Autor:: Lidija Ćirić ;Žanrovi:: Domaći pisci, Priče ;Izdavač:: Solaris ;Godina izdanja:: 2017. ;Broj strana: 197 ;Pismo: Latinica ;Povez: Mek ;Format: 20 cm ; ;„Prividno antifeministkinja, a zapravo postfeministkinja, Lidija Ćirić u svojim provokativnim pričama ume da žari i pali seksi diskursom, ali i da bude smerna učiteljica porodičnih vrednosti. U svakom slučaju bez pardona, bez kompromisa sa književnim establišmentom, ona udara - kako bi rekao Rambo Amadeus - šakom u (čitalačku) glavu.“ Igor Perišić

NEOTPAKOVAN 1 Allegro Band– Vatra i kiša 2 Šerif Konjević– Nek mi oproste 3 Šako Polumenta– Mamuran 4 Osman Hadžić– Rana k`o rana 5 Džej Ramadanovski– Ko nije priveo 6 Dani– Sve je isto oko mene 7 Zorica Brunclik– Ti, ti, ti 8 Goran Vukošić– Buco moja 9 Šemsa Suljaković– Pola tuge 10 Slaviša Vujić– Bogataši 11 Kosmajac Band– Priznaj mi 12 Hanka Paldum– S kim si, takav si 13 Lepa Đorđević– Evo ide zlato moje 14 Nedeljko Bajić Baja– Fantazija 15 Bon Ami– Majica 16 Ivana Šašić– Skini me 17 Sinan Sakić– Ne, ne, ne 18 Aleksandar Zivanovic– Ona je dar sa neba 19 Medeni Mesec– Bozije suze 20 Ljuba Aličić– Crveno obuci 21 Ljuba Aličić– Polako, ali sigurno 22 Šerif Konjević– Zar u ovim godinama 23 Sanja Maletić– Malo, malo 24 Nedeljko Bajić Baja– Iz života nestala si tiho 25 Zorica Brunclik– A šta drugo mogu 26 Muharem Serbezovski– Bolja si od drugih sto 27 Goga Sekulić– Gubim kontrolu 28 Sinan Sakić– Klošar 29 Medeni Mesec– Hajde, hajde 30 Enes Begović– Gde ce ti dusa 31 Boban Rajović– Vraticu se ja 32 Nino– Lazi su me opekle 33 Šemsa Suljaković– Teško meni bez mene 34 Boban Zdravković– Bretela 35 Alen Muković– Na srcu kvar 36 Danijel Đurić– Milioner 37 Crni– Sto ču čaša 38 Šako Polumenta– Ko si ti 39 Dani– Poznata priča

Kćeri, zar ne vidiš da gorim Poezija Ivane Maksić je poziv na klasnu pobunu, davanje glasa osujećenima i prekarnima, koji su glavni junaci ove knjige. Ulazeći u dijalog s različitim društvenim konstruktima, ali i literarnim tradicijama i tzv. univerzalnim vrednostima – kao prećutnim partnerima u održavanju postojećeg poretka – čitalac, zajedno s pesnikinjom, prepoznaje smisao borbe, ali i ishodište teksta, u mogućnosti za stvaranje nove društvene zajednice. Idejno i ideološki nedvosmislena poezija poput ove mogla bi na tom putu poneti baklju. KĆERI, ZAR NE VIDIŠ DA GORIM tog dana, evo, ginu konji svi jahači moji kroz maglu, kopljima kroz vodu, krv, šumu, vatru, vatra, vatro, gorim, rekli su ivana, rekli su, ona, ta, žena, ja na ivici, do kraja, uvek kroz tajne vira, vihora, čizme su stradale, talas je pucao, nikada, znaš, goniči robova iz prošlog života nisu ustuknuli, kćeri, vatra, plamičci se kotrljaju, plivaj, idi dalje od mene, preplivaj svе bure, budi leden grumen uglja, budi nevidljivi dijamant, samo ne vuci prtljage incestuoznih sinova za sobom, ne govori mnogo, preobrazi se, preobrati, stišaj sve ne i vatru, vatrom budi, gori, ne traži merdevine, izbegavaj sahrane, ne nosi cipele, dalje od svake bolesničke sobe, ne obaziri se na moral, ti, daleki prijatelju, ne nosi belo, nemoj, nikada, kao prkos ostani, hrid, cvet nara ne maši nikome, ni meni, ni izdaleka, ne maši, preziri rastanke, ne pružaj šake pri pozdravu, ne uzgajaj metak u dlanu, ne lomi strele, neka ih, u mesu, drugi ih ne vide ne grli kad ostavljaš drugi ne vide ne osmišljavaj odlaske i boli drugi ne vide kćeri, vatro, moja nisi, beži samo nestani, drugi ne vide, samo nestani Prikaži više

