Sweetie Belle i njena pomoćnica veverica su spremne da obiđu ceo Ponivil i posluže sladoledom svakog ko bi da se malo rashladi! Imaju mapu, uskaču u vagončić i spremne su za avanturu! Uzrast: 3+. Broj ocena: 133 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Bebe Lutke Figure i Oprema za lutke Šifra Proizvoda: 29583 Poslednja cena bila je: 1899 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Hasbro My Little Pony Sweetie Belle u vagonu 37371 Hasbro My Little Pony Sweetie Belle u vagonu 37371 Brend: My Little Pony - Moj Mali Poni U pakovanju: figurica Sweetie Belle, vagon za sladoled, veverica, papirna mapa, 2 karte Uzrast: 3+ Napomena: Igračka nije namenjena deci mlađoj od 3 godine zbog sitnih delova koje sadrži. Opis proizvoda: Hasbro My Little Pony Sweetie Belle u vagonu 37371 Sweetie Belle i njena pomoćnica veverica su spremne da obiđu ceo Ponivil i posluže sladoledom svakog ko bi da se malo rashladi! Imaju mapu, uskaču u vagončić i spremne su za avanturu! Svi proizvodi iz: Bebe Lutke Figure i Oprema za lutke Sve iz: Dečije igračke, lutke i igračke za bebe * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Komplet koji se sastoji od 2 nezavisne slagalice i igre memorije, dizajniran za sve ljubitelje avantura Malih Ponija. Nakon slaganja slagalica, stvoriće se slike dimenzija 205 x 275 mm. Broj ocena: 11 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Puzzle za decu i odrasle Makete i oprema Šifra Proizvoda: 95310 Poslednja cena bila je: 790 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Trefl puzzle 2u1 My Little Pony + igra memorije 90601 Trefl puzzle 2u1 My Little Pony + igra memorije 90601 Uzrast 3+ 30 i 48 slagalica 24 kartice za igru memorije Kvalitetan karton Motiv iz animirane serije Moj mali poni Dimenzije pojedinačne složene slagalice: 20.5 x 27.5 cm Opis proizvoda: Trefl puzzle 2u1 My Little Pony + igra memorije 90601 Komplet koji se sastoji od 2 nezavisne slagalice i igre memorije, dizajniran za sve ljubitelje avantura Malih Ponija. Nakon slaganja slagalica, stvoriće se slike dimenzija 205 x 275 mm. Raznovrsni broj elemenata omogućava i mlađoj i malo starijoj deci da se igraju. Proizvod je napravljen od visokokvalitetnih materijala, uz upotrebu specijalnog kalandriranog papira koji odbija svetlost, što olakšava polaganje. Proizvod je proizveden u Poljskoj, a za proizvodnju su korišćeni ekološki materijali. Svi proizvodi iz: Puzzle za decu i odrasle Makete i oprema Sve iz: Dečije igračke, lutke i igračke za bebe * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Došao je dan parade! Princeza Twilight Sparkle i Rarity se spremaju da se provezu u posebnom automobilu kroz kraljevstvo! Pomozi im da izgledaju najbolje što mogu i učestvuj s njima u paradi! Uzrast: 3+. Broj ocena: 149 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Bebe Lutke Figure i Oprema za lutke Šifra Proizvoda: 38653 Poslednja cena bila je: 4799 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Hasbro My Little Pony - Automobil za Princeze A3993 Hasbro My Little Pony - Automobil za Princeze A3993 Brend: My Little Pony - Moj mali poni Uzrast: 3+ Pakovanje sadrži: figuru princeze Twilight Sparkle, figuru Rarity, figuru malog zmaja, automobil, prikolicu za automobil, asesoar za konjiće Napomena: Igračka nije namenjena deci mlađoj od 3 godine zbog sitnih delova koje sadrži! Opis proizvoda: Hasbro My Little Pony - Automobil za Princeze A3993 Došao je dan parade! Princeza Twilight Sparkle i Rarity se spremaju da se provezu u posebnom automobilu kroz kraljevstvo! Pomozi im da izgledaju najbolje što mogu i učestvuj s njima u paradi! Svi proizvodi iz: Bebe Lutke Figure i Oprema za lutke Sve iz: Dečije igračke, lutke i igračke za bebe * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Princeza Twilight Sparkle i Rainbow Dash zaslužuju pravi My Little Pony tretman u salonu! Očešljaj ih, stavi princezi tijaru, ogrlicu, stavi im šnale i blistaće kao nikad do sad! Broj ocena: 268 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Bebe Lutke Figure i Oprema za lutke Šifra Proizvoda: 31648 Poslednja cena bila je: 1815 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Hasbro My Little Pony Princeza Twilight Sparkle i Rainbow Dash A2004 A2657 Hasbro My Little Pony Princeza Twilight Sparkle i Rainbow Dash A2004 A2657 Brend: My Little Pony - Moj Mali Poni U pakovanju: figurice Princeza Twilight Sparkle i Rainbow Dash, ogrlica, šnale, češalj Dimenzije veće figurice: ~ 10 cm Uzrast: 3+ Napomena: Igračka nije namenjena deci mlađoj od 3 godine zbog sitnih delova koje sadrži. Opis proizvoda: Hasbro My Little Pony Princeza Twilight Sparkle i Rainbow Dash A2004 A2657 Princeza Twilight Sparkle i Rainbow Dash zaslužuju pravi My Little Pony tretman u salonu! Očešljaj ih, stavi princezi tijaru, ogrlicu, stavi im šnale i blistaće kao nikad do sad! Svi proizvodi iz: Bebe Lutke Figure i Oprema za lutke Sve iz: Dečije igračke, lutke i igračke za bebe * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Pinkie Pie i Fluttershy zaslužuju pravi My Little Pony tretman u kupatilu! Napuni im kadu, pusti ih da se brčkaju, a onda ih ulepšaj ukrasima za kosu, nakitom, namiriši ih i blistaće kao nikad do sad! Uzrast: 3+. Broj ocena: 309 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Bebe Lutke Figure i Oprema za lutke Šifra Proizvoda: 29598 Poslednja cena bila je: 3099 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Hasbro My Little Pony Kupanje A1697 Hasbro My Little Pony Kupanje A1697 Brend: My Little Pony - Moj Mali Poni U pakovanju: figurice Pinkie Pie i Fluttershy, kada, peškiri, ukrasi za kosu, parfemi... Uzrast: 3+ Napomena: Igračka nije namenjena deci mlađoj od 3 godine zbog sitnih delova koje sadrži. Opis proizvoda: Hasbro My Little Pony Kupanje A1697 Pinkie Pie i Fluttershy zaslužuju pravi My Little Pony tretman u kupatilu! Napuni im kadu, pusti ih da se brčkaju, a onda ih ulepšaj ukrasima za kosu, nakitom, namiriši ih i blistaće kao nikad do sad! Svi proizvodi iz: Bebe Lutke Figure i Oprema za lutke Sve iz: Dečije igračke, lutke i igračke za bebe * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Fluttershy se brine o životinjama širom Ponivila! Njen zečić voli da se vozi u posebnoj korpici u njenom vagonu koji je opremljen da pruži pomoć svim bolesnim životinjicama! Uzrast: 3+. Broj ocena: 266 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Bebe Lutke Figure i Oprema za lutke Šifra Proizvoda: 29576 Poslednja cena bila je: 1899 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Hasbro My Little Pony Fluttershy u vagonu 37371 Hasbro My Little Pony Fluttershy u vagonu 37371 Brend: My Little Pony - Moj Mali Poni U pakovanju: figurica Fluttershy, vagon sa asesoarom za negu, zečić, papirna mapa, 2 karte Uzrast: 3+ Napomena: Igračka nije namenjena deci mlađoj od 3 godine zbog sitnih delova koje sadrži. Opis proizvoda: Hasbro My Little Pony Fluttershy u vagonu 37371 Fluttershy se brine o životinjama širom Ponivila! Njen zečić voli da se vozi u posebnoj korpici u njenom vagonu koji je opremljen da pruži pomoć svim bolesnim životinjicama! Pogledaj te mapu i odlučite koja vam je sledeće destinacija! Svi proizvodi iz: Bebe Lutke Figure i Oprema za lutke Sve iz: Dečije igračke, lutke i igračke za bebe * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Ploomette misli da svako pero njenog pauna izgledaja predivno i presrećna je kada se njoj na leđima pojave ista takva krila! Ona svetlucaju i mogu da se pomeraju! Uzrast: 3+. Broj ocena: 292 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Bebe Lutke Figure i Oprema za lutke Šifra Proizvoda: 29572 Poslednja cena bila je: 1345 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Hasbro My Little Pony Ploomette sa svetlucavim krilima 37367 Hasbro My Little Pony Ploomette sa svetlucavim krilima 37367 Brend: My Little Pony - Moj Mali Poni U pakovanju figurice Ploomette i pauna Uzrast: 3+ Napomena: Igračka nije namenjena deci mlađoj od 3 godine zbog sitnih delova koje sadrži. Opis proizvoda: Hasbro My Little Pony Ploomette sa svetlucavim krilima 37367 Ploomette misli da svako pero njenog pauna izgledaja predivno i presrećna je kada se njoj na leđima pojave ista takva krila! Ona svetlucaju i mogu da se pomeraju! My Little Pony ima dugu grivu i bogat rep i biće joj zadovoljstvo da ih očešljaš i pomogneš joj da poleti! Svi proizvodi iz: Bebe Lutke Figure i Oprema za lutke Sve iz: Dečije igračke, lutke i igračke za bebe * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Rarity misli da krila njenog leptira izgledaju predivno i presrećna je kada se njoj na leđima pojave ista takva! My Little Pony ima dugu grivu i bogat rep i biće joj zadovoljstvo da ih očešljaš i pomogneš joj da poleti! Uzrast: 3+. Broj ocena: 182 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Bebe Lutke Figure i Oprema za lutke Šifra Proizvoda: 29574 Poslednja cena bila je: 1345 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Hasbro My Little Pony Rarity sa svetlucavim krilima 37367 Hasbro My Little Pony Rarity sa svetlucavim krilima 37367 Brend: My Little Pony - Moj Mali Poni U pakovanju figurice Rarity i leptira Uzrast: 3+ Napomena: Igračka nije namenjena deci mlađoj od 3 godine zbog sitnih delova koje sadrži. Opis proizvoda: Hasbro My Little Pony Rarity sa svetlucavim krilima 37367 Rarity misli da krila njenog leptira izgledaju predivno i presrećna je kada se njoj na leđima pojave ista takva! Ona svetlucaju i mogu da se pomeraju! Sada mogu zajedno da lepršaju nad Ponivilom! My Little Pony ima dugu grivu i bogat rep i biće joj zadovoljstvo da ih očešljaš i pomogneš joj da poleti! Svi proizvodi iz: Bebe Lutke Figure i Oprema za lutke Sve iz: Dečije igračke, lutke i igračke za bebe * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Rainbow Dash misli da krila njenog vilinog konjica izgledaja predivno i presrećna je kada se njoj na leđima pojave ista takva! Sada mogu zajedno da lepršaju nad Ponivilom! Uzrast: 3+. Broj ocena: 194 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Bebe Lutke Figure i Oprema za lutke Šifra Proizvoda: 29573 Poslednja cena bila je: 1345 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Hasbro My Little Pony Rainbow Dash sa svetlucavim krilima 37367 Hasbro My Little Pony Rainbow Dash sa svetlucavim krilima 37367 Brend: My Little Pony - Moj Mali Poni U pakovanju figurice Rainbow Dash i vilinog konjica Uzrast: 3+ Napomena: Igračka nije namenjena deci mlađoj od 3 godine zbog sitnih delova koje sadrži. Opis proizvoda: Hasbro My Little Pony Rainbow Dash sa svetlucavim krilima 37367 Rainbow Dash misli da krila njenog vilinog konjica izgledaja predivno i presrećna je kada se njoj na leđima pojave ista takva! Ona svetlucaju i mogu da se pomeraju! Sada mogu zajedno da lepršaju nad Ponivilom! My Little Pony ima dugu grivu i bogat rep i biće joj zadovoljstvo da ih očešljaš i pomogneš joj da poleti! Svi proizvodi iz: Bebe Lutke Figure i Oprema za lutke Sve iz: Dečije igračke, lutke i igračke za bebe * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Rainbow Dash ne može da dočeka da ode na kampovanje! Spremila je šator i jedva čeka da zaspi pod zvezdanim nebom. My Little Pony konjići znaju sjajno da se zabave! Uzrast: 3+. Broj ocena: 151 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Bebe Lutke Figure i Oprema za lutke Šifra Proizvoda: 29567 Poslednja cena bila je: 1745 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Hasbro My Little Pony Story - Rainbow Dash kampuje 21457 Hasbro My Little Pony Story - Rainbow Dash kampuje 21457 Brend: My Little Pony - Moj Mali Poni U pakovanju figurica Rainbow Dash, 2 ljubimca, šator, lampa, šoljice, logorska vatra Uzrast: 3+ Napomena: Igračka nije namenjena deci mlađoj od 3 godine zbog sitnih delova koje sadrži. Opis proizvoda: Hasbro My Little Pony Story - Rainbow Dash kampuje 21457 Rainbow Dash ne može da dočeka da ode na kampovanje! Spremila je šator i jedva čeka da zaspi pod nebom na kojem svetlucaju zvezde. Založiće logorsku vatru, na njoj će peći maršmelou i pijuckaće kakao u društvu svojih ljubimaca. My Little Pony konjići znaju sjajno da se zabave! Svi proizvodi iz: Bebe Lutke Figure i Oprema za lutke Sve iz: Dečije igračke, lutke i igračke za bebe * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Apple Bloom i Sweetie Belle se sjajno zabavljaju na vašaru! Da li će osvojiti nagradu pogađajući jabuke ili će kupiti balon, počastiti se šećernom vunom... svejedno dok god je zabavno! Uzrast: 3+. Broj ocena: 191 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Bebe Lutke Figure i Oprema za lutke Šifra Proizvoda: 29565 Poslednja cena bila je: 1745 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Hasbro My Little Pony Story - Zabava na vašaru 21457 Hasbro My Little Pony Story - Zabava na vašaru 21457 Brend: My Little Pony - Moj Mali Poni U pakovanju figurice Apple Bloom i Sweetie Belle, polica sa jabukama, sladoled, šećerna vuna, balon Uzrast: 3+ Napomena: Igračka nije namenjena deci mlađoj od 3 godine zbog sitnih delova koje sadrži. Opis proizvoda: Hasbro My Little Pony Story - Zabava na vašaru 21457 Apple Bloom i Sweetie Belle se sjajno zabavljaju na vašaru gađajući jabuke! Ako ih sve sruše dobiće nagradu. Posle dolazi vreme da pojedu sladoled ili šećernu vunu, a nakon toga... šta god da bude biće zabavno, jer su My Little Pony konjići uvek puni ideja! Svi proizvodi iz: Bebe Lutke Figure i Oprema za lutke Sve iz: Dečije igračke, lutke i igračke za bebe * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Mekano i slatko novorođeno ždrebe Sunny Daze voli da se smeje i igra po ceo dan! Pratiće te u maštovitim avanturama, a kada kaže I am tired!, vreme joj je za dremku. Otpevaće ti i veselu pesmicu kada se odmori. Daj joj cuclu, češljaj je i snažno gr Broj ocena: 158 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Bebe Lutke Figure i Oprema za lutke Šifra Proizvoda: 29596 Poslednja cena bila je: 3379 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Hasbro My Little Pony - Beba Sunny Daze 27858 Hasbro My Little Pony - Beba Sunny Daze 27858 Brend: My Little Pony - Moj Mali Poni Baterije 2 x AAA uključene u pakovanje Cucla uključena u pakovanje Pritiskom na nogu ponija, on govori I am tired! ili peva Uzrast: 3+ Napomena: Igračka nije namenjena deci mlađoj od 3 godine zbog sitnih delova koje sadrži. Opis proizvoda: Hasbro My Little Pony - Beba Sunny Daze 27858 Mekano i slatko novorođeno ždrebe Sunny Daze voli da se smeje i igra po ceo dan! Pratiće te u maštovitim avanturama, a kada kaže I am tired!, vreme joj je za dremku. Otpevaće ti i veselu pesmicu kada se odmori. Daj joj cuclu, češljaj je i snažno grli i biće uvek nasmejana! Svi proizvodi iz: Bebe Lutke Figure i Oprema za lutke Sve iz: Dečije igračke, lutke i igračke za bebe * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Mekano i slatko novorođeno ždrebe Sweetie Belle voli da se smeje i igra po ceo dan! Pratiće te u maštovitim avanturama, a kada kaže Sweetie Belle tired, vreme joj je za dremku. Otpevaće ti i veselu pesmicu kada se odmori. Daj joj cuclu, češljaj je Broj ocena: 197 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Bebe Lutke Figure i Oprema za lutke Šifra Proizvoda: 29597 Poslednja cena bila je: 2999 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Hasbro My Little Pony - Beba Sweetie Belle 27858 Hasbro My Little Pony - Beba Sweetie Belle 27858 Brend: My Little Pony - Moj Mali Poni Baterije 2 x AAA uključene u pakovanje Cucla uključena u pakovanje Pritiskom na nogu ponija, on govori Sweetie Belle tired! ili peva Uzrast: 3+ Napomena: Igračka nije namenjena deci mlađoj od 3 godine zbog sitnih delova koje sadrži. Opis proizvoda: Hasbro My Little Pony - Beba Sweetie Belle 27858 Mekano i slatko novorođeno ždrebe Sweetie Belle voli da se smeje i igra po ceo dan! Pratiće te u maštovitim avanturama, a kada kaže Sweetie Belle tired, vreme joj je za dremku. Otpevaće ti i veselu pesmicu kada se odmori. Daj joj cuclu, češljaj je i snažno grli i biće uvek nasmejana! Svi proizvodi iz: Bebe Lutke Figure i Oprema za lutke Sve iz: Dečije igračke, lutke i igračke za bebe * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Oglas Prodajem moju licnu odecu, te jako dobro ocuvanu kao i novu - Povoljno. To su sportske, svakodnevne letnje majice sa rukavima, bez rukava, letnje tunike, letnje pantalone, letnje polufarmerice, 3/4 farmerice, helanke, elegantne majice, svecane, za izlazak, suknje kako kratke, teksas i poslovne. Takodje tuniku zimsku bez rukava od vune itd. ... Razne vrste trenerki, rolere koje sam platila 5 500 din. sa silikonskim su tockovima kalupa od 39 do 43, trenutno podeseni na broj 39. Vozila sam ih ali malo. Prodajem ih za samo 1 000 din. U odlicnom su stanju samo sto mi ne trebaju vise. Slobodno nazovite ili mi pisite da se dogovorimo. Takodje, mogu Vam i slike poslati na Vasu e-mail adresu. Dragana [email protected] Novi Sad

