zuzu boje, lepak za drvo, sandolin vosak, sandolin klasik, uljane boje, razređivači, silikoni, purpena, gitovi, sprejevi, četke, šmirgla,špahtle. Opis zuzu boje, lepak za drvo, sandolin vosak, sandolin klasik, uljane boje, razređivači, silikoni, purpena, gitovi, sprejevi, četke, šmirgla,špahtle.

Plavi Grasak Seme (Clitoria ternatea) Cena je za pakovanje od 5 Semena. Ova biljka je poreklom iz tropske Azije, dovedena i u Afriku, Australiju i Ameriku. To je visegodisnja biljka koja raste kao loza ili puzavac. Najupecatljiviji detalj su njezini cvetovi duboke plave boje. Rastu zasebno svaki za sebe i imaju zutu mrlju usred cveta. Cvetovi su dugi 4 cm i siroki oko 3 cm. Postoje vrste koje rade bele cvetove. Seme se razvija u mahunama. Duge su oko 5-7 cm, ravne, sa 6-10 semenki. Kada mahune omeksaju mogu se i jesti. Najcesce se uzgaja kao ukrasna biljka ili kao biljka za obnovu kao npr. u rudnicima ugljena u Australiji. Njezino korenje regulira dusik u zemlji zato se i koristi kao biljka za obnovu tla. Ona obogacuje zemljiste tj. deluje kao azotofiksator. Ne zahteva puno brige kod uzgoja. Upotreba U tradicionalnoj ayurvedskoj medicini biljka je koristena stoljecima za poboljsanje pamcenja, protiv stresa, anksioznosti, protiv depresije, kao umirujuce i sedativno sredstvo. U jugoistocnoj Aziji cvece se koristi za bojanje hrane. U Burmi se cvece koristi kao hrana, umoceno u testo i przeno. Cvet se koristi za pripremu raznoraznih jela i sokova, koristi se i za bojenje hrane- najcesce rize. SEJANJE: Opnu semena oprezno stanjite smirglom i potopite u mlaku vodu preko noci. Ne sejati dublje od 0.5 cm. Zemlju konstantno drzati vlaznom ali ne i da bude mokra. Preporucuje se temperatura od 25 do 30C. Vreme klijanja je obicno od 2 do 4 nedelje... Uputstvo za Sejanje Razmnožavanje: Semenom Predtretman: Seme predhodno stanjiti smirglom ili opnu pazljivo zaseci nozem, zatim preliti vrucom vodom, i drzati u toj vodi vodi 24 sata. Stratifikacija: 0 Vreme Sejanja: tokom cele godine Dubina Sejanja: Seme posejati 0,5 cm ispod povrsine Vrsta Substrata: Mi uvek preporucujemo substrat br.1 Sejanje temperatura: Preporucljiva temperatura: 25-28°C Sejanje Lokacija: svetlo + držati stalno vlažno ali ne i mokro ! Vreme Klijanja: obicno izmedju 2 do 4 nedelje Zalivanje: redje zalivanje i suncan polozaj(kao kaktusi).Zimi gubi lisce i tada treba prestati sa zalivanjem. Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. All Rights Reserved.