OČUVANA Izdavač:: LOM Godina izdanja:: 2019. Broj strana: 174 Pismo: Ćirilica Format: 19 cm Sergej Dovlatov pripada trećoj generaciji iseljenika iz Rusije u Ameriku. Živi u kvartu sa svojim odbeglim sunarodnicima. Ne libi se da nam se lično obraća i upliće sebe u romane. To je njegov stil. Tako smo u prethodnim romanima upoznali njegov životopis, od zaljubljivanja pa do seobe u Ameriku. Duhovit je, opisujući svoje susede, daje jasnu sliku njihove karijere u Rusiji i kako se snalaze u novom svetu. Neki su emigrirali jer su bili opozicionari, ili Jevreji, čak i poslušnici, graditelji karijere, pa su u tom dodvoravanju sumnjivo preterali. Ne kraju ima i onih koji dolaze iz gluposti i pomodnosti kao glavna junakinja Marusija. Roman je ljubavni, iz sve šaljive i materijalno neizvesne situacije. Marusija dolazi iz dobro snabdevene porodice podobnih roditelja sa zavidnom karijerom. Posle dva neuspela braka i malim sinom odlazi u veliku avanturu i doživljava ljubav sa Špancem koji se bavi sumnjivim poslovima. Postoje osobine koje svakom čoveku garantuju nagli uspon po službenoj lestvici. Za tako nešto treba imati četiri prosta kvaliteta. Treba biti Rus, član partije, sposoban i trezan. Pri čemu je neophodan upravo zbir svih tih kvaliteta. Odsustvo bilo kog od njih čini celu kombinaciju potpuno besmislenom. Rus, član partije, sposoban alkoholičar – ne odgovara. Rus, član partije i trezan budala – je tip koji izumire. Nepartijac, i pored svih ostalih fantastičnih kvaliteta, ne uliva poverenje. I najzad, trezan, sposoban Jevrejin- komunista – to čak i mene nervira. ( sam pisac je jevrejsko-gruzijskog porekla) … Marusija se nije sećala dana kada su se upoznali. Nije mogla da se seti okolnosti susreta. Rafael se pojavio misteriozno i nepokolebljivo, kao fenomen trećeg sveta. Bio je i miris skupe kolonjske vode u liftu. Mimoilaženje na tesnim vratima. Pridignut šešir. Somotski sako, cigara, bež pantalone. Prsten s lažnim dijamantom. Kravata boje izgubljene nade. U početku je Rafael bio priloška odredba za mesto i vreme. … - Zar je dobro kad jedan ima milione, a drugi prebrojava mizernu sitninu? Sve treba pravično podeliti. Prekinuo sam ga: - Mislim da je to besmisleno. Jedni se rađaju kao milioneri, drugi kao sirotinja. Recimo i da se sve jednako podeli, šta će se promeniti? Posle pet godina milionerima će se vratiti novac. A sirotinji će se, u skladu s tim, vratiti brige i nevolje. - Ma šta će mi sloboda! Ja hoću mir, hoću tatu?! - Ne budali! - Normalan čovek je u Moskvi slobodan. - Koliko normalnih poznaješ? - Njih nigde nema mnogo. Vesna Šejić

Baš je nezgodno kada nađeš rasparenu čarapu Andres bi vam posavetovao da ne čitate ovu knjigu. Da biste znali zašto je Andres takav, morate je pročitati. Andres bi vam savetovao da budete obazrivi, knjiga je mnogo opasniji predmet nego što izgleda. Ako prebrzo listate stranice i jedna vam okrzne jagodicu prsta, mogli biste se ovlaš poseći. Iako ne deluje kao teška povreda, infekcija rane mogla bi dovesti do amputacije. A šta ako vam knjiga ispadne? Iako ne teži više od trista grama, mogla bi vam pasti vrhom na gležanj i izazvati unutrašnji hematom i onda ko zna.... Opasnost tu ne prestaje. Šta ako je čitate stojeći dok čekate autobus ili voz? Ne bi bilo protivno razumu da udubljeni u