Super duvan blagi i srednji, ne davi u grlu. Ne znam da li ste znali da iz jednog kilograma duvana dobijete [telefon] cigareta. Pozovite, naručite i uverite se u kvalitet i u količinu dobijenih cigareta. Slanje brzom poštom ili po dogovoru isporuka Cena [telefon] E kg. Kontakt tel. [telefon] / [telefon]

Prodajem folije od cigareta imam vise od 8KG 063 849 3842

Seme Duvana MARYLAND Cena je za pakovanje od 50 Semena. Ova sorta uvana ima jako lepu aromu I srednji sadrzaj nikotina. Jako je slicna Burley (berleju) ali ima vise svoj specifican ukus. Sto se tice rasta I tu je ova sorta specificna jer biljka raste I prima oblik piramide a listovi su veliki I vise spicasti. Ogromne kompanije za proizvodnju cigareta koriste upravo ovu sortu kao osnovu za Marlboro I Winston cigarete. Sorta je popularna za lule I motanje cigareta kao I zvakanje. Ova sorta duvana je otporna na bolesti koje napadaju biljke duvana.

Duvan Seme ''Cuban Criollo 98” Cena je za pakovanje od 50 Semena. Criollo 98 je još jedna veoma popularna varijanta kubanskog duvana. Raste u rasponu od 1.8 m do 2.1 m u visinu. Listovi su mu duži, tanji i blago tamniji od Havane 2000. Očišćeno lišće ima svilenkastu teksturu što ga čini dobrim u upotrebi za obmotavanje cigareta. Ima ugodnu blagu aromu i ukus. Kako se koristi za cigare tako se upotrebljava i za lule. Smatra se jednom od najvrednijih vrsta medju kubanskim cigarama. Ova varijanta je nastala izmedju prelaska sorti Havana 92 i Habana P.R. Uzgajanjem na suncu proizvodi od 14 do 16 upotrebljivih listova po biljci i odlično povezuje kad je upotreba kao omotača cigarete u pitanju. List je u proseku dugačak oko 50 cm a širok oko 25 cm. Otporan je na plavu budj. Specijalno je napravljen kako bi se upotrebljavao za obmotavanje cigareta.

SIGARETTA Slatki Chili Cili Seme (C. annuum) Cena je za pakovanje od 20 semena. Ima puno sorti ovog tipa cili papricice koje italijani jednostavno zovu CIGARETA. Ova sorta koju vam mi ovde nudimo je Lombardo tip. Plodovi se blago uvrcu (spiralni) i u toku sazrevanja menjaju boju iz zelene u jarko crvenu. Ova sorta ima izuzetno visok prinos i u italiji se uglavnom koristi za susenje i dalju preradu u mlevenu slatku papriku. Odlicna sorta i za pravljenje kiselih papricica...

Duvan Seme Berlej - BURLEY kakao aroma Cena je za pakovanje od 50 ili 500 Semena. ''BURLEY TOBACCO'' je u stvari sorta nastala mutacijom Virginia duvana. Burley duvan je veoma trazen i puno koristen u izradi cigareta zbog svoje specificne arome za koju se kaze da je najslicnija aromi Kakao-a ili cokoladnoj aromi. Ono sto je kod njega specificno su OGROMNI LISTOVI ! Burley duvan se ne susi kao drugi gde se skida list po list i tako susi vec se cela biljka vadi i tako cela i susi. Ovaj proces otprilike traje do 2 meseca. Probajte i posejte ovaj duvan vrhunskog kvaliteta i cokoladne arome. Uputstvo za Sejanje Razmnožavanje: Semenom Predtretman: 0 Stratifikacija: 0 Vreme Sejanja: Tokom cele godine Dubina Sejanja: Klija na svetlu ! Samo pospite po površini supstrata + blago pritisnite Vrsta Substrata: Substrat br.1 Sejanje temperatura: Min. 18°C Sejanje Lokacija: svetlo + držati stalno vlažno ne mokro Vreme Klijanja: zavisno od uslova Zalivanje: redovno tokom vegetacije Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. All Rights Reserved.

Manometar 0 – 18 bar Uključen kabl za punjenje od 12 V sa priključkom za upaljač za cigarete Ekstra dugi priključni kabl: 2,9 m Crevo za vazduh sa ventilom za brzo zaptivanje za automobilske gume 3 komada rezervnih adaptera (vodeni kuglični, vazdušni ležaj i kuglični adapter )

SEME DUVANA HAVANA COROJO Cena je za pakovanje od 50 Semena. Taman I veoma aromatican duvan ekstra klase koji se koristi kao dodatak cigaretama I cigarama da im se poboljsa ukus. Inace od ove sorte se I prave jedne od naj poznatijih kubanskih cigara. Naj kvalitetniji listovi na ovoj sorti su negde do 8 lista I sadrze najveci procenat arome I nikotina. Ova sorta se susi samo na vazduhu a otporna je na bolseti. Pogledajte kompletnu ponudu semena duvana na Seeds Gallery Sajtu

Cena: 500 DIN Za članove Udruženja: 450 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Starost: dvogodišnje Količina na lageru: 2 Veličina: oko 60cm Zemlje isporuke: Srbija Opis: višegodišnje listopadno drvo krupnih zelenih listova nalik duvanu a cvet je sličan cvetu divljeg kestena od kojih u jesen stvaraju se duge mahune pune semena a liče na cigarete stoga i ime drvo cigara inače jevrlo otporna vrsta i podnosi drastična orezivanja Napomena o isporuci: šaljem poštom poštarinu plaća kupac po prijemu Lokacija prodavca: paracin - srbija

Indijanski Mini Sareni Kukuruz Seme Cena je za pakovanje od 1.5g (20+-) semena. Jedan od starih sorti kukuruza koji su nekada sejali indijanci u severnoj i juznoj Americi.Koristi ze kao brasno za ljudsku ishranu i kao hrana za stoku. Klipovi su mali, sareni I jako dekorativni. Kukuruz (Zea mays) je jednogodišnja biljka poreklom iz Srednje i Južne Amerike. Gaji se u umerenim i toplim delovima sveta u velikom broju podvrsta, varijeteta i sorti. Upotrebljava se za ishranu ljudi i domaćih životinja i za industrijsku proizvodnju. Mlevenjem zrna kukuruza (slično kao što se melje pšenica — žito) dobija se brašno (kukuruzno brašno). Od kukuruznog brašna ili mešanjem sa pšeničnim brašnom se za ljudsku ishranu priprema: hleb, proja, kačamak, kolači i drugo pecivo . Od kukuruza se dobija skrob koji se koristi u razne svrhe. Proizvodi se i farmaceutski skrob (Maydis amylum) koji ima različitu primenu u medicini i farmaciji. Od klica izvađenih iz zrelog kukuruza pravi se vrlo hranljivo i lekovito ulje (Maydis oleum) veoma bogato gliceridima nezasićenih masnih kiselina (linolne, oleinske i sl.) i fitosterolima (sitosterol, stigmasterol); sadrži i liposolubilne vitamine (posebno vitamin A). U kukuruznim klicama ima oko 28% masnog ulja, 1% lecitina, inozitofosforne kiseline, belančevina, gvanidina, glutamina, šećera i drugih biološki vrlo važnih materija, zbog čega se klice cene kao veoma jaka, koncetrovana hrana. Interesantno je da se kukuruzna svila, uz ostale sastojke, koristi za pravljenje cigareta protiv bronhijalne astme. Ubedljivo najveći proizvođač kukuruza, prema podacima iz 2009. godine, bile su Sjedinjene Američke Države koje proizvode preko 333 miliona tona godišnje što je 43% svetske proizvodnje kukuruza, sledeći najveći proizvođač je Kina sa 163 miliona tona, na trećem mestu je Brazil sa 51 milionom tona, a Srbija je na 17. mestu sa 6,4 miliona tona godišnje (0,815% svetske proizvodnje).

Cena: 800 DIN Za članove Udruženja: 720 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Starost: 1-2 gogine Količina na lageru: 0.5g - 5000 semenki Veličina: 2 m Zemlje isporuke: Srbija Opis: Ova stara sorta se seje u SAD već decenijama , i daje odlične prinose čak i u severnim državama gde su lepi dani veoma retki. On je visoko cenjen zbog finog ukusa ! Brzo sazrevanje u 69 dana. Visok prinos ! Seme prvobitno potiče iz Viskonsina , u Tenesija , Gruzija, Severna i Južna Carloina . Ovo je sorta koja daje dobar prinos , najkvalitetnijeg žutog duvana ! izuzetno je otporna prema bolestima . Ovo je sorta koja se dosta koristi kao osnovna u industrijskoj proizvodnji cigareta u Americi a koristi se i za tompuse i cigarilose. Energična biljka koja lako raste . Duvan sa gustom teksturom dostižu visinu do 5 m i više . Inače sorta koja extremno otporna i na suše I visoke temperature. Listovi dostižu duzinu i do 40 centimetara, i debele teksture. Inače je u Americi popularniji od Virdžinije ! Seme se prvo seje po površini, nikako ne prekrivati zemljom, samo održavati zemlju vlažnom (ne mokrom). Idealna temperatura za klijanje je 20 stepeni. Nakon 4-5 dana pojavljuju se klice koje počinju da rastu. B da ne koristite bilo kakvu zemlju već rastresit supstrat za uzgoj cveca. Kasnije presađivati po potrebi. Na otvoreno može kad su najveci listovi duzine oko 5cm. Uputstvo za Sejanje Razmnožavanje: Semenom Predtretman: 0 Stratifikacija: 0 Vreme Sejanja: Tokom cele godine Dubina Sejanja: Klija na svetlu ! Samo pospite po površini supstrata i blago pritisnite. Vrsta Substrata: Substrat br.1 Sejanje temperatura: Min. 20°C Sejanje Lokacija: svetlo + držati stalno vlažno ne mokro Vreme Klijanja: zavisno od uslova Zalivanje: redovno tokom vegetacije Probajte i posejte ovaj duvan vrhunskog kvaliteta. Lokacija prodavca: Potočac - Srbija

Seme Duvana Latakia Cena je za pakovanje od 50 Semena. Duvan Latakia na suncu ili na vazduhu susen je aromaticni orijentalni duvan iz Sirije i Kipra, odlican je za nargilu a i kao dodatak za aromaticne cigarete i engleski duvan za lule, raste i u suvim podrucjima i na losem tlu. Uputstvo za Sejanje Razmnožavanje: Semenom Predtretman: 0 Stratifikacija: 0 Vreme Sejanja: Tokom cele godine Dubina Sejanja: Klija na svetlu ! Samo pospite po površini supstrata + blago pritisnite Vrsta Substrata: Substrat br.1 Sejanje temperatura: Min. 18°C Sejanje Lokacija: svetlo + držati stalno vlažno ne mokro Vreme Klijanja: zavisno od uslova Zalivanje: redovno tokom vegetacije Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. All Rights Reserved.

