Ren je bogat vitaminom C (više od 100 miligrama u 100 grama svežeg korena), a tu su i glikozid, morozin, sinigrin, glutamin, glukoza, kalijum, kiseli sulfat, kao i eterična ulja koja mu daju ljutinu. Ren se preporučuje za čišćenje krvi, izbacivanje kamena i peska iz bubrega, U narodu se koristi kao lek protiv bolesti pluća, reume, gihta, kijavice, za izbacivanje sekreta iz disajnih puteva Dragocen je i kao stimulator organa za varenje, izaziva pojačanu sekreciju želudačnih i crevnih žlezda, kao i žuči i pankreasa.

Na prodaju ljuti domaci Ren.Mogucnost kupovine gotovog rena,kao i koren rena za dalju preradu,sadnice za jesenju sadnju.Za vise inf pozvati 0600296240

Prodajem Ren i sadnice rena Kontakt telefon 066/248-554 Milan

Cena: 300 DIN Za članove Udruženja: 270 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Starost: Višegodišnja biljka Količina na lageru: 5 Veličina: sa korenom oko 30-40cm Opis: Sadnice stare, domaće sorte rena, izuzetno ljutog ukusa. Vadim direktno koren sa lišćem od mojih dugogodišnjih biljaka. Cena sadnice 300 dinara. Porudžbine šaljem kurirskim službama a postoji mogućnost ličnog preuzimanja u Obrenovcu, troškove slanja snosi kupac. Minimalna vrednost porudžbine 1000 dinara. Napomena o isporuci: Porudžbine šaljem kurirskim službama a postoji mogućnost ličnog preuzimanja u Obrenovcu, troškove slanja snosi kupac. Minimalna vrednost porudžbine 1000 dinara. Lokacija prodavca: Obrenovac - Srbija

Ren – Hren Seme (Armoracia rusticana) Cena je za pakovanje od 10 Semena. Hren (lat. Armoracia rusticana, sinonim Cochlearia armoracia) višegodišnja je zeljasta biljka iz porodice Brassicaceae. Raste po vlažnim mjestima, gotovo diljem cijelog svijeta, vjeruje se, da je porijeklom iz Europe. Uzgaja se, zbog korijena koji služi kao začin. Naraste oko 1 m. Ima vrlo velike, po obodu nazubljene listove i dugačke cvatove s bijelim sitnim cvjetovima. Korijen je do 6 cm debeo i dugačak do oko 1 m. Gore je zadebljao i ima više glava. Izvana je žućkasto-sivkast, a iznutra bijel i dok je mlad nije žilav. Ima intenzivan karakterističan okus. Bez mirisa je, osim ako se struže kada razvija poseban ljut miris, koji izaziva jako suzenje očiju. Upotrebljava se samo svjež korijen, no jestivo je i mlado lišće. Može se dugo sačuvati u podrumu zakopan u vlažan pijesak. Samonikao raste uz rijeke i jezera te na vlažnim livadama i zapuštenim površinama. U kemijskom sastavu ima sinigrin, koji se raspada na alil-izo-sulfocijanid, glikozu i kalij-hidrogensulfat. Sadrži i šećer, asparagin, glutamin i dr. Hren je omiljen narodni lijek i zdrav začin. Najviše se upotrebljava sirov. Djelovanje mu je slično gorušici, koja se koristi za izradu senfa. Smatra se da je postojbina rena jugoistočna Evropa, a kasnije se proširio po celom svetu. Koristili su ga Grci i Egipćani 1500 godina pre Hrista. Biljka ima zelene listove, a koren je bele boje. Ren raste samoniklo, ali se i uzgaja. Mladi listovi rena se mogu koristiti, ali pretežno se u ishrani koristi koren, koji je veoma ljut. Koristi se i kao sastojak nekih vrsta senfa. Ren je izuzelno lekovita biljka. Koristi se za poboljšanje imuniteta, štiti od prehlade, poboljšava cirkulaciju, pročišćava disajne puteve, onemogućava razmnožavanje bakterija itd. Ren je dobar izvor vitamina C. Sadrži i vitamin B1, kao i vitamin B6, zatim kalijum, kalcijum, gvoždje itd. Ako vam je zapušen nos usled prehlade, žvaćite parče svežeg korena rena. Pošto je jako ljut, moraćete brzo da ispljunete ren, ali za divno čudo nos će vam se otpušiti i prodisaćete. Svež ren potražite na pijaci. Može dugo da se čuva u frižideru, a još duže u zamrzivaču. Svež koren rena se renda. Ako ne možete naći svež onda se može naći konzervisan u teglicama i tubama. Ren - Hren - Setva - Berba - Gajenje Ren (Armoracia rusticana, syn. Cochlearia armoracia) je višegodišnja biljka koja je poznata i pod nazivom hren. Proizvodnja se može obavljati na okućnici za dobijanje manjih količina, dok ozbiljnije gajenje rena osim veće površine zahteva i dobru mehanizaciju. Ren se počeo gajiti u umerenim krajevima Istočne Evrope oko 15 godina pre nove ere, a postoje zapisi iz stare Grčeke i Egipta, gde je bio cenjen kao začin i kao lekovita biljka. Počeo je više da se širi i koristi pri kraju srednjeg veka. Izgled Ren je višegodišnja biljka, mada se za potrebe poljoprivrede vodi kao dvogodišnja. Ren ma beli zadebljan koren, a biljka može biti dužine do 120 cm. Prečnik korena u nekim slučajevima može biti i do 8cm. Koren ima slab miris i ukus, ali se mljevenjem ili ribanjem on višestruko povećava. Listovi su dučaki i široki, a iznojaju direkno iz korena. Na vrhu stabljike se tokom druge godine razvoja se razvijaju cvetovi koji su bele boje. Gajenje rena Ren se najčešće sadi u proleće (krajem marta ili početkom aprila), mada dobro podnosi i ako se sadnja obavi u jesen ako se stigne dobro ukoreniti. Kod jesenje sadnje rena se dešava da u proleće biljke poteraju cvetne stabljike koje treba uklanjati da bi se sprečilo iscpljivanje biljke. Prilikom zalivanja rena je poželjno da se to obavlja ređe, ali obilato. Na taj način se izbegne situacija da se razvije više krakova na renovom korenu, nego se forsira da koren raste u dužinu da bi mogao dohvatiti vodu. Na težim zemljištima se mogu praviti gredice da bi se zemlja izdigla i bila rastresitija, jer se tako dobijaju biljke pravilne strukture. Ako se samo poseje u teškom zemljištu, koren rena će se savijati i ići u stranu. Berba i skladištenje Ren se iz zemlje vadi kada lišće postane žuto, jer je tada biljka ušla u fazu mirovanja. Ukoliko je reznica bila jaka i velika vađenje se može obaviti iste godine, međutim ako je korišćena slaba i tanka reznica tad biljku treba vaditi tek nakon dve godine. Period kad treba biti obavljeno vađenje se proteže od septembra pa do prvih mrazeva. Korenje obično ima dužinu oko 30cm, a prečnik oko 3cm, potrebno ga je nakon vađenja očistiti, ukone se bočni izdanci korena i oprate vodom. Sređen koren se veže u vezice i potom odlaže u gajbice. How to Grow Horseradish from Seed Timing For first season harvests, start the seeds indoors in January to February and transplant out in April. The goal is to achieve large, fully established roots that can be divided and/or replanted. If time is not pressing, direct sow any time from March into summer. Optimal soil temperature: 7-23°C (45-75°F). Starting Sow seeds 5mm-1cm (¼-½”) deep in well cultivated, deep soiil. Seeds will sprout in 7-25 days, depending on conditions. Thin or transplant to 20cm (8″) apart in rows 40-50cm (16-20″) apart. Growing Ideal pH: 6.0-6.8. Well drained, warm soil in full sun is best. Raised beds help with both drainage and warmth. Use 1 cup of complete organic fertilizer for every 3m (10′) of row. Newly emerged leaves are edible, or should be left to mature if growing for the roots. The flower petals are also edible — flowers should be removed before they set seeds, as they will self-sow with enthusiasm. Harvest For the leaves, harvest as needed, shortly after they emerge, before they become woody. For the roots, harvest November through March. The roots can also be lifted and stored for spring planting to keep the crop going from season to season. Diseases & Pests In our experience, insects do not cause problems for horseradish. Companion Planting Horseradish is thought to repel aphids and whiteflies, blister beetles, potato beetles, and some varieties of caterpillar. Its flowers attract beneficial predatory hoverflies. Seme Vasabija možete kupiti ovde