Twilight Sparkle želi da zna sve o svemu i u istraživanjima joj pomaže Zmaj Spike. On sedi na vrhu balona i teleskopom pomno proučava nebo i zemlju. Dok lete pod mesečinom i slušaju opuštajuću muziku, njihov balon svetli! Broj ocena: 307 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Bebe Lutke Figure i Oprema za lutke Šifra Proizvoda: 30181 Poslednja cena bila je: 2975 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Hasbro My Little Pony Twilight Sparkle u letećem balonu 21474 Hasbro My Little Pony Twilight Sparkle u letećem balonu 21474 Brend: My Little Pony - Moj mali poni Uzrast: 3+ U pakovanju: figurice Twilight Sparkle, figurica Zmaj Spike, teleskop, leteći balon Balon svetli i svira Napajanje: 3 x AAA baterije (uključene u pakovanje) Pogledajte video prezentaciju u okviru opisa proizvoda. Napomena: Igračka nije namenjena deci mlađoj od 3 godine zbog sitnih delova koje sadrži. Opis proizvoda: Hasbro My Little Pony Twilight Sparkle u letećem balonu 21474 Povedi svoje My Little Pony prijatelje u neverovatnu vožnju svetlucavim i zvučnim letećim balonom! Twilight Sparkle želi da zna sve o svemu i u istraživanjima joj pomaže Zmaj Spike. On sedi na vrhu balona i teleskopom pomno proučava nebo i zemlju. Dok lete pod mesečinom i slušaju opuštajuću muziku, njihov balon svetli! My Little Pony Balon - Video prezentacija Svi proizvodi iz: Bebe Lutke Figure i Oprema za lutke Sve iz: Dečije igračke, lutke i igračke za bebe * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Opis Informacije o dostavi Česta pitanja Opis Umetnička majica kecelja za decu za bojenje bez prljanja Kreativnost bez Brige! Igre bez stresa Neka deca i njihova odeća budu čisti dok istražuju stvaranje umetničkih dela! Ovaj izdržljivi mantil se lako čisti i može se ponovo koristiti za sate kreativne igre bez stresa. Lagano za čišćenje: Glatka plastika čini ovu kecelju lakom za čišćenje. Deca mogu da stvaraju svoja remek-dela dok svoju odeću održavaju urednom i čistom! Podesivo zatvaranje Odličan poklon za decu Ova umetnička kecelja za višekratnu upotrebu sadrži mekano, 100% poliestersko vlakno koje se lako čisti nakon upotrebe. Podesivo zatvaranje na leđima odgovara deci uzrasta 3-6 godina. 100% vodootporno Moj prvi Craiola umetnički alat Višebojni dizajn Dajte svom mladom umetniku slobodu da crta, slika i radi uz Craiola majicu za decu! Višebojni dizajn dodaje zabavan izgled ogrtaču koji će inspirisati maštu vašeg deteta. Lako podesive veličine Mali umetnici su slobodni da stvaraju bojom bez brige da boje na svojoj odeći. Uključuje 1 umetničku majicu koja se može prati. Sadrži elastične manžetne sa rukavima i podesive čičak trake za univerzalno pristajanje i lako čišćenje. Za više upotreba: Uključuje 1 ogrtač za višekratnu upotrebu za decu. Zaštitite odeću i kožu vašeg deteta od nereda, tako da mogu da uživaju u stvaranju sopstvenih umetničkih dela pomoću markera, akvarela, boja, bleštavog lepka i još mnogo toga! Pružaju deci prve umetničke trenutke napravljene posebno za njihove male ruke kako bi mogla da stvaraju. Umetnička majica kecelja za decu za bojenje bez prljanja Informacije o dostavi Isporuka robe se vrši na celoj teritoriji Republike Srbije. Način dostave: BEX kurirska služba Rok isporuke: 48h (u okviru radnih dana) Cena isporuke za Srbiju: 390 RSD Za porudžbine preko 4.000 RSD poštarina je besplatna. Česta pitanja Da li mogu vratiti ili zameniti robu? Moguće je i vratiti i zameniti robu, potrebno je popuniti odgovarajući obrazac iz odeljka za reklamacije sa sajta i proslediti popunjen obrazac na email: [email protected] Ko snosi troškove zamene ili odustanka od naručenog proizvoda? Trošak poštarine u slučaju odustanka od kupovine snosi kupac, dok u slučaju zamene zbog naše greške ili oštećenja u transportu Alexonlineshop će snositi troškove poštarine. Da li primate platne kartice? Moguće je plaćanje karticama, kao i plaćanje IPS QR kodom, putem fakture za pravna lica, kao i pouzećem. Da li mogu da poručim putem e – maila ili telefona? Možete. Pozivamo Vas da nas kontaktirate na email: [email protected] ili na telefone: 069 2222 896 061 2222 896 064 2222 896 *Sve cene na ovom sajtu iskazane su u dinarima. PDV je uračunat u cenu. Alex Online Shop maksimalno koristi sve svoje resurse da Vam svi artikli na ovom sajtu budu prikazani sa ispravnim nazivima specifikacija, fotografijama i cenama. Ipak, ne možemo garantovati da su sve navedene informacije i fotografije artikala na ovom sajtu u potpunosti ispravne

Druga knjiga serijala SOBA KOŠMARA, od najčitanijeg i najprodavanijeg američkog pisca za decu. Broj ocena: 97 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Horor roman Šifra Proizvoda: 6894 Poslednja cena bila je: 499 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Soba Košmara 2 : Ormarić Broj 13, R.L. Stajn Ormarić Broj 13 Knjiga br. 2 Iz Serijala Soba Košmara Autor : R.L. Stajn Izdavač : Laguna Format : 13 x 20 cm Broj Strana : 116 Opis proizvoda: Soba Košmara 2 : Ormarić Broj 13, R.L. Stajn *** O Knjizi : R.L.Stajn je ušao u Ginisovu knjigu rekorda kao najtiražniji pisac za mlade svih vremena. Njegove knjige prodate su širom sveta u više od 300.000.000 primeraka. Stajn vas vodi u najmračnije uglove mašte, gde se, daleko od sigurnog sveta koji poznajete, krije Soba košmara. U rukama držite ključ senovitog sveta drhtavica i vriskova. Zakoračite izvan bezbednog, ugodnog sveta koji poznajete. Otključajte vrata strahu. Unutra uvek ima mesta za još jednoga u... SOBI KOŠMARA. Pozdravite Luka. Danas nije njegov srećan dan. Prvi je dan škole i tek što mu je dodeljen ormarić - ormarić broj 13. Srećni broj 13? Ne za Luka. Upravo je otvorio vrata SOBE KOŠMARA. Luk treba da započne školsku godinu u novoj školi i jednostavno ni ne pomišlja da bilo šta prepusti slučaju. Obući će svoju srećnu majicu, u džepu će stegnuti srećnu šapu od crnog zečjeg krzna koja nikada nije zakazala i hrabro će zakoračiti u nepoznato. I mada mu prijatelji govore da je previše sujeveran, on ne misli tako; nikada dovoljno sreće, to je njegov omiljeni odgovor. Kad sazna da je dobio ormarić broj 13, prosto neće moći da veruje. Zar mu je školska godina upropašćena i pre nego što je počela? Međutim, Luk i ne sluti šta se sve krije iza nesrećnog broja, niti da mu sva sreća ovoga sveta neće biti dovoljna kada jednom otvori vrata zlosrećnog ormarića. *** O Autoru : R. L. Stajn kaže da ima sjajan posao. "Moj posao je da učinim da decu podilaze ŽMARCI!" Svojim knjigama strave R. L. Stajn je plašio decu širom sveta. Prodao je preko 300 miliona knjiga, postavši najprodavaniji dečji pisac u istoriji. Ovih dana, Stajn daruje nove strahove u svojoj seriji SOBA KOŠMARA. Kada ne radi voli da čita stare detektivske romane, gleda na TV–u seriju Sunđer Bob Kockalone i izvodi svog psa Nadin u duge šetnje po Njujorku, gde živi sa suprugom Džejn i sinom Metjuom. "Volim da vodim svoje čitaoce na zastrašujuća mesta", kaže R. L. Stajn. "Znate li koje je najstrašnije mesto? To je vaš UM!" www.rlstine.com *** Odlomak Iz Knjige : 1. „Hej, Luk – srećno!“ Ko me je zvao? Predvorje je bilo zakrčeno učenicima uzbuđenim zbog prvog dana škole. I ja sam bio uzbuđen. Moj prvi dan u sedmom razredu. Moj prvi dan u osnovnoj školi Šouni Veli. Jednostavno sam znao da će ovo biti strašna godina. Naravno, nisam rizikovao. Nosio sam svoju srećnu majicu. Majica je bila isprane zelene boje, malo razvučena i imala je pocepan džep. Ali nema šanse da započnem novu školsku godinu bez srećne majice. A imao sam i srećnu zečju šapu u džepu vrećastih oker pantalona. Crna je, veoma mekana i krznena. To je zapravo privezak za ključeve, ali ne želim da ih okačim na nju i tako poništim sreću. Zašto je tako srećna? Pa, to je crna zečja šapa, koja je veoma retka. Osim toga, pronašao sam je prošlog novembra na moj rođendan, a pošto sam je pronašao, roditelji su mi poklonili nov kompjuter koji sam tražio. Eto tako, donela mi je sreću – zar ne? Bacio sam pogled na crveno-crni kompjuterski ispisan natpis koji je visio preko hodnika: NAPRED ŠTITONOŠE! PODRŽITE SVOJU EKIPU! Sve muške ekipe škole Šouni Veli zovu se Štitonoše. Ne pitajte me kako su dobili to čudno ime. Zbog natpisa mi je srce nakratko brže zalupalo. Podsetio me je kako je trebalo da pronađem košarkaškog trenera i pitam ga kada će biti testiranje. Imao sam celu listu stvari koje je trebalo da uradim: (1) da proverim kompjuterski kabinet; (2) da se raspitam o košarkaškoj ekipi; (3) da vidim da li bih mogao da pohađam neki poseban nastavni program plivanja posle škole. Nikada pre nisam išao u školu koja ima bazen, a budući da je plivanje bilo moj drugi najdraži sport, bio sam prilično uzbuđen zbog toga. „Zdravo… Luk!“ Okrenuh se i ugledah iza sebe svoju drugaricu Hanu Markum, veselu i zanesenu kao i uvek. Hana ima kratku kosu boje bakra, poput novog novčića, zelene oči i širok osmeh. Moja majka je uvek zove Sunce, zbog čega i meni i njoj uvek bude neprijatno. „Rasparan ti je džep“, rekla je. Povukla ga je i još više ga rasparala. „Hej… prestani!“ Ustuknuo sam. „To je moja srećna majica.“ „Jesi li pronašao svoj ormarić?“ Pokazala je na grupu učenika koji su proučavali raspored nalepljen na zidu. Svi su stajali na vrhovima prstiju, pokušavajući da vide jedni iznad drugih. „Raspored ormarića je tamo okačen. Znaš šta? Moj ormarić je prvi do trpezarije. Biću svakog dana prva na ručku.“ „Oh, srećnice“, rekoh. „I Gran će mi predavati engleski“, uzviknu Hana oduševljeno. „On je najbolji! Tako je smešan. Svi kažu kako ne možeš da prestaneš da se smeješ. Je l’ i tebi predaje?“ „Ne“, rekao sam. „Ja sam dobio Vorena.“ Hana je napravila grimasu. „Osuđen si na propast.“ „Prestani“, rekoh. „Ne govori takve stvari.“ Triput sam stegao zečju šapu. Progurao sam se kroz gužvu do liste s rasporedom ormarića. Ovo će biti odlična godina, rekoh sebi. „Hej, čoveče… kako ide?“ Darnel Kros me je pozdravio udarivši dlanom o moj dlan visoko iznad glave. „Šta se dešava?“ – odgovorih. „Vidi ovo. Dobio si srećni ormarić“, reče Darnel. Škiljeći sam pogledao raspored. „Šta? Kako to misliš?“ Preleteo sam pogledom niz imena dok nisam došao do svog: Luk Grin. I zatim sam pratio tačkastu crtu do broja svog ormarića. I zinuo od čuda. „Nemoguće!“ – uzviknuo sam. „To nije istina.“ Trepnuo sam nekoliko puta i zatim ponovo pogledao raspored. Da. Ormarić broj 13. Luk Grin…………………………broj 13. Broj 13. Svi proizvodi iz: Horor roman Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Žurka 3: 1. vatra i kiša - Allegro Band 2. Nek mi oproste - Šerif Konjević 3. Mamuran - Šako Polumenta 4. Rana ko rana - Osman Hadžić 5. Ko nije priveo - Džej 6. Sve je isto oko mene - Đani 7. Ti, ti, ti - Zorica Brunclik 8. Buco moja - Goran Vukošić 9. Pola tuge - Šemsa Suljaković 10. Bogataši - Slaviša Vujić 11. Priznaj mi - Kosmajac Band 12. S kim si, takav si - Hanka Paldum 13. Evo ide zlato moje - Lepa Đorđević 14. Fantazija - Nedeljko Bajić Baja 15. majica - Bon Ami 16. Skini me - Ivana Šašić 17. Ne, ne, ne - Sinan Sakić 18. Ona je dar sa neba - Aleksandar Živanović 19. Božije suze - Medeni Mesec 20. Crveno obuci - Ljuba Aličić Žurka 4: 1. Polako, ali sigurno - Ljuba Aličić 2. Zar u ovim godinama - Šerif Konjević 3. Malo, malo - Sanja Maletić 4. Iz života nestala si tiho - Nedeljko Bajić Baja 5. A šta drugo mogu - Zorica Brunclik 6. Bolja si od drugih sto - Muharem Serbezovski 7. Gubim kontrolu - Goga Sekulić 8. Klošar - Sinan Sakić 9. Hajde, hajde - Medeni Mesec 10. Gde će ti duša - Enes Begović i Selma Bajrami 11. Vratiću se ja - Boban Rajević 12. Laži su me opekle - Nino 13. Teško meni bez mene - Šemsa Suljaković 14. Bretela - Boban Zdravković 15. Na srcu kvar - Alen Muković 16. Milioner - Danijel Đurić 17. Sto ću čaša - Crni 18. Ko si ti - Šako Polumenta 19. Poznata priča - Đani

Naslov originala: Everything, Everything by Nicola Yoon Prevela: Jelena Katić Živanović Tiraž: 1.000 Bolujem od retke i malo poznate bolesti. Ukratko, alergična sam na svet. Ne napuštam kuću, i zapravo nisam izašla u spoljni svet već sedamnaest godina. Jedini ljudi koje viđam su mama i moja negovateljica Karla. Međutim, jednoga dana se pred komšijskom kućom pojavi kamion za selidbe. Kad bacim pogled kroz prozor, ugledam njega. Visok je, vitak i sav u crnom – crna majica, crne farmerke, crne patike i crna kapa koja mu potpuno pokriva kosu. Uhvati me kako virim i uzvrati pogled. Gledamo se netremice. Zove se Oli. Možda i ne možemo da predvidimo budućnost, ali ponešto ipak možemo. Na primer, ja ću se sasvim sigurno zaljubiti u njega. I to sasvim sigurno neće izaći na dobro.

