Prodajem upravo završene kočije za ukrašavanje s cvećem. Napravljene godine 1961. U pitanju su kratke kočije sa sedlastim stranicama, prelepim okovima i bogatim drvenim ornamentima i detaljima. U kombinaciji sa cvecem sluze da ukrase i oplemene prostor. Nekada sluzila za prevoz robe konjima. Obicno kocije prelazim bezbojnim lakovima kako bi zastitio drvo, a do izrazaja dolazi prirodna boja drveta. Prodajem žardinjere napravljene od starih drvenih tockova. Tocak je samostojeci sa šest montažno demontažnih pozicija za saksije. Dakle ima svoje postolje(jaku plocu)koja ima 4 rupe za ankerisanje, po potrebi. Tocak moze sluziti i kao ukras i bez saksija jer vi odredjujete koliko i kad zelite. Radim po porudžbini. Dostava tocka zardinjere postom ili u mojoj ili vasoj reziji. Po dogovoru. Postolje za vinske, rakijske ili bilo koje druge flaše sa 12 nosača za flase. Nosači primaju bilo koje flaše od 0, 75l ili 1l. Unikatan detalj. Radim po porudzbini. Ivan Bačka Palanka Srbija tags - lakirana, neobicne, stare, staro, etno, kola, sinska, taljige, paorska, seljacka, kolska, volovska, konjska, zaprezna, vino, vinska, flase, hrast, bagrem, fijaker, ukrasne, cvece, dekoracije, feder, drvena, lak, sadolin, crna, vino, raakija, bar, šank, dnevna, soba, kuća, dvorište, vinski

VREME nedeljnik strana 80 Iz sadržaja: SAHRANA SLOBODANA MILOŠEVIĆA >Miting pod lipom MRTVA STRAŽA >Generali i atamani PREBROJAVANJE U SPS-U >Ko je nosio kovčeg BEOGRAD >Trećepozivci na žardinjerama CRKVA I SAHRANA >Filaret se okrenuo i otišao SLEGANJE POLITIČKOG TERENA >Nadgrobne računice SRBIJA, MLADIĆ I EVROPA >Strategija pauka PTIČJI GRIP U SRBIJI >Pevac pod kontrolom LJUDI MEĐU NAMA >Živeti slobodno KULTURA INTERVJU ― RAJKO GRLIĆ, REDITELJ >Arheologija bivših života PISCI — FREDERIK BEGBEDE >Sveto derište Pariza INTERVJU — DR RANKO BUGARSKI >Govor mržnje i ćutnja mržnje TV MANIJAK >Opelo i poselo POZORIŠTE >Urbana virdžina KNJIGA >Misliti Viskontija STRIP: Aleksandar Zograf - Wien SVET NEREDI I DEMONSTRACIJE U FRANCUSKOJ >Ukus stare Evrope BELORUSIJA >Lukašenko – treći put PARLAMENTARNI IZBORI U UKRAJINI >Sečenje naranžastog kolača LATINSKA AMERIKA >Predsednik sa Harvarda MOZAIK SVETLOPIS >Život u donjem Riju FORMULA 1 >Fer trkanje Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: Magazini 28 Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.08.2019. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara 2001-3000 gr - 176 dinara 3001-4000 gr - 185 dinara 4001-5000 gr - 199 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

58451) SA RUKAMA U DŽEPOVIMA , Jovan Ćirilov , Studentski kulturni centar Novi Sad 2012 , Kad jedna knjiga angažuje gotovo sve radnike Studentskog kulturnog centra Novi Sad onda to prtedstavlja izdavački poduhvat, bar u okvirima „naše male firme`. Što u SKCNS produkciji i uredničkim frakcijama nije mali uspeh. Kako su okolnosti „tranzicionog pošumljavanja šarana u Indoneziji` uzimale maha tako nam je dogovorena knjiga izmicala. Smenjivala su se pisma; Jovan za Ćirilova, Ćirilov za Jovana, Jovan za Jovana, Zoran za Jovana i Ćirilova, Dragana za Jovana i samo Jovana, Promeni glavu za Jovana... !!! Naravno, prvo smo tražili rukopis od gospodina Ćirilova koji je u rinfuz stanju bitisao rasut po beogradskim redakcijama, arhivama i hardiskovima nepoznatih adresa, fajlovima pogubljenih naziva i zgužvanih novina u ćošku. Onda smo tražili novce? Nismo našli novce al smo dobili štampariju uvek spremnu da premosti nepremostivo. Potom je stigao rulopis... i da baš nedemistifikujem kompletan proces, izašla je knjiga i svi su se zapitali Zašto Ćirilov? Mnogo je