Plavi Grasak sa belim cvetovima seme (Clitoria ternatea) Cena je za pakovanje od 5 Semena. Ova biljka je poreklom iz tropske Azije, dovedena i u Afriku, Australiju i Ameriku. To je visegodisnja biljka koja raste kao loza ili puzavac. Najupecatljiviji detalj su njezini cvetovi duboke plave boje. Rastu zasebno svaki za sebe i imaju zutu mrlju usred cveta. Cvetovi su dugi 4 cm i siroki oko 3 cm. Postoje vrste koje rade bele cvetove. Seme se razvija u mahunama. Duge su oko 5-7 cm, ravne, sa 6-10 semenki. Kada mahune omeksaju mogu se i jesti. Najcesce se uzgaja kao ukrasna biljka ili kao biljka za obnovu kao npr. u rudnicima ugljena u Australiji. Njezino korenje regulira dusik u zemlji zato se i koristi kao biljka za obnovu tla. Ona obogacuje zemljiste tj. deluje kao azotofiksator. Ne zahteva puno brige kod uzgoja. Upotreba U tradicionalnoj ayurvedskoj medicini biljka je koristena stoljecima za poboljsanje pamcenja, protiv stresa, anksioznosti, protiv depresije, kao umirujuce i sedativno sredstvo. U jugoistocnoj Aziji cvece se koristi za bojanje hrane. U Burmi se cvece koristi kao hrana, umoceno u testo i przeno. Cvet se koristi za pripremu raznoraznih jela i sokova, koristi se i za bojenje hrane- najcesce rize. SEJANJE: Opnu semena oprezno stanjite smirglom i potopite u mlaku vodu preko noci. Ne sejati dublje od 0.5 cm. Zemlju konstantno drzati vlaznom ali ne i da bude mokra. Preporucuje se temperatura od 25 do 30C. Vreme klijanja je obicno od 2 do 4 nedelje... Uputstvo za Sejanje Razmnožavanje: Semenom Predtretman: Seme predhodno stanjiti smirglom ili opnu pazljivo zaseci nozem, zatim preliti vrucom vodom, i drzati u toj vodi vodi 24 sata. Stratifikacija: 0 Vreme Sejanja: tokom cele godine Dubina Sejanja: Seme posejati 0,5 cm ispod povrsine Vrsta Substrata: Mi uvek preporucujemo substrat br.1 Sejanje temperatura: Preporucljiva temperatura: 25-28°C Sejanje Lokacija: svetlo + držati stalno vlažno ali ne i mokro ! Vreme Klijanja: obicno izmedju 2 do 4 nedelje Zalivanje: redje zalivanje i suncan polozaj(kao kaktusi).Zimi gubi lisce i tada treba prestati sa zalivanjem. Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. All Rights Reserved.

Patuljak Siblje Dwarf Wattle Seme (Acacia drummondii drummondii) Cena je za pakovanje od 3 Semena. Uvek zelena biljka Bagrem Drummondii drummondii je lep grm oko 80 cm visine koji ima masu cvetova svetlo žute boje u proleće. Lišće je sivo-zeleno a cvetovi su do nekoliko inča dugi . Prva slika koju vidite je slikana nocu sa blicom. Kao i kod mnogih bagrema je atraktivan zbog polena, a takodje ga obozavaju pcele kao i sve otale vrste ptica. koristi se i kao rezano cveće i ima veoma lep i atraktivan miris . Jako lepo izgleda u bastama ili na terasama . Uputstvo za Sejanje Razmnožavanje: Semenom Predtretman: Zaseci / smirglom ohrapaviti, stanjiti + natopite oko 24-48 sati u mlakoj vodi Stratifikacija: 0 Vreme Sejanja: tokom cele godine Dubina Sejanja: 0.5-1 cm Vrsta Substrata: Mi uvek preporucujemo substrat br.1 Sejanje temperatura: oko 25-28 ° C Sejanje Lokacija: svetlo + držati stalno vlažno ne mokro Vreme Klijanja: zavisno od uslova 3-6 nedelja Zalivanje: redovno tokom vegetacije Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. All Rights Reserved.

Seme Bagrema (lat. Robinia pseudoacacia) Cena je za pakovanje od 20 semena. Bagrem (lat. Robinia pseudoacacia) je listopadno drvo koja pripada rodu Robinia. Poreklom je iz jugoistočnog dela SAD, ali je areal ove vrste proširen na Severnu Ameriku, Evropu i Aziju. U nekim područjima se smatra invazivnom vrstom. Opis biljke Koren je dobro razvijen. Stablo može da naraste do 25 m, a debljina mu može biti do 50 cm. Kora je tamnosmeđa i izbrazdana. Izdanci su dugi i šiboliki, crvenosmeđi, glatki i sjajni i ravnomerno rebrasti. Na njima su parovi spiralno raspoređenih trouglastih trnova, koji su krupni, jaki i zašiljeni. Između dva trna nalaze se pupoljci koji su na taj način skriveni. Lisni ožiljak je mali i nepravilno potkovičastog oblika. Krošnja je prozračna, okruglog ili duguljastog oblika. Listovi su neparno perasto složeni i čini ih 9-12 eliptičnih liski, dugih 2-6 cm i 1-3 cm širokih na 1-4 mm dugim peteljčicama. Sam list je dug 10-30 cm. Bagrem spada u uskolisne biljke. Cvetovi u grupama od 15 do 20 formiraju viseće grozdaste cvasti duge do 20 cm. Lepo mirišu i medonosni su. Cveta od aprila (ukoliko je toplije vreme) do maja ili juna. Plod je spljoštena i gola mahuna tamnosmeđe boje, preko 10 cm duga i skoro 2 cm široka[1]. Drška ploda je kratka. U mahuni se nalazi 4—10 semena. Seme je bubrežastog oblika, dugo 