Biblija u ručno rađenom crnom kožnom povezu. Korice su ručno izrađene od najkvalitetnije goveđe kože, sa namerom da se knjiga trajno zaštiti, ukrašene pažljivo odabranim šarama u duhu pravoslavlja, utisnutim metodom blindruka. Sveto Pismo je štampano po prevodu Daničić-Karadžić.

Biblija u ručno rađenom crnom kožnom povezu. Korice su ručno izrađene od najkvalitetnije goveđe kože, sa namerom da se knjiga trajno zaštiti, ukrašene pažljivo odabranim šarama u duhu pravoslavlja, utisnutim metodom blindruka. Sveto Pismo je štampano po prevodu Daničić-Karadžić.

Biblija u ručno rađenom crnom kožnom povezu. Korice su ručno izrađene od najkvalitetnije goveđe kože, sa namerom da se knjiga trajno zaštiti, ukrašene dubokim reljefom, i pažljivo odabranim šarama u duhu pravoslavlja, utisnutim metodom blindruka. Sveto Pismo je štampano po prevodu Daničić-Karadžić.

Biblija u ručno rađenom crnom kožnom povezu. Korice su ručno izrađene od najkvalitetnije goveđe kože, sa namerom da se knjiga trajno zaštiti, ukrašene dubokim reljefom, i pažljivo odabranim šarama u duhu pravoslavlja, utisnutim metodom blindruka. Sveto Pismo je štampano po prevodu Daničić-Karadžić.

Stalak za ovu Bibliju izrađen je od visokolakiranog medijapana, presvučenog kvalitetnom goveđom kožom. Sa donje strane je postavljen čojom, koja sprečava artikal od klizanja i površinu na kojoj se nalazi od oštećenja. Knjiga koja se uvlači u stalak ukoričena je kožom, sa utisnutim finim, svedenim šarama u kombinaciji zlatotiska i suvog žiga, metodom blindruka. Sveto Pismo je štampano po prevodu Daničić-Karadžić.

Stalak za ovu Bibliju izrađen je od visokolakiranog medijapana, presvučenog kvalitetnom goveđom kožom. Sa donje strane je postavljen čojom, koja sprečava artikal od klizanja i površinu na kojoj se nalazi od oštećenja. Knjiga koja se uvlači u stalak ukoričena je kožom, sa utisnutim finim, svedenim šarama u kombinaciji zlatotiska i suvog žiga, metodom blindruka. Sveto Pismo je štampano po prevodu Daničić-Karadžić.

Stalak za ovu Bibliju, neobičnog i elegantnog dizajna, izrađen je od hrastovog drveta, presvučenog kvalitetnom goveđom kožom. Blago je iskošen, i sa donje strane je postavljen čojom, koja sprečava artikal od klizanja i površinu na kojoj se nalazi od oštećenja. Knjiga koja se stavlja u stalak ručno je ukoričena kožom i ukrašena dubokim starinskim ručnim reljefom, u kombinaciji suvog žiga i zlatotiska. Sveto Pismo je štampano po prevodu Daničić-Karadžić. Ovaj proizvod je zaštićen u Zavodu za intelektualnu svojinu.

Stalak za ovu Bibliju, neobičnog i elegantnog dizajna, izrađen je od hrastovog drveta, presvučenog kvalitetnom goveđom kožom. Blago je iskošen, i sa donje strane je postavljen čojom, koja sprečava artikal od klizanja i površinu na kojoj se nalazi od oštećenja. Knjiga koja se stavlja u stalak ručno je ukoričena kožom i ukrašena dubokim starinskim ručnim reljefom, u kombinaciji suvog žiga i zlatotiska. Sveto Pismo je štampano po prevodu Daničić-Karadžić. Ovaj proizvod je zaštićen u Zavodu za intelektualnu svojinu.

Stalak za ovu Bibliju izrađen je od visokolakiranog medijapana, presvučenog kvalitetnom goveđom kožom. Sa donje strane je postavljen čojom, koja sprečava artikal od klizanja i površinu na kojoj se nalazi od oštećenja. Knjiga koja se uvlači u stalak ukoričena je kožom, sa dubokim ručnim reljefom. U njenom izgledu su spojeni stari zanati i kreativna umetnost, čime je dobila notu luksuza, koja je neophodna ovoj vanvremenskoj knjizi. Sveto Pismo je štampano po prevodu Daničić-Karadžić. Ovaj proizvod je zaštićen u Zavodu za intelektualnu svojinu.

Stalak za ovu Bibliju izrađen je od visokolakiranog medijapana, presvučenog kvalitetnom goveđom kožom. Sa donje strane je postavljen čojom, koja sprečava artikal od klizanja i površinu na kojoj se nalazi od oštećenja. Knjiga koja se uvlači u stalak ukoričena je kožom, sa dubokim ručnim reljefom. U njenom izgledu su spojeni stari zanati i kreativna umetnost, čime je dobila notu luksuza, koja je neophodna ovoj vanvremenskoj knjizi. Sveto Pismo je štampano po prevodu Daničić-Karadžić. Ovaj proizvod je zaštićen u Zavodu za intelektualnu svojinu.

