библиофилским издањима. Удружење такође има велики број Ћосићевих посвета у оквиру легата и збирки других значајних личности. По његовим делима снимљене су телевизијске серије Корени и Време зла а припрема се Време смрти.[41] Посвета Добрице Ћосића Миодрагу Павловићу (лево), део легата Миодрага Павловића Ћосићева посвета Олги Бешевић, део легата породице Бешевић Његова ћерка Ана Ћосић Вукић написала је књигу „Време са оцем” у форми разговора са њим на књижевне теме.[42] Дела Ћосић је објавио следеће књиге (наведена су прва издања):[43] Далеко је сунце, Просвета, Београд, 1951. Корени, Просвета, Београд, 1954. Седам дана у Будимпешти, Нолит, Београд, 1957.[44] Деобе, Просвета, Београд, 1961. Акција: записи, поводи, одговори, Просвета, Београд, 1964. Бајка, Просвета, Београд, 1966. Одговорности: акција, 2, Просвета - Свјетлост, Београд - Сарајево, 1966. Прилике: акција, 1, Просвета - Свјетлост, Београд - Сарајево, 1966. Моћ и стрепње, НУ „Браћа Стаменковић”, Београд, 1971. Време смрти 1−2, Просвета, Београд 1972—1979 Призори Миће Поповића, Београд, 1974. Време смрти, 2, Просвета, Београд 1975. Време смрти, 3, Отокар Кершовани, Ријека, 1977. Време смрти, 4, Отокар Кершовани, Ријека, 1978. Време смрти, 5, Слово љубве, Београд, 1979. Време смрти, 6, Слово љубве, Београд, 1979. Стварно и могуће, Отокар Кершовани, Ријека, 1982. Време смрти, 1-4, БИГЗ, Београд, 1984. Грешник, БИГЗ, Београд, 1985. Отпадник, БИГЗ, Београд, 1986. Мића Поповић, време, пријатељи, БИГЗ, Београд, 1988. Верник, БИГЗ, Београд, 1990. Промене, Дневник, Нови Сад, 1992. Српско питање - демократско питање, Стручна књига, Београд, 1992. Време власти 1, БИГЗ, Београд, 1996 Време зла 1-2, Просвета, Београд, 1996. Откриће, Задужбина „Петар Кочић” и Наука, Бања Лука - Београд, 1998. Нада и акција, „Филип Вишњић”, Београд, 2000. Пишчеви записи 1951—1968., „Филип Вишњић”, Београд, 2000. Пишчеви записи 1969—1980., „Филип Вишњић”, Београд, 2001. Писци мога века, Верзалпрес-Мрљеш, Београд, 2002. Српско питање 1, „Филип Вишњић”, Београд, 2002. Српско питање 2, „Филип Вишњић”, Београд, 2003. Косово, Новости, Београд, 2004. Пишчеви записи 1981—1991., Београд, 2002. Пишчеви записи 1992—1993., „Филип Вишњић”, Београд, 2004. Пријатељи, „Филип Вишњић”, Београд, 2005. Време власти 2, Просвета, Београд, 2007. Пишчеви записи 1993—1999., Службени гласник, Београд, 2008. Пишчеви записи 1999—2000: Време змија, Службени гласник, Београд, 2008. Лична историја једног доба, 1-6, Службени гласник, Београд, 2009. Српско питање у XX веку, Службени гласник, Београд, 2009. Пријатељи мога века, Службени гласник, Београд, 2011. У туђем веку, Службени гласник, Београд, 2011.[45] Босански рат, Службени гласник, Београд, 2012.[46] Косово 1966–2013, Вукотић медија, Београд, 2013. У туђем веку 2, Лагуна, Београд, 2015.[47] Дела о Ћосићу Песник револуције на председничком броду (1986) — Данило Киш Човек у свом времену: разговори са Добрицом Ћосићем (1989) — Славољуб Ђукић Ауторитет без власти (1993) — проф. др Светозар Стојановић Добрица Ћосић или председник без власти (1993) — Драгослав Ранчић Шта је стварно рекао Добрица Ћосић (1995) — Милан Николић Време писца: животопис Добрице Ћосића (2000) — Радован Поповић Ловљење ветра, политичка исповест Добрице Ћосића (2001) — Славољуб Ђукић Време и Роман: Есеји о романима Добрице Ћосића (2001) — Мирослав Егерић Завичај и Прерово Добрице Ћосића (2002) — Бошко Руђинчанин Gang of four (2005) — Зоран Ћирић Књига о Ћосићу (2005) — Драгољуб Тодоровић Добрица Ћосић: Библиографија (2010) — Дејан Вукићевић Преписка 1991-1999. (2011) — Мирослав Мајкл Ђорђевић Мој београдски дневник: сусрети и разговори са Добрицом Ћосићем 2006-2011. (2012) — Дарко Худелист Босански рат Добрице Ћосића (2013) — Мухамед Мујкић Огледало Добрице Ћосића (2014) — Миливоје Павловић[48] Доминантна и нежељена елита (2015) — Латинка Перовић Дневник о Добрици Ћосићу (2017) — Стојан Бербер

Dobrica Ćosić Daleko je sunce Tvrdi povez sa zaštitnim omotom Izdavač Prosveta Beograd Добросав Добрица Ћосић (Велика Дренова, код Трстеника, 29. децембар 1921 — Београд, 18. мај 2014) био је српски и југословенски политичар, књижевник и академик. Ћосић је био први председник Савезне Републике Југославије (15. јун 1992 — 1. јун 1993).[1] Радио је у комисији која је писала програм СКЈ. Он је написао увод, као и текстове о просвети, науци, култури и последње поглавље.[2] Поред политичког рада и дисидентског деловања, био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, учесник Народноослободилачке борбе и редовни члан САНУ. За свој књижевни опус добио је већину националних награда и неколико иностраних. Троструки је кандидат за Нобелову награду за књижевност (1983, 1989, 2011).[3] Ћосић је понекад називан „оцем нације”.[4][5] У Удружењу „Адлигат” у Београду, чији је Ћосић био члан, налази се Збирка књижевника Добрице Ћосића са више од две стотине његових посвета, неколико рукописа и дела књига из његове личне библиотеке. Биографија Школовао се у Средњој пољопривредној школи у Александровцу жупском, али је прекинуо школовање за време Другог светског рата, матурски испит је положио 16. октобра 1942. у Средњој пољоприведној школи у Ваљеву.[6] Касније је завршио Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић”. У току Народноослободилачке борбе био је политички комесар у Расинском партизанском одреду, уредник листа „Млади борац” и члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију. После ослобођења је био члан АГИТПРОП-а Централног комитета КП Србије, а републички и савезни посланик био је 12 година. За посланика је први пут изабран 1945. године, добивши око 6.800 гласова, испред кандидата Земљорадничке странке са 4.000 и кандидата Демократске странке са 3.000 гласова. Један је од ретких који су се јавно успротивили политичкој ликвидацији Александра Ранковића, 1966. године. Због, како је тврдио, недостатка реакције приликом партијског процеса против Ранковића, дистанцирао се од свог ранијег пријатеља Оскара Давича.[7] Први Ћосићеви прозни радови нису скренули нарочиту пажњу књижевне критике. У домаћу и светску књижевност улази 1951. године са својим првим делом „Далеко је сунце”. Охрабрен почетним књижевним успехом, Ћосић почиње упорно и истрајно да ради на упознавању модерне домаће и европске прозе и филозофске и социолошке научне мисли, што му је омогућило да својим будућим делима доспе у врх српске књижевности. Тако од 1951. године Добрица Ћосић постаје слободан уметник, књижевник који је написао култне романе: „Корени”, „Деобе”, „Време смрти” (тетралогија), „Време зла” („Грешник”, „Отпадник”, „Верник”), „Време власти”, али и многе друге. Од 14. фебруара до 26. априла, Добрица Ћосић је, као члан државне делегације, био сапутник председнику Југославије Јосипу Брозу Титу на броду „Галеб” којим су обилазили афричке земље. У јесен 1965. Броз је Ћосићу понудио да преузме власт у Србији, што је он одбио рекавши да хоће да буде писац и слободан човек.[8] Године 1968. отвара питање Косова и Метохије чиме изазива пажњу чланова из ЦК. Постао је један од најпознатијих опозиционара Јосипу Брозу Титу после размимоилажења са њим. Добрица Ћосић године 1970. постаје члан САНУ, а у својој приступној беседи је рекао „српски народ добијао у рату, а губио у миру”. У јавном деловању и раду био је толерантан за другачија мишљења и ретко је улазио у отворене сукобе.[9] Од 1969. до 1972. био је председник Српске књижевне задруге.[10] Милан Панић и Добрица Ћосић у Скупштини СР Југославије Године 1984. основао је Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања који је устајао у заштиту разних противника социјалистичке Југославије. Током 1989. и 1990. године основао је српске националне странке у Хрватској и Босни и Херцеговини. Први председник СРЈ одлуком Савезне скупштине постаје 15. јуна 1992. године, а смењен је годину дана касније (1. јуна 1993) гласањем оба већа Савезног парламента.[1] Добрица Ћосић је лажно оптуживан у медијима и јавности да је имао везе са писањем Нацрта Меморандума САНУ, што је део домена политичке пропаганде.[11] Аутори Нацрта Меморандума САНУ били су, управо супротно, против укључења Ћосића, пошто би његово учешће дало основа за политичку дискредитацију планираног документа.[12] Гроб Добрице Ћосића на Новом гробљу у Београду Године 2000. Добрица је ушао у Народни покрет Отпор, али је касније изјавио да то не би учинио да је знао да је Отпор финансиран из иностранства. Добрица Ћосић се отворено залагао за поделу Косова и Метохије још деведесетих година.[13] Ћосић се у својој књизи „Косово“ (2004) бави овом темом. Овај предлог је подржао и Ноам Чомски у мају 2006. године.[14] Поводом Ћосићевог 80. рођендана честитке су му упутили премијер Србије Зоран Ђинђић[тражи се извор] (назвавши га притом „Српским Томасом Маном“) и председник Савезне Републике Југославије Војислав Коштуница. Председник Србије Борис Тадић је децембра 2005. изјавио да се често консултује са Добрицом. Слободан Милошевић је на суђењу у Хагу назвао Ћосића „највећим српским живим писцем“. Више од 50 година био је у браку са супругом Божицом, до њене смрти 2006. године. Године 1954. добио је ћерку Ану, а има и двоје унука: Милену (1981) и Николу (1982). Преминуо је 18. маја 2014. у својој кући у Београду у 93. години.[15] Сахрањен је 20. маја на Новом гробљу у Београду, опело је служио епископ бачки Иринеј.[16][17] Ћосићев књижевни рад Са Антонијем Исаковићем, 1953. године. Ћосић и Иво Андрић Добрица Ћосић је започео свој књижевни рад романом „Далеко је сунце“ 1951. године, у коме евоцира своје ратничко искуство из народноослободилачке борбе и слика моралну и психолошку кризу личности у условима рата. Док је овај роман за садржину имао најсвежије догађаје националне историје, други роман „Корени“ који је објављен 1954. године узима грађу из стварности Србије с краја 19. века. То је слика раскола у једној патријархалној породици, али и раскола у народу. Овде је Ћосић пажљивом психолошком анализом разоткрио менталитет србијанског села, уочио зачетке и узроке политичких превирања, предочио неколико упечатљивих карактера.[18] Након култног романа „Корени“ следи дело „Седам дана у Будимпешти“ (1956), потом роман „Деобе“ (1961), у коме се Ћосић поново враћа Другом светском рату. Средишња тема овог романа је деоба у народу, деоба на партизане и четнике и последице ове поделе. Са књижевно-уметничког становишта, овај роман доноси низ новина, особену композицију, доминацију унутрашњег монолога, откривање уметничког функционисања полилога као средства за испољавање масе као књижевног јунака, уношење документарног материјала, стилску разноврсност и изузетно слојевиту лексику. Године 1964. Ћосић пише есеје „Акција” и 1966. есеје „Одговорности”. Те исте године Ћосић објављује тзв. роман парабола који носи назив „Бајка”, а потом поново есеје под називом „Моћ и стрепње” (1971). У периоду од 1972. до 1979. године Ћосић се враћа епској теми и пише историјски роман „Време смрти” у четири књиге. То је роман о Првом светском рату, широка фреска времена, догађаја и људских судбина. Тако, настављајући причу о појединцима из породице Катића из села Прерова, започету у роману „Корени”, Ћосић исписује сагу не само о породици Катић него и о Србији која је доживела голготу. Године 1982. објављује још есеја под називом „Стварно и могуће”, а потом трилогију „Време зла” („Грешник” 1985, „Отпадник” 1986. и „Верник” 1990), која се може одредити као политички роман, у којем Ћосић наставља причу о појединцима из исте породице, али и о личностима које су започеле свој романескни живот у „Времену смрти”. Тако је „Временом смрти” и „Временом зла” попуњена празнина између романа „Корени” и романа „Деобе” и остварена континуирана повест о Србији, Прерову и двема преровским породицама. Као круна рада, 1996. године долази дело „Време власти”, у којем се наставља повест започета романом „Корени”. Нацрт за други део књиге „Време смрти” Добрице Ћосића, део колекције у Адлигату У периоду од 2001. године до 2008. године, Добрица Ћосић у шест књига објављује „Пишчеве записе”. То су пре свега пишчеви записи писани у дневничкој форми. Прва књига обухвата период од 1951. до 1968. и њена композиција је проблемско једињење око кључних догађаја и личности, са асоцијацијама које пружају контекст претпоставки и последица. Језик је и књижевно-литерарни и филозофско-историјски са анализама колективно-психолошким. Друга књига обухвата период 1969 — 1980. године који је Ћосић провео у опозицији Титовом режиму, а трећа од 1981. до 1991. године, односно године у којима је Ћосић био носилац или учесник готово свих опозиционих иницијатива у Србији. Четврта књига „Пишчевих записа“, за разлику од претходне три које обухватају период од четири деценије, ова се ограничава на период од само две године (1992—1993), у којима су збивања била веома бурна и драматична. Ова књига је узбудљив приказ фактичког периода Ћосићевог државничког живота и његових идеја и представља упечатљив пример историјске експозиције у великој драми краја минулог века. Године 2002. излази Ћосићево дело „Писци мога века”, а од 2002. до 2003. године пише и објављује у две књиге „Српско питање”. Године 2004. излази књига „Косово”, 2005. године „Пријатељи”, затим 2007. „Време власти 2”, који надограђује причу о породицама Катић и Дачић, обухватајући време владавине Јосипа Броза Тита, који се иначе у роману појављује као литерарно уобличен јунак, а завршава 1998. године, када су, како је Ћосић једном приликом то рекао, Вокерови верификатори окупирали Косово. Претпоследњи Ћосићев роман изашао 2009. године и носи назив „Време змија”,. У овом роману реч је о дневничким белешкама које су настале у време НАТО бомбардовања од 21. марта 1999. до 1. јануара 2000. године. Последњи роман је изашао 2011. године „У туђем веку”; У туђем веку је дневник бившег председника Савезне Република Југославије и књижевника Добрице Ћосића. Он у дневнику износи своје ставове према актуелним друштвено-политичким темама у Србији и свету. Ново издање романа „Време смрти”, прво после 30 година, најављено је 2014. године. Ћосић је тим поводом имао своје „последње обраћање српској јавности”.[19] Убрзо је преминуо. Критике Ћосићев књижевни рад негативно су критиковали: Мирко Ковач, Бора Ћосић, Видосав Стевановић, Миро Главуртић, Јеврем Брковић, Светислав Басара, Ненад Прокић, Љиљана Шоп, Вук Драшковић, Соња Бисерко, Теофил Панчић. Он се није у јавности оглашавао са одговорима на критике. Углавном је одговарао кроз записе у својим дневничким књигама. На своје критичаре се осврнуо коментаром да међу њима има доста штеточина, незналица , покварењака и људи који га нападају из интересних разлога.[20] Предраг Палавестра окарактерисао је Ћосића као темпераментног заступника идеје о ангажованој књижевности.[21] Борислав Михајловић Михиз је заступао став да је Ћосић као званичник урадио много на либерализацији нашег културно живота, наводећи оснивање НИН-а и БДП-а.[22] Академик Михаило Марковић сматрао је да је Добрица Ћосић без икаквог разлога проглашаван „великосрпским националистом” и да је постао предмет мржње Албанаца.[23] Милован Витезовић је Ћосића описао стиховима: Човек овог тла, за свако доба. Између два зла - снађу га оба![24] Злоупотребе Националисти из Босне и Херцеговине и Хрватске у јавности злоупотребљавају цитат из Ћосићевог дела из домена фикције Деобе.[25] Ћосић пише ... Лаж је вид нашег патриотизма и потврда наше урођене интелигенције. Лажемо стваралачки, маштовито, инвентивно. У делу романа где пише „нашег“ приликом цитирање националисти и шовинисти стављају „српског“ те додају четири реченице о „лажи као српском државном интересу“, „лажи у самом бићу Србина“, „земљи у којој све лажи постају истине“ и „Србима које спасава лаж“ креирајући наратив о „српској лажи” о којој наводно пише Ћосић.[25] Награде и признања Улица на Косанчићевом венцу је именована по Ћосићу Одликован је Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима, Орденом братства и јединства са сребрним венцем и Орденом за храброст. Добрица Ћосић је први добитник Нинове награде 1954. за роман Корени, а други пут био је њен лауреат 1961. године за трилогију Деобе. Уз Оскара Давича, Живојина Павловића, Драгана Великића и Светислава Басару, један је од петорице књижевника који су ову награду добили више пута. Удружење књижевника Србије је Ћосићу 1986. доделило награду Удружења за изузетан значај ја књижевно стваралаштво. Повељу Задужбине Јакова Игњатовића из Будимпеште 1989. Ћосићу је уручио угледни српски писац из Мађарске Стојан Д. Вујичић. Његошева награда уручена му је 1990. године на Цетињу за трокњижје Време зла.[26] Два пута је добио традиционалну годишњу награду Народне библиотеке Србије за најчитанију домаћу књигу: 1990. године за роман „Верник“ и 1996. за роман „Време власти“. Један је од само три писца (уз Слободана Селенића и Љиљану Хабјановић-Ђуровић) који је ову награду добио више пута. Ова награда Ћосићу, из политичких разлога, није уручена осамдесетих година за романе Грешник и Отпадник, иако су ти романи били најчитанији романи у земљи. Ћосић је 1990. ову награду одбио да прими. Поводом 70. рођендана, Ћосић је 1991. добио специјалну Вукову награду. Мање од месец дана по смењивању са места председника СРЈ, 24. јуна 1993, Ћосићу је додељена књижевна награда „Златни крст кнеза Лазара”. Роман „Време власти“ вишеструко је награђиван: наградом Кочићево перо (1996), коју додељује Задужбина „Петар Кочић“, наградом Лаза Костић (1996), коју је Ћосић одбио да прими, наградом која носи име његовог пријатеља Меше Селимовића (1997), наградом Петар Кочић (1997), коју додељује манифестација „Кочићев збор“, Кочићева награда 1998, затим већ поменутом наградом НБС за најчитанију домаћу књигу, а угледни швајцарски лист Нуво Котидиен је, на основу анкете међу читаоцима у тој земљи, почетком маја месеца 1996. овај роман прогласио једним од седам најбољих европских романа. За ову књигу додељена му је и прва награда Светозар Ћоровић (1997). Године 1998. Ћосићу је у Крушевачком позоришту уручен „Златни крст деспота Стефана Лазаревића“. Дана 18. маја 2010. у Москви Ћосић је постао први добитник златне медаље „Пушкин“ за изузетне заслуге у књижевности, у оквиру Првог словенског форума уметности Златни витез. Председник тог форума, познати руски глумац Николај Бурљајев, назвао је Ћосића „легендарном личношћу“ и казао да је по свом стваралаштву Томас Ман окарактерисао почетак 20. века, а крај тог века — Добрица Ћосић. Том приликом председник удружења писаца Русије Валериј Ганичев, уручио је Ћосићу и награду Златни витез за књижевно стваралаштво.[27][28] Дана 17. јуна 2010. године, Ћосићу је, у Амбасади Русије у Београду уручена јубиларна медаља „65 година победе у Великом отаџбинском рату од 1941. до 1945. године“. Ово признање уручио му је амбасадор Русије у Србији Александар Конузин, по указу руског председника Дмитрија Медведева. Уручивању награде присуствовали су патријарх српски Иринеј, председник Србије Борис Тадић, министри у Влади Републике Србије Вук Јеремић и Ивица Дачић, председник Српске напредне странке Томислав Николић, представници Исламске заједнице и друге званице.[29][30] Ћосић је ову медаљу поклонио Војном музеју у Београду.[31] Добрица Ћосић је кандидован за Нобелову награду три пута: 1983. и 1989. године од стране француских и британских институција.[32][33] и 2011.[34][35] 6. октобра 2011. године, дошло је до вишечасовне контроверзе, када је више медија, укључујући РТС, Б92, али и британски `Гардијан`, пренело погрешну вест да је Ћосић заправо добио Нобелову награду.[36] Када се сазнало да је прави добитник шведски песник Томас Транстремер, одговорност за ову дезинформацију је преузела група „Самоорганизовани веб активисти“, која се противи наводном „опасном утицају политичара и писца Добрице Ћосића“.[36] Одељење за књижевност и језик Српске академије наука и уметности предложило је 1972. године Ћосића за „Октобарску награду“ Београда за први део романа „Време смрти”. Извршни одбор градске конференције Социјалистичког савеза и Председништво Градског већа Синдиката Београда успротивили су се овоме, јер је Ћосић тих година већ био у жестоком сукобу са политиком Савеза комуниста Југославије. Ћосић награду није добио.[37] Српска академија наука и уметности је 1. новембра 2021. организовала научни скуп „Романи Добрице Ћосића” поводом сто година од његовог рођења.[38][39] Заоставштина Добрица Ћосић и Виктор Лазић током потписивања књига за „Адлигат” 2013. године Добрица Ћосић био је члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” од самог оснивања 2012. године, а рад и формирање институције подржавао је од 2010. године.[40] Удружењу је поклонио један број књига из своје личне библиотеке, укључујући комплет „Сабрана дела Милутина Бојића”, који му је био веома драг.[40] У Збирци књижевника Добрице Ћосића налазе се његове наочаре и нацрт садржаја у рукопису за књигу „Време смрти Други део”. За живота је потписао више од 200 својих дела за Удружење, што представља највећу његову збирку са посветама и потписима која постоји, а ради се о многобројним првим, ретким, страним и библиофилским издањима. Удружење такође има велики број Ћосићевих посвета у оквиру легата и збирки других значајних личности. По његовим делима снимљене су телевизијске серије Корени и Време зла а припрема се Време смрти.[41] Посвета Добрице Ћосића Миодрагу Павловићу (лево), део легата Миодрага Павловића Ћосићева посвета Олги Бешевић, део легата породице Бешевић Његова ћерка Ана Ћосић Вукић написала је књигу „Време са оцем” у форми разговора са њим на књижевне теме.[42] Дела Ћосић је објавио следеће књиге (наведена су прва издања):[43] Далеко је сунце, Просвета, Београд, 1951. Корени, Просвета, Београд, 1954. Седам дана у Будимпешти, Нолит, Београд, 1957.[44] Деобе, Просвета, Београд, 1961. Акција: записи, поводи, одговори, Просвета, Београд, 1964. Бајка, Просвета, Београд, 1966. Одговорности: акција, 2, Просвета - Свјетлост, Београд - Сарајево, 1966. Прилике: акција, 1, Просвета - Свјетлост, Београд - Сарајево, 1966. Моћ и стрепње, НУ „Браћа Стаменковић”, Београд, 1971. Време смрти 1−2, Просвета, Београд 1972—1979 Призори Миће Поповића, Београд, 1974. Време смрти, 2, Просвета, Београд 1975. Време смрти, 3, Отокар Кершовани, Ријека, 1977. Време смрти, 4, Отокар Кершовани, Ријека, 1978. Време смрти, 5, Слово љубве, Београд, 1979. Време смрти, 6, Слово љубве, Београд, 1979. Стварно и могуће, Отокар Кершовани, Ријека, 1982. Време смрти, 1-4, БИГЗ, Београд, 1984. Грешник, БИГЗ, Београд, 1985. Отпадник, БИГЗ, Београд, 1986. Мића Поповић, време, пријатељи, БИГЗ, Београд, 1988. Верник, БИГЗ, Београд, 1990. Промене, Дневник, Нови Сад, 1992. Српско питање - демократско питање, Стручна књига, Београд, 1992. Време власти 1, БИГЗ, Београд, 1996 Време зла 1-2, Просвета, Београд, 1996. Откриће, Задужбина „Петар Кочић” и Наука, Бања Лука - Београд, 1998. Нада и акција, „Филип Вишњић”, Београд, 2000. Пишчеви записи 1951—1968., „Филип Вишњић”, Београд, 2000. Пишчеви записи 1969—1980., „Филип Вишњић”, Београд, 2001. Писци мога века, Верзалпрес-Мрљеш, Београд, 2002. Српско питање 1, „Филип Вишњић”, Београд, 2002. Српско питање 2, „Филип Вишњић”, Београд, 2003. Косово, Новости, Београд, 2004. Пишчеви записи 1981—1991., Београд, 2002. Пишчеви записи 1992—1993., „Филип Вишњић”, Београд, 2004. Пријатељи, „Филип Вишњић”, Београд, 2005. Време власти 2, Просвета, Београд, 2007. Пишчеви записи 1993—1999., Службени гласник, Београд, 2008. Пишчеви записи 1999—2000: Време змија, Службени гласник, Београд, 2008. Лична историја једног доба, 1-6, Службени гласник, Београд, 2009. Српско питање у XX веку, Службени гласник, Београд, 2009. Пријатељи мога века, Службени гласник, Београд, 2011. У туђем веку, Службени гласник, Београд, 2011.[45] Босански рат, Службени гласник, Београд, 2012.[46] Косово 1966–2013, Вукотић медија, Београд, 2013. У туђем веку 2, Лагуна, Београд, 2015.[47] Дела о Ћосићу Песник револуције на председничком броду (1986) — Данило Киш Човек у свом времену: разговори са Добрицом Ћосићем (1989) — Славољуб Ђукић Ауторитет без власти (1993) — проф. др Светозар Стојановић Добрица Ћосић или председник без власти (1993) — Драгослав Ранчић Шта је стварно рекао Добрица Ћосић (1995) — Милан Николић Време писца: животопис Добрице Ћосића (2000) — Радован Поповић Ловљење ветра, политичка исповест Добрице Ћосића (2001) — Славољуб Ђукић Време и Роман: Есеји о романима Добрице Ћосића (2001) — Мирослав Егерић Завичај и Прерово Добрице Ћосића (2002) — Бошко Руђинчанин Gang of four (2005) — Зоран Ћирић Књига о Ћосићу (2005) — Драгољуб Тодоровић Добрица Ћосић: Библиографија (2010) — Дејан Вукићевић Преписка 1991-1999. (2011) — Мирослав Мајкл Ђорђевић Мој београдски дневник: сусрети и разговори са Добрицом Ћосићем 2006-2011. (2012) — Дарко Худелист Босански рат Добрице Ћосића (2013) — Мухамед Мујкић Огледало Добрице Ћосића (2014) — Миливоје Павловић[48] Доминантна и нежељена елита (2015) — Латинка Перовић Дневник о Добрици Ћосићу (2017) — Стојан Бербер

Saborna crkva Svetog arhanđela Mihaila u Beogradu nalazi se na raskršću ulica kneza Sime Markovića i kralja Petra. Na mestu današnje crkve nalazila se starija, posvećena Svetom arhanđelu Mihailu. Saborna crkva kao nepokretno kulturno dobro ima status spomenika kulture od izuzetnog značaja, odlukom iz 1979. godine. Svojom arhitekturom, umetničkim delima i bogatom riznicom predstavlja izuzetan spomenik kulture. Ona je neprocenjiva istorijska baština vezana za sudbinu srpskog Beograda prve polovine 19. veka, koji se upravo formirao na prostoru oko Saborne crkve, postavši njegov crkveni, upravni i kulturni centar. U vreme kada postepeno nastupaju nove društvene i političke prilike u Srbiji, Saborna crkva je postala stožer u borbi za osamostaljivanje od turskog centralizma sve do konačnog oslobođenja od vekovnog ropstva. Današnja Saborna crkva je podignuta na temeljima stare crkve, hrama Svetih Arhistratiga, koja se pominje u vreme austrijske vladavine Beogradom od 1717. do 1739. godine. O izgledu ove crkve svedoči protestantski sveštenik i putopisac Stefan Gerlah u svom opisu putovanja carskih poslanstava u Carigrad 1573-1578. godine. Stara crkva je bila izgrađena od kamena, s velikim kubetom, bez krsta. Iako prostrana, nije mogla da primi brojno hrišćansko življe beogradske varoši. Kasnije podatke o postojanju ove crkve sačuvali su uglavnom putopisci iz 17. i 18. veka, koji o njoj izveštavaju. Crkva je bila razrušena tokom tursko- austrijskih sukoba. Beogradskim mirom, zaključenim 1739. godine, Turci su ponovo dobili Beograd. Nakon predaje grada, crkva je bila toliko uništena, da je 1728.. godine morala biti srušena. Austrijska vlast je bila izričita u naredbi da se ne smeju obnavljati porušeni srpski hramovi, pa je, tadašnji mitropolit Mojsije Petrović, očekivao podršku ruskog cara Petra Velikog. Kako car u međuvremenu umire, mitorpolit je samostalno pristupio obnovi crkve iz temelja, ukrasivši je i novim ikonostasom. Teške istorijske okolnosti ponovo su se odrazile i na život crkve, tako da ovo nije bila njena poslednja obnova. Beogradskim mirom zaključenim 1739. godine, Turci su, između ostalog, ponovo dobili Beograd i „čim uđoše u varoš i ovom prilikom pokazaše svoj bes i prema Srbima i prema srpskim svetinjama“. Srušena je velelepna rezidencija srpske mitropolije, a crkvu „opleniše i svodove joj oboriše“. Nekoliko decenija kasnije, početkom 1798. godine, crkva je ponovo stradala, ovog puta u požaru. Do početka 1813. godine bila je osposobljena za bogosluženje, kada su je, posle sloma Prvog srpskog ustanka, Turci skrnavili i opljačkali. Nakon Drugog srpskog ustanka izvedene su neophodne prepravke. Objavljivanjem Hatišerifa 1830. godine, na dan Sv. Andrije Prozvanog, kojim je dobijena i sloboda bogosluženja, po naredbi kneza Miloša, „pored stare crkve, podignuta je drvena zvonara“, u koju su bila postavljena zvona. Radi livenja zvona bila je založena velika vatra koja je goreli tri dana. Pored nje su prolazili ljudi i u kalop sa bronzom koja se topila, ubacivali različite predmete od srebra, kako bi zvona imala `srebrniji zvuk`. Ondašnji Beograđani su ovaj događaj „priželjkivali kao nešto veliko i nedokučivo. Za njih zvuk zvona nije značio samo jedan običan verski obred, zvona su bila simbol vekovima očekivane pobede“. Turci su na ovu odluku kneza Miloša gledali sa nevericom i pretnjom. Do danas je sačuvana anegdota kada se beogradski vezir Husein – paša Gavanoz Oglu (1827. god. -1833. god.) obratio vojvodi Petru Cukiću zaduženom za podizanje zvona, preteći da će biti kažnjen zbog toga. Hrabri vojvoda je odgovorio kako zna da će `poginuti od turske ruke` ako podigne zvono, ali i da će `poginuti od ruke svog gospodara` ako zvono ne podigne. Birao je ovo prvo. Danas se u zvoniku Vaznesenjske crkve (1863. god.) među pet zvona različite veličine i porekla nalazi i zvono stare Saborne crkve, koje se 15. februara 1830. godine oglasilo prvi put, kada je Kneževina Srbija dobila autonomiju. Rušena i opravljana, stara crkva se borila sa zlim vremenima sve do 22. juna 1836. godine, kada je nakon brojnih diskusija knez Miloš Obrenović izdao naredbu o njenom konačnom rušenju i izgradnji novog hrama. Gradnja nove Saborne crkve započeta je 28. aprila 1837. godine. Osvećenje temelja ove „katedralne beogradske crkve“, 15. jula 1837. godine, savremenik je opisao kao izuzetan događaj kojem su prisustvovali mitropolit Petar Jovanović, najviši crkveni velikodostojnici, knjeginja Ljubica i naslednici Milan i Mihailo, kmetovi, deca i „narod oboje pola“. Gruvali su topovi a narod je „u crkvu blagosiljao sretno i presrećno vreme ovo“. Na dan hramovne slave, Sv. arhanđela Mihaila, 8. novembra 1845. godine, mitropolit Petar Jovanović je izvršio osvećenje gotove crkve i odslužio u njoj prvu liturgiju. Pitanje autorstva arhitektonskih planova izgradnje dugo je bilo sporno, međutim, izvesno je da su crkvu gradili majstori iz Pančeva, po projektu Fridriha Adama Kverfelda. Crkva je podignuta na uzvišenom mestu, blizu bedema, gde je vidljiva sa svih strana. Saborna crkva je građena od 1837. do 1840. godine, a opremanje i dekorisanje unutrašnjosti izvedeno je između 1841. i 1845. godine. Ikone na ikonostasu, pevnicama, tronovima i predikaonici, kao i kompozicije na zidovima i svodovima je izveo Dimitrije Avramović, jedan od najznačajnijih srpskih slikara 19. veka, formiran pod uticajem bečke umetničke Akademije i nazarenskih shvatanja u crkvenom slikarstvu, dok je ikonostas izradio vajar Dimitrije Petrović. Hram je rekonstruisan 1934-37, da bi bio `dostojan pandan` novoj zgradi patrijaršije. Prvo bdenije nakon opravke održano je 20. novembra 1937. U čin igumana proizveden je 1949. godine u Sabornoj crkvi Tadej Štrbulović. Proizvodstvo je obavio vikar Njegove Svetosti Patrijarha episkop Visarion, budući episkop banatski. Saborna crkva u Beogradu spada među najveće crkvene građevine podignute u Kneževini Srbiji i, posle crkve Sv. Petra i Pavla u Topčideru (1832/34. god.), najstarija crkva u Beogradu. Osnova ima oblik izdužene pravougaone osnove sa pripratom i visokim zvonikom na zapadnom delu i prostranim naosom i polukružnom oltarskom apsidom na istočnoj strani. Gabaritne razmere crkve su dužine 45 metara i širine 19,6 metara. U pogledu konstrukcije u njoj se razlikuju tri celine: Zidana priprata, (dužine 10 metara i širine 19,6 metara) ispod koje je kripta, sa sklopom masovnih zidova, stubaca i svodova, na koje se oslanja konstrukcija zvonika. Tu se nalaze krstionica i stepenište za zvonik. Naos, (dužina 27 metara i širina 19,6 metara) koji čine četiri kompartimenta sa sistemom nosećih lukova između kojih su razapeti bačvasti svodovi sa obimnim zidovima. Površina naosa Saborne crkve iznosi oko 252 kvadratna metra, a prima između 650 do 850 vernika. Oltarski prostor sa polukružnom apsidom, čiji je spoljni radijus 9 metara. Za razliku od severne i južne fasade, istovetnih i jednostavno oblikovanih, zapadna – glavna fasada istaknuta je reprezentativnim portalom i širokim stepenišnim prilazom. Po svom sklopu i finim proporcijama, arhitektura Saborne crkve je neposredno prihvatila uzore neoklasicističkih crkava s prepoznatljivim baroknim tornjem, koje su se u istoj epohi gradile po Austriji, a u koje se ubraja i nešto starija Saborna crkva u Sremskim Karlovcima (1758), koja je bila mogući uzor. Ovaj tip crkava biće veoma rasprostranjen u Srbiji tokom Miloševe vladavine. Arhitektonsko-dekorativni sistem fasada i arhitektonskih elemenata na unutrašnjim površinama zidova, kao i arhitektonska oprema celokupnog enterijera, uključujući ikonostas, pevnice, tronove i slikarske dekoracije u stilu klasicizma. Zidovi crkve su zidani opekom sa krečnim malterom. Beogradska crkvena opština je angažovala vajara, drvorezbara i livca Dimitrija Petrovića (1799–1852), školovanog na akademiji u Beču, na izradi nacrta za ikonostas i pevnice. Nažalost, zbog izvesnih nesuglasica sa opštinom, Dimitrije Petrović nakon izrade arhitektonskog dela ikonostasa i njegovog montiranja u crkvi 1842. godine, zauvek napušta Beograd. Raskošno oblikovan, sa izvesnim eklektičkim dekorativnim elementima, ikonostas Saborne crkve u Beogradu svakako je najreprezentativniji klasicistički ikonostas u Srbiji. Visina ikonostasa do krsta iznosi 46, a širina oko 14 metara. Rađen je u raskošnoj drvorezbarskoj dekoraciji sa pozlatom, po nacrtu vajara Dimitrija Petrovića. Pozlaćena duborezna dekoracija je raspoređena na određenim arhitektonskim elementima: na dverima iznad okvira ikona, na bočnim arhivoltima i uz ovale gornje zone. To su stilizovani biljni motivi, isprepletane lozice, vitice, girlandi, mestimično postavljenog lista akantusa i rozeta. Pevnice, propovedaonicu i tronove izradio je, prema ranije usvojenim nacrtima Dimitrija Petrovića, iskusni majstor Georgije Davić. Površina svih oslikanih zidova i svodova ukupno iznosi preko 628 m2. Dimitrije Avramović je u periodu od 1841. do 1845. godine, naslikao ukupno osamnaest velikih zidnih kompozicija i približno pedeset ikona za ikonostas. Umetnik je bio pod uticajem bečke istorijske škole i nemačkih nazarena, ali se njegov izrazit osećaj za dramatični kolorit i plastični – smeli ritam spojio u originalni slikarski rukopis. Na zidnim površinama Saborne crkve ostvario je jedinstvene monumentalne kompozicije religijskog sadržaja, visoko vrednovane u novijem srpskom slikarstvu. Pored slikarskih i duborezačkih radova na ikonostasu, pevnicama i predikaonici, zidnih slika, posebnu vrednost u crkvi predstavlja riznica u kojoj se čuvaju predmeti primenjene umetnosti – zlatarska dela iz 18. i 19. veka, odežde, krstovi, pojedinačne ikone iz druge polovine 19. veka i drugi predmeti od kulturno istorijskog značaja. U leto 1899. godine izvršeno je oslikavanje donje zone zidova u oltarskom prostoru. Ovaj posao poveren je živopiscu Anastasu Stefanoviću. On je u oltarskom prostoru uradio čišćenje, odnosno jednu vrstu restauracije dveju Avramovićevih zidnih kompozicija, a i naslikao 21 stojeću figuru svetitelja gotovo u prirodnoj veličini. Slikarska dela koja ukrašavaju Sabornu crkvu spolja treba istaći tri ikone velikih dimezija koje se nalaze na zapadnoj fasadi. Nastale su verovatno oko 1885.-1886. godine, ikone Svete Trojice, Sveti Arhanđel Mihailo i Sveti Arhanđel Gavrilo. Ova dela bi se mogla pripisati poznatom slikaru, Nikoli Markoviću. U novije vreme, tačnije 1961. godine, slikar Živko Stojisavljević izradio je nacrte za vitraže kojima su ukrašeni prozori Saborne crkve. Na središnjem apsidnom prozoru u oltaru prvobitno je bila predstavljena stojeća figura Gospoda Isusa Hrista na oblacima, okruženog heruvimima i anđelima, ali zbog velikih oštećenja, na zahtev Uprave Saborne crkve, slikar-konzervator Dušan Martinović je 1995. godine naslikao Vaznesenje Hristovo. Na severnom apsidnom prozoru predstavljena je stojeća figura Bogorodice, a na južnom apsidnom prozoru Sv. Arhanđel Mihailo. U blizini crkve, tačnije na mestu gde se danas protežu Zadarska ulica, deo ulice Kralja Petra i Kosančićev venac, nalazilo se staro srpsko groblje. Njegovo postepeno širenje nastavilo se i u porti Saborne crkve, koja je prvih decenija 19. veka bila neograđena i služila kao groblje za viđenije ličnosti Srbije. Lobanja vožda Karađorđa je do 1837. godine bila sahranjena u južnom delu porte, kada je po želji i naređenju kneginje Ljubice izvađena i prenesena u Topolu. Tu su sahranjeni: Hadži Ruvim (1754—1804), knez Sima Marković (1768 - 1817), vojvoda Petar Nikolajević Moler (1755—1816). U Sabornoj Crkvi danas se čuvaju mošti: Svetog i pravednog kneza Stefana Štiljanovića, deo moštiju Svetog kneza Lazara i čestice moštiju Svetog Jovana Šangajskog i Sanfranciskanskog. U Sabornoj crkvi su sahranjeni knez Miloš Obrenović (1780—1860), knez Mihailo Obrenović (1823—1868), Mitropolit Mihailo (1826—1898), Mitropolit Inokentije (1898—1905), Patrijarh Gavrilo (1938—1950), Patrijarh Vikentije (1950—1958). Grobovi Vuka Stefanovića Karadžića (1787—1864) i Dositeja Obradovića (1744—1811) nalaze se spolja, u crkvenoj porti, ispred glavnog portala. Riznica Saborne crkve, onakva kakva je danas sačuvana, na svojstven način odražava viševekovnu prošlost ovog hrama. I pored mnogih ratnih razaranja, pljački i požara, uspeli su se sačuvati vredni obredni predmeti, ikone i drugi umetnički predmeti koji su dobijeni od vladara, episkopa i drugih darodavaca. Zajedno sa retkim starim crkvenim knjigama nasleđenim iz ranijih epoha, sve to čini danas jedinstvenu celinu, značajnu za proučavanje duhovnih, kulturnih i umetničkih prilika u kojima je Saborna crkva igrala značajnu ulogu. Konzervatorsko-restauratorski radovi na zidnom slikarstvu i ikonostasu izvedeni su 1993–1996. Restauracija fasada urađena je 1996—1997, sanacija krova, restauracija ograde i ulazne kapije 2006. godine. Pri Sabornoj crkvi 1853. godine osnovano je Prvo beogradsko pevačko društvo, koje je i danas aktivno. Ovim horom dirigovali su značajni kompozitori srpske muzike, poput Josifa Marinkovića, Stevana Mokranjca, Kornelija Stankovića i drugih.