izdavača koji bi štampali bilo koji rukopis Jovana Ćirilova, ali ipak je, na prvi pogled, iznenađujuće što SKCNS objavljuje knjigu ovog autora. Zašto Ćirilov? Svi oni koji su proteklih godina i decenija pratili Jovana Ćirilova na njegovom intelektualnom putovanju, od dugogodišnjeg rada u pozorištu, selektovanja predstava za Bitef, režije, pa do napisanih romana, poezije, pozorišne kritike, eseja i rečnika, neće biti iznenađeni što se on obraća svima nama, promišljajući pitanja o značenjima koja se mogu pripisati stranputici vremena. Sabrani tekstovi, mini eseji, kolumne „Sa rukama u džepovima` obuhvataju period od kraja 1999. do aprila 2011. godine i predstavljaju veoma zanimljivu hronologiju našeg tranzicijskog spoticanja. U stilu već prepoznatljivom iz dela „Pozorištarije`, „Reč nedelje` i „Svi moji savremenici`, jednom nedeljno, u početku u nedeljniku „Blic News` (pod naslovom „Kultura i nekultura`), a kasnije u dnevnim novinama „Blic` (pod naslovom „Sa rukama u džepovima`), Ćirilov skenira aktuelne događaje, ličnosti, pojave i ukazuje nam na naše nedoslednosti, ružne navike, neznanje, gluposti, pogrešna čitanja, a katkad i na sopstvene zablude. Prvi tekstovi „Kultura i nekultura` objavljeni u nedeljniku imali su više fenomenološke osvrte u nešto dužoj, kolumnističkoj formi, da bi se vremenom (i manjim prostorom) prilagodili dnevnoj novini i kondezovanijoj formi mini eseja, koji se objavljuju i danas. Kroz uporno ukazivanje na ružne pojave, navike, kritike bez utemeljenja, u ovim tekstovima susrećemo se sa „teoretskim skicama` ali i cikličnim ponavljanjem: praznovanja plavih sreda, upisa preko veze, grebanja za karte, trovanja žardinjera, osporavanja neviđenog, kritikovanja nepročitanog, pogrešnog kadriranja... kao da nam je „zviždanje s rukama u džepovima` jedini uspešan posao. Nije Ćirilov propustio da pohvali dobro, da zaštiti ugrožene i ohrabri neiskusne. Kako je objavljivanje ovih tekstova počelo krajem pošlog veka, njihovim novim čitanjem može se pratiti i sociološko-političko-kulturološki transfer našeg društva od Miloševićevog „Dnevnikovog dodatka` do Đilasovog „Pošumljavanja bulevara`. Neiscrpan u tumačenju tema od sportsko-filozofskih do novih tehnološko-žargonskih pojava (veb-sajtova, mobilnih telefona, SMS drama), Ćirilov nam na ironičan, a katkad i samoironičan način ukazuje da treba imati meru i dobar odnos prema svim čarima savremenog sveta, bez obzira na to koliko ga razumemo. Stoga ne iznenađuje što od njega čujemo da za svet treba biti otvoren, i to tako da svaki pojedinac ima pravo na sopstveno tumačenje, ali i obavezu da bude obazriv prema nasleđu, drugom i znamenju vremena... Zato ova nova knjiga Jovana Ćirilova nema pretenzije da postavi dijagnozu mentalnog stanja, već da osvetli nedokučive budžake, kriva srastanja, predrasude i stereotipe i ostavi nas da „Sa rukama u džepovima` razmislimo na koju stranu da krenemo... Jovan Gvero mek povez, format 22,5 x 23 cm , latinica, 320 strana

U dobrom stanju Sa rukama u džepovima / Jovan Ćirilov Jezik srpski Godina 2012 Novi Sad : Studentski kulturni centar, 2012 (Novi Sad : Daniel print) Fizički opis 317 str. : autorova slika ; 23 cm `Sabrani tekstovi, mini eseji, kolumne... obuhvataju period od kraja 1999. do aprila 2011. godine...