čitanje napravite suvišan korak, padnete na šine i poginete istranžirani kao pile iz živinarnika. Ili ste od onih koji radije čitaju bez žurbe u kupatilu? Zar ne znate da predugo sedenje na klozetskoj šolji potpomaže pojavu izuzetno opasnih hemoroida? Nije valjda da želite da umrete iskrvarivši s glupim komičnim romanom u krilu? Ne. To je previše rizika. Andres bi vam doviknuo da budete obazrivi i da ni pod kakvim izgovorom ne kupite ovu knjigu. Ali, naravno, možda ne treba obraćati preveliku pažnju na Andresa. Treba samo pročitati ovu knjigu da biste saznali šta je moron, strašljivac i prava opasnost za svakog riđokosog. „Duhovit roman pun optimizma i radosti.“ Telemadrid Radio „Pravi melem za teško vreme u kojem živimo. Suze će vam teći od smeha. Andres je osoba kojoj ništa ne ide od ruke, ali koja ne pušta sudbinu iz svojih šaka. Urnebesno do samog kraja.“ Cronicas de una cinéfila „Ako mislite da je vama sreća okrenula leđa, Andres onda nikad za nju nije ni čuo. A ipak, ova priča je puna nežnosti i okrepljujućeg humora. Ulepšajte sebi dane ovim romanom.“ Blog Rellenita de Crema Prikaži više

LEVA RUKA TAME - Ursula Legvin Naslov originala: THE LEFT HAND OF DARKNESS - Ursula K. Le Guin Izdavač: Solaris, Noi Sad Biblioteka CULT Godina izdanja: 2003 Povez: Meki Format: 19 X 12,5 cm. Pismo: Latinica Broj strana: 352 „Svetlost je leva ruka tame, a tama desna ruka svetlosti. Dvoje su jedno, život i smrt, što leže zajedno kao ljubavnici u kemeru, kao šake što su spojene, kao meta i put.“ “Leva ruka tame” je prica o suocavanju sa predrasudama i licnom rastu, o izdaji i prijateljstvu, poverenju, o dualizmu unutar svih nas i dualizmu na svim nivoima. O potrebi za prihvatanjem i potrebi za celovitošcu. O strahu od – drugacijeg. Sama suština izrecena je u navedenim Getenjanskim stihovima. Zamislite diplomatu. Samo jednog. Na važnoj misiji na svetu koji su suštinski razlikuje od njegovog, na svetu cije vladare treba ubetiti da se pridruže labavoj galaktickoj konfederaciji. Možda bi sama postavka trebalo da bude misija od više clanova. Važna misija ne bi trebalo da zavisi od jednog coveka i njegovih pregovarackih sposobnosti, zar ne? Njegova neprilagodennost je izraženija, i posledicno, njegova usamljenost i njegovi strahovi, otpor su izraženiji. Kada me je Ursula uvela, bez mnogo okolišanja, u surovo hladan svet planete odredišta diplomatske misije, prva pomisao mi je bila kako mi glavni lik i nije za profesionalnog diplomatu. Nelagodno mu je, ne razume taj svet, krut je… zapravo, možda je bolje reci da ima otpor prema razumevanju tog sveta. A onda, iznebuha, saznajem i zašto. Getenjani su ambiseksualni. Nemaju dominantne polne odlike, izuzev tokom nekoliko dana u mesecu, pa cak ni tada ne mogu da uticu na izbor sopstvenog pola. Nekome ko je došao iz sveta u kome rodne uloge predstavljaju jedan od postulata uredenja društva, takav svet predstavlja stravican šok. Nemocan da prihvati cinjenicu da rodne razlike nemaju uticaja, Dženli Ai, protagonista, ne uspeva da shvati ni nepisana pravila njihove kulture. Nemocan da percipira svet oko sebe ne kao rodno odreden, pa cak ne ni kao rodno neutralan vec kao rodno sveobuhvatan, bori se sa strahom od izdaje, prevare, manipulacije. Dodavola, Dženli ne veruje ni Estravenu, jedinoj osobi koja mu zaista želi dobro! Iako nije bogata i nabijena radnjom, vec više