Knjaževac Otokar Keršovani, 1982. Odlično očuvana. Koreni su drugi roman srpskog pisca Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Ovim romanom Ćosić je započeo svojevrsni ciklus romana („Vreme smrti“, „Vreme zla“, „Vreme vlasti“) u kojima se kao likovi javljaju „sinovi, unuci i praunuci junaka „Korena“, sa osnovnom idejnom težnjom prikazivanja „romansirane istorije moderne Srbije“.[1] Roman se odigrava u izmišljenom selu Prerovo u poslednjim decenijama 19. veka za vreme kralja Milana i u njemu se prikazuje život bogate seoske porodice Katić i njihovih sluga. U mnoštvu motiva i tema posebno se izdvajaju: motiv porodice i porodičnog sukoba između očeva i sinova, porodično poreklo i problem identiteta, održavanje kultova srpske nacionalne mitologije, politički sukobi koji dovode do narodnog i porodičnog raskola i iskorišćavanje srpskog seljaštva za niske političke pobune, oblikovanje srpskih intelektualaca školovanih u inostranstvu, patrijarhalna despotija kao kult, uloga i položaj žene u porodici, i mnogi drugi. Tematsko-motivski slojevi usko su vezani za predstavljanje sporog i bolnog preobražaja srpskog sela sa prelaska iz 19. u 20. vek. Jovan Deretić „Korene“ žanrovski određuje kao „poetski psihološki roman, umnogostručene subjektivne perspektive, u kojem se dramatični sudari među ličnostima osvetljavaju iz više uglova, sa stanovišta svih aktera radnje““.[1] „Koreni“ takođe imaju elemente porodičnog, istorijskog, društvenog i filozofsko-kulturološkog romana. Ova eklektična i sintetična forma romana je po rečima Milana Radulovića „inspirisana traganjem za integralnim umetničkim delom, onim u kojem bi stvarni život i realni svet bili duboko sagledani, istinito dočarani i višom pravdom samereni, i u kojem bi umetnikova slika sveta postala živ sadržaj socijalne i kulturne svesti čitalaca“.[2] Za ovaj roman Ćosić je 1954. nagrađen NIN-ovom nagradom, koja je te godine prvi put dodeljena. Uoči pedesetogodišnjice dodeljivanja NIN-ove nagrade 2003. godine, kritičari koji su u različitim periodima učestvovali u žiriju dodelili su „Korenima“ deveto mesto na listi najboljih romana nagrađenih ovom nagradom.[3] Danas ima status klasika srpske književnosti dvadesetog veka i deo je obavezne lektire u srednjim školama u Srbiji. Radnja UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis knjige! Dobrica Ćosić Fabula je smeštena na kraj devetnaestog veka u jednom srpskom selu i prati živote Aćima Katića, jednog od radikalskih vođa tog vremena, i njegovih sinova Vukašina i Đorđa. Vukašin je bio na školovanju nekoliko godina u Francuskoj i na početku romana se vraća kući kod oca i brata mu Đorđa da bi im saopštio da se ženi ćerkom liberala Tošića, Aćimovog političkog neprijatelja. Aćim ga se odriče i preti da će ga izbrisati iz testamenta. Istovremeno, Đorđe i njegova supruga Simka imaju probleme, jer ni posle 15 godina braka nemaju dece. Đorđe se sve češće napija i u jednom od tih pijanstava izbacuje Simku iz kuće. Aćim je očajan zbog svađe sa sinom, miljenikom Vukašinom, i što od besa, što od očaja rešava da pozove seljake iz svoga sela Prerova na bunu. Pijani vojnici uspevaju da bez velike muke uguše bunu, ubivši pritom petoricu seljaka. Istovremeno, Simki na um pada spasonosna ideja - da zatrudni sa jednim od Đorđevih sluga. Ubrzo posle toga saznajemo da je Simka trudna, a Đorđe joj dopušta da se vrati kući, iako su i on i Aćim puni sumnji oko toga ko je otac deteta. Simka rađa sina i beba dobija ime Adam. Kako Adam brzo raste, sve manje liči na oca Đorđa koji je izrazito nizak. Kada je Adamu bilo 5 godina, majka Simka se razboljeva i umire, a on jedva preživljava. Ovaj događaj konačno navodi Aćima i Đorđa da Adama prihvate kao svojega.[4] Analiza likova Aćim – glavni lik u delu i gazda, domaćin i predstavnik radikalnog pokreta, privržen mitovima i legendama i ustaničkim buntom. Jakog duha, ume da se postavi kao vođa naroda i zna kako da ostvari svoje političke ciljeve zasnovane na osećaju. Ipak, sa druge strane ne može da se uhvati u koštac sa problemima koje donosi novo vreme, ali ni sa porodičnim problemima kao što su izdaja sinova i razočaranje u rukovodstvo partije. Doživljava niz poraza i utehu pronalazi u svom unuku Adamu kome će posvetiti ostatak svog života. Vukašin – je predstavnik nove generacije, mladi gospodin školovan u Parizu, perspektivan sa jedne strane, sledbenik evropskog duha. Ali, on je i Aćimov sin, koji je zadojen tradicijom i nacionalnim mitom što dovodi do unutrašnje borbe, preispitivanja i sopstvenog nezadovoljstva. Đorđe – svojim poslovnim uspesima, bogatstvom i ugledom je moćan čovek, ali kao jalov čovek koji ne može da obezbedi potomstvo je nesrećnik, ne može da nastavi lozu ali ni da pridobije očevu ljubav koja je rezervisana za Vukašina. On je raspolućena ličnost, posednik i jalov muškarac, gazda i impotentni muž željan očeve ljubavi, svestan svojih nedostataka unižava se u sopstvenim očima. Simka – izuzetan ženski lik u srpskoj književnosti. Lepa i snažna, tim više akcentuje Đorđevu jalovost. Potpuno svesna svog porekla, položaja i uloge u domu porodice Katić. Ona zdravo rezonuje, trpi Đorđeve uvrede jer je vodi instinkt sopstvenog preživljavanja. I kada se odluči da postane preljubnica sa slugom, iako je vrlo moralna i užasava je sama pomisao preljube, ona ubeđuje sebe da to čini zarad višeg cilja, zbog održavanja loze Katića što je iznad svega, što prevazilazi i nju i preljubu kao čin, jer sam čin doživljava kao obavezu a ne kao emociju ili neobuzdanu strast. Od te odluke zavisi njena sudbina ali i ključno, sudbina loze Aćima Katića. Književni uticaj Delo je objavljeno u jeku književnih rasprava između zastupnika realističke i pristalica modernističke koncepcije književnosti.[5] Ćosić je u ovom romanu ostvario ambiciju spajanja realističke prozne retorike i moderne romaneskne strukture, i na taj način ujedinio ove dve suprotstavljene struje književnog oblikovanja. Televizijska adaptacija Glavni članak: Koreni (TV serija) Na temelju Ćosićevog romana snimljena je serija „Koreni”. Seriju je režirao Ivan Živković, scenario napisao Đorđe Milosavljević, a glavne uloge tumače Žarko Laušević, Sloboda Mićalović, Igor Đorđević, Radovan Vujović i Nenad Jezdić. Prva epizoda je premijerno prikazana 21. oktobra 2018. Reference Deretić 2004, str. 1154. Radulović 2013, str. 16. Značajan sadržaj postojanja, NIN, (pristupljeno: 25. novembar 2015) Koreni analiza Radulović 2013, str. 255. Literatura Radulović, Milan (2013). „Predgovor“ i „Pogovor“ u: D. Ćosić, Koreni. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Deretić, Jovan (2004). Istorija srpske književnosti. Beograd: Prosveta. Dobrosav Dobrica Ćosić (Velika Drenova, kod Trstenika, 29. decembar 1921 — Beograd, 18. maj 2014) bio je srpski i jugoslovenski političar, književnik i akademik. Ćosić je bio prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije (15. jun 1992 — 1. jun 1993).[1] Radio je u komisiji koja je pisala program SKJ. On je napisao uvod, kao i tekstove o prosveti, nauci, kulturi i poslednje poglavlje.[2] Pored političkog rada i disidentskog delovanja, bio je srpski pisac, romansijer i esejista, politički i nacionalni teoretičar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i redovni član SANU. Za svoj književni opus dobio je većinu nacionalnih nagrada i nekoliko inostranih. Trostruki je kandidat za Nobelovu nagradu za književnost (1983, 1989, 2011).[3] U Udruženju „Adligat” u Beogradu, čiji je Ćosić bio član, nalazi se Zbirka književnika Dobrice Ćosića sa više od dve stotine njegovih posveta, nekoliko rukopisa i dela knjiga iz njegove lične biblioteke. Biografija Školovao se u Srednjoj poljoprivrednoj školi u Aleksandrovcu župskom, ali je prekinuo školovanje za vreme Drugog svetskog rata, maturski ispit je položio 16. oktobra 1942. u Srednjoj poljoprivednoj školi u Valjevu.[4] Kasnije je završio Višu partijsku školu „Đuro Đaković”. U toku Narodnooslobodilačke borbe bio je politički komesar u Rasinskom partizanskom odredu, urednik lista „Mladi borac” i član Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Srbiju. Posle oslobođenja je bio član AGITPROP-a Centralnog komiteta KP Srbije, a republički i savezni poslanik bio je 12 godina. Za poslanika je prvi put izabran 1945. godine, dobivši oko 6.800 glasova, ispred kandidata Zemljoradničke stranke sa 4.000 i kandidata Demokratske stranke sa 3.000 glasova. Jedan je od retkih koji su se javno usprotivili političkoj likvidaciji Aleksandra Rankovića, 1966. godine. Zbog, kako je tvrdio, nedostatka reakcije prilikom partijskog procesa protiv Rankovića, distancirao se od svog ranijeg prijatelja Oskara Daviča.[5] Prvi Ćosićevi prozni radovi nisu skrenuli naročitu pažnju književne kritike. U domaću i svetsku književnost ulazi 1951. godine sa svojim prvim delom „Daleko je sunce”. Ohrabren početnim književnim uspehom, Ćosić počinje uporno i istrajno da radi na upoznavanju moderne domaće i evropske proze i filozofske i sociološke naučne misli, što mu je omogućilo da svojim budućim delima dospe u vrh srpske književnosti. Tako od 1951. godine Dobrica Ćosić postaje slobodan umetnik, književnik koji je napisao kultne romane: „Koreni”, „Deobe”, „Vreme smrti” (tetralogija), „Vreme zla” („Grešnik”, „Otpadnik”, „Vernik”), „Vreme vlasti”, ali i mnoge druge. Od 14. februara do 26. aprila, Dobrica Ćosić je, kao član državne delegacije, bio saputnik predsedniku Jugoslavije Josipu Brozu Titu na brodu „Galeb” kojim su obilazili afričke zemlje. U jesen 1965. Broz je Ćosiću ponudio da preuzme vlast u Srbiji, što je on odbio rekavši da hoće da bude pisac i slobodan čovek.[6] Godine 1968. otvara pitanje Kosova i Metohije čime izaziva pažnju članova iz CK. Postao je jedan od najpoznatijih opozicionara Josipu Brozu Titu posle razmimoilaženja sa njim. Dobrica Ćosić godine 1970. postaje član SANU, a u svojoj pristupnoj besedi je rekao „srpski narod dobijao u ratu, a gubio u miru”. U javnom delovanju i radu bio je tolerantan za drugačija mišljenja i retko je ulazio u otvorene sukobe.[7] Od 1969. do 1972. bio je predsednik Srpske književne zadruge.[8] Milan Panić i Dobrica Ćosić u Skupštini SR Jugoslavije Godine 1984. osnovao je Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja koji je ustajao u zaštitu raznih protivnika socijalističke Jugoslavije. Tokom 1989. i 1990. godine osnovao je srpske nacionalne stranke u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Prvi predsednik SRJ odlukom Savezne skupštine postaje 15. juna 1992. godine, a smenjen je godinu dana kasnije (1. juna 1993) glasanjem oba veća Saveznog parlamenta.[1] Dobrica Ćosić je lažno optuživan u medijima i javnosti da je imao veze sa pisanjem Nacrta Memoranduma SANU, što je deo domena političke propagande.[9] Autori Nacrta Memoranduma SANU bili su, upravo suprotno, protiv uključenja Ćosića, pošto bi njegovo učešće dalo osnova za političku diskreditaciju planiranog dokumenta.[10] Grob Dobrice Ćosića na Novom groblju u Beogradu Godine 2000. Dobrica je ušao u Narodni pokret Otpor, ali je kasnije izjavio da to ne bi učinio da je znao da je Otpor finansiran iz inostranstva. Dobrica Ćosić se otvoreno zalagao za podelu Kosova i Metohije još devedesetih godina.[11] Ćosić se u svojoj knjizi „Kosovo“ (2004) bavi ovom temom. Ovaj predlog je podržao i Noam Čomski u maju 2006. godine.[12] Povodom Ćosićevog 80. rođendana čestitke su mu uputili premijer Srbije Zoran Đinđić[traži se izvor] (nazvavši ga pritom „Srpskim Tomasom Manom“) i predsednik Savezne Republike Jugoslavije Vojislav Koštunica. Predsednik Srbije Boris Tadić je decembra 2005. izjavio da se često konsultuje sa Dobricom. Slobodan Milošević je na suđenju u Hagu nazvao Ćosića „najvećim srpskim živim piscem“. Više od 50 godina bio je u braku sa suprugom Božicom, do njene smrti 2006. godine. Godine 1954. dobio je ćerku Anu, a ima i dvoje unuka: Milenu (1981) i Nikolu (1982). Preminuo je 18. maja 2014. u svojoj kući u Beogradu u 93. godini.[13] Sahranjen je 20. maja na Novom groblju u Beogradu, opelo je služio episkop bački Irinej.[14][15] Ćosićev književni rad Sa Antonijem Isakovićem, 1953. godine. Ćosić i Ivo Andrić Dobrica Ćosić je započeo svoj književni rad romanom „Daleko je sunce“ 1951. godine, u kome evocira svoje ratničko iskustvo iz narodnooslobodilačke borbe i slika moralnu i psihološku krizu ličnosti u uslovima rata. Dok je ovaj roman za sadržinu imao najsvežije događaje nacionalne istorije, drugi roman „Koreni“ koji je objavljen 1954. godine uzima građu iz stvarnosti Srbije s kraja 19. veka. To je slika raskola u jednoj patrijarhalnoj porodici, ali i raskola u narodu. Ovde je Ćosić pažljivom psihološkom analizom razotkrio mentalitet srbijanskog sela, uočio začetke i uzroke političkih previranja, predočio nekoliko upečatljivih karaktera.[16] Nakon kultnog romana „Koreni“ sledi delo „Sedam dana u Budimpešti“ (1956), potom roman „Deobe“ (1961), u kome se Ćosić ponovo vraća Drugom svetskom ratu. Središnja tema ovog romana je deoba u narodu, deoba na partizane i četnike i posledice ove podele. Sa književno-umetničkog stanovišta, ovaj roman donosi niz novina, osobenu kompoziciju, dominaciju unutrašnjeg monologa, otkrivanje umetničkog funkcionisanja poliloga kao sredstva za ispoljavanje mase kao književnog junaka, unošenje dokumentarnog materijala, stilsku raznovrsnost i izuzetno slojevitu leksiku. Godine 1964. Ćosić piše eseje „Akcija” i 1966. eseje „Odgovornosti”. Te iste godine Ćosić objavljuje tzv. roman parabola koji nosi naziv „Bajka”, a potom ponovo eseje pod nazivom „Moć i strepnje” (1971). U periodu od 1972. do 1979. godine Ćosić se vraća epskoj temi i piše istorijski roman „Vreme smrti” u četiri knjige. To je roman o Prvom svetskom ratu, široka freska vremena, događaja i ljudskih sudbina. Tako, nastavljajući priču o pojedincima iz porodice Katića iz sela Prerova, započetu u romanu „Koreni”, Ćosić ispisuje sagu ne samo o porodici Katić nego i o Srbiji koja je doživela golgotu. Godine 1982. objavljuje još eseja pod nazivom „Stvarno i moguće”, a potom trilogiju „Vreme zla” („Grešnik” 1985, „Otpadnik” 1986. i „Vernik” 1990), koja se može odrediti kao politički roman, u kojem Ćosić nastavlja priču o pojedincima iz iste porodice, ali i o ličnostima koje su započele svoj romaneskni život u „Vremenu smrti”. Tako je „Vremenom smrti” i „Vremenom zla” popunjena praznina između romana „Koreni” i romana „Deobe” i ostvarena kontinuirana povest o Srbiji, Prerovu i dvema prerovskim porodicama. Kao kruna rada, 1996. godine dolazi delo „Vreme vlasti”, u kojem se nastavlja povest započeta romanom „Koreni”. Nacrt za drugi deo knjige „Vreme smrti” Dobrice Ćosića, deo kolekcije u Adligatu U periodu od 2001. godine do 2008. godine, Dobrica Ćosić u šest knjiga objavljuje „Piščeve zapise”. To su pre svega piščevi zapisi pisani u dnevničkoj formi. Prva knjiga obuhvata period od 1951. do 1968. i njena kompozicija je problemsko jedinjenje oko ključnih događaja i ličnosti, sa asocijacijama koje pružaju kontekst pretpostavki i posledica. Jezik je i književno-literarni i filozofsko-istorijski sa analizama kolektivno-psihološkim. Druga knjiga obuhvata period 1969 — 1980. godine koji je Ćosić proveo u opoziciji Titovom režimu, a treća od 1981. do 1991. godine, odnosno godine u kojima je Ćosić bio nosilac ili učesnik gotovo svih opozicionih inicijativa u Srbiji. Četvrta knjiga „Piščevih zapisa“, za razliku od prethodne tri koje obuhvataju period od četiri decenije, ova se ograničava na period od samo dve godine (1992—1993), u kojima su zbivanja bila veoma burna i dramatična. Ova knjiga je uzbudljiv prikaz faktičkog perioda Ćosićevog državničkog života i njegovih ideja i predstavlja upečatljiv primer istorijske ekspozicije u velikoj drami kraja minulog veka. Godine 2002. izlazi Ćosićevo delo „Pisci moga veka”, a od 2002. do 2003. godine piše i objavljuje u dve knjige „Srpsko pitanje”. Godine 2004. izlazi knjiga „Kosovo”, 2005. godine „Prijatelji”, zatim 2007. „Vreme vlasti 2”, koji nadograđuje priču o porodicama Katić i Dačić, obuhvatajući vreme vladavine Josipa Broza Tita, koji se inače u romanu pojavljuje kao literarno uobličen junak, a završava 1998. godine, kada su, kako je Ćosić jednom prilikom to rekao, Vokerovi verifikatori okupirali Kosovo. Pretposlednji Ćosićev roman izašao 2009. godine i nosi naziv „Vreme zmija”,. U ovom romanu reč je o dnevničkim beleškama koje su nastale u vreme NATO bombardovanja od 21. marta 1999. do 1. januara 2000. godine. Poslednji roman je izašao 2011. godine „U tuđem veku”; U tuđem veku je dnevnik bivšeg predsednika Savezne Republika Jugoslavije i književnika Dobrice Ćosića. On u dnevniku iznosi svoje stavove prema aktuelnim društveno-političkim temama u Srbiji i svetu. Novo izdanje romana „Vreme smrti”, prvo posle 30 godina, najavljeno je 2014. godine. Ćosić je tim povodom imao svoje „poslednje obraćanje srpskoj javnosti”.[17] Ubrzo je preminuo. Kritike Ćosićev književni rad negativno su kritikovali: Mirko Kovač, Bora Ćosić, Vidosav Stevanović, Miro Glavurtić, Jevrem Brković, Svetislav Basara, Nenad Prokić, Ljiljana Šop, Vuk Drašković, Sonja Biserko, Teofil Pančić. On se nije u javnosti oglašavao sa odgovorima na kritike. Uglavnom je odgovarao kroz zapise u svojim dnevničkim knjigama. Na svoje kritičare se osvrnuo komentarom da među njima ima dosta štetočina, neznalica , pokvarenjaka i ljudi koji ga napadaju iz interesnih razloga.[18] Predrag Palavestra okarakterisao je Ćosića kao temperamentnog zastupnika ideje o angažovanoj književnosti.[19] Borislav Mihajlović Mihiz je zastupao stav da je Ćosić kao zvaničnik uradio mnogo na liberalizaciji našeg kulturno života, navodeći osnivanje NIN-a i BDP-a.[20] Akademik Mihailo Marković smatrao je da je Dobrica Ćosić bez ikakvog razloga proglašavan „velikosrpskim nacionalistom” i da je postao predmet mržnje Albanaca.[21] Milovan Vitezović je Ćosića opisao stihovima: Čovek ovog tla, za svako doba. Između dva zla - snađu ga oba![22] Zloupotrebe Nacionalisti iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske u javnosti zloupotrebljavaju citat iz Ćosićevog dela iz domena fikcije Deobe.[23] Ćosić piše ... Laž je vid našeg patriotizma i potvrda naše urođene inteligencije. Lažemo stvaralački, maštovito, inventivno. U delu romana gde piše „našeg“ prilikom citiranje nacionalisti i šovinisti stavljaju „srpskog“ te dodaju četiri rečenice o „laži kao srpskom državnom interesu“, „laži u samom biću Srbina“, „zemlji u kojoj sve laži postaju istine“ i „Srbima koje spasava laž“ kreirajući narativ o „srpskoj laži” o kojoj navodno piše Ćosić.[23] Nagrade i priznanja Ulica na Kosančićevom vencu je imenovana po Ćosiću Odlikovan je Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima, Ordenom bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem i Ordenom za hrabrost. Dobrica Ćosić je prvi dobitnik Ninove nagrade 1954. za roman Koreni, a drugi put bio je njen laureat 1961. godine za trilogiju Deobe. Uz Oskara Daviča, Živojina Pavlovića, Dragana Velikića i Svetislava Basaru, jedan je od petorice književnika koji su ovu nagradu dobili više puta. Udruženje književnika Srbije je Ćosiću 1986. dodelilo nagradu Udruženja za izuzetan značaj ja književno stvaralaštvo. Povelju Zadužbine Jakova Ignjatovića iz Budimpešte 1989. Ćosiću je uručio ugledni srpski pisac iz Mađarske Stojan D. Vujičić. Njegoševa nagrada uručena mu je 1990. godine na Cetinju za troknjižje Vreme zla.[24] Dva puta je dobio tradicionalnu godišnju nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju domaću knjigu: 1990. godine za roman „Vernik“ i 1996. za roman „Vreme vlasti“. Jedan je od samo tri pisca (uz Slobodana Selenića i Ljiljanu Habjanović-Đurović) koji je ovu nagradu dobio više puta. Ova nagrada Ćosiću, iz političkih razloga, nije uručena osamdesetih godina za romane Grešnik i Otpadnik, iako su ti romani bili najčitaniji romani u zemlji. Ćosić je 1990. ovu nagradu odbio da primi. Povodom 70. rođendana, Ćosić je 1991. dobio specijalnu Vukovu nagradu. Manje od mesec dana po smenjivanju sa mesta predsednika SRJ, 24. juna 1993, Ćosiću je dodeljena književna nagrada „Zlatni krst kneza Lazara”. Roman „Vreme vlasti“ višestruko je nagrađivan: nagradom Kočićevo pero (1996), koju dodeljuje Zadužbina „Petar Kočić“, nagradom Laza Kostić (1996), koju je Ćosić odbio da primi, nagradom koja nosi ime njegovog prijatelja Meše Selimovića (1997), nagradom Petar Kočić (1997), koju dodeljuje manifestacija „Kočićev zbor“, Kočićeva nagrada 1998, zatim već pomenutom nagradom NBS za najčitaniju domaću knjigu, a ugledni švajcarski list Nuvo Kotidien je, na osnovu ankete među čitaocima u toj zemlji, početkom maja meseca 1996. ovaj roman proglasio jednim od sedam najboljih evropskih romana. Za ovu knjigu dodeljena mu je i prva nagrada Svetozar Ćorović (1997). Godine 1998. Ćosiću je u Kruševačkom pozorištu uručen „Zlatni krst despota Stefana Lazarevića“. Dana 18. maja 2010. u Moskvi Ćosić je postao prvi dobitnik zlatne medalje „Puškin“ za izuzetne zasluge u književnosti, u okviru Prvog slovenskog foruma umetnosti Zlatni vitez. Predsednik tog foruma, poznati ruski glumac Nikolaj Burljajev, nazvao je Ćosića „legendarnom ličnošću“ i kazao da je po svom stvaralaštvu Tomas Man okarakterisao početak 20. veka, a kraj tog veka — Dobrica Ćosić. Tom prilikom predsednik udruženja pisaca Rusije Valerij Ganičev, uručio je Ćosiću i nagradu Zlatni vitez za književno stvaralaštvo.[25][26] Dana 17. juna 2010. godine, Ćosiću je, u Ambasadi Rusije u Beogradu uručena jubilarna medalja „65 godina pobede u Velikom otadžbinskom ratu od 1941. do 1945. godine“. Ovo priznanje uručio mu je ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin, po ukazu ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva. Uručivanju nagrade prisustvovali su patrijarh srpski Irinej, predsednik Srbije Boris Tadić, ministri u Vladi Republike Srbije Vuk Jeremić i Ivica Dačić, predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić, predstavnici Islamske zajednice i druge zvanice.[27][28] Ćosić je ovu medalju poklonio Vojnom muzeju u Beogradu.[29] Dobrica Ćosić je kandidovan za Nobelovu nagradu tri puta: 1983. i 1989. godine od strane francuskih i britanskih institucija.[30][31] i 2011.[32][33] 6. oktobra 2011. godine, došlo je do višečasovne kontroverze, kada je više medija, uključujući RTS, B92, ali i britanski `Gardijan`, prenelo pogrešnu vest da je Ćosić zapravo dobio Nobelovu nagradu.[34] Kada se saznalo da je pravi dobitnik švedski pesnik Tomas Transtremer, odgovornost za ovu dezinformaciju je preuzela grupa „Samoorganizovani veb aktivisti“, koja se protivi navodnom „opasnom uticaju političara i pisca Dobrice Ćosića“.[34] Odeljenje za književnost i jezik Srpske akademije nauka i umetnosti predložilo je 1972. godine Ćosića za „Oktobarsku nagradu“ Beograda za prvi deo romana „Vreme smrti”. Izvršni odbor gradske konferencije Socijalističkog saveza i Predsedništvo Gradskog veća Sindikata Beograda usprotivili su se ovome, jer je Ćosić tih godina već bio u žestokom sukobu sa politikom Saveza komunista Jugoslavije. Ćosić nagradu nije dobio.[35] Srpska akademija nauka i umetnosti je 1. novembra 2021. organizovala naučni skup „Romani Dobrice Ćosića” povodom sto godina od njegovog rođenja.[36][37] Zaostavština Dobrica Ćosić i Viktor Lazić tokom potpisivanja knjiga za „Adligat” 2013. godine Dobrica Ćosić bio je član Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” od samog osnivanja 2012. godine, a rad i formiranje institucije podržavao je od 2010. godine.[38] Udruženju je poklonio jedan broj knjiga iz svoje lične biblioteke, uključujući komplet „Sabrana dela Milutina Bojića”, koji mu je bio veoma drag.[38] U Zbirci književnika Dobrice Ćosića nalaze se njegove naočare i nacrt sadržaja u rukopisu za knjigu „Vreme smrti Drugi deo”. Za života je potpisao više od 200 svojih dela za Udruženje, što predstavlja najveću njegovu zbirku sa posvetama i potpisima koja postoji, a radi se o mnogobrojnim prvim, retkim, stranim i bibliofilskim izdanjima. Udruženje takođe ima veliki broj Ćosićevih posveta u okviru legata i zbirki drugih značajnih ličnosti. Po njegovim delima snimljene su televizijske serije Koreni i Vreme zla a priprema se Vreme smrti.[39] Posveta Dobrice Ćosića Miodragu Pavloviću (levo), deo legata Miodraga Pavlovića Ćosićeva posveta Olgi Bešević, deo legata porodice Bešević Njegova ćerka Ana Ćosić Vukić napisala je knjigu „Vreme sa ocem” u formi razgovora sa njim na književne teme.[40] Dela Ćosić je objavio sledeće knjige (navedena su prva izdanja):[41] Daleko je sunce, Prosveta, Beograd, 1951. Koreni, Prosveta, Beograd, 1954. Sedam dana u Budimpešti, Nolit, Beograd, 1957.[42] Deobe, Prosveta, Beograd, 1961. Akcija: zapisi, povodi, odgovori, Prosveta, Beograd, 1964. Bajka, Prosveta, Beograd, 1966. Odgovornosti: akcija, 2, Prosveta - Svjetlost, Beograd - Sarajevo, 1966. Prilike: akcija, 1, Prosveta - Svjetlost, Beograd - Sarajevo, 1966. Moć i strepnje, NU „Braća Stamenković”, Beograd, 1971. Vreme smrti 1−2, Prosveta, Beograd 1972—1979 Prizori Miće Popovića, Beograd, 1974. Vreme smrti, 2, Prosveta, Beograd 1975. Vreme smrti, 3, Otokar Keršovani, Rijeka, 1977. Vreme smrti, 4, Otokar Keršovani, Rijeka, 1978. Vreme smrti, 5, Slovo ljubve, Beograd, 1979. Vreme smrti, 6, Slovo ljubve, Beograd, 1979. Stvarno i moguće, Otokar Keršovani, Rijeka, 1982. Vreme smrti, 1-4, BIGZ, Beograd, 1984. Grešnik, BIGZ, Beograd, 1985. Otpadnik, BIGZ, Beograd, 1986. Mića Popović, vreme, prijatelji, BIGZ, Beograd, 1988. Vernik, BIGZ, Beograd, 1990. Promene, Dnevnik, Novi Sad, 1992. Srpsko pitanje - demokratsko pitanje, Stručna knjiga, Beograd, 1992. Vreme vlasti 1, BIGZ, Beograd, 1996 Vreme zla 1-2, Prosveta, Beograd, 1996. Otkriće, Zadužbina „Petar Kočić” i Nauka, Banja Luka - Beograd, 1998. Nada i akcija, „Filip Višnjić”, Beograd, 2000. Piščevi zapisi 1951—1968., „Filip Višnjić”, Beograd, 2000. Piščevi zapisi 1969—1980., „Filip Višnjić”, Beograd, 2001. Pisci moga veka, Verzalpres-Mrlješ, Beograd, 2002. Srpsko pitanje 1, „Filip Višnjić”, Beograd, 2002. Srpsko pitanje 2, „Filip Višnjić”, Beograd, 2003. Kosovo, Novosti, Beograd, 2004. Piščevi zapisi 1981—1991., Beograd, 2002. Piščevi zapisi 1992—1993., „Filip Višnjić”, Beograd, 2004. Prijatelji, „Filip Višnjić”, Beograd, 2005. Vreme vlasti 2, Prosveta, Beograd, 2007. Piščevi zapisi 1993—1999., Službeni glasnik, Beograd, 2008. Piščevi zapisi 1999—2000: Vreme zmija, Službeni glasnik, Beograd, 2008. Lična istorija jednog doba, 1-6, Službeni glasnik, Beograd, 2009. Srpsko pitanje u XX veku, Službeni glasnik, Beograd, 2009. Prijatelji moga veka, Službeni glasnik, Beograd, 2011. U tuđem veku, Službeni glasnik, Beograd, 2011.[43] Bosanski rat, Službeni glasnik, Beograd, 2012.[44] Kosovo 1966–2013, Vukotić medija, Beograd, 2013. U tuđem veku 2, Laguna, Beograd, 2015.[45] Dela o Ćosiću Pesnik revolucije na predsedničkom brodu (1986) — Danilo Kiš Čovek u svom vremenu: razgovori sa Dobricom Ćosićem (1989) — Slavoljub Đukić Autoritet bez vlasti (1993) — prof. dr Svetozar Stojanović Dobrica Ćosić ili predsednik bez vlasti (1993) — Dragoslav Rančić Šta je stvarno rekao Dobrica Ćosić (1995) — Milan Nikolić Vreme pisca: životopis Dobrice Ćosića (2000) — Radovan Popović Lovljenje vetra, politička ispovest Dobrice Ćosića (2001) — Slavoljub Đukić Vreme i Roman: Eseji o romanima Dobrice Ćosića (2001) — Miroslav Egerić Zavičaj i Prerovo Dobrice Ćosića (2002) — Boško Ruđinčanin Gang of four (2005) — Zoran Ćirić Knjiga o Ćosiću (2005) — Dragoljub Todorović Dobrica Ćosić: Bibliografija (2010) — Dejan Vukićević Prepiska 1991-1999. (2011) — Miroslav Majkl Đorđević Moj beogradski dnevnik: susreti i razgovori sa Dobricom Ćosićem 2006-2011. (2012) — Darko Hudelist Bosanski rat Dobrice Ćosića (2013) — Muhamed Mujkić Ogledalo Dobrice Ćosića (2014) — Milivoje Pavlović[46] Dominantna i neželjena elita (2015) — Latinka Perović Dnevnik o Dobrici Ćosiću (2017) — Stojan Berber

Lepo očuvano Miloš Milošević: POMORSKI TRGOVCI, RATNICI I MECENE : STUDIJA O BOKI KOTORSKOJ XV-XIX STOLJEĆA Tvrd povez sa omotom, 25cm, 635strana, ilustrovano, izdavač: CID - Podgorica Darko ANTOVIĆ MILOŠ MILOŠEVIĆ, POMORSKI TRGOVCI, RATNICI I MECENE Studije o Boki Kotorskoj XV-XIX stoljeća, priredio Vlastimir Đokić, EQUILIBRIUM, Beograd-CID, Podgorica, 2003, 634 strane Miloš Milošević je istaknuti bokeljski naučni radnik - istoričar, arhivi- sta i romanista i svestrani umjetnik - pjesnik i muzičar. Rođen je 1920. godine u Splitu, u kome je njegov otac bio na službi. Porijeklom je od oba roditelja iz Dobrote pored Kotora u Boki Kotorskoj, porodica Milošević i Radoničić. U Splitu je završio osnovnu školu i dva razreda klasične gimnazije, a dalje školo- vanje nastavio na Cetinju i u Subotici, opet zavisno od toga gdje je njegov otac bio na službi. Prava je studirao u Subotici i Padovi, gdje je i doktorirao. Zavr- šio je filozofski fakultet, romansku grupu, u Beogradu 1948. godine. U svom životu imao je bogatu i raznovrsnu karijeru. Svoj radni vijek započeo je kao sudski pripravnik u Okružnom sudu u Kotoru. Pošto se upore- do sa školovanjem bavio muzikom, dalja zaposlenja su mu bila u raznim mu- zičkim ustanovama u Srbiji i Crnoj Gori: Radio Beograd, orkestar Vojvođan- ske opere u Novom Sadu, muzička škola u Kotoru. Po povratku u zavičaj 1953. godine prelazi u Istorijski arhiv u Kotoru u kome ostaje do penzionisa- nja 1985. godine. Specijalizaciju arhivistike je obavio u Parizu 1970. godine, a 1974. godine doktorirao je na filozofskom fakultetu u Zadru sa temom Boka Kotorska za vrijeme mletačke vladavine (1420-1797). Za vrijeme službovanja u Istorijskom arhivu u Kotoru stekao je sva arhivistička zvanja, a 1978. godine zvanje naučni savjetnik i od tada do svog penzionisanja 1985, je i direktor Isto- rijskog arhiva Kotor. Kao priznati naučni radnik, arhivista i teoretičar arhivistike, bio je, po- red ostalog, predsjednik Društva arhvskih radnika Crne Gore, predsjednik Sa- veza društava arhivskih radnika Jugoslavije, član Arhivskog saveta Jugoslavi- je, predstavnik Jugoslavije na međunarodnim kongresima arhivista u Briselu, Madridu, Moskvi, Vašingtonu, a 1980. godine u Londonu je izabran za pred- sjednika Sekcije profesionalnih arhivskih društava MAS pri UNESCO-u. Kao istoričar, učesnik je u radu Naučnog vijeća Istorijskog instituta u Podgorici, 504 Darko ANTOVIĆ član Kotorske sekcije Društva istoričara Crne Gore, Saveza organizacija za proučavanje i unapređenje pomorstva u Zadru, Naučnog društva za proučava- nje medicine, veterine i farmacije. Kao muzički pisac, član je Predsjedništva Saveza organizacija kompozitora i muzičkih pisaca Jugoslavije. Godine 1991. izabran je za Admirala Bokeljske mornarice, organizacije koja baštini tradicije najstarije pomorske bratovštine na ovim područjima. Miloš Milošević živi i radi u Dobroti pored Kotora. Prvi članak Miloša Miloševića iz pomorske prošlosti Boke Kotorske objavljen je u “Istorijskim zapisima” br. 1, Cetinje, 1953. Objavljivanjem knji- ge Pomorski trgovci, ratnici i mecene 2003. godine, možemo reći da se obilje- žava 50 godina plodnog naučnog rada dr Miloša Miloševića, a ova knjiga na određeni način takođe predstavlja i sublimat njegovog poluvjekovnog rada i prisustva u naučnoj javnosti. Knjiga Miloša Miloševića Pomorski trgovci, ratnici i mecene: Studije o Boki Kotorskoj XV - XIX stoljeća jedna je od brojnih objavljenih knjiga i ra- dova ovog autora o Boki Kotorskoj, njenoj pomorskoj privredi, književnoj i kulturnoj prošlosti. U ovoj knjizi je sa;injen je izbor iz brojnih tema ka kojima je bio usmjeren njegov naučno-istraživački opus. Mogli bismo reći da je to pokušaj da se na jednom mjestu objedini i naučnoj javnosti predstavi dio sve- stranog opusa razasutog u brojnim publikacijama. Knjiga je sastavljena od 27 studija o pomorstvu, pomorskoj privredi, pomorskim porodicama, društve- nom životu i kulturi uopšte, književnosti i likovnoj umjetnosti Boke Kotorske XV - XIX stoljeća koje su prethodno objavljene u “Pomorskom Zborniku”, “Godišnjaku Pomorskog muzeja u Kotoru”, “Istorijskim zapisima”, “Boki” - Herceg-Novi, “Prilozima povijesti umjetnosti u Dalmaciji”, “Arhivistu”, kao i na naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Knjiga je, u skladu sa ovako raznovrsnom tematskom orjentacijom dr Miloševića u toku cijelog njegovog naučnog rada, podijeljena na četiri cjeline - četiri bloka: Pomorstvo - izvor života na kamenu, Oblici života, Stilovi i stva- raoci i Knjige i dokumenti. Unutar svake cjeline nalazi se više naučnih studija i rasprava. Knjiga je obogaćena sa preko 80 ilustracija, a na kraju je data iscrp- na biografija autora iz pera priređivača knjige Vlastimira Đokića (str. 579- 583), njegova bibliografija sa 220 bibliografskih jedinica takođe urađena od strane priređivača knjige Vlastimira Đokića (str. 584-596) i indeks imena, predmeta i pojmova (str. 597-631). Prva cjelina Pomorstvo - izvor života na kamenu (str.11-132) sadrži če- tiri priloga iz pomorske prošlosti Boke Kotorske. Studija “Neki aspekti pomorske privrede Boke Kotorske u doba mletač- ke vladavine” (str.11-70) zaokružen je naučni rad koji direktnim uvidom u građu iz kotorskog arhiva, prati razvojne elemente pomorstva Boke kroz sko- ro četiri vijeka mletačke vladavine, razdvajajući i prateći tri etape: pripremno Miloš Milošević, Pomorski trgovci, ratnici i ... 505 doba tokom XV i XVI vijeka, zatim razdoblje XVII vijeka u kojem Perast sti- če samostalnost i preuzima prvenstvo u pomorskoj trgovini i najzad, XVIII vijek kada uspon pomorske privrede zahvata i druga mjesta u Boki. Drugi rad pod nazivom “Razvoj pomorske privrede u hercegnovskom kraju u prvoj polovini XVIII vijeka (str. 71-94) predstavlja specifičnosti u raz- vojnim etapama pomorstva područja Herceg-Novog. Uspon hercegnovskog pomorstva toga vremena zasnovan je prvenstveno na kapitalu doseljenika, pri- je svega hajduka naseljavanih na tom području usko vezano sa ranijim organi- zovanim hajdučkim akcijama i borbama oko istjerivanja Turaka iz Herceg-No- vog 1687. godine, kao i sa širokim migracionim strujama koje su bile, prije svega, posljedica Morejskog rata. Među pomorcima navodi vrlo istaknute haj- dučke ličnosti. Autor iznosi niz vrijednih podataka o djelovanju tamošnjih porodica i istaknutih pojedinaca kao i niz vrijednih podataka o pravcima plo- vidbe njihove pomorske trgovačke flote, vrstama brodova i strukturi prevože- nih i izvoženih proizvoda. “Profesionalno formiranje pomoraca u Boki Kotorskoj tokom XVII i XVIII stoljeća” (str. 95-108) osvjetljava slike o praktičnom životu na moru toga vremena. Najpotpunija arhivska građa o profesionalnom formiranju po- moraca, a i najbrojnije vijesti o praktičnim i teorijskim problemima života mornara vezane su za Perast, jer se on ističe i brojem pomoraca i brodova, kao i ekonomskom i ratničkom aktivnošću. Autor slika širi društveni i kulturni mi- lje u kome se razvijala pomorska privreda Boke. Posebnu pažnju posvećuje dvijema ličnostima iz peraške pomorske prošlosti: pomorskom pedagogu kap. Marku Martinoviću i admiralu ruske carske flote Matiji Zmajeviću. Dramatična pohara Perasta, tadašnjeg najbogatijeg pomorskog naselja u Boki 1624. godine, tema su rada “Pohara Perasta (1624) i organizacija sje- vernoafričke piraterije” (str. 109-132). Na osnovu građe iz Državnog arhiva u Veneciji kao i izvještaja mletačkog dragomana iz 1625. godine objavljen 1937. godine u knjizi Alberta Sacerdotija, prikazuje djelovanje afričkih gusa- ra, kao i posljedice te pohare odnosno ulogu Herceg-Novog tada jednog od značajnih turskih uporišta koji su ostvarivali saradnju sa piratima. Autor je objavio i narodnu pjesmu o ovom događaju sačuvanu u rukopisnoj zbirci pje- sama Nikole Mazarovića u kojoj je sačuvano pamćenje na ovu poharu, na sa- radnju pirata sa novskim Turcima, kao i podaci o broju zarobljenih i njihovoj daljoj sudbini. Pjesma završava željom za osvetom piratima i istjerivanjem Turaka iz Herceg-Novoga. Druga tematska cjelina Oblici života (str. 135-358) sadrži jedanaest pri- loga u kojima se obradjuje problematika iz privredne, crkvene, društvene, zdravstvene istorije Boke od XIII do XIX vijeka. “Prilozi za istoriju zanata u Kotoru” (str. 135-158) tretiraju pitanje i raz- voj kotorskih pomorskih i zanatskih bratovština sa svim svojim zanimljivim 506 Darko ANTOVIĆ specifičnostima ovog kraja bez obzira što potiču iz mletačkog uzora. Predsta- vljene su bratovštine obućara, kožara, krojača, pomoraca, njihov istorijski razvoj, unutrašnje ustrojstvo i njihova uloga u društvenom i privrednom živo- tu Kotora. Rad “Bokeljska mornarica” (str.159-181) osvjetljava jednu od najstari- jih kotorskih i bokeljskih bratovština pomoraca, njen statut iz 1463. godine, ustrojstvo, a posebno kolo Bokeljske mornarice, njegove rijetke i neobične fi- gure. One u sebi nose drevnu simboliku koju autor posebno tumači sa skicom figura, tekstom pjesme koju je napisao Pavo Kamenarević krajem XIX vijeka i notama melodije na koju se kolo igra. Jedna od najstarijih bratovština Kotora osnovana daleke 1350. godine je opisana u radu “Bratovština sv. Duha u Kotoru, i njeni članovi pomorci (XIV-XVI st.)” (str. 182-195). Iako religiozna ona je imala određenog značaja sa gledišta privredne i pomorske istorije Boke, posebno ako vidimo koliki je broj članova sa navedenim zanimanjem pomorca. Knjige kotorskih notara su bile izvanredan izvor za rad “Primjeri života porodice u Kotoru prve polovine XV stoljeća” (str.196-203) u kojima autor posebno oslikava položaj žene, kulturu svakodnevnice, materijalni status i standard kotorskih porodica u doba razvijenog srednjeg vijeka. “Vojne organizacije u Boki kotorskoj za vrijeme mletačke vladavine” (str. 204-228) iznose u prvi plan vojni aspekt mletačke vladavine sa pregle- dom tvrđava od Herceg-Novog do Bara, njihovih vojnih posada, kao i mletač- ko djelovanje na odbrani svojih pozicija pred turskim osvajanjima. Rad “Naselja, kultura stanovanja, društveni život i običaji Boke Kotor- ske za vrijeme mletačke vladavine” (str. 229-247) obrađuje tipove bokeljskih naselja, urbanističke specifičnosti, opisuje starinske enterijere istaknutih bo- keljskih kuća, kulturni život, nošnje i gradsko odijevanje kao i strane uticaje, običaje u gradu i na selu, kao i reakcije mletačkih vlasti na zatečena događanja i mjere da se neka pretjerivanja ograniče. “Zdravstvena kultura Boke Kotorske za vrijeme mletačke vladavine” (str. 248-261) tretira uticaj mletačke državne politike na organizaciju zdrav- stva i zdravstvene službe na području Boke sa ulogom magistrata za zdrav- stvo, zdravstvenih kolegija i lazareta. Tretira se pitanje statutarnih odredbi, organizovanje prvih bolnica, organizacija službe za vrijeme epidemija kuge, kao i pomeni i djelovanje ljekara, apotekara i nadriljekara. U radu “Grbaljske bune XV stoljeća, od revolta protiv zemljoposjedni- ka do predaje Turcima” (str. 262-290) autor osvjetljava događanja vezana za jasno formiranu seosku autonomiju Grblja, njeno unutrašnje ustrojstvo, njene privilegije, vlasničke odnose, sukobe sa kotorskom vlastelom i najzad podvr- gavanje turskoj vlasti krajem XV vijeka. Svakako uočava se da grbaljske bune spadaju među najznačajnije događaje u primorskim komunama XV vijeka sa Miloš Milošević, Pomorski trgovci, ratnici i ... 507 ukupnim trajanjem od preko četvrt vijeka. Izazivale su oštru klasnu polarizaci- ju stanovnika, krvave borbe i razaranja, vanjske borbe i represije, a dokumen- ta koje autor objavljuje otkrivaju tragove žive riječi i autentična shvatanja po- bunjenih Grbljana. Bokeljski kraj je u istoriji zapamćen i kao često trusno područje. Rad “Zemljotresi u Kotoru i okolini kroz svjedočanstva arhiva” (str. 291-312) izno- si na svjetlo dana izvorna svjedočenja o zemljotresima iz 1563, 1608, 1612, 1667, 1711, 1746. godine. Ovdje se ukazuje na posljedice tih katastrofa za ur- banistički razvoj i graditeljske promjene u gradu Kotoru sa posebno interesant- nom temom vezanom za stradanje arhivske građe i razmišljanja u prošlim vremenima o varijantama bolje zaštite arhivalija. Rad “Vicko Bujović” (str. 313-346) govori o peraškom kapetanu i ratni- ku Vicku Bujoviću (1660-1709) jednom od najistaknutijih peraških ličnosti svog doba koji je uglavnom pominjan samo kao sporedna ličnost u sudbinama poznatih savremenika. Na osnovu obimne arhivske građe autor otkriva Bujovi- ćev životni put, zasluge za mletačke vlasti, razna junaštva, krupne trgovačke poduhvate i velike skandale, sukobe s drugim peraškim porodicama, i okolno- sti njegovog ubistva sa posljedicama po nekoliko domaćih savremenika. Spis pod naslovom “Ragionamenti sopra le usanze di Dobrota”, rukopis nepoznatog autora iz 1833. godine je glavni izvor za rad “Ekonomski faktor u običajima Dobrote s početka XIX stoljeća” (str. 347-358). Ovdje se autor usmjerava na političke i privredne prilike u ovom poznatom i tada razvijenom bokeljskom pomorskom mjestu. Težište je na istraživanjima istorijskih proce- sa u Dobroti koji utiču na početak opadanja i dobrotskog ali i bokeljskog po- morstva. On navodi mjesne običaje i kritiku tih običaja od strane nepoznatog autora kao i razmjere ozbiljnog ekonomskog tereta sprovođenja tih običaja što je jedan od bitnih faktora određivanja uslova u životu same Dobrote tog vreme- na. Stilovi i stvaraoci (str. 361-461) naziv je treće cjeline. Ona sadrži šest radova iz kulturne prošlosti Boke Kotorske. “Kotorska katedrala” (str. 361-384) veliko djelo romaničke arhitekture, romanička bazilika sv. Tripuna iz 1166. godine, promjene na njoj nastale to- kom vjekova, zvonici, triem, apside, trifora, unutrašnjost, stupovi i pilastri, vrata, ciborij XIV vijeka i ostala plastika, kao i freske su tema ovog rada, naj- značajnije katedralne crkve Kotora. O srednjevjekovnom kotorskom zlatarstvu i istaknutim majstorima ob- rade plemenitih metala, poznatim širom Boke Kotorske, Dalmacije i šire, go- vori rad “Tragovi prve srebrne pale kotorske katedrale iz XIV stoljeća” (str. 388-397). U selu Bogdašići iznad Tivta nalazi se sada katolička crkva sv. Petra sa dva rana, veoma dragocjena natpisa. To je tema rada “Sukcesija sakralnih obje- 508 Darko ANTOVIĆ kata na istoj građevini u Boki Kotorskoj - primjer Bogdašića” (str. 398-411). Autor uočava istorijski značajan i zanimljiv susret dvije hrišćanske konfesije (katoličke i pravoslavne) istog utemeljitelja, čiji su natpisi latinicom i ćirili- com ovdje sačuvani. Rad “Neke stilske odlike baroka u Boki Kotorskoj” (str. 412-430) pred- stavlja pregledan osvrt na barokna obilježja i ostatke u Boki, predstavljene kroz arhitektonske primjere u Kotoru, Perastu i Dobroti, slikarski opus Tripa Kokolje, vajarstvo kroz rad mletačkog vajara Frančeska Kabjanke, melodram- ski opus mletačkog kanonika, porjeklom iz Budve, Krsta Ivanovića, kao i pje- sničko djelovanje pjesnika Ivana Krušale, Andrije Zmajevića, Krsta Mazarovi- ća i pjesničko i dramsko stvaralaštvo Ivana Antuna Nenadića. Istraživanje izvora, prije svega kotorskih i peraških, povodom tristago- dišnjice rođenja dovelo je do rada “Tripo Kokolja (Perast, 1661-1713)” (str. 431-454). Rad iznosi genezu slikarskih ostvarenja Tripa Kokolje na otočiću Gospa od Škrpjela kraj Perasta i uticaj spisa “Crkveni ljetopis” njegovog me- cene barskog nadbiskupa Andrije Zmajevića. “Frncesco Cabianca u Kotoru” (str. 455-471) je rad koji je zasnovan na iščitavanju i izučavanju izvornih dokumenata iz Istorijskog arhiva u Kotoru, i drugih Kotorskih arhiva, prije svega Biskupskog arhiva u Kotoru i otkriva nam veoma važne elemente značajne za shvatanje rada Kabjanke u Kotoru, ali i za shvatanje ukupne likovno-umjetničke baštine Kotora toga vremena. Četvrta cjelina Knjige i dokumenti (str. 475-574) sadrži šest priloga po- svećenih istoriji štamparstva, arhivistici i istoriografiji. Posebno se ističu pita- nja ranog štamparstva, primjeri specifičnih bokeljskih arhiva na srebru, platnu i kamenu, pitanje inkunabula i postinkunabula, i u samoj završnici kao teoreti- čar arhivistike i mudri promatrač prilika u našoj istoriografiji i arheologiji na- vodi elemente budućnosti ovih naučnih grana. Rad “Specifični arhivi Boke u srebru, platnu i kamenu” (str. 475-485) je jedan atipičan arhivistički rad. U njemu se autor osvrće na umjetnička i zanat- ska djela, zavjetne predmete, muzejske eksponate, epigrafske natpise i drugo, koji su često i jedini izvor za proučavanje istorijskih zbivanja. Ovdje je autor na praktičnim primjerima povezao klasični pisani dokument na koži i papiru sa arhivskim podacima urezanim na srebrnim votivnim pločicama koje se ču- vaju na Gospi od Škrpjela, ili upisanim u votivnim platnima i uklesanim na kamenu nadgrobnih ili javno postavljenih ploča, a prikazuju neki istorijski do- gađaj. Rad predstavlja jedinstven stručni, ali i umjetnički pristup. U sledećem radu “Inkunabule i postinkunabule biblioteke Kotorske bi- skupije” (str. 486-514) prateći sudbinu knjige koja neumitno prati sudbinu čo- vjeka, autor iznosi kataloški pregled i opis, nažalost, svega dvadesetak inkuna- bula sačuvanih poslije skoro petnaest vjekova života. Sačuvane su od izgleda najvećeg neprijatelja knjige u prošlosti - požara. Pod pojmom biblioteke Ko- Miloš Milošević, Pomorski trgovci, ratnici i ... 509 torske biskupije uzima u obzir ne samo biblioteku Biskupije, već i sve značaj- nije knjige crkava sa teritorije Kotorske biskupije uz Franjevačku biblioteku koja je sasvim autonomna. Rad “Neki plodovi istraživanja starog štamparstva - povodom proslave petstogodišnjice, 1494-1994” (str. 515-528) u kratkim crtama tretira rezultate istraživanja un arhivima Kotora, Vatikana, Venecije i dr. posvećenih radu štam- para sa naših područja: Andrije Paltašića, monaha Makarija, Božidara i Vicka Vukovića. “O ujedinjenju Crne Gore i Boke Kotorske 1813/1814” (str. 529-539) je naučna studija o izdanju Istorijskog instituta Crne Gore i Državnog arhiva Cr- ne Gore-Istorijskog arhiva Kotor (1998) zbirke dokumenata o dramatičnim završnim godinama francuske vladavine u Boki (1807-1814). Ovo je vrijeme kada su odlučujući međunarodni faktori trebali da pokrenu rješavanje pitanja podjele posjeda ugašene Mletačke Republike, a i posjeda poražene Napoleono- ve Francuske. Sa arhivističkog stanovišta središnji rad zbirke je rad tzv. “Pri- vremene vladavine Crne Gore i Boke Kotorske pod protektoratom Rusije, Austrije i Engleske”. Značajna je analiza zaključaka Dobrotske skupštine i ugovora o ujedinjenju Crne Gore i Boke potpisan 29. oktobra 1813. godine. Tipičan arhivistički rad je onaj pod naslovom “Naučnoobavještajna sredstva i naučna djelatnost arhiva” (str. 540-569). Ovdje autor tretira veoma osjetljivu i ozbiljnu temu: odnos struke i nauke, jer se u praksi pokazivalo da su neki teoretičari bili protiv svakog rada arhivista koji bi prevazilazio stručne potrebe same ustanove. U radu autor obrazlaže i pronalazi pravu mjeru u pomi- renju potreba ustanove i širih i realnih potreba nauke. On to radi uklapajući i praktičnu i teoretsku stranu problema u odrednice svjetske arhivistike. Zaključna studija “Perspektive razvoja istorijografije i arheologije” (str. 570-574) na sebi svojstven eseistički, slobodniji i duhovit način tretira podu- darnosti između retrospektive i perspektive. Autor pokušava da potraži odgo- vore o mogućnostima i pravcima nauke u svjetlu dramatičnih trenutaka kod nas, ali i u svijetu, uz potrebe novih načina mišljenja i ponašanja kod mladih istraživača, sugerišući pisanje naučnih knjiga uz izbjegavanje “slatkaste mon- taže pobjednika”. Tokom protekle 2003. godine održane su četri promocije ove knjige: u Beogradu, Kotoru, Herceg-Novom i u Zagrebu. Prva promocija održana je 14. maja 2003. godine u Maloj sali Kolarče- ve zadužbine u Beogradu. Ovo radi toga jer je iz Beograda gospodin Vlastimir Đokić, priređivač knjige i direktor izdavačke kuće “Equilibrium”, koja je u saradnji sa izdavačkom kućom “CID” iz Podgorice izdala knjigu. Na ovoj pro- mociji o knjizi su govorili gospoda Vladimir Brguljan, Vlastimir Đokić, Du- šan I. Sindik, akademik Miroslav Pantić, dr Milka Čanak Medić, g-đa Olga B. Giler i sam autor. 510 Darko ANTOVIĆ Druga promocija održana je u Kotoru 14. maja 2003. u crkvi sv. Duha, koncertnoj dvorani muzičke škole u Kotoru. Na ovoj promociji u Kotoru govo- rili su g-din Vlastimir Đokić iz Beograda, i iz Kotora prof. dr Borislav Ivoše- vić, dr Milenko M. Pasinović, prof. dr Rajko Vujičić, mr Vesna Vičević i autor. Treća promocija je održana na Sajmu knjiga u Herceg-Novom u okviru manifestacije “Trg knjige” 28. jula 2003. godine na kojoj su govorili prof. dr Rajko Vujičić, dr Milenko M. Pasinović i sam autor. Četvrta promocija ove knjige održana je u Hrvatskom državnom arhivu u Zagrebu 24. septembra 2003. godine u okviru manifestacije “Tjedan Hrvata iz Crne Gore” (Zagreb, 22-28. septembra 2003.). Na promociji su o knjizi go- vorili akademik Tonko Marojević, dr Josip Đurović, prof. dr Stijepo Obad, dr Josip Kolanović kao i sam autor. Pored značaja koji ima izlazak ove knjige povodom pedeset godina na- učno-istraživačkog rada i objavljivanja, kao i prisustva u naučnoj i kulturnoj javnosti, opšti je zaključak da su istraživanja doktora Miloša Miloševića dubo- ko utemeljena na arhivskim izvorima pri čemu je potrebno posebno istaći da kod njega u iznošenju činjenica na svjetlost dana sve ima svoju pravu vrijed- nost, i ništa se ne precjenjuje niti podcjenjuje. On je izabrao da bude posrednik između prošlosti i sadašnjosti, slikar kolektivne sudbine ljudi na obalama ovog malog zaliva, odnosno svega onoga što karakteriše Mediteran i Balkan, naš zajednički svijet kome pripadamo, a u stvari zajedničko i univerzalno sud- binama brojnih generacija. To bi bila u stvari prava ocjena rezultata njegovog pet decenijskog stvaralačkog napora. Knjiga Pomorski trgovci, ratnici i mece- ne: studije o Boki Kotorskoj XV do XIX stoljeća je veoma vrijedan izdavački poduhvat i nezaobilazan izvor, kako za naučne krugove, tako i za sve one čita- oce zainteresovane za prošlost Boke Kotorske.

