Kikiriki (30 semenki) Cena:650dinara Kikiriki (Arachis hypogaea) je jednogodišnja biljka koja naraste od 30 do 50 cm. Ima žute cvetove. U početku rasta biljke plodovi se razvijaju iznad zemlje. No, kako biljka raste, njihova težina i sila gravitacije ih vraćaju nazad ispod zemlje gde semenke sazrijevaju zatvorene u drvenastoj mahuni. Traži rastresito, dobro usitnjeno i plodno zemljište. Ova biljka ne podnosi suviše vlažna, zbijena i kisela zemljišta, već mu gode ona dobro propustljiva i krečna. Voli sunčane i tople položaje, a najbolji preduslovi da i u vašoj bašti gajite kikiriki su đubrene okopavine (povrće, šećerna repa, kukuruz). Plodovi kikirikija vade se pre jesenjih mrazeva, po suvom i sunčanom vremenu. Zrelost za vađanje kikirikija poznaje se po lišću koja dobijaju žućkastu boju. To je najčešće oko 10. oktobra. Seme nemojte izvaditi iz bubice,nego tek se čisti pre sađnje, jer ako se očisti, i tako se drži, onda seme kikirikija izgubi klijavost!!! Kesica sadrži 30 semena!(nije u originalnom pakovanju, pošto je kupljen u rinfuzi). Za razliku od tenesija ova sorta ima kraća a deblja zrna.Veoma je rodna i zahvalna za uzgoj,čak nešto bolje rađa od tenesija.Odlična je za pečenje,kuvanje itd.Kao i tenesi dosta je ukusnaija za razliku od konvencijalnih sorti. Seje se posele 25-og aprila ne pre.Napravite brazdu kao za krompir u nju bacite stajnjak ili NPK,zatim posejete po jedan kikiriki na svakih 15 cm ili u paru po dva zrna na 30 cm.Zatim prekrijete zemljom,dubine oko 6 cm

Kikiriki Seme (Arachis hypogaea) Cena je za pakovanje od 10 (7g), 20 (14g) semena. Kikiriki je jednogodišnja biljka zanimljiva po tome što poput krompira, plodove razvija pod zemljom. Naraste od 30 do 50 cm. Iako bi ga mnogi svrstali u orašaste plodove, botanički, kikiriki pripada porodici mahunarki zajedno s graškom, sočivom, pasuljem i drugim. Još jedna zanimljivost je i ta da se cvetovi biljke razvijaju iznad zemlje, a zatim se zbog svoje težine savijaju prema zemlji i ulaze u nju gde se razvijaju i sazrevaju mahune kikirikija. Svetlosmeđa ljuska s uspravnim linijama sadrži dva ili tri zrna kikirikija. Svako otalasno zrno sastoji se od dve polovine koje su prekrivene crveno-smeđom tankom kožicom. S obzirom na količinu belančevina i masti, kikiriki se prerađuje i u maslac, ulje, brašno i pahuljice. Agroekološki uslovi za gajenje kikirikija Temperatura, svetlost i voda Kikirikiju odgovaraju topla, sunčana podneblja s umerenom količinom padavina. Za klijanje je potrebna temperatura od 21 °C. Da bi kikiriki dobro uspevao, potrebno mu je obilje svetlosti i toplote. Ako mu se osim toga osigura dovoljno visoka vlažnost vazduha, izrasće u vrlo lepu, bujnu biljku. Takve idealne uslove za rast osigurava gajenje u klijalištu, ali će uspešno rasti i na nekom zaštićenom mestu na otvorenome. Oplođeni cvetovi savijaju cvetne drške prema zemljištu i uvlače se u zemlju gde se iz njih razvijaju plodovi. Zemljište Kikiriki traži rastresito, dobro usitnjeno i plodno zemljište. Ova biljka ne podnosi suviše vlažna, zbijena i kisela zemljišta, već mu odgovaraju ona dobro propustljiva s normalnim sadržajem kreča. Voli sunčane i tople položaje. Agrotehnika za gajenje kikirikija Najbolje predkulture su mu okopavine (povrće, šećerna