2-3 mm, tamnosmeđe i može imati pege, sa tvrdom semenjačom koju klica teško probija (pa je semenjacu potrebno stanjiti smirglom pre sejanja). Areal U Severnoj Americi raste u Pensilvaniji, na Apalačkim planinama do severne Džordžije, u južnom Ilinoisu, jugozapadnoj Indijani i Arkanzasu. U Evropu je prvi put unesena u Francusku, početkom 17. veka. Značaj Bagrem je veoma značajan za pčelarstvo, jer pčele sa njegovih mirisnih cvetova prave divan rani med. Niske grane i izdanci bagrema omiljena su hrana kozama. Osušeni list bagrema služi kao lisnik i koristi se kao hrana sitnih domaćih životinja (ovaca, koza), u zimskom periodu. Drvo bagrema koristi se kao tehnička građa, najčešće za izradu ograda, ali za izradu krovnih konstrukcija i šipova (stubova) za špalire, kod podizanja voćnjaka, malinara i kupinara. U građevinarstvu se koristi i za izradu parketa koji ima lepu žutu boju. Bagrem je takođe i vrlo kvalitetno ogrevno drvo. Uzgoj Prilagođava se svakom tipu zemljišta, pa se ovom vrstom pošumljuju tereni poput peščara i bujičnih područja, ali i goli tereni. Ima čestu i raznoliku upotrebu u hortikulturi, na primer za drvorede ili žive ograde.

Obicna Musmula Seme Izdrzava -30 ° C (Mespilus germanica) Cena je za pakovanje od 10 Semena. Obicna musmula (lat. Mespilus germanica) je zbunasta vrsta iz roda musmula (Mespilus), koja se uzgaja kao vocka. Prirodni areal obicne musmule obuhvata oblasti oko Crnog mora – padine Kavkaza, severni Iran, srednju i Malu Aziju, jugoistocnu Evropu (planina Strandza u Bugarskoj) Opis Obicna musmula je listopadni zbun ili nisko drvo, visine do 6 m. Listovi su prosti, siroko lancetasti i izduzeni, retko nazubljeni, sa zaliscima. Duzina lista je 6–12 cm, a sirina 3–5 cm. Cvetovi su pojedinacni, bele boje i krupni. Plod je pomum, na kome su uocljivi casicni listici. Mušmula, zlatni dar jeseni Sa bogatom istorijom, blagotvornim učinkom na digestivni trakt i širokom primenom u kulinarstvu, mušmula je ukusan dar jeseni i odličan saveznik u borbi za bolje zdravlje. U obilju jesenjih darova valja obratiti posebnu pažnju na često nepravedno zapostavljeno voće poput mušmula. Iako latinski naziv Mespilus germanica znači nemačka mušmula, ovo voće potiče iz jugozapadne Azije i jugoistočne Evrope, a u Nemačku su je doneli Rimljani, koji su među prvima otkrili blagodeti tog voća iz porodice ruža. Kada se oberu, što se preporučuje tek kada lišće počne da opada, čak i posle prvih mrazeva, tvrde su i opore, pa ih treba ostaviti nekoliko nedelja da zru. Meso tada postaje meko, sočno, kiselkasto i kremasto, kao puter od jabuke. Neki ljubitelji smeđe lepotice kažu da ih njen ukus podseća na jabukovaču, drugi, pak, na aromatično vino. Bila je posebno popularna u srednjem veku, a kao voće koje istrune pre nego što je zrelo i spremno za jelo – mušmula je u književnosti često upotrebljavana kao simbol za prostituciju. Od davnina su cenjene kao prijatno sredstvo za jačanje organa za varenje, protiv dijareje (zbog tanina, pektina i drugih sastojaka). Oni koji žude za alternativnim izvorom vitamina C mogu da privedu svoju potragu kraju kada na pijaci naiđu na mušmule. Iako se uglavnom konzumira sveža, što nutricionisti ističu kao najkorisnije za organizam, od ovog voća mogu se napraviti razne poslastice: marmelada, liker, rakija, ali i sir. Ukus smeđih plodova odlično se slaže sa puterom, cimetom, karanfilićem, slatkom pavlakom, limunom, suvim grožđem i vinom, te ostavlja prostora za širok dijapazon kulinarskih varijacija. Osušeno lišće mušmule, sakupljeno u doba cvetanja biljke koristi se za spravljanje čaja koji se u narodnoj medicini opisuje delotvorno sredstvo za ispiranje grla, za lečenje zapaljenja desni i usta. Lišće i kora, takođe, imaju korisnu stranu – daju lepu mrku i žutu boju tkaninama. Uputstvo za Sejanje Razmnožavanje: Semenom Predtretman: Opnu semena predhodno smirglom stanjiti zatim drzati u vodi 24 sata. Stratifikacija: 1. Posejano seme drzite prvo na sobnoj temperaturi 2 nedelje. 2. Zatim stavite u frizider na 60 dana. 3. Izvadite iz frizidera i drzite na svetlom mestu 20-25°C (ne direktno na suncu) Vreme Sejanja: tokom cele godine Dubina Sejanja: 1-3mm. Takodje se mogu naci podaci da klija na svetlu tj. da netreba pokrivati seme Substratom. Vrsta Substrata: Mi uvek preporucujemo substrat br.1 Sejanje temperatura: 20-25°C Sejanje Lokacija: svetlo + držati stalno vlažno ne mokro. Vreme Klijanja: zavisno od uslova obicno izmedju 4 do 12 nedelja. Ponekada i par meseci. Zalivanje: redovno tokom vegetacije Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. All Rights Reserved.