Vladimir Ćorović Ilustrovana istorija Srba 1-6 komplet Politika-Narodna knjiga 2005 god.,tvrd povez,format 25×17 cm,ukupno 1099 strana,ilustrovano. sve knjige lepo očuvane. # Nevesta mora – Elizabet Gilbert Ni dana bez tebe – Džesika Brokmoul Kad se nemoguće desi – Džudi Blum Poslednje zbogom – Džejn Šemilt Stazom greha – Džil Aleksander Esbaum Zeleni smuti za savršen početak dana! – Dž. Dž. Smit Kad svi zaborave – Dženifer Diboa Dame biraju – Trejsi Ševalije Doba suše – Gabriela Babnik Istina u nama – Saša Arango Jedina na svetu – Rouan Kolman Melodija moje duše – Rajan Vinfild Na kraju duge – Kristina Bejker Klajn Noć karnevala – Hana Filding Od suza biseri – Darsi Čan Stvorena za ljubav – Saira Šah U tvojim snovima – Morgan Makarti Zaustavimo nasilje! – Endru Metjuz Zauvek s tobom – Dani Atkins Cvet strasti – Margo Bervin Daleka zvezda – Ana Velozo Istina o ljubavi – Debora Makinli Kurtizanin ljubavnik – Gabrijela Kim Ljubav nađe put – Nik i Kanae Vujičić Ljubavi, pronađi me – Grejem Simson Moje zlato spava – Lijan Morijarti Na vrhovima prstiju – Deana Kameron Nezaustavljiv – Nik Vujičić Prevari me ako smeš – Tes Simons Stihovi u pesku – Sara Šeridan Stranac u noći – Veronika Henri Sunce u njenoj kosi – Džumpa Lahiri Sve boje duge – Ivet Manesis Korporon Živeti slobodno II izdanje – Nik Vujičić Oproštaj za kraljicu – En O’Brajen Plamen dodira – Elena Šapiro Prilika za ples – Deana Kameron Seks i grad – Kendas Bušnel Trenutak sreće – Metju Kvik Devojka koju si voleo – A. R. Tori Dragulj moje krune – Nora Roberts Govor tela u ljubavi – Barbara i Alan Piz Kruna – Rufi Torp Kuća nemogućih ljubavi – Kristina Lopez Bario Noći u Veneciji – Roberta Rič Sakrij me od zaborava – Tarin Fišer Slatki ukus suza – Hafisa Hadži Tajanstvena zadovoljstva – Kejt Vilijams Zarobljeni snovi – Marina Nemat Strast u smrti – Dž. D. Rob(Nora Roberts) Duhovi prošlosti – Džodi Piko Iskra u tami – Rupert Tomson Stanica Jedanaest – Emili Sent Džon Mandel Leto u Italiji – Dejvid Makfarlan Samo ovu noć – Amanda Kvik Sve što sam želela – Lori Nelson Spilman U okovima nevere – Tes Simons Čekajući Dogoa – Mark B. Mils Mlađa – Pamela Redmond Satran Molitva za kraljicu – En O’Brajen Princ na belom konju – Džud Devero Sva lica izdaje – Harold Robins Crveni sultan – Reha Čamuroglu Led u plamenu – Nora Roberts Calendar girl Januar/Februar – Odri Karlan Calendar girl Jul/Avgust – Odri Karlan Calendar girl Maj/Jun – Odri Karlan Calendar girl Mart/April – Odri Karlan Calendar girl Novembar/Decembar – Odri Karlan Calendar girl Septembar/Oktobar – Odri Karlan Puštam te – Kler Makintoš Divljina – Šeril Strejd Do krajnjih granica – Nina Sadovski Hodnici vremena – Fredrik T. Olson Neka druga žena – Tamar Koen Nevine laži – Lijan Morijarti Ovde dolaze sanjari – Imbolo Mbue Princeza Sultana: Čuvaj moju tajnu – Džin Sason Sada ili nikada – Rebeka Dan Šalu na stranu – Nik Hornbi Trebalo je da znaš – Džin Hanf Korelic Ukradena sreća – Miranda Beverli-Vitmor Ukradena svetlost – Karen Onodžajfi Ukus osvete – Jusi Adler-Olsen Zvezda padalica – Stefani Kliford Čudesna potraga – Bruk Dejvis Dijeta 8 nedelja – Majkl Mozli Drska čednost – Nora Roberts Hiljadu i jedna noć – Hanan el Šejh Indijski začin na francuski način – Ričard Č. Morais Noćna ptica – Adam Bruks Ples u tami – Stejnar Bragji Pravila života – Kler Bidvel Smit Preljubnica mekog srca – Elajza Kenedi Skriveni uzdasi – Džasinda Vajlder U srcu obmane – Harold Robins Voli me – Dž. Kener Čuvari biblioteke – Glen Kuper Gorki mesec – Kolin Falkoner Možda nebo zna – Gijom Muso Ogledalo duše – Amanda Kvik Sjaj zvezda – Sidni Šeldon Slatka uteha – Asli E. Perker Uzmi me – Dž. Kener Sačuvaj ljubav – Ema Čejs Ne traži me – Ema Čejs Kao nijedna druga – Ema Čejs Knjiga o nama – Lisa Kari Sa tobom je sve moguće – Tom Mičel San – Mark Trevidic Carigradska proročica – Majkl Dejvid Lukas Skini mi zvezde – Karin Lamber Anđeo tame – Sidni Šeldon Careva balerina – Adrijen Šarp Devojka od papira – Gijom Muso Đavo nosi Pradu – Lorin Vajsberger Harun i More priča – Salman Ruždi Knjiga mrtvih duša – Glen Kuper I am Love – Žana Poliakov Kad otkuca ponoć – Eloiza Džejms Kao da smo jedno – Džasinda Vajlder Kćeri princeze Sultane (V) – Džin Sason Molitva moje majke – Nafisa Hadži Krvna veza – Sidni Šeldon Luda ljubav – Aleksandra Poter Moć podsvesti – nova tajna – Džozef Marfi Ništa nije večno – Sidni Šeldon Neverni princ – Nora Roberts Pakleni planovi – Sidni Šeldon Oslobodi me – Dž. Kener Ponoćne uspomene – Sidni Šeldon Sunce iza bedema – Džin Sason Sveti gresi – Nora Roberts Zato što te volim – Gijom Muso Vođa bez titule – Robin Šarma Lovemarks – Žana Poliakov Orijentalista – Tom Rajs Soulfood – Žana Poliakov Vetrenjače bogova – Sidni Šeldon Moj pas – Tanja Lučić Alhemija duše – Barbara de Anđelis Princeza Sultana: Neisplakane suze – Džin Sason Arzenšek, Vladimir, Struktura i pokret, Centar za filozofiju i društvenu teoriju Instituta društvenih nauka, 1984. 2. Badiju, Alen, Pregled metapolitike, “Filip Višnjić”, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2008. (Biblioteka Fronesis) 3. Bakić- Hayden, Milica,Varijacije na temu “Balkan”, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2006. (Biblioteka Fronesis) 4. Birešev, Ana, Orionov vodič: otkrivanje dominacije u sociologiji Pjera Burdijea, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2014. (Biblioteka Prudentia) 5. Birešev Ana, Drezgic Rada, Prodanovic Srdjan (prir.) Corruption and social development, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2013. (Biblioteka Conferentia) 6. Birešev Ana, Pudar Gazela, Bošković Dušan (prir.) Priroda, etika, politika: ekološke (pre)okupacije i (pre)orijentacije, Institut za filozofiju i društvenu teoriju , 2012. (Biblioteka Disput) 7. Blagojević Mirko, Jablanov Maksimović Jelena, Bajović Tijana (prir.) (Post)sekularni obrt: religijske, moralne i društveno-političke vrednosti studenata u Srbiji, Institut za filozofiju društvenu teoriju, Konrad Adenauer Stiftung, 2013. (Biblioteka Disput) 8. Blagojević Mirko, Todorović Dragan (eds.) Orthodoxy from an empirical perspective, Yugoslav Society for the Scientific Study of Religion, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2011. 9. Blagojević, Mirko, Religija i crkva u transformacijama društva sociološko-istorijska analiza religijske situacije u srpskocrnogorskom i ruskom (post)komunističkom društvu, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2005. (Biblioteka Fronesis) 10. Bojanić Petar, Sibertin-Blanc Guillaume (eds.) De la terreur a l`extreme-violence, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2014. 11. Bojanić Petar, Babić Jovan, Pudar Gazela (eds.) Europe in the emerging world order: searching for a new paradigm, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2011. (Biblioteka Conferentia) 12. Bojanić, Petar, Granica, znanje, žrtvovanje, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Albatros plus, 2009. (Biblioteka Fronesis) 13. Bojanić, Petar (prir.) Politike tajne: tajna, tajna služba, služba državne bezbednosti, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Narodna biblioteka Srbije, 2007. 14. Bojanić, Petar, Nasilje, figure suverenosti, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Bojanić Sanja, Ćeriman Jelena, Pavić Zentner Verica (prir.) Rod i obrazovanje, Institut za filozofiju i društvenu teoriju 2014. 17. Bošković, Dušan, Estetika u okruženju: sporovi o marksističkoj estetici i književnoj kritici u srpsko-hrvatskoj periodici od 1944.do 1972. godine, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2003. (Biblioteka Fronesis) 1 18. Čavoški, Kosta, Ustav kao jemstvo slobode: ogledi o ustavu i ustavnosti, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 1995. (Biblioteka Fronesis) 19. Cvetković, Vladimir (prir.) (Re)konstrukcija institucija: godinu dana tranzicije u Srbiji, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2002. (Biblioteka Disput) 20. Đerić, Gordana, Pr(a)vo lice množine: kolektivno samopoimanje i predstavljanje: mitovi, karakteri, mentalne mape i stereotipi Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2005. (Biblioteka Fronesis) 21. Đerić, Gordana, Prošlost u sadašnjosti: prilozi prenosu sećanja kroz vreme, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2010. (Biblioteka Fronesis) 22. Đerić,Gordana, Intima javnosti: okviri predstavljanja, narativni obrasci, strategije i stereotipi konstruisanja Drugosti u upečatljivim događajima tokom razgradnje bivše Jugoslavije: štampa, TV, film, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Fabrika knjiga, 2008. 23. Dobrijević Aleksandar, Mladenović Ivan, (prir.) Razlozi i noramativnost, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2013. (Biblioteka Pasaž) 24. Dobrijević, Aleksandar, Ka adekvatnoj moralnoj teoriji: normativna etika Ričarda M. Hera, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2006. (Biblioteka Fronesis) 25. Drezgić Rada, Duhaček Daša,Vasiljević Jelena (prir.) Ekofeminizam: nova politička odgovornost, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2012. (Biblioteka Disput) 26. Drezgić Rada, Radinković Željko, Krstić Predrag (prir.) Horizont bioetike: moral u doba tehničke reprodukcije života, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2012. (Biblioteka Disput) 27. Drezgić, Rada, “Bela kuga” među “Srbima”: o naciji, rodu i rađanju na prelazu vekova, Albatros plus, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2010. (Biblioteka Fronesis) 28. Đurić, Jelena, Antropološka teorija i društvena praksa : na tragu istraživačkog iskustva Zagorke Golubović, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2014. (Biblioteka Zasluga) Fronesis) 31. Gligorov, Vladimir, Gledišta i sporovi o industrijalizaciji u socijalizmu, Centar za filozofiju i društvenu teoriju Instituta društvenih nauka, 1984. (Biblioteka Disput) 33. Hirsch Alfred, Bojanić Petar, Radinković Željko (prir.) Vertrauen und Transparenz – für ein neues Europa, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2013. (Biblioteka Conferentia) 34. Imširović, Jelka, Od staljinizma da samoupravnog nacionalizma, Centar za filozofiju i društvenu teoriju Instituta društvenih nauka, 1991. 35. Jakšić, Božidar, Umetnost preživljavanja: gde i kako žive Romi u Srbiji, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2005. (Biblioteka Disput) 2 36. Jarić, Isidora (prir.) Bolonjska reforma visokog školstva u Srbiji: problemi, dileme, očekivanja i strahovi nastavnog osoblja na beogradskom univerzitetu, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2010. (Biblioteka Fronesis) 37. Jeremić-Molnar, Dragana, Nestajanje uzvišenog i ovladavanje avangardnog u muzici moderne epohe. Knj. 1, Muzički uzvišeno u delima Betovena i Šenberga, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2009. (Biblioteka Fronesis) 38. Jeremić-Molnar, Dragana, Nestajanje uzvišenog i ovladavanje avangardnog u muzici moderne epohe. Knj. 2, Muzički avangardizam u Šenbergovoj dodekafonskoj poetici i Adornovoj kritičkoj estetici, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2009. (Biblioteka Fronesis) 39. Jocković, Miroslav, Veštačka inteligencija, “Filip Višnjić”, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 1994. 40. Jovanov, Rastko, Hegelovo pravo naroda: istoričnost i granice prava, Albatros plus, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2013. (Biblioteka Fronesis) 41. Jovanović, Đokica, Sunovrat u zajednicu: politička stvarnost jugoslovenskog društva i stil života, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Gradina, 1995. 42. Koštunica, Vojislav, Ugrožena sloboda: političke i pravne rasprave, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2002. (Biblioteka Fronesis) 43. Krstić, Predrag, O čemu govorimo kad govorimo o…psovanju, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2014. (Biblioteka o čemu govorimo kad govorimo o…) 44. Krstić, Predrag, Kud plovi ovaj brod: teorijske staze Enterprajza, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2014. (Biblioteka Prudentia) 45. Krstić, Predrag, Filozofska životinja: zoografski nagovor na filozofiju, Službeni glasnik, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2008. 46. Krstić, Predrag, Postapokaliptika: ničemu više filozofija, kao i dosad, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Albatros plus, 2009. (Biblioteka Fronesis) 47. Krstić, Predrag, Subjekt protiv subjektivnosti: Adorno i filozofija subjekta, , Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2007. (Biblioteka Fronesis) 48. Lay Vladimir (prir.), Društveni pokreti i politički sistem u Poljskoj: (1956-1981), Centar za filozofiju i društvenu teoriju Instituta društvenih nauka, 1985. 49. Milidrag, Predrag, “Poput slika stvari”: temelji Dekartove metafizičke teorije ideja, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2010. (Biblioteka Fronesis) 50. Milidrag, Predrag, Samosvest i moć: Dekartov Bog kao causa sui, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Okean, 2006. 51. Milisavljević Vladimir, Blanc Guillaume Sibertin (eds.) Deleuze et la violance, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, EuroPhilosophie, 2012. 52. Milisavljević Vladimir, Mladenović Ivan (prir.) Tomas Hobs – utemeljenje moderne filozofije politike, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Albatros plus, 2012. (Biblioteka Fronesis) 53. Miščević, Nenad, Sva lica filozofije, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2012. (Biblioteka Zasluga) 54. Mladenović, Ivan, Institucionalna realnost i Pravda, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2010. (Biblioteka Fronesis) 3 55. Mladenović, Ivan, Racionalni izbor i demokratija, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Albatros plus, 2012. (Biblioteka Fronesis) 56. Molnar, Aleksandar, Oproštaj od prosvetiteljske ideje ustavotvorne skupštine?: O rotacionom kretanju revolucije u Srbiji, 2000-2007., Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Fabrika knjiga, 2008. 57. Molnar, Aleksandar, Rasprava o demokratskoj ustavnoj državi: 5, Rat Od kulta Votana do holokausta, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Fabrika knjiga, 2006. 58. Molnar, Aleksandar, Rasprava o prosvetiteljstvu, liberalizmu i nacionalizmu u Prusiji. Knj. 1, Igra svetlosti u razumu 18. veka, Službeni glasnik, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2011. 59. Molnar, Aleksandar, Rasprava o prosvetiteljstvu, liberalizmu i nacionalizmu u Prusiji. Knj. 2, Aporije prosvećenog apsolutizma Fridriha II, Službeni glasnik, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2011. 60. Naumović, Slobodan, Upotreba tradicije u političkom i javnom životu Srbije na kraju dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2009. (Biblioteka Fronesis) 61. Nemanjić Miloš, Spasić Ivana (prir.) Nasleđe Pjera Burdijea: pouke i nadahnuća, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, 2006. (Biblioteka Disput) 62. Obrenović, Zoran, Srbija i novi poredak, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Gradina, (Beograd, Niš), 1992. 63. Oklobdžija, Mirjana, Revolucija između slobode i diktature, Centar za filozofiju i društvenu teoriju Instituta društvenih nauka, 1986. 64. Petrović-Trifunović Tamara, Bojanić Sanja, Pudar Draško Gazela (eds.) Mind the Gap(s): family, socialization and gender, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2014. 65. Radinković, Željko, Narativna modifikacija Hajdegerove fenomenologija, Albatros plus, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2013. (Biblioteka Fronesis) 66. Radojičić, Mirjana (prir.) Svetozar Stojanović: ličnost i delo, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2015. (Biblioteka Zasluga) 67. Rakić Vojin, Bojanić Petar, Prodanović Srđan (eds.) New perspectives on bioethics, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2012. (Biblioteka Conferentia) 68. Rakić Vojin, Bojanić Petar, Prodanović Srđan (eds.) The state and state building: theory and practice, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2012. (Biblioteka Conferentia) 69. Rakić Vojin, Drezgić Rada, Mladenović Ivan (prir.) Bioetika, Službeni glasnik, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2012. 70. Savić, Mile (prir.) Integracija i tradicija: Integration and tradition, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, teoriju, “Filip Višnjić”, 1996. (Biblioteka Fronesis) 72. Sládeček, Michal, Pravila i kontekst upotrebe: teme i tumačenja Vitgenštajnove filozofije, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2014. (Biblioteka Prudentia) 73. Sládeček, Michal, Politička zajednica: koncepcija političke zajednice u liberalno-komunitarnom sporu, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić , 2008. (Biblioteka Fronesis) 4 74. Social and Cultural Capital in Western Balkan Societies, Centre for Empirical Cultural Studies of South-East Europe, Institute for Philosophy and Social Theory, 2012. 75. Spasić Ivana, Subotić Milan (prir.) Revolucija i poredak: o dinamici promena u Srbiji, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2001. (Biblioteka Disput) 76. Spasić Ivana, Subotić Milan (eds.) Revolution and order: Serbia after october 2000, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2001. (Biblioteka Disput) 77. Spasić, Ivana, Značenja susreta: Goffmanova sociologija interakcije, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 1996. (Biblioteka Fronesis) 78. Stojanović, Svetozar, Od marksizma do etatizma sa ljudskim licem, Centar za filozofiju i društvenu teoriju Instituta društvenih nauka, 1988. 79. Stojanović, Svetozar, Propast komunizma i razbijanje Jugoslavije, “Filip Višnjić”, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 1995. (Biblioteka Fronesis) 80. Stupar, Milorad, Filozofija politike: antičko i moderno shvatanje političke zajednice, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2010. (Biblioteka Fronesis) 81. Subotić, Milan, Na drugi pogled, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2007. (Biblioteka Fronesis) 82. Subotić, Milan, Sricanje slobode, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Gradina, (Beograd, Niš), 1992. 83. Tadić, Ljubomir, Retorika: uvod u veštinu besedništva “Filip Višnjić”, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 1995 Čovek koji je gledao žene – Mikael Jort & Hans Rosenfelt Bornova dominacija – Robert Ladlam Alibi – Lisa Lac Čovek koji nije bio tamo – Mikael Jort & Hans Rosenfelt Baklja u noći – Saba Tahir Devojka iz Bruklina – Gijom Muso Bio jednom jedan dečak – Kit Stjuart Central park – Gijom Muso Edgar Alan Po i zagonetka iz kutije – Karen Li Strit Dok smo bili živi – Rut Ver Ko je Alisa? – T. R. Ričmond Kraljevska prevara – Stiv Beri Džefersonov ključ – Stiv Beri Kad kažemo zbogom – Dženi Eškroft Miris ljubavi – Kolin Falkoner Na crvenom tepihu – Rouzi Nikson Kratak rez – Sandra Braun Maska za Dimitriosa – Erik Ambler Narukvica uspomena – Vajola Šipman Paklena odaja – Stiv Beri Noć mi te uzima – Donato Karizi Poslednji dani noći – Grejam Mur Obećaj mi zauvek – Džasinda Vajlder Pod budnim okom – Bari Ajzler U drugom životu – Stiven Votson Šta donosi sutra – Sidni Šeldon i Tili Bagšo U zalivu ruža – Debi Makomber Vrt nade – Hulija Navaro Zabludeli sin – Danijela Stil Svet koji je trebalo da imamo – Ejlan Mastaj Zbogom, prošlosti – Debi Makomber Ako sutra ne postoji – Gijom Muso Mavrov poslednji uzdah – Salman Ruždi U opasnim godinama – Keli Kiloren Bensajmon Zaustavi vreme za nas – Keti Kan Dečak od stakla – Donato Karizi Devojka koja je pobedila ISIS – Farida Abas i Andrea Hofman Draguljareva kći – Refik Halid Karaj Epitaf za špijuna – Erik Ambler Haremske suze – Roberta Rič Iluzionista – Alis La Plant Nebo pada – Sidni Šeldon Očajne vojvotkinje – Eloiza Džejms Oluja strasti – Amanda Kvik Pesak vremena – Sidni Šeldon Poljubac iz Pariza – Aleksandra Poter Posle tebe – Džodžo Mojes Pripadaš meni – Džasinda Vajlder Sutra i zauvek – Nora Roberts Sutra je novi dan – Sidni Šeldon i Tili Bagšo U pravom trenutku – Lusi Robinson Ema – Džejn Ostin Ne oklevaj ni tren – Džodžo Mojes Orkanski visovi – Emili Bronte Spoznajte svoju sudbinu – Robin Šarma Treća alternativa – Stiven Kavi U jednom trenu – Gijom Muso Vladar iz senke – Donato Karizi Zamka za snove – Stiven King Kristalni vrtovi – Amanda Kvik Smrt bez imena – Santjago Nazarijan Pod tuđim uticajem – Džejn Ostin Biblioteka mrtvih – Glen Kuper Dragulj Indije – Talasa Ali Druga strana ponoći – Sidni Šeldon Gnev Anđela – Sidni Šeldon Gordost i predrasuda – Džejn Ostin Gospodar igre – Sidni Šeldon Kako bih bez tebe – Gijom Muso Kći pustinje – Talasa Ali Lovac na duše – Donato Karizi Ostani kraj mene – Gijom Muso Posle tame – Sidni Šeldon Potraga – Nora Roberts Prosjak pred vratima – Talasa Ali Razum i osećajnost – Džejn Ostin Samo budi ovde – Gijom Muso Šaptač – Donato Karizi Sedam godina kasnije – Gijom Muso Vrati mi se – Gijom Muso Zavet ljubavi – Amanda Kvik Zov anđela – Gijom Muso Dvanaesti uvid – Džejms Redfild Jedanaesti uvid – Džejms Redfild Mostovi okruga Medison – Robert Džejms Voler Pričaj mi o ljubavi TP – Eliza Valmorbida Staljinova ljubavnica – Marek Halter Dok nisam srela tebe – Džodžo Mojes Korisnici, teme istraivanja i korieni fondovi 19992003, knj. 3, priredio Dimitrije Spasojevi, Beograd, 2008. , , 1945, , 2008. , , , 2010.Tito misao, re i delo, autor ivojin B. Spasi, Beograd, 1980. Ustavni razvoj socijalistike Jugoslavije, autor Gojko Malovi, Beograd, 1981. Jugoslavija 1941, autor ivojin B. Spasi, Beograd, 1981. Trideset pet godina Narodne Republike Maarske, Beograd, 1981.Jugoslavija 19421943, autori Gojko Malovi, Boidar Bojovi, Beograd, 1983. Zhou Enlai , 35- , , 1984. Ujedinjenje jugoslovenskih naroda od ideje do stvaranja drave 1918, autori Boidar Bojovi, Gojko Malovi, Beograd, 1988. , , , 1995. 33, 19181992, , , , 2008. 19182006, , , 2010.Bilten, br. 1, Beograd, 1980.Bilten, br. 2, Beograd, 1981.Bilten, br. 34, Beograd, 1982.Bilten, br. 56, Beograd, 1983.Bilten, br. 7, Beograd, 1985.Bilten, br. 89, Beograd, 1986., . 1, , 2000. , . 2, , 2001. , . 3, , 2002., . 12, , 2003., . 1, , 2004., . 2, , 2004., . 12, , 2005., . 12, , 2006., . 12, , 2007., . 12, , 2008., . 12, , 2009.Tito Churcill, strogo tajno, priredio Duan Biber, BeogradZagreb, 1981. Ljubia Kora, Organizacija federacije u socijalistikoj Jugoslaviji 19431978, Beograd Zagreb, 1981. Jugoslavenske vlade u izbjeglitvu 19411943, dokumenti, priredio Bogdan Krizman, Beograd Zagreb, 1981. Jugoslovenske vlade u izbeglitvu 19431945, dokumenti, priredio Branko Petranovi, Beograd Zagreb, 1981. Kosanovi N. Sava, Jugoslavija je bila osuena na smrt, Zagreb Beograd, 1984. Jugoslavija i Ujedinjeni narodi 19411945, priredili Slobodan Neovi, Branko Petranovi, Beograd, 1985. Britanci o Kraljevini Jugoslaviji, godinji izvetaji Britanskog poslanstva u Beogradu 19211941, knj. 13, priredio ivko Avramovski, BeogradZagreb, 19861996. 1917. , , , , , 1991. 19301941, , , , 1991.uti, Nikola, Kraljevina Jugoslavija i Vatikan odnos jugoslovenske drave i Rimske crkve 19181935, Beograd, 1994. Privredna politika Vlade FNRJ, zapisnici Privrednog saveta Vlade FNRJ 19441953, knj. 14, priredili Miodrag Zeevi, Bogdan Leki, Beograd, 1995. Zapisnici sa sednica Politbiroa Centralnog komiteta KPJ (11. jun 1945 7. jul 1948), priredio Branko Petranovi, Beograd, 1995. Dokumenti centralnih organa KPJ, NOR i revolucija (19411945), priredio Branko Vukovi, knj. 2223, Beograd, 1996. , , , , , 1996. Dokumenti istorije Jugoslavije, Dravna komisija za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa iz Drugog svetskog rata, knj. 14, priredili Miodrag Zeevi, Jovan P. Popovi, Beograd, 19962000. , , , . 112, , sednice Izvrnog komiteta CK SKJ odrane 1416. marta 1962. godine, priredio Miodrag Zeevi, Beograd, 1998. , . 12, , , , 19981999. etvrta sednica CK SKJ Brionski plenum, stenografske beleke, priredio Jovan P. Popovi, Beograd, 1999. 19291931, , , , , 2002. , , I (19302003), , 2003. 19411945, , , , 2004. Velike sile i male drave u hladnom ratu 19451955, sluaj Jugoslavije, zbornik radova, urednik Ljubodrag Dimi, Beograd, 2005. , ( ) 1930. , . 1, , , , 2005. 1931. , . 2, , , , 2007. , , , , 2007. 1932. , . 3, , , 2008. 1933. , . 4, , , , 2009. 19451952, , . 12, , . , , , 2009.Arhiv Jugoslavije vodi za korisnike arhivske grae, Beograd, 1985. Leki, Bogdan, Arhivski izvori za istoriju socijalistike Jugoslavije 19431953, Beograd, 1987.Zatita arhivske grae Federacije, priredio Bogdan Leki, Beograd, 1988. Kancelarijsko poslovanje saveznih organa i organizacija, materijali sa savetovanja i propisi, priredili Bogdan Leki, Olga Giler, Beograd, 1990. Sprovoenje Uredbe o posebnim merama zatite registraturskog materijala i arhivske grae Federacije, materijal sa savetovanja, priredio Momilo Anelkovi, Beograd, 1990. 19501995, , , 1995. Indeks sadraja informativnih sredstava sreenih i obraenih fondova i zbirki Arhiva Jugoslavije, knj. 12, Beograd, 1995.Milosavljevi, Mirjana, Bibliografija Arhiva Jugoslavije, Beograd, Beograd, 1996. , , , , , 1999. , , 19441948, , , 1999. Srndovi, Suzana, Katalog tampane grae u fondovima i zbirkama Arhiva Jugoslavije, knj. 1, Beograd, 1999. , , , , , , Caj na Zamaleku / NULL Miljkovic, Boris Geopoetika, Beograd 106786 Cajevi Marsa / Noci / NULL Pistalo, Vladimir Agora, Zrenjanin 101924* Camera obscura / NULL Milasinovic, Goran Stubovi kulture, Beograd 104518 Camil Sijaric kao pripovjedac / NULL Kovac, Nikola Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103907 Canon of insolation and the ice-age problem / NULL Milankovic, Milutin Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103588 Car Uros / NULL Stevanovic, Miladin Knjiga Komerc, Beograd 107750 Cardak ni na nebu ni na zemlji / Dela Stanislava Vinavera, Knj. 3 Vinaver, Stanislav Sluzbeni glasnik, Beograd 106041 Carigrad / Price sa Bosfora Radic, RadivojEvoluta, Beograd 104397 Carigradski drum / NULL Ilic, Nenad Plato, Beograd 102950* Carigradski patrijarsi i carevi makedonske dinastije / NULL Stankovic, Vlada Vizantoloski institut, Beograd 105711 Carobna suma / NULL Copic, Branko Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 104986 Carobnjak. Zivot i vreme Nikole Tesle / Biografija jednog genija Sajfer, Mark Dz. Stylos, Novi Sad 108941 Carolija / NULL Bazdulj, Muharem Bulevar, Novi Sad 103329 Carski mauzoleji i konsekrativni spomenici u Felix Romuliani / Imperial Mausolea and Consecration Memorials in F. Romuliana Srejovic, Dragoslav Vasic, Cedomir Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 101885 Carski rez / i druge price Pavic, Milorad Dereta, Beograd 100378 Carstvo bozje na zemlji / NULL Milosevic, Nikola Filip Visnjic, Beograd 107416 Carstvo granicnog / NULL Milnovic, Vasilije Sluzbeni glasnik, Beograd 107632 Cas anatomije / NULL Kis, Danilo Arhipelag, Beograd 103727 Cas anatomije / Sabrana dela I-XV Kis, Danilo Prosveta, Beograd 100563* Cas Lobotomije / NULL Jovanov, Svetislav Clio, Beograd Porudž.-Br. Naslov (/ Podnaslov) Autor(i) Izdavač, Mesto 106869 Cas opisa casopisa IV / Srpska saljiva periodika Rosulj, Zarko Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 107942 Cas opisa casopisa VI / Zanrovi u srpskoj saljivoj periodoco Rosulj, Zarko Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 103584 Casablanca / Prolecna ljubavna prica Bjelica, IsidoraKnjiga Komerc, Beograd 104999 Casna dokolica / Trifunovic, Stylos, Novi Sad Izabrane pesme Dusko Zubac, Pero 107437 Casopis javnost – 1980 / NULL Cosic Vukic, Ana Sluzbeni glasnik, Beograd 106872 Casopis Nova Evropa: 1920-1941 / Istorijat srpske knjizevne periodike Matovic, Vesna Nedic, Marko Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 108959 Casopis ruski arhiv (1928-1937) i kultura ruske emigracije / u Kraljevini SHS Barac, Stanislava Matovic, Vesna Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 107323 Casovi radosti / NULL Matijevic, Vladan Agora, Zrenjanin 107913 Ceger pun ljubavi / NULL Maticki, Miodrag Cigoja, Beograd 107649 Cekajuci kapitalizam / Nastanak novih klasnih odnosa u Srbiji Lazic, Mladen Sluzbeni glasnik, Beograd 104710 Cekajuci Spasovdan / NULL Crkvenjakov, Aleksandar Zarko Albulj, Beograd 104831 Cekic tautologije: / pregled novih vrsta tehnicke inteligencije u poeziji SFRJ Bozovic, Gojko Despotov, Vojislav Gradska narodna biblioteka Z. Zrenjanin, Zrenjanin 104910 Cele kula i Cegar / NULL Petrovic, Vesna Subotic, Vojislav Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 108178 Celokupna dela Desanke Maksimovic 1-10 / NULL Maksimovic, Desanka Sluzbeni glasnik, Beograd 101383* Celokupna dela Svetozara Markovica I- XVII / NULL Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105397 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 1-3, 9-10 / NULL Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104018 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 11 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Kragujevacki period) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104019 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 12 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Kragujevacki period) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104020 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 13 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Kragujevacki period) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104021 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 14 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Kragujevacki period) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Porudž.-Br. Naslov (/ Podnaslov) Autor(i) Izdavač, Mesto 104022 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 15 / Evropski izvori o Svetozaru Markovicu Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104023 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 16 / Savremenici i saradnici o Svetozaru Markovicu Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104024 Celokupna dela Svetozara Markovica, Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Knj. 17 / Bibliografija Beograd 104013 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 4 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Beogradski period) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104014 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 5 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Beogradski period) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104015 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 6 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Beogradski period) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104016 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 7 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Beogradski period) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104017 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 8 / Srbija na Istoku (Novosadska faza) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105398 Celokupna dela Svetozata Markovica, Knj 17 / NULL Lukic, Radomir Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 107862 Central Balkans between Greek and Celtic World / Kale – Krsevica 2001- 2011 Cvjeticanin, Tatjana Narodni muzej, Beograd 109099 Centri srpske kulture XVIII veka / Kijev – Budim – Venecija Fin, Monika Koprivsek, Kristina Akademska knjiga, Novi Sad 106771 Cerka / NULL Albahari, David Stubovi kulture, Beograd 103424 Cesko-srpske arhitektonske veze 1918- 1941 / NULL Damljanovic, T. Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 103498 Cesko-srpski recnik 1-2 / NULL Djukanovic, Vlado Kacnik, Emilija Mirkovic, Dragutin Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 109050 Cestoskok / Antologija bezobraznih narodnik prica Zlatkovic, Ivan Laguna, Beograd 105168 Cetiri intervjua: intervjui predsednika republike Srbije / i predsednika Demokratske stranke Borisa Tadica Filimonovic, Milica Nova Evropa, Beograd 100072* Cetiri male zene / NULL Jokic-Kaspar, Ljiljana Stubovi kulture, Beograd 106826 Cetiri price do kraja / NULL Zivkovic, Zoran Admiral Books, Beograd 107998 Cetiri slike srpske apokalipse / NULL Arandjelovic, Goran Laguna, Beograd 105766 Cetrdeset dve izabrane pesme / NULL Radovic, Borislav RAD, Beograd Porudž.-Br. Naslov (/ Podnaslov) Autor(i) Izdavač, Mesto 100456 Cetres cuda / NULL Jovetic, Rastko Narodna Knjiga, Beograd 108432 Cetrnaesti vojvoda i devet baba / NULL Antic, CedomirEvoluta, Beograd 107975 Cetvrtasto mesto / NULL Tesin, Srdjan V. Arhipelag, Beograd 107777 Ceznje / NULL Spiridonovic Savic, Jela Sluzbeni glasnik, Beograd 108390 Chellenges of the 21th Century and the Region / Zbornik Dimitrijevic, Dusko Ladjevac, Ivona Institut za medjunarodnu polit, Beograd 100815* Chilandar / NULL Petkovic, Sreten Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 100055* Chilandar monastery / NULL Subotic, GojkoSrpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 100582 Cigansko groblje / NULL Pavlovic, Zivojin RAD, Beograd 107326 Cilibar, med, oskorusa / NULL Demic, Mirko Agora, Zrenjanin 106934 Cim prezivim ovaj roman / NULL Djurdjevic, Mirjana Agora, Zrenjanin 103363 Cink / NULL Albahari, David Stubovi kulture, Beograd 107808 Cirkus Drainac / Cirkus zivota u kome sam vratolimije izvodio Jesic, Nedeljko Sluzbeni glasnik, Beograd 103969 Cirkus Drainac / Sabrana dela, Tom 9 Drainac, Rade Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 107566 Citadela / NULL Bjelogrlic, Aleksandar Agora, Zrenjanin 104490 Citajuci Vasu knjigu / NULL Jovanovic Djordjevic, Dejana Mali Nemo, Pancevo 109245 Citanja i pitanja / NULL Klajn, Ivan Dosije, Beograd 105410 Citanja neizvesnosti / Ogledi iz komparatistike Popov, Jovan Svetovi, Novi Sad 106804 Citanje Dostojevskog / Samoubistvo Kabic, Danilo Akademska knjiga, Novi Sad 107073 Citanje gradova / NULL Vuckovic, Radovan Sluzbeni glasnik, Beograd 107444 Citanje prorocanstva / Izreceno i proreceno Demic, Mirko Jovanovic, Bojan Sluzbeni glasnik, Beograd Porudž.-Br. Naslov (/ Podnaslov) Autor(i) Izdavač, Mesto 106533 Citanje savremene proze / NULL Milasinovic, Svetlana Mali Nemo, Pancevo 105020 Citanje slika / NULL Simovic, Ljubomir Stubovi kulture, Beograd 101931 Citanje vode / srpske price o ribolovu Pantic, MihajloStubovi kulture, Beograd 107813 Civot bezumlja / NULL Kostic Selem, Milica Stefanovic, Mirjana D. Sluzbeni glasnik, Beograd 108593 Cizmasi / NULL Mihailovic, Dragoslav Laguna, Beograd 103873 Clanci / Izabrana dela, Knj. 2 Tesla, Nikola Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103887 Clanci / Izabrana dela, Knj. 6 Pupin, Mihajlo Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104138 Clanci – studije / Sabrana dela, Knj. 10 Petrovic Alas, Mihailo Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103905 Clanci, govori, prepiska / Izabrana dela, Tom 6 Milankovic, Milutin Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103879 Colorado Springs notes / NULL Tesla, Nikola Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 108084 Compehensive Dictionary of Law English-Serbian / Veliki pravni recnik englesko- srpski Vukicevic, Branko D. P. Autor, Beograd 105938* Condition of the Cultural and National Heritage in the / Balkan Region, Vol 1 (Conference in Kladovo 23-27 Oct. 2006) Popovic Zivancevic, Mila Narodni muzej, Beograd 107723 Constantine the Great and Edict of Milan 313 / NULL Boric Breskovic, Bojana Popovic, Ivana Narodni muzej, Beograd 106911 Constantine ́s Crossing / NULL Stojiljkovic, Dejan Geopoetika, Beograd 106344 Consul u Beogradu / NULL Cosic, Bora Prosveta, Beograd 108136 Conversation With Goya / Bridges / Signs by the Roadside Andric, Ivo Dereta, Beograd 105706 Corava strana / NULL Markovic, Radovan Beli Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 104905* Corpus vasorum antiquorum / NULL Popovic, Ljubisa Narodni muzej, Beograd 102159 Covek i njegov identitet / NULL Jerotic, Vladeta Ars Libri, Beograd 103083 Covek i voda / NULL Grupa, Autora Etnografski muzej, Beograd Porudž.-Br. Naslov (/ Podnaslov) Autor(i) Izdavač, Mesto 103209 Covek ideja i akcije / NULL Piljevic, Djordje O. Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd 106540 Covek iz kuce na bregu / NULL Adasevic, Borivoje Stubovi kulture, Beograd 100074 Covek koga je trebalo ubiti / Politicki krimic sa epilogom Petrovic, Nenad Stubovi kulture, Beograd 100793 Covek koji je ziveo u snovima / NULL Petkovic, Radoslav Stubovi kulture, Beograd 105030 Covek od pepela / NULL Ivanji, Ivan Stubovi kulture, Beograd 107337 Covek u zargonu: Semanticko-derivaciona analiza / zargonizama sa arhisemom covek Knezevic, Zorica Alma, Beograd 109079 Covjek koga su voljeli andjeli / NULL Ognjenovic, Vujica Agora, Zrenjanin 104708 Crkolez – crtezi fresaka / NULL Petrovic, RadeRepublicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 108087 Crkva brvnara u Selevcu / NULL Cunjak, Mladjan Regionalni zavod za zastitu spomenika, Smederevo, Smederevo 103426 Crkva pokrova presvete Bogorodice / NULL Prodanovic Rankovic, I. Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 104232 Crkva Sv. Georgija u Smederevu / NULL Cunjak, Mladjan Muzej u Smederevu, Smederevo, Smederevo 106094* Crkva svetog Jovana Pretece u Crkolezu / NULL Rakic, Zoran Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 108618 Crkva Svetog Nikole u Nikoljcu / NULL Pejic, Svetlana Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 104187* Crkva svetog Nikole u Stanicenju / The Church Popovic, Marko Arheoloski institut, Beograd of St. Nicholas in Stanicenje 108079 Crkva Vavedenja Bogorodice u Lipljanu / NULL Davidov Temerinski, Aleksandra Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 105438 Crkve i manastiri SCG / NULL Verlag, MerkurMerkur-SV, Beograd 103578 Crkvena organizacija u srpskim zemljama / (Rani srednji vek) Zivkovic, TiborZavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 108976 Crna Gora i Moravica / Srbija: naselja, poreklo stanovnistva, obicaji. Knj. 29 Celikovic, Borisav Cvijic, Jovan Sluzbeni glasnik, Beograd 106281 Crna Gora i Rusija u vrijeme aneksione krize 1908-1909 / NULL Radusinovic, Milorad Svet knjige, Beograd 102369 Crna Gora i srpsko pitanje / NULL Komatina, Milija Zavet, Beograd Porudž.-Br. Naslov (/ Podnaslov) Autor(i) Izdavač, Mesto 106072 Crna Gora ocima Evrope 1796-1918 / NULL Marjanovic, Momir Prosveta, Beograd 105505 Crna Gora od XVIII veka do 1913. godine / istorijska karta Verlag, Geokarta Geokarta, Beograd 104062 Crna Gora pre i posle ujedinjenja / NULL Djonovic, Nikola Politika, Beograd 101551* Crna Knjiga / NULL Corovic, Vladimir Dosije, Beograd 108476 Crna knjiga: Cenzura u Srbiji 1945-2015 / NULL Lopusina, Marko Prometej, Novi Sad 107298 Crna kutija / NULL Bajac, Vladislav Arhipelag, Beograd 101877 Crna macka u levom tunelu / NULL Lukic, Dragan Interpres, Beograd 107670 Crna Reka / Srbija: naselja, poreklo stanovnistva, 0bicaji. Knj. 22 Celikovic, Borisav Cvijic, Jovan Sluzbeni glasnik, Beograd 108114 Crna ruka / Licnosti i dogadjaji u Srbijji od prevrata 1903. do Solun Kazimirovic, Vasa Prometej, Novi Sad 106529 Crnac u beloj kosulji / NULL Pavkovic, Vasa Prosveta, Beograd 105469 Crnci u Firenci / NULL Rudan, Vedrana Rende, Beograd 104455 Crne cipele / NULL Oltvanji, Oto B92, Beograd 105952 Crne curke / Druga knjiga crnih curaka / NULL Zuric, Vule Fabrika knjiga, Beograd 100075* Crni dani Rake Drainca / Srbija na jugu ili kako se pravi istorija Ivanovic, Ivan Stubovi kulture, Beograd 104084* Crnjanski – prolegomena za patografiju / NULL Berber, Stojan Zaduzbina Andrejevic, Beograd 101690* Crnjanski i Ducic izmedju dva sveta / NULL Popovic, Milenko Draganic, Beograd 100365 Crnjanski i mefistofel / o skrivenoj figuri Romana o Londonu Lompar, Milo Nolit, Beograd 107399 Crnjanski, megalopolis / NULL Vladusic, Slobodan Sluzbeni glasnik, Beograd 102132 Crno sunce / NULL Begenisic, Milivoje Gutenbergova galaksija, Beograd 105749 Crno telo / NULL Barna, Laura Dereta, Beograd Porudž.-Br. Naslov (/ Podnaslov) Autor(i) Izdavač, Mesto 107067 Crno u koloru / Crni humor u srpskom filmu Matijevic, Vladan Sluzbeni glasnik, Beograd Vucinic, Srdjan 105475 Crnogorsko primorje / turisticka karta Verlag, Geokarta Geokarta, Beograd 100766 Crnogorsko srpstvo zbiljskih Srba / NULL Kovijanic, Dragutin Novinsko-izdavacki centar vojska, Beograd 105331 Crta za sabiranje / NULL Nikolic, Danilo Narodna Knjiga, Beograd 106542 Crtez na dlanu / NULL Dugalic, Ljiljana Stubovi kulture, Beograd 100076* Crvena marama, sva od svile / NULL Prodanovic, Mileta Stubovi kulture, Beograd 103408 Crvene price / NULL Zivkovic, MilosCigoja, Beograd 104809 Crvene vestice / NULL Tirnanic, Bogdan Narodna Knjiga, Beograd 100638 Crveni krug / NULL Atanasijevic, Sonja RAD, Beograd 102322 Crveni petao leti prema nebu / NULL Bulatovic, Miodrag Stylos, Novi Sad 106045 Crveni petao leti prema nebu / NULL Bulatovic, Miodrag Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 102943 Crveni Pjero i druge novele / NULL Krakov, Stanislav Filip Visnjic, Beograd 108699 Crveni presek / NULL Barna, Laura Sluzbeni glasnik, Beograd 109159 Crveni tepih / NULL Dangubic, Ratko Arhipelag, Beograd 102765 Crveno i belo / (srpsko- keltske paralele) Kuic, Ranka Glas srpski, Banja Luka 104237 Crveno i plavo / NULL Mihailovic, Dragoslav NIN, Beograd 101411* Cubrilovici 1914. i kasnije / NULL Ekmecic, Milorad Balkanoloski institut, Beograd 103787 Cudesna hronika noci / NULL Karadzic, Radovan Igam, Beograd 102516 Cudi naseg filma / NULL Colic, Milutin Prometej, Novi Sad 104426 Cudne stvari / NULL Petkovic, Sreten RAD, Beograd Porudž.