Ren – Hren začin (Armoracia rusticana) Cena je za pakovanje od 5 grama ovog začina. Hren (lat. Armoracia rusticana, sinonim Cochlearia armoracia) višegodišnja je zeljasta biljka iz porodice Brassicaceae. Raste po vlažnim mjestima, gotovo diljem cijelog svijeta, vjeruje se, da je porijeklom iz Europe. Uzgaja se, zbog korijena koji služi kao začin. Naraste oko 1 m. Ima vrlo velike, po obodu nazubljene listove i dugačke cvatove s bijelim sitnim cvjetovima. Korijen je do 6 cm debeo i dugačak do oko 1 m. Gore je zadebljao i ima više glava. Izvana je žućkasto-sivkast, a iznutra bijel i dok je mlad nije žilav. Ima intenzivan karakterističan okus. Bez mirisa je, osim ako se struže kada razvija poseban ljut miris, koji izaziva jako suzenje očiju. Upotrebljava se samo svjež korijen, no jestivo je i mlado lišće. Može se dugo sačuvati u podrumu zakopan u vlažan pijesak. Samonikao raste uz rijeke i jezera te na vlažnim livadama i zapuštenim površinama. U kemijskom sastavu ima sinigrin, koji se raspada na alil-izo-sulfocijanid, glikozu i kalij-hidrogensulfat. Sadrži i šećer, asparagin, glutamin i dr. Hren je omiljen narodni lijek i zdrav začin. Najviše se upotrebljava sirov. Djelovanje mu je slično gorušici, koja se koristi za izradu senfa. Smatra se da je postojbina rena jugoistočna Evropa, a kasnije se proširio po celom svetu. Koristili su ga Grci i Egipćani 1500 godina pre Hrista. Biljka ima zelene listove, a koren je bele boje. Ren raste samoniklo, ali se i uzgaja. Mladi listovi rena se mogu koristiti, ali pretežno se u ishrani koristi koren, koji je veoma ljut. Koristi se i kao sastojak nekih vrsta senfa. Ren je izuzelno lekovita biljka. Koristi se za poboljšanje imuniteta, štiti od prehlade, poboljšava cirkulaciju, pročišćava disajne puteve, onemogućava razmnožavanje bakterija itd. Ren je dobar izvor vitamina C. Sadrži i vitamin B1, kao i vitamin B6, zatim kalijum, kalcijum, gvoždje itd. Ako vam je zapušen nos usled prehlade, žvaćite parče svežeg korena rena. Pošto je jako ljut, moraćete brzo da ispljunete ren, ali za divno čudo nos će vam se otpušiti i prodisaćete. Svež ren potražite na pijaci. Može dugo da se čuva u frižideru, a još duže u zamrzivaču. Svež koren rena se renda. Ako ne možete naći svež onda se može naći konzervisan u teglicama i tubama. Ren - Hren - Setva - Berba - Gajenje Ren (Armoracia rusticana, syn. Cochlearia armoracia) je višegodišnja biljka koja je poznata i pod nazivom hren. Proizvodnja se može obavljati na okućnici za dobijanje manjih količina, dok ozbiljnije gajenje rena osim veće površine zahteva i dobru mehanizaciju. Ren se počeo gajiti u umerenim krajevima Istočne Evrope oko 15 godina pre nove ere, a postoje zapisi iz stare Grčeke i Egipta, gde je bio cenjen kao začin i kao lekovita biljka. Počeo je više da se širi i koristi pri kraju srednjeg veka. Izgled Ren je višegodišnja biljka, mada se za potrebe poljoprivrede vodi kao dvogodišnja. Ren ma beli zadebljan koren, a biljka može biti dužine do 120 cm. Prečnik korena u nekim slučajevima može biti i do 8cm. Koren ima slab miris i ukus, ali se mljevenjem ili ribanjem on višestruko povećava. Listovi su dučaki i široki, a iznojaju direkno iz korena. Na vrhu stabljike se tokom druge godine razvoja se razvijaju cvetovi koji su bele boje. Gajenje rena Ren se najčešće sadi u proleće (krajem marta ili početkom aprila), mada dobro podnosi i ako se sadnja obavi u jesen ako se stigne dobro ukoreniti. Kod jesenje sadnje rena se dešava da u proleće biljke poteraju cvetne stabljike koje treba uklanjati da bi se sprečilo iscpljivanje biljke. Prilikom zalivanja rena je poželjno da se to obavlja ređe, ali obilato. Na taj način se izbegne situacija da se razvije više krakova na renovom korenu, nego se forsira da koren raste u dužinu da bi mogao dohvatiti vodu. Na težim zemljištima se mogu praviti gredice da bi se zemlja izdigla i bila rastresitija, jer se tako dobijaju biljke pravilne strukture. Ako se samo poseje u teškom zemljištu, koren rena će se savijati i ići u stranu. Berba i skladištenje Ren se iz zemlje vadi kada lišće postane žuto, jer je tada biljka ušla u fazu mirovanja. Ukoliko je reznica bila jaka i velika vađenje se može obaviti iste godine, međutim ako je korišćena slaba i tanka reznica tad biljku treba vaditi tek nakon dve godine. Period kad treba biti obavljeno vađenje se proteže od septembra pa do prvih mrazeva. Korenje obično ima dužinu oko 30cm, a prečnik oko 3cm, potrebno ga je nakon vađenja očistiti, ukone se bočni izdanci korena i oprate vodom. Sređen koren se veže u vezice i potom odlaže u gajbice. How to Grow Horseradish from Seed Timing For first season harvests, start the seeds indoors in January to February and transplant out in April. The goal is to achieve large, fully established roots that can be divided and/or replanted. If time is not pressing, direct sow any time from March into summer. Optimal soil temperature: 7-23°C (45-75°F). Starting Sow seeds 5mm-1cm (¼-½”) deep in well cultivated, deep soiil. Seeds will sprout in 7-25 days, depending on conditions. Thin or transplant to 20cm (8″) apart in rows 40-50cm (16-20″) apart. Growing Ideal pH: 6.0-6.8. Well drained, warm soil in full sun is best. Raised beds help with both drainage and warmth. Use 1 cup of complete organic fertilizer for every 3m (10′) of row. Newly emerged leaves are edible, or should be left to mature if growing for the roots. The flower petals are also edible — flowers should be removed before they set seeds, as they will self-sow with enthusiasm. Harvest For the leaves, harvest as needed, shortly after they emerge, before they become woody. For the roots, harvest November through March. The roots can also be lifted and stored for spring planting to keep the crop going from season to season. Diseases & Pests In our experience, insects do not cause problems for horseradish. Companion Planting Horseradish is thought to repel aphids and whiteflies, blister beetles, potato beetles, and some varieties of caterpillar. Its flowers attract beneficial predatory hoverflies.