Kupoholičarka hara Njujorkom, kao i bestseler listama! Broj ocena: 94 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Komedije Šifra Proizvoda: 7019 Poslednja cena bila je: 690 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Kupoholičarka U Inostranstvu, Sofi Kinsela Naziv Knjige : Kupoholičarka U Inostranstvu Serijal : Kupoholičarka Autor : Sofi Kinsela Izdavač : Laguna Format : 13 x 20 cm Broj Strana : 344 Naziv Originala : , Sophie Kinsella Opis proizvoda: Kupoholičarka U Inostranstvu, Sofi Kinsela *** O Knjizi : RU životu Rebeke Blumvud sve ide kao podmazano. Ima posao na televiziji, upravnik banke je ljubazan prema njoj, a kada je reč o trošenju novca, njen moto glasi: "Kupuj samo ono što ti je neophodno" - i ona se zaista (nekako) toga i pridržava. Začkoljica je samo u tome što joj se pruža prilika da radi u Njujorku. Njujork! Muzej moderne umetnosti! Gugenhajm! Metropoliten opera! I Beki namerava da ih sve obiđe. Najozbiljnije. Jedino što izgleda baš glupo ne videti neka druga poznata mesta. Kao što je Saks. I Blumingdejls. I Barnis. Sve te robne kuće. I neku od onih neverovatnih rasprodaja gde možete naći Pradinu haljinu za 10 dolara. Ili beše 100? Da li će Beki ostati dovoljno prisebna da bi marila još i za takve sitnice? "Gotovo da sam zaplakala od smeha." Daily Mail *** O Autoru : Rođena 12. decembra 1971. Sofi Kinsela je zapravo pseudonim Medlin Vikam. Sofi je njeno srednje ime, a Kinsela majčino prezime. Prijatelji i porodica je zovu Medi. Ova autorka je, pre nego što će se posvetiti literaturi, radila kao novinar prateći sektor tržišta i finansija. Na prvi pogled, tu se nazire veza sa tematikom i, prevashodno, naslovima romana koji će joj doneti punu afirmaciju: Tajni svet snova jedne kupoholičarke (2000), Kupoholičarka u inostranstvu (2001), Kupoholičarka staje na ludi kamen (2002). Uz roman Bogomdana domaćica (2005), delo Umeš li da čuvaš tajnu? predstavlja tematski iskorak iz ljupkog Kinselinog kupoholičarskog ambijenta, iskorak koji nipošto neće razočarati one koji su njeno pisanje zavoleli čitajući pomenute knjige. Naprotiv. „Nikad nisam bila istinski posvećena novinarstvu, delom zbog toga što me sektor koji mi je zapao – finansije – nikada nije stvarno zanimao, a delom i zato što ja, u stvari, nikada nisam bila na ’ti’ sa svim tim činjenicama kojih bi čovek u žurnalizmu trebalo da se drži. Ali, da sam volela da pišem za novine – volela sam“, ispovedila se u jednom intervjuu Sofi Kinsela, koja, kako kaže, obožava svadbe, a svojim tajnim porokom smatra to što često ume da natrpa puna usta keksa. Sofi ima tri sina: Fredija, Huga i Oskara. Suprug joj je nastavnik i predaje latinski jezik u osnovnoj školi. Romani iz serijala o Kupoholičarki su prodati u preko 6, 3 miliona kopija samo u SAD. Kinsela rado citira Oskara Vajlda: „Nikada ne ostavljam za sutra ono što mogu da uradim prekosutra.“ www.sophiekinsella.com *** Odlomak Iz Knjige : Glava prva U redu, samo bez panike. Bez panike. Treba samo da budem organizovana i hladne glave i da smislim šta treba da ponesem. I da to zatim uredno složim u kofer. Mislim, koliko to može da bude teško? Odstupam korak od zatrpanog kreveta i zatvaram oči, napola se nadajući da će, ako to dovoljno snažno poželim, moja odeća sama od sebe uredno da se složi. Kao u onim člancima o pakovanju u časopisima, gde vas podučavaju kako da otputujete na odmor s jednim jedinim jeftinim sarongom i vešto se obučete u njega na šest različitih načina. (Inače, mislim da je to totalna prevara, jer iako sarong košta deset funti, oni posle dodaju brdo odeće koja košta stotine, a mi kao ne treba da primetimo.) Kada otvorim oči, međutim, darmar je još tamo. U stvari, reklo bi se da ga ima još više, kao da mi je odeća, dok sam žmurila, iskočila iz fioka i trčala oko kreveta. Kud god pogledam po sobi, svuda grdne, neuredne gomile... pa, svega. Cipela, čizama, majica, časopisa... Poklon-korpa Bodi šopa kupljena na rasprodaji... Lingvafonov tečaj italijanskog koji stvarno moram da počnem da učim... ona stvar za lice što se stavlja u sauni... a na stočiću za šminku ponosno leže mačevalačka maska i mač koje sam juče kupila. Samo četrdeset funti u dobrotvornoj prodavnici! Uzimam mač i pravim kratak eksperimentalni ubod prema svom odrazu u ogledalu. Bila je to neverovatna podudarnost, jer već odavno nameravam da učim mačevanje, još otkako sam pročitala onaj članak u Dejli vorldu. Jeste li znali da mačevaoci imaju bolje razvijene noge od svih ostalih sportista? Osim toga, ako postanete stručnjak, možete da radite kao dubler u filmovima i zaradite brdo love! Zato nameravam da u kraju nađem nekoga ko drži časove mačevanja, pa da stvarno dobro naučim, za šta mislim da mi neće trebati mnogo vremena. A onda – to je moj tajni plan – čim dobijem zlatnu značku ili šta se već dobija, ima da sastavim pismo Ketrin Ziti Džons. Zato što joj je garant potrebna dobra dublerka, mislim, kome nije? Zašto to onda ne bih bila ja? U stvari, sigurno će se radije opredeliti za nekoga iz Britanije. Možda će me pozvati telefonom i reći da gleda svako moje pojavljivanje na kablovskoj i da je oduvek želela da me upozna. Bože. Zar to ne bi bilo sjajno? Verovatno bismo odmah shvatile da smo se našle, da se smejemo iz istih razloga i sve ostalo. Onda bih odletela do njene luksuzne kuće i upoznala se s Majklom Daglasom i igrala se s bebom. Bile bismo opuštene kao stare prijateljice, neki časopis bi napisao članak o nama u okviru serije o najboljim prijateljicama među zvezdama, a njih dvoje bi me čak možda zamolili da... „Ćao, Beks!“ Slatke slike na kojima se smejem s Majklom i Ketrin prskaju mi u glavi kao mehuri sapunice i mozak mi se vraća u stvarnost. Suz, moja cimerka, dokono ulazi u sobu, odevena u prastaru kariranu pižamu. „Šta to radiš?“ radoznalo se raspituje. „Ništa!“ kažem ja, i žurno vraćam mač na sto. „Samo... održavam formu.“ „A, tako“, kaže ona, neodređeno. „Pa – kako ide pakovanje?“ Odlazi do kamina, uzima ruž i počinje da ga nanosi na usne. Suz se uvek tako ponaša u mojoj sobi – luta okolo, uzimajući stvari i razgledajući ih i ponovo ih spuštajući. Kaže da voli to što nikad ne zna šta će naći, kao da je na buvljaku. Prilično sam sigurna da time ne misli ništa loše. „Odlično“, kažem. „Upravo smišljam koji kofer da uzmem.“ „Aaa“, kaže Suz, okrenuvši se. Usne su joj do polovine jarkoružičaste. „Što ne uzmeš onaj mali, krem boje? Ili crvenu putnu torbu?“ „Mislila sam možda ovaj“, kažem, i izvlačim svoj novi, otrovnozeleni metalni kofer ispod kreveta. Kupila sam ga za vikend, i totalno je fenomenalan. „Vau!“ kaže Suz, razrogačenih očiju. „Beks! Strava je! ’De si ga uzela?“ „U Fenviksu“, kažem, sa širokim kezom. „Zar nije boli glava?“ „Najmoćnija koferčina koju sam ikada videla!“ kaže Suz, zadivljeno prevlačeći prstima po njemu. „I... kol’ko sada imaš kofera?“ Osvrće se prema mom ormaru, gde se guraju smeđi kožni kofer, lakirani putni kovčeg i tri koferčića. „O, pa znaš“, kažem, nehajno slegnuvši ramenima. „Kao sav normalan svet.“ Može biti da sam u poslednje vreme malo više kupovala kofere. Ali pre toga ih vekovima uopšte nisam imala, osim jedne stare, ofucane platnene torbe. Dok nisam, pre nekoliko meseci, doživela čudesno otkrovenje usred Harodsa, otprilike kao sveti Pavle na drumu za Mandelej. Koferi. Od tada sam u pohodu da nadoknadim propušteno. Uostalom, svi znaju da je dobar kofer dobra investicija. „Pošla sam da skuvam čaj“, kaže Suz. „Hoćeš ti?“ „O da, molim te!“ kažem. „I kitket?“ Suz se kezi. „Kitket neizostavno.“ Nedavno smo dozvolile jednom Suzaninom prijatelju da prenoći na sofi – a on nam je na odlasku ostavio ogromnu kutiju kitketa. Što je sjajan poklon u znak zahvalnosti, ali sada po ceo dan jedemo kitkete. S druge strane, Suz je sinoć primetila da ćemo ih potrošiti onoliko brzo koliko ih brzo budemo jele – tako da je na neki način zdravije natrpati ih što više u sebe. Suz se odšeta iz sobe, a ja se okrećem koferu. Dobro. Koncentriši se. Pakovanje. Ovo stvarno ne bi trebalo da traje dugo. Sve što mi je potrebno jeste osnovna, sparena garderoba za mini odmor u Somersetu. Sastavila sam čak i spisak, i to bi trebalo da olakša posao. Farmerke: dva para. To je lako. Izbledele i manje izbledele. Majice: U stvari, neka bude tri para farmerki. Moram da ponesem moje nove dizelke, jer su strava, iako su pomalo tesne. Pa šta, nosiću ih samo po nekoliko sati uveče, ili tako nešto. Majice: O, i one izvezene s kratkim nogavicama iz Oaze, jer ih još nisam dovoljno iznosila. Ali one se ne računaju, jer su praktično šorts. Uostalom, farmerke gotovo uopšte ne zauzimaju prostor, zar ne? OK, to će verovatno biti dovoljno džinsa. Uvek mogu da dodam još ako zatreba. Majice: razne. Da vidimo. Obična bela, obavezno. Siva takođe. Kratka crna, dugačka crna (Kalvin Klajn), druga dugačka crna (Verhaus, ali izgleda otmenije), roze bez rukava, roze koja se presijava, roze... Zastajem, usred pokreta kojim prenosim složene majice u kofer. Ovo je glupo. Na koju foru da predvidim koje ću majice želeti da obučem? Majica je nešto što ujutru odabereš prema raspoloženju, isto kao kristale, ili aromaterapijska ulja. Šta ako se probudim raspoložena da nabacim svoju „Elvis je car“ majicu, a nisam je ponela? Znate šta, narode, jednostavno ću sve da ih ponesem. Mislim, nekoliko majica više neće zauzeti previše prostora, zar ne? Jedva će se primećivati da su tamo. Sručujem ih sve u kofer i dodajem dve-tri majice na bretele, čisto za sreću. Odlično. Ovaj pristup s osnovnom garderobom savršeno funkcioniše. Dobro, šta je na redu? Svi proizvodi iz: Komedije Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Izuzetan triler vrhunskog majstora žanra. Broj ocena: 116 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Kriminalistički romani Šifra Proizvoda: 6365 Poslednja cena bila je: 860 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Iskonski Strah, Vilijam Dil Iskonski Strah Pisac : Vilijam Dil Format: 13 x 20 cm Izdavač : Laguna Broj strana : 420 Opis proizvoda: Iskonski Strah, Vilijam Dil *** O knjizi *** U Čikagu, uvaženi nadbiskup svirepo je ubijen i raskomadan u svojim odajama. Aron Stampler, mladić anđeoskog izgleda, pronađen je kako kleči u ispovedaonici, okupan u krvi, i dok je stezao ogroman kasapski nož tvrdio je da je nevin. Martin Vejl je briljantni advokat od kojeg zaziru svi tužioci i političari. Zadatak mu je odbrani Stamplera, mladog monstruma u ljudskom obliku, u slučaju koji ne može očekivati da dobije. Ali Vejl koristi svoje neuobičajene metode već pri izboru svog zastupničkog tima – male grupe muškaraca i žena koji moraju da otkriju zapanjujuću istinu o nadbiskupovom ubistvu. Oni to i čine u vrtoglavom vrhuncu romana i do sada neviđenom iznenađenju koje vreba čitaoca… *** Kritike *** "Prolaziće vam žmarci niz kičmu… Gospodin Dil zna kako se održava napetost." The New York Times "Uzbudljiva… zastrašujuća krimi priča." United Press International "Prvoklasan psihološki triler… brzog ritma… Dil uspeva da napakuje dovoljno obrta i preokreta u zaplet svog romana da čitalac jednostavno ostaje bez daha." The Orlando Sentinel *** O piscu *** Vilijem Dil rođen je 1933. godine. Do pedesete godine stekao je ugled kao novinar i fotograf, a onda je napisao roman Šarkijeva mašina, kojim je stekao i književnu slavu. Najpoznatiji je po tri romana s istim junakom, Martinom Vejlom – Iskonski strah, Predstava Zla i Vladavina pakla. Živi u Vudstoku, država Džordžija, sa suprugom, takođe poznatom književnicom Viktorijom Gan. *** Odlomak *** Ja verujem u zakon. Verujem u svetinju sudnice i u veličanstvo pravde. Takođe verujem da stvari nisu uvek onakve kakve izgledaju, da činjenicama može da se manipuliše onako kako mađioničar manipuliše publikom. On vam skreće pažnju jednom rukom dok drugom izvodi trik. To se zove zavođenje s puta. Tužilac u ovom slučaju je mađioničar. Skreće vašu pažnju s činjenica ovog slučaja sjajnim trikovima i informacijama koje zapravo imaju veoma malo veze s krivicom ili nevinošću mog branjenika. On je izneo skup nečega što je nazvao dokazima – i svi do jednog su posredni. On kaže da je moj branjenik imao motiv, priliku i želju, ali ne iznosi čvrste dokaze koji ga neposredno povezuju sa zločinom. On kaže da je moj branjenik nemoralan, da je lažov, da je uhvaćen kako vara žrtvu, da je očajnik. Moj branjenik ne opovrgava te navode – ali, čine li ga motiv ili želja zločincem? Da li mu se sudi zato što je nemoralan? Ili zato što je lagao? Ili zbog varanja? Hoćete li poslati ovog čoveka na električnu stolicu zato što je očajan? Kažem vam da u interesu pravde morate da zanemarite čarobnjakove trikove s kartama i pogledate mu drugu ruku – ruku u kojoj bi trebalo da su pravi dokazi, jer, ako to učinite, videćete da je prazna. Ovo je sudnica, a ne mađioničarska predstava. Mom branjeniku preti smrtna kazna. Možete li vas dvanaestoro, dame i gospodo, iskreno da kažete da je moj protivnik dokazao krivicu ovog čoveka bez ikakve sumnje? Sistem pravi greške bez obzira koliko je fino podešen, njegova slabost je ljudska sklonost ka grešci. Moj branjenik je čovek i on je grešan – ali takav je i mađioničar koji zahteva njegovu smrt. Zato od vas tražim da ne dozvolite da vas obmane zavođenje s puta. Proučite pažljivo dokaze i kada to učinite, nećete imati drugog izbora do da objavite kako moj branjenik nije kriv za ovaj zločin. Martin Vejl Završna reč poroti Država protiv Nikolasa Lume 3. septembar 1979. JEDAN 26. februar 1983. Kada je nadbiskup Ričard Rašman, po velikom milosrđu jednako poznat među katolicima, protestantima i Jevrejima kao „Svetac s Lejkvju Drajva“, izašao ispod tuša, ostalo mu je manje od deset minuta života. Smrt je stajala na pragu. Nadbiskup se opustio pod vrelim tušem, pa je počeo da pevuši uz muziku sa stereo-uređaja iz spavaće sobe. Betovenova Oda radosti – verovatno njegov omiljeni muzički komad. Veličanstveni hor uvek ga je uzbuđivao. Muzika je bila toliko glasna da nadbiskup nije čuo otvaranje kuhinjskih vrata. Kuhinjska vrata nisu zaključana. Dobro. Prostorija je tako čista, tako sterilna, sva u nerđajućem čeliku i pločicama, da liči na bolničku salu za obdukcije. Muzika. Baš se uklapa. Divno. Moćno. Pojačana do daske kao i uvek, ništa neće čuti. On je u spavaćoj sobi, diriguje orkestrom, zatvorenih očiju, sa zamišljenom palicom u ruci, pevušeći. Tako prokleto predvidivo. Nadbiskup je stajao na vratima spavaće sobe i brisao se debelim frotirskim