-Br. Naslov (/ Podnaslov) Autor(i) Izdavač, Mesto 107859 Cudo jezika / Razgovori sa lingvistima Jevtic, Milos Sluzbeni glasnik, Beograd 102695* Cultural heritage of Kosovo and Metohija / NULL Milic, Mileta Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 108443 Cup komitskog vojvode / NULL Savic, Milisav Dereta, Beograd 104488 Cuprija nad svetom / Leskovac Radovic, Dragan Mali Nemo, Pancevo 109077 Cutanja iz gore / NULL Demic, Mirko Agora, Zrenjanin 100245 Cuvar adrese / NULL Kapor, Momo Knjiga Komerc, Beograd 108937 Cuvar vatre / NULL Manojlovic, Dejan Laguna, Beograd 100816 Cuvari bastine 1947-1997 / NULL Milic, Mileta Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 104690 Cuvari bengalske vatre / Zivot i smrt u srpskom postkomunizmu 2 Pancic, Teofil XX vek, Beograd 101994 Cuvari kazacke ivice / NULL Arsic, Ljubica B92, Beograd 108435 Cuvari svetinje / NULL Djurdjevic, Mirjana Evoluta, Beograd 108181 Cuvari tradicije / Razgovori sa istrazivacima i tumacima proslosti Jevtic, Milos Sluzbeni glasnik, Beograd 107271 Cvarcic / NULL Savic, Milisav Ariadna, Beograd 106708 Cvat lipe na Balkanu / NULL Kuic, Gordana Alnari, Beograd 102313 Cvetnik / NULL Velimirovic, Vladika Nikolaj Evro, Beograd 105577 Cvetovi i gusari / NULL Tartalja, GvidoBookland, Beograd 104497 Cvetovi sna / NULL Veljkovic, Sasa Mali Nemo, Pancevo Macini, Djuzepe 105161 Slovenska pisma / NULL Platoneum, Novi Sad Macura, Milos 100010* Bitoljsko-prilepska kotlina / Antropogeografska proucavanja Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 101737* Drustvene nauke o Srbima u Madjarskoj / Zbornik radova sa okruglog stola odrzanog 6-8 dec. 1998 Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 103010 Naselja i stanovnistvo oblasti Brankovica 1455.godine / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Madzar, Ljubomir 100436 Politicki uzroci siromastva / NULL Izdavacka Knjizarnica Zorana S, Novi Sad Madzarevic, Gradimir 105458* Mediala / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106043 Sejka / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Magarasevic, Mirko 109057 Antologija srpske erotske poezije / NULL Akademska knjiga, Novi Sad 107229 Evropski pesnici / NULL Akademska knjiga, Novi Sad 109096 I nova turska pisma / Putopisi Akademska knjiga, Novi Sad 107088 Jovan Hristic, izbliza / Portret knjizevnog prijatelja Sluzbeni glasnik, Beograd 108245 Srpska kriticka poezija / NULL Akademska knjiga, Novi Sad 108251 Tragom Crnjanskog / NULL Akademska knjiga, Novi Sad Magazinovic, Maga100564* Moj zivot / NULL Clio, Beograd Mahmutcehajic, Rusmir 108613 Andricevstvo / Protiv etike sjecanja Clio, Beograd Majdanac, Boro 108307 Pozoriste u okupiranoj Srbiji / NULL Altera, Beograd Majenova, Marija Renata 106609 Teorijska poetika / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Majer, Stiven 107626 Sacuvati mir u Bosni: Mitovi, izazovi, sanse / Zbornik Cigoja, Beograd Mak, Dejan 104558 Pariska menazerija / NULLKnjizevna opstina Vrsac, Vrsac Makgauan, Kris 106918 Paleontologija / NULL Kreativni centar, Beograd Mako, Vladimir 107201* The Art of Harmony: Principles of / of Measuring and Proportioning in Byzantine Wall Painting Orion Art, Beograd Maksimovic, Desanka 108178 Celokupna dela Desanke Maksimovic 1-10 / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 101668 Izabrane pesme Desanke Maksimovic / NULL Draganic, Beograd 101977 Nebeski razboj / NULL Interpres, Beograd 107314 Pesme / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 101617* Sabrane pesme Desanke Maksimovic 1-8 / NULL Draganic, Beograd 104664 Vilina kci / NULL Bookland, Beograd Maksimovic, Goran 105789* Iskustvo i dozivljaj / NULL Filip Visnjic, Beograd 104363 Nikad nije vito tvoje telo / antologija ljubavne lirike srpskog romantizma Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 103634 Roman bez romana / NULL Knjizevna opstina Vrsac, Vrsac 104531 Sabrane komedije Branislava Nusica / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103636 Zalostna pozorja, Knjiga prva / Nevinost. Smrt Stefana Decanskog i dr. Knjizevna opstina Vrsac, Vrsac Maksimovic, Jovan105056 Muski kuvar / NULL Dereta, Beograd Maksimovic, Ljubomir 102587* Grad u Vizantiji / Ogledi o drustvu poznovizantijskog doba Plato, Beograd 107835 Ogledi o politickoj moci u Vizantiji / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 103705* Srpski nomici / Nomiks in Medieval Serbia Vizantoloski institut, Beograd 100863* Treca jugoslovenska konferencija vizantologa / Krusevac, 10-13 maj, 2000 Vizantoloski institut, Beograd 100182* Uspon vojnog plemstva u Vizantiji XI veka / NULL Vizantoloski institut, Beograd 105673* Vizantijski izvori za isrtoriju naroda Jugoslavije III / NULL Vizantoloski institut, Beograd 105671* Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije I / NULL Vizantoloski institut, Beograd 105672* Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije II / NULL Vizantoloski institut, Beograd 105674* Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije IV / NULL Vizantoloski institut, Beograd 106668* Vizantijski svet i Srbi / NULL Istorijski institut, Beograd 107873 Vizantijski svet na Balkanu / Byzantine World in the Balkans Vizantoloski institut, Beograd 100183* Zbornik radova vizantoloskog instituta 38 / NULL Vizantoloski institut, Beograd 102949* Zbornik radova vizantoloskog instituta 39 / NULL Vizantoloski institut, Beograd 106099* Zbornik radova vizantoloskog instituta 40 / NULL Vizantoloski institut, Beograd 103783* Zbornik radova vizantoloskog instituta 41 / NULL Vizantoloski institut, Beograd 104511* Zbornik radova vizantoloskog instituta 42 / NULL Vizantoloski institut, Beograd 104948* Zbornik radova vizantoloskog instituta 43 / NULL Vizantoloski institut, Beograd 105939* Zbornik radova vizantoloskog instituta Vizantoloski institut, Beograd 44,1-2 / NULL 106286* Zbornik radova Vizantoloskog instituta 45 / NULL Vizantoloski institut, Beograd 106849 Zbornik radova vizantoloskog instituta 46 / NULL Vizantoloski institut, Beograd 108872 zbornik radova vizantoloskog instituta 49 (2012) / NULL Vizantoloski institut, Beograd 108877 zbornik radova vizantoloskog instituta 51 (2014) / NULL Vizantoloski institut, Beograd 108879 zbornik radova vizantoloskog instituta 52 (2015) / NULL Vizantoloski institut, Beograd 108871 Zbornik radova vizantoloskog instituta 53 (2016) / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Maksimovic, Mihailo 106622 Mali bukvar za veliku decu / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Maksimovic, Miroslav 104575* Bas svasta / Sabrani spisi Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 107070 Poezija, trziste, drzava / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Maksimovic, Vladimir 109282 Zakovana vrata / Srbi i balkanski muslimani Ukronija, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Maksimovic, Vojislav 108831 Bosna i Hercegovina u Prvom svjetskom ratu / Corovicevi susreti 2014 Filip Visnjic, Beograd Makuljevic, Nenad 105354* Privatni zivot kod Srba u devetnaestom veku / NULL Clio, Beograd 105593* Umetnost i nacionalna ideja u XIX veku / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Malavrazic, Djordje106215 Sezdeset osma – licne istorije: 80 svedocenja / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Maldini, Slobodan 107644 Leksikon arhitekture i umetnickog zanatstva / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Maldzijeva, Vjara 106850 Juznoslovenski jezici: gramaticke strukture i funkcije / NULL Beogradska knjiga, Beograd Male, Alber 100562* Dnevnik sa srpskog dvora 1892 – 1894 / NULL Clio, Beograd Malesevic, Miroslava 106121 Zensko – etnografski aspekti drustvenog polozaja zene u Srbi / NULL Srpski genealoski centar, Beograd Malesevic, Sinisa 104274 Ideologija, legitimnost i nova drzava / NULL Fabrika knjiga, Beograd Malisic, Vesna 104092 Zoran Djindjic – san o Srbiji / NULL Cigoja, Beograd Malovic, Nikola 108015 Jedro nade / NULL Laguna, Beograd 106442 Lutajuci Bokelj / NULL Laguna, Beograd Mamula, Milanka 108576 Rijaliti roman / Jednogodisnja SMS biografija 16.X 2008 – 16. X 2009 Narodna Knjiga, Beograd Mancic, 106874 Prevod i kritika / NULL Institut za Aleksandra knjizevnost i umetnost, Beograd 107390 Uvod u fantasticnu knjizevnost / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mancic Milic, Aleksandra 102058 Preverzije / Ogledi o spanskim prevodima iz srpske knjizevnosti RAD, Beograd Mandic, Bozidar 108697 Pertle / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mandic, Igor 104238 Izmedju dv(ij)e vatre 1996- 1999 / NULL NIN, Beograd 107397 Kaj ste pisali, bre? / Sta ste napisali, bre? Sluzbeni glasnik, Beograd 108812 Oklop od papira / Autobiografski saldokonti 1966-2013 V.B.Z., Beograd 104681 Za nasu stvar / Agonija postkomunitma u Hrvatskoj 1990-1999 XX vek, Beograd Mandic, Slobodan 106255 Nekrsteni dani / NULL Filip Visnjic, Beograd 109082 Ocev novi mandat / NULL Agora, Zrenjanin Mandic, Svetislav 104435 Kad mlidijah ziveti / NULL Srpska knjiga, Ruma Mandic, Velimir 107952 Sarajevo 1914. – svedocenja / Bosna u lancima / Od Terezina do Sarajeva Prosveta, Beograd Mandic Rigonat, Tatjana 102657 Iz zivota ptica / NULL Lom, Beograd Manevic, Zoran 106185 Leksikon Neimara / NULL Gradjevinska knjiga, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Manojlovic, Dejan 108937 Cuvar vatre / NULL Laguna, Beograd Manojlovic, Miroljub 104199 Branicevski almanah / NULL Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac 104200 Pozarevac od turske kasabe do srpske varosi 1804-1858 / NULL Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac 104206 Viminacium 12 / Zbornik radova Narodnog muzeja u Pozarevcu Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac 104207 Viminacium 13/14 / Zbornik radova Narodnog muzeja u Pozarevcu Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac 104202 Viminacium 3 / Zbornik radova Narodnog muzeja u Pozarevcu Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac 104203 Viminacium 4/5 / Zbornik radova Narodnog muzeja u Pozarevcu Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac 104204 Viminacium 7 / Zbornik radova Narodnog muzeja u Pozarevcu Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac 104205 Viminacium 8/9 / Zbornik radova Narodnog muzeja u Pozarevcu Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac 104201 Zabari / NULL Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac Manojlovic, Predrag Miki 108734 A ko si ti? / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Manojlovic, Todor 104828 Pesme / NULL Gradska narodna biblioteka Z. Zrenjanin, Zrenjanin Manojlovic Pintar, 108906 Arheologija secanja / Cigoja, Beograd Olga Spomenici i identiteti u Srbiji 1918-1989 105634 Istorija i secanje – studije istorijske svesti / Zbornik radova Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd Manosek, Valter 106658 Holokaust u Srbiji – vojna okupaciona politika / i unistavanje Jevreja 1941- 1942 Sluzbeni list, Beograd Marcetic, Adrijana 106735* Istorija i prica / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 108710 O novoj komparatistici / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Marcetic, Milovan 102758 Mera duse / NULL Glas srpski, Banja Luka 100659 Moj Holivud / NULL RAD, Beograd 103289 Prvo lice / NULL Stylos, Novi Sad 107997 Putnik sa dalekog neba / Milos Crmnjanski u prici Laguna, Beograd 103279* Ratno ostrvo / NULL Otkrovenje, Beograd 105757 Taskent / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 107540 Zemaljski dugovi / Ivo Andric u prici Laguna, Beograd Maretic, Ernest Gedeon 103748 Istorija srpske revolucije 1804-1813 / NULL Filip Visnjic, Beograd Maric, Ilija 109136 Beleske o Kisu i filosofiji / NULL Bernar, Beograd 103286* Filosofija na Velikoj skoli / NULL Plato, Beograd 106044 Na efeskom putu / NULL Plato, Beograd 103285* O srpskoj filosofiji / Zbornik Plato, Beograd Maric, Jasmina 103311 Kiparska abeceda / NULL Nolit, Beograd Maric, Ljubica 106690 Zapisi Ljubice Maric / NULL Arhipelag, Beograd Maric, Nebojsa 107387 Tragedija / Sasvim kratak uvod Sluzbeni glasnik, Beograd Maric, S. 103466 Ogledi o knjizevnosti / Celokupna dela S. Marica: tom 2 Izdavacka Knjizarnica Zorana S, Novi Sad Maric, Simon 102118 Bezi, pretvoricu te u decaka / NULL Gutenbergova galaksija, Beograd Maric, Sreten 107776 O hermeneutici / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106145 O jeziku i jezikoslovlju / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 107743 O strukturalizmu / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106143 O tragediji / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106144 O tragicnoj ludi / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Maric, Svetislav 104726 Filozofija: prvi srpski recnik filozofije / NULL Dereta, Beograd Maricki, Dusanka 107104 Teorija knjizevne istorije / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Maricki Gadjanski, Ksenija 106653 Anticki svet, evropska i srpska nauka / Zbornik radova Drustvo za anticke studije Srbije, Beograd 106651 Antika i savremeni svet / Zbornik radova Drustvo za anticke studije Srbije, Beograd 106652 Evropske ideje, anticka civilizacija i srpska kultura / Zbornik radova Drustvo za anticke studije Srbije, Beograd Marijan, Vlado St. 107824 Povratak grofa od Takova / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Marijanski Manojlovic, Mirjana 106098* Kasnorimski slemovi iz Berkasova / NULL Muzej Vojvodine, Novi Sad 105947* Rimska nekropola kod Beske u Sremu / NULL Muzej Vojvodine, Novi Sad Marincic, Aleksandar 105813 Zivot Nikole Tesle / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Marinkovic, Borivoje 105541 Ogledi o starom srpskom stamparstvu / NULL Dnevnik, Novi Sad 107400 Prelistavanje zaborava / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106612 Tragom Dositeja / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106136* Zaboravljeni bratstvenici po peru / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Marinkovic, Cedomila 105637* Slika podignute crkve: predstave arhitekture / na ktitorskim portretima u srpskoj i vizantijskoj umetnosti Centar za naucna istrazivanja , Kragujevac Marinkovic, Darko 108794 Enciklopedija industrijskih odnosa / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Marinkovic, Dusan 108894 Nacrt za sociologiju ideologije / NULL Mediterran Publishing, Novi Sad 107173 Poetika proze Borisava Stankovica / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 107409 Poetika proze Borisava Stankovica / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Marinkovic, Jasna 105724 Pejzazi Beograda u XX veku / Belgrade Landscapes in XXth Century Muzej grada Beograda, Beograd Marinkovic, Mirjana 100923 Turska kancelarija kneza Milosa Obrenovica (1815- 1839) / NULL Istorijski institut, Beograd Marinkovic, Nikola 108573 Daj nam Boze municije / Srpska avangarda na braniku otadzbine Catena Mundi, Beograd Marinkovic, Radmila 106162* Svetorodna gospoda srpska / NULL Drustvo za srpski jezik i knjizevnost Srbije, Beograd Marinkovic, Ranko 104244 Kiklop / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Marinkovic, Simeon 105209 Ko se koga uplasio / NULLKreativni centar, Beograd 105210 Kucica u sumi / NULL Kreativni centar, Beograd 105215 Skola u prirodi / NULL Kreativni centar, Beograd 105208 Skola za lisice / NULL Kreativni centar, Beograd 105964* Srpska narodna pesmarica / NULL Kreativni centar, Beograd 101796 Srpske narodne bajke / NULL Kreativni centar, Beograd 101795 Srpske narodne pripovetke / NULL Kreativni centar, Beograd 105211 Sta to zeli kucence Neli / NULL Kreativni centar, Beograd 105212 Sumska prica / NULL Kreativni centar, Beograd 105207 Zmaj ognjeni i priceza / NULL Kreativni centar, Beograd Marinkovic, Snezana 105391* Matejski brod / NULL Narodni muzej Zrenjanin, Zrenjanin 105392* Starcevacka kultura na tlu srednjeg Banata / NULL Narodni muzej Zrenjanin, Zrenjanin 105393* Vincanska kultura na podrucju srednjeg Banata / NULL Narodni muzej Zrenjanin, Zrenjanin Marinkovic, Vladimir 108794 Enciklopedija industrijskih odnosa / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Marjanovic, Borivoje 103590 Karadjordjevi ustanici / NULL Knjiga Komerc, Beograd Marjanovic, Cedomir 101426* Istorija srpske crkve / NULL Ars Libri, Beograd Marjanovic, Milos 100980 Drustvene i kulturne promene u selima vlaske etnicke / zajednice Negotinske krajine Etnografski Institut, Beograd Marjanovic, Milutin 101417 Banja na Limu kod Priboja / Selo, manastir i banjsko leciliste od praistorije do 1941 Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Marjanovic, Momir 106072 Crna Gora ocima Evrope 1796-1918 / NULL Prosveta, Beograd Marjanovic, Vesna 106381 Maske, maskiranje i rituali u Srbiji / NULL Cigoja, Beograd 103617 Vodic kroz kolekciju predmeta uz bozicne obicaje / Christmas Ritual Items Guide Etnografski muzej, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Marjanovic, Voja 102737 Zivot i delo Branka Copica / NULL Glas srpski, Banja Luka Marjanovic Dusanic, Smilja 109144 Daily Life in Medieval Serbia / NULL Clio, Beograd 103334* Privatni zivot u srpskim zemljama srednjeg veka / NULL Clio, Beograd 108893 Proceedings of the 23rd International Congress of Byzantine / Studies, Belgrade 22-27 August 2016 Srpski nacionalni komitet za Vizantologiju, Beograd 107453 Remanier, metaphraser. Fonctions et / techniques de la reecriture dans le monde byzantin Filozofski Fakultet, Beograd 105968* Sveti kralj / Kult Stefana Decanskog Balkanoloski institut, Beograd 109209 Sveto i propadljivo / Telo u srpskoj hagiografskoj knjizevnosti Balkanoloski institut, Beograd Markov, Mladen 102891 Najlepse price Mladena Markova / NULL Prosveta, Beograd 105565* Teskoba / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103416 Ukop oca / NULL Narodna Knjiga, Beograd Markovic, Alekdansda Sanja 107441 Ulica koju volim / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Markovic, Aleksandar 108133 Pocinje rat: 1914 u dokumentima arhiva Srbije / NULL Arhiv Srbije, Beograd 108126 Ustavi Knezevine i Kraljevine Markovic, Anita 108086 Smederevo. Mali vodic kroz kulturnu bastinu / NULL Regionalni zavod za zastitu spomenika, Smederevo, Smederevo Markovic, Barbi 107060 Izlazenje / NULL Rende, Beograd 109149 Superherojke / NULL Arhipelag, Beograd Markovic, Biljana 102380 Despotov zakonik / Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevica Vajat, Beograd 108460 Justinijanov zakon: srednjovekovna vizantijsko-srpska pravna / kompilacija. Izvori srpskog prava, Knj. XV Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Markovic, Cedomir 104309* Neolit Crne Gore / NULL Centar za arheoloska istrazivanja, Beograd Markovic, Dragoslav 107115 Secanje i komentari / Dnevnicke beleske Dragoslava-Draze Markovica Sluzbeni glasnik, Beograd Markovic, Goran 107647 Bosanskohercegovacki federalizam / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 108343 Izmisljeni zivot / Oklopdzic-Markovic: prepiska 2003-2007) Clio, Beograd 109160 Tri price o samoubicama / NULL Arhipelag, Beograd Markovic, Gordana 104940* Saopstenja XXXV-XXXVI (2003-2004) / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 105399* Saopstenja XXXVII- XXXVIII (2005-2006) / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 105584 Spomenicko nasledje Srbije: nepokretna kulturna dobra / od izuzetnog i od velikog znacaja Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd Markovic, Jelica 104697 Medicinski recnik englesko-srpski / Dictionary Gradjevinska knjiga, Beograd 105430 Tehnicki recnik englesko- srpski / Dictionary Gradjevinska knjiga, Beograd Markovic, Mihailo 105684 Drustveno-politicka misao Njegosa / Naucni skup Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Markovic, Milena 107914 Drame / NULL Lom, Beograd 102658 Istina ima teranje / NULL Lom, Beograd 102659 Pas koji je pojeo sunce / NULL Lom, Beograd 108614 Pesme za zive i mrtve / NULL Lom, Beograd 109072 Pre nego sto sve pocne da se vrti / NULL Lom, Beograd 108139 Tudjina, vecna sudbina / NULL Dereta, Beograd 108562 Zmajeubice / junacki kabare Lom, Beograd Markovic, Milenko 107059 Ogledi o nacionalnom i demokratskom pitanju / Postjugoslovenski slucaj Srbije Sluzbeni glasnik, Beograd Markovic, Miodrag 106793 Prvo putovanje Sv. Save u Palestinu i njegov / znacaj za srpsku srednjovekovnu umetnost Vizantoloski institut, Beograd 109143 Serbian Artistic Heritage in Kosovo and Metohija / Identity, Significance, Vulnerability Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 108665 Sveti Nikita kod Skoplja / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 108413 Zograf 37 (2013) / NULL Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd 108832 Zograf 39 (2015) / Zeitschrift Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd 106655* Zograf 32 (2008) / NULL Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd 106848* Zograf 33 (2009) / NULL Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd 107655 Zograf 35 (2011) / NULL Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd 107702 Zograf 36 (2012) / NULL Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd 108823 Zograf 37 (2013) / Zeitschrift Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd 108824 Zograf 38 (2014) / NULL Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd Markovic, Miroslav 107115 Secanje i komentari / Dnevnicke beleske Dragoslava-Draze Markovica Sluzbeni glasnik, Beograd Markovic, Monah Ignatije 106258 Pravoslavni manastiri u Bosni i Hercegovini / Orthodox Monasteries in Bosnia and Herzegovina Filip Visnjic, Beograd Markovic, Natasa 108863 Ledi Pedzet / i njeni Srbi Plavi Jahac, Beograd 107704 Marina Abramovic / heroina narcisticke umetnosti Plavi Jahac, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Markovic, Predrag 100129 Jugoistocna Evropa 2000 / NULL Stubovi kulture, Beograd 107599 Lisce i prasina / NULL Arhipelag, Beograd 106992 Pamtivek Albahari / NULL Stubovi kulture, Beograd 106991 Pamtivek Simovic / NULL Stubovi kulture, Beograd 106772 The Cinema of Goran Paskaljevic / NULL Stubovi kulture, Beograd 106194 Trajnost i promena / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 104266 Ziveti u Beogradu 1 (1837-Istorijski arhiv 1841) / NULL Beograda, Beograd 104267 Ziveti u Beogradu 2 (1842- 1850) / NULL Istorijski arhiv Beograda, Beograd 104268 Ziveti u Beogradu 3 (1851- 1867) / NULL Istorijski arhiv Beograda, Beograd 107146* Zograf 34 (2010) / Casopis za srednjevekovnu umetnost Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd Markovic, Radovan Beli 105706 Corava strana / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 102924 Devet belih oblaka / NULL Filip Visnjic, Beograd 105330 Kavaleri starog premera / NULL Narodna Knjiga, Beograd 100469* Lajkovacka pruga / NULL Narodna Knjiga, Beograd 100470* Limunacija u celijama / NULL Narodna Knjiga, Beograd 103419 Orkestar na pedale / NULLNarodna Knjiga, Beograd 100471* Poslednja ruza Kolubare / NULL Narodna Knjiga, Beograd 108890 Putnikova ciglana / Zaludno pletivo Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 102045* Zivcana japija / NULL Narodna Knjiga, Beograd Markovic, Radul 105112 Srpske narodne poslovice i izreke / NULL Novinsko-izdavacki centar vojska, Beograd Markovic, Ratko 108461 Dva veka srpske ustavnosti / Izvori srpskog prava, Knj. XVII Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 105516 Prizren carski grad / NULL Narodna i universitetska biblioteka , Pristina Markovic, Slavica 101796 Srpske narodne bajke / NULL Kreativni centar, Beograd 101795 Srpske narodne pripovetke / NULL Kreativni centar, Beograd Markovic, Slobodan G. 108219 Dva veka moderne srpske diplomatije / NULL Balkanoloski institut, Beograd 105519 Evropa i Zapadni Balkan posle velikog prosirenja / Europe and the Western Balkans After the Big Enlargment Institut za evropske studije, Beograd Markovic, Slobodan Z. 104437 Mornar na konju / NULL Srpska knjiga, Ruma 104929 Srpska knjizevnost izmedju dva svetska rata / pojave, pisci i dela Drustvo za srpski jezik i knjizevnost Srbije, Beograd Markovic, Snezana 103725 Pripovetke i predanja levca – novi zapisi / NULL Centar za naucna istrazivanja , Kragujevac Markovic, Svetozar101383* Celokupna dela Svetozara Markovica I-XVII / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105397 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 1-3, 9-10 / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104018 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 11 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Kragujevacki period) Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104019 Celokupna dela Svetozara Zavod za Markovica, Knj. 12 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Kragujevacki period) udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104020 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 13 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Kragujevacki period) Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104021 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 14 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Kragujevacki period) Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104022 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 15 / Evropski izvori o Svetozaru Markovicu Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104023 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 16 / Savremenici i saradnici o Svetozaru Markovicu Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104024 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 17 / Bibliografija Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104013 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 4 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Beogradski period) Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104014 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 5 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Beogradski period) Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104015 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 6 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Beogradski period) Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104016 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 7 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Beogradski period) Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104017 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 8 / Srbija na Istoku (Novosadska faza) Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Markovic, Vasilije 101430 Pravoslavno monastvo i manastiri u srednjevekovnoj Srbiji / NULL Ars Libri, Beograd 102171 Pravoslavno monastvo i manastiri u srednjovekovnoj Srbiji / NULL Ars Libri, Beograd Markovic, Vera 102071 Srpsko-ruski recnik / NULLNarodna Knjiga, Beograd Markovic, Veselin 100095* Izranjanje / NULL Stubovi kulture, Beograd 106980 Mi razliciti / NULL Arhipelag, Beograd 109153 Proslost nikad ne prodje / NULL Arhipelag, Beograd 109152 Svetlost na vod / Put na sever Arhipelag, Beograd Markovic, Vladimir 108363 Kroz Makedoniju / NULL Draslar partner, Beograd Markovic, Zlatibor 108126 Ustavi Knezevine i Kraljevine Srbije / NULL Arhiv Srbije, Beograd Markovic Koder, 105163 Mitoloski recnik / NULL Narodna biblioteka Djordje Vuk Karadzic, Kragujevac 106621 Nacala / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 107427 Narecenno / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Markovic Majtenji, Andras 104364 Vojvodina 1848 / Zbornik radova povodom 150te godisnjice madjarske revolucije Prometej, Novi Sad Markovic Nikolic, Ljiljana 104230 Anticke i srednjovekovne nekropole Smedereva / NULL Muzej u Smederevu, Smederevo, Smederevo Markovic Sargic, Ana 107285 Mit u romanu / Postupak mitologizacije Slobodana Dzunica Albatros Plus, Beograd Markovski, Mihal Pavel 106608 Knjizevne teorije XX veka / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Markus, Sasa 108788 Parodija u postmodernom filmu / NULL Filmski centar Srbije, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Marojevic, Igor 108011 Beogradjanke / NULL Laguna, Beograd 108352 Kroz glavu / NULL Dosije, Beograd 107353 Majcina ruka / NULL Laguna, Beograd 106565 Parter / NULL Laguna, Beograd 109045 Price o Kosovu / NULL Laguna, Beograd 106440 Snit / NULL Laguna, Beograd 100804 Tragaci / NULL Stubovi kulture, Beograd 103368 Zega / NULL Stubovi kulture, Beograd Marojevic, Radislav 107131 Estetika otaca crkve / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Marsal, Tim 101468* Igre senki / NULL B92, Beograd Marshall, Tim 101469* Shadowplay / NULL B92, Beograd Martinov, Zlatoje 104493 Preljubnicka biblija / NULL Mali Nemo, Pancevo Martinovic, Miras 102065* Teuta / NULL Geopoetika, Beograd 101440 Vavilonski mudraci / NULL Geopoetika, Beograd Martinovic Bajica, Petar 104060 Milan Nedic / NULL Nikola Pasic, Beograd Marusic, Branko 105557 O osnovnim pitanjima srpske heraldike / O fiktivnom grbu Hercegovine Knjizevna omladina Srbije, Beograd Masic, Dusan 105016 Talasanje Srbije / Knjiga o radiju B92 B92, Beograd Masirevic, Milica 101610* Pastir trazi dno neba / NULL Draganic, Beograd 101940 The shepherd seeks the bottom of the heavens / NULL Draganic, Beograd Mastilo, Natalija 107945 Recnik savremene srpske geografske terminologije / NULL Geografski Fakultet, Beograd Mastilovic, Draga 108831 Bosna i Hercegovina u Prvom svjetskom ratu / Corovicevi susreti 2014 Filip Visnjic, Beograd 109220 Pisci srpske istorije / Corovicevi susreti 2016. godine Filip Visnjic, Beograd Matanovic, Vera 105216 Skola u prirodi – Fruska Gora / NULL Kreativni centar, Beograd Mataric, Mirjana 106777 Engleska knjizevnost kod Srba 1900 – 1945 kroz casopise / NULL Mali Nemo, Pancevo Matavulj, Simo 101658 Bakonja fra Brne / Pripovetke / Izbor iz dela Sime Matavulja Draganic, Beograd 107683 Memoarski i putopisni spisi / Sabrana djela Sime Matavulja, Knj. 5 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 107684 Prepiska / Sabrana djela Sime Matavulja, Knj. 7 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105823 Pripovetke I / Sabrana dela, Tom 2 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105824 Pripovetke II / Sabrana dela, Tom 3 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105825 Pripovetke III / Sabrana dela, Tom 4 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105822 Romani: Uskok / Bakonja vra Brne / Sabrana dela, Tom 1 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Matic, Andrija 106986 Muzej savremene umetnosti / NULL Stubovi kulture, Beograd 106539 Saht / NULL Stubovi kulture, Beograd Matic, Dragica 108142 Uzicki leksikon / Leksikoni gradova Srbije Sluzbeni glasnik, Matic, Milan 105639 Liberalizam, populizam i demokratija / NULL Institut za politicke studije, Beograd 100313 Mit i politika / NULL Cigoja, Beograd 103133 Partizanska stampa u Srbiji 1941-1944 / NULL Institut za savremenu istoriju, Beograd 103137 Ravnogorska ideja u stampi i propagandi 1941- 1944 / NULL Institut za savremenu istoriju, Beograd Matic, Svetozar 108888 Principi srpske versifikacije / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Matic, Tioslav 107856 Kult mrtvih kod Srba / NULL Albatros Plus, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Matic, Vladan 101439 Album / NULL Geopoetika, Beograd 106487 Zadaci iz ruskog / NULL Prosveta, Beograd Matic, Vojin 107075 Detinjstvo naroda / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Matic, Vojislav 107581 Karlovacke crkve / NULL Platoneum, Novi Sad 105551 Manastir Hopovo / NULL Platoneum, Novi Sad 105547 Manastir Krusedol / NULL Platoneum, Novi Sad 107577 Manastir Sremska Ravanica Vrdnik / NULL Platoneum, Novi Sad 107582 The Chrches of Sremski Karlovci / NULL Platoneum, Novi Sad 107576 The Monastery of Grgeteg / NULL Platoneum, Novi Sad 105552 The Monastery of Hopovo / NULL Platoneum, Novi Sad 105548 The Monastery of Krusedol / NULL Platoneum, Novi Sad 107578 The Monastery of Sremska Ravanica Vrdnik / NULL Platoneum, Novi Sad Matic Panic, Radmila 102401* Miodrag B. Protic / NULL Clio, Beograd Maticki, Milenko 104665 Price o snu i javi / NULL Bookland, Beograd Maticki, Miodrag 107913 Ceger pun ljubavi / NULL Cigoja, Beograd 103633 Davorje, Knjiga druga / NULL Knjizevna opstina Vrsac, Vrsac 107690 Delta / NULL Prometej, Novi Sad 105027 Deseti za molitvu / NULL Stubovi kulture, Beograd 104499 Idu Nemci / NULL Mali Nemo, Pancevo 100614 Istorija kao predanje / NULL RAD, Beograd 102508 Jezik srpskog pesnistva / NULL Prometej, Novi Sad 104342* Knjizevna istorija 125-126 (2005) / Casopis za nauku o knjizevnosti Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106179 Knjizevna istorija 127 (2005) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 104980 Knjizevna istorija 128-129 (2006) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106180 Knjizevna istorija 130 (2006) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 105647 Knjizevna istorija 131-132 (2007) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 105956 Knjizevna istorija 133 (2007) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106181 Knjizevna istorija 134-135 (2008) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106496 Knjizevna istorija 136 (2008) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106903 Knjizevna istorija 137-138 (2009) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106904 Knjizevna istorija 139 (2009) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106905 Knjizevna istorija 140-141 (2010) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106906 Knjizevna istorija 142 (2010) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 104761 Knjizevnost na jezicima manjina u Podunavlju / Zbornik radova Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106871 Narodne pesme u srpsko- dalmatinskom casopisu / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 105193 Nemiri mede Zelimira / NULL Bookland, Beograd 106249 Prednosti gipsa / NULL Filip Visnjic, Beograd 106175 Senovite price / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 106134 Sevdalinke – narodne biser-pesme za pevanje / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106372* Slika drugog u balkanskim i srednjoevropskim knjizevnostima / Zbornik radova Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 105640 Srem kroz vekove: slojevi kultura Fruske Gore i Srema / Zbornik radova Vukova zaduzbina, Beograd 103310 Svakodnevno hvatanje veverice / NULL Nolit, Beograd 101274* Svetosavska citanka / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 108860 Usmena tradicija Banatske vojne granice / Zbornik radova Matica Srpska, Novi Sad Matijevic, Vladan 107323 Casovi radosti / NULL Agora, Zrenjanin 107067 Crno u koloru / Crni humor u srpskom filmu Sluzbeni glasnik, Beograd 108165 Memoari, Amnezije / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 107569 Pisac izdaleka / NULL Agora, Zrenjanin 107322 Prilicno mrtvi / NULL Agora, Zrenjanin 108060 Pristanista / NULL Agora, Zrenjanin 103809 R. C. Neminovno / NULL Narodna Knjiga, Beograd 109025 Susret pod neobicnim okolnostima / NULL Laguna, Beograd 108563 Van kontrole / NULL Agora, Zrenjanin 106939 Vrlo malo svetlosti / NULL Agora, Zrenjanin Matovic, Ivan 102212 Vojskovodja s oreolom mucenika / NULL Novinsko-izdavacki centar vojska, Beograd Matovic, Vesna 106872 Casopis Nova Evropa: 1920-1941 / Istorijat srpske knjizevne periodike Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 108959 Casopis ruski arhiv (1928- 1937) i kultura ruske emigracije / u Kraljevini SHS Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 104757 Pera Todorovic / Zbornik radova Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 108963 Pera Todorovic: novi pogledi: / politicke ideje i knjizevno-publicisticko delo Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 105827 Srpska moderna / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106369 Talfj u srpskoj knjizevnosti / Zbornik radova Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106880 Zanrovi u srpskoj peridoci / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd Matunovic, Aleksandar 100874* Enigma Broz / Ko ste Vi, gospodine predsednice? Cigoja, Beograd Matvejevic, Predrag 108415 Druga Venecija / NULL Hesperia, Beograd 108813 Granice i sudbine / O jugoslavenstvu prije i poslije Jugoslavije V.B.Z., Beograd Mecanin, Radmila 105347 Slovenska mitologija – enciklopedijski recnik / NULL Zepter, Beograd 106734 Uvod u istorijsku poetiku epa i romana / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd Medakovic, Anica 105378* Ostava srebrnih predmeta sa Zidovara / NULL Gradski muzej Vrsac, Vrsac 105377* Zidovar: Naselje bronzanog i gvozdenog doba / Bronze Age and Iron Age Settlement Gradski muzej Vrsac, Vrsac Medakovic, Dejan 107257 Beocin / NULL Prometej, Novi Sad 105267 Dani secanja IV / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104010 Dani, secanja I (1976- 1977) / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104011 Dani, secanja II (1977- 1978) / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104522 Dani, secanja III / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105794 Dani, secanja IV / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 107054 Dani, secanja VI (1995- 2000) / NULL Prometej, Novi Sad 107055 Dani, secanja VII (2001- 2004) / NULL Prometej, Novi Sad 107056 Dani, secanja VIII (2005- 2008) / NULL Prometej, Novi Sad 102493* Dunav – reka jedinstva Evrope / Die Donau – Der Strom der europäischen Einheit Prometej, Novi Sad 105132 Efemeris 1-5 / NULL Prometej, Novi Sad 107253 Fruskogorski manastiri / NULL Prometej, Novi Sad 107256 Grgetek / NULL Prometej, Novi Sad 106461* Istrazivaci srpskih starina / NULL Prometej, Novi Sad 104366* Josif II i Srbi / NULL Prometej, Novi Sad 102560 Kamenovi / NULL Prometej, Novi Sad 107254 Krusedol / NULL Prometej, Novi Sad 105133 Motivi / NULL Prometej, Novi Sad 104080 Orlov slet i druge price / NULL Kairos, Sremski Karlovci 101372* Otkrivanje Hilandara / NULL Prometej, Novi Sad 105148 Pisma i govori / NULL Prometej, Novi Sad 104078 Povratak u Rakitje i druge price / NULL Kairos, Sremski Karlovci 104498 Prolazenje / NULL Mali Nemo, Pancevo 104079 Ptice i druge price / NULL Kairos, Sremski Karlovci 100031* Sentandrejski zbornik 03 / NULL Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 102500 Serben in Wien / NULL Prometej, Novi Sad 101371* Srbi u Becu / NULL Prometej, Novi Sad 103392* Srbi u Zagrebu / NULL Prometej, Novi Sad 102562 Sve cudnije je cudo / NULL Prometej, Novi Sad 105866 Sveta Gora Fruskogorska / NULL Prometej, Novi Sad 107255 Vrdnik Ravanica / NULL Prometej, Novi Sad 106470 Vukovoj zaduzbini / NULL Prometej, Novi Sad 102704* Zapadnoevropski barok i vizantijski svet / Naucni skup: 10-13 Okt. 1989 Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Medakovic, Milorad 104049 Zivot i obicaji Crnogoraca / NULL Nikola Pasic, Beograd Medenica, Ivan 109034 Tragedija inicijacije / ili nepostojani pric Clio, Beograd Medic, Hristina 108481 Muzika Beogradskih kafana, salona i klubova 1 / Starogradske pesme iz albuma Jovana Frajta Clio, Beograd Medic, Mile 102941 Mnogaja ljeta / NULL Filip Visnjic, Beograd 102652 Najezda tudjih reci na srpski jezik / NULL Nolit, Beograd 102701* Stari slikarski prirucnici II / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd Medic, Milorad 100823* Stari slikarski prirucnici I / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 104709 Stari slikarski prirucnici III / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd Medovic, Idilko 107574 Gradina na Bosutu / Naselje starijeg gvozdenog doba Platoneum, Novi Sad Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Medovic, Predrag 107574 Gradina na Bosutu / Naselje starijeg gvozdenog doba Platoneum, Novi Sad 105944* Kalakaca: naselje ranog gvozdenog doba / NULL Muzej Vojvodine, Novi Sad 105150 Od pecine do palate / NULL Platoneum, Novi Sad 102448* Praistorija na tlu Vojvodine / NULL Prometej, Novi Sad 105949* Stubarlija: nekropola naselja Feudvar kod Mosorina (Backa) / NULL Muzej Vojvodine, Novi Sad 107906 The Cultural Heritage of Vojvodina / NULL Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad 104951* Vojvodina u praistoriji / Od Nendertalaca do Kelta Platoneum, Novi Sad Mekenzi, Dejvid 106149 Stojan Protic, srpski novinar i drzavnik / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Meletinski, Jeleazar 106734 Uvod u istorijsku poetiku epa i romana / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd Meljanac, Milos 108110 Prilepski kontrasti / NULL Prometej, Novi Sad Menkovic, Mirjana 108223 Etnografsko nasledje Kosova i Metohije – iz zbirki / Muzeja u Pristini i Etnografskog muzeja u Beogradu Mnemosyne, Beograd 108224 Gradjanska nosnja u Prizrenu u XIX i prvoj Mnemosyne, Beograd polovini XX veka / Muzejske kolekcije kao izvor za istrazivanje kulture odevanj Merenik, Lidija 102452 Beograd: osamdesete / NULL Prometej, Novi Sad 105116 Nadezda Petrovic / NULL Novinsko-izdavacki centar vojska, Beograd Merenik, Slavica 103515 Bibliografija radova o srpskoj revoluciji / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Mesanovic, Sanja 100862* Jovan VII Paleolog / NULL Vizantoloski institut, Beograd Meseldzija, Biljana 107758 Englesko-srpski i srpsko- engleski / Dictionary Institut za strane jezike, Beograd Miceta, Luka 108764 