Ovaj model Biblije se znatno razlikuje od ostalih, zbog načina izrade. Naime, kožni elementi se ručno poliraju do visokog sjaja. Takvim procesom obrade i voskiranja na posebnoj vrsti kože boje trule višnje, dolazi do najfinijih nijansi tamno crvene i crne boje. Stalak za ovu Bibliju izrađen je od visokolakiranog medijapana, presvučenog kvalitetnom goveđom kožom. Sa donje strane je postavljen čojom, koja sprečava artikal od klizanja i površinu na kojoj se nalazi od oštećenja. Knjiga koja se uvlači u stalak ukoričena je kožom, sa dubokim ručnim reljefom. U njenom izgledu su spojeni stari zanati i kreativna umetnost, čime je dobila notu luksuza, koja je neophodna ovoj vanvremenskoj knjizi. Sveto Pismo je štampano po prevodu Daničić-Karadžić. Ovaj proizvod je zaštićen u Zavodu za intelektualnu svojinu.

Ovaj model Biblije se znatno razlikuje od ostalih, zbog načina izrade. Naime, kožni elementi se ručno poliraju do visokog sjaja. Takvim procesom obrade i voskiranja na posebnoj vrsti kože boje trule višnje, dolazi do najfinijih nijansi tamno crvene i crne boje. Stalak za ovu Bibliju izrađen je od visokolakiranog medijapana, presvučenog kvalitetnom goveđom kožom. Sa donje strane je postavljen čojom, koja sprečava artikal od klizanja i površinu na kojoj se nalazi od oštećenja. Knjiga koja se uvlači u stalak ukoričena je kožom, sa dubokim ručnim reljefom. U njenom izgledu su spojeni stari zanati i kreativna umetnost, čime je dobila notu luksuza, koja je neophodna ovoj vanvremenskoj knjizi. Sveto Pismo je štampano po prevodu Daničić-Karadžić. Ovaj proizvod je zaštićen u Zavodu za intelektualnu svojinu.

Description Opis proizvoda: Stalak za ovu Bibliju izrađen je od visokolakiranog medijapana, presvučenog kvalitetnom goveđom kožom. Ovaj model Biblije se znatno razlikuje od ostalih, zbog načina izrade. Naime, kožni elementi se ručno poliraju do visokog sjaja. Takvim procesom obrade i voskiranja na posebnoj vrsti kože boje trule višnje, dolazi do najfinijih nijansi tamno crvene i crne boje. Sa donje strane je postavljen čojom, koja sprečava artikal od klizanja i površinu na kojoj se nalazi od oštećenja. Knjiga koja se uvlači u stalak ukoričena je kožom, sa dubokim ručnim reljefom. U njenom izgledu su spojeni stari zanati i kreativna umetnost, čime je dobila notu luksuza, koja je neophodna ovoj vanvremenskoj knjizi. Sveto Pismo je štampano po prevodu Daničić-Karadžić. Ovaj proizvod je zaštićen u Zavodu za intelektualnu svojinu. DIMENZIJE: 275 × 320 × 170 mm Customer reviews 0,0 Unfortunately there are no review yet. Be the first who rate this product. You must be logged in to submit a review. Login

Kupoholičarka hara Njujorkom, kao i bestseler listama! Broj ocena: 94 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Komedije Šifra Proizvoda: 7019 Poslednja cena bila je: 690 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Kupoholičarka U Inostranstvu, Sofi Kinsela Naziv Knjige : Kupoholičarka U Inostranstvu Serijal : Kupoholičarka Autor : Sofi Kinsela Izdavač : Laguna Format : 13 x 20 cm Broj Strana : 344 Naziv Originala : , Sophie Kinsella Opis proizvoda: Kupoholičarka U Inostranstvu, Sofi Kinsela *** O Knjizi : RU životu Rebeke Blumvud sve ide kao podmazano. Ima posao na televiziji, upravnik banke je ljubazan prema njoj, a kada je reč o trošenju novca, njen moto glasi: "Kupuj samo ono što ti je neophodno" - i ona se zaista (nekako) toga i pridržava. Začkoljica je samo u tome što joj se pruža prilika da radi u Njujorku. Njujork! Muzej moderne umetnosti! Gugenhajm! Metropoliten opera! I Beki namerava da ih sve obiđe. Najozbiljnije. Jedino što izgleda baš glupo ne videti neka druga poznata mesta. Kao što je Saks. I Blumingdejls. I Barnis. Sve te robne kuće. I neku od onih neverovatnih rasprodaja gde možete naći Pradinu haljinu za 10 dolara. Ili beše 100? Da li će Beki ostati dovoljno prisebna da bi marila još i za takve sitnice? "Gotovo da sam zaplakala od smeha." Daily Mail *** O Autoru : Rođena 12. decembra 1971. Sofi