Baobab (drvo zivota) Bonsai Seme (Adansonia digitata) Cena je za pakovanje od 5, 10, 20 semena. Baobab(drvo zivota)-najveci je sukulent na svetu(Afrika). Kod nas se takodje moze uspesno uzgajati u velikoj saksiji kao manje drvo ili sobni bonsai. Jedno od najidealnijih biljaka za bonsai upravo zbog svog neobicnog izgleda . Naucnici otkrivaju veliku lekovitost drveta baobab koje se sve vise pocinje koristiti u medicinske i prehrambene svrhe. Ikona afričke sikare, s čvrstim deblom i čvorastim granama poznat je prizor u savanama juzne, istočne i zapadne Afrike. Baobab je drvo koje je tesko ne primetiti. U proseku naraste 30 metara u visinu i 8 metara u sirinu, a obim zrelog debla moze iznositi i do 20 metara. Drvo prirodno zivi oko 500 godina, ali za neke se vjeruje da mogu dostici starost i do 5000 godina. Posebnost ovog drveta nije samo u izgledu, već i u njegovim lekovitim svojstvima. Afrikanci su ga vekovima koristili kao izvor hrane, za medicinu, skloniste pa čak i za izradu odeće. Zrela voćka, koja je prirodno dehidrirana i belo obojena, najčesće se zvače ili sprema kao piće u kombinaciji s vodom ili mlekom. Umaci za hranu od ?itarica pripremaju se od svjezih ili osusenih listova drveta, jestivo ulje moze se izvući iz semena, koje se također moze preprziti i jesti, a kora pruza čvrstu tkaninu za u?ad i odeću. Kosare, torbe i otirači također se proizvode od njega. Medicinska i prehrambena primena: Voćka, kora i listovi koriste se i u tradicionalnoj medicini za ?irok spektar bolesti, uključujući probavne smetnje, temperaturu. Meso voćke je vazan izvor vitamina C, kojeg ima i do deset puta vise nego narandza i ima velik antioksidantski učinak. Voćku su koristili arapski mornari da bi sprečili skorbut, bolest prouzročenu pomanjkanjem vitamina. UN-ovi sluybenici nude studiju koja pokazuje da je natalo?ena voda iz baobabove voćke gotovo jednako učinkovita u lečenju probavnih smetnji kao i lekovi WHO-a (Svjetske zdravstvene organizacije). Evropske prehrambene industrije mogle bi uskoro koristiti mesnati deo ploda baobaba kao aromu za pića, energetske pločice nakon sto ga je Evropska komisija odobrila kao hranu spremnu za testiranje. To mu je otvorilo put za upotrebu u Europi kao sastojak hrane. Prijatnog je ukusa, nesto između grejpfruta i tamarinda, tako da se osim u navedenim artiklima, moze koristiti i u raznim drugim, kao npr. sladoledima ili pekarskim proizvodima. Primjena baobaba u svetu: Talijanska firma BFCS (Baobab Fruit Company Senegal) nudi asortiman baobabovih proizvoda u Senegalu vise godina, uključujući voćke, semenke i ulje, za prodaju u Evropi kao dijetne i kozmetičke proizvode. PhytoTrade Africa, trgovačka organizacija koja se bori za odr?ivu upotrebu afričkih prirodnih proizvoda, prva je trayila odobrenje za proizvodnju nove hrane od Evropske komisije u svrhu koristenja baobaba 2006. godine. Ima komercijalnog partnera, Afriplex, koji osigurava baobabove voćke i ekstrakte. S odobrenjem koje je dobila u , marketinski stručnjaci vide veliki potencijal za upotrebu te voćke. Izvjestaj koji je podnesen za Britain's Natural Resources Institute 2007. godine procenio je da bi samo u Juznoj Africi baobab mogao ostvariti vise od jedne milijarde dolara prometa i pruziti radna mesta za vise od 2,5 miliona domacinstava. Uputstvo