Duvan Seme ''Samsoun Orient'' Cena je za pakovanje od 50 Semena. Samsoun Orient je, kao i sve Orient sorte, je biljka male visine koja je odlicna za uzgajanje u saksiji bilo na balkonu-terasi ili u stanu. Ova sorta ima srednju kolicinu nikotina i odlicnu aromu. Veoma je laka za odrzavanje netrazi uopste neku paznju i nemora da se prihranjuje. Samsoun Orient vazi za najbolju sortu od svih orijentalnih i jako brzo raste i moze se reci da je odlicna i za hladnija klimatska podneblja. Dodaje se Virginia ili Burley duvanu da poboljsa aromu a sto je najbitnije da smanji brzinu gorenja ove dve sorte. Ovaj aromaticni duvan se koristi kako za duvan za lule tako i za cigarete. Uputstvo za Sejanje Razmnožavanje: Semenom Predtretman: 0 Stratifikacija: 0 Vreme Sejanja: Tokom cele godine Dubina Sejanja: Klija na svetlu ! Samo pospite po površini supstrata + blago pritisnite Vrsta Substrata: Substrat br.1 Sejanje temperatura: Min. 18°C Sejanje Lokacija: svetlo + držati stalno vlažno ne mokro Vreme Klijanja: zavisno od uslova Zalivanje: redovno tokom vegetacije Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. All Rights Reserved.

Seme Ruskog duvana Trapezond Cena je za pakovanje od 50 semena. Rano zrenje, od sadnje do zrenja lista za 90 dana, sorta sa niskim sadržajem nikotina (oko 1%) i visokim svojstvima pušenja (prema pokazateljima snage, arome, ukusa i slatkoće - 38,3 poena). Biljka je cilindričnog oblika sa velikim ovalnim listovima svetlo zelene boje. Na biljci 28-30 listova. Sorta je otporna na truljenje korena, duvanski mozaik, peronosporozu. Kvalitet je prve komercijalne klase 85-90%. Produktivnost 3,5-3,7 kg / m. Preporučuje se za cigarete i lule. Setva semena je krajem marta - aprila. Pre setve, posuda se napuni blago vlažnim substratom (tri dela peskovitog ilovastog substrata i jedan deo dobro prezrelog i prosijanog humusa), površina se zbije i izravna. Seme se ravnomerno rasporedi po površini, blago se utisne u supstrat, bočicom za prskanje navlaziti i prekriti najlonom ili staklom. Posejano seme stavite na svetlo, toplo mesto, zalevajte po potrebi da substrat uvek bude blago vlazan, svakodnevno provetravajte (podignite najlon ili staklo na 30 minuta). Mlade biljke se sade na otvoreno sredinom - krajem maja na udaljenosti od 50-70 cm. Od sredine jula počinje sakupljanje i sušenje duvana. Fermentirajte duvan pre upotrebe.

Brsljan Seme (Hedera helix) Cena je za pakovanje 10 semena. Bršljan (lat. Hedera helix, engl. English ivy) je zimzelena biljka koja pripada porodici Araliaceae. Poreklom je iz Evrope i Azije. Poznat je pod nazivima: barsijan, beštran, brštan, brštika, pljušt, zelengora, zimzelen, itd. Kod nas su najpoznatije vrste: persijski, irski i engleski bršljan. Uglavnom se gaji kao ukrasna puzavica pa su njegova lekovita svojstva nepravedno gurnuta u drugi plan. Može da dostigne visinu do 30 m i uglavnom raste na drveću i zidovima kuća. Dobar je izolator i sprečava gubitak toplote. Bršljanu odgovara vlažno i humusno zemljište, kamenito i krečnjačko tlo. Može da podnese i zagađen vazduh, a mnogi ne znaju da štiti od otrova kao što su: dim cigareta, benzen iz benzina, itd. Listovi su zeleni i srcoliki, a mlađi su obrasli dlačicama. Cvetovi su sitni i raspoređeni u obliku poluloptastog štita. Iz njih se razvijaju tamnoplavi plodovi koje ptice koriste u ishrani. Na razvijenoj stabljici čija je debljina oko 20cm nalazi se korenje koje mu omogućava da se penje po drveću i da se pričvrsti za podlogu. Kora je pepeljastosive boje. Biljka cveta od avgusta do oktobra. Listovi se mogu brati tokom cele godine, ali su početkom jeseni najlekovitiji. Uglavnom se suše na svetlim mestima. Bršljan ima gorak ukus i otrovan je. Kada se orezuje, moraju se koristiti rukavice jer njegovi sokovi iritiraju kožu. Može da živi nekoliko stotina godina. Ranije je bršljan bio simbol za plodnost, vernost, besmrtnost, životnu snagu i radost. Aleksandar Veliki i bog vina Dionis su ga nosili na glavi. Njime se ukrašava kuća za Božić, a preporučuje se da se stavi u bidermajer i na mladoženjin rever. Od XVI veka pažnja je počela da se pridaje njegovoj lekovitosti pa se prvo koristio protiv upala disajnih organa. Danas se od ekstrakta ove biljke prave preparati protiv kašlja, upale bronha, kao i kreme protiv celulita, za negu kože, itd. Lekovitost i zdravlje Za pripremanje čaja se koriste listovi bršljana. Oni sadrže: hederin, saponine, sterole, flavonoide, glikozide, tanine, inozite, karotine, mravlju i jabučnu kiselinu, itd. U litru vode se maksimalno mogu staviti dve kašike usitnjenog lista. Ovaj čaj pomaže kod: lečenja reumatskih tegoba; regulisanja problema sa žučnom kesom; lečenja upale želuca i creva; regulisanja mesečnog ciklusa; lečenja mokraćnih puteva; lečenja žutice; lečenja disajnih organa; lečenja bronhitisa i astme; ublažavanja kašlja i njegovog suzbijanja; čišćenja arterija kod ateroskleroze; čišćenja organizma od trovanja pesticidima i od štetnih radioaktivnih zračenja; smanjenja otoka i opekotina; lečenja gnojnih rana koje teško zarastaju. Čaj je delotvoran kod spoljne upotrebe pa je dobar kod: lečenja kožnih oboljenja; uklanjanja peruti; odstranjivanja vašaka i gnjida; lečenja gljivičnih infekcija. Nuspojave i neželjena dejstva Plodovi bršljana se moraju držati podalje od dece i ne smeju se koristiti za čaj. Napitak je poželjno konzumirati dve nedelje nakon čega se mora napraviti duža pauza. Simptomi trovanja bršljanom su: mučnina, dijareja i povraćanje. Ako dodirne kožu, može izazvati kontaktni dermatitis.

Limun Trava - Maticnjak Seme (Melissa officinalis) Cena je za pakovanje od oko 1500 (1g) semena. Zbog karakterističnog prijatnog mirisa koji podseća na limun, matičnjak je u narodnoj medicini poznat i pod imenom limun trava . Ova visegodisnja zeljasta biljka sa razgranatim četvorougaonim stabljikama, dostize visinu od 30 do 70 centimetara. Listovi su zeleni i sjajni, na dugim peteljkama, jajolikog oblika, pri dnu zaobljeni. Cvetovi su beli, plavičasto beli, bledoruzičasti ili zućkasto beli, smestani u korenu listova. Sastav i dejstvo Maticnjaka: Matičnjak je jedna od retkih biljaka koja se istovremeno koristi kao lek, miris, ukras i začin. Raste u dvoristima, pored naselja, uz ograde i zivice, u pčelinjacima, po sumama itd. Gaji se kao lekovita i aromatična biljka, a u parkovima kao ukrasna biljka. Cveta od juna do septembra, a razmnozava se semenom, ili deljenjem busenova i rasađivanjem. *Za pripremu lekova, listovi matičnjaka se beru neposredno pre cvetanja biljke, a cela biljka sa listovima za vreme cvetanja. Listove treba susiti u hladu i na promaji. Osuseni matičnjak treba čuvati u tegli ili u platnenim vrećicama, nikako ne u limenim posudama. *U narodnoj medicini matičnjak je poznat po smirujućem dejstvu: leči noćna lupanja srca, krepi duh i čisti misli. *Matičnjak se preporučuje u lečenju menstrualnih tegoba, hipohondrije, stomačnih grčeva, nadimanja, proliva, zeludačnih tegoba, povraćanja na nervnoj osnovi, nekih oblika astme i svih depresivnih stanja. *Matičnjak je blag, dobar i veoma prijatan lek koji okrepljuje i jača čitav organizam. *Preparati na bazi matičnjaka imaju opustajuće i smirujuće dejstvo. Tako na primer solja čaja od matičnjaka donosi smirenje, a ponekad i blago euforično raspolozenje. *List matičnjaka koristi se kao dodatak kupkama protiv neuralgije i reumatizma, a pomesan s gorkim travama (kičicom, lincurom, gorkom detelinom, hajdučicom) kao sredstvo za jačanje apetit. *Etarsko ulje od matičnjaka (dobija se destilacijom s vodenom parom matičnjaka pokosenog u fazi cvetanja), je izvanredno prijatnog mirisa, koristi se ne samo u farmaciji već, jos vise, i u industriji parfema, i kozmetike. *Posebno se preporučuje trudnim zenama koje pate od mučnine. Čaj od matičnjaka zaslađen medom idealan je lek protiv nesanice, izazvane fizičkom ili psihičkom iscrpljenosću. *Matičnjak se upotrebljava kao začin u salatama i čorbama, ili dodatak marinadama za ribu i divljač. Bogat je vitaminom C. *Na pikniku, listove matičnjaka mozete da iskoristite kao oblogu za meso i ribe kako biste ih tako zastitili od muva. RECEPTI OD MATICNJAKA: Mesavina protiv nadimanja - saka matičnjaka - saka kamilice - saka nane * Pomesajte sve biljke, poparite ključalom vodom, poklopite, ostavite da malo odstoji i procedite. Nemojte da zaslađujete i pijte u malim gutljajima. Bebama koje imaju grčeve davajte kasičicom. AROMATICNI ELIKSIR OD MATICNJAKA - 3-4 sake svezih listova matičnjaka - litar rakije prepečenice * Sveze listove sitno iseckajte, staviti u flasu sa sirim grlićem, pa prelijte rakijom prepečenicom i dobro zatvorite. Mozete da prelijete i maslinovim uljem, pa zatvorite vatom. Flasu drzite na suncu ili toplom mestu, mesec i po. Posle toga ovaj aromatični eliksir mozete da koristite za masaze u slučaju reumatičnih bolova ili grčeva. ZA JACANJE IMUNITETA: - kasičica mesavine matičnjaka i kantariona - vrela voda * Za jednu solju čaja potrebna je kasičica mesavine. Poparite, poklopite, procedite i zasladite medom. Pijte 3 solje dnevno. Uz ovaj napitak izričito se zabranjuje upotreba alkohola i cigareta, a pozeljno je da se izbegava i kafa. CAJ ZA SMIRENJE OD MATICNJAKA: - saka listića matičnjaka - 1/2 l vode * Prelijte matičnjak ključalom vodom, poklopite, procedite i pijte dok je mlako. Uputstvo za Sejanje Razmnožavanje: Semenom Predtretman: 0 Stratifikacija: 0 Vreme Sejanja: tokom cele godine Dubina Sejanja: Klija na svetlu ! Samo pospite po površini supstrata + blago pritisnite Vrsta Substrata: Substrat br.1 Sejanje temperatura: 20°C Sejanje Lokacija: svetlo + držati stalno vlažno ne mokro Vreme Klijanja: zavisno od uslova Zalivanje: redovno tokom vegetacije Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. All Rights Reserved.