Tatarski Hren, Ren seme - Katran (Crambe tataria) Cena je za pakovanje od 5 Semena. BOLJI OD OBICNOG HRENA! Dvo do trogodišnja kultura koja se uzgaja kao poboljšani hren. Koreni Katrana bogatiji su hemijskim sastavom i ukusom od obicnog hrena, a tehnološki su napredniji tokom prerade (koren se ne grana). Sorta se preporučuje za upotrebu u svežem i prerađenom obliku, i koren i lišće. Rozeta listova je polu-uzdignuta, dobro lisnata. Listovi veliki, nežni, sočni, bez puberteta. Koren je cilindričan, ravan, glatak, težine 150-350 g. Meso je belo, gusto, sa ukusom i aromom tačno poput obicnog hrena. Prosečan prinos je 3,9 do 4,8 kg / m2. Setva je semenom pre zime ili proleća nakon tromesečne stratifikacije. Preferira dobro strukturirano, plodno tlo.

Wasabi – Japanski Ren Seme (Wasabia japonica) Cena je za pakovanje od 5 Semena. Svježi wasabi je veoma cijenjeni kulinarski sastojak koji se koristi uglavnom u elitnim restoranima i sushi barovima u Japanu. Potražnja je tolika da doslovno premašuje opskrbu, što je dovelo i do pojave lažnog wasabija nastalog na bazi hrena, kineskog senfa i boje za hranu. Saznajmo nešto više o ovom začinu koji doslovno pali usta. Wasabi biljka (Wasabia japonica) domaća je japanska biljka koja se tradicionalno nalazi kako raste u ili pored hladnih planinskih potoka. Najraniji podaci o uzgoju ove biljke datiraju iz 10. stoljeća. Naribani, korijenu slični, izdanak ove biljke vatreno je ljutog okusa koji brzo nestaje u ustima, a iza sebe ostavlja dugotrajni slatki okus, bez peckanja. Postoje dva načina uzgoja wasabija. Kvalitetniji (i izgledom i okusom) raste u hladnim planinskim potocima, a poznat je i kao poluvodeni ili Sawa wasabi. Wasabi poznat kao poljski ili Oka wasabi uzgaja se u poljima pod različitim, kontroliranim, uslovima - što rezultira generalno nižim kvalitetom. Najpopularnija vrsta wasabija je Daruma, a nakon nje Mazuma koja je nešto manje atraktivnog izgleda, ali je i dosta ljuća. Wasabi u kuhinji Wasabi je tradicionalni začin u japanskoj kuhinji, a najčešće se poslužuje uz sushi i rezance (nudle). Hrani daje jedinstven okus i ljutinu, a može se poslužiti zajedno sa jelom ili kao prilog. Osušeni listovi wasabija mogu se koristiti kao dodatni začin u dresinzima za salatu, siru i krekerima, dok se svježe nasjeckani listovi koriste u salamuri ili soja sosu. Također, u specijaliziranim prodavnicama u Japanu moguće je kupiti i wasabi vino, a tu je i liker od wasabija sa nešto većim procentom alkohola. Brašno i paste od wasabija koje možemo pronaći u trgovinama ili japanskim restoranima obično nemaju nikakve veze sa pravim wasabijem. Čak se i u boljim restoranima koristi „wasabi” koji zapravo sadrži vrlo mali procent pravog wasabija, i to niže klase. Ono što se obično koristi kao wasabi je mješavina hrena u prahu, senfa u prahu, malo kukuruznog škroba i umjetne boje za hranu. Budući da su biljke wasabija vrlo specifične i zahtjevne, pravi wasabi mnogo je skuplji i smatra se rijetkom delikatesom. Japanski izvozni proizvod baziran na hrenu naziva se seiyo wasabi, dok ga u zapadnoj kulturi zovu jednostavno wasabi. Naime, kada su se Japanci prvi put upoznali sa hrenom nazvali su ga seiyo wasabi (seiyo je na japanskom hren), jer ih je njegova pikantnost podsjećala na pravi wasabi. Zbog toga se danas hren iz Japana izvozi pod krinkom wasabija. Wasabi i zdravlje Kao član porodice krstašica, wasabi sadrži iste kvalitete u borbi protiv raka kao i rođaci iz porodice kupusa. Američki National Cancer Institute i American Cancer Society godinama su proučavali biljke krstašice te preporučuju što više obroka sedmično baziranih na ovim biljkama. Naime, tako se drastično smanjuje rizik od svih oblika karcinoma. Istraživači vjeruju da ove biljke pomažu tijelu da eliminira višak hormona poput estrogena, čime se smanjuje rizik od karcinoma vezanih za hormone (poput karcinoma dojke ili prostate). Kako se uzgaja WASABI, Japanski ren Veoma ukusan i to ne samo uz suši pa ga valja probati. Ako ste uporni i strpljivi (jer traje 2 godine do prvog ploda ) onda pokušajte. Komercijalno, wasabi se uzgaja kao hiroponik ali ovde ću objasniti tradicionalni način. Wasabi nije jednostavan za uzgoj pa se samo najhrabriji i najuporniji odlučuju da probaju.Ako spadate u te, a imate i dovoljno strpljenja (traje dve godine dok prvi stignu za berbu.), onda čitajte dalje Gde se uzgaja Wasabi treba uzgajati na senovitom vlažnom mestu. Ne podnosi direktno sunce niti previsoku temperaturu. Idelano je 15 do 21 stepeni Celzija. Wasabi raste polako što je važno kad birate mesto koje će biti njegovo za 2 dolazeće godine. Wasabi neće lepo rasti u temperaturama koje redovno prelaze granicu od 21 stepena Celzija. Kada se sadi Sadi se u jesen. To daje biljci vremena da se tokom zime ojača. Najbolja zemlja za uzgoj Najvažnije je da na mestu gde planirate uzgoj bude dobra drenaža zemlje. Pre nego što sadimo dobro dohranimo kompostom zemlju. Ovo će pomoći drenažu i vašoj biljci bolji start u ishrani. Sadjenje Wasabi seme treba pre nego što ga posadite ostaviti u vodi preko noći.. Sadite ga sa razdaljinom od 2.5 cm. Sa sprejem polivajte leje svakodnevno. Zalivanje Zalivajte wasabi redovno naročito u suvim letnjim mesecima. Koren ne sme biti u suvoj ali ni u preterano vlaznoj zemlji. Okopavajte ga redovno i odstranjujte korov. Posle 18 do 24 meseca možete iskopati koren. Ako želite da nastavite uzgoj, ostavite nekoliko biljaka one će ponovo izrasti, ovoga puta za godinu dana. Saveti Gusenice i vaši mogu napasti vašu biljku. Skidajte ih rukom ili prskajte organskim sprejem protiv istih Izvadjen koren traje nekoliko meseci. Zato je najbolje rendati i sušiti ga, pa kasnije prahu dodte samo vodu da napravite wasabi pastu Recept: Lososov file sa wasabijem Sastojci: 4 mlada luka, 2 režnja bijelog luka, 1 vezica korijandera, 600 g fileta lososa bez kože, 3 kašike ulja, so, biber, 4 kašike pavlake, 6 kašika narandžinog soka, 2 kašike soka od limete, 1-2 kašičice wasabija Priprema: Mladi luk očistite, operite i narežite na kolutiće. Bijeli luk ogulite i sitno nasjeckajte. Korijander operite i posušite, listove odvojite od stabljike. Nekoliko listova odvojite za ukrašavanje, a ostatak nasjeckajte. Losos narežite na 8 komada. U širokoj tavi zagrijte ulje na srednjoj vatri i losos pecite sa svih strana oko 6 min. i zatim posolite i pobiberite. Pavlaku pomiješajte sa kašikom narandžinog soka, posolite i pobiberite. Bijeli i mladi luk dodajte ribi i pirjajte oko minute. Podlijte sokom od limete i ostatkom narandžinog soka. Dolijte 100 ml vode i zakuhajte te umiješajte pavlaku. U umak umiješajte wasabi. Dodajte nasjeckani korijander, posolite i pobiberite. Filete lososa poslužite sa wasabi umakom te po želji ukrasite kriškama limete ili narandže. Poštovani kupci, imajte na umu da ne možete kupiti vasabi seme iz Kine. Svi prodavci iz kine će vam poslati normalna semena senfa ili neku drugu vrstu semena. Sada možete vidjeti na našim slikama kako izgledaju prava Vasabi semena.