Kinsela je zapravo pseudonim Medlin Vikam. Sofi je njeno srednje ime, a Kinsela majčino prezime. Prijatelji i porodica je zovu Medi. Ova autorka je, pre nego što će se posvetiti literaturi, radila kao novinar prateći sektor tržišta i finansija. Na prvi pogled, tu se nazire veza sa tematikom i, prevashodno, naslovima romana koji će joj doneti punu afirmaciju: Tajni svet snova jedne kupoholičarke (2000), Kupoholičarka u inostranstvu (2001), Kupoholičarka staje na ludi kamen (2002). Uz roman Bogomdana domaćica (2005), delo Umeš li da čuvaš tajnu? predstavlja tematski iskorak iz ljupkog Kinselinog kupoholičarskog ambijenta, iskorak koji nipošto neće razočarati one koji su njeno pisanje zavoleli čitajući pomenute knjige. Naprotiv. „Nikad nisam bila istinski posvećena novinarstvu, delom zbog toga što me sektor koji mi je zapao – finansije – nikada nije stvarno zanimao, a delom i zato što ja, u stvari, nikada nisam bila na ’ti’ sa svim tim činjenicama kojih bi čovek u žurnalizmu trebalo da se drži. Ali, da sam volela da pišem za novine – volela sam“, ispovedila se u jednom intervjuu Sofi Kinsela, koja, kako kaže, obožava svadbe, a svojim tajnim porokom smatra to što često ume da natrpa puna usta keksa. Sofi ima tri sina: Fredija, Huga i Oskara. Suprug joj je nastavnik i predaje latinski jezik u osnovnoj školi. Romani iz serijala o Kupoholičarki su prodati u preko 6, 3 miliona kopija samo u SAD. Kinsela rado citira Oskara Vajlda: „Nikada ne ostavljam za sutra ono što mogu da uradim prekosutra.“ www.sophiekinsella.com *** Odlomak Iz Knjige : Glava prva U redu, samo bez panike. Bez panike. Treba samo da budem organizovana i hladne glave i da smislim šta treba da ponesem. I da to zatim uredno složim u kofer. Mislim, koliko to može da bude teško? Odstupam korak od zatrpanog kreveta i zatvaram oči, napola se nadajući da će, ako to dovoljno snažno poželim, moja odeća sama od sebe uredno da se složi. Kao u onim člancima o pakovanju u časopisima, gde vas podučavaju kako da otputujete na odmor s jednim jedinim jeftinim sarongom i vešto se obučete u njega na šest različitih načina. (Inače, mislim da je to totalna prevara, jer iako sarong košta deset funti, oni posle dodaju brdo odeće koja košta stotine, a mi kao ne treba da primetimo.) Kada otvorim oči, međutim, darmar je još tamo. U stvari, reklo bi se da ga ima još više, kao da mi je odeća, dok sam žmurila, iskočila iz fioka i trčala oko kreveta. Kud god pogledam po sobi, svuda grdne, neuredne gomile... pa, svega. Cipela, čizama, majica, časopisa... Poklon-korpa Bodi šopa kupljena na rasprodaji... Lingvafonov tečaj italijanskog koji stvarno moram da počnem da učim... ona stvar za lice što se stavlja u sauni... a na stočiću za šminku ponosno leže mačevalačka maska i mač koje sam juče kupila. Samo četrdeset funti u dobrotvornoj prodavnici! Uzimam mač i pravim kratak eksperimentalni ubod prema svom odrazu u ogledalu. Bila je to neverovatna podudarnost, jer već odavno nameravam da učim mačevanje, još otkako sam pročitala onaj članak u Dejli vorldu. Jeste li znali da mačevaoci imaju bolje razvijene noge od svih ostalih sportista? Osim toga, ako postanete stručnjak, možete da radite kao dubler u filmovima i zaradite brdo love! Zato nameravam da u kraju nađem nekoga ko drži časove mačevanja, pa da stvarno dobro naučim, za šta mislim da mi neće trebati mnogo vremena. A onda – to je moj tajni plan – čim dobijem zlatnu značku ili šta se već dobija, ima da sastavim pismo Ketrin Ziti Džons. Zato što joj je garant potrebna dobra dublerka, mislim, kome nije? Zašto to onda ne bih bila ja? U stvari, sigurno će se radije opredeliti za nekoga iz Britanije. Možda će me pozvati telefonom i reći da gleda svako moje pojavljivanje na kablovskoj i da je oduvek želela da me upozna. Bože. Zar to ne bi bilo sjajno? Verovatno bismo odmah shvatile da smo se našle, da se smejemo iz istih razloga i sve ostalo. Onda bih odletela do njene luksuzne kuće i upoznala se s Majklom Daglasom i igrala se s bebom. Bile bismo opuštene kao stare prijateljice, neki časopis bi napisao članak o nama u okviru serije o najboljim prijateljicama među zvezdama, a njih dvoje bi me čak možda zamolili da... „Ćao, Beks!