` --> korice. Tiraž 500 Jovan Ćirilov: str. [319] Na koricama beleška o autoru i delu. Kad jedna knjiga angažuje gotovo sve radnike Studentskog kulturnog centra Novi Sad onda to prtedstavlja izdavački poduhvat, bar u okvirima „naše male firme`. Što u SKCNS produkciji i uredničkim frakcijama nije mali uspeh. Kako su okolnosti „tranzicionog pošumljavanja šarana u Indoneziji` uzimale maha tako nam je dogovorena knjiga izmicala. Smenjivala su se pisma; Jovan za Ćirilova, Ćirilov za Jovana, Jovan za Jovana, Zoran za Jovana i Ćirilova, Dragana za Jovana i samo Jovana, Promeni glavu za Jovana... !!! Naravno, prvo smo tražili rukopis od gospodina Ćirilova koji je u rinfuz stanju bitisao rasut po beogradskim redakcijama, arhivama i hardiskovima nepoznatih adresa, fajlovima pogubljenih naziva i zgužvanih novina u ćošku. Onda smo tražili novce? Nismo našli novce al smo dobili štampariju uvek spremnu da premosti nepremostivo. Potom je stigao rulopis... i da baš nedemistifikujem kompletan proces, izašla je knjiga i svi su se zapitali Zašto Ćirilov? Mnogo je izdavača koji bi štampali bilo koji rukopis Jovana Ćirilova, ali ipak je, na prvi pogled, iznenađujuće što SKCNS objavljuje knjigu ovog autora. Zašto Ćirilov? Svi oni koji su proteklih godina i decenija pratili Jovana Ćirilova na njegovom intelektualnom putovanju, od dugogodišnjeg rada u pozorištu, selektovanja predstava za Bitef, režije, pa do napisanih romana, poezije, pozorišne kritike, eseja i rečnika, neće biti iznenađeni što se on obraća svima nama, promišljajući pitanja o značenjima koja se mogu pripisati stranputici vremena. Sabrani tekstovi, mini eseji, kolumne „Sa rukama u džepovima` obuhvataju period od kraja 1999. do aprila 2011. godine i predstavljaju veoma zanimljivu hronologiju našeg tranzicijskog spoticanja. U stilu već prepoznatljivom iz dela „Pozorištarije`, „Reč nedelje` i „Svi moji savremenici`, jednom nedeljno, u početku u nedeljniku „Blic News` (pod naslovom „Kultura i nekultura`), a kasnije u dnevnim novinama „Blic` (pod naslovom „Sa rukama u džepovima`), Ćirilov skenira aktuelne događaje, ličnosti, pojave i ukazuje nam na naše nedoslednosti, ružne navike, neznanje, gluposti, pogrešna čitanja, a katkad i na sopstvene zablude. Prvi tekstovi „Kultura i nekultura` objavljeni u nedeljniku imali su više fenomenološke osvrte u nešto dužoj, kolumnističkoj formi, da bi se vremenom (i manjim prostorom) prilagodili dnevnoj novini i kondezovanijoj formi mini eseja, koji se objavljuju i danas. Kroz uporno ukazivanje na ružne pojave, navike, kritike bez utemeljenja, u ovim tekstovima susrećemo se sa „teoretskim skicama` ali i cikličnim ponavljanjem: praznovanja plavih sreda, upisa preko veze, grebanja za karte, trovanja žardinjera, osporavanja neviđenog, kritikovanja nepročitanog, pogrešnog kadriranja... kao da nam je „zviždanje s rukama u džepovima` jedini uspešan posao. Nije Ćirilov propustio da pohvali dobro, da zaštiti ugrožene i ohrabri neiskusne. Kako je objavljivanje ovih tekstova počelo krajem pošlog veka, njihovim novim čitanjem može se pratiti i sociološko-političko-kulturološki transfer našeg društva od Miloševićevog „Dnevnikovog dodatka` do Đilasovog „Pošumljavanja bulevara`. Neiscrpan u tumačenju tema od sportsko-filozofskih do novih tehnološko-žargonskih pojava (veb-sajtova, mobilnih telefona, SMS drama), Ćirilov nam na ironičan, a katkad i samoironičan način ukazuje da treba imati meru i dobar odnos prema svim čarima savremenog sveta, bez obzira na to koliko ga razumemo. Stoga ne iznenađuje što od njega čujemo da za svet treba biti otvoren, i to tako da svaki pojedinac ima pravo na sopstveno tumačenje, ali i obavezu da bude obazriv prema nasleđu, drugom i znamenju vremena... Zato ova nova knjiga Jovana Ćirilova nema pretenzije da postavi dijagnozu mentalnog stanja, već da osvetli nedokučive budžake, kriva srastanja, predrasude i stereotipe i ostavi nas da „Sa rukama u džepovima` razmislimo na koju stranu da krenemo...