peškirom. Bio je to visok, privlačan muškarac, mišićav i čvrst, kože potamnele od sunca ispod linije ruba majice. Tamna, gusta kosa padala mu je na čelo. Napeo je mišicu, diveći se kvrgi dok se brisao ispod pazuha. Kad je završio, bacio je peškir na pod kupatila i stao da se njiše uz muziku onako nag nasred sobe. Čokolada za energiju. Mogu skoro da osetim kako me prožima poput električnog naboja, i dole takođe, kako rastem, spremam se za veliki O. Tako on to zove, veliki O. Nemoj da zajebeš, pridrži rukom frižider od metar i po kako se ne bi čuo zvuk otvaranja vrata. Tako, savršeno. Tu su, sve te bočice čokoladnog mleka. Vojnici u pregradi na vratima. Uljez je okrenuo bočicu naglavačke, desna strana gore, dno gore, desna strana gore, gledajući kako se napitak pretvara u gusto čokoladnosmeđe pre nego što je odvrnuo poklopac i ispio. Onda je, umesto da zgazi pedalu kante za smeće, rukom podigao poklopac i nečujno spustio malenu bocu unutra. Tako uredno, tako čisto. Tako posrano sterilno. Nadbiskup je posuo presavijenu krpu talkom i, zatvorivši oči, stao da se trlja. Bio je izgubljen u muzici, glasom je oponašao kontrabas kad su ušli limeni duvači. Bum bum bum bum bumbumbum buuum... Gospode, kako volim osećaj noža u ruci. Lak, uravnotežen, hladan. Tako gladak, ravan, uljast, poput nje kad želi ono, kad je spremna. Uljez je otvorio skrivenu kutiju ispod police u kojoj su ležali kuhinjski noževi, prešao lako vrhovima prstiju preko drški, tako pažljivo istrljanih lanenim uljem nakon pranja. Stao je kod najvećeg, noža za pečenje. Široko, dugo sečivo od nerđajućeg čelika bilo je tako naoštreno da je oštrica bila gotovo nevidljiva. Prigušena svetlost noćne svetiljke ispod police treperila je na oštrici. Izvukao je nož i prešao srednjim prstom po oštrici, ostavivši na njoj krvav trag iz posekotine. Uljez oliza svoju krv. Hor se pojačava. A ja sam sve napetiji, u stomaku mi treperi, krv mi udara u slepoočnicama, imam grčeve. Ostalo je još malo vremena pre nego što eksplodiram. Krenuo je kroz dnevnu sobu noseći nož niz bedro. Vrata spavaće sobe bila su otvorena. Najsvetije svetilište. Skerletne zavese i prekrivači, Očeva krv. Beli tepih, čistota duše. Sjaj sveća pročišćava vazduh. Mirisi... I prsten; leži na noćnom stočiću gde ga uvek spušta kad se tušira, posle. Evo ga. Sušta čistota i svetlost. Njegova eminencija, Njegova svetost... Njegova Glupost. Blagosloveni svetac grada? Sveče, gde je tvoj oreol? Pored kreveta? Negde u fioci? Zao on stoji i nag, dirigujući zamišljenu simfoniju anđela, pomazan sopstvenom umišljenom vrlinom. Muzika se pojačavala. Uljez je prišao stolu, uzeo prsten i navukao ga na prst. Njegova ekselencija se izgubila u muzici, sklopljenih očiju, nesvesna bilo čega. Uljez se približio, podigao nož i kucnuo nadbiskupa sečivom pljoštimice po ramenu. Preneražen, nadbiskup se okrenuo. Oči su mu se raširile od iznenađenja. Nadbiskup je počeo da se osmehuje, a onda video nož. Uljez ispruži ruku s prstenom i okrenu nož ka podu. Nadbiskup je bio zapanjen, lako se osmehivao. Uljez oštro pokaza nožem pod i Njegova svetost se polako spusti na kolena. Strah je zamenio radoznalost. Nadbiskup se polako nagnu napred da poljubi prsten na ruci ispruženoj ka njemu. Mora da bude savršeno usklađeno kako bismo svršili zajedno. Velika smrt, sićušna smrt... Oprosti mi, Oče, grešio sam, oprosti mi, Oče, grešio sam, oprosti mi, Oče, grešio... „Oprosti mi, Oče!“, vrisnu uljez. Nadbiskup Rašman podiže pogled i vide oštricu u zamahu delić sekunde pre nego što ga je pogodila. Okrenuo se, osetio kako ga sečivo ubada u rame, duboko zaseca mišiće i tetive i preseca mu ramenu kost. Njegov vrisak bio je zastrašujuća mešavina užasa, straha i bola, poput očajničkog zavijanja sablasti iz pakla. Nož se ponovo podiže; kad je krenuo ka njemu pokušao je da odbije udarac rukom; druga mu je mlitavo visila. Oštrica mu zaseče dlan, povuče se i ponovo zaseče, opet i opet. Nadbiskup zatetura unazad, pokušavajući uzaludno da odbije smrtonosno oružje. Osetio je vatru ispod uha kad mu je oštrica zasekla grlo, dušnik, vratnu žilu i jednjak pre nego što je izbila napolje ispod drugog uha. Udarac je bio tako snažan i čist da je samo kičma držala njegovu glavu i telo zajedno. Krv je kuljala iz užasne rane... Nož je ponovo zasekao, ovog puta njegov obnaženi stomak. Onda još jednom, od kuka do kuka. Smrtonosna oštrica sekla je i sekla, blistajući na svetlosti dok je nadbiskup padao unazad, oborivši stočić i lampu, hvatajući se za rane, osećajući kako mu se ruka zariva u meku kašu arterija i izranavljenog mesa. Glava mu se klatila napred-nazad kao plutani čep u vodi. Bol ga je savladavao... U malom parku preko puta rezidencije, gradski poštar je odvezao svoju jazavičarku Grethen i gledao je kako trčkara duž živice koja odvaja travnjak od pločnika. Čuo je zvuke klasične muzike iza žaluzina na prozorima nadbiskupovog apartmana na drugom spratu i počeo da pevuši melodiju iz svoje prošlosti. Stajao je na trotoaru, a misli su mu se vraćale u prošlost i lutale kroz vreme dok je mumlao melodiju. Odjednom muziku nadjača jedan glas. „Oprosti mi, Oče!“ Pogledao je prozore. Čuo se snažan tresak. Svetlost iza žaluzina se pomeri, a sekundu kasnije poštar začu jeziv krik užasa, tako prožet stravom da je pas spustio uši i stao da zavija. Udar straha, stvaran poput munje, prođe mu niz leđa. Dlačice na rukama mu se naježiše. Kujica mu cvileći pritrča i on je uze u naručje; usledio je novi krik, isto onako užasan, prekinut prigušenim uzvikom. Kroz proreze žaluzina poštar je video priliku kako se kreće tamo-amo po svetlosti. Istrčao je na ulicu, stao da maše jednom rukom kolima u prolazu i da zapomaže. Svi proizvodi iz: Kriminalistički romani Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Zašto prefinjene, razumne žene potpuno polude kad treba da se udaju? Saznajte to u ovom zabavnom romanu koji svaka buduća mlada i svi njeni prijatelji treba da pročitaju ... Broj ocena: 95 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Ljubavni romani Šifra Proizvoda: 7272 Poslednja cena bila je: 690 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Dnevnik Sluđene Mlade, Lora Vulf Naziv Knjige : Dnevnik Sluđene Mlade Autor: Lora Vulf Format: 13x20 cm Broja strana: 295 Izdavač: Laguna Naslov Originala : , Laura Wolf Opis proizvoda: Dnevnik Sluđene Mlade, Lora Vulf *** O Knjizi *** Zašto prefinjene, razumne žene potpuno polude kad treba da se udaju? Dok posmatra kako njene prijateljice postaju prave luckaste udavače, Ejmi upravo o tome razmišlja – koeficijent inteligencije im padne za sto, potpuno gube smisao za lepo oblačenje i u svakom trenutku su spremne da se rasplaču. Ejmi se svega toga užasava. Tako nešto se njoj nikada neće desiti! Ali čak i najjači imaju trenutke slabosti... Kad je dečko neočekivano zaprosi, u bioskopu ispred štanda sa grickalicama, Ejmi pristaje. I dok dlanom o dlan, ludilo je zahvata... Može li Ejmi da se izbori s tim? Hoće li uspeti da se sabere? Da li će prestati da kuka zbog savršenih belih satenskih cipela i stići na venčanje o kojem je maštala? Ili će sve krenuti naopako, praćeno užasom, trzavicama i smešnim situacijama? Dnevnik sluđene mlade je odličan, zabavan novi roman koji svaka buduća mlada i svi njeni strpljivi prijatelji treba da pročitaju. *** O Autoru *** Lora Vulf je televizijski i filmski scenarista. Takođe je opsednuta pisanjem spiskova šta sve treba uraditi. Autor je knjiga Dnevnik sluđene mlade i Dnevnik sluđene buduće mame. *** Odlomak Iz Knjige *** UVOD 26. juni Moja najbolja drugarica Mendi udaje se, a niko ne ispašta više nego moja sekretarica Kejt. KEJT Ja sam administrativni asistent. Nisam obezbeđenje. JA Zaista cenim sve što činiš za mene. Zar ti za prošli Božić nisam poklonila vaučer za Saks? KEJT Mejsiz.* JA Nije važno. Ali ne mogu sad da pričam s Mendi. Samo primi poruku. KEJT Već jesam. Šest puta. JA Šta je rekla? KEJT „Hitno – javi se.“ JA Blefira. Reci joj da sam na sastanku. KEJT To sam joj rekla kad je prvi put zvala. JA U toaletu sam. KEJT To sam rekla već dvaput. Ako još jednom ponovim, ispašće da imate infekciju urinarnog trakta. JA Hej, to je... KEJT Zaboravite. Ja imam ponosa. JA Dobro. Daj mi vezu. Ali ako za tri minuta ne završim razgovor, zovi me na drugi broj. KEJT Znate, to mi nije u opisu radnog mesta.* Kejt izlazi iz moje kancelarije. Kad bih i ja mogla s njom. Umesto toga, javljam se na telefon. JA Zdravo, Mendi. Šta se dešava? MENDI Samo uobičajene nevolje s venčanjem. JA Kakve nevolje? Našla si momka. On je našao tebe. Za tri meseca ćeš biti na sedmom nebu... MENDI Tri meseca i dva dana. JA Kao što rekoh... Opusti se i uživaj. MENDI O, Ejmi, ti to uopšte ne možeš da razumeš. Nikad se nisi udavala. JA Pa, što si me onda zvala? MENDI Šta? JA Ništa. Kaži svojoj drugarici usedelici šta te muči. MENDI Rugaš mi se. Nemoj mi se rugati. JA Ne rugam ti se.* Odjednom se začuje glasno šmrcanje. JA Ne plači, Mendi. Sve će biti u redu.** MENDI Tako sam umorna. Danas je zvala cvećarka da mi kaže da je prvobitna cena holandskih lala bila niža za 15,78%. JA Vau! 15,78%? Kako uopšte da izračunaš koliko je to? Šmrcanje se pretvorilo u jecanje. Jesam li nešto pogrešno rekla? Zazvonio je drugi telefon. Kejt je upravo zaradila povišicu plate. JA Ooo, zvoni mi drugi telefon. Moram da prekinem. Ne zaboravi da se ti i Džon venčavate. Jedino je to važno. MENDI Ali lale su sastavni deo cvetnog aranžmana. JA Čujemo se uskoro! Spustila sam slušalicu. Znam da bi trebalo da me grize savest, ali osećam jedino olakšanje. Trenutak kasnije, Kejt se vratila u moju kancelariju s grimasom na licu. KEJT I vi i ja znamo da će ponovo zvati za sat vremena. Kejt – tako mlada. Tako pametna. JA Verovatno si u pravu. Nego, kaži mi zašto normalni ljudi potpuno poblesave kad se venčavaju? KEJT Mene ne pitajte, gospođice Tomas. Ja nisam udata. JA Zbog toga mi se i dopadaš, Kejt.* Istina je, i vi to znate. Ljudi koji treba da se venčaju kao da se nekim čudom pretvore u pobesnele narcise. U stanju su da čuju kako je u susednom vrtiću izbio požar i zabrinu se jedino da im se na svadbi ne oseti miris nagorelih pelena. Kao one lutke roboti koje smo imali kao deca. One od kojih možete da napravite i čoveka i automobil i praistorijsku životinju. Onda stavite veo i nisku bisera na jednog takvog tiranosaura i dobili ste buduću mladu čija je lična evolucija dovoljno moćna da svakog živog muškarca, ženu i dete uvuče u svoj haos. A ovo nije pakost. Ovo je sušta istina. Verujte mi. Ja znam. Mendi me je zamolila da joj u septembru budem deveruša na venčanju. Na izvestan način, to mi laska. Ona mi je jedna od najbližih prijateljica još s druge godine fakulteta. Privlačna, odlučna – i na sebe troši mnogo – ne poznajem nikog drugog ko slaže odeću po sezoni. Čudna mešavina divljenja i neverice zapečatila je naše prijateljstvo. Ali sada su uslovi tog prijateljstva nalagali da se na njenom venčanju pojavim u žutoj satenskoj haljini u ampir stilu. Mendi je bila ubeđena da su boja ljutića i ampir stil suptilna a ipak otmena interpretacija haljina iz doba Kamelota.** Jeste, kako da ne! Prvo, za tkaninu se može reći da je „boje ljutića“, mada je, istini za volju, limunžuta – kao jeftin senf na izletima. Ili kao njujorški žuti taksi. A samo mlade anoreksične devojke izgledaju otmeno u ampir haljinama. Svako drugi izgleda kao da je u drugom stanju ili debeo, pa možete da zaboravite Kamelot. Ali biću u toj haljini i smešiću se. Zato što Mendi to voli, a ja volim nju. Osim toga, dovoljno sam sigurna u sebe da u javnosti mogu da se pojavim kao livrejisano vozilo. Ja sam atraktivna dvadesetdevetogodišnja brineta. Čak mi kažu da ličim na Džuliju Roberts. Ali u veličini četrdeset. I niža. S manjim sisama. Tako da jedan dan mogu da izdržim sramotu i poniženje u društvu još sedam žena u jednakim limunžutim haljinama dok na Mendinom venčanju prilazimo oltaru uz melodiju čija svaka nota košta trista dolara. O, nisam spomenula taj deo? A rasipništvo se na tome ne završava. Tu su još i veridbeni dar, pa poklon za devojačko veče, pa svadbeni poklon – sve se to sabira.* Zatim, osmorica mladoženjinih drugova moraće da kupe odela ili cilindre ili ceo oklop (nisam smela ni da pitam). Da ne spominjem dvesta pedeset zvanica koje je pozvala da podele s njom ovaj intimni trenutak, pažljivo planiran dvanaest dugih, napornih meseci... Zvučim surovo. A to mrzim jer nisam takva. U stvari, trudim se da imam što je moguće više strpljenja i razumevanja. Pokušavam da ne zaboravim kako tako nešto nikad nisam doživela, na šta me Mendi stalno podseća. Stvarno ne znam šta znači izdržati bure i oluje koje na neki tajanstven način prate venčanja. Pokušavam da se setim svih onih poludelih nevesta koje su nekad bile moje pametne, inteligentne, uistinu prijatne drugarice. Žene s kojima sam volela da se družim. Svih onih besmislica „čini drugima ono što bi voleo da čine tebi“. Ali nije lako. Izgleda kao da ih je pokosila „bolest ludih mlada“. I nije njihova greška – u pitanju je dijetetski prah za kojim posežu očajnički pokušavajući da skinu onih pet kilograma viška što nisu uspele da izgube poslednjih trideset godina. Ipak, nijednog časa im ne zavidim na sreći – ili na histeriji. Radujem se što su našle srodnu dušu, partnera, dežurnog krivca, igračku... Ah, život je težak. Bračni drug je dragoceni bonus. Niko nas ne priprema na usamljene vikende uz osrednji televizijski program, kada poželimo da imamo da radimo nešto bolje. Jeste da imam divnog momka i sjajne prijatelje. Ali momci dođu i odu, a prijatelji imaju svoje planove. A bračni drug ti je uvek tu. Možeš da ostaneš kod kuće i ne radiš ništa jer čak i to radite zajedno. Ali što je mnogo – mnogo je. Ovih dana, kad god zazvoni telefon ispostavi se da zove još neka da javi kako se i ona udaje. Van sebe od radosti, ne zatvaraju usta dok vas satima i satima i satima dave svojom srećom... Datumi venčanja, venčanice, cveće, matične knjige, zakuske i pokloni. Sledeći put će zvati zbog beba i blizanaca i veštačke oplodnje. Posteljice, epiduralne anestezije i cepanja. Moraju li zaista da pričaju kako su se pocepale na porođaju? Onda će na red doći Mala liga, Mali izviđači, automobili, vanbračne veze, bračna savetovališta i razvodi... Uskoro će mi trebati druga telefonska linija samo da bih mogla da naručim kinesku klopu! Disati. Ne smem da zaboravim da dišem. Stvar je u tome što zaista ne razumem tu očajničku potrebu za