“ Slatke slike na kojima se smejem s Majklom i Ketrin prskaju mi u glavi kao mehuri sapunice i mozak mi se vraća u stvarnost. Suz, moja cimerka, dokono ulazi u sobu, odevena u prastaru kariranu pižamu. „Šta to radiš?“ radoznalo se raspituje. „Ništa!“ kažem ja, i žurno vraćam mač na sto. „Samo... održavam formu.“ „A, tako“, kaže ona, neodređeno. „Pa – kako ide pakovanje?“ Odlazi do kamina, uzima ruž i počinje da ga nanosi na usne. Suz se uvek tako ponaša u mojoj sobi – luta okolo, uzimajući stvari i razgledajući ih i ponovo ih spuštajući. Kaže da voli to što nikad ne zna šta će naći, kao da je na buvljaku. Prilično sam sigurna da time ne misli ništa loše. „Odlično“, kažem. „Upravo smišljam koji kofer da uzmem.“ „Aaa“, kaže Suz, okrenuvši se. Usne su joj do polovine jarkoružičaste. „Što ne uzmeš onaj mali, krem boje? Ili crvenu putnu torbu?“ „Mislila sam možda ovaj“, kažem, i izvlačim svoj novi, otrovnozeleni metalni kofer ispod kreveta. Kupila sam ga za vikend, i totalno je fenomenalan. „Vau!“ kaže Suz, razrogačenih očiju. „Beks! Strava je! ’De si ga uzela?“ „U Fenviksu“, kažem, sa širokim kezom. „Zar nije boli glava?“ „Najmoćnija koferčina koju sam ikada videla!“ kaže Suz, zadivljeno prevlačeći prstima po njemu. „I... kol’ko sada imaš kofera?“ Osvrće se prema mom ormaru, gde se guraju smeđi kožni kofer, lakirani putni kovčeg i tri koferčića. „O, pa znaš“, kažem, nehajno slegnuvši ramenima. „Kao sav normalan svet.“ Može biti da sam u poslednje vreme malo više kupovala kofere. Ali pre toga ih vekovima uopšte nisam imala, osim jedne stare, ofucane platnene torbe. Dok nisam, pre nekoliko meseci, doživela čudesno otkrovenje usred Harodsa, otprilike kao sveti Pavle na drumu za Mandelej. Koferi. Od tada sam u pohodu da nadoknadim propušteno. Uostalom, svi znaju da je dobar kofer dobra investicija. „Pošla sam da skuvam čaj“, kaže Suz. „Hoćeš ti?“ „O da, molim te!“ kažem. „I kitket?“ Suz se kezi. „Kitket neizostavno.“ Nedavno smo dozvolile jednom Suzaninom prijatelju da prenoći na sofi – a on nam je na odlasku ostavio ogromnu kutiju kitketa. Što je sjajan poklon u znak zahvalnosti, ali sada po ceo dan jedemo kitkete. S druge strane, Suz je sinoć primetila da ćemo ih potrošiti onoliko brzo koliko ih brzo budemo jele – tako da je na neki način zdravije natrpati ih što više u sebe. Suz se odšeta iz sobe, a ja se okrećem koferu. Dobro. Koncentriši se. Pakovanje. Ovo stvarno ne bi trebalo da traje dugo. Sve što mi je potrebno jeste osnovna, sparena garderoba za mini odmor u Somersetu. Sastavila sam čak i spisak, i to bi trebalo da olakša posao. Farmerke: dva para. To je lako. Izbledele i manje izbledele. Majice: U stvari, neka bude tri para farmerki. Moram da ponesem moje nove dizelke, jer su strava, iako su pomalo tesne. Pa šta, nosiću ih samo po nekoliko sati uveče, ili tako nešto. Majice: O, i one izvezene s kratkim nogavicama iz Oaze, jer ih još nisam dovoljno iznosila. Ali one se ne računaju, jer su praktično šorts. Uostalom, farmerke gotovo uopšte ne zauzimaju prostor, zar ne? OK, to će verovatno biti dovoljno džinsa. Uvek mogu da dodam još ako zatreba. Majice: razne. Da vidimo. Obična bela, obavezno. Siva takođe. Kratka crna, dugačka crna (Kalvin Klajn), druga dugačka crna (Verhaus, ali izgleda otmenije), roze bez rukava, roze koja se presijava, roze... Zastajem, usred pokreta kojim prenosim složene majice u kofer. Ovo je glupo. Na koju foru da predvidim koje ću majice želeti da obučem? Majica je nešto što ujutru odabereš prema raspoloženju, isto kao kristale, ili aromaterapijska ulja. Šta ako se probudim raspoložena da nabacim svoju „Elvis je car“ majicu, a nisam je ponela? Znate šta, narode, jednostavno ću sve da ih ponesem. Mislim, nekoliko majica više neće zauzeti previše prostora, zar ne? Jedva će se primećivati da su tamo. Sručujem ih sve