repa, kukuruz). Zemljište za setvu priprema se u jesen, tako što se ore na dubini 30 - 35 cm i izdrlja (na manjoj površini). U proleće se zemljište isitni i poravna kultiviranjem. Seje se krajem aprila ili početkom maja, kada se zemljište zagreje iznad 12 °C. Seje se širokoredno, na međurednom razmaku 70 - 80 cm, a u redu na razmaku oko 10 cm ili po četiri semena u kućice na razmaku od 30 cm. Dubine setve je od 6 - 8 cm. Za setvu je potrebno 60 - 70 kg/ha čistog semena. Nega useva Nega kikirikija obuhvata kultiviranje, ogrtanje, prihranjivanje i navodnjavanje. Kultivira se tri puta. Prvi put nedelju dana po nicanju, a drugi i treći put u toku vegetacije, u razmaku od po 15 dana. Za vreme drugog i trećeg kultiviranja kikiriki se ogrće rastresitom zemljom u kojoj će se na dugim rastućim tučkovima žutih cvetova formirati valjkaste izrasline 'ginofori', iz kojih nastaju plodovi (mahune). Kikiriki se prihranjuje fosfornim i kalijumovim đubrivima ili pepelom od drveta. Usev se navodnjava tokom jula i avgusta. Sadnja kikirikija Velike semenke kikirikija pojedinačno se sade u tresetne lončiće ispunjene peskovitim supstratom i pokrivaju slojem zemlje debljine prsta. Najlakše će proklijati u grijanom klijalištu. Mladim biljčicama održavati umjerenu vlažnost, a veće biljke zalivati tek kada se zemlja dobro osuši. Između dva zalivanja poprssprati biljku mlakom vodom. Prihranjuju se samo starije biljke, nakon što su se dobro zakorenile. Budući da je kikiriki jednogodišnja biljka u pravilu ga se ne treba presađivati. Samo mlade biljčice presaditi jednom u veće cvetne lonce. Berba kikirikija Od setve do ubiranja plodova može proći 4 do 5 meseci, zavisno od sorte kikirikija i vremenskih prilika. Kod berbe se mora iskopati čitava biljka. Potrebno je okrenuti je naglačke i ostaviti da se prosuši kako uskladišteni plodovi kasnije ne bi trunuli. Danas mnogi uzgajivači koriste savremene poljoprivredne mašine koje ne samo da iskopaju biljku nego odmah i otresu s nje zemlju kao i je okrenu naglavačke. Prosečni prinos je oko 100 mahuna po kućici ili oko 3 000 kg/ha. Plodovi kikirikija vade se pre jesenjih mrazeva, po suvom i sunčanom vremenu. Zrelost kikirikija, tj. vreme vađenja, poznaje se po lišću koje dobije žućkastu boju. To je najčešće oko 10. oktobra. Skladištenje kikirikija Kikiriki se može kupiti u rinfuzi ili se pakuje u plastičnoj prozirnoj ambalaži, u ljusci ili oljušten, gramature od 200 - 250 g. Ako ga kupujete u rinfuzi, svakako obratite pažnju da je kikiriki pokriven zaštitnom folijom ili u odgovarajućim posudama s poklopcem i da dugo ne stoji. Uopšteno, bez obzira na način prodaje, proverite da na ljuskama nema znakova vlage ili oštećenja od insekata. Ako je moguće, kikiriki pomirišite kako biste se uverili da nije užegao ili ustajao. Neoljušteni kikiriki čuvajte na hladnom, suvom i tamnom mestu. Njegovu trajnost možete povećati na devet meseci ukoliko ga čuvate u frižideru. Očišćena zrna kikirikija držite u dobro zatvorenoj posudi u frižideru ili zamrzivaču jer izlaganje toploti, vlazi ili osvetljenu može dovesti do užeglosti zrna. Čuvajte ih u frižideru oko tri meseca, a u zamrzivaču do šest meseci. Pre spremanja nemojte ih usitniti, već to učinite neposredno pre konzumacije ili upotrebe u pripremi jela.