za Sejanje Razmnožavanje: Semenom Predtretman: Seme predhodno smirglom stanjiti , Preliti vrucom vodom zatim drzati u vodi 24 sata. Stratifikacija: 0 Vreme Sejanja: tokom cele godine Dubina Sejanja: Seme posejati 0,5 cm ispod povrsine Vrsta Substrata: Mi uvek preporucujemo substrat br.1 Sejanje temperatura: 20-25°C Sejanje Lokacija: svetlo + držati stalno vlažno ne mokro Vreme Klijanja: obicno izmedju 2 do 4 nedelje Zalivanje: redje zalivanje i suncan polozaj(kao kaktusi).Zimi gubi lisce i tada treba prestati sa zalivanjem. Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. All Rights Reserved.

Cashew - Indijski Orah Seme (Anacardium occidentale) Cena je za pakovanje od 1 Semena. Indijski orah (lat. Anacardium occidentale) poreklom je iz Južne Amerike, tačnije iz primorskih oblasti severoistočnog Brazila. Indijski orah su u Indiju preneli Portugalci, dok je danas Indija njegov najveći proizvođač. Seme indijskog oraha ima oblik bubrega veličine do 3 cm, a raste na voću poznatom kao indijska ili kešu jabuka. [1] Svaki plod ima po jednu semenku zakačenu na svom donjem delu. Plod kešu jabuke je kruškastog obilka i dugačak je od 7 do 15cm. Plodovi mogu biti obloženi žutom ili crvenkastom ljuskom (u zavisnosti od sorte) ispod koje se nalazi voćna pulpa od koje se pravi sok koji je bogat vitaminom C. Plodovi kešu jabuke imaju pet puta više vitamina C nego pomorandža. Bogat je vitaminima C i K, folnom kiselinom, magnezijumom, kalcijumom, cinkom, selenom, fosforom, bakrom, antioksidansima i mononezasićenim mastima. Upotreba u ishrani Indijski orah se može jesti sirov, pečen ili pržen sa puterom i solju. Ima sladak ukus i miris, u ishrani se može koristiti kao grickalica ili kao dodatak i začin raznim jelima (piletina sa indijskim orahom, puter od oraha, salate, kaše, kolači, sladoledi itd). Zdravstvene prednosti Indijski orah, sirov Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz) Energija 553 kcal (2.310 kJ) Ugljeni hidrati 30,19 g Skrob 0,74 g Šećeri laktoza 5,91 g 0,00 g Prehrambena vlakna 3,3 g Masti 43,85 g Zasićene 7,783 g Mononezasićene 23,797 g Polinezasićene 7.845 g Proteini 18,22 g Vitamini Vitamin A 0 IU Tiamin (B1) (37%) 0,423 mg Riboflavin (B2) (5%) 0,058 mg Niacin (B3) (7%) 1,062 mg Vitamin B5 (17%) 0,86 mg Vitamin B6 (32%) 0,417 mg Folat (B9) (6%) 25 μg Vitamin B12 (0%) 0 μg Vitamin C (1%) 0,5 mg Vitamin D (0%) 0 μg Vitamin E (6%) 0,9 mg Vitamin K (32%) 34,1 μg Minerali Kalcijum (4%) 37 mg Bakar (110%) 2,2 mg Gvožđe (51%) 6,68 mg Magnezijum (82%) 292 mg Mangan (79%) 1,66 mg Fosfor (85%) 593 mg Kalijum (14%) 660 mg Selen (28%) 19,9 μg Natrijum (1%) 12 mg Cink (61%) 5,78 mg Ostali konstituenti Voda 5,20 g na USDA podatke Jedinice μg = mikrogrami • mg = miligrami IU = internacionalne jedinice Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle. Izvor: NDb USDA Leči srce. Zahvaljujući velikim količinama nezasićenih masnih kiselina i oleinske kiseline indijski orah je dobar za srce i ceo vaskularni sistem. Mononezasićene mastismanjuju nivo triglicerida koji su jedan od glavnih uzroka srčanih bolesti. Smanjuje rizik od dijabetesa. Mononezasićene masti u indijskom orahu utiču na dijabetičare tako što smanjuju nivo triglicerida i samim tim se smanjuje rizik od pojave šećera i holesterola. Snižava