brakom. Nisam bila od onih devojčica što sede i maštaju o venčanici. Nisam znala kakva bi mi bila frizura ili bidermajer. Sasvim sigurno nisam sebe zamišljala kako koračam ka oltaru dok stotine zvanica tiho plaču i prigušeno primećuju koliko sam lepa. I kako imam prelepo držanje. I kako sam izabrala prvoklasan veo. U stvari, pretpostavljala sam da se nikad neću udati. Mislim, i zašto bih? Nisam religiozna. Mojoj porodici nije nešto naročito ni stalo. A i imam sestru koja je još kao sasvim mala jasno dala do znanja da će voditi tradicionalan porodični život i tako se pobrinula da u porodici bude makar jedan srećan brak. Još pamtim kad mi je prvih dana na fakultetu devojka s kojom sam išla na predavanja iz književnosti sasvim ozbiljno rekla kako nam je fakultet poslednja šansa da nađemo muža. Prema njenim rečima, to je poslednja prilika kada smo okružene mnoštvom muškaraca odgovarajućih godina, obrazovanja i materijalnog stanja. Bila sam užasnuta. Ta inteligentna, zgodna, veoma mlada žena izjavila je da joj je glavni cilj na fakultetu da upozna svog budućeg. Diploma makrobiologa koju je trebalo da stekne? Samo puka fusnota. Fakultet je jednostavno bio epizoda serije Zabavljanje dovedena do savršenstva. Krajem prve godine verila se s momkom koji je uvek imao perut i bio poznat kao kleptoman. Volela je njegov osećaj za humor i smatrala kako je njegova ljubav prema tenisu garancija da će biti dobar tata. Prestala je da se viđa sa svojim prijateljima i izlazila je isključivo s njegovim. Posle dve godine su se venčali. Zaista nisam poklonik đavola, ali ovo ne razumem. Zar poenta kontracepcije nije bila da nas oslobodi tih stega zavisnosti? Zar nismo zbog toga i imali sedamdesete? Zar nisu zato izmišljene majice bez bretela? I nije da ja nisam „u toku“. Kao zamenici urednika časopisa Rezime, posao mi je da znam šta ljudi u Njujorku misle i rade. I ne samo likovi kao što je Donald Tramp i popularne manekenke, nego pravi ljudi koji se brinu zbog nasilja u školama i koji se raduju što će na sledećem uličnom vašaru jesti viršle. U stvari, toliko sam u toku da su me postavili za urednika izdanja Ličnosti grada za sledeću godinu, tako da znam kako je venčanje izuzetno važan događaj. Jedino ne razumem zašto umanjuje sposobnost racionalnog razmišljanja kod mojih drugarica, zašto desetostruko povećava njihovu sposobnost da plaču i potpuno im uništava modni ukus. Mislim, za ime božije, izgledaću kao žuti taksi u cipelama odgovarajuće nijanse. Mora da je moja sestra Nikol prirodno razumela moju genetsku nesposobnost da se nosim s brakom. Nikol, moja nešto mlađa sestra, udala se pre pet godina za Četa, ljubav s fakulteta. Zaista divan momak. Toliko je sve kao iz romana da mi dođe da se ispovraćam. Ali ona je bila dovoljno mudra da celu stvar organizuje dok sam ja stopirala po Evropi. Vratila sam se baš na vreme da uskočim u bledoružičastu usku haljinu s bretelama i odmarširam stazom do oltara s četiri Nikoline najbliže i najdraže prijateljice. Divne su fotografije koje su ovekovečile taj dan. Svi su radosni i veseli, a evo i mene. Ajlajner mi se razmazao tako da sam izgledala kao rakun, a bledoružičasta boja haljine je bila gotovo iste nijanse kao i moja koža, pa je izgledalo kao da ništa nemam na sebi. Jes’, to sam ja. Ja sam umorna gola riba s leve strane. Nikol je potvrdila moje ranije sumnje. Venčanja nisu za mene. Ne Zaboravi na Dodatke za ovaj proizvod: Dnevnik Sluđene Buduće Mame Cena: 690 RSD Detaljnije Svi proizvodi iz: Ljubavni romani Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Nezaboravan roman po kojem je snimljen i visokobudžetni igrani film. Broj ocena: 106 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Drame Šifra Proizvoda: 6363 Poslednja cena bila je: 640 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Beli Oleander, Dženet Fič Beli Oleander Pisac : Dženet Fič Format: 13 x 20 cm Izdavač : Laguna Broj strana : 391 Opis proizvoda: Beli Oleander, Dženet Fič *** O knjizi *** INTERNACIONALNI BESTSELER BR. 1 Svuda hvaljen kao roman retke lepote i snage, Beli oleander pripoveda priču o Ingrid, briljantnoj pesnikinji zatvorenoj zbog ubistva, i njenoj kćeri Astrid, čija se odiseja kroz niz losanđeleskih starateljskih porodica – a svaka je zaseban svet sa svojim zakonima, svojim opasnostima, sopstvenim teškim lekcijama koje valja naučiti – postepeno pretvara u spasonosno i iznenađujuće otkrivanje sopstvene ličnosti. *** Kritike *** "Emocionalno očaravajuće… zlokobno zavodljivo." Boston Globe "Roman zastrašujuće originalnosti… Čitalac ulazi u zamišljeni svet gust poput šume… Ingrid i Astrid su dva najsvežija, najupečatljivija književna lika u skorije vreme." San Francisco Chronicle "Zaista nadarena književnica… Astridino putovanje je mnogo, mnogo više od čarobne, neodoljive avanture mlade junakinje koja se probija kroz život. Ono jeste život." Denver Post "Beli oleander, divna ali otrovna biljka, metafora je za majčinstvo u ovom impresivnom debitantskom romanu… Fičova zapanjujuće veštim jezikom donosi i inteligentnu i čarobnu priču." New York Times Book Review "Nesputan, smeo roman… intiman i epičan." Los Angeles Times *** O piscu *** Kao srednjoškolka, Dženet Fič je odlučila da život posveti proučavanju istorije, privučena događajima i ličnostima o kojima je tek pomalo saznavala u školi. Pošto je, zahvaljujući svom bavljenju ruskom istorijom, u okviru razmene studenata dobila mesto na britanskom univerzitetu Kil, Fič je na svoj dvadeset prvi rođendan po sopstvenom priznanju doživela otkrovenje i rešila da postane pisac. "Želela sam da ŽIVIM, a ne da provedem život po bibliotekama. Naravno, zamišljala sam da ću kao pisac nositi ogrtač i imati gomilu avantura", našalila se na sopstveni račun u jednom intervjuu. Prve kratke priče objavila je u opskurnim časopisima poput revija Crni ratnik i Kišni grad. Nakratko je pohađala Filmsku školu na kalifornijskom univerzitetu, radila kao lektor, slobodni novinar, urednik takvog izdanja kao što je Američki filmski magazin, ali i takvog kao što je Mancos Times Tribune, nedeljnik koji je izlazio u planinskim selima jugzapadnog Kolorada. Trenutno radi kao literarni recenzent za časopis Speak i drži privatnu nastavu kraetivnog pisanja u Los Anđelesu, gde živi sa mužem i osmogodišnjom kćerkom. Dženet Fič autor je jednog romana, Beli oleander. Interesantna ja istorija koja stoji iza ovog naslova. 1994. Fič je napisala priču pod imenom Beli oleander, koja je uvršćena u izbor najboljih američkih kratkih priča za tu godinu. Uprkos ovom priznanju, jedan kanadski časopis odbio je da objavi priču, uz uredničko obrazloženje da više podseća na prvo poglavlje romana nego na priču kao celinu. Podstaknuta ovim odbijanjem, Dženet Fič je odlučila da priču razvije u roman koji je postao internacionalni bestseler i predložak za visokobudžetni film. Dženet Fič trenutno radi na svom drugom romanu, za sada još uvek bez naslova. *** Odlomak *** 1 SVETE ANE donosile su vrelinu iz pustinje, parušeći poslednju prolećnu travu u dlačice blede slame. Bujali su samo oleanderi nežnih otrovnih cvetova, zelenih kopljastih listova. Nismo mogle da spavamo po vrelim suvim noćima, ni moja majka ni ja. Probudila sam se u ponoć, zatekla njen krevet prazan, popela se na krov i s lakoćom spazila njenu plavu kosu, nalik belom plamenu pod svetlošću gotovo punog meseca. „Vreme oleandera“, rekla je. „Ljubavnici koji se sada poubijaju okriviće vetar.“ Podigla je veliku šaku i raširila prste, puštajući pustinjsku suvoću da ih oliže. Moja majka nije bila svoja u vreme svetih Ana. Tada sam imala dvanaest godina i srce puno straha za nju. Želela sam da sve bude kao nekada, da Beri ponovo bude tu, da vetar prestane da duva. „Trebalo bi da odspavaš“, ukazala sam. „Ja nikad ne spavam“, odvratila je. Sela sam pored nje, pa smo se zagledale u grad, koji je zujao i svetlucao kao računarski čip u nekoj nerazumljivoj mašini – čuvao tajnu kao pokeraš karte. Rub njenog belog kimona lepršao je na vetru, te sam mogla da joj vidim dojku, nisku i punu. Lepota moje majke podsećala je na sečivo vrlo oštrog noža. Spustih joj glavu na nogu. Mirisala je na ljubičice. „Mi smo štapovi“, reče. „Žudimo za lepotom i ravnotežom. Prednost dajemo senzualnom nad sentimentalnim.“ „Štapovi“, ponovih. Želela sam da joj stavim do znanja da slušam. Naša boja u tarotu: štapovi. Umela je da otvara karte za mene, da mi objašnjava boje – štapove i dukate, pehare i mačeve – ali je kasnije prestala da ih čita. Više nije želela da vidi budućnost. „Boju smo dobile od Normana“, rekla je. „Dlakavih divljaka koji su svoje bogove sekli na komade i meso vešali o drveće. Mi smo oni koji su srušili Rim. Strahuj samo od nemoćne starosti i smrti u krevetu. Ne zaboravi ko si.“ „Obećavam“, rekoh. Ispod nas, na ulicama Holivuda, sirene su cvilele i testerisale mi živce. Za vreme svetih Ana, stabla eukaliptusa zapalila bi se kao džinovske sveće, a obronci prekriveni uljastom makijom začas bi planuli i isterali izgladnele kojote i jelene na Aveniju Frenklin. Pogledala je naviše, na oprljeni mesec, kupajući se u njegovim svetlucavim zracima. „Mesec kao gavranovo oko.“ „Mesec kao bebino lice“, uzvratila sam, s glavom na njenom kolenu. Nežno me je pomazila po kosi. „Izdajnikov mesec.“ S PROLEĆA se ova rana, ovo ludilo nije moglo ni zamisliti, ali nam se ipak isprečilo na putu, neprimetno kao nagazna mina. Tada nismo znale čak ni ime Berija Kolkera. Beri. Kad se pojavio, bio je tako mali. Manji od zareza, beznačajan poput kašlja. Samo poznanik, s poetske večeri. Bilo je to u jednom vinskom podrumu u Venisu. Kao i uvek kad bi čitala, majka je bila odevena u belo, a kosa joj se, kao celac, belasala naspram blago preplanule kože. Stajala je u senci velike smokve, pod petoprstim lišćem. Ja sam sedela za stolom, iza gomile knjiga koje je trebalo da prodam posle čitanja – tankih knjiga u izdanju Blu šop presa iz Ostina u Teksasu. Nacrtala sam grane drveta, pčele što su se rojile nad opalim smokvama, sisale voće prevrelo na suncu, opijale se, pokušavale da polete, padale na zemlju. Mene je pak opio njen glas: dubok i ugrejan suncem, uz blagu naznaku stranog naglaska – švedskog pevušenja – ublaženog jednim pokolenjem. Da ste je ikad čuli, znali biste moć tog hipnotičkog glasa. Posetioci su se nakon poetske večeri skupili i davali mi novac da ga stavim u kutiju za cigare, a majka je potpisala nekoliko knjiga. „Ah, život pisca“, ironično je primetila dok su mi ljudi pružali zgužvane petice i jedinice. Međutim, volela je ovakve događaje, onako kako je volela večeri s prijateljima piscima i nipodaštavanje poznatih pesnika uz piće i džoint – a i mrzela ih, onako kako je mrzela bedni posao u časopisu Sinema sin, gde je prelamala radove drugih pisaca; dok su oni, po ceni od pedeset centi za reč, na papir izlivali besramne klišee, otrcane imenice i bljutave glagole, dotle se moja majka ponekad satima premišljala da li će napisati te ili pa. Dok je potpisivala knjige, lice je prekrojila u uobičajeni poluosmeh, više unutrašnji nego spoljašnji, šaleći se u sebi dok je svima zahvaljivala što su došli. Znala sam da je očekivala određenog čoveka. Već sam ga videla: stidljivi plavušan u atletskoj majici, s ogrlicom od kanapa i perlica. Stajao je u pozadini i posmatrao je, bespomoćan, opijen. Posle dvanaest godina provedenih kao Ingridina kći, umela sam takve da spazim i u snu. Zdepast čovek, crne kose skupljene u konjski rep, progurao se napred i pružio knjigu na potpis. „Beri Kolker. Obožavam vaš opus.“ Potpisala je knjigu i vratila mu je, čak ga i ne pogledavši u lice. „Šta radite nakon ovoga?“ upitao je. „Idem na randevu“, rekla je pruživši ruku ka sledećoj knjizi. „A posle?“ nastavio je, i meni se dopalo njegovo samopouzdanje, mada nije bio njen tip – bucmast, tamnoput, s odelom iz Vojske spasa. Želela je stidljivog plavušana, naravno – daleko mlađeg od sebe, čoveka koji se nadao da će takođe postati pesnik. Kući se s nama vratio on. Ležala sam na dušeku na tremu i čekala da on ode, posmatrajući kako se večernje plavetnilo pretvara u baršun, kako indigo visi u vazduhu poput neiskazane nade, dok su moja majka i plavokosi čovek mrmljali s druge strane mrežastih vrata. Vazduhom se razlivao poseban tamjan koji je kupila u Malom Tokiju – bez tračka sladunjavosti, skup: mirisao je na drvo i zeleni čaj. Šačica zvezda ukazala se na nebu, ali u Los Anđelesu nijedno sazvežđe ne izgleda kako treba, pa sam ih sama povezala u nove celine: Pauk, Talas, Gitara. Kad je otišao, ušla sam u veliku sobu. Sedela je na krevetu, prekrštenih nogu, u belom kimonu, i pisala nešto u beležnicu perom koje je umakala u bočicu. „Nikad ne dopusti muškarcu da prenoći“, rekla mi je. „Praskozorje ima moć da raščini svaku noćnu magiju.“ Noćna magija: zvučalo je divno. I ja ću jednog dana biti s ljubavnikom, a nakon toga pisati pesmu. Zagledala sam se u bele oleandere koje je tog jutra smestila na pomoćni stočić – tri grozda cvetova: oličenje neba, čoveka i zemlje – i pomislila na muziku glasova njenih ljubavnika u tami, na njihov tihi smeh, miris tamjana. Dodirnula sam cveće. Nebo. Čovek. Osetila sam da sam na ivici nečega – misterije što me je obavijala kao izmaglica, lanca događaja koji sam sama pokrenula. CELOG TOG LETA odlazila sam s njom u redakciju. Nikad nije bila dovoljno dalekovida da me uključi u neki omladinski program, a ja nikad nisam pomenula letnju školu. Sama nastava mi je vrlo prijala, ali sam se s mukom uklapala među ostale devojčice. Moje vršnjakinje behu potpuno druga vrsta, a njihove brige tuđe kao pleme Dogona iz Malija. Sedmi razred me je naročito boleo, pa sam jedva čekala da ponovo budem s majkom. Soba za pripremu teksta u Sinema sinu, puna rapidografa i vrteški s olovkama u boji, papira velikih kao sto, providnih folija i klišea za štampu, dezeniranih traka, odbačenih naslova i fotografija koje sam smela da navoštim i lepim u kolaže, bila je moj raj. Sviđalo mi se kako su odrasli razgovarali oko mene: zaboravljali bi da sam ja tu i govorili bi sasvim zapanjujuće stvari. Danas je Marlin, književnica i umetnički direktor, tračarila o avanturi izdavača i urednice časopisa. „Bizaran slučaj ludila svetih Ana“, prokomentarisala je majka za svojim stolom. „Ona nosata anorektičarka u društvu čivave s tupeom? To prevazilazi svaku grotesku. Njihova deca neće znati da li da kljucaju ili laju.