u kofer i dodajem dve-tri majice na bretele, čisto za sreću. Odlično. Ovaj pristup s osnovnom garderobom savršeno funkcioniše. Dobro, šta je na redu? Svi proizvodi iz: Komedije Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Nastavljajući da na svojstven i originalan način istražuje biblijske teme, autor bestselera TRAGOM BIBLIJE se u svom novom ostvarenju posvećuje legendi o Avramu. Broj ocena: 91 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Istorijski romani Šifra Proizvoda: 6500 Poslednja cena bila je: 640 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Praotac, Brus Fejler Praotac Pisac : Brus Fejler Format : 13 x 20 cm Izdavač : Laguna Broj strana : 233 Opis proizvoda: Praotac, Brus Fejler *** O Knjizi : U ovom provokativnom i uzbudljivom putovanju, pisac bestselera Tragom Biblije upušta se u jedinstvenu pustolovinu: u potragu za čovekom koji se nalazi u srcu tri monoteističke religije – i današnjih najsmrtonosnijih sukoba. Sada kada se svet pita "Da li se religije ikako mogu složiti?" Avram je i dalje zajednički predak Jevreja, Hrišćana i Muslimana. On krije ključeve naših najdubljih strahova – i mogućeg pomirenja. Brus Fejler se otisnuo u potragu za boljim razumevanjem našeg zajedničkog praoca. Putujući kroz ratna područja, penjući se do pećina i pradavnih svetilišta i sedeći sa vodećim verskim ličnostima, Fejler otkriva neispričanu priču o čoveku koji određuje veru polovine čovečanstva. I savremena i večna, Praotac je snažna i univerzalna priča – prvi međureligijski portret čoveka koga je Bog odabrao za svog partnera. Promišljeno i inspirativno pripovedanje Brusa Fejlera, zbog koga je i postao omiljen među čitaocima širom sveta i u Praocu pruža čitaocu sliku nade koja će u potpunosti izmeniti način na koji doživljavamo naše susede, svoju budućnost i sebe same. *** O Piscu : Svoju radoznalost Brus Fejler je pretvorio u karijeru, pišući o najrazličitijim temama sa studioznim pristupom i temeljnim istraživanjima. Spisateljsku karijeru počeo je kao nastavnik engleskog u Japanu, objavivši zabavnu i poučnu knjigu Učeći poklanjanje: U srcu Japana. Knjigu su, zbog toga što na kvalitetan način pomaže razumevanju japanske kulture, ubrzo prihvatili i u Japanu i van njega. U svom sledećem delu U potrazi za časovima: Dani i noći u Oksfordu i Kembridžu Fejler ponovo daje edukativan prikaz jedne kulture i načina života, podsećajući se svojih diplomskih dana na Kembridžu. Nastavljajući da predstavlja svoja najrazličitija interesovanja, Fejler se pridružuje jednom cirkusu, gde radi kao klovn, prikupljajući materijal za Pod velikom šatrom: Sezona u cirkusu, prikaz često mučnog i potresnog života cirkuskih artista, pokazujući pri tome veliku istrajnost i novinarsku odlučnost, koja će kasnije posebno doći do izražaja na putovanjima biblijskom teritorijom. Budući sa juga Sjedinjenih Država, Brus Fejler se pozabavio i jednim od lokalnih idioma - kantri muzikom. Predstavljajući pogled iznutra na muzičku industriju Nešvila u knjizi Sanjati naglas, Fejler daje sliku o tome kako se postaje zvezda u producentsko-finansijskoj mašineriji. Ipak, svetsku slavu stiče istraživanjem Biblijske istorije i njenih korena u putopisnom bestseleru Tragom Biblije. O nastanku knjige Fejler kaže: "Biblija koju sam hteo da upoznam je živ, dišući entitet neopterećen vremenom i shvatio sam da to mogu uraditi jedino ako prođem kroz mesta koja se pominju među njenim redovima." To naravno nije sve. Fejler je saradnik kulinarskog časopisa Gourmet i dobitnik dve nagrade za članke o kulinarstvu. Za sebe kaže da je proputovao više od šezdeset zemalja i iščašio zglob na četiri kontinenta. *** Odlomak : DOM Polaze u samo svitanje. Slivaju se na ulice, počinju da se uspinju uz brda, spuštaju pokoji novčić u ispružene dlanove siromaha. Napuštaju svoje kuće, živote, susede, dolaze sami, ili po dvoje, po troje. Glava prekrivenih, očiju oborenih. Sami su. Ali kad prođu kapije i podignu oči, najednom su na osvetljenom, znanom mestu. Niko nije sam u