SVETI BOSILJAK Seme (Ocimum tenuiflorum) Cena je za pakovanje od 0,036g (100), 1g (2800) Semena. Na zapadu se ova biljka naziva sveti bosiljak, a u Indiji poznata je kao kraljica bilja i gaji se vec vise od pet hiljada godina. Jedna je od vaznijih biljaka i u ajurvedskoj medicini. Snaznim mirisom podseca na klincic, vrlo je razgranata i naraste do 50 centimetara u obliku niskog grma. Cveta ljubicastim cvetovima. Lekovito djelovanje Sveti bosiljak ili Tulsi je snazan izvor antioksidansa i pomaze kod smanjenja stresa, osnazuje imunitet, ubrzava metabolizam, jaca i krepi organizam sto je pogotovo vazno u sezoni gripe, snizava kolesterol, pomaze izlucivanju toksina, stiti od radijacije, pomaze u prevenciji cireva, poboljsava probavu. Pogotovo je korisna kod zastite srca i krvnih zila te zastiti jetre i pluca. Takodjer regulira krvni pritisak i secer u krvi. Tajna toliko širokog spektra lekovitosti kod svetog bosiljka je u jedinstvenoj hemijskoj strukturi. Naime, ona sadrži stotine blagotvornih fito-hemijskih spojeva. Delujući zajedno ovi spojevi poseduju snažna antioksidativna, antibakterijska, antivirusna, antialergijska te adaptogena svojstva. Adaptogen umanjuje intenzitet i negativne posljedice stresa koji je danas velik problem čovečanstva. Na taj način telo razvija snažniji imunitet koji na prirodan način štiti od stresa i bolesti. Poznata je upotreba tulsi lisca kod: prehlade i gripe za pomoć kod iskašljavanja respiratornih problema bubrežnih kamenaca kardiovaskularnih bolesti proljeva i povraćanja infekcija usne šupljine Sok od svježeg lišća se koristi i kod uboda insekata, kožnih oboljenja, zubnih oboljenja, glavobolje, a koristi se i u kapima za oči kod nadraženih očiju. Listovi ove biljke sadrže esencijalna ulja koja daju osvježavajući okus čaju a iznimno su bogat izvor vrijednih fito-kemijskih spojeva. Redovitim konzumiranjem tulsi čaja kroz nekoliko tjedana organizam se dovodi u ravnotežu tako da se prirodno pokreću procesi ozdravljenja i održavanja zdravlja. Tulsi čaj ne sadrži kofein i mogu ga konzumirati djeca od dvije godine nadalje a u Indiji ga čak konzumiraju i trudnice i dojilje. Njegov blagotvoran učinak dokazan je kod svih dobnih skupina. Tulsi se često miješa s crnim (pa se može dodati i mlijeko po želji) i zelenim čajem. Dakle, za sve koji vole isprobati nešto novo i osnažiti svoj organizam, pogotovo u nadolazeće hladne dane, ova biljka je odličan izbor. Zdravstvene pogodnosti tulsi čaja: Veliki broj zdravstvenih pogodnosti koje tulsi čaj nudi je prisutan zahvaljujući aktivnom sastojku zvanom eugenol. U listovima ove biljke takođe se nalaze i ursolska kiselina i karvakrol, koji imaju antimikrobska svojstva. Sveti bosiljak sadrži i veliku količinu antioksidanata, supstanci koje pomažu telu u borbi protiv štetnog dela slobodnih radikala koji prouzrokuju razne hronične i degenerativne bolesti. Pogodnosti po respiratorni sistem Tulsi čaj je vrlo koristan u borbi protiv određenih bolesti koje utiču na respiratorni sistem. Može pomoći u izlečenju sve od prostih bolesti kao što su prehlada, grip i kašalj, pa sve do ozbiljnih poremećaja kao što su astma i bronhitis. Sveti bosiljak jača imuni sistem, suzbija kašalj i pomaže u odstranjivanju mukusa, sve što je potrebno u borbi sa bolestima koje napadaju disajne puteve. Poseduje jaka protivupalna, antivirusna I antibakterijska svojstva, što dosta pomaže u borbi protiv infekcija i upala i ublažava simptome alergije koji se odnose na disajne puteve. Pogodnosti po kardiovaskularni sistem Sveti bosiljak je bogat magnezijumom, vitalnim mineralom od ključne važnosti u sprečavanju nastanka srčanih oboljenja. Magnezijum pomaže krvnim sudovima u održavanju svojih funkcija. Pospešuje krvotok, sprečava taloženje masnih naslaga i umanjuje rizik od ateroskleroze. Antioksidanti u svetom bosiljku štite srce od štetnog dejstva slobodnih radikala. Poznato je da svakodnevna upotreba ovog čaja vodi do smanjenja nivoa lošeg holesterola u krvi, kao i visokog krvnog pritiska. Ublažava groznicu Zahvaljujući svojim antimikrobskim svojstvima, tulsi čaj je odličan saveznik u borbi sa blažim oblicima groznice, a takođe može i ubrzati proces oporavka od teških oblika groznice, među kojima su dengi i malarija. Kao što nam je svima dobro poznato, groznica sama po sebi nije bolest, već proističe iz infekcije prouzrokovane od strane bakterija, virusa, gljiva ili protozoa. Tretiranje infekcije je najbolji način otklanjanja groznice. Ova biljka vrlo je korisna u tretiranju infekcija koje prouzrokuju groznicu. Umanjuje stres Rezultati istraživanja i studija potvrđuju da sveti bosiljak pomaže u kontroli nivoa hormona kortizola, koji je poznat kao hormon stresa. Visok nivo kortizola u telu čini čoveka anksioznim. Time što smanjuje nivo kortizola u telu, tulsi čaj indirektno deluje kao antistres preparat. Štaviše, to nije sve što sveti bosiljak ima da pruži u borbi protiv stresa. On takođe ima umirujuće dejstvo na nerve, stimuliše neometan protok krvi i bori se protiv štetnog dejstva slobodnih radikala, a sve to utiče na smanjenje stresa. Zdravlje desni i zuba Ova aromatična biljka vrlo je pogodna za održavanje desni i zuba. Pošto ima antimikrobska svojstva, sveti bosiljak je odlično sredstvo za kontrolu bacila i bakterija u usnoj šupljini. Takođe sprečava nastanak zadaha i deluje kao osveživač daha. Čak je koristan i u tretiranju nekih bolesti koje pogađaju ovo područje tela, među kojima su i čirevi i rak desni. Pogodnosti po kosu i kožu Pun antioksidanata i drugih hranljivih materija, tulsi čaj je koristan i u održavanju zdrave i lepe kože. Kako godine prolaze, sposobnost ljudskog tela da se izbori sa štetnim dejstvom slobodnih radikala sve više slabi, što se ispoljava određenim uočljivim znakovima na kozi koje smo navikli da povezujemo sa starenjem. Međutim, antioksidanti i polifenoli u tulsi čaju pomažu nam u odbrani od štetnog dejstva slobodnih radikala i odlaganju znaka starenja. Samo jedna šolja ovog čaja dnevno pomoći će vama i vašoj koži da izgledate mlađe i lepše godinama unapred. Osim toga, pomaže i u odstranjivanju svraba kože glave i sprečavanju opadanja kose. Svakodnevna upotreba tulsi čaja pomaže u tretiranju raznih problema kože i kose. Leči glavobolje Glavobolje su jako čest problem u današnje vreme. Mogu biti prouzrokovane nekvalitetnim snom, stresom, brzim načinom života… Ne samo da utiče na 콳zičku spremnost i izdržljivost, već stvara i osećaj mentalnog premora. Tulsi čaj može se pokazati jako delotvornim u borbi sa glavoboljom. Ova aromatična biljka pomaže u odstranjivanju migrena i drugih tipova glavobolje povezanih sa stresom. Popijte šolju tulsi čaja i podmladite i oporavite svoja čula. Smršajte Sigurno ste već probali nekoliko preparata za mršavljenje nadajući se da će vam pomoći u otklanjanju viška kilograma i oblikovanju tela. Neki od tih preparata zasigurno deluju, ali većina je obična prevara! Ako su vam tablete za mršavljenje preko glave i ne daju željene rezultate, probajte tulsi čaj za delotvoran i siguran efekat. Ovaj biljni napitak ubrzava metabolizam, što pospešuje proces sagorevanja masnih naslaga. Tako obezbeđuje zdrav i prirodan način za skidanje viška kilograma. Jedna od najbitnijih pogodnosti ovog aromatičnog napitka odražava se na stimulisanje varenja. Sveti bosiljak stimuliše pravilan rad jetre, što je od ključne važnosti u celokupnom procesu varenja. Takođe pomaže u ubrzavanju metabolizma i apsorpciji lipida, ugljenih hidrata i proteina. Rastvara kamen u bubregu Sveti bosiljak je prirodni diuretik i detoksikant, što je odlično za bubrege. Mokraćna kiselina je glavni sastojak kamena u bubregu. Ona nastaje kao nusprodukt različitih metaboličkih procesa u telu. Za oslobađanje od viška ove kiseline zaduženi su upravo bubrezi. Tulsi čaj pomaže u tom procesu tako što pospešuje rad ćelija bubrega. Takođe, sveti bosiljak sadrži esencijalna ulja koja pomažu u razgradnji kamena u bubregu. Ova esencijalna ulja usput umanjuju intenzitet bola prouzrokovanog od strane kamena u bubregu. Dijabetes Prema istraživanjima sprovedenim u Indiji, ekstrakt listova svetog bosiljka pomaže u smanjenju nivoa šećera u krvi. Efekat može dostići čak i do 17% pada u nivou glukoze odmah potom obroka. Svakodnevna upotreba tulsi čaja unaprediće i procesuiranje ugljenih hidrata i masti, a istovremeno će osigurati da se šećeri iz hrane direktno koriste za konverziju u energiju. Držeći nivo šećera u krvi pod kontrolom, tulsi čaj znatno umanjuje rizik od oboljevanja od dijabetesa. Rak Prema rezultatima istraživanja i kliničkih studija, tulsi čaj može pružiti značajnu odbranu od različitih vrsta raka. Ima sposobnost neutralisanja nekoliko vrsta kancerogenih hemikalija. Zahvaljujući jakim antikancerogenim i antioksidativnim svojstvima, utvrđeno je da tulsi čaj sprečava napredak raka dojke i usne šupljine. Takođe umanjuje štetu na ćelijama i tkivu izazvanu štetnim sunčevim zračenjem, terapijom radijacije i drugim izvorima radijacije. Odviknite se od pušenja Ako pitate bilo kog pušača, reći će vam da odvikavanje od cigareta uopšte nije lak proces. Osim što izazivaju fizičku zavisnost, cigarete izazivaju i psihičku zavisnost kod pušača, te je potreba za cigaretama dvostruko veća. Jedan od vodećih razloga zašto se ljudi navuku na cigare je pokušaj umanjenja stresa. Utvrđeno je da tulsi čaj ima određena antistres dejstva koja pomažu kod odvikavanja od pušenja. Ayurveda (tradicionalna indijska medicina) mnogo se oslanja na dejstvo tulsi čaja za odvikavanje od pušenja. Probajte da umesto paljenja cigarete popijete šolju ovog čaja, možda je baš to pomoć koja vam treba da biste se konačno odvikli od te nezdrave navike. Nervni sistem Utvrđeno je da je tulsi čaj odličan za ljude koji pate od određenih nervnih poremećaja, među kojima je i epilepsija. Ovaj napitak pomaže u umirivanju nervnog sistema i unapređenju motorno-senzorne koordinacije. Prema istraživanju sprovedenom u Indiji, tulsi čaj ima isti efekat na konvulzije kao i fenitoin (lek koji se prepisuje ljudima sa epilepsijom). Artritis Artritis je hronična i degenerativna bolest koja se odražava sporom upalom i propadanjem zglobova. Karakterišu je upala i nadutost zglobova i jako utiče na svakodnevne 콳zičke aktivnosti. Istraživanja su pokazala da tulsi čaj ima povoljno dejstvo na ljude koji boluju od artritisa i drugih oboljenja zglobova. Sveti bosiljak ima antioksidativna i protivupalna svojstva koja umnogome pomažu u otklanjanju bola i nadutosti povezanim sa ovim oboljenjima. Antioksidanti u svetom bosiljku bore se protiv štetnog dejstva slobodnih radikala, koji su delimično odgovorni za propadanje zglobova i okolnog tkiva. Sve u svemu, tulsi čaj pruža pregršt zdravstvenih pogodnosti koje se ne odražavaju samo na 콳zičko, već i na mentalno zdravlje. Pomaže telu da se adaptira i nosi sa raznim infektivnim oboljenjima, mentalnim problemima i stresom.