“ Nasmejali su se. Moja majka se nije libila da naglas kaže ono što su ostali mislili. Sedela sam za praznim crtačkim stolom pored majčinog i crtala venecijanere kako seku svetlost poput sira. Čekala sam da čujem šta će majka sledeće reći, ali je samo vratila slušalice na uši, kao da stavlja tačku na kraj rečenice. Uvek je tako slagala tekstove – slušajući egzotičnu muziku preko slušalica i praveći se da je daleko, u nekom mirisnom kraljevstvu vatre i senki, umesto što na crtačkom stolu u filmskom časopisu slaže intervjue s glumcima, za osam dolara na sat. Usredsredila se na kretnje svog skalpela za papir, na rasecanje stubaca teksta. Iz noža je izvukla duge trakaste otpatke. „Kože im gulim“, rekla je. „Kože bljutavih piskarala, i kalemim ih na papir, stvarajući čudovišni besmisao.“ Pisci se nelagodno nasmejaše. Niko nije obratio pažnju kad je ušao Bob, izdavač. Ja sam pognula glavu i uhvatila se glavaša, kao da radim nešto zvanično. Bob nikad nije prigovarao što dolazim da radim s majkom, ali mi je Marlin, umetnička direktorka, savetovala da „letim nisko i izbegavam radar“. Mene nikad nije primećivao. Samo moju majku. Tog dana joj je prišao, stao pored njene stolice i dodirnuo joj kosu, belu kao glečersko mleko, trudeći se da joj zaviri u bluzu. Na licu sam joj videla gađenje kad se pognuo preko nje i – tobože da bi održao ravnotežu – spustio ruku na njeno bedro. Odglumila je prepadnutost i skalpelom ga, u jednom jedinom prenaglašenom pokretu, posekla po podlaktici. Pogledao je svoju ruku, zaprepašćen potočićem krvi koji se ukazao na koži. „Oh, Bobe!“ rekla je. „Tako mi je žao, nisam te videla. Jesi li dobro?“ Međutim, svojim suncokretskim očima saopštila mu je da bi ga podjednako mirne duše i preklala. „Ništa strašno, dešava se.“ Niže rukava polo majice zjapila mu je posekotina od pet centimetara. „Dešava se“, rekao je nešto glasnije, kao da želi da umiri sve prisutne, a onda je pobegao u kancelariju. ZA RUČAK smo se odvezle u brda i parkirale kola u šarenu senku velikog platana, čija je brašnjava bela kora podsećala na žensko telo naspram jezovitog plavog neba. Pile smo jogurt iz tetrapaka, i s kasetofona slušale glas En Sekston – čitala je sopstvenu poeziju zastrašujućim, ironičnim američkim otezanjem. Kazivala je o boravku u duševnoj bolnici, i usput zveckala zvončićima. Majka je zaustavila traku. „Reci mi naredni stih.“ Sviđalo mi se kad bi se trudila da me nečemu nauči, kad bi obraćala pažnju. Prečesto bi u mom prisustvu bila nedostupna. Kad god bi svoju oštru žižu usmerila ka meni, osetila bih toplinu koju cveće sigurno oseća kad ispod snega promoli krunicu na prve zgusnute zrake sunca. S lakoćom sam odgovorila. Sve je ličilo na pesmu, svetlo se pomaljalo kroz krošnju platana dok je luda En zveckala zvoncetom – štimovanim na b – a majka klimnu glavom. „Uvek uči pesme napamet“, rekla je. „Moraju da postanu srž tvojih kostiju. Slične su fluoru u vodi: ojačaće ti dušu pred mekom gnjileži sveta.“ Zamišljala sam da mi se ove reči upijaju u dušu, kao silikatna voda u Okamenjenu šumu*, i pretvaraju moje drvo u šareni ahat. Sviđalo mi se kad bi me majka ovako oblikovala. Pomislila sam da je glina u grnčarovim rukama zasigurno srećna. PO PODNE se urednica popela u sobu za pripremu teksta, vukući za sobom ešarpe orijentalnog parfema, koje su lebdele u vazduhu dugo po njenom odlasku. Kit – mršava žena, preterano svetlih očiju, nervoznih pticolikih gestova – smejala se preširoko svojim crvenim ružem dok je letela tamo-amo, razgledala dizajn, proučavala stranice, zastajala da pročita tekst preko majčinog ramena, da ukaže na ispravke. Majka je zabacila kosu – trzaj mačke tren pre nego što će ogrebati. „Koliko kose“, rekla je Kit. „Nije li to opasno u ovom poslu? U blizini je vreo vosak i koješta.“ Njena je frizura pak bila geometrijska, ofarbana u mastiljavocrno, izbrijana na vratu. Majka nije obratila pažnju na nju, ali je ispustila skalpel tako da se zabio u sto poput koplja. Nakon što je Kit otišla, majka je rekla umetničkoj direktorki: „Sigurna sam da bih joj se više dopala ošišana do glave. Obojena u istu njenu nijansu bitumena.“ „Vampirkana“, reče Marlin. Svi proizvodi iz: Drame Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Ljubav, rasipništvo, uspeh - niko u tome nije bolji od holivudskih supruga... Broj ocena: 90 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Ljubavni romani Šifra Proizvoda: 6362 Poslednja cena bila je: 990 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Holivudske Supruge, Džeki Kolins Holivudske Supruge Pisac : Džeki Kolins Format: 13 x 20 cm Izdavač : Laguna Broj strana : 500 Opis proizvoda: Holivudske Supruge, Džeki Kolins *** O knjizi *** Ljubav, rasipništvo, uspeh - niko u tome nije bolji od holivudskih supruga... One su u svemu privilegovane, glamurozne, lepe i veoma, veoma jake. Kada je život tako brz, onda nema nikakvih garancija. Status je sve - a on zavisi od uspeha poslednjeg filma vašeg muža... Elejn Konti - supruga zvezde u zalasku, koja će učiniti sve da njegovu karijeru povrati u orbitu; Ejndžel Hadson - zapanjujuće lepa starleta koja ima ambicioznog lepotana za muža; Montana Grej - zanosna prevrtljivica, koja ne preza ni od čega da bi postigla uspeh u svetu sa druge strane kamere, u kojem dominiraju muškarci. Roman Holivudske supruge postigao je nezapamćen uspeh i na pravi način je prikazao glamurozni svet Beverli Hilsa kao nijedan do sada. Od prve do poslednje stranice on hita ka neočekivanom i upečatljivom završetku... *** O piscu *** Još od svog prvog romana (Svet je pun oženjenih muškaraca iz 1968.) Džeki Kolins je stekla titulu Šarlota Bronte bezobraznih misli, opravdavajući je u narednim ostvarenjima, čija se radnja uglavnom vrtela oko poročnih stanovnika Holivuda, njihovih odnosa, spletki, razvoda, osveta i svega onoga što je Kolinsovu učinilo stalno prisutnom na listama bestselera. Iako često u nemilosti kritike, Džeki Kolins se odaje priznanje na analitičnosti i autentičnosti u prikazivanju skrivenih i neretko amoralnih zbivanja iza kulisa Los Anđelesa i onoga što se naziva industrijom zabave. Ponekad su ovakva priznanja neumerena. Tako je za roman Američka zvezda glumac Džo Kvinan izjavio da nije ništa manje do lament nad raspadanjem američke porodice kao takve. Pojedini izvodi iz štampe možda najbolje oslikavaju rad Kolinsove. "Bilo bi lako proglasiti njene knjige bezvrednim", piše Detroit News, "ali ona ima talenat da čitaoca uvuče u krevet holivudskih magnata i natera ga da sanjari o tome pošto pročita knjigu. Namerno ili ne, ona jasno prikazuje ispraznost života onih koji naizgled imaju sve, francuske pudlice i meksičke kućne pomoćnice." Možda najbolji prikaz romana Džeki Kolins daje efektni moto koji je lansirao časopis People: "embarrassing to pick up, impossible to put down." *** Odlomak *** Stajao je u dnevnoj sobi male kuće u Filadelfiji. Stajao je i buljio u njih troje. Tri svinje. Tri nasmejana lica. Zubi, oči i kosa. Tri svinje. Bio je obuzet mračnim gnevom. Gnevom koji mu je dobovao u glavi. U sobi je bio uključen televizor. Arči Banker deklamuje svoje tričave šale. Čuje se studijski snimljen efekat smeha. I još smeha. U istoj sobi. Još više šupljeg smeha. Njegova majka. Smeđa kosa slična mišjem krznu. Mlohavo telo i mlohav mozak. Njegov otac. Proćelav. Mršav. Veštačka vilica koja ispada kad joj se hoće. Džoi. Mislio je da je ona drugačija. Tri svinje. Otišao je do televizora i pojačao ton. Nisu obratili pažnju. Bili su previše zaokupljeni smejanjem. Njemu. Da. Smejali su mu se. Bes je ključao u njemu, ali spolja je bio miran. Znao je kako da ih natera da prestanu. Znao je... Brzo i munjevito. Pre nego što budu imali vremena da prestanu da se smeju i počnu da misle... Brzo i munjevito. Mačeta je napravila smrtonosni luk. Brzo i munjevito, kao i krv koja je šikljala. Majka i otac pali su pod prvim ubistvenim zamahom. Ali Džoi. Brža, mlađa. Oči su joj izbuljene od užasa dok se hvata za ranjenu ruku teturajući se ka vratima. Sad se više ne smeješ, Džoi. Sada se više ne smeješ. Ponovo je zamahnuo mačetom oborivši je pre nego što je dospela ikuda dalje. Nisu vrištali. Niko od njih nije ni vrisnuo. Iznenadio ih je, baš onako kako se uči u vojsci. Samo što on nije vojnik, zar ne? Nije vojnik... Telo su mu protresli siloviti jecaji. Čudni, tihi jecaji grčili su mu telo dok je razmahivao mačetom. Obračunavajući se sa sve troje podjednako. Mahnito se prepuštajući jezivim smrtonosnim udarcima. Zvuk televizora prigušio je zvuke pokolja. Arči Banker. Studijski smeh. A mačeta je nastavila da kruži i seče, kao da je pokreće nekakva demonska sila. PRVA KNJIGA Elejn Konti se probudila u raskošnoj postelji u svojoj raskošnoj vili na Beverli Hilsu, pritisnula dugme da razmakne zavese i suočila se s prizorom mladića, u beloj majici i prljavim farmerkama, koji u savršenom luku piša u njen mozaikom popločani bazen. Skočila je iz kreveta, pozvonila služavki, Meksikanki Lini, istovremeno ogrćući svilenu kućnu haljinu s perjem marabua i obuvajući zagasitoružičaste papuče. Mladić je završio svoj posao, zakopčao farmerke i lagano odšetao iz njenog vidokruga. „Lina!“, vrisnula je Elejn. „Gde si?“ Služavka se pojavila, nedokučiva, smirena, potpuno nezainteresovana za to što njena gazdarica vrišti. „Neki uljez je napolju pored bazena“, uzbuđeno viknu Elejn. „Zovi Migela. Zovi policiju. I proveri da li su sva vrata zaključana.“ Nimalo uznemirena, Lina je počela da raščišćava hrpu otpadaka s Elejninog noćnog stočića. Prljave papirne maramice, dopola ispijenu čašu vina, ispreturanu bombonjeru. „Lina!“, povikala je Elejn. „Ne uzbuđivati se, senjora“, ravnodušno je rekla služavka. „Nema uljez. Samo dečko koga Migel poslao da očisti bazen. Migel bolestan. On ne dođe ove nedelje.“ Elejn je pocrvenela od besa. „Zašto mi to, do đavola, ranije nisi rekla?“, a zatim besno otišla u kupatilo, zalupivši vratima tako jako da je jedna uramljena grafika sletela sa zida i pala na pod, a staklo se razbilo. Glupa služavka. Glupa dupeglava žena. Čovek više ne može da pronađe dobru poslugu. Dođu i odu. Nije ih briga da li će neko da te siluje ili opljačka u rođenoj kući. I ovo je baš moralo da se desi dok je Ros na snimanju. Da je Ros u gradu, Migel se nikada ne bi usudio da se pravi da je bolestan. Elejn zbaci kućnu haljinu, izmigolji se iz spavaćice i stade pod osvežavajuću oštrinu ledenog tuša. Stegla je zube. Hladna voda je najbolja za kožu, sve lepo zategne; sam bog zna da je koži čak i pored teretane, joge i časova modernog plesa potrebno još zatezanja. Nije bila debela. Ni slučajno. Na njenom telu sve je bilo na svom mestu. Sasvim pristojno za tridesetdevetogodišnjakinju. Više nego pristojno. Sa trinaest sam bila najdeblja devojčica u školi. Zvali su me Slonica Eta. I zasluživala sam taj nadimak. Samo, kako je trinaestogodišnja klinka mogla da zna bilo šta o ishrani, dijeti, vežbanju i svemu tome? Kako je klinka od trinaest godina mogla da se odbrani kada ju je baka Stajnberg kljukala kolačima i palačinkama od krompira, dimljenim lososom i pecivom, štrudlama i pohovanom piletinom. Neprestano. Elejn se ljutito nasmešila. Slonica Eta, poreklom iz Bronksa, pokazala im je svima. Slonica Eta, bivša sekretarica u Njujorku, sada je bila vitka i vižljasta. Sada se zvala Elejn Konti i živela je u jebenom dvorcu na Beverli Hilsu, sa šest spavaćih soba i sedam kupatila. Nije se zaglavila u nekakvim brdima ili negde daleko u Brentvudu. U dolini je. Na najboljem zemljištu. Slonica Eta više nije imala šiljast nos, mišju kosu, zube na razdeljak, naočare s metalnim okvirom i ravne sise. Promenila se tokom godina. Nos joj je sada bio prćast i sladak. Zapravo, savršena kopija nosa Bruk Šilds. Mišja kosa sada je bila raskošno smeđa, kratko ošišana i prošarana zlatnim pramenovima. Koža joj bila bela poput alabastera i glatka, zahvaljujući redovnim tretmanima lica. Zubi su dobili navlake. Sad su beli i jednaki. Zaslugom Čarlijevih anđela. Neprikladne naočare odavno su zamenila meka kontaktna sočiva plave boje; bez njih su joj oči bile sive poput škriljca i čkiljila bi dok čita. Mada i nije mnogo čitala. Osim časopisa, naravno. Vog, Pipl, As. Prelistala bi časopise iz branše, Varajeti i Holivud riporter, koncentrišući se na Armija Arčerda i Henka Grenta. Gutala je Vimens vear dejli, ali je nije previše zanimalo ono što je zvala teškim vestima. Na politiku je pomislila jedan jedini put – onog dana kada je Ronald Regan izabran za predsednika. Ako može Ronald Regan, možda bi mogao i Ros? Sise su joj, mada ni blizu klase Rakel Velč, bile savršena četvorka, zahvaljujući pomoći njenog prvog muža, dr Džona Soltvuda. Stajale su prkosno isturene, nikakva sila Zemljine teže njima nije mogla da naudi. A ukoliko se to i dogodi, pa... otići će kod dobrog starog Džonija. Upoznala ga je u Njujorku dok je gubio vreme baveći se plastičnom hirurgijom u gradskoj bolnici. Sreli su se na jednoj zabavi i ona je prepoznala jednostavnog, usamljenog čoveka sličnog sebi. Venčali su se mesec dana kasnije i u roku od godinu dana sredila je nos i sise. Onda ga je nagovorila da se presele na Beverli Hils i da započne privatnu praksu. Tri godine kasnije bio je glavni čovek za sise, a ona se razvela i postala gospođa Konti. Čudno je kako se stvari okrenu. Ros Konti. Suprug. Filmska zvezda. Prvoklasno govno. A ona to zna. Napokon, u braku su dugih deset godina; nije sve bilo lako, niti je postajalo išta lakše. Znala je o Rosu Kontiju ponešto od čega bi pozlilo gospođama u godinama, koje su ga još volele jer, na kraju krajeva, imao je blizu pedeset i njegove obožavateljke nisu baš bile klinke. I kako je koja godina prolazila, tako je postajalo sve gore i gore, i sam bog zna da ni s parama ne stoje dobro kao nekada, a svaki film bi mogao da mu bude poslednji i... „Senjora“, Lina je lupala na vrata kupatila. „Dečko, sada on ići. On hoće pare.“ Elejn izađe ispod tuša. Pobesnela je. Za šta hoće pare? Za to što mi piša bazen? Ogrnula se debelim mekanim frotirskim ogrtačem i otvorila vrata. „Kaži mu“, rekla je kao da govori nešto značajno, „da odjebe!“ Lina je tupo buljila u nju. „Dvajes dolar, gospoja Konti. On dođe opet za tri dana.“ Ros Konti opsova u sebi. Bože. Šta mu se događa? Nije u stanju da zapamti taj jebeni tekst. Osam puta ponavljaju i on svaki put zajebe. „Samo mirno, Rose“, reče režiser polako, tapšući ga po ramenu. Jebeni režiser. Dvadeset i tri, ako ima i toliko. Kosa mu visi niz leđa kao da se maskirao za Noć veštica. Leviske su mu toliko uske da mu se sve nabudžilo kao svetionik. Ros strese ruku koja ga je ponižavala. „Potpuno sam miran. To je zbog gomile – odvlače mi pažnju.