fokusirana na likove i na njihov nacin razmišljanja, Leva ruka tame je puna divnih, majstorskih recenica i gotovo putopisnih opisa, uspeva da drži pažnju i tera na razmišljanje. I ne morališe previše – Ursula se nije ’upecala’ u zamku da izjavi kako bi svet bez rodnih razlika bio savršen. Možda Getenjani nemaju ratove, ali imaju spletke, podmetanja, slicno ustrojstvo društava…, jednom recju, suštinski se ne razlikuju mnogo od Zemljana. URSULA LEGVIN Pri gotovo svakom predstavljanju Ursule Legvin (1929) istice se da je ona jedna od retkih žena medu klasicima naucne fantastike (uz prisecanje da je Meri Šeli 1818. godine napisala prvi naucno fantasticni roman „Frankeštajn”), odnosno da je rec o ’muškom’ žanru koji je dugo diskriminisao lepši pol, kako u svojim delima, tako i po pitanju autorki. Ne ulazeci u rasprave o šovinistickim crtama naucne fantastike (i ostatka literature), konstatujemo da je Ursula Legvin vrsni stvaralac naucne fantastike, ali i epske fantastike (njena tetralogija o Zemljomorju nezaobilazno je delo tog žanra). Od prve price, objavljene 1961. godine, Legvin se predstavlja kao vanredno inteligentna i intrigantna spisateljica, njene vizije su jasne, precizno i nadahnuto napisane, bez posezanja za lakim, šablonskim rešenjima; ipak, žanrovski cistunci zamerali su joj na nedovoljnoj naucnosti u delima. Težište njenog opusa cine price i romani iz „Hainskog ciklusa”, o svemiru u kome je rasa Hainaca zacela život na mnoštvu podobnih planeta. Potomci Haina, medu kojima je i covecanstvo, izmenjeni uslovima u kojima egzistiraju, susrecu se sa ’bracom’ tako što sami putuju svemirom ili im stižu izaslanici, i grade Ligu svetova - Ekumen. „Hainski ciklus” prati poduhvate i teškoce na putu ka ujedinjenju, probleme razumevanja drugacijih obicaja i nacina življenja, procese prisajedinjenja Ligi ili gubljenja kontakta sa njom. Legvin je ’izmaštala’ dva tehnicka pomagala koja omogucavaju postojanje Hainskog svemira - NAFAL, pogon blizak brzini svetlosti i ICD sistem trenutne komunikacije sa drugim svetovima - i, uz mogucnost telepatskog oponašanja, to je sva tehnicka nauka u ovom ciklusu (ali je zato Legvin ’primenila’ mnogo tzv. ’meke nauke’, tj. sociološke teorije o izgradnji pravednih/uspešnih društava). Iz ovog tematskog okrilja (romani „Rokanonov svet” iz 1966, „Planeta izgnanstva” iz 1966, „Grad opsena” iz 1967, „Leva ruka tame” iz 1969, „Covek praznih šaka” iz 1974, „Svet se kaže šuma” iz 1976, „Pricanje” iz 2000, te zbirka prica „Dvanaest cetvrti vetra” iz 1975) najpoznatija je i najintrigantnija „Leva ruka tame”, koja problematizuje korene muško-ženske podele uloga u ljudskom rodu, nasuprot stanovnika planete Geten koji mogu menjati pol po želji. Ovo delo nosi notu feministickih shvatanja ali ista ne opterecuju sadržaj. Neke kasnije knjige, posebno „Ribari unutrašnjeg mora” iz 1994. i „Cetiri outa do opraštaja” iz 1995, agresivno su antimuške, što slabi njihovu literarnu vrednost. Izvan Hainskog ciklusa su romani „Nebeski strug” iz 1971, „Capljino oko” iz 1982, zbirka „Ruža kompasa” iz 1982. i remek-delo o ruralnoj buducnosti ljudi, roman „Stalno se vracajuci kuci” iz 1985, koji je uz „Levu ruku tame” vrhunac njenog dosadašnjeg opusa. Ursula Legvin je pisala i zanimljive eseje o žanrovskoj literaturi i svom spisateljskom iskustvu. ***Očuvano i kompletno*** ***Zalepljene korice knjige...