Duh pobune / NULL Laguna, Beograd 108000 Povratak kralja / NULL Laguna, Beograd 108800 Stefan Nemanja: povest Srba od doseljavanja na / Balkan do drzave zupana Stefana Nemanje Laguna, Beograd Micevic, Kolja 105240 Mocart / zlocin Marije Terezije Prosveta, Beograd Micic, Biljana 108327 Pesnik okovanih vizija: / poezija i poetika Milana Dedinca Altera, Beograd Micic, Ljubomir 100342 Barbarogenije decivilizator / NULL Filip Visnjic, Beograd Micic, Radovan 102481 Srpska citaonica u Irigu / NULL Prometej, Novi Sad Micic, Srdjan 107364 Kraljevina Jugoslavija i Anslus Austrije 1938. / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Micic Dimovska, Milica 102034 Mrena / NULL Narodna Knjiga, Beograd 102041* Poslednji zanosi MSS / NULL Narodna Knjiga, Beograd 103308 U procepu / NULL Nolit, Beograd 104331 Utociste / NULL Narodna Knjiga, Beograd Mickovic, Slobodan 100371 Aleksandar i smrt / NULL Filip Visnjic, Beograd Micovic, Momcilo 109249 Njegos: u zboru svjetskih velikana / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd Micunovic, Radomir 102115 Povratak u detinjstvo / NULL Gutenbergova galaksija, Beograd Micunovic, Svetlana 102115 Povratak u detinjstvo / NULL Gutenbergova galaksija, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Mihailovic, Ariton 104803 Uspomene iz okupacije / NULL Narodna Knjiga, Beograd Mihailovic, Dragoslav 108593 Cizmasi / NULL Laguna, Beograd 104237 Crveno i plavo / NULL NIN, Beograd 102585 Frede laku noc / NULL Plato, Beograd 107449 Goli Otok / Knjiga cetvrta Sluzbeni glasnik, Beograd 107492 Goli Otok / Knjiga peta Sluzbeni glasnik, Beograd 108994 goli otok / Knjiga prva Sluzbeni glasnik, Beograd 102665 Gori Morava / NULL Lom, Beograd 101241 Kad su cvetale tikve / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104576 Kratka istorija satiranja / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 102895* Najlepse price Dragoslava Mihajlovica / NULL Prosveta, Beograd 109046 Uhvati zvezdu padalicu / NULL Laguna, Beograd Mihailovic, Dusan 104915 Iz srpske dramske bastine / NULL Fakultet dramskih umetnosti, Beograd 104311* Orinjasijenska kremena industrija sa lokaliteta / Crvenka-At u blizini Vrsca Centar za arheoloska istrazivanja, Beograd 106592* Prehistoric Settlements in Caves and Rock-Shelters of Serbia / Upper Paleolithic and Mesolithic Chipped Stone Industries Centar za arheoloska istrazivanja, Beograd Mihailovic, Ljubomir 108991 Monasteres de l ́ Eglise Othodoxe Serbe – Guide / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 108992 Monastries of the Serbian Orthodox Church – Guide / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mihailovic, Miroslav Cera 103746 Lom / NULL Filip Visnjic, Beograd 103745 Sol na ranu / NULL Filip Visnjic, Beograd Mihailovic, R. 105120 Katarina Ivanovic / NULL Novinsko-izdavacki centar vojska, Beograd Mihailovic, Vojislav 105368 Novac srpskih velikasa iz vremena Carstva / NULL Muzej grada Beograda, Beograd Mihailovic Bahtin, Mihail 107394 Ka filosofiji postupka / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 107391 Rani spisi / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mihajlov, Dusan 105425 Ekonomski recnik nemacko-srpski / Wörterbuch Gradjevinska knjiga, Beograd 108484 Ekonomski recnik srpsko- nemacki / Wörterbuch Gradjevinska knjiga, Beograd 108485 Recnik bankarskih, berzanskih i racunovodstvenih termina / nemacko-srpski i srpsko- nemacki Gradjevinska knjiga, Beograd Mihajlov, Sasa 108590 Rajko M. Tatic 1900-1979 / NULL Zavod za zastitu spomenika grada Beograda, Beograd Mihajlovic, Borislav Mihiz 102285 Autobiografija – o drugima 1 / NULL Solaris, Novi Sad 102286 Autobiografija – o drugima 2 / NULL Solaris, Novi Sad Mihajlovic, Darko 109205 Srpska diplomatija o dogadjajima u Makedoniji 1903-1904. god / NULL Cigoja, Beograd Mihajlovic, Goran 104634 Sami protiv svih / NULL Glas srpski, Banja Luka Mihajlovic, Jasmina 100229 Dve kotorske price / NULL Dereta, Beograd 104597 Ljubav bez tajni / NULL Dereta, Beograd 100264 Privatna kolekcija / NULL Dereta, Beograd 105072 Putni album / NULL Dereta, Beograd Mihajlovic, Ljubomir 108742 Manastiri Srpske pravoslavne crkve / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mihajlovic, Mila 109204 Italijanski mornari za Cigoja, Beograd srpsku vojsku / Zalog humanosti u odiseji pakla (1915-1916) Mihajlovic, Milorad 100169* Nova Pavlica / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd Mihajlovic, Pavle Paja 107134 Dnevnici / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mihajlovic, Petar 108069 Nista / Roman ni o cemu Geopoetika, Beograd Mihajlovic, Svetlana P. 100457* Poslednja tacka za kruznicu / NULL Narodna Knjiga, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Mihaljcic, Rade 106083* Leksikon srpskog srednjeg veka / NULL Knowledge, Beograd 105401 Monumenta Serbica / spectantia historiam Serbiae Bosnae Ragusii Srpska skolska knjiga, Beograd 102102 Proslost i narodno secanje / NULL Gutenbergova galaksija, Beograd 108458 Zakoni u starim srpskim ispravama / Izvori srpskog prava, Knj. XIII Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Mijatovic, Bosko 109170 Ilustrovana istorija Beogradskih kafana / Od Turskog hana do Aero kluba Arhipelag, Beograd 107070 Poezija, trziste, drzava / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106146 Srpski ekonomisti 1850- 1914 / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 109242 Srpski konzervativci 1878- 1914 / NULL Catena Mundi, Beograd Mijatovic, Cedomilj 105713* Hero-Tales and Legends of Serbians / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 102435 Jelena Balsic / NULL Pesic i sinovi, Beograd 102436 Ljubav na dvoru Nemanjica / NULL Pesic i sinovi, Beograd Mijatovic, Cedomir 107002 Pad Carigrada / NULL Ethos, Beograd Mijatovic, Radic 101848 Popravni dom za roditelje / NULL RAD, Beograd Mijatovic Zivojinov, Vladan 106295 Poslasticarske price / NULL Arhipelag, Beograd Mijovic, Aleksandar 108264 Biodiverzitet Srbije: stanje i perspektive / NULL Zavod za zastitu prirode Srbije, Beograd Mijovic, Dusan 108257 Naucni skup o geonasledju Srbije / 2. naucni skup, Beograd 2004 Zavod za zastitu prirode Srbije, Beograd 108259 Park prirode Stara planina / NULL Zavod za zastitu prirode Srbije, Beograd Mijuskovic, Dragisa T. 107650 Putovanje po Srbiji u godini 1829. / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mijuskovic, Slobodan 106908 Prva poslednja slika / NULL Geopoetika, Beograd Mikavica, Dejan 107266 Laza Kostic / politicka biografija Prometej, Novi Sad 104997 Politicka ideologija Svetozara Miletica / NULL Stylos, Novi Sad 103754 Poslednji srpski pankalist / Politicko-filozofska biografija Laze Kostica Stylos, Novi Sad 109218 Srbi u Habsburskoj Prometej, Novi Sad monarhiji od 1526. do Miketic, Djordje 108065 Paradajz / NULL Geopoetika, Beograd Mikic, Olga 105553 Manastir Bodjani / NULL Platoneum, Novi Sad 105554 The Monastery of Bodjani / NULL Platoneum, Novi Sad Mikic, Radivoje 103495 Eseji / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 101148 Hodocasce Arsenija Njegovana / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105318 Opis price / NULL Narodna Knjiga, Beograd 105319 Orfejev dvojnik / NULL Narodna Knjiga, Beograd 105320 Pesma, tekst i kontekst / NULL Narodna Knjiga, Beograd 106207* Pesnicka posla / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 105316 Pesnicki postupak / NULL Narodna Knjiga, Beograd 107085 Pesnik tamnih stvari / O poeziji Novice Tadica Sluzbeni glasnik, Beograd 106748 Prica i mit o svetu / NULL Agora, Zrenjanin 107852 Prica i mit o svetu / NULL Albatros Plus, Beograd 104713 Prica i znacenje / NULL Filip Visnjic, Beograd 105317 Prica i znacenje / NULL Narodna Knjiga, Beograd 101133 Proljeca Ivana Galeba / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Miklja, Dusan 103296 Bilo jednom u Beogradu / NULL Plato, Beograd 102939 Kosmopolitske price / NULL Filip Visnjic, Beograd 103291 Krpljenje paucine / NULL Nolit, Beograd 108703 Leto / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106446 New York, Beograd / NULL Laguna, Beograd Miklosich, Franc 105401 Monumenta Serbica / spectantia historiam Serbiae Bosnae Ragusii Srpska skolska knjiga, Beograd Miladinov, Brana 107388 Naratoloski recnik / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Miladinovic, Ivan 106275 1968. Poslednji veliki san / NULL Filip Visnjic, Beograd Miladinovic, Mihailo J. 107178 Istorija Srema / NULL Blago Sirmijuma, Sremska Mitrovica Miladinovic, Natasa 107176 Metodologija utvrdjivanja polne pripadnosti / skeleta sa arheoloskih nalazista Blago Sirmijuma, Sremska Mitrovica Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Miladinovic, Sanja 108500 Tematski recnik srpskog jezika 6 / brod – buva Alma, Beograd 108501 Tematski recnik srpskog jezika 7 / Bugarska – busilica Alma, Beograd Miladinovic, Slobodan 107119 Elite raspada / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Miladinovic, Snezana 103019 Zaduzbine / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Milak, Enes 103120 Italija i Jugoslavija 1931- 1937 / NULL Institut za savremenu istoriju, Beograd Milankov, Momcilo 108988 Uhvacen u mrezu predvecerja / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Milankovic, Milutin 108885 Astronomska teorija klimatskih promena / i druge rasprave Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103907 Canon of insolation and the ice-age problem / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103905 Clanci, govori, prepiska / Izabrana dela, Tom 6 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103900 Kanon osuncavanja zemlje i njegova primena na problem / ledenih doba 1, Izabrana dela, Tom 1 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103901 Kanon osuncavanja zemlje i njegova primena na problem / ledenih doba 2, Tom 2 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105087 Kroz carstvo nauka / NULL Dereta, Beograd 101890 Kroz vasionu i vekove / NULL Dereta, Beograd 103903 Kroz vasionu i vekove / Kroz carstvo nauka / Izabrana dela, Tom 4 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 108884 Matematicka teorija toplotnih pojava / nastalih suncevim zracenjem Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103902 Nebeska mehanika / Istorija astronomske nauke / Izabrana dela, Tom 3 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105086 Secanja / NULL Dereta, Beograd 103904 Spisi iz istorije nauke / Izabrana dela, Tom 5 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103906 Uspomene, dozivljaji, saznanja / Izabrana dela, Tom 7 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Milankovic, Vera 106178* Srpski duhovni kalendar / NULL Clio, Beograd Milanovic, Aleksandar 108120 Jezik Jovana Subotica / NULL Cigoja, Beograd 107682 Jezik srpskih pesnika / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 107936 Jezik vesma polezan / NULL Drustvo za srpski jezik i knjizevnost Srbije, Beograd 103504* Kratka istorija srpskog knjizevnog jezika / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 109238 Recnik slavenosrpskog Matica Srpska, jezika / Ogledna sveska Novi Sad Milanovic, Dusica 102898* Maske uma / O ketmanu i ketmanima Narodna Knjiga, Beograd Milanovic, Jasmina105801* Acim Cumic / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 108676 Apostoli radikalizma / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 107134 Dnevnici / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Milanovic, Jovan 108991 Monasteres de l ́ Eglise Othodoxe Serbe – Guide / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 108992 Monastries of the Serbian Orthodox Church – Guide / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Milanovic, Milan R. 109221 Stara Hercegovina / Ekonomsko-socijalni pojmovnik Filip Visnjic, Beograd Milanovic, Miodrag 106285 Srpski stari vek / NULL Vandalija, Beograd 109019 Tajni zivot Nikole Tesle / NULL Miroslav, Beograd Milanovic, Stojanka 107413 Milan Curcin u kontekstu srpske avangarde / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Milanovic, Zeljko 107695 Dva pisca i drugi / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 107083 Od slika o drugome ka poetici / Stvaralastvo Dragutina J. Ilica Sluzbeni glasnik, Beograd Milasinovic, Goran 104337 Apsint / NULL Stubovi kulture, Beograd 101924* Camera obscura / NULL Stubovi kulture, Beograd 100094* Heraklov greh / NULL Stubovi kulture, Beograd 105727 Maske Sofije de Montenj / NULL Stubovi kulture, Beograd 107160 Rascepi / NULL Stubovi kulture, Beograd 109065 Slucaj Vinca / NULL Laguna, Beograd 106599 Trougao, kvadrat / NULL Stubovi kulture, Beograd Milasinovic, Svetlana 106533 Citanje savremene proze / NULL Mali Nemo, Pancevo Milcanovic, Rada 101334 Zapis u svetlosti / NULL Prosveta, Beograd Mileker, Feliks 108157 Vrsacki grad: istorijsko- arheoloska skica / NULL Istorijski arhiv, Pancevo, Pancevo Milekic, Zoran 109279 Dositej Obradovic / Srpski velikani Pcelica, Cacak Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Milenkovic, Milos 105683 Istorija postmoderne antropologije: posle postmodernizma / NULL Srpski genealoski centar, Beograd 105682 Istorija postmoderne antropologije: teorija etnografije / NULL Srpski genealoski centar, Beograd 107470 Ka politici srpske antropologije u XXI veku / NULL Srpski genealoski centar, Beograd 104256 Problem etnografski stvarnog / NULL Srpski genealoski centar, Beograd Milenkovic, Nenad 104478 Jaz / NULL Mali Nemo, Pancevo Milenkovic, Pavle 104998 Skola anala / NULL Stylos, Novi Sad Milenkovic, Toma 103516 Skolovanje dece ruskih emigranata u Kraljevini Zavod za udzbenike i Jugoslaviji / 1918-1941 nastavna sredstva, Beograd 106004 Trstenik i okolina / NULL Institut za savremenu istoriju, Beograd Miletic, Antun 106829 Srpski djenerali u zicama / NULL Albatros Plus, Beograd Miletic, Drasko 107043 Kalendari / NULL Dereta, Beograd 106433 pH roman / NULL Dereta, Beograd Miletic, Milkica 107210 Terra d oro / NULL Dereta, Beograd Miletic, Mirko 103622 Krajputasi / NULL Cigoja, Beograd Miletic, Slavica 104673 Religija i identitet na Kosovu / NULL XX vek, Beograd Miletic, Svetozar 103264 O srpskom pitanju / NULL Orpheus, Novi Sad 101384* Sabrana dela Svetozara Miletica I-III / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103909 Sabrana dela Svetozara Miletica, Tom 2/1 / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103910 Sabrana dela Svetozara Miletica, Tom 2/2 / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103911 Sabrana dela Svetozara Miletica, Tom 2/3 / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103912 Sabrana dela Svetozara Miletica, Tom 3 / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103908 Sabrani spisi Svetozara Miletica, Tom 1 / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Miletic Stanic, Nada 105945 Pravoslavne crkve u Baranji / NULL Muzej Vojvodine, Novi Sad Mileusnic, Slobodan 100768* Manastiri Srbije 1 – 2 / Monasteries of Serbia 1 – 2 Novinsko-izdavacki centar vojska, Beograd 103456 Srpski manastiri od Hilandara do Libertvila / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 103022 Svetinje Kosova i Metohije / NULL Novinsko-izdavacki centar vojska, Beograd Milic, Danica 100930 Strani kapital u rudarstvu Srbije do 1918 / NULL Istorijski institut, Beograd Milic, Mileta 102695* Cultural heritage of Kosovo and Metohija / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 100816 Cuvari bastine 1947-1997 / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 104209 Glasnik drustva konzervatora Srbije 20 / NULL Drustvo konzervatora Srbije, Beograd 104210 Glasnik drustva konzervatora Srbije 21 / NULL Drustvo konzervatora Srbije, Beograd 100173* Saopstenja XXX-XXXI (1996-1997) / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 100868* Saopstenja XXXII-XXXIII (2000-2001) / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 102703* Saopstenja XXXIV (2002) / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd Milic, Miodrag 103195 Jugosloveni u koncentracionom logoru Ausvic 1941-1945 / NULL Institut za savremenu istoriju, Beograd 103199 Jugosloveni u koncentracionom logoru Mathauzen / NULL Institut za savremenu istoriju, Beograd Milic, Novica 104852 A B C Dekonstrukcije / NULL Narodna Knjiga, Beograd 103494 Moderno shvatanje knjizevnosti / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104860 Predavanja o citanju / NULL Narodna Knjiga, Beograd 105600 Sta je teorija / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd Milic, Zoran 102129 Iz starih spisa / NULL Gutenbergova galaksija, Beograd Milic A., Dejan 105353 Politicka beseda moderne Srbije / NULL Nomos, Beograd Milicevic, Milan Dj. 100326* Karadjordje u govoru i u tvoru / NULL Cigoja, Beograd 105710 Kljucevi Beograda: Stare slike srpske prestonice / Kratka historija Beograda / Dubrovcani u Beogradu Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 108409 Knez Milos u pricama / NULL Utopija, Beograd 104640 Knezevina Srbija / NULL Book-Marso, Beograd Milicevic, Milic 108127 Balkanski ratovi: fotopis Samsona Cernova / NULL Arhiv Srbije, Beograd 105110 Generali vojske Knezevine i Kraljevine Srbije / NULL Novinsko-izdavacki centar vojska, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Milicevic, Natasa 106663 Jugoslovenska vlast i srpsko gradjanstvo / NULL Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd Milicevic, Risto 105466 Hercegovacka prezimena / NULL Svet knjige, Beograd Milicevic, Srdjan 106302 Obecana zemlja / NULL Dereta, Beograd Milicevic, Veljko 106968 Najlepse pripovetke Veljka Milicevica / NULL Ariadna, Beograd Milicevic, Vladeta 100405 Ubistvo kralja u Marselju / NULL Filip Visnjic, Beograd Milicevic Dobromirov, Natasa 107898 Super srpski: Srpski jezik za strance – visoki nivo / Serbian Language for Foreigners – Advanced Level Azbukum, Novi Sad Milikiev, Katarina 108836 Naucnoistrazivacki pristup knjizevnim delima / NULL Cigoja, Beograd Milin, Petar 104827 Frekvencijski recnik Tdora Manojlovica, Knjiga 2 / NULL Gradska narodna biblioteka Z. Zrenjanin, Zrenjanin 104826 Frekvencijski recnik Todora Manojlovica, Knjiga 1 / NULL Gradska narodna biblioteka Z. Zrenjanin, Zrenjanin Milincevic, Vaso 105874 Nikola Tesla i knjizevnost / NULL Biblioteka grada Beograda, Beograd 105979 Osvetljavanja i suocavanja: Studije i clanci / iz srpske knjizevnosti 19. i 20. veka Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105522 Velika skola i veliki profesori / NULL Drustvo za srpski jezik i knjizevnost Srbije, Beograd Milinkovic, Mihailo 107486 Gradina na Jelici: ranovizantijski grad i / srednjovekovno naselje Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Milinkovic, Snezana 106165 Preobrazaji novele: Novela od V. Vrcevica do / tradicija Drustvo za srpski jezik i knjizevnost Srbije, Beograd Milisavljevic, Dragana 107187 Sisojevac: crtezi fresaka / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd Milisavljevic, Ostoja 104087* Beograd u istoriji / (od postanja do nasih dana) Poslovni biro, Beograd Milisavljevic, Vladimir 108769 Identitet i refleksija / Problem samosvesti u Hegelovoj filozofiji Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Milisic, Milan 106486 Unutrasnje stvari / NULL Prosveta, Beograd Milivojevic, Era 102068 Art sessions / (Jovan Cekic – Neobicne petlje) Geopoetika, Beograd Milivojevic, Slavisa108218 Svrljiska oblast u praistoriji, antici i srednjem veku / Le region de Svrljig en Serbie orientale – prehistoire, ant Balkanoloski institut, Beograd Milivojevic, Snjezana 108780 Mediji, ideologija i kultura / NULL Fabrika knjiga, Beograd Miljanic, Akim 101943* Prezimena u Crnoj Gori / NULL Beogradska knjiga, Beograd Miljanic, Vukota 101943* Prezimena u Crnoj Gori / NULL Beogradska knjiga, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Miljanov Popovic, Marko 103249 Poslanice / NULL Orpheus, Novi Sad Miljkovic, Bojan 106288* Zitija Svetog Save kao izvori za istoriju / srednjevekovne umetnosti Vizantoloski institut, Beograd Miljkovic, Boris 101437 Caj na Zamaleku / NULL Geopoetika, Beograd 102061 Fabrika hartije / NULL Geopoetika, Beograd 105223 Poljupci, uspomene i razgovori / NULL Geopoetika, Beograd 104607 Uspavanka za lalu / NULL Geopoetika, Beograd Miljkovic, Branko 105567 Izabrane pesme Branka Miljkovica / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 100738 Najlepse pesme Branka Miljkovica / NULL Prosveta, Beograd 107316 Pesme / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 102047 Pesme Branka Miljkovica / Narodna Knjiga, NULL Beograd Miljkovic, Ema 108433 Ognjiste koje se ne gasi / NULL Evoluta, Beograd Miljkovic, Mina 104454 Zacaravanje / NULL B92, Beograd Miljkovic Bojanic, Ema 103577 Smederevski sandzak 1476-1560 / Zemlja, naselja, stanovnistvo Istorijski institut, Beograd Miljkovic-Katic, Bojana 100926* Struktura gradskog stanovnistva Srbije sredinom 19. veka / NULL Istorijski institut, Beograd Miljus, Brano 108385 Harmonizacija zakonodavstva Srbije sa pravom / Evropske unije, 2 Institut za medjunarodnu polit, Beograd Miljuskovic, Slobodan 102063 Dokumenti za razumevanje ruske avangarde / NULL Geopoetika, Beograd Millet, Gabriel 105274 L ́ ancien art serbe / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Milnovic, Vasilije 107416 Carstvo granicnog / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Milojevic, Dobrivoje 104090 Leksikon bankarstva sa strucnom terminologijom / na nemackom i engleskom jeziku MeGraf, Beograd Milojevic, Miloje 103521 Narodne pesme i igre Kosova i Metohije / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Milojevic, Milos S. 104041 Nasi manastiri i kaludjerstvo / NULL Nikola Pasic, Beograd 108803 Odlomci istorije Srba i srpskih – jugoslovenskih zemalja / u Turskoj i Austriji Feniks Libris, Beograd 104035* Odlomci iz istorije Srba i srpskih – jugoslavenskih zemalja / u Turskoj i Austriji I-II Nikola Pasic, Beograd 104040 Putopisi dela prave Stare Srbije I-III / NULL Nikola Pasic, Beograd Milojkovic Djuric, Jelena 107473 Srbi na putevima Balkana, Evrope i Sredozemlja / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 106571* Usponi srpske kulture / Muzicki, knjizevni i likovni zivot 1918-1941 Izdavacka Knjizarnica Zorana S, Novi Sad 106519* Usponi srpske kulture: Knjizevni i / umetnicki zivot: 1900-1918 Izdavacka Knjizarnica Zorana S, Novi Sad Miloradovic, Sofija 108511 Obredna praksa – recima o hrani / Na materijalu iz srpskih govora Vojvodine Matica Srpska, Novi Sad 103619 Upotreba padeznih oblika u govoru paracinskog Pomoravlja / Balkanisticki i entomigracioni aspekt Etnografski Institut, Beograd Milosavljevic, Bojana 106050 Forme uctivosti u srpskom jeziku / NULL Uciteljski fakultet, Beograd 108521 Ogovaranje kao govorni zanr svakodnevne komunikacije / NULL Institut za Srpski Jezik, Beograd Milosavljevic, Boris 100157* Vizantijska filozofija u srednjevekovnoj Srbiji / Stubovi kulture, Beograd NULL Milosavljevic, Bosko 106420 Englesko-srpski frazeoloski recnik / Dictionary Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 106421 Srpsko-engleski recnik idioma / Dictionary Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 106422 Srpsko-francuski recnik idioma i izraza / Dictionnaire Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Milosavljevic, Djordje 104823 Gola Vera i druge drame / NULL Narodna biblioteka Vuk Karadzic, Kragujevac 109038 Sentimentalne zavere / NULL Laguna, Beograd Milosavljevic, Dragana 106065 Josanica – crtezi fresaka / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd Milosavljevic, Dragisa 107358 Izgubljena riznica manastira Mileseve / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 108974 Poslednji cuvari zlatiborske bastine / Etika i poetika prostora starih zlatiborskih brvnara Sluzbeni glasnik, Beograd 105059* Srednjovekovni grad i manastir Dobrun / NULL Dereta, Beograd 104615 Zograf Andrija Raicevic / NULL Dereta, Beograd Milosavljevic, Nebojsa 107555 Zasto volim Kanadu – price iz tudjine / NULL Plato, Beograd Milosavljevic, Olivera 105421 Potisnuta istina / NULL Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd Milosavljevic, Petar 102175 Radnicki pokret u Rumuniji II (1917-1941) / NULL Balkanoloski institut, Beograd 102593 Sistem srpske knjizevnosti / NULL Plavi krug, Beograd 102595* Srbi i njihov jezik / NULL Plavi krug, Beograd 102594* Uvod u srbistiku / NULL Plavi krug, Beograd Milosavljevic Milic, Snezana 107810 Figure citanja / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 108615 Ogledavanja / Laza Lazarevic i Simo Matavulj Filozofski fakultet, Nis 108922 Virtuelni narativ / Ogledi iz kognitivne naratologije Izdavacka Knjizarnica Zorana S, Novi Sad Milosevic, Desanka 100176* Djurdjevi Stupovi / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 100163 Gracanica monastery / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 102692 Le monastere de Sopocani / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 100175 Manastir Sopocani / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 102691 Monastery Sopocani / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd Milosevic, Dmitar 105188* Rodoslovi srpskih dinastija / NULL Knjiga Komerc, Beograd Milosevic, Gordana 100857* Mansio Idimum / Rimska postanska i putna stanica kod Medvedje Arheoloski institut, Beograd 100846* Stanovanje u srednjevekovnoj Srbiji / NULL Arheoloski institut, Beograd Milosevic, Monika 108370 Serbian Law in Transition: Changes and Challenges / NULL Institut za uporedno pravo, Beograd Milosevic, Nenad 104423 Pesme sa Save i Dunava / NULL RAD, Beograd Milosevic, Nikola 100378 Carstvo bozje na zemlji / NULL Filip Visnjic, Beograd 100007* Formalisticko i strukturalisticko tumacenje bajke / NULL Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 102324 Istina i iluzija / NULL Stylos, Novi Sad 103547 Izabrana dela Nikole Milosevica 1-5 / NULL Sluzbeni list, Beograd 103688 Najlepsi eseji Nikole Milosevica / NULL Prosveta, Beograd Milosevic, Petar 107102 Istorija srpske knjizevnosti / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 108645 London, pomaz / NULL Agora, Zrenjanin 108650 Mi Ze Sentandrejci / NULL Agora, Zrenjanin 106125* Poezija apsurda / Vasko Popa Sluzbeni glasnik, Beograd Milosevic, Slobodan 103138 Kulturno-prosvetni rad u NOR-u / NULL Institut za savremenu istoriju, Beograd 103129 Nemacko-italijanski odnosi na teritoriji / okupirane Jugoslavije 1941-1943 Institut za savremenu istoriju, Beograd Milosevic- Djordjevic, Nada 103662 Epske narodne pesme / NULL Lirika, Beograd 100611 Kazivati redom / Prilozi proucavanju Vukove poetike usmenog stvaranja RAD, Beograd 103664 Narodna knjizevnost: basne i bajke / NULL Lirika, Beograd 103665 Narodna knjizevnost: legende, novele, poslovice, pitalice, / NULL Lirika, Beograd 103488 Narodna srpska knjizevnost / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104931 Od bajke do izreke / NULL Drustvo za srpski jezik i knjizevnost Srbije, Beograd Milovanovic, Ivana 108779 Postkonfliktno drustvo i svakodnevica zena / Primena metoda slucaja u istrazivanjusvakodnevice zena KiM Cigoja, Beograd Milovanovic, Jovan 108742 Manastiri Srpske pravoslavne crkve / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 105206 Milovanovic, Kosta Daj mi krila jedan krug / NULL Kreativni centar, Beograd Milovanovic, Krsto 102797 Slave / NULL Glas srpski, Banja Luka Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Milovanovic, Zoran108265 Ptice Djerdapa / Birds of Djerdap Zavod za zastitu prirode Srbije, Beograd Milutinovic, Miroslav 108995 Automobili i dinastija Karadjordjevica 1908- 1941 / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 109001 Automobili i Josip Broz Tito 1912-1980 / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Milutinovic, Zoran 107389 Poststrukturalizam / Sasvim kratak uvod Sluzbeni glasnik, Beograd 105225 Susret na trecem mestu / NULL Geopoetika, Beograd Milutinovic Brada, Miroljub 101793 Hajduci / NULL Kreativni centar, Beograd Milutinovic Sarajlija, Sima 105178 Dika crnogorska / NULL Interpres, Beograd Mimica, Goran 102327* Korografija / NULL Stylos, Novi Sad Minic, Dusica 106311 Srednjovekovni Stalac / Medieval Stalac Arheoloski institut, Beograd Mircetic, Predrag 107696 Postmodernizam / Sasvim kratak uvod Sluzbeni glasnik, Beograd Miric, Kata 108895 Bibliografija Ive Andrica (1911-2011) / NULL Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Miric, Mihailo M. 104732 Povratnik / NULL Filip Visnjic, Beograd Mirkovic, Ceda 100294 Darkness in the Dark / NULL Dereta, Beograd Mirkovic, Dragutin 103498 Cesko-srpski recnik 1-2 / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Mirkovic, Jovan 108037 Zlocini na Srbina u Nezavisnoj drzavi Hrvatskoj / Crimes Against Serbs in the Independent State of Croatia Svet knjige, Beograd Mirkovic, Ljiljana 108344 BozidArt / NULL Clio, Beograd Mirkovic, Mirko 101549 O pravnom polozaju srpske crkve u proslosti / NULL Dosije, Beograd Mirkovic, Miroslava 107504 Ancient Rome and the Danube / The Danube- Emperors Inscriptions in Djerdap-Lower Canyon Miroslava Mirkovic, Beograd 108546 Rea Silvia and Seven Roman Kings / Kinship and Power in Early Rome Miroslava Mirkovic, Beograd 105470 Rimska drzava pod kraljevima i u doba Republike / (753-27. pre Hr.) Istorija i institucije Dosije, Beograd 105471 Rimska drzava u doba Principata i Dominata / od Abgusta do Konstantina (27. pre Hr. – 337 n.e.) Dosije, Beograd 104512* Römer an der mittleren Donau / Römische Straßen und Festungen von Singidunum bis Aquae Miroslava Mirkovic, Beograd 104873* Römische Städte und Filozofski Fakultet, Festungen an der Donau / Akten der regionalen Konferenz, Beograd 16.-19. Oktober 2003 Beograd 104952* Sirmium – Istorija rimskog grada od I do kraja VI veka / NULL Filozofski Fakultet, Beograd Mirkovic, Nikola 106733 Izabrane studije i kritike / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd Mirkovic, Zeljka 104248 Recnik masinske tehnike englesko-srpski / Dictionary Orion Art, Beograd Mirkovic, Zivko M. 102166 Istorija opstehriscanske i srpske pravoslavne crkve / NULL Ars Libri, Beograd Mirkovic Seljacki, Milica 107081 Parodije Stanislava Vinavera / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Misailovic, Milenko108740 Komika i etika narodne erotike / Po Vuku Karadzicu i ostalim izvorima Sluzbeni glasnik, Beograd Misic, Vojvoda Zivojin 107007 Moje uspomene / NULL Institut za savremenu istoriju, Beograd Misic, Sasa 107121 Albanija: Prijatelj i protivnik / Jugoslovenska politika prema Albaniji 1924-1927 Sluzbeni glasnik, Beograd Misic, Sinisa 109278 Srbija 1217. / Nastanak kraljevine Evoluta, Beograd 101739* Svetoarhandjelovska hrisovulja / NULL Istorijski institut, Beograd Miskovic, Milic 103014* Ustav Knjazestva Serbije / Sretenjski ustav Sluzbeni glasnik, Beograd Misnic, Veselin 100645 Tresnje boje trule visnje / NULL RAD, Beograd Mitic, Miodrag 102945 Kako nam se dogodio Rambuje / NULL Filip Visnjic, Beograd 100403* Poete u fraku / NULL Filip Visnjic, Beograd Mitic, Srboljub 104173 Licna karta / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Mitrovic, Andrej 100337 Klio pred iskusenjima / NULL Cigoja, Beograd 106299 Kultura i istorija / NULL Arhipelag, Beograd 106090 O bozjoj drzavi i zlom spasenju / NULL Arhipelag, Beograd 107489 Prodor na Balkan: Srbija u planovima / Austro- Ugarske i Nemacke: 1908- 1918 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 108143 Srbija u Prvom svetskom ratu / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 103374 Strane banke u Srbiji 1878-1914 / NULL Stubovi kulture, Beograd 109181 Ustanicke borbe u Srbiji 1916-1918 / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Mitrovic, Bozidar 105876 Kolovenija – najstarija civilizacija / NULL Pesic i sinovi, Beograd Mitrovic, Dragana 108386 Western Balkans: From Integration to Stabilisation / Zbornik Institut za medjunarodnu polit, Beograd Mitrovic, Gordana 104300* Voda – smisao trajanja / Drustvo Water – a Sense of Duration konzervatora Srbije, Beograd Mitrovic, Katarina 107130 Jurisdikcija katolicke crkve u Sremu / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mitrovic, Ljubisa 105292 Balkan / granica i most medju narodima Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Mitrovic, Marija 104961 Pregled slovenacke knjizevnosti / NULL Izdavacka Knjizarnica Zorana S, Novi Sad 106069* Svetlost i senke / Kultura Srba u Trstu Clio, Beograd Mitrovic, Mihajlo 107572 Arhitektura Beograda 1950-2012 / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mitrovic, Mirjana 100155* Sveto stado / NULL Stubovi kulture, Beograd Mitrovic, Momcilo 103211 Domovi i menze studenata Beogradskog univerziteta 1838-1998 / NULL Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd 103205 Izgubljene iluzije / Prilozi za drustvenu istoriju Srbije 1944-1952 Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd 106018 Muslimanski logor Visoko 1992-1993. / Dnevnik i kazivanja logorasa Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd 106016 Srpska nacionalna cast pred zakonom 1945. godine / NULL Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd 106664 Tri dokumenta o ibeovcima / NULL Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd 106019 Visoko. The Moslem War Camp 1992-1993 / Diary and Testimonies Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd Mitrovic, Nemanja 105306 Drug Petar Pan / NULL Narodna Knjiga, Beograd 106528 Luda cara Troglava / NULL Prosveta, Beograd 103359 Nerasvetljeni Svetozarov nestanak / NULL Geopoetika, Beograd 106543 Rim ili mir / NULL Stubovi kulture, Beograd 106989 Romansa sa vevericom / NULL Stubovi kulture, Beograd Mitrovic, Predrag 105051 San urgentne noci / NULL Filip Visnjic, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Mitrovic, Vladimir 106824* Arhitektura XX veka u Vojvodini / Archtecture of the 20th Century Vojvodina Akademska knjiga, Novi Sad Mitrovic, Zivan 104066 Srpske politicke stranke / NULL Politika, Beograd Mladenov, Marin 107283 Belina Beloga / Stilisticko- tropoloski ogledi o prozi R.B. Markovica Albatros Plus, Beograd 103503 Bugarsko-srpski recnik / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Mladenovic, Aleksandar 106516 Istorija srpskog jezika / Odabrani radovi Cigoja, Beograd 106376* Iz istorije srpskog jezika / NULL Cigoja, Beograd 108449 Kosovsko-metohijski zbornik 4 / NULL Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 106378* Povelje i pisma Despota Stefana / NULL Cigoja, Beograd 106379* Povelje kneza Lazara / NULL Cigoja, Beograd 103704 Srpski dijalektoloski zbornik 49 / Rjecnik dubrovackog govora Institut za Srpski Jezik, Beograd 103709 Srpski dijalektoloski zbornik 50 / Govori severne Metohije Institut za Srpski Jezik, Beograd 105005 Srpski dijalektoloski zbornik 51 / NULL Institut za Srpski Jezik, Beograd 105685 Srpski dijalektoloski zbornik 53 / NULL Institut za Srpski Jezik, Beograd 106343 Srpski dijalektoloski zbornik 54 / Zeitschrift Institut za Srpski Jezik, Beograd Mladenovic, Bozica 100955 Dnevnik Koste Milovanovica Pecanca od Izvori za istoriju srpskog naroda u XIX i XX veku Istorijski institut, Beograd 104902 Porodica u Srbiji u Prvom svetskom ratu / NULL Istorijski institut, Beograd 105692 Toplicki ustanak 1917 / NULL Istorijski institut, Beograd Mladenovic, Milan 102656 Decak iz vode / NULL Lom, Beograd Mladenovic, Olivera 100973 Kolo u juznih Slovena / NULL Etnografski Institut, Beograd Mladenovic, Tanasije 102440 Ah, vreme osrednjosti / NULL Prometej, Novi Sad 101377* Izabrana dela Tanasija Mladenovica I-VII / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103674 Sene i opomene / NULL Narodna biblioteka, Smederevo, Smederevo Mladenovic, Zivomir 109196 Laza Kostic: Zivot i knjizevno delo / NULL Cigoja, Beograd 103327* Neobjavljene pesme Vuka Karadzica / NULL Cigoja, Beograd 105903* Srpski realisti / NULL Cigoja, Beograd Mladjenovic, Branko 107999 Bunker Swing / NULL Laguna, Beograd Mojasevic, Miljan 100043* Juznoslovenske teme u Kotinskom listu / Veze nemacko-srpske Vukove i Vukovog doba Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 108330 Srbi u nemackom mnjenju Vukovog doba / NULL Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Mojzita, Miroslav 103430 Beograd – Beleske 1995- 2001 / NULL Clio, Beograd Mokranjac, Aleksandra 108733 Grad i hram / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 107036 Opsenarenje / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd Moljkovic, Ilija 106138* Slucaj Student / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Molnar, Aleksandar 101982 Rasprava o demokratskoj ustavnoj drzavi 1-4 / Knj. 1: Pravo na otpor tiraniji Fabrika knjiga, Beograd 101983 Rasprava o demokratskoj ustavnoj drzavi 1-4 / Knj. 2: Klasicne revolucije – Nizozemska- Engleska – Fabrika knjiga, Beograd SAD 101984 Rasprava o demokratskoj ustavnoj drzavi 1-4 / Knj. 3: Moderne revolucije – Francuska – Rusija – Nemacka Fabrika knjiga, Beograd 101985 Rasprava o demokratskoj ustavnoj drzavi 1-4 / Knj. 4: Gradjanska neposlusnost Fabrika knjiga, Beograd 102073 Rasprava o demokratskoj ustavnoj drzavi 1-4 / Sve cetiri knjige zajedno Fabrika knjiga, Beograd 105953 Rasprava o demokratskoj ustavnoj drzavi 5 / Od kulta Votana do holokausta Fabrika knjiga, Beograd Mombauer, Anika 108345 Uzroci Prvog svetskog rata / NULL Clio, Beograd Moravcevic, Nikola 106293 A Brandenburg Concerto / NULL Arhipelag, Beograd Moravcevic, Nikola 105026 Albion, Albion / NULL Stubovi kulture, Beograd Moravcevic, Nikola 106959 Albion, Albion / A Historical Novel Arhipelag, Beograd 106957 Becu na veru / NULL Arhipelag, Beograd 109167 Braca Andjelovici / NULL Arhipelag, Beograd 106689 Brandenburski koncerto / NULL Arhipelag, Beograd 109166 Marko Mrnjavcevic / NULL Arhipelag, Beograd 107302 Poslednji despot / NULL Arhipelag, Beograd 107597 Radicevo zavestanje / NULL Arhipelag, Beograd 104471 Selected Essays / NULL Stubovi kulture, Beograd 109165 Srpske vlastelinke / NULL Arhipelag, Beograd 106687 Svetlost Zapada / Lux Occidentalis Arhipelag, Beograd 106088 Vitez u doba zla / Despot Stefan Visoki Arhipelag, Beograd 106688 Vreme vaskrsa / NULL Arhipelag, Beograd 107978 Zapisi o srpskom carstvu / NULL Arhipelag, Beograd Moravic Balkanski, Vesna 105208 Skola za lisice / NULL Kreativni centar, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Moskovljevic, Milos S. 102125 Recnik savremenog knjizevnog jezika s jezickim savetnikom / NULL Gutenbergova galaksija, Beograd Moskovljevic, Olga 104054 Knjiga na lomaci / NULL Nikola Pasic, Beograd Mrazovic, Pavica 107469 Gramatika srpskog jezika za strance / NULL Izdavacka Knjizarnica Zorana S, Novi Sad Mrdakovic, D. 103676 Smederevo, grad prestonica / Zbornik tekstova Narodna biblioteka, Smederevo, Smederevo Mrdakovic, Dragan 104222 Mons Aureus 1 – 2003 / Casopis za knjizevnost, umetnost i drustvena pitanja Narodna biblioteka, Smederevo, Smederevo 104223 Mons Aureus 1 – 2004 / Casopis za knjizevnost, umetnost i drustvena pitanja Narodna biblioteka, Smederevo, Smederevo 104224 Mons Aureus 2 – 2004 / Narodna biblioteka, Casopis za knjizevnost, umetnost i drustvena pitanja Smederevo, Smederevo 104225 Mons Aureus 5/6 – 2004 / Casopis za knjizevnost, umetnost i kulturu Narodna biblioteka, Smederevo, Smederevo 104226 Mons Aureus 7 – 2005 / Casopis za knjizevnost, umetnost i drustvena pitanja Narodna biblioteka, Smederevo, Smederevo Mrdjenovic, Dusan 101606 Miroslavljevo jevandjelje / Istorijat i komentari Dosije, Beograd Mrgic, Jelena 109186 Leksikon gradova i trgova srednjovekovnih srpskih zemalja: / prema pisanim izvorima Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 106788 Severna Bosna 13-16. vek / NULL Istorijski institut, Beograd 108411 Zemlja i ljudi: iz istorije zivotne sredine / Zapadnog Balkana Equilibrium, Beograd Mrkalj, Zona 107454 Na casovima srpskog jezika / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 107925 Nastavno proucavanje narodnih pripovedaka i predanja / NULL Drustvo za srpski jezik i knjizevnost Srbije, Beograd Mrsevic Radovic, Dragana 106166* Frazeologija i nacionalna kultura / NULL Drustvo za srpski jezik i knjizevnost Srbije, Beograd 109012 Naucni sastanak slavista u vukove dane 45/1 / Lingvisticki pravci prve polovine 20. veka Medjunarodni slavisticki centar, Beograd 109013 Putevima srpskog jezika knjizevnosti i kulture 1 / Skup slavista. Predavanja Medjunarodni slavisticki centar, Beograd 109014 Putevima srpskog jezika knjizevnosti i kulture 2 / Skup slavista. Predavanja Medjunarodni slavisticki centar, Beograd Mrsic, Sinisa 109186 Leksikon gradova i trgova srednjovekovnih srpskih zemalja: / prema pisanim izvorima Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Mulic, Roman 103749 Istorija srpske revolucije / Svedocanstvo velikih savremenika Filip Visnjic, Beograd Munitic, Ranko 102519 Filmski neprijatelji / NULL Prometej, Novi Sad 102520 Filmski prijatelji / NULL Prometej, Novi Sad Musicki, Lukijan 107076 Moje strune / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 105707 Pesme Lukijana Musickog / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd Musovic, Ejup 100170 Dzamije u Novom Pazaru / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 100978 Etnicki procesi i enticka struktura / NULL Etnografski Institut, Beograd 100984 Tutin i okolina / NULL Etnografski Institut, Beograd Musovic, Tafil 108688 Djurdjevdan Mustedanagic, Lidija 102323* Groteskni brevijar Borislava Pekica / NULL Stylos, Novi Sad Mutavdzic, Predrag 107872 Balkan i Balkanologija / Uvod u studije Jugoistocne Evrope