Prodajem reznice za sadnju rena i konzumni ren (koren). Kvalitet je ispitan i sertifikovan od strane Hemijskog fakulteta u Beogradu. Sve informacije mozete dobiti svakog dana u periodu od 9h do 20h, na brojevima telefona: 062/164-0-166 i 063/388-058

Prodaja Rena i sadnica. Kontakt telefon: 0642228137

Koren hrena / sadnica spreman za sadnju (Armoracia Rusticana) Cena je za paket sa 2, 3, 5 korena / sadnica. Uzgajite svoj hren iz sopstvenog vrta. Ovo je lako rastuća biljka koja ne trazi nikakvu negu. Fotografija je primer onoga što ćete primiti, one koje primate će se razlikovati po veličini i obliku. Slični, ali ne i identični onima na slici - pošto se svi koreni razlikuju po obliku i veličini. Dve, tri ili pet svežih sadnica, spremni za sadnju. Koristite padajuću listu da biste izabrali količinu koju želite Naše sadnice su oko 8-10cm duzine. Dobro će rasti u većini tipova zemljišta, ako ne možete odmah da ga posadite, preporučljivo je da se stavite u lonac sa kompostom dok ne budete spremni. Hren ili Ren će jednako dobro rasti kada se sadi u zemlji ili velikoj saksiji. Naši koreni hrena se uzgajaju organski, bez herbicida, pesticida ili đubriva. Kako saditi sadnice rena: Saditi na dubini od 5-6 cm, poređajte sadnice horizontalno, jednu za drugom sadnicu, razmak 25 cm sadnica od sadnice i pokrijete sa zemljom. Razmak od reda do reda 70 cm.

Baštenski kres (Lepidium sativum) ili kres salata je jednogodišnja zeljasta brzorastuća jestiva biljka koja može porasti do visine od 60 cm ali najbolje je koristiti mlade biljke visine oko 15cm. Genetski je povezana sa slacicom i ima sličnu aromu, tacnije ima ukus kao ren, ili vasabi. Koristi se za pripremu ukusnih salata, kao začinska biljka, u kulinarstvu, kao dodatak salatama i sendvicima. Odličan je u kombinaciji sa zelenom salatom, rukolom, ili paradajzom. Uobičajeno je da se koristi list i nežnije stabljike i poželjno je koristiti svežu biljku, jer se sušenjem gube vitamini i aroma. Dosta se koriste i mlade, tek iznikle biljke i klice, jer imaju još vece koncentracije vitamina. Kres ima visoke nivoe vitamina C, provitamina A, K, i deo kompleksa B vitamina, kao i dosta mikroelemenata. Samleveno seme kresa koristi se kao začin za salate, supe, variva, pečenje, sendviče i konzervisanje povrća. Seme se smatra veoma lekovitim i koristi se kod oboljenja disajnih puteva, upale pluća i bronhitisa, oboljenja žučne kese, malokrvnosti, upalnih promena na koži, astme, kašlja, kožnih bolesti, dizenterije, lumbaga, skorbuta i slabosti, deluje stimulativno i okrepljujuće na ceo organizam, ima svojstva afrodizijaka, antihistamika i diuretika. Veoma lako se uzgaja, seje se direktno u zemlju ili u saksije. Brzo niče i za upotrebu je već nakon mesec dana od setve, a seme sazreva za nešto više od 3 meseca nakon setve. Ne zahteva mnogo pažnje i može se uzgajati i preko zime u saksijama.

`Fine Curled` je varijetet baštenskog kresa sa kovrdžavim i zakrivljenim listovima koji su nešto krupniji nego kod običnog kresa. Baštenski kres (Lepidium sativum) ili kres salata je jednogodišnja zeljasta brzorastuća jestiva biljka koja može porasti do visine od 60 cm ali najbolje je koristiti mlade biljke visine oko 15cm. Genetski je povezana sa slacicom i ima sličnu aromu, tacnije ima ukus kao ren, ili vasabi. Koristi se za pripremu ukusnih salata, kao začinska biljka, u kulinarstvu, kao dodatak salatama i sendvicima. Odličan je u kombinaciji sa zelenom salatom, rukolom, ili paradajzom. Uobičajeno je da se koristi list i nežnije stabljike i poželjno je koristiti svežu biljku, jer se sušenjem gube vitamini i aroma. Dosta se koriste i mlade, tek iznikle biljke i klice, jer imaju još vece koncentracije vitamina. Kres ima visoke nivoe vitamina C, provitamina A, K, i deo kompleksa B vitamina, kao i dosta mikroelemenata. Samleveno seme kresa koristi se kao začin za salate, supe, variva, pečenje, sendviče i konzervisanje povrća. Seme se smatra veoma lekovitim i koristi se kod oboljenja disajnih puteva, upale pluća i bronhitisa, oboljenja žučne kese, malokrvnosti, upalnih promena na koži, astme, kašlja, kožnih bolesti, dizenterije, lumbaga, skorbuta i slabosti, deluje stimulativno i okrepljujuće na ceo organizam, ima svojstva afrodizijaka, antihistamika i diuretika. Veoma lako se uzgaja, seje se direktno u zemlju ili u saksije. Brzo niče i za upotrebu je već nakon mesec dana od setve, a seme sazreva za nešto više od 3 meseca nakon setve. Ne zahteva mnogo pažnje i može se uzgajati i preko zime u saksijama.

Grčki kres je varijetet baštenskog kresa sa najkrupnijim listovima koji oblikom podsećaju na list peršuna. Baštenski kres (Lepidium sativum) ili kres salata je jednogodišnja zeljasta brzorastuća jestiva biljka koja može porasti do visine od 60 cm ali najbolje je koristiti mlade biljke visine oko 15cm. Genetski je povezana sa slacicom i ima sličnu aromu, tacnije ima ukus kao ren, ili vasabi. Koristi se za pripremu ukusnih salata, kao začinska biljka, u kulinarstvu, kao dodatak salatama i sendvicima. Odličan je u kombinaciji sa zelenom salatom, rukolom, ili paradajzom. Uobičajeno je da se koristi list i nežnije stabljike i poželjno je koristiti svežu biljku, jer se sušenjem gube vitamini i aroma. Dosta se koriste i mlade, tek iznikle biljke i klice, jer imaju još vece koncentracije vitamina. Kres ima visoke nivoe vitamina C, provitamina A, K, i deo kompleksa B vitamina, kao i dosta mikroelemenata. Samleveno seme kresa koristi se kao začin za salate, supe, variva, pečenje, sendviče i konzervisanje povrća. Seme se smatra veoma lekovitim i koristi se kod oboljenja disajnih puteva, upale pluća i bronhitisa, oboljenja žučne kese, malokrvnosti, upalnih promena na koži, astme, kašlja, kožnih bolesti, dizenterije, lumbaga, skorbuta i slabosti, deluje stimulativno i okrepljujuće na ceo organizam, ima svojstva afrodizijaka, antihistamika i diuretika. Veoma lako se uzgaja, seje se direktno u zemlju ili u saksije. Brzo niče i za upotrebu je već nakon mesec dana od setve, a seme sazreva za nešto više od 3 meseca nakon setve. Ne zahteva mnogo pažnje i može se uzgajati i preko zime u saksijama.