Trešnja se gaji za potrošnju u svežem stanju, manji broj gaji se samo radi prerađevina (kompoti, džemo¬vi, marmelade, sirovina za konditorsku industriju), a najmanje se gaje isključivo za proizvodnju likera ili rakija. Jednom ubrane trešnje više ne sazrevaju, pa se moraju brati zrele. Sveže su trešnje sjajne, pune i sa žarko zelenim peteljkama. Jako su praktične jer im osim pranja ne treba gotovo nikakva priprema i najbolje su sveže. Početak pune rodnosti im je od 6 do 8 godine. Razlikujemo trešnje s mekanim mesom ploda i trešnje s čvrstim mesom ploda (hrskave). Trešnja je izrazit heliofit (traži mnogo sunca i toplote). Cvetanje počinje kad prosečne dnevne temperature dostignu 10 - 11 °C, a najbolje se oplođuje pri prosečnoj dnevnoj temperaturi između 15 i 20 °C. Trešnja dobro podnosi vrlo niske temperature u doba dubokog mi¬rovanja. Stablo može izdržati do -30 °C, a rodni pupoljci do -25 °C. Ako je stablo ušlo u zimu sa slabijom kondicijom (suša u protekloj vegetaciji, prevlažna godina bez tople jeseni, preobilan rod, iscrpljenost od napada biljnih štetočina i si.), onda izmrzavanje može nastupiti i na -24 °C. U jesen, u novembru, kada nema zimskog mirovanja, uz temperaturu -15 °C do -17 °C stradaju debla i račvaste grane. Trešnje žute ili svetlocrvene boje ploda otpornije su od sorata tamno¬crvene i crvene boje ploda, jer im je kora svih vegeta¬tivnih organa svetlija. Pri kretanju vegetacije cvetni pupoljci izdrže od -2,8 °C (žute sorte), otvoreni cvetovi izdrže od -2 do -3 °C (žute sorte) odnosno samo -1 °C (tamne sorte), zametnuti plodići izdrže -1,2 °C (žute sorte), a na toj temperaturi plodići tamnih sor¬ti najverovatnije će izmrznuti. Dovoljna joj je mala količina vlage u zemljištu jer njen koren ima veliku adsorpcionu moć. Trešnji je dovoljno oko 500 mm padavina godišnje, naročito ako su dobro raspoređene. Ne podnosi visoku relativnu vlagu vazduha, a pogoduje joj suv vazduh. Povećana relativna vlažnost vazduha podstiče na trešnji znatnu pojavu bilj¬nih bolesti, a povećane padavine ometaju diferencijaciju (zametanje) cvetnih pupoljaka, i izazivaju slabu oplodnju, opadanje plodića i pucanje plodova. Trešnji najbolje odgovaraju duboka i rastresita, blago kisele, neutralne ili blago alkalne reakcije (pH 5,0 – 7,0), aluvijalna zemljišta, peskovite ilovače, posmeđene crvenice, propusni krečnjak i sl. Trešnja traži umerena vazdušna strujanja. Ne podnosi jake vetrove, posebno u doba cvetanja, zato što kod jačih vetrova pčele ne lete, pa je time umanjena mogućnost oplodnje. Suvi i topli vetrovi remete vreme početka i dinamiku cvetanja (ubrzavaju cvetanje), pa time ometaju kvalitet oplodnje (kraće se podudaraju vremena cvetanja međusobnih oprašivača). Vetrovi mogu biti i korisni, naročito u kraćim ili dužim kišnim raz¬dobljima, kad svojim strujanjem umanjuju štetne posledice velike relativne vlage vazduha ili suvišne vlažnosti zemljišta. Trešnja se uspešno gaji između 30° i 60° severne širine, na nadmorskoj visini do 1 000 m. Za sigurniji gajenje trešnje bolje su severne od južnih ekspozicija ako su dovoljno visoke ali i blagi brežulj¬ci s blagim padinama. Dve godine pre sadnje trešnje trebalo bi zasejati višegodišnje leguminoze kao pretkulturu jer one imaju sposobonost vezivanja atmosferskog azota i obogaćivanje zemljišta istim. Nakon đubrenja pristupa se rigolovanju na dubini od 60 – 100 cm, u zavisnosti od rastresitosti i dubine zemljišta. Rigololuje se dva meseca pre sadnje. Nakon toga zemljište se istanjira i razmere se mesta za sadnju trešanja. Od nekoliko mogućih podloga za trešnju: generativnih - sejanac divlje trešnje (Prunus avium) i sejanac magrive (Prunus mahaleb) ili vegetativnih - Gisela, F12/1 i Colt. Za podizanje zasada trešnje s preporučenim uzgojnim oblikom etažne piramide, visine oko 4,5 m, potrebni su razmaci sadnje 6,3 x 5 m. Međutim, ta prinosna etažna piramida kod trešnje ima pravilan