TEATAR Dr Petar Volk POZORIŠNI ŽIVOT U SRBIJI 1944/1986 NA PREDLISTU ISPISANA POSVETA AUTORA tvrd povez veliki format stanje vrlo dobro # Nevesta mora – Elizabet Gilbert Ni dana bez tebe – Džesika Brokmoul Kad se nemoguće desi – Džudi Blum Poslednje zbogom – Džejn Šemilt Stazom greha – Džil Aleksander Esbaum Zeleni smuti za savršen početak dana! – Dž. Dž. Smit Kad svi zaborave – Dženifer Diboa Dame biraju – Trejsi Ševalije Doba suše – Gabriela Babnik Istina u nama – Saša Arango Jedina na svetu – Rouan Kolman Melodija moje duše – Rajan Vinfild Na kraju duge – Kristina Bejker Klajn Noć karnevala – Hana Filding Od suza biseri – Darsi Čan Stvorena za ljubav – Saira Šah U tvojim snovima – Morgan Makarti Zaustavimo nasilje! – Endru Metjuz Zauvek s tobom – Dani Atkins Cvet strasti – Margo Bervin Daleka zvezda – Ana Velozo Istina o ljubavi – Debora Makinli Kurtizanin ljubavnik – Gabrijela Kim Ljubav nađe put – Nik i Kanae Vujičić Ljubavi, pronađi me – Grejem Simson Moje zlato spava – Lijan Morijarti Na vrhovima prstiju – Deana Kameron Nezaustavljiv – Nik Vujičić Prevari me ako smeš – Tes Simons Stihovi u pesku – Sara Šeridan Stranac u noći – Veronika Henri Sunce u njenoj kosi – Džumpa Lahiri Sve boje duge – Ivet Manesis Korporon Živeti slobodno II izdanje – Nik Vujičić Oproštaj za kraljicu – En O’Brajen Plamen dodira – Elena Šapiro Prilika za ples – Deana Kameron Seks i grad – Kendas Bušnel Trenutak sreće – Metju Kvik Devojka koju si voleo – A. R. Tori Dragulj moje krune – Nora Roberts Govor tela u ljubavi – Barbara i Alan Piz Kruna – Rufi Torp Kuća nemogućih ljubavi – Kristina Lopez Bario Noći u Veneciji – Roberta Rič Sakrij me od zaborava – Tarin Fišer Slatki ukus suza – Hafisa Hadži Tajanstvena zadovoljstva – Kejt Vilijams Zarobljeni snovi – Marina Nemat Strast u smrti – Dž. D. Rob(Nora Roberts) Duhovi prošlosti – Džodi Piko Iskra u tami – Rupert Tomson Stanica Jedanaest – Emili Sent Džon Mandel Leto u Italiji – Dejvid Makfarlan Samo ovu noć – Amanda Kvik Sve što sam želela – Lori Nelson Spilman U okovima nevere – Tes Simons Čekajući Dogoa – Mark B. Mils Mlađa – Pamela Redmond Satran Molitva za kraljicu – En O’Brajen Princ na belom konju – Džud Devero Sva lica izdaje – Harold Robins Crveni sultan – Reha Čamuroglu Led u plamenu – Nora Roberts Calendar girl Januar/Februar – Odri Karlan Calendar girl Jul/Avgust – Odri Karlan Calendar girl Maj/Jun – Odri Karlan Calendar girl Mart/April – Odri Karlan Calendar girl Novembar/Decembar – Odri Karlan Calendar girl Septembar/Oktobar – Odri Karlan Puštam te – Kler Makintoš Divljina – Šeril Strejd Do krajnjih granica – Nina Sadovski Hodnici vremena – Fredrik T. Olson Neka druga žena – Tamar Koen Nevine laži – Lijan Morijarti Ovde dolaze sanjari – Imbolo Mbue Princeza Sultana: Čuvaj moju tajnu – Džin Sason Sada ili nikada – Rebeka Dan Šalu na stranu – Nik Hornbi Trebalo je da znaš – Džin Hanf Korelic Ukradena sreća – Miranda Beverli-Vitmor Ukradena svetlost – Karen Onodžajfi Ukus osvete – Jusi Adler-Olsen Zvezda padalica – Stefani Kliford Čudesna potraga – Bruk Dejvis Dijeta 8 nedelja – Majkl Mozli Drska čednost – Nora Roberts Hiljadu i jedna noć – Hanan el Šejh Indijski začin na francuski način – Ričard Č. Morais Noćna ptica – Adam Bruks Ples u tami – Stejnar Bragji Pravila života – Kler Bidvel Smit Preljubnica mekog srca – Elajza Kenedi Skriveni uzdasi – Džasinda Vajlder U srcu obmane – Harold Robins Voli me – Dž. Kener Čuvari biblioteke – Glen Kuper Gorki mesec – Kolin Falkoner Možda nebo zna – Gijom Muso Ogledalo duše – Amanda Kvik Sjaj zvezda – Sidni Šeldon Slatka uteha – Asli E. Perker Uzmi me – Dž. Kener Sačuvaj ljubav – Ema Čejs Ne traži me – Ema Čejs Kao nijedna druga – Ema Čejs Knjiga o nama – Lisa Kari Sa tobom je sve moguće – Tom Mičel San – Mark Trevidic Carigradska proročica – Majkl Dejvid Lukas Skini mi zvezde – Karin Lamber Anđeo tame – Sidni Šeldon Careva balerina – Adrijen Šarp Devojka od papira – Gijom Muso Đavo nosi Pradu – Lorin Vajsberger Harun i More priča – Salman Ruždi Knjiga mrtvih duša – Glen Kuper I am Love – Žana Poliakov Kad otkuca ponoć – Eloiza Džejms Kao da smo jedno – Džasinda Vajlder Kćeri princeze Sultane (V) – Džin Sason Molitva moje majke – Nafisa Hadži Krvna veza – Sidni Šeldon Luda ljubav – Aleksandra Poter Moć podsvesti – nova tajna – Džozef Marfi Ništa nije večno – Sidni Šeldon Neverni princ – Nora Roberts Pakleni planovi – Sidni Šeldon Oslobodi me – Dž. Kener Ponoćne uspomene – Sidni Šeldon Sunce iza bedema – Džin Sason Sveti gresi – Nora Roberts Zato što te volim – Gijom Muso Vođa bez titule – Robin Šarma Lovemarks – Žana Poliakov Orijentalista – Tom Rajs Soulfood – Žana Poliakov Vetrenjače bogova – Sidni Šeldon Moj pas – Tanja Lučić Alhemija duše – Barbara de Anđelis Princeza Sultana: Neisplakane suze – Džin Sason Arzenšek, Vladimir, Struktura i pokret, Centar za filozofiju i društvenu teoriju Instituta društvenih nauka, 1984. 2. Badiju, Alen, Pregled metapolitike, “Filip Višnjić”, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2008. (Biblioteka Fronesis) 3. Bakić- Hayden, Milica,Varijacije na temu “Balkan”, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2006. (Biblioteka Fronesis) 4. Birešev, Ana, Orionov vodič: otkrivanje dominacije u sociologiji Pjera Burdijea, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2014. (Biblioteka Prudentia) 5. Birešev Ana, Drezgic Rada, Prodanovic Srdjan (prir.) Corruption and social development, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2013. (Biblioteka Conferentia) 6. Birešev Ana, Pudar Gazela, Bošković Dušan (prir.) Priroda, etika, politika: ekološke (pre)okupacije i (pre)orijentacije, Institut za filozofiju i društvenu teoriju , 2012. (Biblioteka Disput) 7. Blagojević Mirko, Jablanov Maksimović Jelena, Bajović Tijana (prir.) (Post)sekularni obrt: religijske, moralne i društveno-političke vrednosti studenata u Srbiji, Institut za filozofiju društvenu teoriju, Konrad Adenauer Stiftung, 2013. (Biblioteka Disput) 8. Blagojević Mirko, Todorović Dragan (eds.) Orthodoxy from an empirical perspective, Yugoslav Society for the Scientific Study of Religion, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2011. 9. Blagojević, Mirko, Religija i crkva u transformacijama društva sociološko-istorijska analiza religijske situacije u srpskocrnogorskom i ruskom (post)komunističkom društvu, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2005. (Biblioteka Fronesis) 10. Bojanić Petar, Sibertin-Blanc Guillaume (eds.) De la terreur a l`extreme-violence, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2014. 11. Bojanić Petar, Babić Jovan, Pudar Gazela (eds.) Europe in the emerging world order: searching for a new paradigm, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2011. (Biblioteka Conferentia) 12. Bojanić, Petar, Granica, znanje, žrtvovanje, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Albatros plus, 2009. (Biblioteka Fronesis) 13. Bojanić, Petar (prir.) Politike tajne: tajna, tajna služba, služba državne bezbednosti, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Narodna biblioteka Srbije, 2007. 14. Bojanić, Petar, Nasilje, figure suverenosti, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Bojanić Sanja, Ćeriman Jelena, Pavić Zentner Verica (prir.) Rod i obrazovanje, Institut za filozofiju i društvenu teoriju 2014. 17. Bošković, Dušan, Estetika u okruženju: sporovi o marksističkoj estetici i književnoj kritici u srpsko-hrvatskoj periodici od 1944.do 1972. godine, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2003. (Biblioteka Fronesis) 1 18. Čavoški, Kosta, Ustav kao jemstvo slobode: ogledi o ustavu i ustavnosti, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 1995. (Biblioteka Fronesis) 19. Cvetković, Vladimir (prir.) (Re)konstrukcija institucija: godinu dana tranzicije u Srbiji, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2002. (Biblioteka Disput) 20. Đerić, Gordana, Pr(a)vo lice množine: kolektivno samopoimanje i predstavljanje: mitovi, karakteri, mentalne mape i stereotipi Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2005. (Biblioteka Fronesis) 21. Đerić, Gordana, Prošlost u sadašnjosti: prilozi prenosu sećanja kroz vreme, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2010. (Biblioteka Fronesis) 22. Đerić,Gordana, Intima javnosti: okviri predstavljanja, narativni obrasci, strategije i stereotipi konstruisanja Drugosti u upečatljivim događajima tokom razgradnje bivše Jugoslavije: štampa, TV, film, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Fabrika knjiga, 2008. 23. Dobrijević Aleksandar, Mladenović Ivan, (prir.) Razlozi i noramativnost, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2013. (Biblioteka Pasaž) 24. Dobrijević, Aleksandar, Ka adekvatnoj moralnoj teoriji: normativna etika Ričarda M. Hera, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2006. (Biblioteka Fronesis) 25. Drezgić Rada, Duhaček Daša,Vasiljević Jelena (prir.) Ekofeminizam: nova politička odgovornost, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2012. (Biblioteka Disput) 26. Drezgić Rada, Radinković Željko, Krstić Predrag (prir.) Horizont bioetike: moral u doba tehničke reprodukcije života, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2012. (Biblioteka Disput) 27. Drezgić, Rada, “Bela kuga” među “Srbima”: o naciji, rodu i rađanju na prelazu vekova, Albatros plus, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2010. (Biblioteka Fronesis) 28. Đurić, Jelena, Antropološka teorija i društvena praksa : na tragu istraživačkog iskustva Zagorke Golubović, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2014. (Biblioteka Zasluga) Fronesis) 31. Gligorov, Vladimir, Gledišta i sporovi o industrijalizaciji u socijalizmu, Centar za filozofiju i društvenu teoriju Instituta društvenih nauka, 1984. (Biblioteka Disput) 33. Hirsch Alfred, Bojanić Petar, Radinković Željko (prir.) Vertrauen und Transparenz – für ein neues Europa, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2013. (Biblioteka Conferentia) 34. Imširović, Jelka, Od staljinizma da samoupravnog nacionalizma, Centar za filozofiju i društvenu teoriju Instituta društvenih nauka, 1991. 35. Jakšić, Božidar, Umetnost preživljavanja: gde i kako žive Romi u Srbiji, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2005. (Biblioteka Disput) 2 36. Jarić, Isidora (prir.) Bolonjska reforma visokog školstva u Srbiji: problemi, dileme, očekivanja i strahovi nastavnog osoblja na beogradskom univerzitetu, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2010. (Biblioteka Fronesis) 37. Jeremić-Molnar, Dragana, Nestajanje uzvišenog i ovladavanje avangardnog u muzici moderne epohe. Knj. 1, Muzički uzvišeno u delima Betovena i Šenberga, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2009. (Biblioteka Fronesis) 38. Jeremić-Molnar, Dragana, Nestajanje uzvišenog i ovladavanje avangardnog u muzici moderne epohe. Knj. 2, Muzički avangardizam u Šenbergovoj dodekafonskoj poetici i Adornovoj kritičkoj estetici, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2009. (Biblioteka Fronesis) 39. Jocković, Miroslav, Veštačka inteligencija, “Filip Višnjić”, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 1994. 40. Jovanov, Rastko, Hegelovo pravo naroda: istoričnost i granice prava, Albatros plus, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2013. (Biblioteka Fronesis) 41. Jovanović, Đokica, Sunovrat u zajednicu: politička stvarnost jugoslovenskog društva i stil života, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Gradina, 1995. 42. Koštunica, Vojislav, Ugrožena sloboda: političke i pravne rasprave, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2002. (Biblioteka Fronesis) 43. Krstić, Predrag, O čemu govorimo kad govorimo o…psovanju, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2014. (Biblioteka o čemu govorimo kad govorimo o…) 44. Krstić, Predrag, Kud plovi ovaj brod: teorijske staze Enterprajza, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2014. (Biblioteka Prudentia) 45. Krstić, Predrag, Filozofska životinja: zoografski nagovor na filozofiju, Službeni glasnik, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2008. 46. Krstić, Predrag, Postapokaliptika: ničemu više filozofija, kao i dosad, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Albatros plus, 2009. (Biblioteka Fronesis) 47. Krstić, Predrag, Subjekt protiv subjektivnosti: Adorno i filozofija subjekta, , Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2007. (Biblioteka Fronesis) 48. Lay Vladimir (prir.), Društveni pokreti i politički sistem u Poljskoj: (1956-1981), Centar za filozofiju i društvenu teoriju Instituta društvenih nauka, 1985. 49. Milidrag, Predrag, “Poput slika stvari”: temelji Dekartove metafizičke teorije ideja, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2010. (Biblioteka Fronesis) 50. Milidrag, Predrag, Samosvest i moć: Dekartov Bog kao causa sui, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Okean, 2006. 51. Milisavljević Vladimir, Blanc Guillaume Sibertin (eds.) Deleuze et la violance, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, EuroPhilosophie, 2012. 52. Milisavljević Vladimir, Mladenović Ivan (prir.) Tomas Hobs – utemeljenje moderne filozofije politike, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Albatros plus, 2012. (Biblioteka Fronesis) 53. Miščević, Nenad, Sva lica filozofije, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2012. (Biblioteka Zasluga) 54. Mladenović, Ivan, Institucionalna realnost i Pravda, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2010. (Biblioteka Fronesis) 3 55. Mladenović, Ivan, Racionalni izbor i demokratija, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Albatros plus, 2012. (Biblioteka Fronesis) 56. Molnar, Aleksandar, Oproštaj od prosvetiteljske ideje ustavotvorne skupštine?: O rotacionom kretanju revolucije u Srbiji, 2000-2007., Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Fabrika knjiga, 2008. 57. Molnar, Aleksandar, Rasprava o demokratskoj ustavnoj državi: 5, Rat Od kulta Votana do holokausta, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Fabrika knjiga, 2006. 58. Molnar, Aleksandar, Rasprava o prosvetiteljstvu, liberalizmu i nacionalizmu u Prusiji. Knj. 1, Igra svetlosti u razumu 18. veka, Službeni glasnik, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2011. 59. Molnar, Aleksandar, Rasprava o prosvetiteljstvu, liberalizmu i nacionalizmu u Prusiji. Knj. 2, Aporije prosvećenog apsolutizma Fridriha II, Službeni glasnik, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2011. 60. Naumović, Slobodan, Upotreba tradicije u političkom i javnom životu Srbije na kraju dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2009. (Biblioteka Fronesis) 61. Nemanjić Miloš, Spasić Ivana (prir.) Nasleđe Pjera Burdijea: pouke i nadahnuća, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, 2006. (Biblioteka Disput) 62. Obrenović, Zoran, Srbija i novi poredak, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Gradina, (Beograd, Niš), 1992. 63. Oklobdžija, Mirjana, Revolucija između slobode i diktature, Centar za filozofiju i društvenu teoriju Instituta društvenih nauka, 1986. 64. Petrović-Trifunović Tamara, Bojanić Sanja, Pudar Draško Gazela (eds.) Mind the Gap(s): family, socialization and gender, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2014. 65. Radinković, Željko, Narativna modifikacija Hajdegerove fenomenologija, Albatros plus, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2013. (Biblioteka Fronesis) 66. Radojičić, Mirjana (prir.) Svetozar Stojanović: ličnost i delo, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2015. (Biblioteka Zasluga) 67. Rakić Vojin, Bojanić Petar, Prodanović Srđan (eds.) New perspectives on bioethics, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2012. (Biblioteka Conferentia) 68. Rakić Vojin, Bojanić Petar, Prodanović Srđan (eds.) The state and state building: theory and practice, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2012. (Biblioteka Conferentia) 69. Rakić Vojin, Drezgić Rada, Mladenović Ivan (prir.) Bioetika, Službeni glasnik, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2012. 70. Savić, Mile (prir.) Integracija i tradicija: Integration and tradition, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, teoriju, “Filip Višnjić”, 1996. (Biblioteka Fronesis) 72. Sládeček, Michal, Pravila i kontekst upotrebe: teme i tumačenja Vitgenštajnove filozofije, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2014. (Biblioteka Prudentia) 73. Sládeček, Michal, Politička zajednica: koncepcija političke zajednice u liberalno-komunitarnom sporu, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić , 2008. (Biblioteka Fronesis) 4 74. Social and Cultural Capital in Western Balkan Societies, Centre for Empirical Cultural Studies of South-East Europe, Institute for Philosophy and Social Theory, 2012. 75. Spasić Ivana, Subotić Milan (prir.) Revolucija i poredak: o dinamici promena u Srbiji, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2001. (Biblioteka Disput) 76. Spasić Ivana, Subotić Milan (eds.) Revolution and order: Serbia after october 2000, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2001. (Biblioteka Disput) 77. Spasić, Ivana, Značenja susreta: Goffmanova sociologija interakcije, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 1996. (Biblioteka Fronesis) 78. Stojanović, Svetozar, Od marksizma do etatizma sa ljudskim licem, Centar za filozofiju i društvenu teoriju Instituta društvenih nauka, 1988. 79. Stojanović, Svetozar, Propast komunizma i razbijanje Jugoslavije, “Filip Višnjić”, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 1995. (Biblioteka Fronesis) 80. Stupar, Milorad, Filozofija politike: antičko i moderno shvatanje političke zajednice, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2010. (Biblioteka Fronesis) 81. Subotić, Milan, Na drugi pogled, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2007. (Biblioteka Fronesis) 82. Subotić, Milan, Sricanje slobode, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Gradina, (Beograd, Niš), 1992. 83. Tadić, Ljubomir, Retorika: uvod u veštinu besedništva “Filip Višnjić”, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 1995 Čovek koji je gledao žene – Mikael Jort & Hans Rosenfelt Bornova dominacija – Robert Ladlam Alibi – Lisa Lac Čovek koji nije bio tamo – Mikael Jort & Hans Rosenfelt Baklja u noći – Saba Tahir Devojka iz Bruklina – Gijom Muso Bio jednom jedan dečak – Kit Stjuart Central park – Gijom Muso Edgar Alan Po i zagonetka iz kutije – Karen Li Strit Dok smo bili živi – Rut Ver Ko je Alisa? – T. R. Ričmond Kraljevska prevara – Stiv Beri Džefersonov ključ – Stiv Beri Kad kažemo zbogom – Dženi Eškroft Miris ljubavi – Kolin Falkoner Na crvenom tepihu – Rouzi Nikson Kratak rez – Sandra Braun Maska za Dimitriosa – Erik Ambler Narukvica uspomena – Vajola Šipman Paklena odaja – Stiv Beri Noć mi te uzima – Donato Karizi Poslednji dani noći – Grejam Mur Obećaj mi zauvek – Džasinda Vajlder Pod budnim okom – Bari Ajzler U drugom životu – Stiven Votson Šta donosi sutra – Sidni Šeldon i Tili Bagšo U zalivu ruža – Debi Makomber Vrt nade – Hulija Navaro Zabludeli sin – Danijela Stil Svet koji je trebalo da imamo – Ejlan Mastaj Zbogom, prošlosti – Debi Makomber Ako sutra ne postoji – Gijom Muso Mavrov poslednji uzdah – Salman Ruždi U opasnim godinama – Keli Kiloren Bensajmon Zaustavi vreme za nas – Keti Kan Dečak od stakla – Donato Karizi Devojka koja je pobedila ISIS – Farida Abas i Andrea Hofman Draguljareva kći – Refik Halid Karaj Epitaf za špijuna – Erik Ambler Haremske suze – Roberta Rič Iluzionista – Alis La Plant Nebo pada – Sidni Šeldon Očajne vojvotkinje – Eloiza Džejms Oluja strasti – Amanda Kvik Pesak vremena – Sidni Šeldon Poljubac iz Pariza – Aleksandra Poter Posle tebe – Džodžo Mojes Pripadaš meni – Džasinda Vajlder Sutra i zauvek – Nora Roberts Sutra je novi dan – Sidni Šeldon i Tili Bagšo U pravom trenutku – Lusi Robinson Ema – Džejn Ostin Ne oklevaj ni tren – Džodžo Mojes Orkanski visovi – Emili Bronte Spoznajte svoju sudbinu – Robin Šarma Treća alternativa – Stiven Kavi U jednom trenu – Gijom Muso Vladar iz senke – Donato Karizi Zamka za snove – Stiven King Kristalni vrtovi – Amanda Kvik Smrt bez imena – Santjago Nazarijan Pod tuđim uticajem – Džejn Ostin Biblioteka mrtvih – Glen Kuper Dragulj Indije – Talasa Ali Druga strana ponoći – Sidni Šeldon Gnev Anđela – Sidni Šeldon Gordost i predrasuda – Džejn Ostin Gospodar igre – Sidni Šeldon Kako bih bez tebe – Gijom Muso Kći pustinje – Talasa Ali Lovac na duše – Donato Karizi Ostani kraj mene – Gijom Muso Posle tame – Sidni Šeldon Potraga – Nora Roberts Prosjak pred vratima – Talasa Ali Razum i osećajnost – Džejn Ostin Samo budi ovde – Gijom Muso Šaptač – Donato Karizi Sedam godina kasnije – Gijom Muso Vrati mi se – Gijom Muso Zavet ljubavi – Amanda Kvik Zov anđela – Gijom Muso Dvanaesti uvid – Džejms Redfild Jedanaesti uvid – Džejms Redfild Mostovi okruga Medison – Robert Džejms Voler Pričaj mi o ljubavi TP – Eliza Valmorbida Staljinova ljubavnica – Marek Halter Dok nisam srela tebe – Džodžo Mojes Korisnici, teme istraivanja i korieni fondovi 19992003, knj. 3, priredio Dimitrije Spasojevi, Beograd, 2008. , , 1945, , 2008. , , , 2010.Tito misao, re i delo, autor ivojin B. Spasi, Beograd, 1980. Ustavni razvoj socijalistike Jugoslavije, autor Gojko Malovi, Beograd, 1981. Jugoslavija 1941, autor ivojin B. Spasi, Beograd, 1981. Trideset pet godina Narodne Republike Maarske, Beograd, 1981.Jugoslavija 19421943, autori Gojko Malovi, Boidar Bojovi, Beograd, 1983. Zhou Enlai , 35- , , 1984. Ujedinjenje jugoslovenskih naroda od ideje do stvaranja drave 1918, autori Boidar Bojovi, Gojko Malovi, Beograd, 1988. , , , 1995. 33, 19181992, , , , 2008. 19182006, , , 2010.Bilten, br. 1, Beograd, 1980.Bilten, br. 2, Beograd, 1981.Bilten, br. 34, Beograd, 1982.Bilten, br. 56, Beograd, 1983.Bilten, br. 7, Beograd, 1985.Bilten, br. 89, Beograd, 1986., . 1, , 2000. , . 2, , 2001. , . 3, , 2002., . 12, , 2003., . 1, , 2004., . 2, , 2004., . 12, , 2005., . 12, , 2006., . 12, , 2007., . 12, , 2008., . 12, , 2009.Tito Churcill, strogo tajno, priredio Duan Biber, BeogradZagreb, 1981. Ljubia Kora, Organizacija federacije u socijalistikoj Jugoslaviji 19431978, Beograd Zagreb, 1981. Jugoslavenske vlade u izbjeglitvu 19411943, dokumenti, priredio Bogdan Krizman, Beograd Zagreb, 1981. Jugoslovenske vlade u izbeglitvu 19431945, dokumenti, priredio Branko Petranovi, Beograd Zagreb, 1981. Kosanovi N. Sava, Jugoslavija je bila osuena na smrt, Zagreb Beograd, 1984. Jugoslavija i Ujedinjeni narodi 19411945, priredili Slobodan Neovi, Branko Petranovi, Beograd, 1985. Britanci o Kraljevini Jugoslaviji, godinji izvetaji Britanskog poslanstva u Beogradu 19211941, knj. 13, priredio ivko Avramovski, BeogradZagreb, 19861996. 1917. , , , , , 1991. 19301941, , , , 1991.uti, Nikola, Kraljevina Jugoslavija i Vatikan odnos jugoslovenske drave i Rimske crkve 19181935, Beograd, 1994. Privredna politika Vlade FNRJ, zapisnici Privrednog saveta Vlade FNRJ 19441953, knj. 14, priredili Miodrag Zeevi, Bogdan Leki, Beograd, 1995. Zapisnici sa sednica Politbiroa Centralnog komiteta KPJ (11. jun 1945 7. jul 1948), priredio Branko Petranovi, Beograd, 1995. Dokumenti centralnih organa KPJ, NOR i revolucija (19411945), priredio Branko Vukovi, knj. 2223, Beograd, 1996. , , , , , 1996. Dokumenti istorije Jugoslavije, Dravna komisija za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa iz Drugog svetskog rata, knj. 14, priredili Miodrag Zeevi, Jovan P. Popovi, Beograd, 19962000. , , , . 112, , sednice Izvrnog komiteta CK SKJ odrane 1416. marta 1962. godine, priredio Miodrag Zeevi, Beograd, 1998. , . 12, , , , 19981999. etvrta sednica CK SKJ Brionski plenum, stenografske beleke, priredio Jovan P. Popovi, Beograd, 1999. 19291931, , , , , 2002. , , I (19302003), , 2003. 19411945, , , , 2004. Velike sile i male drave u hladnom ratu 19451955, sluaj Jugoslavije, zbornik radova, urednik Ljubodrag Dimi, Beograd, 2005. , ( ) 1930. , . 1, , , , 2005. 1931. , . 2, , , , 2007. , , , , 2007. 1932. , . 3, , , 2008. 1933. , . 4, , , , 2009. 19451952, , . 12, , . , , , 2009.Arhiv Jugoslavije vodi za korisnike arhivske grae, Beograd, 1985. Leki, Bogdan, Arhivski izvori za istoriju socijalistike Jugoslavije 19431953, Beograd, 1987.Zatita arhivske grae Federacije, priredio Bogdan Leki, Beograd, 1988. Kancelarijsko poslovanje saveznih organa i organizacija, materijali sa savetovanja i propisi, priredili Bogdan Leki, Olga Giler, Beograd, 1990. Sprovoenje Uredbe o posebnim merama zatite registraturskog materijala i arhivske grae Federacije, materijal sa savetovanja, priredio Momilo Anelkovi, Beograd, 1990. 19501995, , , 1995. Indeks sadraja informativnih sredstava sreenih i obraenih fondova i zbirki Arhiva Jugoslavije, knj. 12, Beograd, 1995.Milosavljevi, Mirjana, Bibliografija Arhiva Jugoslavije, Beograd, Beograd, 1996. , , , , , 1999. , , 19441948, , , 1999. Srndovi, Suzana, Katalog tampane grae u fondovima i zbirkama Arhiva Jugoslavije, knj. 1, Beograd, 1999. , , , , , , Caj na Zamaleku / NULL Miljkovic, Boris Geopoetika, Beograd 106786 Cajevi Marsa / Noci / NULL Pistalo, Vladimir Agora, Zrenjanin 101924* Camera obscura / NULL Milasinovic, Goran Stubovi kulture, Beograd 104518 Camil Sijaric kao pripovjedac / NULL Kovac, Nikola Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103907 Canon of insolation and the ice-age problem / NULL Milankovic, Milutin Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103588 Car Uros / NULL Stevanovic, Miladin Knjiga Komerc, Beograd 107750 Cardak ni na nebu ni na zemlji / Dela Stanislava Vinavera, Knj. 3 Vinaver, Stanislav Sluzbeni glasnik, Beograd 106041 Carigrad / Price sa Bosfora Radic, RadivojEvoluta, Beograd 104397 Carigradski drum / NULL Ilic, Nenad Plato, Beograd 102950* Carigradski patrijarsi i carevi makedonske dinastije / NULL Stankovic, Vlada Vizantoloski institut, Beograd 105711 Carobna suma / NULL Copic, Branko Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 104986 Carobnjak. Zivot i vreme Nikole Tesle / Biografija jednog genija Sajfer, Mark Dz. Stylos, Novi Sad 108941 Carolija / NULL Bazdulj, Muharem Bulevar, Novi Sad 103329 Carski mauzoleji i konsekrativni spomenici u Felix Romuliani / Imperial Mausolea and Consecration Memorials in F. Romuliana Srejovic, Dragoslav Vasic, Cedomir Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 101885 Carski rez / i druge price Pavic, Milorad Dereta, Beograd 100378 Carstvo bozje na zemlji / NULL Milosevic, Nikola Filip Visnjic, Beograd 107416 Carstvo granicnog / NULL Milnovic, Vasilije Sluzbeni glasnik, Beograd 107632 Cas anatomije / NULL Kis, Danilo Arhipelag, Beograd 103727 Cas anatomije / Sabrana dela I-XV Kis, Danilo Prosveta, Beograd 100563* Cas Lobotomije / NULL Jovanov, Svetislav Clio, Beograd Porudž.-Br. Naslov (/ Podnaslov) Autor(i) Izdavač, Mesto 106869 Cas opisa casopisa IV / Srpska saljiva periodika Rosulj, Zarko Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 107942 Cas opisa casopisa VI / Zanrovi u srpskoj saljivoj periodoco Rosulj, Zarko Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 103584 Casablanca / Prolecna ljubavna prica Bjelica, IsidoraKnjiga Komerc, Beograd 104999 Casna dokolica / Trifunovic, Stylos, Novi Sad Izabrane pesme Dusko Zubac, Pero 107437 Casopis javnost – 1980 / NULL Cosic Vukic, Ana Sluzbeni glasnik, Beograd 106872 Casopis Nova Evropa: 1920-1941 / Istorijat srpske knjizevne periodike Matovic, Vesna Nedic, Marko Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 108959 Casopis ruski arhiv (1928-1937) i kultura ruske emigracije / u Kraljevini SHS Barac, Stanislava Matovic, Vesna Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 107323 Casovi radosti / NULL Matijevic, Vladan Agora, Zrenjanin 107913 Ceger pun ljubavi / NULL Maticki, Miodrag Cigoja, Beograd 107649 Cekajuci kapitalizam / Nastanak novih klasnih odnosa u Srbiji Lazic, Mladen Sluzbeni glasnik, Beograd 104710 Cekajuci Spasovdan / NULL Crkvenjakov, Aleksandar Zarko Albulj, Beograd 104831 Cekic tautologije: / pregled novih vrsta tehnicke inteligencije u poeziji SFRJ Bozovic, Gojko Despotov, Vojislav Gradska narodna biblioteka Z. Zrenjanin, Zrenjanin 104910 Cele kula i Cegar / NULL Petrovic, Vesna Subotic, Vojislav Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 108178 Celokupna dela Desanke Maksimovic 1-10 / NULL Maksimovic, Desanka Sluzbeni glasnik, Beograd 101383* Celokupna dela Svetozara Markovica I- XVII / NULL Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105397 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 1-3, 9-10 / NULL Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104018 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 11 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Kragujevacki period) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104019 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 12 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Kragujevacki period) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104020 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 13 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Kragujevacki period) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104021 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 14 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Kragujevacki period) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Porudž.-Br. Naslov (/ Podnaslov) Autor(i) Izdavač, Mesto 104022 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 15 / Evropski izvori o Svetozaru Markovicu Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104023 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 16 / Savremenici i saradnici o Svetozaru Markovicu Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104024 Celokupna dela Svetozara Markovica, Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Knj. 17 / Bibliografija Beograd 104013 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 4 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Beogradski period) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104014 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 5 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Beogradski period) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104015 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 6 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Beogradski period) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104016 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 7 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Beogradski period) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104017 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 8 / Srbija na Istoku (Novosadska faza) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105398 Celokupna dela Svetozata Markovica, Knj 17 / NULL Lukic, Radomir Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 107862 Central Balkans between Greek and Celtic World / Kale – Krsevica 2001- 2011 Cvjeticanin, Tatjana Narodni muzej, Beograd 109099 Centri srpske kulture XVIII veka / Kijev – Budim – Venecija Fin, Monika Koprivsek, Kristina Akademska knjiga, Novi Sad 106771 Cerka / NULL Albahari, David Stubovi kulture, Beograd 103424 Cesko-srpske arhitektonske veze 1918- 1941 / NULL Damljanovic, T. Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 103498 Cesko-srpski recnik 1-2 / NULL Djukanovic, Vlado Kacnik, Emilija Mirkovic, Dragutin Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 109050 Cestoskok / Antologija bezobraznih narodnik prica Zlatkovic, Ivan Laguna, Beograd 105168 Cetiri intervjua: intervjui predsednika republike Srbije / i predsednika Demokratske stranke Borisa Tadica Filimonovic, Milica Nova Evropa, Beograd 100072* Cetiri male zene / NULL Jokic-Kaspar, Ljiljana Stubovi kulture, Beograd 106826 Cetiri price do kraja / NULL Zivkovic, Zoran Admiral Books, Beograd 107998 Cetiri slike srpske apokalipse / NULL Arandjelovic, Goran Laguna, Beograd 105766 Cetrdeset dve izabrane pesme / NULL Radovic, Borislav RAD, Beograd Porudž.-Br. Naslov (/ Podnaslov) Autor(i) Izdavač, Mesto 100456 Cetres cuda / NULL Jovetic, Rastko Narodna Knjiga, Beograd 108432 Cetrnaesti vojvoda i devet baba / NULL Antic, CedomirEvoluta, Beograd 107975 Cetvrtasto mesto / NULL Tesin, Srdjan V. Arhipelag, Beograd 107777 Ceznje / NULL Spiridonovic Savic, Jela Sluzbeni glasnik, Beograd 108390 Chellenges of the 21th Century and the Region / Zbornik Dimitrijevic, Dusko Ladjevac, Ivona Institut za medjunarodnu polit, Beograd 100815* Chilandar / NULL Petkovic, Sreten Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 100055* Chilandar monastery / NULL Subotic, GojkoSrpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 100582 Cigansko groblje / NULL Pavlovic, Zivojin RAD, Beograd 107326 Cilibar, med, oskorusa / NULL Demic, Mirko Agora, Zrenjanin 106934 Cim prezivim ovaj roman / NULL Djurdjevic, Mirjana Agora, Zrenjanin 103363 Cink / NULL Albahari, David Stubovi kulture, Beograd 107808 Cirkus Drainac / Cirkus zivota u kome sam vratolimije izvodio Jesic, Nedeljko Sluzbeni glasnik, Beograd 103969 Cirkus Drainac / Sabrana dela, Tom 9 Drainac, Rade Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 107566 Citadela / NULL Bjelogrlic, Aleksandar Agora, Zrenjanin 104490 Citajuci Vasu knjigu / NULL Jovanovic Djordjevic, Dejana Mali Nemo, Pancevo 109245 Citanja i pitanja / NULL Klajn, Ivan Dosije, Beograd 105410 Citanja neizvesnosti / Ogledi iz komparatistike Popov, Jovan Svetovi, Novi Sad 106804 Citanje Dostojevskog / Samoubistvo Kabic, Danilo Akademska knjiga, Novi Sad 107073 Citanje gradova / NULL Vuckovic, Radovan Sluzbeni glasnik, Beograd 107444 Citanje prorocanstva / Izreceno i proreceno Demic, Mirko Jovanovic, Bojan Sluzbeni glasnik, Beograd Porudž.-Br. Naslov (/ Podnaslov) Autor(i) Izdavač, Mesto 106533 Citanje savremene proze / NULL Milasinovic, Svetlana Mali Nemo, Pancevo 105020 Citanje slika / NULL Simovic, Ljubomir Stubovi kulture, Beograd 101931 Citanje vode / srpske price o ribolovu Pantic, MihajloStubovi kulture, Beograd 107813 Civot bezumlja / NULL Kostic Selem, Milica Stefanovic, Mirjana D. Sluzbeni glasnik, Beograd 108593 Cizmasi / NULL Mihailovic, Dragoslav Laguna, Beograd 103873 Clanci / Izabrana dela, Knj. 2 Tesla, Nikola Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103887 Clanci / Izabrana dela, Knj. 6 Pupin, Mihajlo Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104138 Clanci – studije / Sabrana dela, Knj. 10 Petrovic Alas, Mihailo Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103905 Clanci, govori, prepiska / Izabrana dela, Tom 6 Milankovic, Milutin Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103879 Colorado Springs notes / NULL Tesla, Nikola Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 108084 Compehensive Dictionary of Law English-Serbian / Veliki pravni recnik englesko- srpski Vukicevic, Branko D. P. Autor, Beograd 105938* Condition of the Cultural and National Heritage in the / Balkan Region, Vol 1 (Conference in Kladovo 23-27 Oct. 2006) Popovic Zivancevic, Mila Narodni muzej, Beograd 107723 Constantine the Great and Edict of Milan 313 / NULL Boric Breskovic, Bojana Popovic, Ivana Narodni muzej, Beograd 106911 Constantine ́s Crossing / NULL Stojiljkovic, Dejan Geopoetika, Beograd 106344 Consul u Beogradu / NULL Cosic, Bora Prosveta, Beograd 108136 Conversation With Goya / Bridges / Signs by the Roadside Andric, Ivo Dereta, Beograd 105706 Corava strana / NULL Markovic, Radovan Beli Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 104905* Corpus vasorum antiquorum / NULL Popovic, Ljubisa Narodni muzej, Beograd 102159 Covek i njegov identitet / NULL Jerotic, Vladeta Ars Libri, Beograd 103083 Covek i voda / NULL Grupa, Autora Etnografski muzej, Beograd Porudž.-Br. Naslov (/ Podnaslov) Autor(i) Izdavač, Mesto 103209 Covek ideja i akcije / NULL Piljevic, Djordje O. Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd 106540 Covek iz kuce na bregu / NULL Adasevic, Borivoje Stubovi kulture, Beograd 100074 Covek koga je trebalo ubiti / Politicki krimic sa epilogom Petrovic, Nenad Stubovi kulture, Beograd 100793 Covek koji je ziveo u snovima / NULL Petkovic, Radoslav Stubovi kulture, Beograd 105030 Covek od pepela / NULL Ivanji, Ivan Stubovi kulture, Beograd 107337 Covek u zargonu: Semanticko-derivaciona analiza / zargonizama sa arhisemom covek Knezevic, Zorica Alma, Beograd 109079 Covjek koga su voljeli andjeli / NULL Ognjenovic, Vujica Agora, Zrenjanin 104708 Crkolez – crtezi fresaka / NULL Petrovic, RadeRepublicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 108087 Crkva brvnara u Selevcu / NULL Cunjak, Mladjan Regionalni zavod za zastitu spomenika, Smederevo, Smederevo 103426 Crkva pokrova presvete Bogorodice / NULL Prodanovic Rankovic, I. Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 104232 Crkva Sv. Georgija u Smederevu / NULL Cunjak, Mladjan Muzej u Smederevu, Smederevo, Smederevo 106094* Crkva svetog Jovana Pretece u Crkolezu / NULL Rakic, Zoran Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 108618 Crkva Svetog Nikole u Nikoljcu / NULL Pejic, Svetlana Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 104187* Crkva svetog Nikole u Stanicenju / The Church Popovic, Marko Arheoloski institut, Beograd of St. Nicholas in Stanicenje 108079 Crkva Vavedenja Bogorodice u Lipljanu / NULL Davidov Temerinski, Aleksandra Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 105438 Crkve i manastiri SCG / NULL Verlag, MerkurMerkur-SV, Beograd 103578 Crkvena organizacija u srpskim zemljama / (Rani srednji vek) Zivkovic, TiborZavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 108976 Crna Gora i Moravica / Srbija: naselja, poreklo stanovnistva, obicaji. Knj. 29 Celikovic, Borisav Cvijic, Jovan Sluzbeni glasnik, Beograd 106281 Crna Gora i Rusija u vrijeme aneksione krize 1908-1909 / NULL Radusinovic, Milorad Svet knjige, Beograd 102369 Crna Gora i srpsko pitanje / NULL Komatina, Milija Zavet, Beograd Porudž.-Br. Naslov (/ Podnaslov) Autor(i) Izdavač, Mesto 106072 Crna Gora ocima Evrope 1796-1918 / NULL Marjanovic, Momir Prosveta, Beograd 105505 Crna Gora od XVIII veka do 1913. godine / istorijska karta Verlag, Geokarta Geokarta, Beograd 104062 Crna Gora pre i posle ujedinjenja / NULL Djonovic, Nikola Politika, Beograd 101551* Crna Knjiga / NULL Corovic, Vladimir Dosije, Beograd 108476 Crna knjiga: Cenzura u Srbiji 1945-2015 / NULL Lopusina, Marko Prometej, Novi Sad 107298 Crna kutija / NULL Bajac, Vladislav Arhipelag, Beograd 101877 Crna macka u levom tunelu / NULL Lukic, Dragan Interpres, Beograd 107670 Crna Reka / Srbija: naselja, poreklo stanovnistva, 0bicaji. Knj. 22 Celikovic, Borisav Cvijic, Jovan Sluzbeni glasnik, Beograd 108114 Crna ruka / Licnosti i dogadjaji u Srbijji od prevrata 1903. do Solun Kazimirovic, Vasa Prometej, Novi Sad 106529 Crnac u beloj kosulji / NULL Pavkovic, Vasa Prosveta, Beograd 105469 Crnci u Firenci / NULL Rudan, Vedrana Rende, Beograd 104455 Crne cipele / NULL Oltvanji, Oto B92, Beograd 105952 Crne curke / Druga knjiga crnih curaka / NULL Zuric, Vule Fabrika knjiga, Beograd 100075* Crni dani Rake Drainca / Srbija na jugu ili kako se pravi istorija Ivanovic, Ivan Stubovi kulture, Beograd 104084* Crnjanski – prolegomena za patografiju / NULL Berber, Stojan Zaduzbina Andrejevic, Beograd 101690* Crnjanski i Ducic izmedju dva sveta / NULL Popovic, Milenko Draganic, Beograd 100365 Crnjanski i mefistofel / o skrivenoj figuri Romana o Londonu Lompar, Milo Nolit, Beograd 107399 Crnjanski, megalopolis / NULL Vladusic, Slobodan Sluzbeni glasnik, Beograd 102132 Crno sunce / NULL Begenisic, Milivoje Gutenbergova galaksija, Beograd 105749 Crno telo / NULL Barna, Laura Dereta, Beograd Porudž.-Br. Naslov (/ Podnaslov) Autor(i) Izdavač, Mesto 107067 Crno u koloru / Crni humor u srpskom filmu Matijevic, Vladan Sluzbeni glasnik, Beograd Vucinic, Srdjan 105475 Crnogorsko primorje / turisticka karta Verlag, Geokarta Geokarta, Beograd 100766 Crnogorsko srpstvo zbiljskih Srba / NULL Kovijanic, Dragutin Novinsko-izdavacki centar vojska, Beograd 105331 Crta za sabiranje / NULL Nikolic, Danilo Narodna Knjiga, Beograd 106542 Crtez na dlanu / NULL Dugalic, Ljiljana Stubovi kulture, Beograd 100076* Crvena marama, sva od svile / NULL Prodanovic, Mileta Stubovi kulture, Beograd 103408 Crvene price / NULL Zivkovic, MilosCigoja, Beograd 104809 Crvene vestice / NULL Tirnanic, Bogdan Narodna Knjiga, Beograd 100638 Crveni krug / NULL Atanasijevic, Sonja RAD, Beograd 102322 Crveni petao leti prema nebu / NULL Bulatovic, Miodrag Stylos, Novi Sad 106045 Crveni petao leti prema nebu / NULL Bulatovic, Miodrag Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 102943 Crveni Pjero i druge novele / NULL Krakov, Stanislav Filip Visnjic, Beograd 108699 Crveni presek / NULL Barna, Laura Sluzbeni glasnik, Beograd 109159 Crveni tepih / NULL Dangubic, Ratko Arhipelag, Beograd 102765 Crveno i belo / (srpsko- keltske paralele) Kuic, Ranka Glas srpski, Banja Luka 104237 Crveno i plavo / NULL Mihailovic, Dragoslav NIN, Beograd 101411* Cubrilovici 1914. i kasnije / NULL Ekmecic, Milorad Balkanoloski institut, Beograd 103787 Cudesna hronika noci / NULL Karadzic, Radovan Igam, Beograd 102516 Cudi naseg filma / NULL Colic, Milutin Prometej, Novi Sad 104426 Cudne stvari / NULL Petkovic, Sreten RAD, Beograd Porudž.