`Bubbles` je varijetet baštenskog kresa sa listovima na kojima se nalaze ispupčenja slična balončićima. List je nešto krupniji nego kod običnog kresa. Baštenski kres (Lepidium sativum) ili kres salata je jednogodišnja zeljasta brzorastuća jestiva biljka koja može porasti do visine od 60 cm ali najbolje je koristiti mlade biljke visine oko 15cm. Genetski je povezana sa slacicom i ima sličnu aromu, tacnije ima ukus kao ren, ili vasabi. Koristi se za pripremu ukusnih salata, kao začinska biljka, u kulinarstvu, kao dodatak salatama i sendvicima. Odličan je u kombinaciji sa zelenom salatom, rukolom, ili paradajzom. Uobičajeno je da se koristi list i nežnije stabljike i poželjno je koristiti svežu biljku, jer se sušenjem gube vitamini i aroma. Dosta se koriste i mlade, tek iznikle biljke i klice, jer imaju još vece koncentracije vitamina. Kres ima visoke nivoe vitamina C, provitamina A, K, i deo kompleksa B vitamina, kao i dosta mikroelemenata. Samleveno seme kresa koristi se kao začin za salate, supe, variva, pečenje, sendviče i konzervisanje povrća. Seme se smatra veoma lekovitim i koristi se kod oboljenja disajnih puteva, upale pluća i bronhitisa, oboljenja žučne kese, malokrvnosti, upalnih promena na koži, astme, kašlja, kožnih bolesti, dizenterije, lumbaga, skorbuta i slabosti, deluje stimulativno i okrepljujuće na ceo organizam, ima svojstva afrodizijaka, antihistamika i diuretika. Veoma lako se uzgaja, seje se direktno u zemlju ili u saksije. Brzo niče i za upotrebu je već nakon mesec dana od setve, a seme sazreva za nešto više od 3 meseca nakon setve. Ne zahteva mnogo pažnje i može se uzgajati i preko zime u saksijama.

MASKA UNIVERZAL svojim karakterističnim mirisom odbija insekte. Intenzivni mirisi deluju kao repelent. MASKA UNIVERZAL je koncentrovani macerat crnog luka, celera i rena, karakteristične zelene boje, dobijen na poseban način. U Povrtarstvu, Ratarstvu I Cvećarstvu MASKA UNIVERZAL svojim karakterističnim mirisom odbija insekte. Intenzivni mirisi deluju kao repelenti. Način Primene – FOLIJARNO Rastvoriti 10-15 ml Maske UNIVERZAL u 10 litara vode. U zavisnosti od vremena primene može se primenjivati više puta tokom vegetacije. Primenjuje se PREVENTIVNO, odnosno pre pojave štetočina. Način Primene – U Sistemima Za IRIGACIJU Rastvoriti 50-75 ml Maske UNIVERZAL u odgovarajuću količinu vode za 10 ari površine. U zavisnosti od vremena primene tretman ponavljati svakih 7 dana. Proizvod MASKA UNIVERZAL ne sadrži hemikalije (pesticide i dr.). Nema KARENCU. Primenjuje se PREVENTIVNO. Mešanje Ne mešati sa insekticidima. Po potrebi može se mešati sa fungicidima, vodotopivim i folijarnim đubrivima, preporuka sa MORTONIJC PLUS. Опис ODBIJA ZEMLJIŠNE ŠTETOČINE I ŠTETOČINE NADZEMNIH DELOVA BILJAKA KORISTI SE U POVRTARSTVU, RATARSTVU I CVEĆARSTVU RASTVARA SE U VODI NEMA KARENCU NE SADRŽI HEMIKALIJE

Dragoljub Seme - Jestivo i Lekovito Cvece Cena je za pakovanje od 5 Semena. Dragoljub je poreklom iz Perua. Uzgaja se kao ukrasna biljka u vrtovima, a raste i u svetlim bukovim šumama. To je biljka osetljiva na hladnoću. Najviše voli topla, sunčana mesta. Jednogodišnja je zeljasta biljka, skoro okruglih listova, gusto protkanih žilicama. Pojedine vrste mogu da narastu i do 2 metra, ali najčešće do 15 cm. Prostire se i puže po zemlji. Cvetovi su u nijansama od bledo žute, preko raznih kombinacija narandžaste pa sve do crvene boje. Sadrži sumporni heterozid glikotropaeolozid, zbog koga deluje antibiotski, zatim sadrži enzim mirozid, smolu, pektin, gumu, tanin, vitamin C itd. Od davnina se koristi u narodnoj medicini. Dragoljub je jedan od najjačih prirodnih antibiotika, a deluje i antifungicidno, antiseptički, antibakterijski, kao diuretik i laksativ. Svi delovi biljke deluju antibiotski i povećavaju otpornost organizma. U tu svrhu koristi se tinktura i sveže ceđen sok biljke. U Andskoj narodnoj medicini koristi se kao sredstvo za dezinfekciju rana. Sumporno eterično ulje dragoljuba dobija se iz listova. Ulje ima veliku antibakterijsku moć i koristi se u lečenju disajnih organa, mokraćnih puteva, u slučaju emfizema, bronhitisa, pospešuje izbacivanje sluzi, rast kose, koristan je kod astme, olakšava poteškoće bolesne žuči, jača polnu moć. Tinktura se koristi i za spoljnju upotrebu kod nekih kožnih bolesti. Upotrebljava se i u kulinarstvu. Jestivi delovi biljke su: listovi, cvetovi, pupoljci i semenke. Ovi delovi imaju poseban, oštar miris i ukus. Cvetni pupoljci i semenke ukusom podsećaju na biber. Koristite se kao aromatični začin za supe i variva, ali i za garniranje mnogih jela. Listovi daju ljutkasto oštar ukus salatama, a sitno iseckani i izmešani sa mekim sirom, pikantan namaz za sendviče. Poseban ukus daju kajgani i omletu. Mlade semeke imaju intenzivniji ukus. Usitnjene se mogu dodati tartar sosu, kao zamena za ren. U Nemačkoj stavljaju u sirće čvrste cvetne pupoljke i nedozrele zelene plodove i upotrebljavaju kao pikantan začin. Cvetovi se mogu koristiti uz jela od pirinča ili iseckani i pomešani sa maslinovim uljem, kao preliv preko njih. Dragoljub protiv opadanja kose 100 g svežih listova dragoljuba, koprive i šimšira staviti u pola litra alkohola i ostaviti dve do tri nedelje. Svakodnevno sadržaj promućkati. Po isteku toga vremena procediti i tim losionom trljati kožu glave. Posle sat vremena isprati mlakom vodom. Ovaj tretman traje tri nedelje.