Jerusalimu: čak i kamenje zna tvog oca. Unutra se struja razdeljuje. Hrišćani okreću ka severu. Poslednji je petak pred Božić, monasi će po podne povesti žalobnu procesiju s krstovima niz Via Dolorosa. Jevreji skreću na jug. Petak je kojim se završava Hanuka, i u sumrak će rabini održati slavljeničku ceremoniju i zapaliti šest sveća na Zapadnom zidu. Muslimani kreću ka istoku. Petak je kojim se završava ramazan, i sveštenici će predvoditi veliku molitvu u kojoj će dvesta hiljada ljudi klanjati kao jedan. Današnji dan nije retkost. Jerusalim je probni kamen vere, bio je to još pre početka vremena. Monoteistička predanja u jednome su jasna: pre nego što postojaše vreme, behu vode i tama nad bezdanom. Deo kopna izdiže se iz voda i ta zemlja beše Stena, a stena je ovde. Ovde je pokopan Adam. Ovde je gradio Solomon. Ovde se molio Isus. Odavde se Muhamed uspeo na nebo. Ovamo je Avram došao da žrtvuje svog sina. Danas je ta stena magnet monoteizma, izborana, istrošena maska od peščara, koju je malo ko od danas živućih video, još manje je onih što su je dodirnuli, skrivenu pod zlatnom kupolom, još moćniju usled zažarenosti koja kao da je okružuje u svakome času. Legende vele da je Bog prvu zraku svetla izveo iz Stene. Zraka je probila tminu i ispunila Njegovu veličanstvenu zemlju. Svetlost u Jerusalimu kao da savršeno odgovara tom opisu. Ispran zimskim kišama, kakav je ovog jutra, vazduh ima boje plamička sveće: ružičast je, rumen, i boje šafrana; tirkizan, boje rubina i bronze. Ljuta je ironija da pod svetlošću svih ovih boja vernici nose uglavnom belo i crno, kao da tek treba da dosegnu bogatstvo sa izvora. Zbog toga su ponajpre i došli. Za Stenu se veruje da je pupak sveta, a svet, često se čini, želi da se provuče kroz taj procep i ponovo se vrati u matericu, Gospodu. Kao što moj prijatelj i sadrug na putovanjima, arheolog Avner Goren kaže dok žurimo ulicama i penjemo se na vidikovac nad gradom: „Kad živiš u Jerusalimu, osećaš se življi, jače osećaš sebe. To je čast, i breme isto tako.“ Staneš li ovde, sagledaćeš večnost. Staneš li ovde, dotaći ćeš izvor. Staneš li ovde, osetićeš miris nagorelih tela. Sredinom jutra razlegla se jedna eksplozija. Okrenuh se Avneru. „Bomba? Ili probijanje zvučnog zida?“ „Nije bio avion“, odvrati mi on. Paljba iz vatrenog oružja prorešeta vazduh. Sirena zajauka. Postojani korak vernika pretvara se u uzrujano obaziranje. Sve što nose postaje provokacija: talit, kefija, kipah, krst. Svaki kamen je potencijalna pretnja. Naokolo su muškarci s mašinkama, sa slušalicama voki-tokija u ušima, s cigaretom u uglu usana. Avner zastaje da zagrli jednog Arapina, trgovca. „Nervozni smo danas“, kaže Abdulah. „Brinemo se da će izraelski policajci izazvati nekog mladića i da će izbiti sukob. Za Ramazan je uvek najgore.“ Na balkonu jevrejske srednje škole, gde smo se smestili da posmatramo razvoj događaja, pridružio nam se hasidski dečak po imenu Jošua, odeven u crno; došao je da posmatra okupljene muslimane. „Cenim to što su pobožni“, kaže, „i što veruju u istog Boga kao i mi. Ali njihove molitve dovode u opasnost moj život – kamenice i noževi, ubistva policajaca, podjarivanje krvi, i mržnja i klanja. Baš pre neki dan išao sam gradom kad se začula eksplozija. Okrenuo sam se da bežim kad odjeknu još jedna. Potrčao sam u suprotnom pravcu, a onda je automobil-bomba odleteo u vazduh. Uhvatio sam se za stomak. Mislio sam da ću povratiti. Prvi put sam stvarno pomislio da će mi se nešto desiti.“ Predanja kažu da su mudrost i bol dva životna stuba. Bog uliva ova svojstva u dve simetrične kupe, koje onda spaja u vrhu, tako da se ponor bola susreće s telom saznanja. Tačka gde se te dve kupe dodiruju jeste središte kosmosa. Ta tačka je Stena, i tu je car David pregnuo da sagradi Pomirilište. Ali načinio je grešku: pomerio je Stenu i Vode Dubina su nagrnule. „Ne možeš me pomeriti“, oglasila se Stena. „Ovde sam postavljena da obuzdavam bezdan.“ „Otkada?“ – pitao je David. „Otkad Bog kaza: ’Ja sam Gospod Bog tvoj’.