-Br. Naslov (/ Podnaslov) Autor(i) Izdavač, Mesto 107859 Cudo jezika / Razgovori sa lingvistima Jevtic, Milos Sluzbeni glasnik, Beograd 102695* Cultural heritage of Kosovo and Metohija / NULL Milic, Mileta Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 108443 Cup komitskog vojvode / NULL Savic, Milisav Dereta, Beograd 104488 Cuprija nad svetom / Leskovac Radovic, Dragan Mali Nemo, Pancevo 109077 Cutanja iz gore / NULL Demic, Mirko Agora, Zrenjanin 100245 Cuvar adrese / NULL Kapor, Momo Knjiga Komerc, Beograd 108937 Cuvar vatre / NULL Manojlovic, Dejan Laguna, Beograd 100816 Cuvari bastine 1947-1997 / NULL Milic, Mileta Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 104690 Cuvari bengalske vatre / Zivot i smrt u srpskom postkomunizmu 2 Pancic, Teofil XX vek, Beograd 101994 Cuvari kazacke ivice / NULL Arsic, Ljubica B92, Beograd 108435 Cuvari svetinje / NULL Djurdjevic, Mirjana Evoluta, Beograd 108181 Cuvari tradicije / Razgovori sa istrazivacima i tumacima proslosti Jevtic, Milos Sluzbeni glasnik, Beograd 107271 Cvarcic / NULL Savic, Milisav Ariadna, Beograd 106708 Cvat lipe na Balkanu / NULL Kuic, Gordana Alnari, Beograd 102313 Cvetnik / NULL Velimirovic, Vladika Nikolaj Evro, Beograd 105577 Cvetovi i gusari / NULL Tartalja, GvidoBookland, Beograd 104497 Cvetovi sna / NULL Veljkovic, Sasa Mali Nemo, Pancevo Macini, Djuzepe 105161 Slovenska pisma / NULL Platoneum, Novi Sad Macura, Milos 100010* Bitoljsko-prilepska kotlina / Antropogeografska proucavanja Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 101737* Drustvene nauke o Srbima u Madjarskoj / Zbornik radova sa okruglog stola odrzanog 6-8 dec. 1998 Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 103010 Naselja i stanovnistvo oblasti Brankovica 1455.godine / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Madzar, Ljubomir 100436 Politicki uzroci siromastva / NULL Izdavacka Knjizarnica Zorana S, Novi Sad Madzarevic, Gradimir 105458* Mediala / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106043 Sejka / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Magarasevic, Mirko 109057 Antologija srpske erotske poezije / NULL Akademska knjiga, Novi Sad 107229 Evropski pesnici / NULL Akademska knjiga, Novi Sad 109096 I nova turska pisma / Putopisi Akademska knjiga, Novi Sad 107088 Jovan Hristic, izbliza / Portret knjizevnog prijatelja Sluzbeni glasnik, Beograd 108245 Srpska kriticka poezija / NULL Akademska knjiga, Novi Sad 108251 Tragom Crnjanskog / NULL Akademska knjiga, Novi Sad Magazinovic, Maga100564* Moj zivot / NULL Clio, Beograd Mahmutcehajic, Rusmir 108613 Andricevstvo / Protiv etike sjecanja Clio, Beograd Majdanac, Boro 108307 Pozoriste u okupiranoj Srbiji / NULL Altera, Beograd Majenova, Marija Renata 106609 Teorijska poetika / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Majer, Stiven 107626 Sacuvati mir u Bosni: Mitovi, izazovi, sanse / Zbornik Cigoja, Beograd Mak, Dejan 104558 Pariska menazerija / NULLKnjizevna opstina Vrsac, Vrsac Makgauan, Kris 106918 Paleontologija / NULL Kreativni centar, Beograd Mako, Vladimir 107201* The Art of Harmony: Principles of / of Measuring and Proportioning in Byzantine Wall Painting Orion Art, Beograd Maksimovic, Desanka 108178 Celokupna dela Desanke Maksimovic 1-10 / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 101668 Izabrane pesme Desanke Maksimovic / NULL Draganic, Beograd 101977 Nebeski razboj / NULL Interpres, Beograd 107314 Pesme / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 101617* Sabrane pesme Desanke Maksimovic 1-8 / NULL Draganic, Beograd 104664 Vilina kci / NULL Bookland, Beograd Maksimovic, Goran 105789* Iskustvo i dozivljaj / NULL Filip Visnjic, Beograd 104363 Nikad nije vito tvoje telo / antologija ljubavne lirike srpskog romantizma Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 103634 Roman bez romana / NULL Knjizevna opstina Vrsac, Vrsac 104531 Sabrane komedije Branislava Nusica / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103636 Zalostna pozorja, Knjiga prva / Nevinost. Smrt Stefana Decanskog i dr. Knjizevna opstina Vrsac, Vrsac Maksimovic, Jovan105056 Muski kuvar / NULL Dereta, Beograd Maksimovic, Ljubomir 102587* Grad u Vizantiji / Ogledi o drustvu poznovizantijskog doba Plato, Beograd 107835 Ogledi o politickoj moci u Vizantiji / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 103705* Srpski nomici / Nomiks in Medieval Serbia Vizantoloski institut, Beograd 100863* Treca jugoslovenska konferencija vizantologa / Krusevac, 10-13 maj, 2000 Vizantoloski institut, Beograd 100182* Uspon vojnog plemstva u Vizantiji XI veka / NULL Vizantoloski institut, Beograd 105673* Vizantijski izvori za isrtoriju naroda Jugoslavije III / NULL Vizantoloski institut, Beograd 105671* Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije I / NULL Vizantoloski institut, Beograd 105672* Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije II / NULL Vizantoloski institut, Beograd 105674* Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije IV / NULL Vizantoloski institut, Beograd 106668* Vizantijski svet i Srbi / NULL Istorijski institut, Beograd 107873 Vizantijski svet na Balkanu / Byzantine World in the Balkans Vizantoloski institut, Beograd 100183* Zbornik radova vizantoloskog instituta 38 / NULL Vizantoloski institut, Beograd 102949* Zbornik radova vizantoloskog instituta 39 / NULL Vizantoloski institut, Beograd 106099* Zbornik radova vizantoloskog instituta 40 / NULL Vizantoloski institut, Beograd 103783* Zbornik radova vizantoloskog instituta 41 / NULL Vizantoloski institut, Beograd 104511* Zbornik radova vizantoloskog instituta 42 / NULL Vizantoloski institut, Beograd 104948* Zbornik radova vizantoloskog instituta 43 / NULL Vizantoloski institut, Beograd 105939* Zbornik radova vizantoloskog instituta Vizantoloski institut, Beograd 44,1-2 / NULL 106286* Zbornik radova Vizantoloskog instituta 45 / NULL Vizantoloski institut, Beograd 106849 Zbornik radova vizantoloskog instituta 46 / NULL Vizantoloski institut, Beograd 108872 zbornik radova vizantoloskog instituta 49 (2012) / NULL Vizantoloski institut, Beograd 108877 zbornik radova vizantoloskog instituta 51 (2014) / NULL Vizantoloski institut, Beograd 108879 zbornik radova vizantoloskog instituta 52 (2015) / NULL Vizantoloski institut, Beograd 108871 Zbornik radova vizantoloskog instituta 53 (2016) / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Maksimovic, Mihailo 106622 Mali bukvar za veliku decu / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Maksimovic, Miroslav 104575* Bas svasta / Sabrani spisi Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 107070 Poezija, trziste, drzava / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Maksimovic, Vladimir 109282 Zakovana vrata / Srbi i balkanski muslimani Ukronija, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Maksimovic, Vojislav 108831 Bosna i Hercegovina u Prvom svjetskom ratu / Corovicevi susreti 2014 Filip Visnjic, Beograd Makuljevic, Nenad 105354* Privatni zivot kod Srba u devetnaestom veku / NULL Clio, Beograd 105593* Umetnost i nacionalna ideja u XIX veku / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Malavrazic, Djordje106215 Sezdeset osma – licne istorije: 80 svedocenja / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Maldini, Slobodan 107644 Leksikon arhitekture i umetnickog zanatstva / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Maldzijeva, Vjara 106850 Juznoslovenski jezici: gramaticke strukture i funkcije / NULL Beogradska knjiga, Beograd Male, Alber 100562* Dnevnik sa srpskog dvora 1892 – 1894 / NULL Clio, Beograd Malesevic, Miroslava 106121 Zensko – etnografski aspekti drustvenog polozaja zene u Srbi / NULL Srpski genealoski centar, Beograd Malesevic, Sinisa 104274 Ideologija, legitimnost i nova drzava / NULL Fabrika knjiga, Beograd Malisic, Vesna 104092 Zoran Djindjic – san o Srbiji / NULL Cigoja, Beograd Malovic, Nikola 108015 Jedro nade / NULL Laguna, Beograd 106442 Lutajuci Bokelj / NULL Laguna, Beograd Mamula, Milanka 108576 Rijaliti roman / Jednogodisnja SMS biografija 16.X 2008 – 16. X 2009 Narodna Knjiga, Beograd Mancic, 106874 Prevod i kritika / NULL Institut za Aleksandra knjizevnost i umetnost, Beograd 107390 Uvod u fantasticnu knjizevnost / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mancic Milic, Aleksandra 102058 Preverzije / Ogledi o spanskim prevodima iz srpske knjizevnosti RAD, Beograd Mandic, Bozidar 108697 Pertle / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mandic, Igor 104238 Izmedju dv(ij)e vatre 1996- 1999 / NULL NIN, Beograd 107397 Kaj ste pisali, bre? / Sta ste napisali, bre? Sluzbeni glasnik, Beograd 108812 Oklop od papira / Autobiografski saldokonti 1966-2013 V.B.Z., Beograd 104681 Za nasu stvar / Agonija postkomunitma u Hrvatskoj 1990-1999 XX vek, Beograd Mandic, Slobodan 106255 Nekrsteni dani / NULL Filip Visnjic, Beograd 109082 Ocev novi mandat / NULL Agora, Zrenjanin Mandic, Svetislav 104435 Kad mlidijah ziveti / NULL Srpska knjiga, Ruma Mandic, Velimir 107952 Sarajevo 1914. – svedocenja / Bosna u lancima / Od Terezina do Sarajeva Prosveta, Beograd Mandic Rigonat, Tatjana 102657 Iz zivota ptica / NULL Lom, Beograd Manevic, Zoran 106185 Leksikon Neimara / NULL Gradjevinska knjiga, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Manojlovic, Dejan 108937 Cuvar vatre / NULL Laguna, Beograd Manojlovic, Miroljub 104199 Branicevski almanah / NULL Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac 104200 Pozarevac od turske kasabe do srpske varosi 1804-1858 / NULL Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac 104206 Viminacium 12 / Zbornik radova Narodnog muzeja u Pozarevcu Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac 104207 Viminacium 13/14 / Zbornik radova Narodnog muzeja u Pozarevcu Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac 104202 Viminacium 3 / Zbornik radova Narodnog muzeja u Pozarevcu Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac 104203 Viminacium 4/5 / Zbornik radova Narodnog muzeja u Pozarevcu Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac 104204 Viminacium 7 / Zbornik radova Narodnog muzeja u Pozarevcu Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac 104205 Viminacium 8/9 / Zbornik radova Narodnog muzeja u Pozarevcu Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac 104201 Zabari / NULL Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac Manojlovic, Predrag Miki 108734 A ko si ti? / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Manojlovic, Todor 104828 Pesme / NULL Gradska narodna biblioteka Z. Zrenjanin, Zrenjanin Manojlovic Pintar, 108906 Arheologija secanja / Cigoja, Beograd Olga Spomenici i identiteti u Srbiji 1918-1989 105634 Istorija i secanje – studije istorijske svesti / Zbornik radova Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd Manosek, Valter 106658 Holokaust u Srbiji – vojna okupaciona politika / i unistavanje Jevreja 1941- 1942 Sluzbeni list, Beograd Marcetic, Adrijana 106735* Istorija i prica / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 108710 O novoj komparatistici / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Marcetic, Milovan 102758 Mera duse / NULL Glas srpski, Banja Luka 100659 Moj Holivud / NULL RAD, Beograd 103289 Prvo lice / NULL Stylos, Novi Sad 107997 Putnik sa dalekog neba / Milos Crmnjanski u prici Laguna, Beograd 103279* Ratno ostrvo / NULL Otkrovenje, Beograd 105757 Taskent / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 107540 Zemaljski dugovi / Ivo Andric u prici Laguna, Beograd Maretic, Ernest Gedeon 103748 Istorija srpske revolucije 1804-1813 / NULL Filip Visnjic, Beograd Maric, Ilija 109136 Beleske o Kisu i filosofiji / NULL Bernar, Beograd 103286* Filosofija na Velikoj skoli / NULL Plato, Beograd 106044 Na efeskom putu / NULL Plato, Beograd 103285* O srpskoj filosofiji / Zbornik Plato, Beograd Maric, Jasmina 103311 Kiparska abeceda / NULL Nolit, Beograd Maric, Ljubica 106690 Zapisi Ljubice Maric / NULL Arhipelag, Beograd Maric, Nebojsa 107387 Tragedija / Sasvim kratak uvod Sluzbeni glasnik, Beograd Maric, S. 103466 Ogledi o knjizevnosti / Celokupna dela S. Marica: tom 2 Izdavacka Knjizarnica Zorana S, Novi Sad Maric, Simon 102118 Bezi, pretvoricu te u decaka / NULL Gutenbergova galaksija, Beograd Maric, Sreten 107776 O hermeneutici / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106145 O jeziku i jezikoslovlju / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 107743 O strukturalizmu / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106143 O tragediji / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106144 O tragicnoj ludi / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Maric, Svetislav 104726 Filozofija: prvi srpski recnik filozofije / NULL Dereta, Beograd Maricki, Dusanka 107104 Teorija knjizevne istorije / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Maricki Gadjanski, Ksenija 106653 Anticki svet, evropska i srpska nauka / Zbornik radova Drustvo za anticke studije Srbije, Beograd 106651 Antika i savremeni svet / Zbornik radova Drustvo za anticke studije Srbije, Beograd 106652 Evropske ideje, anticka civilizacija i srpska kultura / Zbornik radova Drustvo za anticke studije Srbije, Beograd Marijan, Vlado St. 107824 Povratak grofa od Takova / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Marijanski Manojlovic, Mirjana 106098* Kasnorimski slemovi iz Berkasova / NULL Muzej Vojvodine, Novi Sad 105947* Rimska nekropola kod Beske u Sremu / NULL Muzej Vojvodine, Novi Sad Marincic, Aleksandar 105813 Zivot Nikole Tesle / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Marinkovic, Borivoje 105541 Ogledi o starom srpskom stamparstvu / NULL Dnevnik, Novi Sad 107400 Prelistavanje zaborava / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106612 Tragom Dositeja / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106136* Zaboravljeni bratstvenici po peru / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Marinkovic, Cedomila 105637* Slika podignute crkve: predstave arhitekture / na ktitorskim portretima u srpskoj i vizantijskoj umetnosti Centar za naucna istrazivanja , Kragujevac Marinkovic, Darko 108794 Enciklopedija industrijskih odnosa / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Marinkovic, Dusan 108894 Nacrt za sociologiju ideologije / NULL Mediterran Publishing, Novi Sad 107173 Poetika proze Borisava Stankovica / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 107409 Poetika proze Borisava Stankovica / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Marinkovic, Jasna 105724 Pejzazi Beograda u XX veku / Belgrade Landscapes in XXth Century Muzej grada Beograda, Beograd Marinkovic, Mirjana 100923 Turska kancelarija kneza Milosa Obrenovica (1815- 1839) / NULL Istorijski institut, Beograd Marinkovic, Nikola 108573 Daj nam Boze municije / Srpska avangarda na braniku otadzbine Catena Mundi, Beograd Marinkovic, Radmila 106162* Svetorodna gospoda srpska / NULL Drustvo za srpski jezik i knjizevnost Srbije, Beograd Marinkovic, Ranko 104244 Kiklop / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Marinkovic, Simeon 105209 Ko se koga uplasio / NULLKreativni centar, Beograd 105210 Kucica u sumi / NULL Kreativni centar, Beograd 105215 Skola u prirodi / NULL Kreativni centar, Beograd 105208 Skola za lisice / NULL Kreativni centar, Beograd 105964* Srpska narodna pesmarica / NULL Kreativni centar, Beograd 101796 Srpske narodne bajke / NULL Kreativni centar, Beograd 101795 Srpske narodne pripovetke / NULL Kreativni centar, Beograd 105211 Sta to zeli kucence Neli / NULL Kreativni centar, Beograd 105212 Sumska prica / NULL Kreativni centar, Beograd 105207 Zmaj ognjeni i priceza / NULL Kreativni centar, Beograd Marinkovic, Snezana 105391* Matejski brod / NULL Narodni muzej Zrenjanin, Zrenjanin 105392* Starcevacka kultura na tlu srednjeg Banata / NULL Narodni muzej Zrenjanin, Zrenjanin 105393* Vincanska kultura na podrucju srednjeg Banata / NULL Narodni muzej Zrenjanin, Zrenjanin Marinkovic, Vladimir 108794 Enciklopedija industrijskih odnosa / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Marjanovic, Borivoje 103590 Karadjordjevi ustanici / NULL Knjiga Komerc, Beograd Marjanovic, Cedomir 101426* Istorija srpske crkve / NULL Ars Libri, Beograd Marjanovic, Milos 100980 Drustvene i kulturne promene u selima vlaske etnicke / zajednice Negotinske krajine Etnografski Institut, Beograd Marjanovic, Milutin 101417 Banja na Limu kod Priboja / Selo, manastir i banjsko leciliste od praistorije do 1941 Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Marjanovic, Momir 106072 Crna Gora ocima Evrope 1796-1918 / NULL Prosveta, Beograd Marjanovic, Vesna 106381 Maske, maskiranje i rituali u Srbiji / NULL Cigoja, Beograd 103617 Vodic kroz kolekciju predmeta uz bozicne obicaje / Christmas Ritual Items Guide Etnografski muzej, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Marjanovic, Voja 102737 Zivot i delo Branka Copica / NULL Glas srpski, Banja Luka Marjanovic Dusanic, Smilja 109144 Daily Life in Medieval Serbia / NULL Clio, Beograd 103334* Privatni zivot u srpskim zemljama srednjeg veka / NULL Clio, Beograd 108893 Proceedings of the 23rd International Congress of Byzantine / Studies, Belgrade 22-27 August 2016 Srpski nacionalni komitet za Vizantologiju, Beograd 107453 Remanier, metaphraser. Fonctions et / techniques de la reecriture dans le monde byzantin Filozofski Fakultet, Beograd 105968* Sveti kralj / Kult Stefana Decanskog Balkanoloski institut, Beograd 109209 Sveto i propadljivo / Telo u srpskoj hagiografskoj knjizevnosti Balkanoloski institut, Beograd Markov, Mladen 102891 Najlepse price Mladena Markova / NULL Prosveta, Beograd 105565* Teskoba / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103416 Ukop oca / NULL Narodna Knjiga, Beograd Markovic, Alekdansda Sanja 107441 Ulica koju volim / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Markovic, Aleksandar 108133 Pocinje rat: 1914 u dokumentima arhiva Srbije / NULL Arhiv Srbije, Beograd 108126 Ustavi Knezevine i Kraljevine Markovic, Anita 108086 Smederevo. Mali vodic kroz kulturnu bastinu / NULL Regionalni zavod za zastitu spomenika, Smederevo, Smederevo Markovic, Barbi 107060 Izlazenje / NULL Rende, Beograd 109149 Superherojke / NULL Arhipelag, Beograd Markovic, Biljana 102380 Despotov zakonik / Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevica Vajat, Beograd 108460 Justinijanov zakon: srednjovekovna vizantijsko-srpska pravna / kompilacija. Izvori srpskog prava, Knj. XV Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Markovic, Cedomir 104309* Neolit Crne Gore / NULL Centar za arheoloska istrazivanja, Beograd Markovic, Dragoslav 107115 Secanje i komentari / Dnevnicke beleske Dragoslava-Draze Markovica Sluzbeni glasnik, Beograd Markovic, Goran 107647 Bosanskohercegovacki federalizam / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 108343 Izmisljeni zivot / Oklopdzic-Markovic: prepiska 2003-2007) Clio, Beograd 109160 Tri price o samoubicama / NULL Arhipelag, Beograd Markovic, Gordana 104940* Saopstenja XXXV-XXXVI (2003-2004) / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 105399* Saopstenja XXXVII- XXXVIII (2005-2006) / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 105584 Spomenicko nasledje Srbije: nepokretna kulturna dobra / od izuzetnog i od velikog znacaja Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd Markovic, Jelica 104697 Medicinski recnik englesko-srpski / Dictionary Gradjevinska knjiga, Beograd 105430 Tehnicki recnik englesko- srpski / Dictionary Gradjevinska knjiga, Beograd Markovic, Mihailo 105684 Drustveno-politicka misao Njegosa / Naucni skup Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Markovic, Milena 107914 Drame / NULL Lom, Beograd 102658 Istina ima teranje / NULL Lom, Beograd 102659 Pas koji je pojeo sunce / NULL Lom, Beograd 108614 Pesme za zive i mrtve / NULL Lom, Beograd 109072 Pre nego sto sve pocne da se vrti / NULL Lom, Beograd 108139 Tudjina, vecna sudbina / NULL Dereta, Beograd 108562 Zmajeubice / junacki kabare Lom, Beograd Markovic, Milenko 107059 Ogledi o nacionalnom i demokratskom pitanju / Postjugoslovenski slucaj Srbije Sluzbeni glasnik, Beograd Markovic, Miodrag 106793 Prvo putovanje Sv. Save u Palestinu i njegov / znacaj za srpsku srednjovekovnu umetnost Vizantoloski institut, Beograd 109143 Serbian Artistic Heritage in Kosovo and Metohija / Identity, Significance, Vulnerability Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 108665 Sveti Nikita kod Skoplja / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 108413 Zograf 37 (2013) / NULL Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd 108832 Zograf 39 (2015) / Zeitschrift Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd 106655* Zograf 32 (2008) / NULL Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd 106848* Zograf 33 (2009) / NULL Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd 107655 Zograf 35 (2011) / NULL Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd 107702 Zograf 36 (2012) / NULL Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd 108823 Zograf 37 (2013) / Zeitschrift Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd 108824 Zograf 38 (2014) / NULL Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd Markovic, Miroslav 107115 Secanje i komentari / Dnevnicke beleske Dragoslava-Draze Markovica Sluzbeni glasnik, Beograd Markovic, Monah Ignatije 106258 Pravoslavni manastiri u Bosni i Hercegovini / Orthodox Monasteries in Bosnia and Herzegovina Filip Visnjic, Beograd Markovic, Natasa 108863 Ledi Pedzet / i njeni Srbi Plavi Jahac, Beograd 107704 Marina Abramovic / heroina narcisticke umetnosti Plavi Jahac, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Markovic, Predrag 100129 Jugoistocna Evropa 2000 / NULL Stubovi kulture, Beograd 107599 Lisce i prasina / NULL Arhipelag, Beograd 106992 Pamtivek Albahari / NULL Stubovi kulture, Beograd 106991 Pamtivek Simovic / NULL Stubovi kulture, Beograd 106772 The Cinema of Goran Paskaljevic / NULL Stubovi kulture, Beograd 106194 Trajnost i promena / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 104266 Ziveti u Beogradu 1 (1837-Istorijski arhiv 1841) / NULL Beograda, Beograd 104267 Ziveti u Beogradu 2 (1842- 1850) / NULL Istorijski arhiv Beograda, Beograd 104268 Ziveti u Beogradu 3 (1851- 1867) / NULL Istorijski arhiv Beograda, Beograd 107146* Zograf 34 (2010) / Casopis za srednjevekovnu umetnost Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd Markovic, Radovan Beli 105706 Corava strana / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 102924 Devet belih oblaka / NULL Filip Visnjic, Beograd 105330 Kavaleri starog premera / NULL Narodna Knjiga, Beograd 100469* Lajkovacka pruga / NULL Narodna Knjiga, Beograd 100470* Limunacija u celijama / NULL Narodna Knjiga, Beograd 103419 Orkestar na pedale / NULLNarodna Knjiga, Beograd 100471* Poslednja ruza Kolubare / NULL Narodna Knjiga, Beograd 108890 Putnikova ciglana / Zaludno pletivo Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 102045* Zivcana japija / NULL Narodna Knjiga, Beograd Markovic, Radul 105112 Srpske narodne poslovice i izreke / NULL Novinsko-izdavacki centar vojska, Beograd Markovic, Ratko 108461 Dva veka srpske ustavnosti / Izvori srpskog prava, Knj. XVII Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 105516 Prizren carski grad / NULL Narodna i universitetska biblioteka , Pristina Markovic, Slavica 101796 Srpske narodne bajke / NULL Kreativni centar, Beograd 101795 Srpske narodne pripovetke / NULL Kreativni centar, Beograd Markovic, Slobodan G. 108219 Dva veka moderne srpske diplomatije / NULL Balkanoloski institut, Beograd 105519 Evropa i Zapadni Balkan posle velikog prosirenja / Europe and the Western Balkans After the Big Enlargment Institut za evropske studije, Beograd Markovic, Slobodan Z. 104437 Mornar na konju / NULL Srpska knjiga, Ruma 104929 Srpska knjizevnost izmedju dva svetska rata / pojave, pisci i dela Drustvo za srpski jezik i knjizevnost Srbije, Beograd Markovic, Snezana 103725 Pripovetke i predanja levca – novi zapisi / NULL Centar za naucna istrazivanja , Kragujevac Markovic, Svetozar101383* Celokupna dela Svetozara Markovica I-XVII / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105397 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 1-3, 9-10 / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104018 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 11 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Kragujevacki period) Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104019 Celokupna dela Svetozara Zavod za Markovica, Knj. 12 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Kragujevacki period) udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104020 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 13 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Kragujevacki period) Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104021 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 14 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Kragujevacki period) Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104022 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 15 / Evropski izvori o Svetozaru Markovicu Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104023 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 16 / Savremenici i saradnici o Svetozaru Markovicu Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104024 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 17 / Bibliografija Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104013 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 4 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Beogradski period) Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104014 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 5 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Beogradski period) Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104015 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 6 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Beogradski period) Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104016 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 7 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Beogradski period) Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104017 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 8 / Srbija na Istoku (Novosadska faza) Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Markovic, Vasilije 101430 Pravoslavno monastvo i manastiri u srednjevekovnoj Srbiji / NULL Ars Libri, Beograd 102171 Pravoslavno monastvo i manastiri u srednjovekovnoj Srbiji / NULL Ars Libri, Beograd Markovic, Vera 102071 Srpsko-ruski recnik / NULLNarodna Knjiga, Beograd Markovic, Veselin 100095* Izranjanje / NULL Stubovi kulture, Beograd 106980 Mi razliciti / NULL Arhipelag, Beograd 109153 Proslost nikad ne prodje / NULL Arhipelag, Beograd 109152 Svetlost na vod / Put na sever Arhipelag, Beograd Markovic, Vladimir 108363 Kroz Makedoniju / NULL Draslar partner, Beograd Markovic, Zlatibor 108126 Ustavi Knezevine i Kraljevine Srbije / NULL Arhiv Srbije, Beograd Markovic Koder, 105163 Mitoloski recnik / NULL Narodna biblioteka Djordje Vuk Karadzic, Kragujevac 106621 Nacala / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 107427 Narecenno / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Markovic Majtenji, Andras 104364 Vojvodina 1848 / Zbornik radova povodom 150te godisnjice madjarske revolucije Prometej, Novi Sad Markovic Nikolic, Ljiljana 104230 Anticke i srednjovekovne nekropole Smedereva / NULL Muzej u Smederevu, Smederevo, Smederevo Markovic Sargic, Ana 107285 Mit u romanu / Postupak mitologizacije Slobodana Dzunica Albatros Plus, Beograd Markovski, Mihal Pavel 106608 Knjizevne teorije XX veka / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Markus, Sasa 108788 Parodija u postmodernom filmu / NULL Filmski centar Srbije, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Marojevic, Igor 108011 Beogradjanke / NULL Laguna, Beograd 108352 Kroz glavu / NULL Dosije, Beograd 107353 Majcina ruka / NULL Laguna, Beograd 106565 Parter / NULL Laguna, Beograd 109045 Price o Kosovu / NULL Laguna, Beograd 106440 Snit / NULL Laguna, Beograd 100804 Tragaci / NULL Stubovi kulture, Beograd 103368 Zega / NULL Stubovi kulture, Beograd Marojevic, Radislav 107131 Estetika otaca crkve / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Marsal, Tim 101468* Igre senki / NULL B92, Beograd Marshall, Tim 101469* Shadowplay / NULL B92, Beograd Martinov, Zlatoje 104493 Preljubnicka biblija / NULL Mali Nemo, Pancevo Martinovic, Miras 102065* Teuta / NULL Geopoetika, Beograd 101440 Vavilonski mudraci / NULL Geopoetika, Beograd Martinovic Bajica, Petar 104060 Milan Nedic / NULL Nikola Pasic, Beograd Marusic, Branko 105557 O osnovnim pitanjima srpske heraldike / O fiktivnom grbu Hercegovine Knjizevna omladina Srbije, Beograd Masic, Dusan 105016 Talasanje Srbije / Knjiga o radiju B92 B92, Beograd Masirevic, Milica 101610* Pastir trazi dno neba / NULL Draganic, Beograd 101940 The shepherd seeks the bottom of the heavens / NULL Draganic, Beograd Mastilo, Natalija 107945 Recnik savremene srpske geografske terminologije / NULL Geografski Fakultet, Beograd Mastilovic, Draga 108831 Bosna i Hercegovina u Prvom svjetskom ratu / Corovicevi susreti 2014 Filip Visnjic, Beograd 109220 Pisci srpske istorije / Corovicevi susreti 2016. godine Filip Visnjic, Beograd Matanovic, Vera 105216 Skola u prirodi – Fruska Gora / NULL Kreativni centar, Beograd Mataric, Mirjana 106777 Engleska knjizevnost kod Srba 1900 – 1945 kroz casopise / NULL Mali Nemo, Pancevo Matavulj, Simo 101658 Bakonja fra Brne / Pripovetke / Izbor iz dela Sime Matavulja Draganic, Beograd 107683 Memoarski i putopisni spisi / Sabrana djela Sime Matavulja, Knj. 5 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 107684 Prepiska / Sabrana djela Sime Matavulja, Knj. 7 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105823 Pripovetke I / Sabrana dela, Tom 2 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105824 Pripovetke II / Sabrana dela, Tom 3 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105825 Pripovetke III / Sabrana dela, Tom 4 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105822 Romani: Uskok / Bakonja vra Brne / Sabrana dela, Tom 1 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Matic, Andrija 106986 Muzej savremene umetnosti / NULL Stubovi kulture, Beograd 106539 Saht / NULL Stubovi kulture, Beograd Matic, Dragica 108142 Uzicki leksikon / Leksikoni gradova Srbije Sluzbeni glasnik, Matic, Milan 105639 Liberalizam, populizam i demokratija / NULL Institut za politicke studije, Beograd 100313 Mit i politika / NULL Cigoja, Beograd 103133 Partizanska stampa u Srbiji 1941-1944 / NULL Institut za savremenu istoriju, Beograd 103137 Ravnogorska ideja u stampi i propagandi 1941- 1944 / NULL Institut za savremenu istoriju, Beograd Matic, Svetozar 108888 Principi srpske versifikacije / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Matic, Tioslav 107856 Kult mrtvih kod Srba / NULL Albatros Plus, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Matic, Vladan 101439 Album / NULL Geopoetika, Beograd 106487 Zadaci iz ruskog / NULL Prosveta, Beograd Matic, Vojin 107075 Detinjstvo naroda / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Matic, Vojislav 107581 Karlovacke crkve / NULL Platoneum, Novi Sad 105551 Manastir Hopovo / NULL Platoneum, Novi Sad 105547 Manastir Krusedol / NULL Platoneum, Novi Sad 107577 Manastir Sremska Ravanica Vrdnik / NULL Platoneum, Novi Sad 107582 The Chrches of Sremski Karlovci / NULL Platoneum, Novi Sad 107576 The Monastery of Grgeteg / NULL Platoneum, Novi Sad 105552 The Monastery of Hopovo / NULL Platoneum, Novi Sad 105548 The Monastery of Krusedol / NULL Platoneum, Novi Sad 107578 The Monastery of Sremska Ravanica Vrdnik / NULL Platoneum, Novi Sad Matic Panic, Radmila 102401* Miodrag B. Protic / NULL Clio, Beograd Maticki, Milenko 104665 Price o snu i javi / NULL Bookland, Beograd Maticki, Miodrag 107913 Ceger pun ljubavi / NULL Cigoja, Beograd 103633 Davorje, Knjiga druga / NULL Knjizevna opstina Vrsac, Vrsac 107690 Delta / NULL Prometej, Novi Sad 105027 Deseti za molitvu / NULL Stubovi kulture, Beograd 104499 Idu Nemci / NULL Mali Nemo, Pancevo 100614 Istorija kao predanje / NULL RAD, Beograd 102508 Jezik srpskog pesnistva / NULL Prometej, Novi Sad 104342* Knjizevna istorija 125-126 (2005) / Casopis za nauku o knjizevnosti Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106179 Knjizevna istorija 127 (2005) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 104980 Knjizevna istorija 128-129 (2006) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106180 Knjizevna istorija 130 (2006) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 105647 Knjizevna istorija 131-132 (2007) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 105956 Knjizevna istorija 133 (2007) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106181 Knjizevna istorija 134-135 (2008) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106496 Knjizevna istorija 136 (2008) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106903 Knjizevna istorija 137-138 (2009) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106904 Knjizevna istorija 139 (2009) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106905 Knjizevna istorija 140-141 (2010) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106906 Knjizevna istorija 142 (2010) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 104761 Knjizevnost na jezicima manjina u Podunavlju / Zbornik radova Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106871 Narodne pesme u srpsko- dalmatinskom casopisu / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 105193 Nemiri mede Zelimira / NULL Bookland, Beograd 106249 Prednosti gipsa / NULL Filip Visnjic, Beograd 106175 Senovite price / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 106134 Sevdalinke – narodne biser-pesme za pevanje / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106372* Slika drugog u balkanskim i srednjoevropskim knjizevnostima / Zbornik radova Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 105640 Srem kroz vekove: slojevi kultura Fruske Gore i Srema / Zbornik radova Vukova zaduzbina, Beograd 103310 Svakodnevno hvatanje veverice / NULL Nolit, Beograd 101274* Svetosavska citanka / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 108860 Usmena tradicija Banatske vojne granice / Zbornik radova Matica Srpska, Novi Sad Matijevic, Vladan 107323 Casovi radosti / NULL Agora, Zrenjanin 107067 Crno u koloru / Crni humor u srpskom filmu Sluzbeni glasnik, Beograd 108165 Memoari, Amnezije / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 107569 Pisac izdaleka / NULL Agora, Zrenjanin 107322 Prilicno mrtvi / NULL Agora, Zrenjanin 108060 Pristanista / NULL Agora, Zrenjanin 103809 R. C. Neminovno / NULL Narodna Knjiga, Beograd 109025 Susret pod neobicnim okolnostima / NULL Laguna, Beograd 108563 Van kontrole / NULL Agora, Zrenjanin 106939 Vrlo malo svetlosti / NULL Agora, Zrenjanin Matovic, Ivan 102212 Vojskovodja s oreolom mucenika / NULL Novinsko-izdavacki centar vojska, Beograd Matovic, Vesna 106872 Casopis Nova Evropa: 1920-1941 / Istorijat srpske knjizevne periodike Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 108959 Casopis ruski arhiv (1928- 1937) i kultura ruske emigracije / u Kraljevini SHS Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 104757 Pera Todorovic / Zbornik radova Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 108963 Pera Todorovic: novi pogledi: / politicke ideje i knjizevno-publicisticko delo Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 105827 Srpska moderna / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106369 Talfj u srpskoj knjizevnosti / Zbornik radova Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106880 Zanrovi u srpskoj peridoci / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd Matunovic, Aleksandar 100874* Enigma Broz / Ko ste Vi, gospodine predsednice? Cigoja, Beograd Matvejevic, Predrag 108415 Druga Venecija / NULL Hesperia, Beograd 108813 Granice i sudbine / O jugoslavenstvu prije i poslije Jugoslavije V.B.Z., Beograd Mecanin, Radmila 105347 Slovenska mitologija – enciklopedijski recnik / NULL Zepter, Beograd 106734 Uvod u istorijsku poetiku epa i romana / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd Medakovic, Anica 105378* Ostava srebrnih predmeta sa Zidovara / NULL Gradski muzej Vrsac, Vrsac 105377* Zidovar: Naselje bronzanog i gvozdenog doba / Bronze Age and Iron Age Settlement Gradski muzej Vrsac, Vrsac Medakovic, Dejan 107257 Beocin / NULL Prometej, Novi Sad 105267 Dani secanja IV / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104010 Dani, secanja I (1976- 1977) / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104011 Dani, secanja II (1977- 1978) / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104522 Dani, secanja III / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105794 Dani, secanja IV / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 107054 Dani, secanja VI (1995- 2000) / NULL Prometej, Novi Sad 107055 Dani, secanja VII (2001- 2004) / NULL Prometej, Novi Sad 107056 Dani, secanja VIII (2005- 2008) / NULL Prometej, Novi Sad 102493* Dunav – reka jedinstva Evrope / Die Donau – Der Strom der europäischen Einheit Prometej, Novi Sad 105132 Efemeris 1-5 / NULL Prometej, Novi Sad 107253 Fruskogorski manastiri / NULL Prometej, Novi Sad 107256 Grgetek / NULL Prometej, Novi Sad 106461* Istrazivaci srpskih starina / NULL Prometej, Novi Sad 104366* Josif II i Srbi / NULL Prometej, Novi Sad 102560 Kamenovi / NULL Prometej, Novi Sad 107254 Krusedol / NULL Prometej, Novi Sad 105133 Motivi / NULL Prometej, Novi Sad 104080 Orlov slet i druge price / NULL Kairos, Sremski Karlovci 101372* Otkrivanje Hilandara / NULL Prometej, Novi Sad 105148 Pisma i govori / NULL Prometej, Novi Sad 104078 Povratak u Rakitje i druge price / NULL Kairos, Sremski Karlovci 104498 Prolazenje / NULL Mali Nemo, Pancevo 104079 Ptice i druge price / NULL Kairos, Sremski Karlovci 100031* Sentandrejski zbornik 03 / NULL Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 102500 Serben in Wien / NULL Prometej, Novi Sad 101371* Srbi u Becu / NULL Prometej, Novi Sad 103392* Srbi u Zagrebu / NULL Prometej, Novi Sad 102562 Sve cudnije je cudo / NULL Prometej, Novi Sad 105866 Sveta Gora Fruskogorska / NULL Prometej, Novi Sad 107255 Vrdnik Ravanica / NULL Prometej, Novi Sad 106470 Vukovoj zaduzbini / NULL Prometej, Novi Sad 102704* Zapadnoevropski barok i vizantijski svet / Naucni skup: 10-13 Okt. 1989 Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Medakovic, Milorad 104049 Zivot i obicaji Crnogoraca / NULL Nikola Pasic, Beograd Medenica, Ivan 109034 Tragedija inicijacije / ili nepostojani pric Clio, Beograd Medic, Hristina 108481 Muzika Beogradskih kafana, salona i klubova 1 / Starogradske pesme iz albuma Jovana Frajta Clio, Beograd Medic, Mile 102941 Mnogaja ljeta / NULL Filip Visnjic, Beograd 102652 Najezda tudjih reci na srpski jezik / NULL Nolit, Beograd 102701* Stari slikarski prirucnici II / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd Medic, Milorad 100823* Stari slikarski prirucnici I / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 104709 Stari slikarski prirucnici III / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd Medovic, Idilko 107574 Gradina na Bosutu / Naselje starijeg gvozdenog doba Platoneum, Novi Sad Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Medovic, Predrag 107574 Gradina na Bosutu / Naselje starijeg gvozdenog doba Platoneum, Novi Sad 105944* Kalakaca: naselje ranog gvozdenog doba / NULL Muzej Vojvodine, Novi Sad 105150 Od pecine do palate / NULL Platoneum, Novi Sad 102448* Praistorija na tlu Vojvodine / NULL Prometej, Novi Sad 105949* Stubarlija: nekropola naselja Feudvar kod Mosorina (Backa) / NULL Muzej Vojvodine, Novi Sad 107906 The Cultural Heritage of Vojvodina / NULL Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad 104951* Vojvodina u praistoriji / Od Nendertalaca do Kelta Platoneum, Novi Sad Mekenzi, Dejvid 106149 Stojan Protic, srpski novinar i drzavnik / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Meletinski, Jeleazar 106734 Uvod u istorijsku poetiku epa i romana / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd Meljanac, Milos 108110 Prilepski kontrasti / NULL Prometej, Novi Sad Menkovic, Mirjana 108223 Etnografsko nasledje Kosova i Metohije – iz zbirki / Muzeja u Pristini i Etnografskog muzeja u Beogradu Mnemosyne, Beograd 108224 Gradjanska nosnja u Prizrenu u XIX i prvoj Mnemosyne, Beograd polovini XX veka / Muzejske kolekcije kao izvor za istrazivanje kulture odevanj Merenik, Lidija 102452 Beograd: osamdesete / NULL Prometej, Novi Sad 105116 Nadezda Petrovic / NULL Novinsko-izdavacki centar vojska, Beograd Merenik, Slavica 103515 Bibliografija radova o srpskoj revoluciji / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Mesanovic, Sanja 100862* Jovan VII Paleolog / NULL Vizantoloski institut, Beograd Meseldzija, Biljana 107758 Englesko-srpski i srpsko- engleski / Dictionary Institut za strane jezike, Beograd Miceta, Luka 108764 Duh pobune / NULL