Cena: 130 DIN Za članove Udruženja: 117 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Količina na lageru: 48 Zemlje isporuke: Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Slovenija Opis: Na dnu ove stranice mozete pogledati ostale moje oglase.Kupovinom od jednog prodavca stedite na postarini... Dragoljub je jednogodisnja biljka sa puzajucom stabljikom koja raste 2 metar i vise,boja cveta varira od zute do narandzaste i crvene. Sadnja se obavlja u prolece april -maj, na dubini (seme je krupno)1.5-2 cm ,na razmaku 20-30 cm,uz obaveznu podporu(kolcici ili mrezica),,moze se saditi i u saksije koje ce visiti. S'druge strane moze se saditi kao grmolika biljka,ili cvetni prekrivac tla. Voli sunce,svetlost,zahteva retko zalivanje(kada se zemlja osusi),ako vas dragoljub prestane da cveta razlog je previse hranjivih materiji u zemlji ili sto je zemlja previse glinovita.. Dragoljub se cesto sadi sa povrcem jer ih stiti ,svojim lekovitim dejstvom odbija stetocine i biljne vasi,kao i leptira kopusara.. U narodnoj medicini dokazano je da može da se koristi za lečenje: - Bolesti respiratornog sistema: astme, bronhitisa, tvrdokorne sluzi, upalnih stanja, kašlja, prehlade, gripe, emfizema pluća. Deluje slično drugim biljkama koje takođe imaju sumpornih heterozida, kao što su ren ili rotkva. Sve više se koristi kao vitaminska salata koju zbog obilja vitamina treba jesti svakodnevno ili piti sok (10 do 15 g dnevno) isceđenog iz svežeg lišća dragoljuba. Prodaje se 4 Veoma krupna semena.. Napomena o isporuci: Poruceni artikli salju se 1-5 dana,od dana porucivanja(vazi za januar-april).Saljemo Post Exspresom, ptt oko 480-500 din, placanje posiljke prilikom preuzimanja(pouzecem).Moguce je slanje semena Vrednosnim Pismom ali je neophodna uplata na racun(pre slanja paketa),cena ptt-a 200-250 din+ iznos porudzbine(kada vas budemo kontaktirali,broj racuna dobicete ako zahtevate ovaj nacin slanja paketa).Nakon porucivanja dobicete sms(u najkracem roku)..UKOLIKO NA LAGERU NEMAMO NESTO OD PORUCENIH SEMENA,BICETE BLAGOVREMENO OBAVESTENI..Hvala sto kupujete kod nas,nadamo se da cemo opravdati vase poverenje... Lokacija prodavca: Opstina Smederevo - Srbija Napomena prodavca: Minimalni iznos porudzbine za slanje u Srbiji je oko 600 din..Van Srbije 1500 din ..Opcija 1.Saljemo Post Exspresom, ptt oko 480-500 din,Placanje posiljke prilikom preuzimanja(pouzecem)..........Opcija 2.Vrednosnim pismom,neophodna uplata na racun(pre slanja paketa),cena ptt 200-250 din(uplacijete iznos porudzbine + ptt)..

Cena: 150 DIN Za članove Udruženja: 135 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Količina na lageru: 47 Zemlje isporuke: Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Slovenija Opis: Na dnu ove stranice mozete pogledati ostale moje oglase,Kupovinom od jednog prodavca stedite na postarini.. Niski Dragoljub je grmolika biljka koja može da poraste do 40cm u visinu, pa je možete uzgajati i na balkonu i u bašti. Nije mnogo zahtevan, a ima divne žute, narandžaste i crvene cvetove. Sadnja se obavlja u prolece april -maj, na dubini (seme je krupno)1.5-2 cm ,na razmaku 20-30 cm,uz obaveznu podporu,moze se saditi i u saksije koje ce visiti. S'druge strane moze se saditi kao grmolika biljka,ili cvetni prekrivac tla. Voli sunce,svetlost,zahteva retko zalivanje(kada se zemlja osusi),ako vas dragoljub prestane da cveta razlog je previse hranjivih materiji u zemlji ili sto je zemlja previse glinovita.. Dragoljub se cesto sadi sa povrcem jer ih stiti ,svojim lekovitim dejstvom odbija stetocine i biljne vasi,kao i leptira kopusara.. U narodnoj medicini dokazano je da može da se koristi za leèenje: - Bolesti respiratornog sistema: astme, bronhitisa, tvrdokorne sluzi, upalnih stanja, kašlja, prehlade, gripe, emfizema pluæa. Deluje slièno drugim biljkama koje takoðe imaju sumpornih heterozida, kao što su ren ili rotkva. Sve više se koristi kao vitaminska salata koju zbog obilja vitamina treba jesti svakodnevno ili piti sok (10 do 15 g dnevno) isceðenog iz svežeg lišæa dragoljuba. Prodaje se 5 veoma krupna semena.. Napomena o isporuci: Poruceni artikli salju se 1-5 dana,od dana porucivanja(vazi za januar-april).Saljemo Post Exspresom, ptt oko 480-500 din, placanje posiljke prilikom preuzimanja(pouzecem).Moguce je slanje semena Vrednosnim Pismom ali je neophodna uplata na racun(pre slanja paketa),cena ptt-a 200-250 din+ iznos porudzbine(kada vas budemo kontaktirali,broj racuna dobicete ako zahtevate ovaj nacin slanja paketa).Nakon porucivanja dobicete sms(u najkracem roku)..UKOLIKO NA LAGERU NEMAMO NESTO OD PORUCENIH SEMENA,BICETE BLAGOVREMENO OBAVESTENI..Hvala sto kupujete kod nas,nadamo se da cemo opravdati vase poverenje... Lokacija prodavca: Opstina Smederevo - Srbija Napomena prodavca: Minimalni iznos porudzbine za slanje u Srbiji je oko 600 din..Van Srbije 1500 din ..Opcija 1.Saljemo Post Exspresom, ptt oko 480-500 din,Placanje posiljke prilikom preuzimanja(pouzecem)..........Opcija 2.Vrednosnim pismom,neophodna uplata na racun(pre slanja paketa),cena ptt 200-250 din(uplacijete iznos porudzbine + ptt)..

Cena: 190 DIN Za članove Udruženja: 171 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Starost: Novo Količina na lageru: 160 Zemlje isporuke: Srbija Opis: List senfa dolazi u nizu oblika i veličina; variraju od malih listova do velikih; od žutozelene do ljubičaste, do duboke, tamnozelene. Neke sorte imaju meko zaobljene, veoma velike listove sa veoma debelim stabljikama, druge su delikatnije sa tankim, duboko nazubljenim, manjim listovima i tankim stabljikama Ako želite boju, izaberite prelepu senf 'Red Frills'. Verno svom imenu, atraktivni i slatki listovi su fino nazubljeni kada su mladi, a onda više liče na mizunu kada su zreli. Listovi bordo crvene boje sa resama dodaju ukus senfa i rena salatama, pomfritu i sendvičima. Orijentalni senf u salatama daje papriku poput dižona. Fantastične su kada se lagano kuvaju na pari, pržene uz mešanje ili pržene. Koristite u supama od pasulja, julienima ili kao zamenu za spanać u vašem kišu. Takođe su ukusni uz hladna jela od govedine umesto rena ili jednostavno dodati salatama za jedinstven ukus. Mogu se sejati malo i često i jesti kao mini mikro zelenilo ili koristiti kao ukras. Naizmenično raste dok listovi ne budu veliki nekoliko centimetara i koristite u salati od bebi listova i mešavinama mesclun. Ostavljene da narastu do pune veličine, cele glavice se mogu ubrati ili ubrati pojedinačna zrela lista jedan ili dva istovremeno i biljka će nastaviti da raste. Lako se uzgaja, senf crvena navlaka je biljka dobrog izgleda, veliki listovi crvene boje postaju tamno bordo ljubičasti po hladnom vremenu. U bašti izgleda prelepo bilo da je u kombinaciji sa cvećem, začinskim biljem i drugim povrćem. Otporan je i na „hladnoću i udarce“ i često se može naći u ukrasnoj bašti ili u potageru, gde dodaje boju od jeseni do proleća. Kao poslednji bis, ako mu se dozvoli da procveta, ima neverovatne žute cvetove koji izbijaju kao visok klas iz njegovog centra. pozicija: Senf najbolje raste na sunčanom mestu u plodnom tlu. Može se sejati direktno u otvoreno tlo ili se može saditi u vreće za uzgoj. Napomena o isporuci: POŠILJKU ŠALJEM POUZEĆEM, BRZOM POŠTOM "POST EXPRESS" (poštarina je oko 450 din.)!!! AKO IZNOS ŽELITE UPLATITI UNAPRED NA TEKUĆI RAČUN, DA VAM POŠTARINA BUDE PUNO JEFTINIJA (OKO 150 DINARA) ONDA VAM MOŽEMO POSLATI POŠILJKU OBIČNOM POŠTOM KAO PREPORUČENO PISMO. INSTRUKCIJE ZA UPLATU ŠALJEMO VAM PREKO E-MAILA. MOLIM VAS U OPCIJU "KOMENTAR" NAPIŠITE NAM NA KOJI NAČIN ŽELITE DA VAM ŠALJEMO POŠILJKU 1. POST EXPRES - POUZEĆEM 2. PREPORUČENO PISMO - UPLATA NA TEKUĆI RAČUN ZA VIŠE KUPLJENIH ARTIKALA PLAĆATE JEDNU POŠTARINU!!! Lokacija prodavca: Palić - Srbija Napomena prodavca: U Prodavnici Sveta Biljaka prodaje veliki broj različitih Prodavaca. Uštedite na isporuci kupovinom od istog Prodavca! Na dnu ove stranice možete da vidite sve naše artikle. U našoj ponudi imate najveći broj semenki u kesicama, i šaljemo kvalitetna semena, što pokazuje i preko 3000 pozitivnih ocena.