“ „Naravno“, smirivao ga je Čip, dajući znakove prvom asistentu. „Smiri ih, zaboga, oni su samo statisti, nisu na audiciji za mjuzikl.“ Prvi asistent klimu glavom i obrati im se preko megafona. „Jesi li spreman za još jedan pokušaj?“, upita Čip. Ros klimnu glavom. Režiser se okrenu preplanuloj plavuši. „Još jednom, Šeron, žao mi je, dušo.“ Ros je poludeo. Žao mi je, dušo. Taj mali kurac zapravo hoće da kaže: žao mi je, dušo, ali moraćemo da ugađamo starom prdežu zato što je on nekada bio najveća zvezda u Holivudu. Šeron se nasmeši. „Važi, Čipe.“ Naravno. Važi, Čipe. Ugađaćemo staroj budali. Moja mama ga je obožavala. Gledala je sve njegove filmove. I svaki put je vlažila gaćice. „Šminka“, zatraži Ros, a zatim glasom punim sarkazma dodade, „ako niko nema ništa protiv.“ „Naravno. Šta god hoćeš.“ Aha. Sve što hoću. Zato što je ovoj takozvanoj velikoj zverki potreban Ros Konti u njegovom filmu. Zato što Ros Konti znači gomilu prodatih ulaznica. Ko će da stoji u redu da bi video Šeron Ričmen? Ko je uopšte čuo za Šeron Ričmen, osim onih par miliona televizijskih manijaka koji uključuju televizor da bi gledali nekakvu glupu emisiju o devojkama instruktorima skijanja na vodi. Uglačano sranje. Šeron Ričmen je bila samo frizura i usta puna zuba. Ne bih je jebao čak ni da na kolenima dopuzi do moje prikolice i da me moli. Pa sad, možda i bih, ako bi baš molila. Šminkerka je došla da mu pomogne. Ona je već u redu. Zna ona ko je zvezda u ovom filmu. Užurbano se vrzmala oko njega, upijajući ogromnim jastučićem za puder sjaj od znoja oko nosa i češljićem mu popravljajući obrve. Površno je uštinu za dupe. Zahvalno mu se nasmešila. Dođi posle u moju prikolicu, dušo, da ti pokažem kako se puši jednoj zvezdi. „Dobro“, reče Čipid-bolid. „Jesmo li spremni, Rose?“ Spremni smo, seronjo. Klimnuo je glavom. „OK. Ajmo onda.“ Scena je dobro počela. Kratka scena u kojoj je Ros trebalo da kaže tri replike na Šeroninih šest, i da onda nemarno išeta iz kadra. Problem je bio u Šeron. Tupo je zurila u njega, terajući ga da svaki put zabrlja u drugoj rečenici. Kučka. Namerno to radi. Hoće da se pokažem loše. „Božjeg mu sina!“, prasnu napokon Čip. „Pa ovo nije jebeni monolog iz Hamleta.“ Tačno. E, sad je dosta. Obraća mi se kao da sam nekakav epizodista. Ros se okrenu i gordim korakom, ne osvrnuvši se nijednom, ode s mesta snimanja. Čip pogleda Šeron napravivši grimasu. „Evo šta se dešava kada imaš posla s nekim ko nema dara.“ „Moja mamica ga je obožavala“, budalasto se nasmešila. „Onda je tvoja mamica još veći kreten od svoje kćerke.“ Zakikotala se. Nisu joj smetale Čipove uvrede. U krevetu je on slušao nju, a to je ono što je zaista važno. Elejn Konti vozila je polako svoj svetloplavi mercedes niz Bulevar La Sijenega. Vozila je sporo kako ne bi pokvarila lak na noktima, koje je upravo sredila u senzacionalnom novom salonu za manikiranje pod imenom „Klinika za nokte – Oživljavanje noktiju“. Sjajno mesto. Zalepili su joj slomljeni nokat na palcu tako dobro da čak ni ona nije mogla da primeti razliku. Elejn je volela da pronalazi nova mesta, to joj je davalo dodatnu snagu. Pustila je Barbaru Strejsend i pitala se, kao i nebrojeno puta do sada, zašto draga Barbara nikada nije operisala nos. U gradu toliko opsednutom savršenim licem... a sam bog zna, ona barem ima para... Ipak... To očigledno nije škodilo njenoj karijeri... niti njenom ljubavnom životu. Elejn se namršti i poče da razmišlja o svom ljubavnom životu. Ros joj već mesecima nije ni prišao. Đubre. Samo zato što se njemu neće... Elejn je imala dve avanture za vreme braka. Nijedna je nije zadovoljila. Mrzela je ljubavničke odnose, na njih se gubi mnogo vremena. Usponi i padovi. Čas ovako, čas onako. Vredi li to uopšte svega toga? Ranije je bila odlučila da nije, ali je sada počinjala da se pita. Poslednja veza desila se pre dve godine. Pocrvenela bi kad se toga seti. Kakvim se besmislenim rizicima izlagala. I to s čovekom koji nije mogao ništa da učini za nju, osim da joj popravi zube, ionako već savršene. Milton Lengli, njen zubar i verovatno zubar svih ostalih imućnih stanovnika Beverli Hilsa. Kako je bilo neoprezno što je našla baš njega. Ali u stvari, on je nju našao. Jednog dana je poslao medicinsku sestru po neku narudžbinu pa su se na brzinu kresnuli na zubarskoj stolici. Dobro je pamtila taj dan, zato što je svršio na njenu novu suknju Sonje Rikel. Elejn se naglas zakikota na tu pomisao, iako joj tada nije bilo do smeha. Milton je prosuo tečnost za ispiranje usta po uništenoj odeći i kada se njegova sestra vratila, poslao ju je do Saksa da kupi novu suknju. Posle toga su se još dva strasna meseca sastajali dvaput nedeljno u nekom groznom motelu u Santa Moniki. A onda, jednog dana, Elejn je odlučila da ne ode. Bio je to kraj ove kratke epizode. O drugoj vezi nije vredelo ni da se razmišlja. Glumac u jednom od Rosovih filmova. Spavala je s njim dva puta i oba puta zažalila zbog toga. Kad god bi Rosu spomenula nedostatak seksualnog života, on bi pobesneo. „Šta sam ja, koji kurac? Mašina?“, zarežao bi. „Diže mi se kada se meni hoće, a ne samo zato što si ti čitala neki usrani ženski časopis u kome piše da treba da doživiš deset orgazama dnevno.“ To bi bilo odlično, ali nema šanse. Srećna je ako doživi deset za godinu dana. Poludela bi da nije bilo njenog vernog vibratora. Možda mu se vrati potencija ako film koji sada snima postane hit. Da. To je ono što mu treba – snažna injekcija uspeha. Pomogla bi oboma. Nema ničeg boljeg za erekciju od uspeha. Pažljivo je skrenula levo u Melrouz aveniju. Petkom je bio ručak u restoranu Ma Mezon. Svako ko je nešto značio, a bio je u gradu u tom trenutku, morao je da bude tamo. Elejn je imala stalnu rezervaciju. Skrenula je desno na mali parking i ostavila kola čuvaru. Patrik Terej, vlasnik Ma Mezona, pozdravio ju je na ulazu u malu baštu restorana. Nakon što ju je poljubio u oba obraza, krenula je za kelnerom do svog stola, usput pažljivo gledajući treba li u restoranu nekome da se javi. Marali Grej, jedna od njenih najboljih prijateljica, već ju je čekala. Pijuckala je špricer s kiselim izrazom na licu. Marali je u trideset i sedmoj zadržala više od senke svoje nekadašnje lepote. Svojevremeno je bila proglašena za najpopularniju devojku u srednjoj školi i za Mis Hot Roda 1962. Bilo je to pre nego što se upoznala sa, udala za i razvela od Nila Greja, filmskog režisera. Njen otac, sada u penziji, bio je vlasnik Sandersonovih studija. Novac nikada nije brinuo Marali. Samo muškarci. „Draga. Nisam valjda zakasnila?“, upita zabrinuto Elejn, ovlaš dodirnuvši obraz svoje prijateljice. „Ma, ne. Mislim da sam ja došla ranije.“ Razmenile su reči „Prelepo izgledaš“, divile se odeći one druge i preletale pogledom po restoranu. „I kako se Ros snalazi na snimanju?“, upita Marali, vadeći iz elegantne zlatne tabakere dugačak crni cigarilos. „Znaš ti Rosa – on se svuda snađe.“ Obe su se nasmejale. Jedna od starih holivudskih šala ticala se Rosove jebačke reputacije. „Zapravo, sve ga nervira“, poverila se Elejn. „Scenario, režiser, ekipa, hrana, klima – čitav taj šugavi projekat, kako ga on šarmantno zove. Ali, Marali, veruj mi…“, poverljivo se nagnula prema prijateljici, „biće prava bomba u ovom filmu. Stari Ros Konti – u punoj formi“ „Mogu da zamislim“, promrmlja Marali. „Znaš da ga ja nikada nisam otpisala.“ Elejn klimnu glavom. Marali je bila prava prijateljica, kakvih ovde nema baš mnogo. U Holivudu si zanimljiv koliko i tvoj poslednji hit – a prošlo je mnogo vremena između hitova. „Operisaću kapke“, dramatično je najavila Marali. „Kažem to samo tebi, a ti ne smeš nikome da spomeneš.“ „Znaš da neću!“, odgovori Elejn, prilično uvređena. „Ko će da te operiše?“ Marali se nasmeja. „Našla sam nekoga u Palm Springsu, naravno. Provešću onde nekoliko nedelja – ionako tamo imam kuću – a onda ću se vratiti i niko neće primetiti razliku. Svi će misliti da sam samo bila na odmoru.“ „Odlična ideja“, reče Elejn, misleći u sebi: Da li je Marali stvarno toliko glupa ili šta joj je? Niko ne odlazi na odmor u Palm Springs, čak i ako tamo ima kuću. Tamo se ide ili na vikend ili u penziju. „Kada?“, upita, dok je pogledom i dalje nemirno šetala po restoranu. Marali sleže ramenima. „Što pre. Sledeće nedelje ako uspe da me ubaci. Vrlo je zauzet.“ Obe su zaćutale da bi gledale Silvestera Stalonea kako ulazi. Elejn mu lagano mahnu, ali je on, izgleda, nije primetio. „Verovatno mu trebaju naočare“, frknula je. „Upoznali smo se na nekoj zabavi prošle nedelje.“ Marali je izvadila malu zlatnu pudrijeru i proverila šminku. „Neće on dugo“, sklanjajući trag karmina sa zuba, primetila je nemarno. „Nemojmo se zavaravati – on ipak nije Klerk Gejbl.“ „Oh, daaa, tako... nemoj da staneš... nemoj nikada da staneš. Oh, da, daa... samo nastavi, ljubavi, samo tako nastavi.“ Ros Konti je slušao reči koje su mu izlazile iz usta i pitao se koliko ih je puta do sada izgovorio. Mnogo. To je bilo sigurno. Klečeći, šminkerka Stela marljivo se trudila oko njegove slabe erekcije. Sisala ga je i cimala kao da pokušava da ga napumpa. Tehnika bi mogla da joj bude i bolja. Ali nekada, u njegovo vreme, Rosu su pušile neke od najboljih pušačica u poslu. Starlete čije je puko preživljavanje zavisilo od dobrog pušenja. Kurve koje su se specijalizirale za to. Dokone domaćice s Beverli Hilsa koje su sisanje kurca uzdigle na nivo umetnosti. Osetio je kako mu erekcija popušta i jako je zario prste u devojčinu glavu. Povikala je od bola i prestala s onim što je radila. Nije mu bilo žao. Brzinom munje sakrio ga je u pantalone i čvrsto zakopčao rajsferšlus. „Bilo je odlično!“ Zapanjeno je piljila u njega. „Ali, nisi svršio.“ Nije mogao da laže. „Ponekad je bolje ovako“, tajanstveno je promrmljao, uzimajući flašu tekile sa stola na kom je stajalo piće u njegovoj hotelskoj sobi. „Stvarno?“, nastavila je da zuri. „Naravno. Tako svi sokovi ostanu unutra. To me drži u napetosti. Kada radim, više volim ovako.“ Ako poveruje u to, onda može da poveruje u bilo šta. „Mislim da razumem na šta misliš“, počela je razdragano.“To je kao kod boksera pre meča – ne sme da izgubi dragocenu energiju. Umesto toga, mora da obezbedi da ta energija radi za njega.“ „Baš tako. Shvatila si!“, nasmešio se, lenjo otpio gutljaj tekile pravo iz flaše i poželeo da ona ode. „Da li bi hteo... još nešto od mene?“, pitala je iščekujući, nadajući se da će zaželeti da se ona skine i ostane. „Milion stvari bih voleo“, odgovorio je. „Ali zvezda mora malo i da spava. Razumeš?“ „Naravno, gospodine Kon... Rose.“ Nije joj rekao da sme da ga zove po imenu. Gospodin Konti bi bilo sasvim u redu. Žene. Daš im dvadesetak centimetara i one se jebeno usele. „Laku noć, Šila.“ „Ja sam Stela.“ „Da.“ Svi proizvodi iz: Ljubavni romani Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Pre više od pedeset godina, K. S. Luis stvorio je zemlju čuda i čarolija zvanu Narnija, a od tada preko osamdeset pet miliona čitalaca otkrilo je svet čudesa što bitiše iza zadnje strane ormana. Broj ocena: 87 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Dečji romani u nastavcima - tomovima Šifra Proizvoda: 6859 Poslednja cena bila je: 580 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Letopisi Narnije 1: Čarobnjakov Sestrić, K.S. Luis Čarobnjakov Sestrić Knjiga br. 1 iz Serijala Letopisi Narnije Autor : K.S. Luis Izdavač : Laguna Format : 13 x 20 cm Broj Strana : 152 Opis proizvoda: Letopisi Narnije 1: Čarobnjakov Sestrić, K.S. Luis *** O Knjizi : Pročitajte pre nego što pogledate! U produkciji studija Dizni krajem ove godine održaće se svetska premijera multimilionske filmske verzije druge knjige iz ovog serijala, koja obećava da će dostojno preneti maštu K. S. Luisa na veliki ekran i pružiti gledaocima pustolovinu kakvu do sada nisu mogli ni da zamisle. U svetu Narnije postoji hiljadu priča... Prva je upravo pred vama. K. S. Luis je u Letopisima Narnije stvorio čaroban svet prepun čuda. Više od 85 miliona čitalaca širom sveta za sva vremena ostalo je opčinjeno jednim od najpopularnijih ikad napisanih serijala. Polina ruka poseže da dodirne prsten. I smesta, bez bleska ili nekog šuma, ona nestaje. Grozni ujka Endru otpočinje oglede sa magijom, Digori i Poli zatiču se u drugom svetu, na početku neverovatnih pustolovina, dok se vrata prema čarobnoj zemlji Narniji otvaraju... U svetu Narnije postoji hiljadu priča! Serijalom "Letopis Narnija", K. S. Luis vodi vas na nezaboravno putovanje u čaroban svet prepun čuda. Serijal Letopisi Narnije sastoji se iz 7 knjiga : 01. Čarobnjakov Sestrić, 02. Lav, Veštica i Orman, 03. Konj i Njegov Dečak, 04. Princ Kaspijan, 05. Putovanje Namernika Zore, 06. Srebna Stolica i 07. Poslednja Bitka. *** O Autoru : Klajv Stepls Luis rođen je u Belfastu 1898. od oca Alberta Džejmsa Luisa i Flore Avguste Hamilton Luis. Njegov brat Voren Hamilton Luis rođen je 16. juna 1895. godine. Njegova majka je umrla od raka 23. avgusta na sam rođendan njegovog oca. Iste godine otac je njega i brata poslao u školu za dečake Vinjard u Engleskoj. Zbog problema sa disanjem Klaj je morao 1910 .godine da napusti Kembel koledž u Belfastu. Zbog lošeg zdravstvenog stanja dobio je tutora koji ga je u kućnim uslovima podučavao latinski, grčki, italijanski i nemački jezik. Godine 1916. je dobio stipendiju za Oksford. Godinu dana kasnije se priključio savezničkim trupama u borbi protiv nemačke za vreme I svetskog rata. Devetnaesti rođendan je sačekao na frontu u Francuskoj. Ranjen je 1918. i posle nekoliko meseci otpušten iz vojske. Iako je 1929. godine izjavio da je ateista posle razgovora sa Tolkinom 1931. zaključio je da je, ipak, vernik. Godine 1957. se oženio na tajnom opštinskom venčanju sa Džoj Dejvidmen Grešam kako bi ona dobila, kao strana državljanka dozvolu za ostanak u Velikoj Britaniji. Budući da je ubrzo nakon toga Džoj dijagnosticiran rak kostiju obavili su i crkveno venčanje u bolnici u kojoj je ležala na samrtnoj postelji. Međutim, dolazi do iznenadnog zdravstvenog poboljšanja i Džoj izlazi iz bolnice. Pod uticajem Luisa i njegovih knjiga Džoj je 1948. godine iz judeizma prešla u hrišćanstvo izatražila zvaničan razvod od prvog muža koji su je napustio. Luis je preminuo u 5.30 popodne, u petak, 22. novembra nedelju dana pre svog 65. rođendana od komplikacija na srcu i otkazivanja rada bubrega. Istog dana je preminuo i američki predsednik Džon F. Kenedi. Sahranjen je u dvorištu crkve Holy Trinity u Hedingtonu, Oksford. K.S. Luisa su još kao dete opčinjavale bajke, mitovi i drevne legende koje mu je pripovedala dadilja Irkinja. Slika fauna koji nosi pakete i kišobran po šumi pod snegom došla mu je kada je imao šesnaest godina. Međutim, tek mnogo godina kasnije, kada je već bio profesor na univerzitetu u Kembridžu, faunu su se pridružili zla kraljica i veličanstveni lav. Njihova priča postala je Lav, veštica i orman, jedna od najomiljenijih knjiga svih vremena. Sledilo je šest sledećih letopisa Narnije, a završni naslov, Poslednja bitka, štampan 1956, dobio je najveće priznanje za dostignuće u dečijoj književnosti – prestižnu Karnegijevu nagradu. *** Odlomak Iz Knjige : Glava 1 Pogrešna vrata Ovo je priča o nečemu što se dogodilo davno, kada ti je deda još bio dete. To je veoma važna priča, jer pokazuje kako je krenula sva ta strka između našeg sveta i zemlje Narnije. U tim danima gospodin Šerlok Holms još je živeo u Ulici Bejker, a Bastablovi* su tragali za blagom u Luišam Roudu. Da si u to vreme bio dečak, morao bi svaki dan da nosiš krutu itonovsku kragnu,** a škole su uglavnom bile gadnije nego sada. Ali obroci su bili lepši, a što se slatkiša tiče, neću ni da ti pričam koliko su jeftini i dobri bili, jer bi ti samo uzalud pošla voda na usta. E, tih dana u Londonu je živela devojčica po imenu Poli Plamer. Živela je u dugom nizu kuća koje su sve bile međusobno spojene. Jednog jutra, baš se nalazila u bašti iza kuće kada se neki dečak uspentrao iz susedne bašte i izvirio preko zida. Poli se vrlo iznenadila, jer u toj kući do tada nije bilo nikakve dece, već su tu bili samo gospodin Keterli i gospođica Keterli, brat i sestra, matori neženja i matora devojka koji su tu zajedno živeli. I zato je, puna radoznalosti, digla pogled. Lice nepoznatog dečaka bilo je vrlo musavo. Nije moglo biti musavije sve i da je najpre natrljao šake zemljom, zatim se dobro isplakao, a onda rukama obrisao lice. U stvari, to manje-više i jeste uradio. „Zdravo“, reče Poli. „Zdravo“, reče dečak. „Kako se zoveš?