Divlji duvan, seljački duvan seme (Nicotiana rustica) Cena je za pakovanje od 50 semena. Nicotiana rustica je jednogodišnja ili višegodišnja biljka iz porodice Solanaceae poznata kao mapacho u Južnoj Americi, te u Vijetnamu kao thuoc lao. Jako je potentan duvan zbog visoke koncentracije nikotina u listovima, što ga čini jako dobrim organskim pesticidom. Uzgajan je i korišten u Americi dugi niz godina. Prvenstveno je bio cenjen među plemenima, a i sve do dan danas zbog visokog postotka nikotina u svojim listovima koji iznosi 9%, dok kod listova običnog duvana (Nicotiana tabacum) taj postotak iznosi 1-3%. Također sadrži dvostruko više svih alkaloida od običnog duvana, te se često pri pušenju konzumira sa ostalim biljkama kako bi se smanjio sam intenzitet i težina pušenja. Rečeno je kako se pri pušenju ovog duvana istinski osjeti kako psihoaktivan može biti nikotin. Može narasti 1-3m u visinu što zavisi o samom varijetetu i uslovima uzgoja. Karakteriziraju je veliki zeleni lepljivi listovi bogati nikotinom i cvetovi slatkog mirisa koji su najčešće žuti ali mogu doći u belim i zelenim varijantama. Prirodni se areal roda Nicotiana rasprostire na cijelu Ameriku, a posebno na Ande gde nalazimo 45 vrsta, te dalje na Polineziju i Australiju gde nalazimo 21 vrstu. Glavne zastupljene komponente su nikotin, nornikotin i anabazin. Proporcija svakog spoja mnogo varira između vrsta i varijeteta. U manjim se koncentracijama javljaju i piridinski alkaloidi. Najglavniji alkaloid je nikotin (C10H14N2) koji je prezentiran kao bezbojna uljasta tekućina, jedan od naj jačih biljnih otrova i neurotoksin koji deluje na središnji i periferni živčani sustav. Smrtonosna mu je doza oko 50mg dok ga u duvanu za pušenje (Nicotiana tabacum) ima 1-3%. Simptomi trovanja izazvani dugotrajnim pušenjem su lupanje srca, kronični katar dušnika i bronhija, te na kraju popuštanje srca, koma i smrt. U prošlosti se najčešće koristio kao insekticid, dok se danas u te svrhe koriste njegovi derivati. upotreba: dve komercijalne najzastupljenije vrste ovog roda su Nicotiana tabacum koja se kultivira u toplim područjima i prodaje kao duvan za pušenje i Nicotiana rustica koja se prvenstveno kultivira za svetsku upotrebu kao insekticid. Ono bitno i zanimljivo je da se N. rustica upotrebljava u enteogenske svrhe od strane južnoameričkih amazonskih šamana koji je smatraju veoma svetom biljkom, te je koriste samu (tabakerosi) ili u kombinaciji sa drugim biljkama. Kako raste u prašumama, tako i sadrži dvadeset puta više nikotina od uobičajene severnoameričke vrste kao što je Nicotiana tabacum. Drugi su razlozi šamanske upotrebe što biljka sadrži visoke sadržaje MAOI beta-karbolina, te se stoga u nekim delovima prašume koristi kao dodatak psihoaktivnom napitku ayahuasci. Kao samog, šamani piju sok listova kao izvor raznih vizija. Ekstenzivno se koristi pri lečenju te se smatra veoma dobrim lekom. Uobičajeno se moči u vodi, te se potom voda insuflira. Također se puši u cigaretama, koristi kao klistir i lek protiv trakavice. Mapacho se najčešće ne puši, osim u retkim prigodama kao što su razne ceremonije i isceliteljski rituali šamana koji pušu dim u pacijenta tako da ga znaju čak i celog obavit dimom ili ga udišu sukladno ritualu. Rekreacijsko pušenje među plemenima severnozapadne Amazone nije uobičajeno te se zbog toga cigarete retko puše, osim u područjima gdje se plemenski običaji krše zbog akulturacije i dostupnosti komercijalnih cigareta. Mapacho je veoma važna biljka u životima svih plemena severozapadne Amazonije. Tako je okarakterizirana i znana pod raznim imenima poput lukux-ri, ye’-ma, a’-li, e’-li, mu-lu’, pagári-mulé, kherm'-ba, dé-oo-wé, itd. Igra ulogu u raznim isceliteljskim obredima, važnim plemenskim ceremonijama, te se ponekad koristi rekreacijski. U različitim se formama primenjuje medicinski kao plemenski lek. U raznim se plemenima različito koristi na razne načine, pa se tako npr. iscedak listova ubrzano trlja na istegnuća i modrice ili se listovi gnječe i stavljaju kao tople obloge oko čireva i inficiranih rana. Pripadnici jednog plemena mešaju zgnječene listove sa uljem palme, te potom utrljavaju u kosu kako bi sprečili otpadanje kose i eventualnu ćelavost. Drugo pleme konzumira sok listova terapeutski za neraspoloženje, pothlađenja i zmijske ugrize. U raznim se plemenima medicinski prakticira i duvanski šmrk ili snuf za razne bolesti, i to posebno pri lečenju plućnih bolesti. Kao što je spomenuto, puši se u retkim prigodama, na ceremonijama i isceliteljskim ritualima gde šamani ispuhuju dim, pljuju duhanov sok u pacijenta ili ga udišu, i to sve sa pravilnom inkantacijom i ritualom. Tokom ceremonija gde se uzima ayahuasca puše se velike cigare koje mogu biti duge i do 90cm. Zapadnija plemena rekreacijski puše manje cigarete u neritualne svrhe što se navodno pripisuje utjecaju kolonizatora koji su došli preko Anda. Još jedan primjer obuhvaća pušenje velikih cigara na festivalima pušenja duhana gdje se slavi inicijacija mladosti u muškost. Rekreacijska upotreba je najčešće na bazi snufova. Preparacija snufa je slična od plemena do plemena, a priprema se tako da se listovi beru i vješaju kako bi se osušili, ponekad iznad slabe vatrice, te se potom melju, fino filtriraju i miješaju sa otprilike jednakom količinom pepela raznih biljaka. Produkt je na kraju sivkasto zeleni prah. Najpoželjniji izvor pepela za ovu mješavinu je kora stabla divljeg kakaa (Theobroma subincaum). Snuf se uzima u bilo koje doba dana ali najčeće predvečer kada se također uzima i koka. Uobičajeno se mješavina šmrče sama ali se u mješavinu zna dodavat i papar kako bi snuf bio što efektniji. U rijetkim situacijama i pri posebnim festivalima, članovi nekih plemena znaju miješat praškastu koku sa duhanskim snufom. Tijekom takvih festivala i plesova duhanski se snuf konzumira u enormnim količinama, te često i sa ayahuascom kod nekih plemena. Snuf se konzumira pomoću cijevčica napravljenih od šupljih ptičjih kostiju, te ponekad pomoću dugih cijevčica napravljenih od biljnih stabljika. Gotovo sva plemena sjeverozapadne Amazone koriste mapacho kao snuf. Žvakanje listova se također prakticira među brojnim plemenima, te tako pripadnici jednog plemena drže maleni komadić lista u donjoj usnici po cijeli dan, dok drugi miješaju prah koke sa listovima te potom žvaču. Sok duhana se među nekim plemenima uzima sa ayahuascom ili maikojom (Brugmansia suaveolens ili anđeoska truba). Među jednim plemenom samo šaman može konzumirat sok listova kroz nosnice dok ga ostali muškarci piju. Mestizo ajahuascerosi Perua koriste mapacho kao dodatak svetom piću ayahuasci tako da drobe i melju listove sa slinom, te potom ostavljaju sok preko noći unutar izbušene rupe u kori vrste drveta Trichilia tocachcana, vjerojatno zbog toksičnog biljnog soka koji kaplje u sam pripremljen sok duhana. Kod drugog plemena glavni šaman čini svoje učenike da punim gutljajem popiju sok što potom izazove povraćanje i eventualnu narkozu. Pripadnici drugog plemena piju sok pri inkantacijama, vizionarskim potragama, preparacijama za bitku, pobjedničkim slavljima i vračanjima, te čak i žene piju sok pri vjenčanjima i inkantacijama. Lizanje duhana se također prakticira diljem sjevernozapadne Amazone iako nije uobičajeno u ostalom dijelu. Duhan se pretvara u gusti sirup zvan ambil. “Civilizirani” ilanerosi Venezuele i Kolumbije također uzimaju duhan u ovom obliku te ga nazivaju chimb. Nije poznato da li su to poprimili od indijanskih plemena ili obrnuto, ali je poznato da se ovakav način konzumacije koristio kod jednog već izumrlog plemena u Venezueli. Ambil se uobičajeno konzumira u rano predvečer skupa sa kokom. Sirup se nanosi na desni prstom ili štapićem, te se guta veoma polako sa slinom i prahom koke. Ostatak, odnosno talog formiran sporom evaporacijom vodenih ekstrakata listova duhana miješa se sa solju dobivenom ispiranjem pepela raznih vrsta biljaka. Kod jednog plemenom svaki muškarac može spraviti ambil, te nema posebnog sata ili ceremonije povezanog sa njegovom preparacijom. Aplikacija i konzumacija duhana u nekoj drugoj formi, npr. rektalno, nije znana u Južnoj Americi, osim među jednim plemenom koje obitava u Ekvadoru gdje se aplicira klistiranjem samo ili izmiješano skupa sa ayahuascom. Ayahuasca se pije u više navrata naizmjenično sa gutanjem duhanskog soka kako bi se induciralo povraćanje i inicijacija čišćenja prije same upotrebe izmiješanog klistira od ayahuasce i duhana. Zna se koristiti i u kombinaciji sa meksičkom kaljužnicom (Tagetes lucida). Navodno su je Azteci koristili na svojim ceremonijama posvećenim mrtvima, dok je neka druga plemena upotrebljavaju isključivo zajedno sa mapachom prilikom konzumacije peyote kaktusa ili nekih drugih halucenogena kako bi inducirali jasnije i manje zastrašujuće vizije. Na istoku južno od Turske, N. rustica koristi se zajedno sa pepelom nekog drveća kako bi se proizvelo sredstvo za šmrkanje zvano maraş out. U Rusiji se ova biljka naziva makhorka, te se tamo pušila sve dok komercijalni normalni duhan nije postao široko dostupan poslije Drugog svjetskog rata, ali se još i danas konzumira među ruskim seljacima i farmerima. U Vijetnamu se se uobičajeno puši poslije ručka na pun stomak kako bi se pripomoglo probavi, uz zeleni čaj ili lokalno pivo. Dim thuoc laa dovodi do preplavljenja nikotina u krvotoku što uzrokuje jaku vrtoglavicu koja traje i po nekoliko sekundi. Zanimljivo je spomenuti da su čak teži pušači običnog duhana imali problema sa intenzivnim volumenom dima, te su nuspojave bile mučnina i povraćanje. Glavna razlika između pušenja thuoc laa i drugih duhana je u načinu konzumacije. Koristi se vodena lula ili od bambusa zvana điếu cày (farmerska lula) ili keramička nargila zvana điếu bát. Lula se puni adekvatnom količinom vode, te se u punjenje lule stavlja mala količina duhana. Pali se šibicama, te će Vijetnamac pristojno odbiti upaljač te umijesto njega upotrijebiti zapaljeni mali komad kore drveta ili papira. Zažaruje se i uvlači dok se lula ne napuni dimom, te se tek potom dim uvlači u pluća dižući lulu u gotovo okomit položaj kao da se dim ispija. Pri samom se ispuhivanju dim ponovno ispuhuje iz pluća u lulu kako bi povratno zažario duhan u luli. uzgoj: vrste roda Nicotiana su veoma prilagodljive te će opstati u područima hladne klime iako potječu iz tople suptropske regije. Tako da kad posadimo biljku, sjeme koje izproducira će nam dat otpornije varijetete prilagodljivije našoj lokalnoj klimi u kojoj ih uzgajamo. Mogu biti zasijane u proljeće, te će već u ljeto cvjetati, a samo sjeme ćemo već imati prikupljeno u ranu jesen. Za dobar rast treba puno gnojiva i dosta mjesta za širenje korijenja. Veoma obilno rađa sjemenom koje može biti posađeno bilo kada u proljeće, ali je bolja sadnja prije u ranije proljeće radi boljeg i izdašnijeg rasta. Može se saditi u sjemena korita i posude, te direktno u tlo ako je dovoljno toplo. Pri uzgoju iz sjemena sjeme pošpricamo po površini supstrata, te je najbolje zalijevati rastućom kapilarnom metodom gdje vodu sipamo u tanjurić ispod posude i čekamo da se većina tla ovlaži, te tada mičemo posudu iz tanjurića i puštamo da se polako tlo izdrenira. Kako bi sjeme proklijalo zahtjeva neku relativnu temperaturu od 21°C i svijetlo bez neke velike prozračnosti. Pri takvim idealnim uvjetima sjeme bi trebalo isklijati za nekih tjedan dana. Klijanci bi trebali biti presađeni kao jako mali u roku od tjedan dana nakon proklijanja iz sjemena. Ako presađivanje radimo kasnije onda može lako doći do oštećenja korijena što tada rezultira veoma siromašnim, ljigavim i usporenim rastom do kraja života biljke. Iako zahtjevaju dosta mjesta, mogu biti uspiješno sađene u posudama. Stoga bi bilo najbolje uzeti poveću posudu u koju ćemo staviti dosta bogatog komposta, odnosno hranjive zemlje. U posudama će zahtjevati dnevno regularno zalijevanje tijekom najtoplijeg ljetnog razdoblja.