“ Ispisavši ime Božije na Steni, David ju je gurnuo natrag na njeno mesto i potop se povukao. Kamen kušnje zapravo je kamen-pokrovac: pomeri ga, i smrt će se izliti. Potkraj jutra uspostavlja se nekakav klimav mir. Avner i ja gledamo na četrnaest hektara kamenom popločanog prostora Haram el Šarifa, Gore hrama. Na južnom kraju je džamija El Aksa, treća po svetosti islamska mošeja. Na severu je Zlatna džamija, veličanstvena, kobaltnoplava osmougaona građevina podignuta iznad Stene i zakrovljena kupolom od dvadesetčetvorokaratnog zlata, što se nadvija nad obrisima svetog grada triju vera. Iznad se uzdiže Maslinska gora i skupina crkava koje obeležavaju Isusove poslednje korake. Ispod je puki preostatak oboda Drugog hrama, poštovan kao Zapadni zid. Ovo je činjenica koja određuje duhovnost Jerusalima: ma koji vidik, ili ugao snimanja, ili poklonjenje, neizbežno će obuhvatiti više od samo jednog svetog mesta. Ali to ne sprečava ljude u pokušajima da potru sve suparničke svetinje. Svakoga dana susrećete vernike s razaračkim porivima u srcu. Jošua, pobožni jevrejski dečak koji sedi sa nama, gricka polumesečaste čokoladne kekse i predaje se fantazijama. „Verujemo da će mesija doći i ponovo izgraditi Treći hram, i svi će Jevreji prispeti ovamo. Gledam Goru i sve te muslimane, i trudim se da zamislim taj dan.“ Zbog ovakvih snova, nismo sami na našoj osmatračnici. Četvorica krupajlija u farmerkama i kožnim jaknama odgurnuli su nas od ograde i postavili sto iza koga s dvogledima i uzijima nadgledaju dešavanja. Brz pogled po okolnim krovovima, s kojih niču antene i geranijumi, otkriva bezbrojne druge stražare poput ovih. Svaki sveti dan je mogući sveti rat. Ali ritam molitve preovlađuje. Kako se bliži podne, stotine hiljada ljudi preplavljuju Haram el Šarif i okupljaju se naokolo pod palmama i čempresima. Dok mujezin poziva na molitvu, oglašavaju se zvona s Getsimanske crkve radosnom božićnom zvonjavom. Niko ne opaža nesaglasje, a možda to uopšte i nije nesaglasje: harmonija, napokon, i jeste nadvladana disonanca. Imam, vrhovni sveštenik El Akse, započinje propoved, a vođa obezbeđenja prevodi njegove huškačke reči. Danas je Jerusalimski dan, kada mošeje širom sveta predskazuju ujedinjenje ovom podeljenom – El Kuds, Svetom – gradu. Napokon stiže trenutak vrhunca, kad se propoved okončava, a povorka vernika stoji svrstana u redove. Imam čita početne stihove Korana i oni se klanjaju, uspravljaju, kleknu, čelom dodiruju zemlju, onda još jednom, pa ustaju. Plimni efekat je zastrašujući, poput zatalasanog mlečnog mora: ovde se na molitvu okupilo više ljudi nego što njihovi rodni gradovi imaju žitelja. Kratak prekid, pa nadolazi novi talas: klanjaju se, uspravljaju, kleknu, čelom dotiču zemlju, izgovaraju najsvetije reči. Nema Boga do Alaha, a Muhamed je njegov prorok. Posle toga imam blagosilja: Neka bi Bog blagoslovio proroka Muhameda i njegov narod kao što je blagoslovio Ibrahima i narod njegov. Potom grad zadržava dah. Poslednjih godina često sam dolazio u Jerusalim. Te posete bile su deo šireg iskustva, pokušaja da razumem korene svog identiteta vraćajući se biblijskim predelima. Putovao sam uglavnom za vreme kratkotrajnog primirja, tako da sam relativno lako stizao s jednog mesta na drugo. Sada se tanka opna tog primirja rasprsla i svet koji se činio ujedinjen zajedničkim središtem najednom se rasparao oko vazdan istovetnog žarišta: Istok i Zapad; Arapi i Izraelci; Jevreji, hrišćani i muslimani. Reči kao što su apokalipsa, sudar civilizacija, krstaški rat, džihad, posvuda su na naslovnim stranama. „Svetski rat traje“, kaže prodavac Abdul, „verski svetski rat, a temelji su mu tačno ispred mojih vrata.