Zuti senf zacin - nemleveni Cena je za pakovanje od 10 grama ovog zacina. Senf je jedan od najpopularnijih sosova na svetu i nepromenljiv drugar kečapu i majonezu kad je u pitanju začinjavanje sendviča, mesa i različitih salata. Po pravilu senf je začin koji se pravi od semena slačice skrhanih u prah sa dodatkom sirćeta, soli, vode i ulja. Ovaj veličanstven i mnogima od nas omiljeni sos od senfa ima boju od žućkaste do braonkaste i različite je konzistencije (glatka, zrnasta i ikrasta) u zavisnosti od vrste zrna slačice i same vrste gorčice. Karakteristično za gorčicu je njen oštar, blaže ili jače ljut ukus, koji se lako ublaži u kombinaciji sa različitim namirnicama - hlebom, mesom, povrćem itd. Postoje tri vrste semena senfa - crno, braon i žuto. Tradicionalno crni senf se koristi u indijskoj kuhinji, a braon i žuti najčešće se konzumiraju u Evropi. Gorčica od žutih ili belih semena senfa ljut je na jeziku, dok oštri ukus sosa od crnih i braon zrna stiže do nosa, čak i očiju i čela. Njegov intenzivan ukus često uzrokuje pojavu malih kapljica gastronomskog znoja. Kao rezultat meki senf se proizvodi pre svega od bele slačice, dok jači i oštriji - od tamnijih vrsta. Često se senf sprema i mešanjem različitih vrsta semena gorčice, dok se ukus balansira sa vodom, solju, sirćetom i uljem. U nekim vrstama senfa, posebno jeftinijim, često ima dodataka skroba, da se doda gusta konzistencija, što može da se definiše kao loša praksa. Gorčica pripada porodici kupusnjača i ljudima je poznata od pre čitavih 3000 godina. Ima tamno zelene jestive listove i dostiže visinu oko 70-80 cm visine. Listovi gorčice imaju prijtan miris bibera, dok jarkožuti cvetovi mirišu na karakterističan miris rena. Ren iskonski raste samo na teritoriji Evrope. Francuzi ne prave razliku između biljke i samog sosa od gorčice, za koje imaju jednu opštu reč - moutarde (senf, gorčica). U engleskoj sos i gorčica su poznati kao mustard (engl.). Etimologija reči verovatno ide od rimljana koji su pomešali nefermentisani sok od grožđa (širu) sa mlevenim semenjem gorčice i dobili takozvanu "sparušenu širu" nazvanu "mustum ardens", od čega potiče naziv "mustard". Proizvodnja senfa je u punoj snazi i skoro bez prekida od 3000 godina pre Hrista. Tradicionalno je deo indijske kuhinje i iako je senf bio poznat u drevnom Rimu i Grčkoj, nije imao posebnu popularnost. Prvi recept za senf se pojavio 42. godine pre nove ere kada su se Gali pojavili kao kulinarski inovatori. Vremenom pravljenje senfa dobija veću popularost, do devetog veka kada je njegova proizvodnja postala jedan od glavnih izvora prihoda u manastrima u Francuskoj. Kad je u pitanju proslavljeni Dižonski senf, istorija pripoveda kako je papa Jovan XXII (12249-1334) pretvorio francuski grad Dižon u jedninstvenog proizvođača senfa do 1752. godine. Nigde drugde proizvodnja nije bila dozvoljena. U 16. veku u Avinjonu papa Jovan XXII stvorio je post "prvi majstor papinog senfa", a tokom 16. veka kod Klimenta VI smišljena je titula "veliki papin majstor senfa". Žan Najžen (Jean Naigeon) u 16. veku je uveo pri spremanju senfa sirće od nezrelog grožđa umesto kiselog soka što mu je značajno omekšalo ukus. Gorčica sadrži zavidne količine vitamina i mikroelemenata. U ulju od semena gorčice ima velikih doza vitamina A, vitamina D, vitamina K, vitamina E, vitamina P i nekih predstavnika vitamina iz grupe B. To se smatra za jedno on najkorisnijih biljnih ulja i moćan antiseptik. U sastavu ulja od semena gorčice nalaze se još i natrijum, kalijum, kalcijum, magnezijum, sumpor, gvožđe, koji su mnogo korisni za rad jetre. Kombinacija korisnih sastojaka u senfu može da nam pomogne da se zaštitimo od ateroskleroze, da smanjimo koji kilogram i da sačuvamo mladost duže. Osim što je ukusan, senf je i koristan za zdravlje i pogodan za prolepšavanje. Još pre mnogo vekova on se koristio kao lekovit proizvod pri ujedu od škorpiona naprimer. Danas medicina smatra da kašičica senfa na dan može značajno da pomogne varenju i da vas oslobodi zatvora. Sos od gorčice se preporučuje kod dijabetesa, jer ima sposobnost da smanji sadržaj šećera u krvi ako nije napravljen sa previše šećera kao dodatkom. Ima podataka da je seme gorčice korisno ženama koje žele da zatrudne jer povećava plodnost. Komprese s senfom na čelu mogu da vam pomognu kod glavobolje, a esencija od semena slačice konzumirana nekoliko puta na dan u periodu od 20 dana pomoći će vam da se izborite sa depresijom i vratiće vam dobro raspoloženje. Ako vas muči sinuzitis svako dan blago mažite predeo oko nosa i slepoočnica sa senfom ali nemojte da trljate. Ova procedura treba da se primenjuje nekoliko nedelja. Ima podataka da senf može da ublaži astmu i upalu pluća, kao i da vam pomogne da se izborite s kamenom u bubregu. Isto tako pokazuje blagotvorno dejstvo kod reumatizma i gihta. Senf dokazano poboljšava cirkulaciju i ima antiupalno i detoksikaciono dejstvo. Sos od semena gorčice je odličan i za kozmetičke tretmane, jer se s njim pripremaju različite maske za kosu i kožu. Da biste napravili takvu hranljivu masku za kosu sa senfom neophodno je da izdubite mekani deo 1 ražanog hleba. Natopite ga u vreloj vodi i promešajte dok ne dobijete kašu. U kašu dodajte 1 kašiku bademovog ulja, 1 kašičicu meda, 1 kašičicu senfa i 1 žumance. Sve se dobro promeša i nanese na koren kose i kože glave. Glava se zavije krpom i tako treba da odstoji oko sat i 15 minuta. Nakon toga operite temeljno kosu blagim šamponom.