Maypop, Ljubicasta Pasiflora - Hristov Venac Seme (Passiflora incarnata) Cena je za pakovanje od 5 Semena. Pasiflora (Passiflora incarnata L.) je višegodišnja biljka puzavica, i od svih je najotppornija -20°C. Može da naraste 8 do 10 metara. Lišće joj je glatko, perasto sa duguljastim kriškama, koje su po ivici cele, zalisci bubrežasti i zašiljeni. Cvetovi su bele boje, a u sredini cveta nalazi se jedan končast venac, koji je nešto kraći od čašice, na dnu purpuran, u sredini otvoreno plavi, a po vrhovima to plavetnilo je zatvorenije i nešto svetlije. Cveta od juna do jeseni. e. Pasiflora je samonikla u istočnim i južnim delovima Severne Amerike, a kao ukrasna biljka sadi se u celom svetu. Upotrebljava se ceo nadzemni deo biljke. Pasifloru ne treba mešati sa voćem Passionfruit, vrstom Passiflora edulis Sims, čiji se listovi katkad koriste za krivotvorenje droge. Treba paziti da se ne koriste druge ukrasne vrste roda Passiflora. Pasiflora je u narodu poznata pod imenom gospodinova kruna ili hristovo cveće. To ime su joj dali misionari, koji su je u 18. veku našli u Južnoj Americi, smatrajući da listovi, hvataljke, latice, prašnici i tučak biljke prikazuju Hristovo raspeće. Delovi biljke koji se koriste..... Prema evropskoj regulativi, zvanično je lekovit nadzemni deo (zelen) biljke, uključujući cvetove i listove. Detaljna monografija biljne droge pasiflore nalazi se iu Evropskoj farmakopeji (knjizi propisa o lekovima). Pasiflora je našla primenu u najčešćim boljkama modernoga užurbanog života: nervozi, nemiru, nesanici, ali i težim poremećajima kao što su anksioznost, Osjećaj nervoze, nelagodnosti, straha sve do panike. i zavisnosti svih vrsta (uključujući i zavisnosti o lekovima koji deluju na nervni sistem, cigaretama te nekim vrstama lakših droga). Naročito dobro deluje kod nesanice i buđenja usred noći. Francuski lekari su davno, još nakon Prvog i Drugog svetskog rata, koristili pasifloru kao pomoć u lečenju postraumatskog stresnog sindroma (PTSP). U svakom slučaju, svaka od navedenih indikacija zahteva i psihoterapijski obradu lica, a ne samo farmakološki tretman (bilo da su posredi biljni ili sintetičko-hemijski lek). Poseban izazov u primeni pasiflore čini paralelna upotreba lekova. Premda pasiflora pokazuje znatno manju interakciju sa lekovima, za razliku od poznate gospine trave, ipak je potrebno konsultovati stručnu osobu koja poznaje farmakologiju, kako pasiflore tako i lekova koji deluju na nervni sistem. Gospina trava, popularna kao antidepresiv, deluje na metabolizam, Mijena materije i energije u organizmu. mnogih lekova, pa je pasiflora dobra zamena za nju kod ljudi koji uzimaju druge lekove (antidepresivi, lekove koji deluju na ritam srca, lekovi protiv HIV-a ...). S obzirom na takve indikacije, gotovo je neverovatno koliko je pasiflora kod nas nepoznata kao lekovita biljka: nemoguće je nabaviti drogu (sušenu biljku).