Laguna, Beograd 108000 Povratak kralja / NULL Laguna, Beograd 108800 Stefan Nemanja: povest Srba od doseljavanja na / Balkan do drzave zupana Stefana Nemanje Laguna, Beograd Micevic, Kolja 105240 Mocart / zlocin Marije Terezije Prosveta, Beograd Micic, Biljana 108327 Pesnik okovanih vizija: / poezija i poetika Milana Dedinca Altera, Beograd Micic, Ljubomir 100342 Barbarogenije decivilizator / NULL Filip Visnjic, Beograd Micic, Radovan 102481 Srpska citaonica u Irigu / NULL Prometej, Novi Sad Micic, Srdjan 107364 Kraljevina Jugoslavija i Anslus Austrije 1938. / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Micic Dimovska, Milica 102034 Mrena / NULL Narodna Knjiga, Beograd 102041* Poslednji zanosi MSS / NULL Narodna Knjiga, Beograd 103308 U procepu / NULL Nolit, Beograd 104331 Utociste / NULL Narodna Knjiga, Beograd Mickovic, Slobodan 100371 Aleksandar i smrt / NULL Filip Visnjic, Beograd Micovic, Momcilo 109249 Njegos: u zboru svjetskih velikana / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd Micunovic, Radomir 102115 Povratak u detinjstvo / NULL Gutenbergova galaksija, Beograd Micunovic, Svetlana 102115 Povratak u detinjstvo / NULL Gutenbergova galaksija, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Mihailovic, Ariton 104803 Uspomene iz okupacije / NULL Narodna Knjiga, Beograd Mihailovic, Dragoslav 108593 Cizmasi / NULL Laguna, Beograd 104237 Crveno i plavo / NULL NIN, Beograd 102585 Frede laku noc / NULL Plato, Beograd 107449 Goli Otok / Knjiga cetvrta Sluzbeni glasnik, Beograd 107492 Goli Otok / Knjiga peta Sluzbeni glasnik, Beograd 108994 goli otok / Knjiga prva Sluzbeni glasnik, Beograd 102665 Gori Morava / NULL Lom, Beograd 101241 Kad su cvetale tikve / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104576 Kratka istorija satiranja / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 102895* Najlepse price Dragoslava Mihajlovica / NULL Prosveta, Beograd 109046 Uhvati zvezdu padalicu / NULL Laguna, Beograd Mihailovic, Dusan 104915 Iz srpske dramske bastine / NULL Fakultet dramskih umetnosti, Beograd 104311* Orinjasijenska kremena industrija sa lokaliteta / Crvenka-At u blizini Vrsca Centar za arheoloska istrazivanja, Beograd 106592* Prehistoric Settlements in Caves and Rock-Shelters of Serbia / Upper Paleolithic and Mesolithic Chipped Stone Industries Centar za arheoloska istrazivanja, Beograd Mihailovic, Ljubomir 108991 Monasteres de l ́ Eglise Othodoxe Serbe – Guide / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 108992 Monastries of the Serbian Orthodox Church – Guide / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mihailovic, Miroslav Cera 103746 Lom / NULL Filip Visnjic, Beograd 103745 Sol na ranu / NULL Filip Visnjic, Beograd Mihailovic, R. 105120 Katarina Ivanovic / NULL Novinsko-izdavacki centar vojska, Beograd Mihailovic, Vojislav 105368 Novac srpskih velikasa iz vremena Carstva / NULL Muzej grada Beograda, Beograd Mihailovic Bahtin, Mihail 107394 Ka filosofiji postupka / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 107391 Rani spisi / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mihajlov, Dusan 105425 Ekonomski recnik nemacko-srpski / Wörterbuch Gradjevinska knjiga, Beograd 108484 Ekonomski recnik srpsko- nemacki / Wörterbuch Gradjevinska knjiga, Beograd 108485 Recnik bankarskih, berzanskih i racunovodstvenih termina / nemacko-srpski i srpsko- nemacki Gradjevinska knjiga, Beograd Mihajlov, Sasa 108590 Rajko M. Tatic 1900-1979 / NULL Zavod za zastitu spomenika grada Beograda, Beograd Mihajlovic, Borislav Mihiz 102285 Autobiografija – o drugima 1 / NULL Solaris, Novi Sad 102286 Autobiografija – o drugima 2 / NULL Solaris, Novi Sad Mihajlovic, Darko 109205 Srpska diplomatija o dogadjajima u Makedoniji 1903-1904. god / NULL Cigoja, Beograd Mihajlovic, Goran 104634 Sami protiv svih / NULL Glas srpski, Banja Luka Mihajlovic, Jasmina 100229 Dve kotorske price / NULL Dereta, Beograd 104597 Ljubav bez tajni / NULL Dereta, Beograd 100264 Privatna kolekcija / NULL Dereta, Beograd 105072 Putni album / NULL Dereta, Beograd Mihajlovic, Ljubomir 108742 Manastiri Srpske pravoslavne crkve / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mihajlovic, Mila 109204 Italijanski mornari za Cigoja, Beograd srpsku vojsku / Zalog humanosti u odiseji pakla (1915-1916) Mihajlovic, Milorad 100169* Nova Pavlica / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd Mihajlovic, Pavle Paja 107134 Dnevnici / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mihajlovic, Petar 108069 Nista / Roman ni o cemu Geopoetika, Beograd Mihajlovic, Svetlana P. 100457* Poslednja tacka za kruznicu / NULL Narodna Knjiga, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Mihaljcic, Rade 106083* Leksikon srpskog srednjeg veka / NULL Knowledge, Beograd 105401 Monumenta Serbica / spectantia historiam Serbiae Bosnae Ragusii Srpska skolska knjiga, Beograd 102102 Proslost i narodno secanje / NULL Gutenbergova galaksija, Beograd 108458 Zakoni u starim srpskim ispravama / Izvori srpskog prava, Knj. XIII Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Mijatovic, Bosko 109170 Ilustrovana istorija Beogradskih kafana / Od Turskog hana do Aero kluba Arhipelag, Beograd 107070 Poezija, trziste, drzava / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106146 Srpski ekonomisti 1850- 1914 / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 109242 Srpski konzervativci 1878- 1914 / NULL Catena Mundi, Beograd Mijatovic, Cedomilj 105713* Hero-Tales and Legends of Serbians / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 102435 Jelena Balsic / NULL Pesic i sinovi, Beograd 102436 Ljubav na dvoru Nemanjica / NULL Pesic i sinovi, Beograd Mijatovic, Cedomir 107002 Pad Carigrada / NULL Ethos, Beograd Mijatovic, Radic 101848 Popravni dom za roditelje / NULL RAD, Beograd Mijatovic Zivojinov, Vladan 106295 Poslasticarske price / NULL Arhipelag, Beograd Mijovic, Aleksandar 108264 Biodiverzitet Srbije: stanje i perspektive / NULL Zavod za zastitu prirode Srbije, Beograd Mijovic, Dusan 108257 Naucni skup o geonasledju Srbije / 2. naucni skup, Beograd 2004 Zavod za zastitu prirode Srbije, Beograd 108259 Park prirode Stara planina / NULL Zavod za zastitu prirode Srbije, Beograd Mijuskovic, Dragisa T. 107650 Putovanje po Srbiji u godini 1829. / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mijuskovic, Slobodan 106908 Prva poslednja slika / NULL Geopoetika, Beograd Mikavica, Dejan 107266 Laza Kostic / politicka biografija Prometej, Novi Sad 104997 Politicka ideologija Svetozara Miletica / NULL Stylos, Novi Sad 103754 Poslednji srpski pankalist / Politicko-filozofska biografija Laze Kostica Stylos, Novi Sad 109218 Srbi u Habsburskoj Prometej, Novi Sad monarhiji od 1526. do Miketic, Djordje 108065 Paradajz / NULL Geopoetika, Beograd Mikic, Olga 105553 Manastir Bodjani / NULL Platoneum, Novi Sad 105554 The Monastery of Bodjani / NULL Platoneum, Novi Sad Mikic, Radivoje 103495 Eseji / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 101148 Hodocasce Arsenija Njegovana / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105318 Opis price / NULL Narodna Knjiga, Beograd 105319 Orfejev dvojnik / NULL Narodna Knjiga, Beograd 105320 Pesma, tekst i kontekst / NULL Narodna Knjiga, Beograd 106207* Pesnicka posla / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 105316 Pesnicki postupak / NULL Narodna Knjiga, Beograd 107085 Pesnik tamnih stvari / O poeziji Novice Tadica Sluzbeni glasnik, Beograd 106748 Prica i mit o svetu / NULL Agora, Zrenjanin 107852 Prica i mit o svetu / NULL Albatros Plus, Beograd 104713 Prica i znacenje / NULL Filip Visnjic, Beograd 105317 Prica i znacenje / NULL Narodna Knjiga, Beograd 101133 Proljeca Ivana Galeba / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Miklja, Dusan 103296 Bilo jednom u Beogradu / NULL Plato, Beograd 102939 Kosmopolitske price / NULL Filip Visnjic, Beograd 103291 Krpljenje paucine / NULL Nolit, Beograd 108703 Leto / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106446 New York, Beograd / NULL Laguna, Beograd Miklosich, Franc 105401 Monumenta Serbica / spectantia historiam Serbiae Bosnae Ragusii Srpska skolska knjiga, Beograd Miladinov, Brana 107388 Naratoloski recnik / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Miladinovic, Ivan 106275 1968. Poslednji veliki san / NULL Filip Visnjic, Beograd Miladinovic, Mihailo J. 107178 Istorija Srema / NULL Blago Sirmijuma, Sremska Mitrovica Miladinovic, Natasa 107176 Metodologija utvrdjivanja polne pripadnosti / skeleta sa arheoloskih nalazista Blago Sirmijuma, Sremska Mitrovica Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Miladinovic, Sanja 108500 Tematski recnik srpskog jezika 6 / brod – buva Alma, Beograd 108501 Tematski recnik srpskog jezika 7 / Bugarska – busilica Alma, Beograd Miladinovic, Slobodan 107119 Elite raspada / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Miladinovic, Snezana 103019 Zaduzbine / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Milak, Enes 103120 Italija i Jugoslavija 1931- 1937 / NULL Institut za savremenu istoriju, Beograd Milankov, Momcilo 108988 Uhvacen u mrezu predvecerja / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Milankovic, Milutin 108885 Astronomska teorija klimatskih promena / i druge rasprave Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103907 Canon of insolation and the ice-age problem / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103905 Clanci, govori, prepiska / Izabrana dela, Tom 6 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103900 Kanon osuncavanja zemlje i njegova primena na problem / ledenih doba 1, Izabrana dela, Tom 1 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103901 Kanon osuncavanja zemlje i njegova primena na problem / ledenih doba 2, Tom 2 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105087 Kroz carstvo nauka / NULL Dereta, Beograd 101890 Kroz vasionu i vekove / NULL Dereta, Beograd 103903 Kroz vasionu i vekove / Kroz carstvo nauka / Izabrana dela, Tom 4 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 108884 Matematicka teorija toplotnih pojava / nastalih suncevim zracenjem Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103902 Nebeska mehanika / Istorija astronomske nauke / Izabrana dela, Tom 3 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105086 Secanja / NULL Dereta, Beograd 103904 Spisi iz istorije nauke / Izabrana dela, Tom 5 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103906 Uspomene, dozivljaji, saznanja / Izabrana dela, Tom 7 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Milankovic, Vera 106178* Srpski duhovni kalendar / NULL Clio, Beograd Milanovic, Aleksandar 108120 Jezik Jovana Subotica / NULL Cigoja, Beograd 107682 Jezik srpskih pesnika / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 107936 Jezik vesma polezan / NULL Drustvo za srpski jezik i knjizevnost Srbije, Beograd 103504* Kratka istorija srpskog knjizevnog jezika / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 109238 Recnik slavenosrpskog Matica Srpska, jezika / Ogledna sveska Novi Sad Milanovic, Dusica 102898* Maske uma / O ketmanu i ketmanima Narodna Knjiga, Beograd Milanovic, Jasmina105801* Acim Cumic / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 108676 Apostoli radikalizma / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 107134 Dnevnici / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Milanovic, Jovan 108991 Monasteres de l ́ Eglise Othodoxe Serbe – Guide / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 108992 Monastries of the Serbian Orthodox Church – Guide / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Milanovic, Milan R. 109221 Stara Hercegovina / Ekonomsko-socijalni pojmovnik Filip Visnjic, Beograd Milanovic, Miodrag 106285 Srpski stari vek / NULL Vandalija, Beograd 109019 Tajni zivot Nikole Tesle / NULL Miroslav, Beograd Milanovic, Stojanka 107413 Milan Curcin u kontekstu srpske avangarde / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Milanovic, Zeljko 107695 Dva pisca i drugi / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 107083 Od slika o drugome ka poetici / Stvaralastvo Dragutina J. Ilica Sluzbeni glasnik, Beograd Milasinovic, Goran 104337 Apsint / NULL Stubovi kulture, Beograd 101924* Camera obscura / NULL Stubovi kulture, Beograd 100094* Heraklov greh / NULL Stubovi kulture, Beograd 105727 Maske Sofije de Montenj / NULL Stubovi kulture, Beograd 107160 Rascepi / NULL Stubovi kulture, Beograd 109065 Slucaj Vinca / NULL Laguna, Beograd 106599 Trougao, kvadrat / NULL Stubovi kulture, Beograd Milasinovic, Svetlana 106533 Citanje savremene proze / NULL Mali Nemo, Pancevo Milcanovic, Rada 101334 Zapis u svetlosti / NULL Prosveta, Beograd Mileker, Feliks 108157 Vrsacki grad: istorijsko- arheoloska skica / NULL Istorijski arhiv, Pancevo, Pancevo Milekic, Zoran 109279 Dositej Obradovic / Srpski velikani Pcelica, Cacak Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Milenkovic, Milos 105683 Istorija postmoderne antropologije: posle postmodernizma / NULL Srpski genealoski centar, Beograd 105682 Istorija postmoderne antropologije: teorija etnografije / NULL Srpski genealoski centar, Beograd 107470 Ka politici srpske antropologije u XXI veku / NULL Srpski genealoski centar, Beograd 104256 Problem etnografski stvarnog / NULL Srpski genealoski centar, Beograd Milenkovic, Nenad 104478 Jaz / NULL Mali Nemo, Pancevo Milenkovic, Pavle 104998 Skola anala / NULL Stylos, Novi Sad Milenkovic, Toma 103516 Skolovanje dece ruskih emigranata u Kraljevini Zavod za udzbenike i Jugoslaviji / 1918-1941 nastavna sredstva, Beograd 106004 Trstenik i okolina / NULL Institut za savremenu istoriju, Beograd Miletic, Antun 106829 Srpski djenerali u zicama / NULL Albatros Plus, Beograd Miletic, Drasko 107043 Kalendari / NULL Dereta, Beograd 106433 pH roman / NULL Dereta, Beograd Miletic, Milkica 107210 Terra d oro / NULL Dereta, Beograd Miletic, Mirko 103622 Krajputasi / NULL Cigoja, Beograd Miletic, Slavica 104673 Religija i identitet na Kosovu / NULL XX vek, Beograd Miletic, Svetozar 103264 O srpskom pitanju / NULL Orpheus, Novi Sad 101384* Sabrana dela Svetozara Miletica I-III / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103909 Sabrana dela Svetozara Miletica, Tom 2/1 / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103910 Sabrana dela Svetozara Miletica, Tom 2/2 / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103911 Sabrana dela Svetozara Miletica, Tom 2/3 / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103912 Sabrana dela Svetozara Miletica, Tom 3 / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103908 Sabrani spisi Svetozara Miletica, Tom 1 / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Miletic Stanic, Nada 105945 Pravoslavne crkve u Baranji / NULL Muzej Vojvodine, Novi Sad Mileusnic, Slobodan 100768* Manastiri Srbije 1 – 2 / Monasteries of Serbia 1 – 2 Novinsko-izdavacki centar vojska, Beograd 103456 Srpski manastiri od Hilandara do Libertvila / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 103022 Svetinje Kosova i Metohije / NULL Novinsko-izdavacki centar vojska, Beograd Milic, Danica 100930 Strani kapital u rudarstvu Srbije do 1918 / NULL Istorijski institut, Beograd Milic, Mileta 102695* Cultural heritage of Kosovo and Metohija / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 100816 Cuvari bastine 1947-1997 / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 104209 Glasnik drustva konzervatora Srbije 20 / NULL Drustvo konzervatora Srbije, Beograd 104210 Glasnik drustva konzervatora Srbije 21 / NULL Drustvo konzervatora Srbije, Beograd 100173* Saopstenja XXX-XXXI (1996-1997) / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 100868* Saopstenja XXXII-XXXIII (2000-2001) / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 102703* Saopstenja XXXIV (2002) / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd Milic, Miodrag 103195 Jugosloveni u koncentracionom logoru Ausvic 1941-1945 / NULL Institut za savremenu istoriju, Beograd 103199 Jugosloveni u koncentracionom logoru Mathauzen / NULL Institut za savremenu istoriju, Beograd Milic, Novica 104852 A B C Dekonstrukcije / NULL Narodna Knjiga, Beograd 103494 Moderno shvatanje knjizevnosti / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104860 Predavanja o citanju / NULL Narodna Knjiga, Beograd 105600 Sta je teorija / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd Milic, Zoran 102129 Iz starih spisa / NULL Gutenbergova galaksija, Beograd Milic A., Dejan 105353 Politicka beseda moderne Srbije / NULL Nomos, Beograd Milicevic, Milan Dj. 100326* Karadjordje u govoru i u tvoru / NULL Cigoja, Beograd 105710 Kljucevi Beograda: Stare slike srpske prestonice / Kratka historija Beograda / Dubrovcani u Beogradu Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 108409 Knez Milos u pricama / NULL Utopija, Beograd 104640 Knezevina Srbija / NULL Book-Marso, Beograd Milicevic, Milic 108127 Balkanski ratovi: fotopis Samsona Cernova / NULL Arhiv Srbije, Beograd 105110 Generali vojske Knezevine i Kraljevine Srbije / NULL Novinsko-izdavacki centar vojska, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Milicevic, Natasa 106663 Jugoslovenska vlast i srpsko gradjanstvo / NULL Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd Milicevic, Risto 105466 Hercegovacka prezimena / NULL Svet knjige, Beograd Milicevic, Srdjan 106302 Obecana zemlja / NULL Dereta, Beograd Milicevic, Veljko 106968 Najlepse pripovetke Veljka Milicevica / NULL Ariadna, Beograd Milicevic, Vladeta 100405 Ubistvo kralja u Marselju / NULL Filip Visnjic, Beograd Milicevic Dobromirov, Natasa 107898 Super srpski: Srpski jezik za strance – visoki nivo / Serbian Language for Foreigners – Advanced Level Azbukum, Novi Sad Milikiev, Katarina 108836 Naucnoistrazivacki pristup knjizevnim delima / NULL Cigoja, Beograd Milin, Petar 104827 Frekvencijski recnik Tdora Manojlovica, Knjiga 2 / NULL Gradska narodna biblioteka Z. Zrenjanin, Zrenjanin 104826 Frekvencijski recnik Todora Manojlovica, Knjiga 1 / NULL Gradska narodna biblioteka Z. Zrenjanin, Zrenjanin Milincevic, Vaso 105874 Nikola Tesla i knjizevnost / NULL Biblioteka grada Beograda, Beograd 105979 Osvetljavanja i suocavanja: Studije i clanci / iz srpske knjizevnosti 19. i 20. veka Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105522 Velika skola i veliki profesori / NULL Drustvo za srpski jezik i knjizevnost Srbije, Beograd Milinkovic, Mihailo 107486 Gradina na Jelici: ranovizantijski grad i / srednjovekovno naselje Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Milinkovic, Snezana 106165 Preobrazaji novele: Novela od V. Vrcevica do / tradicija Drustvo za srpski jezik i knjizevnost Srbije, Beograd Milisavljevic, Dragana 107187 Sisojevac: crtezi fresaka / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd Milisavljevic, Ostoja 104087* Beograd u istoriji / (od postanja do nasih dana) Poslovni biro, Beograd Milisavljevic, Vladimir 108769 Identitet i refleksija / Problem samosvesti u Hegelovoj filozofiji Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Milisic, Milan 106486 Unutrasnje stvari / NULL Prosveta, Beograd Milivojevic, Era 102068 Art sessions / (Jovan Cekic – Neobicne petlje) Geopoetika, Beograd Milivojevic, Slavisa108218 Svrljiska oblast u praistoriji, antici i srednjem veku / Le region de Svrljig en Serbie orientale – prehistoire, ant Balkanoloski institut, Beograd Milivojevic, Snjezana 108780 Mediji, ideologija i kultura / NULL Fabrika knjiga, Beograd Miljanic, Akim 101943* Prezimena u Crnoj Gori / NULL Beogradska knjiga, Beograd Miljanic, Vukota 101943* Prezimena u Crnoj Gori / NULL Beogradska knjiga, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Miljanov Popovic, Marko 103249 Poslanice / NULL Orpheus, Novi Sad Miljkovic, Bojan 106288* Zitija Svetog Save kao izvori za istoriju / srednjevekovne umetnosti Vizantoloski institut, Beograd Miljkovic, Boris 101437 Caj na Zamaleku / NULL Geopoetika, Beograd 102061 Fabrika hartije / NULL Geopoetika, Beograd 105223 Poljupci, uspomene i razgovori / NULL Geopoetika, Beograd 104607 Uspavanka za lalu / NULL Geopoetika, Beograd Miljkovic, Branko 105567 Izabrane pesme Branka Miljkovica / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 100738 Najlepse pesme Branka Miljkovica / NULL Prosveta, Beograd 107316 Pesme / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 102047 Pesme Branka Miljkovica / Narodna Knjiga, NULL Beograd Miljkovic, Ema 108433 Ognjiste koje se ne gasi / NULL Evoluta, Beograd Miljkovic, Mina 104454 Zacaravanje / NULL B92, Beograd Miljkovic Bojanic, Ema 103577 Smederevski sandzak 1476-1560 / Zemlja, naselja, stanovnistvo Istorijski institut, Beograd Miljkovic-Katic, Bojana 100926* Struktura gradskog stanovnistva Srbije sredinom 19. veka / NULL Istorijski institut, Beograd Miljus, Brano 108385 Harmonizacija zakonodavstva Srbije sa pravom / Evropske unije, 2 Institut za medjunarodnu polit, Beograd Miljuskovic, Slobodan 102063 Dokumenti za razumevanje ruske avangarde / NULL Geopoetika, Beograd Millet, Gabriel 105274 L ́ ancien art serbe / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Milnovic, Vasilije 107416 Carstvo granicnog / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Milojevic, Dobrivoje 104090 Leksikon bankarstva sa strucnom terminologijom / na nemackom i engleskom jeziku MeGraf, Beograd Milojevic, Miloje 103521 Narodne pesme i igre Kosova i Metohije / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Milojevic, Milos S. 104041 Nasi manastiri i kaludjerstvo / NULL Nikola Pasic, Beograd 108803 Odlomci istorije Srba i srpskih – jugoslovenskih zemalja / u Turskoj i Austriji Feniks Libris, Beograd 104035* Odlomci iz istorije Srba i srpskih – jugoslavenskih zemalja / u Turskoj i Austriji I-II Nikola Pasic, Beograd 104040 Putopisi dela prave Stare Srbije I-III / NULL Nikola Pasic, Beograd Milojkovic Djuric, Jelena 107473 Srbi na putevima Balkana, Evrope i Sredozemlja / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 106571* Usponi srpske kulture / Muzicki, knjizevni i likovni zivot 1918-1941 Izdavacka Knjizarnica Zorana S, Novi Sad 106519* Usponi srpske kulture: Knjizevni i / umetnicki zivot: 1900-1918 Izdavacka Knjizarnica Zorana S, Novi Sad Miloradovic, Sofija 108511 Obredna praksa – recima o hrani / Na materijalu iz srpskih govora Vojvodine Matica Srpska, Novi Sad 103619 Upotreba padeznih oblika u govoru paracinskog Pomoravlja / Balkanisticki i entomigracioni aspekt Etnografski Institut, Beograd Milosavljevic, Bojana 106050 Forme uctivosti u srpskom jeziku / NULL Uciteljski fakultet, Beograd 108521 Ogovaranje kao govorni zanr svakodnevne komunikacije / NULL Institut za Srpski Jezik, Beograd Milosavljevic, Boris 100157* Vizantijska filozofija u srednjevekovnoj Srbiji / Stubovi kulture, Beograd NULL Milosavljevic, Bosko 106420 Englesko-srpski frazeoloski recnik / Dictionary Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 106421 Srpsko-engleski recnik idioma / Dictionary Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 106422 Srpsko-francuski recnik idioma i izraza / Dictionnaire Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Milosavljevic, Djordje 104823 Gola Vera i druge drame / NULL Narodna biblioteka Vuk Karadzic, Kragujevac 109038 Sentimentalne zavere / NULL Laguna, Beograd Milosavljevic, Dragana 106065 Josanica – crtezi fresaka / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd Milosavljevic, Dragisa 107358 Izgubljena riznica manastira Mileseve / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 108974 Poslednji cuvari zlatiborske bastine / Etika i poetika prostora starih zlatiborskih brvnara Sluzbeni glasnik, Beograd 105059* Srednjovekovni grad i manastir Dobrun / NULL Dereta, Beograd 104615 Zograf Andrija Raicevic / NULL Dereta, Beograd Milosavljevic, Nebojsa 107555 Zasto volim Kanadu – price iz tudjine / NULL Plato, Beograd Milosavljevic, Olivera 105421 Potisnuta istina / NULL Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd Milosavljevic, Petar 102175 Radnicki pokret u Rumuniji II (1917-1941) / NULL Balkanoloski institut, Beograd 102593 Sistem srpske knjizevnosti / NULL Plavi krug, Beograd 102595* Srbi i njihov jezik / NULL Plavi krug, Beograd 102594* Uvod u srbistiku / NULL Plavi krug, Beograd Milosavljevic Milic, Snezana 107810 Figure citanja / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 108615 Ogledavanja / Laza Lazarevic i Simo Matavulj Filozofski fakultet, Nis 108922 Virtuelni narativ / Ogledi iz kognitivne naratologije Izdavacka Knjizarnica Zorana S, Novi Sad Milosevic, Desanka 100176* Djurdjevi Stupovi / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 100163 Gracanica monastery / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 102692 Le monastere de Sopocani / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 100175 Manastir Sopocani / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 102691 Monastery Sopocani / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd Milosevic, Dmitar 105188* Rodoslovi srpskih dinastija / NULL Knjiga Komerc, Beograd Milosevic, Gordana 100857* Mansio Idimum / Rimska postanska i putna stanica kod Medvedje Arheoloski institut, Beograd 100846* Stanovanje u srednjevekovnoj Srbiji / NULL Arheoloski institut, Beograd Milosevic, Monika 108370 Serbian Law in Transition: Changes and Challenges / NULL Institut za uporedno pravo, Beograd Milosevic, Nenad 104423 Pesme sa Save i Dunava / NULL RAD, Beograd Milosevic, Nikola 100378 Carstvo bozje na zemlji / NULL Filip Visnjic, Beograd 100007* Formalisticko i strukturalisticko tumacenje bajke / NULL Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 102324 Istina i iluzija / NULL Stylos, Novi Sad 103547 Izabrana dela Nikole Milosevica 1-5 / NULL Sluzbeni list, Beograd 103688 Najlepsi eseji Nikole Milosevica / NULL Prosveta, Beograd Milosevic, Petar 107102 Istorija srpske knjizevnosti / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 108645 London, pomaz / NULL Agora, Zrenjanin 108650 Mi Ze Sentandrejci / NULL Agora, Zrenjanin 106125* Poezija apsurda / Vasko Popa Sluzbeni glasnik, Beograd Milosevic, Slobodan 103138 Kulturno-prosvetni rad u NOR-u / NULL Institut za savremenu istoriju, Beograd 103129 Nemacko-italijanski odnosi na teritoriji / okupirane Jugoslavije 1941-1943 Institut za savremenu istoriju, Beograd Milosevic- Djordjevic, Nada 103662 Epske narodne pesme / NULL Lirika, Beograd 100611 Kazivati redom / Prilozi proucavanju Vukove poetike usmenog stvaranja RAD, Beograd 103664 Narodna knjizevnost: basne i bajke / NULL Lirika, Beograd 103665 Narodna knjizevnost: legende, novele, poslovice, pitalice, / NULL Lirika, Beograd 103488 Narodna srpska knjizevnost / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104931 Od bajke do izreke / NULL Drustvo za srpski jezik i knjizevnost Srbije, Beograd Milovanovic, Ivana 108779 Postkonfliktno drustvo i svakodnevica zena / Primena metoda slucaja u istrazivanjusvakodnevice zena KiM Cigoja, Beograd Milovanovic, Jovan 108742 Manastiri Srpske pravoslavne crkve / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 105206 Milovanovic, Kosta Daj mi krila jedan krug / NULL Kreativni centar, Beograd Milovanovic, Krsto 102797 Slave / NULL Glas srpski, Banja Luka Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Milovanovic, Zoran108265 Ptice Djerdapa / Birds of Djerdap Zavod za zastitu prirode Srbije, Beograd Milutinovic, Miroslav 108995 Automobili i dinastija Karadjordjevica 1908- 1941 / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 109001 Automobili i Josip Broz Tito 1912-1980 / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Milutinovic, Zoran 107389 Poststrukturalizam / Sasvim kratak uvod Sluzbeni glasnik, Beograd 105225 Susret na trecem mestu / NULL Geopoetika, Beograd Milutinovic Brada, Miroljub 101793 Hajduci / NULL Kreativni centar, Beograd Milutinovic Sarajlija, Sima 105178 Dika crnogorska / NULL Interpres, Beograd Mimica, Goran 102327* Korografija / NULL Stylos, Novi Sad Minic, Dusica 106311 Srednjovekovni Stalac / Medieval Stalac Arheoloski institut, Beograd Mircetic, Predrag 107696 Postmodernizam / Sasvim kratak uvod Sluzbeni glasnik, Beograd Miric, Kata 108895 Bibliografija Ive Andrica (1911-2011) / NULL Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Miric, Mihailo M. 104732 Povratnik / NULL Filip Visnjic, Beograd Mirkovic, Ceda 100294 Darkness in the Dark / NULL Dereta, Beograd Mirkovic, Dragutin 103498 Cesko-srpski recnik 1-2 / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Mirkovic, Jovan 108037 Zlocini na Srbina u Nezavisnoj drzavi Hrvatskoj / Crimes Against Serbs in the Independent State of Croatia Svet knjige, Beograd Mirkovic, Ljiljana 108344 BozidArt / NULL Clio, Beograd Mirkovic, Mirko 101549 O pravnom polozaju srpske crkve u proslosti / NULL Dosije, Beograd Mirkovic, Miroslava 107504 Ancient Rome and the Danube / The Danube- Emperors Inscriptions in Djerdap-Lower Canyon Miroslava Mirkovic, Beograd 108546 Rea Silvia and Seven Roman Kings / Kinship and Power in Early Rome Miroslava Mirkovic, Beograd 105470 Rimska drzava pod kraljevima i u doba Republike / (753-27. pre Hr.) Istorija i institucije Dosije, Beograd 105471 Rimska drzava u doba Principata i Dominata / od Abgusta do Konstantina (27. pre Hr. – 337 n.e.) Dosije, Beograd 104512* Römer an der mittleren Donau / Römische Straßen und Festungen von Singidunum bis Aquae Miroslava Mirkovic, Beograd 104873* Römische Städte und Filozofski Fakultet, Festungen an der Donau / Akten der regionalen Konferenz, Beograd 16.-19. Oktober 2003 Beograd 104952* Sirmium – Istorija rimskog grada od I do kraja VI veka / NULL Filozofski Fakultet, Beograd Mirkovic, Nikola 106733 Izabrane studije i kritike / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd Mirkovic, Zeljka 104248 Recnik masinske tehnike englesko-srpski / Dictionary Orion Art, Beograd Mirkovic, Zivko M. 102166 Istorija opstehriscanske i srpske pravoslavne crkve / NULL Ars Libri, Beograd Mirkovic Seljacki, Milica 107081 Parodije Stanislava Vinavera / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Misailovic, Milenko108740 Komika i etika narodne erotike / Po Vuku Karadzicu i ostalim izvorima Sluzbeni glasnik, Beograd Misic, Vojvoda Zivojin 107007 Moje uspomene / NULL Institut za savremenu istoriju, Beograd Misic, Sasa 107121 Albanija: Prijatelj i protivnik / Jugoslovenska politika prema Albaniji 1924-1927 Sluzbeni glasnik, Beograd Misic, Sinisa 109278 Srbija 1217. / Nastanak kraljevine Evoluta, Beograd 101739* Svetoarhandjelovska hrisovulja / NULL Istorijski institut, Beograd Miskovic, Milic 103014* Ustav Knjazestva Serbije / Sretenjski ustav Sluzbeni glasnik, Beograd Misnic, Veselin 100645 Tresnje boje trule visnje / NULL RAD, Beograd Mitic, Miodrag 102945 Kako nam se dogodio Rambuje / NULL Filip Visnjic, Beograd 100403* Poete u fraku / NULL Filip Visnjic, Beograd Mitic, Srboljub 104173 Licna karta / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Mitrovic, Andrej 100337 Klio pred iskusenjima / NULL Cigoja, Beograd 106299 Kultura i istorija / NULL Arhipelag, Beograd 106090 O bozjoj drzavi i zlom spasenju / NULL Arhipelag, Beograd 107489 Prodor na Balkan: Srbija u planovima / Austro- Ugarske i Nemacke: 1908- 1918 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 108143 Srbija u Prvom svetskom ratu / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 103374 Strane banke u Srbiji 1878-1914 / NULL Stubovi kulture, Beograd 109181 Ustanicke borbe u Srbiji 1916-1918 / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Mitrovic, Bozidar 105876 Kolovenija – najstarija civilizacija / NULL Pesic i sinovi, Beograd Mitrovic, Dragana 108386 Western Balkans: From Integration to Stabilisation / Zbornik Institut za medjunarodnu polit, Beograd Mitrovic, Gordana 104300* Voda – smisao trajanja / Drustvo Water – a Sense of Duration konzervatora Srbije, Beograd Mitrovic, Katarina 107130 Jurisdikcija katolicke crkve u Sremu / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mitrovic, Ljubisa 105292 Balkan / granica i most medju narodima Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Mitrovic, Marija 104961 Pregled slovenacke knjizevnosti / NULL Izdavacka Knjizarnica Zorana S, Novi Sad 106069* Svetlost i senke / Kultura Srba u Trstu Clio, Beograd Mitrovic, Mihajlo 107572 Arhitektura Beograda 1950-2012 / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mitrovic, Mirjana 100155* Sveto stado / NULL Stubovi kulture, Beograd Mitrovic, Momcilo 103211 Domovi i menze studenata Beogradskog univerziteta 1838-1998 / NULL Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd 103205 Izgubljene iluzije / Prilozi za drustvenu istoriju Srbije 1944-1952 Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd 106018 Muslimanski logor Visoko 1992-1993. / Dnevnik i kazivanja logorasa Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd 106016 Srpska nacionalna cast pred zakonom 1945. godine / NULL Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd 106664 Tri dokumenta o ibeovcima / NULL Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd 106019 Visoko. The Moslem War Camp 1992-1993 / Diary and Testimonies Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd Mitrovic, Nemanja 105306 Drug Petar Pan / NULL Narodna Knjiga, Beograd 106528 Luda cara Troglava / NULL Prosveta, Beograd 103359 Nerasvetljeni Svetozarov nestanak / NULL Geopoetika, Beograd 106543 Rim ili mir / NULL Stubovi kulture, Beograd 106989 Romansa sa vevericom / NULL Stubovi kulture, Beograd Mitrovic, Predrag 105051 San urgentne noci / NULL Filip Visnjic, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Mitrovic, Vladimir 106824* Arhitektura XX veka u Vojvodini / Archtecture of the 20th Century Vojvodina Akademska knjiga, Novi Sad Mitrovic, Zivan 104066 Srpske politicke stranke / NULL Politika, Beograd Mladenov, Marin 107283 Belina Beloga / Stilisticko- tropoloski ogledi o prozi R.B. Markovica Albatros Plus, Beograd 103503 Bugarsko-srpski recnik / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Mladenovic, Aleksandar 106516 Istorija srpskog jezika / Odabrani radovi Cigoja, Beograd 106376* Iz istorije srpskog jezika / NULL Cigoja, Beograd 108449 Kosovsko-metohijski zbornik 4 / NULL Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 106378* Povelje i pisma Despota Stefana / NULL Cigoja, Beograd 106379* Povelje kneza Lazara / NULL Cigoja, Beograd 103704 Srpski dijalektoloski zbornik 49 / Rjecnik dubrovackog govora Institut za Srpski Jezik, Beograd 103709 Srpski dijalektoloski zbornik 50 / Govori severne Metohije Institut za Srpski Jezik, Beograd 105005 Srpski dijalektoloski zbornik 51 / NULL Institut za Srpski Jezik, Beograd 105685 Srpski dijalektoloski zbornik 53 / NULL Institut za Srpski Jezik, Beograd 106343 Srpski dijalektoloski zbornik 54 / Zeitschrift Institut za Srpski Jezik, Beograd Mladenovic, Bozica 100955 Dnevnik Koste Milovanovica Pecanca od Izvori za istoriju srpskog naroda u XIX i XX veku Istorijski institut, Beograd 104902 Porodica u Srbiji u Prvom svetskom ratu / NULL Istorijski institut, Beograd 105692 Toplicki ustanak 1917 / NULL Istorijski institut, Beograd Mladenovic, Milan 102656 Decak iz vode / NULL Lom, Beograd Mladenovic, Olivera 100973 Kolo u juznih Slovena / NULL Etnografski Institut, Beograd Mladenovic, Tanasije 102440 Ah, vreme osrednjosti / NULL Prometej, Novi Sad 101377* Izabrana dela Tanasija Mladenovica I-VII / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103674 Sene i opomene / NULL Narodna biblioteka, Smederevo, Smederevo Mladenovic, Zivomir 109196 Laza Kostic: Zivot i knjizevno delo / NULL Cigoja, Beograd 103327* Neobjavljene pesme Vuka Karadzica / NULL Cigoja, Beograd 105903* Srpski realisti / NULL Cigoja, Beograd Mladjenovic, Branko 107999 Bunker Swing / NULL Laguna, Beograd Mojasevic, Miljan 100043* Juznoslovenske teme u Kotinskom listu / Veze nemacko-srpske Vukove i Vukovog doba Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 108330 Srbi u nemackom mnjenju Vukovog doba / NULL Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Mojzita, Miroslav 103430 Beograd – Beleske 1995- 2001 / NULL Clio, Beograd Mokranjac, Aleksandra 108733 Grad i hram / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 107036 Opsenarenje / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd Moljkovic, Ilija 106138* Slucaj Student / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Molnar, Aleksandar 101982 Rasprava o demokratskoj ustavnoj drzavi 1-4 / Knj. 1: Pravo na otpor tiraniji Fabrika knjiga, Beograd 101983 Rasprava o demokratskoj ustavnoj drzavi 1-4 / Knj. 2: Klasicne revolucije – Nizozemska- Engleska – Fabrika knjiga, Beograd SAD 101984 Rasprava o demokratskoj ustavnoj drzavi 1-4 / Knj. 3: Moderne revolucije – Francuska – Rusija – Nemacka Fabrika knjiga, Beograd 101985 Rasprava o demokratskoj ustavnoj drzavi 1-4 / Knj. 4: Gradjanska neposlusnost Fabrika knjiga, Beograd 102073 Rasprava o demokratskoj ustavnoj drzavi 1-4 / Sve cetiri knjige zajedno Fabrika knjiga, Beograd 105953 Rasprava o demokratskoj ustavnoj drzavi 5 / Od kulta Votana do holokausta Fabrika knjiga, Beograd Mombauer, Anika 108345 Uzroci Prvog svetskog rata / NULL Clio, Beograd Moravcevic, Nikola 106293 A Brandenburg Concerto / NULL Arhipelag, Beograd Moravcevic, Nikola 105026 Albion, Albion / NULL Stubovi kulture, Beograd Moravcevic, Nikola 106959 Albion, Albion / A Historical Novel Arhipelag, Beograd 106957 Becu na veru / NULL Arhipelag, Beograd 109167 Braca Andjelovici / NULL Arhipelag, Beograd 106689 Brandenburski koncerto / NULL Arhipelag, Beograd 109166 Marko Mrnjavcevic / NULL Arhipelag, Beograd 107302 Poslednji despot / NULL Arhipelag, Beograd 107597 Radicevo zavestanje / NULL Arhipelag, Beograd 104471 Selected Essays / NULL Stubovi kulture, Beograd 109165 Srpske vlastelinke / NULL Arhipelag, Beograd 106687 Svetlost Zapada / Lux Occidentalis Arhipelag, Beograd 106088 Vitez u doba zla / Despot Stefan Visoki Arhipelag, Beograd 106688 Vreme vaskrsa / NULL Arhipelag, Beograd 107978 Zapisi o srpskom carstvu / NULL Arhipelag, Beograd Moravic Balkanski, Vesna 105208 Skola za lisice / NULL Kreativni centar, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Moskovljevic, Milos S. 102125 Recnik savremenog knjizevnog jezika s jezickim savetnikom / NULL Gutenbergova galaksija, Beograd Moskovljevic, Olga 104054 Knjiga na lomaci / NULL Nikola Pasic, Beograd Mrazovic, Pavica 107469 Gramatika srpskog jezika za strance / NULL Izdavacka Knjizarnica Zorana S, Novi Sad Mrdakovic, D. 103676 Smederevo, grad prestonica / Zbornik tekstova Narodna biblioteka, Smederevo, Smederevo Mrdakovic, Dragan 104222 Mons Aureus 1 – 2003 / Casopis za knjizevnost, umetnost i drustvena pitanja Narodna biblioteka, Smederevo, Smederevo 104223 Mons Aureus 1 – 2004 / Casopis za knjizevnost, umetnost i drustvena pitanja Narodna biblioteka, Smederevo, Smederevo 104224 Mons Aureus 2 – 2004 / Narodna biblioteka, Casopis za knjizevnost, umetnost i drustvena pitanja Smederevo, Smederevo 104225 Mons Aureus 5/6 – 2004 / Casopis za knjizevnost, umetnost i kulturu Narodna biblioteka, Smederevo, Smederevo 104226 Mons Aureus 7 – 2005 / Casopis za knjizevnost, umetnost i drustvena pitanja Narodna biblioteka, Smederevo, Smederevo Mrdjenovic, Dusan 101606 Miroslavljevo jevandjelje / Istorijat i komentari Dosije, Beograd Mrgic, Jelena 109186 Leksikon gradova i trgova srednjovekovnih srpskih zemalja: / prema pisanim izvorima Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 106788 Severna Bosna 13-16. vek / NULL Istorijski institut, Beograd 108411 Zemlja i ljudi: iz istorije zivotne sredine / Zapadnog Balkana Equilibrium, Beograd Mrkalj, Zona 107454 Na casovima srpskog jezika / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 107925 Nastavno proucavanje narodnih pripovedaka i predanja / NULL Drustvo za srpski jezik i knjizevnost Srbije, Beograd Mrsevic Radovic, Dragana 106166* Frazeologija i nacionalna kultura / NULL Drustvo za srpski jezik i knjizevnost Srbije, Beograd 109012 Naucni sastanak slavista u vukove dane 45/1 / Lingvisticki pravci prve polovine 20. veka Medjunarodni slavisticki centar, Beograd 109013 Putevima srpskog jezika knjizevnosti i kulture 1 / Skup slavista. Predavanja Medjunarodni slavisticki centar, Beograd 109014 Putevima srpskog jezika knjizevnosti i kulture 2 / Skup slavista. Predavanja Medjunarodni slavisticki centar, Beograd Mrsic, Sinisa 109186 Leksikon gradova i trgova srednjovekovnih srpskih zemalja: / prema pisanim izvorima Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Mulic, Roman 103749 Istorija srpske revolucije / Svedocanstvo velikih savremenika Filip Visnjic, Beograd Munitic, Ranko 102519 Filmski neprijatelji / NULL Prometej, Novi Sad 102520 Filmski prijatelji / NULL Prometej, Novi Sad Musicki, Lukijan 107076 Moje strune / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 105707 Pesme Lukijana Musickog / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd Musovic, Ejup 100170 Dzamije u Novom Pazaru / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 100978 Etnicki procesi i enticka struktura / NULL Etnografski Institut, Beograd 100984 Tutin i okolina / NULL Etnografski Institut, Beograd Musovic, Tafil 108688 Djurdjevdan Mustedanagic, Lidija 102323* Groteskni brevijar Borislava Pekica / NULL Stylos, Novi Sad Mutavdzic, Predrag 107872 Balkan i Balkanologija / Uvod u studije Jugoistocne Evrope