Crni/braon senf zacin - nemleveni Cena je za pakovanje od 10 grama ovog zacina. Senf je jedan od najpopularnijih sosova na svetu i nepromenljiv drugar kečapu i majonezu kad je u pitanju začinjavanje sendviča, mesa i različitih salata. Po pravilu senf je začin koji se pravi od semena slačice skrhanih u prah sa dodatkom sirćeta, soli, vode i ulja. Ovaj veličanstven i mnogima od nas omiljeni sos od senfa ima boju od žućkaste do braonkaste i različite je konzistencije (glatka, zrnasta i ikrasta) u zavisnosti od vrste zrna slačice i same vrste gorčice. Karakteristično za gorčicu je njen oštar, blaže ili jače ljut ukus, koji se lako ublaži u kombinaciji sa različitim namirnicama - hlebom, mesom, povrćem itd. Postoje tri vrste semena senfa - crno, braon i žuto. Tradicionalno crni senf se koristi u indijskoj kuhinji, a braon i žuti najčešće se konzumiraju u Evropi. Gorčica od žutih ili belih semena senfa ljut je na jeziku, dok oštri ukus sosa od crnih i braon zrna stiže do nosa, čak i očiju i čela. Njegov intenzivan ukus često uzrokuje pojavu malih kapljica gastronomskog znoja. Kao rezultat meki senf se proizvodi pre svega od bele slačice, dok jači i oštriji - od tamnijih vrsta. Često se senf sprema i mešanjem različitih vrsta semena gorčice, dok se ukus balansira sa vodom, solju, sirćetom i uljem. U nekim vrstama senfa, posebno jeftinijim, često ima dodataka skroba, da se doda gusta konzistencija, što može da se definiše kao loša praksa. Gorčica pripada porodici kupusnjača i ljudima je poznata od pre čitavih 3000 godina. Ima tamno zelene jestive listove i dostiže visinu oko 70-80 cm visine. Listovi gorčice imaju prijtan miris bibera, dok jarkožuti cvetovi mirišu na karakterističan miris rena. Ren iskonski raste samo na teritoriji Evrope. Francuzi ne prave razliku između biljke i samog sosa od gorčice, za koje imaju jednu opštu reč - moutarde (senf, gorčica). U engleskoj sos i gorčica su poznati kao mustard (engl.). Etimologija reči verovatno ide od rimljana koji su pomešali nefermentisani sok od grožđa (širu) sa mlevenim semenjem gorčice i dobili takozvanu "sparušenu širu" nazvanu "mustum ardens", od čega potiče naziv "mustard". Istorija senfa Proizvodnja senfa je u punoj snazi i skoro bez prekida od 3000 godina pre Hrista. Tradicionalno je deo indijske kuhinje i iako je senf bio poznat u drevnom Rimu i Grčkoj, nije imao posebnu popularnost. Prvi recept za senf se pojavio 42. godine pre nove ere kada su se Gali pojavili kao kulinarski inovatori. Vremenom pravljenje senfa dobija veću popularost, do devetog veka kada je njegova proizvodnja postala jedan od glavnih izvora prihoda u manastrima u Francuskoj. Kad je u pitanju proslavljeni Dižonski senf, istorija pripoveda kako je papa Jovan XXII (12249-1334) pretvorio francuski grad Dižon u jedninstvenog proizvođača senfa do 1752. godine. Nigde drugde proizvodnja nije bila dozvoljena. U 16. veku u Avinjonu papa Jovan XXII stvorio je post "prvi majstor papinog senfa", a tokom 16. veka kod Klimenta VI smišljena je titula "veliki papin majstor senfa". Žan Najžen (Jean Naigeon) u 16. veku je uveo pri spremanju senfa sirće od nezrelog grožđa umesto kiselog soka što mu je značajno omekšalo ukus. Gorčica sadrži zavidne količine vitamina i mikroelemenata. U ulju od semena gorčice ima velikih doza vitamina A, vitamina D, vitamina K, vitamina E, vitamina P i nekih predstavnika vitamina iz grupe B. To se smatra za jedno on najkorisnijih biljnih ulja i moćan antiseptik. U sastavu ulja od semena gorčice nalaze se još i natrijum, kalijum, kalcijum, magnezijum, sumpor, gvožđe, koji su mnogo korisni za rad jetre. Kombinacija korisnih sastojaka u senfu može da nam pomogne da se zaštitimo od ateroskleroze, da smanjimo koji kilogram i da sačuvamo mladost duže. Kulinarska upotreba senfa Pravljenje senfa u domaćim uslovima je lako kao dečija igra. Za taj cilj je potrebno da pomešate seme slačice u prahu sa malo ulja, sirćeta, soli, šećera i nekim začinima po ukusu. Stavite tu smesu da provri uz neprekidno mešanje i nakon što odleži 2-3 dana konzumirajte sa zadovoljstvom ili stavite senf u svoja jela. Nekad su se za pripremu snefa koristila osušena zrna slačice, koja su se tucala i bila prelivana vinom ili sirćetom da fermentišu. I do danas princip za pripremu popularnog sosa je isti, dok jedino variraju dodaci - šira od nedozrelog grožđa, pivo, vino, sirće, blago fermentisana jabuka i začini. U različitim vrstama senfa možete da nađete ukus i aromu cimeta, karanfilića, šafrana, kurkume, bibera, luka, belog luka, meda, različitog voća čak i sardele. Osim za začinjavanje sendviča, pica i salata, senf ulazi u sastav različitih sosova i marinada. On se odlično kombinuje sa skoro svim vrstama mesa, kobasica i odličan je za garnirunge. U Italiji se voćnim senfom začinjavaju različita mesa, priprema se mnogo paprikaša, sosova za paste itd. Koristi od senfa Osim što je ukusan, senf je i koristan za zdravlje i pogodan za prolepšavanje. Još pre mnogo vekova on se koristio kao lekovit proizvod pri ujedu od škorpiona naprimer. Danas medicina smatra da kašičica senfa na dan može značajno da pomogne varenju i da vas oslobodi zatvora. Sos od gorčice se preporučuje kod dijabetesa, jer ima sposobnost da smanji sadržaj šećera u krvi ako nije napravljen sa previše šećera kao dodatkom. Ima podataka da je seme gorčice korisno ženama koje žele da zatrudne jer povećava plodnost. Komprese s senfom na čelu mogu da vam pomognu kod glavobolje, a esencija od semena slačice konzumirana nekoliko puta na dan u periodu od 20 dana pomoći će vam da se izborite sa depresijom i vratiće vam dobro raspoloženje. Ako vas muči sinuzitis svako dan blago mažite predeo oko nosa i slepoočnica sa senfom ali nemojte da trljate. Ova procedura treba da se primenjuje nekoliko nedelja. Ima podataka da senf može da ublaži astmu i upalu pluća, kao i da vam pomogne da se izborite s kamenom u bubregu. Isto tako pokazuje blagotvorno dejstvo kod reumatizma i gihta. Senf dokazano poboljšava cirkulaciju i ima antiupalno i detoksikaciono dejstvo. Sos od semena gorčice je odličan i za kozmetičke tretmane, jer se s njim pripremaju različite maske za kosu i kožu. Da biste napravili takvu hranljivu masku za kosu sa senfom neophodno je da izdubite mekani deo 1 ražanog hleba. Natopite ga u vreloj vodi i promešajte dok ne dobijete kašu. U kašu dodajte 1 kašiku bademovog ulja, 1 kašičicu meda, 1 kašičicu senfa i 1 žumance. Sve se dobro promeša i nanese na koren kose i kože glave. Glava se zavije krpom i tako treba da odstoji oko sat i 15 minuta. Nakon toga operite temeljno kosu blagim šamponom.