Sejanje Duvana i Nega Duvan se gaji radi lišća koje se koristi za proizvodnju cigara, cigareta i sličnih sredstava za uživanje. Duvan se uživa pretežno pušenjem, a jako malo žvakanjem i ušmrkavanjem. U listu sadrži nikotin, toksičan alkaloid koji unet u organizam u malim količinama ima smirujuće ili razdražujuće dejstvo u zavisnosti od stanja nervnog sistema. Duvanski dim sadrži kancerogenu materiju benzopiren, koja izaziva rak, hronični bronhitis, infarkt,.. Duvan je poreklom iz Amerike. Današnje gajene vrste duvana (duvan i mahorka) nisu nađene u divljem stanju. Ostale vrste pripadaju spontanoj flori, a neke se gaje kao ukrasne biljke. Duvan i mahorka vode poreklo iz južne Amerike (Peru, Bolivija, Čile). Pretpostavlja se da su nastale ukrštanjem nekih divljih formi. U Evropu je seme preneto 1518. (mahorka, krdža) i 1519. (duvan). U našu zemlju je dospeo sa zapada (Venecija) i sa istoka (Turska). Biološke osobine Vegetacioni period duvana se deli na 2 dela: Period proizvodnje rasada i period razvića u polju. Period proizvodnje rasada (klijanje, nicanje, ukorenjavanje i stasavanje rasada). Klijanje traje 6-8 dana, optimalna temper. je 25-28 0C, a minimalna 4-6 0C. Bubrenje traje oko 24 časa. Seme se naklijava u mlakoj vodi. Kada se pojavi korenčić, seme se osuši i seje u leje. Nicanje traje od završetka klijanja do pojave prvog stalnog lista. Ponik se obično pojavljuje 4-6 dana od početka klijanja, a kroz 6-8 dana biljčica dobije prvi stalni list. Optimalna temperatura za nicanje je 25-28 0C. U ovoj fazi je potrebna optimalna vlažnost zemljišta. Čak i kratkotrajno isušivanje gornjeg sloja zemljišta dovodi do uginjavanja rasada. Velika koncentracija hraniva u ovoj fazi je štetna. Ukorenjavanje traje 14-15 dana. Obuhvata period od pojave prvog stalnog lista do pojave trećeg stalnog lista. Prva dva prava lista stoje pod pravim uglom u odnosu na kotiledone gradeći tako neku vrstu krsta, pa se ovaj momenat naziva ukrštanje rasada. Pri kraju ove faze listovi počinju intenzivno da rastu, biljčice smetaju jedna drugoj i listovi se ispravljaju. Momenat ispravljanja listova naziva se "dizanje ušiju". Ovom pojavom završava se faza ukorenjavanja (dužina korena je 15 cm). U ovoj fazi se rasad umereno zaliva zbog mogućnosti pojave bolesti. Stasavanje rasada obuhvata period od "dizanja ušiju " do rasađivanja (rasad ima 5-6 stalnih listova i visinu stabla 10-12cm. Ova faza traje 25-30 dana. Koren raste intenzivno, stablo je dovoljno čvrsto. U ovoj fazi je pojačana sinteza organske materije pa su potrebne veće količine hranljivih materija i svetlosti. Potrebe u vodi su umerene. 2. Period razvića u polju Obuhvata sledeće faze: ukorenjavanje, faza intenzivnog porasta, cvetanje, porast plodova i sazrevanje semena. Formiranje i sazrevanje listova odvija se u svim fazama. Jedan list raste 20-25 dana, a zatim se njegova fiziološka funkcija produžava još 20-30 dana, posle čega nastupa odumiranje. List je zreo za berbu kada ima najveći procenat suve materije (kada je ujednačeno stvaranje organske materije i njeno transportovanje iz lista). Dužina vegetacionog perioda, od rasađivanja do berbe, za naše sorte obično traje 100-140 dana, a za proizvodnju semena 120-150 dana. Uslovi uspevanja Temperatura: min=10 0C, optim=27-30 0C, max=40-50 0C. Osetljiv je na niske temperature. Svetlost: ima velike zahteve i ne podnosi zasenjivanje. Odgovaraju mu prisojni položaji. U nedostatku svetlosti sporije raste, produžava mu se vegetacija i list je slabijeg kvaliteta. Voda: velike zahteve ima u periodu stasavanja rasada, ukorenjavanja rasada i u periodu bujnog porasta. U kasnijim fazama ima manje potrebe za vodom. Vetrovi: nepoželjni su - hladni (usporavaju vegetaciju), a topli (suše list). Zemljište: duvan zahteva zemljište dobrih fizičkih osobina sa povoljnim vodnim i toplotnim režimom. Zahtevi zavise i od tipa duvana. Za sitnolisni, aromatični orijentalni duvan bolja su zemljišta na brdskim i nagnutim terenima, relativno slabije plodnosti, naročito ona koja sadrže malo azota (crvenice, lakše gajnjače, deluvijalna i skeletna zemljišta). Za krupnolisni duvan potrebna su plodna zemljišta (sa više P i K), a to su aluvijumi, plodna crvenica i gajnjače, a za neke sorte i černozem. Duvan ne treba gajiti na suvim, peskovitim zemljištima male plodnosti, niti na jako plodnim zemljištima. Posebno su nepovoljne slatine. Najbolje mu odgovaraju zemljišta slabo kisele reakcije. Tehnologija proizvodnje duvana Izbor sorte Treba odabrati rodne i kvalitetne sorte, otporne na plamenjaču, bakterioze, viroze, tripse, nematode i volovod. Sorte duvana: 1. Orijentalni aromatični cigaretni tip: Jaka, Džebel, Prilep,.. 2. Poluorijentalni krupnolisni cigaretni tip: Ravnjak, Stolac, Avala, Bajinovac, Morava, Drina,.. 3. Krupnolisni američki cigaretni tip: Svetla Virdžinija, Berlej,.. 4. Srednjeevropski krupnolisni cigarni tip: Segedinska Ruža, Zrenjanin, Nova Crnja,.. Plodored Bolje je gajiti duvan u plodoredu (najpovoljnija je petopoljna plodosmena). Najbolji predusevi su: strna žita, jednogodišnje leguminoze i višegodišnje trave. Ako se gaji u monokulturi, obavezno je unošenje organskih đubriva (stajnjak, zelenišno đubrenje). Mogu se gajiti i međuusevi (smeša ozimog stočnog graška ili garahorice sa ozimim ječmom ili ovsem). Ovaj usev se skida u proleće pre rasađivanja duvana zaorava se ili se koristi za ishranu stoke). Obrada zemljišta Osnovna obrada se vrši u jesen, a dubina zavisi od tipa zemljišta (20-35cm). Vreme osnovne obrade zavisi od preduseva (zaoravanje strnjišta u toku leta, a u jesen duboka obrada). Poorano zemljište se ostavi da prezimi u otvorenim brazdama. U proleće se zemljište priprema pred rasađivanje, kultivira se više puta (3-4) sa vremenskim razmakom od 15-25 dana. Poslednje kultiviranje treba uraditi 3-5 dana pred rasađivanje. Tada se unosi predsetvena količina đubriva. Ako se unosi stajnjak ili zaorava međuusev, to treba obaviti najmanje nedelju dana pre sadnje. Đubrenje Duvan sa prinosom od 1 t iznosi iz zemljišta oko 40 kg N, 20 kg P i 40 kg K. Proizvodnja rasada Mesto za rasadnik treba da je ravno ili sa malim nagibom, zaštićeno od vetrova, plodno, rastresito, ocedno i suvo. U jesen se zemljište poore, a u proleće se ponovo pripremi i obeleže se leje. Zatim se izvrši valjanje leja i zemljište dezinfikuje metil-bromidom. Setva.- Za setvu se koristi suvo ili naklijalo seme. Seme se potopi u mlaku vodu, gde stoji 15-20 časova, zatim se duže drži u toploj prostoriji (20-30 0C) i povremeno se promeša. Nakon 4-5 dana na semenu se pojavljuje bela tačkica. Sa naklijavanjem semena se prestaje kada je 30 % semena naklijalo, zatim se seme prosuši i seje. Za 1m2 leje potrebno je 0,2-0,5 g semena. Setva se vrši od kraja februara do sredine marta, zavisno od rejona u kome se gaji. Leja se prvo zalije, a seme se pomeša sa nekom inertnom materijom u odnosu 1:100 i seje se. Posle setve, leja se pokrije slojem zgorelog stajnjaka i usitnjenog stajnjaka, blago se sabije i pokrije platnom. Nega rasada Zalivanje, prihranjivanje, plevljenje, pokrivanje i zaštita od bolesti i štetočina. Mora se održavati optimalna vlažnost zemljišta za vreme porasta i razvoja rasada, ali se nekoliko dana pre rasađivanja prestaje sa zalivanjem. Prihranjivanje se vrši 2-3 puta posle ukorenjavanja rasada. Za prvo prihranjivanje koristi se rastvor : 10 g NP đubriva i 5 g K rastvorenih u 2 l vode. Za drugo i treće prihranjivanje ove količine se udvostruče. Posle prihranjivanja, rasad se zaliva čistom vodom da bi se sa lišća sprale soli koje mogu izazvati ožegotine. Plevljenje se vrši tamo gde se ne primenjuju herbicidi. Toplotni režim se reguliše prekrivanjem polietilenskim platnom. Zaštita od plamenjače vrši se primenom Cineba (0,4%) i Antrakola (0,2%). Zaštita od crne truleži korena: primenjuje se Benlate, a za zaštitu od tripsa koristi se Solvireks. Protiv puževa koriste se mamci. Kaljenje rasada se vrši tako što se 3-4 dana pre rasađivanja prestaje sa zalivanjem, a 10 dana pre rasađivanja prestaje se sa prihranjivanjem i pokrivanjem. Rasađivanje rasada duvana Počinje kada prođe opasnost od mrazeva (temp. zemljišta iznad 10 0C). U našim uslovima rasađivanje se vrši od 10. maja do 10. juna. Pri rasađivanju, najbolje je izvršiti parcelisanje zemljišta (širina parcele oko 50m). Rasad saditi u redove i zaliti. Zaštita od insekata (koriste se Evanko) i korova vrši se pre setve (koriste se Lasso i Dual). Međuredno rastojanje i broj biljka duvana po hektaru Sorta Razmak Broj strukova/ha Jaka, Džebel 45 x 10 222 000 Prilep 45 x 15 148 000 Bajinovac 50 x 20 100 000 Drina 50 x 30 66 000 Ravnjak, Stolac, Avala 45 x 45 49 300 Veliki hercegovac 70 x 45 37 000 Berlej 90 x 40 28 000 Virdžinija 90 x 50 22 000 Nega duvana Popunjavanje praznih mesta posle rasađivanja Okopavanje se vrši 3-4 puta. Prvo okopavanje se vrši 6-8 dana nakon rasađivanja, a ostala 10-15 dana posle prvog. Navodnjavanje zavisi od faze razvoja. Kod duvana u pogledu navodnjavanja razlikujemo 3 faze: ukorenjavanje, formiranje lisne mase i sazrevanje listova. U prvoj fazi (od rasađivanja do pojave1/3 listova) ima umerene zahteve za vodom. U drugoj fazi (početak cvetanja) formira se najveća količina lisne mase i potrebe za vodom su najveće. U trećoj fazi (traje do završetka berbe) potrebe za vodom su najmanje, a kod orijentalnih tipova ne treba navodnjavati. Norma za navodnjavanje se kreće od 30-50 l/m2. Broj navodnjavanja u toku vegetacije je 2-3 puta. Zalamanje cvasti Ovom merom se reguliše prinos i kvalitet duvana. Zalamanje cvasti se vrši na 3 načina: plitko zalamanje (odstranjuje se samo cvast), srednje duboko (odstranjuje se cvast i 2-3 vršna lista) i duboko zalamanje (odstranjuje se cvast i više od 3 lista). Prema vremenu zalamanja: vrlo rano (pre cvetanja), rano (u početku cvetanja) i kasno (u početku formiranja čaura). Zakidanje zaperaka je obavezna mera. Zaperci se pojavljuju nakon zakidanja cvasti, intenzivno pred jesen kada noći postanu duže i padnu prve jesenje kiše. Berba i nizanje duvana Bere se u tehnološkoj zrelosti (kada sadrži najveću količinu organske materije). List ulazi u proces zrenja onog momenta kada se produžava nagomilavanje ugljenih hidrata, a smanjuje nagomilavanje belančevina. Listovi sazrevaju postupno (odozdo na gore). Berba se vrši ručno (5-7 puta) kod orijentalnih duvana, a kod krupnolisnih 3-5 puta, u razmaku od oko 10 dana. Vreme berbe je kada listovi počnu da žute (hlorofil se razgrađuje), lako se odvajaju od stabla i specifičnog su mirisa. Nakon berbe vrši se nizanje duvana i priprema lišća za sušenje. Sušenje je najvažnija faza u primarnoj preradi duvana. A) Štav (žućenje) lišća. Ovo je fiziološko-biohemijski proces u kome preovlađuje razgradnja (hidroliza) materija koje negativno utiču na kvalitet duvana (skrob, hlorofil i deo belančevina). Hidroliza je najintenzivnija pri umerenoj dehidrataciji, koja dovodi samo do delimičnog uvenuća listova. Ovaj proces obično traje 1-4 dana, a odvija se u malim, vlažnim i toplim prostorijama. Optimalna temp. Je 25-35 0C, a vlažnost vazduha 80%. B) Sušenje lišća Na kraju štavljenja listovi više ne dišu i u njima se odvija tiha hemijska reakcijaprouzrokovana fermentima. Načini sušenja duvana: Sušenje prirodnim putem (na suncu ili u hladu). Sušenje veštačkim putem (sušenje toplim vazduhom i klimatizaciono sušenje). Sortiranje duvana u klase Pre sortiranja vlaga u listu mora biti 12-16%. Postoji više načina sortiranja, a najviše je rasprostranjeno peglanje duvana. Sortiranje se vrši po veličini, boji, inserciji i zdravstvenom stanju. Pakovanje Posle sortiranja listovi se kalupe i formiraju se bale. Čuvanje duvana se vrši u hladnim i suvim prostorijama do otkupa. Prodaje se obično u oktobru ili novembru. Ovaj sistem sejanja mi nismo koristili nego onaj koji je u opisu o sorti duvana-artikla, pa samim tim ne preuzimamo odgovornost ukoliko vam sejanje ne uspe, savetujemo da koristite uputstvo iz opisa kupljenog artikla.