oblik samo u prvim godinama rasta, a posle se deformiše i poprimi oblik okrenute piramide jer je druga etaža u povoljnijem fi¬ziološkom položaju od prve etaže, kao što je treća etaža u povoljnijem položaju od druge etaže i u još povoljnijem položaju od prve. Stoga se preporučuje oblikovanje pravilne etažne piramide trešnje. Bolje je voćke saditi u jesen kada je zemljište još toplo i vlažno, pa odmah počinje rast korena. Tokom prevoza i skladištenja, sadnice ni u jednom trenutku ne smeju izgubiti vodu. Pre sadnje odstrane se svi oštećeni delovi korena i on se umoči u mešavinu zemlje, vode i svežeg goveđeg stajnjaka. Za kućne vrtove napogodnije su sorte niskog stabla. Voćke velike krošnje i odgovarajuće visine zahtevaju razmak od najmanje 10 m. Neke sorte zahtevaju oprašivače, pa je uvek potrebno posaditi najmanje dva stabla. Trešnja počinje donositi plodove nakon 6 do 8 godina, a stablo može doživeti 50-ak i više godina. Iskopa se rupa širine dovoljne da sadnica s korenom stane u nju. Na koren se stavlja sloj rastresite zemlje debljine 5 - 8 cm koji se dobro nagazi kao i 20 - 30 kg zrelog stajnjaka. Na stajnjak se opet stavlja zemlja a oko voćke se oblikuje čanak za bolje zadržavanje vode. Sadi se na dubinu identičnu onoj u rasadniku. U proleće i pre početka vegetacije dodaje se mineralno đubrivo KAN 27%. Tretiranje zakorovljenog zaštitnog pojasa obavlja se 2 - 3 puta u ve¬getaciji s 4 - 6 l/ha. Rezidba rodnih stabala obavlja se u periodu mirovanja voćki i u doba vegetacije. Međuredni prostor zatravljuje se tek nakon 2-3 godine nakon podizanja zasada. Košenjem (malčiranjem) trave povećava se sadržaj or¬ganske materije, poboljšavaju fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta. Važno je da su hranjiva pristupačna u svim razdobljima razvoja, što je slučaj u provetrenim i umereno vlažnim zemljištima. Pre podizanja voćnjaka obavlja se hemijska i fizička analiza zemljišta, kojom se odredi koncentracija pojedinih hranjiva i reakcija zemljišta, a na bazi nje i količina mineralnih đubriva i moguća mera kalcizacije. Ako su fizička svojstva nepovoljna poput teških, zbijenih i vlažnih zemljišta, potrebno ih je što pre popraviti odgovarajućim agrotehničkim zahvatima. Teška zemljišta bogatija su hranjivima, ali ne odgovaraju ni trešnji ni višnji. Pogodnija su lakša zemljišta, iako sardže manje hranjiva. Azot je jedan od elemenata koji najviše utiče na rast i direktno na rodnost. Nega voćka delimično dobija razgradnjom humusnih materija, koje smo uneli stajskim đubrivom (ili tresetom) pre sadnje. Zatravljeni voćnjak velik je izvor azota. Azot iz mineralnih đubriva, poput amonijum nitrata, uree, amonijum sulfata, KAN-a, UAN-a dodajemo tokom aktivnog rasta u nekoliko puta (dva do tri puta). Količine unosa zavise o obezbeđenosti zemljišta, starosti drveta, padavinama, porastu i rodnosti. Pritom moramo znati da je u prvim godinama povećana potreba za tim hranivom, zbog intenzivnog vegetativnog rasta do konačnog oblikovanja skeleta. Mladim voćkama dodaje se 30 - 40 kg/ha azota, a starijima u rodnosti 60 - 140 kg/ha. Fosfor je element koji se teže ispira i slabo je pokretljiv u zemljištu. Višnje i trešnje u prvim godinama traže 30 kg/ha fosfora, a kasnije tokom rodnosti 60 - 90 kg/ha. U prvim godinama razvoja potrebe za kalijumom iznose 60 kg/ha, a u punoj rodnosti iznosi 150 - 200 kg/ha. U cilju čvrstoće plodova, preporučljivo je dodavati kalcijum prskanjem kao kalcijum hlorid ili kalcijum nitrat u nekoliko navrata tokom rasta ploda. Trešnja se bere kada su plodovi potpuno zreli. Ako se plodovi žele iskoristiti sveži ne smeju biti prezreli (moraju biti čvrsti i ubrani s peteljkom). To je obično dva do tri dana pre pune zrelosti. Za kvalitet plodova važna je veličina, boja i procenat crvljivosti plodova. Plodovi se mogu čuvati u hladnjačama i do 30 dana na temperaturi od 0 do 1°C uz relativnu vlažnost vazduha od 85 %.