“ Ono što sam ja doživeo u ovom regionu ubedilo me je da je uvid u savremenu situaciju moguće – pa možda i neophodno – steći okrećući se od današnjice unatrag ka njenim istorijskim izvorima. Posebno u pitanjima vere, čak i najsadašnjiji čin vuče saznanja iz vekova izmešanih verovanja, krvi i nerazumevanja. I dok se ponovo rasplamsava požar koji se već puna četiri milenijuma nikada u potpunosti nije ni gasio, odjek jednog imena čuje se iza svakog razgovora. Jedna ličnost stoji na ishodištu svih docnijih naprezanja. Jedan čovek u svojoj životnoj priči sadržava svekoliki raspon prošlosti – pa možda čak i budućnost. Avram. Veliki patrijarh hebrejske Biblije takođe je i duhovni predak Novog zaveta i sveti graditelj Korana. Avram je zajednički praotac judaizma, hrišćanstva i islama; on je žiža arapsko-izraelskog sukoba; on je središte bitke između Zapada i islamskih ekstremista. Avram je otac – u mnogim slučajevima, tako se bar smatra, biološki otac – dvanaest miliona Jevreja, dve milijarde hrišćana i milijarde muslimana širom sveta. Avram je prvi monoteista u istoriji. I uglavnom je nepoznat. Želeo sam da ga upoznam. Želeo sam da razumem njegovo zaveštanje – i njegov uticaj. Želeo sam da otkrijem kako je uspeo da pruži zajedničko poreklo tolikom mnoštvu potomaka, čak i ako se oni sve vreme međusobno istiskuju, tvrdeći da on onim drugima ne pripada. Želeo sam da otkrijem da li je on beznadežno vrelo ratova ili bi mogao biti i posuda izmirenja. Ali gde da ga nađem? Ako je uopšte postojao, nikakvog dokaza o tome nije ostavio – ni zgrade, ni ćilime, ni ljubavna pisma svojoj ženi. Popričati s ljudima koji su ga znali takođe je, očigledno, nemoguće; a opet polovina ljudi na svetu tvrdi da im je on predak. Stari zavet raspravlja o njegovom životu, ali isto tako i Novi, a i Koran – i pri tom se često ne slažu čak ni u najosnovnijim pitanjima. Pohodi mestima gde je Avram boravio, ma koliko plodonosni bili, takođe imaju svojih ograničenja, jer se staze kojima je putovao razlikuju u svesti različitih pokolenja i prema poimanju različitih religija. Morao sam da osmislim jedno neuobičajeno putovanje. Ako su moji prethodni doživljaji u ovom području obuhvatali putovanje preko tri kontinenta, pet zemalja i četiri ratne zone, ovo sledeće biće putovanje i kroz prostor i kroz vreme – kroz tri religije, četiri milenijuma i jedan beskonačni rat. Čitaću, putovati, tragati za učenjacima, razgovarati s verskim vođama, posetiti Avramovu domovinu i vraćati se u svoju, jer sam ubrzo shvatio da ne mogu da razumem Avrama ukoliko ne shvatim njegove potomke. A njih ima više milijardi. Uprkos bezbrojnim revolucijama u povesti ideja, Avram ostaje presudna ličnost za polovinu vernika u svetu. Muslimani i Jevreji svakodnevno ga prizivaju u molitvama, u hrišćanskim liturgijama stalno se iznova pojavljuje. Priča iz Avramovog života koja najviše opčinjava – ona o prinošenju sopstvenog sina na žrtvu Bogu – igra ključnu ulogu u najsvetijoj nedelji hrišćanske godine, naime uskršnjoj. Ista priča se kazuje na početku svetog dvonedeljnog perioda u judaizmu, na Roš hašanu. Ona je i uvod za najsvetiji dan islama, Id el adhu, žrtvenu gozbu, koja je vrhunac hodočašća. Pa ipak tri vere ne mogu da se slože ni oko toga kog je sina Avram nameravao da zakolje. Slažu se jedino da tako sveto mesto on zauzima jer je prvi čovek koji je pojmio da postoji samo jedan jedini Bog. U tome je njegov najveći doprinos civilizaciji i dar koji podjednako dele sve vere proistekle od njega. Odatle potiče njegova moć, ali i svi docniji sukobi, jer svi hoće prevlast nad tim trenutkom. Može biti da je za muslimane od Avrama značajniji Muhamed, za hrišćane Isus, a za Jevreje Mojsije, međutim sve tri ove religije odstupaju od svog puta da bi se povezale sa zajedničkim praocem. Kao da je on Stena, kao da ih sve privlači zajedničkom ognjištu, najuzvišenijem mestu, prvobitnom ishodištu. Tački najbližoj Bogu. Ako vladaš Stenom, vladaćeš i Avramom. Ako imaš vlast nad Avramom, imaš vlast nad pragom ka božanskom. Tako sam se vratio u Jerusalim. Došao sam sâm – kao što u izvesnom smislu svi dolaze – na neizvesno odredište. Došao sam jer je tu mesto gde se najbolje može razumeti Avram i ono što je on otkrio o Bogu. I mesto gde najbolje mogu da razumem sebe. Svi proizvodi iz: Istorijski romani Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.