Kakaovac - Kakao Seme (Theobroma cacao) Cena je za pakovanje od 2 semena. Kao što vidite sa naših slika, naša sorta kakaa je veća od svih ostalih. Kakaovac (Theobroma cacao) tropsko je drvo iz roda Theobroma, koje pripada porodici slezova (Malvaceae). Autohtona je vrsta tropskih kišnih šuma Centralne i Južne Amerike i jedna od najkomercionalnijih tropskih biljaka. Od njegovih plodova dobija se kakao, glavni sastojak kod pravljenja čokolade. Binomijalnu nomenklaturu vrste odredio je Karl fon Line 1753. godine. Najsličnija vrsta kakaovcu je kupuasu (Theobroma grandiflorum) od koje se dobija купулате чоколада. Ime vrste predstavlja kombinaciju imena roda Theobroma (od grčkih reči θεός i βρῶμα u značenju „hrana bogova”) i lokalnog imena za ovu biljku (cacahuatl na navatlu i kakaw na klasičnom majanskom jeziku). Opis taksona List i cvet kakaovca − ilustracija iz knjige „Köhler’s Medizinal-Pflanzen” (1887) Kakaovac je srednje visoko tropsko drvo koje može da naraste do visine od 12 m, iako su mu prosečne visine između 4 i 8 m. Kao divlja biljka raste u tropskim šumama Centralne i Južne Amerike. Listovi kakaovca se razvijaju sa čvorova na granama i imaju spiralan raspored. Lisna ploča je izduženo-elipsasta, a sam list je kompaktan sa ravnim ivicama i perastom nervnom strukturom koju u proseku čini oko desetak parova lisnih nerava. Listovi su oštri i zimzeleni, dužine između 10 i 40 cm, i širine od 5 do 20 cm. Cvetovi su jako sitni i izbijaju direktno iz stabla i iz većih grana u vidu snopića (ta pojava se naziva kauliflorija). Prosečan prečnih cveta je svega 1 do 2 centimetra, a cvetna čašica je u nijansama ružičaste i bele boje. Formula cveta kakaovca je: {displaystyle mathrm {ast ;Ca_{(5)};Co_{5};A_{5+5^{St}};G_{({underline {5}})}} } Kakaovac je specifičan po tome što se oprašivanje cvetova vrši preko biljnih vaši iz roda Forcipomyia. Plod je ovalan i krupan (ima oblik izdužene dinje) dužine od 15 do 30 cm, širine 8−10 cm i težine u proseku oko pola kilograma. Plod dozreva za branje nakon 4 meseca, a kada je zreo boja egzokarpa varira od žute do narandžaste. Unutar svakog ploda se nalazi između 20 i 60 krupnih semenki bubrežastog oblika raspoređenih u nekoliko redova i okruženih beličastom pulpom. Svaka semenka sadrži značajne količine biljnih masti (u proseku između 40 i 50 %) od kojih se dobija kakao maslac, a glavni hemijski sastojak je teobromin, organsko jedinjenje koje je po svom hemijskom sastavu dosta slično kofeinu. Osušene i mlevene semenke nazivaju se kakao prahom i jedan su od najvažnijih sastojaka u konditorskoj industriji (kod dobijanja čokolade). U nekim zemljama bela pulpa se koristi za pripremanje sokova, želea, a neretko se njenom fermentacijom dobija alkoholno piće sa ukusom kakaa.[3][4] Pržene semenke kakaa Presek ploda Cvetovi kakaovca Otvoren cvet u krupnom planu Kakao kroz istoriju Majanska posuda za kakao iz IV veka pre nove ere Hijeroglif koji predstavlja kakao u drevnom majanskom jeziku Prema nekim hipotezama kakaovac vodi poreklo iz vlažnih tropskih područja današnjeg jugoistočnog Meksika odakle se širio ka jugu do Amazonije. Prema drugim naučnim saznanjima proces širenja kakaovca tekao je u obrnutom smeru. Najnovije analize bazirane na DNK istraživanjima kao autohtono područje kakaovca navode tromeđu Brazila, Kolumbije i Perua, odakle se zahvaljujući ljudima širio u ostala tropska područja Panamerike.[5][6][7] Tokom poslednjeg ledenog doba pre oko 21.000 godina kada je životni prostor za ovu vrstu znatno redukovan, na pomenutom području su se održali uslovi za opstanak ove vrste i stvorio se njen prirodni refugijum. Upotreba kakaa u ljudskoj ishrani stara je koliko i ljudska civilizacija na području Mezoamerike, a dokaz tome su brojni arheološki artefakti pronađeni na tom području, a koji datiraju na period između 1900. i 900. godine pre nove ere. Jedna od posuda pronađena na arheološkom lokalitetu na obalama zaliva Verakruz datira iz 1750. godine pre nove ere i vezuje se za olmečku civilizaciju, a na njoj je predstavljen način pripreme pića od kakaa.[8] Na pacifičkoj obali Čijapasa pronađeni su brojni arheološki dokazi koji upućuju na činjenicu da su i predolmečki narodi koristili kakao u ishrani (period od oko 1900. pre nove ere, civilizacija Mokaha).[8] Početna upotreba verovatno se odnosila na korištenje fermentisanih plodova i pravljenje određene vrste alkoholnog pića.[9] U drevnim tekstovima pronađeni su brojni recepti sa detaljnim uputstvima za upotrebu ove biljke u verske, medicinske i kulinarske svrhe. U brojnim receptima kakao se često kombinuje sa kukuruzom, paprikom, vanilom i medom, a samo piće je bilo dostupno isključivo pripadnicima elite. Direktni dokazi o upotrebi kakaa potiču zahvaljujući analizama organskih ostataka iz keramičkih posuda, a u kojima su pronađeni tragovi jedinjenja teobromina i kofeina. A kako je kakaovac jedina vrsta sa tog područja koja sadrži oba pomenuta alkaloida, nije bilo sumnje da su pronađene posude korištene za pripremanje i čuvanje plodova i napitaka od kakaa. Na jednoj od vaza pronađenih na lokalitetu Rio Azul na severoistoku Gvatemale dešifrovan je hijeroglifski zapis koji se odnosi upravo na ovu biljku. Neka istraživanja upućuju na to da su Asteci kakao mešali sa listovima duvana i pravili cigarete. Veruje se da se napitak od fermentisanog kakao u pretkolumbovskom periodu Amerike koristio uglavnom tokom ritualnih ceremonija, što znači da je kakao bio jako cenjen i vredan proizvod. Postoje dokazi da se koristio i kao sredstvo plaćanja. Tako su Asteci svake godine od okolnih naroda dobijali danak od, između ostalog, 980 tovara semenki kakaa (navt.xiquipil), a svaki tovar je sadržavao po tačno 8.000 semenki.[10] Za 80 do 100 kvaitetnih semenki kakaa mogao se kupiti nov ogrtač. Zanimljivo je da su se u Astečkom carstvu, vezano za kakao kao sredstvo plaćanja, pojavili i prvi falsifikatori koji su koji su zrna kakaa zamenjivali za slične plodove.[11] Kakao u mitologiji Drevne Maje su verovale da su planinski bogovi koji sljudima podarili kakao (na majanskom jeziku se izgovarao kao kakaw) zajedno sa ostalim jestivim plodovima. Prema majanskoj mitologiji, nakon što je boginja majka Šmukane stvorila ljude od kukuruza, velika pernata zmija podarila je Majama kakao.