Višnja ima manju krošnju od trešnje i uglavnom raste kao žbunoliko stablo. Puno se proizvodi sorta oblačinska višnja pogodna za industrijsku preradu. Najbolje uspeva na obroncima i blagim padinama okrenutim jugu, jugoistoku i istoku. Plod višnje je svetlocrvene ili tamnocrvene boje, slatkog ili kiselkastog ukusa. Spada u rano voće, koje se manje jede u svežem stanju, a više se industrijski prerađuje (sokovi, džemovi, rakija, vino, prelivi za konditorske proizvode, kompot itd.). U vreme dubokog zimskog mirovanja višnja može podneti i -35 °C. U fazi početka vegetacije ona je posebno osetljiva na niske tem¬perature. U toj fenofazi, uz niske noćne temperature dolazi do izmrzavanja debla (zbog naglog jutarnjeg zagrevanja kore) u obliku pucanja kore. Najosetljivija je 3 - 4 nedelje pre cvetanja i u cvetanju. U toj fenofazi nastaju znatne štete ako temperature padnu na -2,2 °C do -2,7 °C. Za razliku od drugih voćnih vrsta, višnja je otpor¬nija prema visokim temperaturama, pa nema šteta kad temperature prelaze i 30 °C. Donja granica za gajenje višnje je 650 mm padavina godišnje. Tamo gde nema dovoljno padavina pristupa se navodnjavanju. Višnji najviše odgovaraju pro¬pusna, topla i duboka zemljišta (peskovite ilovače kao i ilovasta i ilovasto glinasta zemljišta). Teža zemljišta višnja teže podnosi, pa je na takvim zemljištima obvezatna drenaža. Pre dubokog oranja (rigolovanja) potrebno je krčiti ostatke zaostalog šiblja ili drveća i zaravnati male ili veće depresije na parceli. Meliorativna đubrenje obuhvata dodavanje fosfora i kalijuma, delom pre rigolovanja, a delom pod tanjiraču. Budući da se koren višnje nalazi do 60 cm du¬bine, rigolovanje zemljišta mora se obaviti najmanje do te dubine. Rigolovanje je najbolje obavljati onda kad je zemljište potpuno suvo, a to je uglavnom u julu i avgustu. Pre sadnje, i to jesenje, potrebno je poravnati i usitniti zemljište. To je vrlo važno jer je za uspešnu sadnju potrebna rastresita zemlja. Iskolče se redovi i sadna mesta na razmaku 5 x 4 m. Za sadnju dolaze u obzir samo prvorazredne jednogodišnje sadnice višnje sa snažno razvijenim nadzemnim delom (s prevremenim izdancima) kao i dobro raz¬vijenim korenovim sistemom. Pre sadnje, sadnice se pregledaju i odvoje se one koje su oštećene. Koren se osveži rezom. Tako pripremljene sadnice stoje nekoliko sati pre sadnje u smesi vode, ilovače i goveđeg stajnjaka. Ta gusta smesa uhvati se na korenje, omogućuje njegovo bubrenje, a ujedno je i početna hrana sadnici. Višnja se na težim zemljištima gaji na generativnim podlogama, i to na sejanacu divlje trešnje, vrapčare (Prunus avium). Na lakšim peskovitim zemljištima, u kontinentalnoj RH i na suvim zemljištima u Dalmaciji, višnja se gaji na sejanacu magrive (Prunus mahaleb). Divlja trešnja kao podloga zastupljenija je od magrive. Ta podloga se mnogo lakše može prilagoditi lošijim uslovima zemljišta i klime. Sorte višnje trebaju zadovoljiti i sledeće zahteve: da im plod ne puca u kišnim godinama, da im se plodovi lako odvajaju od peteljke, da gube malo soka pri mehaniziranoj berbi, kao i da su otporne prema bolestima i štetočinama. Višnji najviše odgovara prostorni uzgojni oblik po¬pravljene piramide s deblom od 80 cm. Taj se uzgojni oblik sastoji od srednje produžnice sa 7 - 9 primarnih grana, koje na srednjoj produžnici spi¬ralno izrastaju u razmacima 20 - 40 cm jed¬na od druge. Sadnju je potrebno obaviti u jesen jer prolećna, a pogotovo kasna prolećna sadnja može biti vrlo loša u pogledu prijema i razvijanja primljenih sadnica. Sad¬nica višnje rano počinje vegetaciju, a istovremeno se koren u zemljištu sporo oporavlja, pa u toj razdoblju nema dobre ravnoteže u snabdevanju vodom i hranivima iz zemljišta. Sadnice posađene u jesen ili rano proleće prekraćuju se tek pre početka vegetacije, i to na visinu 120 cm uz prekraćivanje svih bočnih izdanaka na 2 pupoljka, s tim da se bočni izdanci do 80 cm potpuno uklone. Na označenom mestu iskopa se toliko velika jama da se u nju lako može smestiti sadnica s korenjem, ali s korenovim vratom u nivou površine zemljišta. Zemljište posuto po korenu sadnice se dobro nagazi, doda se stajsko đubrivo i zatim prekrije rastresitom zemljom. Ako se stajsko đubrivo stavlja posle, tada se stavlja po ivičnom delu posađene sadnice u količini oko 30 kg. U proleće i pre početka vegetacije dodaje se mineralno đubrivo KAN 27%. Tretiranje zakorovljenog zaštitnog pojasa obavlja se 2 - 3 puta u ve¬getaciji s 4 - 6 l/ha. Rezidba rodnih stabala obavlja se u periodu mirovanja voćki i u doba vegetacije. Međuredni prostor zatravljuje se tek nakon 2-3 godine nakon podizanja zasada. Košenjem (malčiranjem) trave i korova povećava se sadržaj or¬ganske materije, poboljšavaju fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta. Pre podizanja voćnjaka obavlja se hemijska i fizička analiza zemljišta, kojom se odredi koncentracija pojedinih hranjiva i reakcija zemljišta, a na bazi nje i količina mineralnih đubriva i moguća mera kalcizacije. Ako su fizička svojstva nepovoljna poput teških, zbijenih i vlažnih zemljišta, potrebno ih je što pre popraviti odgovarajućim agrotehničkim merama. Zbog jače bujnosti, kod višnje je istaknutija potreba za azotom u odnosu na trešnju. Azot iz mineralnih đubriva, poput amonijum nitrata, uree, amonijum sulfata, KAN-a, UAN-a dodaje se tokom aktivnog rasta u nekoliko obroka (dva do tri puta). U prvim godinama rasta i razvoja višnje, povećana je potreba za azotom. Mladim voćkama dodaje se 30 - 40 kg/ha azota, a starijima u rodnosti 60 - 140 kg/ha. Višnje u prvim godinama traže 30 kg/ha fosfora, a kasnije tokom rodnosti 60 - 90 kg/ha. U prvim godinama razvoja potrebe za kalijumom iznose 60 kg/ha, a u punoj rodnosti iznosi 150 - 200 kg/ha. U cilju poboljšanja čvrstoće plodova, preporučljivo je dodavati kalcijum prskanjem kao kalcijumev hlorid ili kalcijumev nitrat u nekoliko navrata tokom rasta ploda.