“ „Poli“, reče Poli. „A ti?“ „Digori“, reče dečak. „Čoveče, kakvo smešno ime!“, reče Poli. „Nije ni upola toliko smešno kao Poli“, reče Digori. „E, jeste“, reče Poli. „Ne, nije“, reče Digori. „Kako god bilo, ja se bar umivam“, reče Poli. „Što ti upravo treba da uradiš; naročito pošto…“, a onda se zaustavila. Htela je da kaže: „Pošto si kmezio“, ali je pomislila da to ne bi bilo pristojno. „Pa dobro, jesam“, reče Digori mnogo jačim glasom, kao dečak koji je toliko jadan da ne mari ko sve zna da je plakao. „A i ti bi“, produži on, „da si čitav život provela na selu i imala ponija, i reku u dnu bašte, pa da su te onda doveli da živiš u ovakvoj zverskoj rupi.“ „London nije rupa“, reče Poli uvređeno. Ali dečak je bio previše uzbuđen da bi je primećivao, pa je produžio… „I da ti je tata u Indiji – a ti moraš da dođeš i živiš s tetkom i ujkom koji je lud (ko bi još to voleo?) – i ako je to zato što moraju da ti se staraju o majci – i kad bi ti majka bila bolesna i kad bi htela da – htela da – umre.“ A onda mu je lice dobilo nekako pogrešan oblik, kao što se dešava kada pokušavaš da zadržiš suze. „Nisam znala. Izvini“, reče Poli smerno. A onda, pošto uglavnom nije znala šta da kaže, a i da bi skrenula Digorijeve misli na veselije teme, upita: „Da li je gospodin Keterli stvarno lud?“ „Pa, ili je lud“, reče Digori, „ili tu postoji neka druga tajna. Ima kabinet na gornjem spratu, a tetka Leti kaže da tamo nikako ne smem da idem. Pa već i to za početak deluje mutno. A ima tu i još nešto. Kad god ujka pokuša nešto da mi kaže za vreme jela – s njom nikada i ne pokušava da razgovara – ona ga uvek ućutkuje. Kaže: ’Nemoj da sekiraš dečaka, Endru’, ili: ’Sigurna sam da Digori nije raspoložen da sluša o tome’, ili ’Je li, Digori, zar ne bi voleo da izađeš i da se igraš u bašti?’“ „A šta on to pokušava da kaže?“ „Ne znam. Dotle nikad ne uspeva da stigne. Ali ima i još. Jedne noći – bilo je to, u stvari, sinoć – dok sam kretao u krevet, upravo kada sam hteo da prođem kraj podnožja tavanskog stepeništa (a baš i nisam lud za prolascima tuda), siguran sam da sam čuo krik.“ „Možda tamo drži zaključanu svoju ludu ženu.“ „Da, razmišljao sam o tome.“ „Ili možda falsifikuje pare.“ „Ili je moguće da je nekada bio pirat, kao onaj čovek s početka Ostrva s blagom, pa mora da se zauvek krije od starih drugara s broda.“ „Baš uzbudljivo“, reče Poli, „pojma nisam imala da ti je kuća tako zanimljiva.“ „To ti možda misliš da je zanimljiva“, reče Digori. „Ali ne bi ti se dopadalo kada bi morala tamo da spavaš. Kako bi ti bilo da ležiš budna i osluškuješ da li se to čuju ujka Endruovi koraci dok se prikrada hodnikom ka tvojoj sobi? A oči su mu tako jezive!“ Tako su se Poli i Digori upoznali; a pošto je upravo bio početak letnjeg raspusta i nijedno od njih te godine nije išlo na more, sastajali su se gotovo svakog dana. Njihove avanture počele su uglavnom zahvaljujući tome što je to leto bilo jedno od najvlažnijih i najhladnijih u poslednjih nekoliko godina. To ih je primoralo da se bave kućnim stvarima; možeš slobodno reći – kućnim istraživanjima. Prekrasno je koliko se u velikoj kući, ili u nizu kuća, može istraživati s jednim parčetom sveće. Poli je davno otkrila da ćeš, ukoliko otvoriš određena vratanca na tavanu iznad ostave, naći cisternu i iza nje mračno mesto u koje možeš da se uvučeš ako se malčice pažljivije penješ. To mračno mesto bilo je kao dug tunel sa zidom od cigle s jedne strane i kosim krovom s druge. Kroz krov su se između crepova probijali zračci svetlosti. U tunelu nije bilo poda: moralo se stupati s grede na gredu, a između njih bio je samo sloj maltera. Ko bi na njega nagazio, propao bi pravo kroz tavanicu u donju sobu. Deo ovog tunela, neposredno uz cisternu, Poli je koristila kao krijumčarsku pećinu. Odnela je gore komade starih sanduka, sedišta polomljenih kuhinjskih stolica i razne slične stvari, pa ih je raširila od grede do grede da bi napravila malčice poda. Tu je držala i gvozdenu kasu koja je sadržala različita blaga, zatim priču koju je pisala i obično nekoliko jabuka. Često bi tamo na miru ispila flašicu đumbirovog piva: stare flaše davale su prostoru više sličnosti s krijumčarskom pećinom. Digoriju se pećina baš dopala (priču mu Poli nije dozvolila da vidi), ali ga je mnogo više zanimalo istraživanje. „Pazi ovamo“, rekao je. „Dokle ide ovaj tunel? Hoću da kažem, da li se prekida tamo gde se kuća završava?“ „Ne“, reče Poli. „Zidovi ne idu skroz do krova. Nastavlja se. Ne znam dokle.“ „Onda bismo mogli da prođemo duž čitavog niza kuća.“ „Mogli bismo“, reče Poli, „i – o, čoveče!“ „Šta?“ „Mogli bismo da uđemo u druge kuće.“ „Jeste, pa da nas uhapse kao provalnike! Neka, hvala.“ „Nemoj da se praviš tako pametan, radost mu njegovu! Mislila sam na kuću iza tvoje.“ „Šta je s njom?“ „Ama, ta je prazna. Tata kaže da je uvek bila prazna, još otkako smo se doselili ovamo.“ „Pretpostavljam da bi onda trebalo da je pogledamo“, reče Digori. Bio je mnogo uzbuđeniji nego što bi se to zaključilo iz načina na koji je pričao. Jer, razume se, razmišljao je, kao što bi i ti, o svim mogućim razlozima zbog kojih je ta kuća bila toliko dugo prazna. A uzbuđena je bila i Poli. Nijedno nije izgovorilo reč „ukleta“. I oboje su osećali da bi, kad je već pao predlog, bilo kukavički to ne uraditi. „Hoćemo li odmah da pođemo i pokušamo?“, reče Digori. „Važi“, reče Poli. „Nemoj ako ne želiš“, opomenu je Digori. „Ako si ti za, onda sam i ja“, reče ona. „Kako ćemo znati da smo u drugoj kući odavde?“ Zaključili su da će morati da odu u ostavu, pa da je izmere tako što će praviti korake dugačke koliko i razmak od grede do grede. To će im dati predstavu o tome koliko greda prolazi kroz sobu. Onda će dodati još jedno četiri koraka za prolaz između dva tavana u Polinoj kući, a zatim za služavkinu spavaću sobu isti broj koraka kao i za ostavu. Tako će dobiti dužinu kuće. Kada budu dvaput prešli to rastojanje, biće nakraj Digorijeve kuće; prva vrata posle toga propustiće ih na tavan napuštene kuće. „Ali ja uopšte ne mislim da je prazna“, reče Digori. „A šta ti misliš?“ „Mislim da tamo neko živi u potaji i izlazi samo noću, sa zamračenim fenjerom. Verovatno ćemo otkriti bandu okorelih razbojnika i dobiti nagradu. Tu nešto smrdi; baš bi bila budalaština reći da je kuća bila prazna sve te godine, osim ako ne postoji neka tajna.“ „Tata misli da je najverovatnije kriva kanalizacija“, reče Poli. „Pih! Odrasli večito smišljaju nezanimljiva objašnjenja“, reče Digori. Sad kada su govorili pri dnevnom svetlu tavana, a ne pri svetlosti sveća u Krijumčarskoj pećini, izgledalo je mnogo manje verovatno da je kuća ukleta. Kada su izmerili tavan, morali su da uzmu olovku i pozabave se sabiranjem. Najpre su oboje dobili različite rezultate, no čak i kada su im se računi složili, svejedno nisam siguran da su ispravno uradili. Previše su žurili da počnu istraživanje. „Ne smemo ni da šušnemo“, reče Poli kada su se ponovo popeli iza cisterne. Pošto je reč bila o tako važnom događaju, oboje su poneli po sveću (Poli je u svojoj pećini uvek imala dobru zalihu). Bilo je vrlo mračno, prašnjavo i puno promaje, a oni su bez reči koračali s grede na gredu, osim kada bi jedno drugom prošaptali: „Sada smo naspram tvog tavana“, ili: „Ovo mora da je na pola puta kroz našu kuću.“ I nijedno dete se nije saplelo, niti su se sveće ugasile, i najzad su stigli tamo gde su s desne strane mogli da vide vratašca na zidu od cigle. Razume se, s njihove strane vrata nije bilo ni zasuna ni kvake, jer vrata su bila napravljena za ulaženje, a ne za izlaženje; ali postojala je reza (kakva se često nalazi iznutra na vratima ormana) i bili su prilično sigurni da će uspeti da je pokrenu. „Hoću li?“, reče Digori. „Ako si ti za, onda sam i ja“, reče Poli, baš kao što je rekla i prethodni put. Oboje su osećali da ovo postaje veoma ozbiljno, ali nijedno nije htelo da se povuče. Digori je uz malo muke pokrenuo rezu. Vrata su se otvorila, a iznenadno dnevno svetlo nateralo ih je da zažmirkaju. A onda su, sa silnim zaprepašćenjem, shvatili da ne gledaju u napušteni tavan, već u nameštenu sobu. Ali bar je izgledala prazno. Bila je mrtvački tiha. Polina radoznalost nadvlada njen razum. Ona dunu u sveću i kroči u čudnu sobu, ne praveći šuma ni koliko bi miš. Po obliku soba je bila, razume se, kao tavan, ali je imala nameštaj kao dnevna soba. Svaki delić zidova bio je pokriven policama, a svaki delić polica bio je pun knjiga. Iza rešetke kamina gorela je vatra (seti se da je te godine leto bilo veoma hladno), a ispred, leđima okrenuta njima, bila je fotelja s visokim naslonom. Između fotelje i Poli, najveći deo središta sobe zauzimao je veliki sto pretrpan svakovrsnim stvarima – štampanim knjigama, onim knjigama u koje se piše, bočicama mastila i perima, pečatnim voskom i jednim mikroskopom. Ali najpre je opazila jarkocrveni poslužavnik na kome su ležali brojni prstenovi. Bili su u parovima – žuti i zeleni zajedno, onda mali razmak, pa zatim još jedan žuti i još jedan zeleni. Nisu bili veći od običnih prstenova, ali nije bilo moguće ne primetiti ih koliko su sijali. Bile su to najdivnije svetlucave stvarčice koje se zamisliti mogu. Da je Poli bila malo mlađa, sigurno bi poželela da neki od njih strpa u usta. Soba je bila tako tiha da se odmah primećivalo kucanje sata. A ipak, kao što je Poli sada otkrila, nije bila baš potpuno tiha. Čulo se slabo, vrlo, vrlo slabo hujanje. Da su u to vreme bili izmišljeni usisivači, Poli bi pomislila da to negde u daljini neko usisava kuću – na nekoliko soba odatle i nekoliko spratova niže. Ali ton je bio lepši, milozvučniji, samo toliko slabašan da se jedva čuo. „Sve je u redu – ovde nema nikoga“, reče Poli preko ramena Digoriju. Sada je govorila nešto glasnije od šapata. Digori uđe, a pri tom je žmirkao i izgledao izuzetno prljavo – u stvari, baš kao i Poli. „Ovo ne valja“, reče on. „Ovo uopšte nije prazna kuća. Bolje da brišemo pre nego što neko naiđe.“ „Šta misliš, šta je ovo?“, upita Poli, prsta uperenog u obojene prstenove. „O, hajde“, reče Digori. „Što pre…“ Nikada nije dovršio šta je nameravao da kaže jer u tom trenutku nešto se desilo. Fotelja visokog naslona, ona što je stajala ispred kamina, naglo se pomeri i iz nje se podiže – kao đavo što u lutkarskoj predstavi iskače iz vratašaca na podu – zastrašujuće obličje ujka Endrua. Uopšte nisu bili u praznoj kući; bili su u Digorijevoj kući, i to u zabranjenom kabinetu! Oba deteta izustiše: „O-o-oh!“, i shvatiše svoju strašnu grešku. Osetiše da su odmah morali znati da nisu ni približno stigli dovoljno daleko. Ujka Endru je bio visok i veoma mršav. Imao je izduženo, glatko izbrijano lice sa oštro zašiljenim nosem, izuzetno blistave oči i raščupanu ćubu sede kose. Digori je bio sasvim zanemeo, jer ujka Endru je izgledao hiljadu puta strašnije nego ikada pre. Poli još nije bila toliko prestrašena, ali uskoro je postala. Jer prvo prvcijato što je ujka Endru uradio bilo je da priđe vratima sobe, zatvori ih i okrene ključ u bravi. Onda se okrenuo, streljajući decu užagrenim očima, i iskezio sve zube. „Eto!“, reče. „Sada moja budalasta sestra ne može do vas!“ Ovo se jezivo razlikovalo od svega što bi se očekivalo od jedne odrasle osobe. Poli oseti da joj se srce popelo u grlo, pa zajedno s Digorijem krenu unatraške prema vratašcima na koja su ušli. Ujka Endru je bio prebrz za njih. Zaobišao ih je, zaklopio i ta vrata i stao ispred. Onda je protrljao ruke i zapucketao zglavcima prstiju. Imao je veoma duge i divno bele prste. „Oduševljen sam što vas vidim“, reče on. „Dvoje dece su upravo ono što sam želeo.“ „Molim vas, gospodine Keterli“, reče Poli. „Još malo pa će večera i ja moram da se vratim kući. Hoćete li da nas pustite, molim vas?“ „Ne još“, reče ujka Endru. „Ovo je previše dobra prilika da bih je propustio. Želeo sam dvoje dece. Vidite, ja sam usred velikog ogleda. Isprobao sam ga na zamorčićima i izgleda da deluje. Ali opet, zamorac ne može ništa da ti ispriča. A ti ne možeš da mu objasniš kako da se vrati.“ „Čujte, ujače Endru“, reče Digori, „stvarno je vreme za večeru i svakog časa će početi da nas traže. Morate da nas pustite.“ „Moram?“, reče ujka Endru. https://www.cslewisclassics.com Svi proizvodi iz: Dečji romani u nastavcima - tomovima Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.