[12] U znak zahvalnosti bogovima Maje su svakog aprila organizovali ceremonije na kojima su prinosili žrtvene darove bogovima, posebno božanstvu Ek Čuah koje je bilo zaštitnik kakaa. I Asteci su kakao smatrali „božijim darom” i verovali su da ga je ljudima lično podario bog Kecalkoatl, a zvali su ga kakahuatl ili „gorka voda”. Plodovi kakaa redovno su se prinosili kao žrtva bogovima, često pomešani sa ljudskom krvlju, a sveštenici su ukrašvali svoje uši kakaom. Alkoholno piće od kakaa u ritualne svrhe pili su samo muškarci, pošto se verovalo da je taj napitak otrovan za žene i decu. Evropljani i kakao Radnici iz Indije na plantaži kakaa na Trinidadu 1903. Prvi Evropljani koji su došli u kontakt sa biljkom kakaovca bili su članovi četvrte ekspedicije Kristifora Kolumba koji su se 1502. iskrcali na maleno ostrvo Gvanaha blizu obale današnjeg Hondurasa, gde su primetili „bademe čudnog oblika”. Do prvih stvarnih saznanja o kakau, odnosno o čokoladi, Evropljani su došli 1519. godine kada je konkistadoru Ernanu Kortezu tokom njegovog susreta sa Montezumom II u Tenočtitlanu poslužen napitak koji se, u astečkom društvu smatrao dostojnim bogova. Kortez je tom prilikom zapazio kako su sluge sa strahopoštovanjem pripremale napitak koji se pio u ogromnim količinama. Evropljani su po povratku sa sobom zajedno sa ostalim biljkama poneli i semenke kakaa. Napitak od kakaa na španskom dvoru prvi put je pretstavljen 1544. godine kada je jedan dominikanski sveštenih prilikom susreta sa kraljem Filipom II. Za kratko vreme čokolada se raširila po celoj zapadnoj Evropi, a nakon dodavanja šećera u čokoladni napitak postaje jednim od omiljenih osvežavajućih pića. Ubrzo su počele da niču i prve plantaže kakaovca. Francuzi podižu plantaže na Karibima, a Španci u svojim kolonijama u Venecueli i na Filipinima. Španska reč kakao zvanično ulazi u naučnu nomenklaturu nakon što je švedski prirodnjak Karl Line 1753. godine objavio svoj taksonomski binomijalni sistem u kom je kakaovac označio imenom Theobroma cacao. Zanimljivo je da se tradicionalno piće pripremljeno od kakaa i kukuruza koje datira još iz pretkolumbovskog perioda, i danas pije na području Centralne Amerike gde je poznato kao tehate. Komercijalna proizvodnja 20 najvećih svetskih proizvođača kakaa (u tonama) № Država 2010.[14] 2013.[15] 01. Obala Slonovače 1.301.347 1.448.992 02. Gana 632.037 835.446 03. Indonezija 844.626 775.500 04. Nigerija 399.200 367.000 05. Kamerun 264.077 275.000 06. Brazil 235.389 256.186 07. Ekvador 132.100 128.446 08. Meksiko 61.000 82.000 09. Peru 46.613 71.175 10. Dominikanska Republika 58.334 68.021 11. Kolumbija 39.534 46.739 12. Papua Nova Gvineja 39.400 41.200 13. Venecuela 20.955 31.236 14. Uganda 15.000 20.000 15. Togo 101.500 15.000 16. Sijera Leone 19.700 14.850 17. Gvatemala 10.713 13.127 18. Indija 12.900 13.000 19. Haiti 10.379 10.000 20. Madagaskar 10.000 9.000 Svetska produkcija po godinama (u tonama) 1965. 1.229.000 1970. 1.543.000 1975. 1.562.000 1980. 1.671.000 1985. 2.014.000 1990. 2.532.000 1995. 2.991.000 2000. 3.372.000 2005. 3.942.000 2006. 4.310.000 2007. 3.883.000 2008. 4.228.000 2009. 4.142.000 2010. 4.231.000 Kakaovac najbolje uspeva u tropskim područjima sa dosta vlage i bez direktnog izlaganja jakom suncu, u područjima između 20° severne i južne geografske širine. Iako su njegovo autohtono stanište tropi Centralne i Južne Amerike, nakon Velikih geografskih otkrića njegov areal proširio se na tropska područja i na ostalim kontinentima. Tako se danas gotovo 70 % svetske produkcije dobija na području supsaharske Afrike, a najveći svetski proizvođači na tom kontinentu su Obala Slonovače (sa trećinom ukupne svetske produkcije), Gana, Nigerija, Kamerun i Togo, odnosno područja uz obale Gvinejskog zaliva. Van Afrike najveći svetski proizvođači su Indonezija, Brazil, Ekvador, Meksiko i Peru. Prema nekim statističkim podacima, pod kakaovcem je danas zasađeno područje površine oko 17.000.000 ari,[16] a ukupna svetska produkcija je sa 1,5 miliona tona tokom 1984. godine porasla na oko 4,3 miliona tona 2010. godine. Kakao se danas uzgaja uglavnom na manjim plantažama i većina prinosa dolazi upravo sa manjih seoskih imanja.[17] Kultivisana biljka počinje da rađa nakon 4 ili 5 godina, a iako odrasla biljka godišnje proizvede oko 6.000 cvetova, prosek plodova po biljci je tek oko dvadesetak. A oko 40 zrelih plodova (1.200 semenki) je potrebno da bi se dobio jedan kilogram kakao maslaca. Svaka biljka redovno plodonosi u narednih 30 do 80 godina, a maksimalan rod daje nakon 12. godine. U proseku u plodu se nalazi oko pedesetak semenki, a prosečna težina ploda je oko pola kilograma. Berba se odvija dva puta godišnje, prvi put po okončanju kišne sezone, a drugi put pre nego što počne nova kišna sezona. Kvalitetnijim se smatraju plodovi koji se beru po okončanju kišne sezone. Ubrani plodovi se usitne mačetama i ostave se da stoje na suncu narednih desetak dana. U tom periodu šećer koji se nalazi u pulpi koja omotava semenke počinje da fermentira i dostiže temperature do 50 °С. Fermentacijom semenke gube gorčinu i dobijaju svoju preoznatljivu braon boju. Nakon sušenja semenke gube i do 50 % svoje prvobitne mase. Osušeni plodovi se dalje isporučuju ka proizvođačima, a najveći svetski uvoznici osušenog kakaa su Sjedinjene Države, Holandija i Ujedinjeno Kraljevstvo. Kod industrijske proizvodnje najcenjenije su tri sorte kakaovca. Najskuplja je sorta Criollo koju su koristili još drevne Maje, a koja ima najintenzivniju aromu i najmanju gorčinu. Od ove vrste kakaa danas se proizvodi tek oko 10% svetske produkcije čokolade, i uglavnom su to luksuzne varijante ovog proizvoda. Najcenjenija vrsta kriolo kakaa dolazi iz Venecuele, iz priobalnog dela države Aragva (oko sela Čuao), a koji od 2010. ima zaštićeno geografsko poreklo pod etiketom „kako iz Čuaa” (šp. Cacao de Chuao). Najraširenija je sorta Forastero koja je jako otporna na bolesti, pa je samim tim i najjevtinija i od nje se proizvodi oko 80% čokoladnih proizvoda. Peostalih 10% otpada na hibrid sorti Criollo i Forastero poznat kao Trinitario. Biljka koja odlicno uspeva u saksijama u stanu ili zimskoj basti! Probajte, posejite i imajte u svom stanu nesto sto zaista nema svako... http://www.youtube.com/watch?v=UYmWcRAs058&feature=youtu.be Razmnožavanje: Semenom Predtretman: Seme prvo potopiti u toplu-mlaku vodu na 2-3 sata. Bitno je jako da ostaci ploda na semenu budu skroz uklonjeni. Takodje je od velike pomoci da se pazljivo ukolni koza semena, jer se na taj nacin ubrzava klijanje Stratifikacija: 0 Vreme Sejanja: Tokom cele godine Dubina Sejanja: Na jednoj strani semena je jedna manja krivina, seme sa tom ‚‘krivinom‘‘ okrenuti na dole prema substratu i do polovine utisnuti u supstrat. Vrsta Substrata: Substrat br.1 (moze biti pomesan sa peskom ili perlitom) Sejanje temperatura: +25 - +28°C Sejanje Lokacija: svetlo + držati stalno vlažno ne mokro Vreme Klijanja: zavisno od uslova 2-4 nedelje Zalivanje: redovno tokom vegetacije Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. All Rights Reserved.