holesterol. Indijski orah sastoji 0% holesterola. Iako sadrži dosta masnoće važno je znati da su to uglavnom mononezasićene masti koje smanjuju loš (LDL) holesterol, a povećavaju dobar (HDL) holesterol. Deluju u prevenciji kamena u žuči. Istraživanja su pokazala da je jedna šaka indijskog oraha dnevno dovoljna da spreči stvaranje kamena u žuči. Pomaže kod mršavljenja. Indijski orah se preporučuje kao užina u raznim dijetama, ovi orasi sadrže dosta dijetetskih vlakana i pružaju osećaj sitosti i zadovoljstva, što je veoma važno za motivaciju osoba koje pokušavaju da smršaju. Važno je da se jedu u umerenim količinama jer sadrže dosta kalorija. Ono što je bitno je da sadrže dobre masti i minimalne količine šećera. Takođe prženi posoljeni indijski orasi mogu da dovedu do visokog krvnog pritiska. Održava zdravlje zuba. Indijski orah uništava bakterije koje prouzrokuju karijes i bolesti desni, tako da je idealan za negu zuba, ali i za održavanje celokupnog zdravlja ustiju. Deluje kao afrodizijak. Indijski orah poboljšava protok krvi u organizmu i na taj način pomaže muškarcima koji imaju promblema sa erekcijom. Ovaj orah otklanja stres i nervozu, opušta nerve i povećava seksualnu želju. Još od davnina se koristi za jačanje potencije. Sprečava anemiju. Indijski orah je odličan izvor gvožđa, što je od vitalnog značaja za prenos kiseonika po celom telu i pomoć u radu enzima i imunog sistema. Nedostatak gvožđa može dovesti do amora tela, anemije, kao i do povećane osetljivosti na infekcije i razne bolesti. Potpomaže lakše varenje. Dobar je izvor dijetetskih vlakana, koja pomažu da se hrana lakše vari. Međutim, prekomerno konzumiranje ove namirnice može da izazove nadimanje i probleme sa gasovima, tako da treba biti oprezan i ne preterivati sa ovom prilično ukusnom namirnicom. Poboljšava vid. Konzumacija indijskog oraha korisna je za zdravlje očiju, jer sadrži male količine zea-ksantinina, važnog antioksidansa, koji se selektivno apsorbuje u mrežnjači oka. Ovo našim očima daje zaštitu pri filtriranju UV-zraka i sprečava starosne degerativne promene na oku. Odupire se ćelijama raka. Indijski orah sadrži vrstu flavonoida koji se zove proantocijanidin, a to jedinjenje ima visok sadržaj bakra. Jedna porcija indijskog oraha obezbeđuje 37,5 odsto preporučenog dnevnog unosa bakra koji pomaže u borbi sa kancerogenim ćelijama. On prosto "izgladnjuje" ćelije tumora, jer im ne daje potrebnu hranu za njihov razvoj. Uputstvo za Sejanje Razmnožavanje: Semenom Predtretman: Seme predhodno smirglom stanjiti zatim drzati u vodi 24 sata. Stratifikacija: 0 Vreme Sejanja: tokom cele godine Dubina Sejanja: 1-2 cm, nepodnosi dobro presadjivanje pa je najbolje odmah posejati u pojedinacne velike saksije. Vrsta Substrata: Mi uvek preporucujemo substrat br.1 Sejanje temperatura: 25-28°C Sejanje Lokacija: svetlo + držati stalno vlažno ne mokro Vreme Klijanja: zavisno od uslova obicno izmedju 2 do 8 nedelja. Zalivanje: redovno tokom vegetacije Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. All Rights Reserved.

Ginko - Gingko biloba Seme Cena je za pakovanje od 5 Semena. Ginko je jedna od najstarijih živih vrsta drveća na planeti i njegovi listovi su vrlo detaljno proučeni. Ekstrakt lista ginka se široko koristi u Evropi i Americi i jedan je od najpopularnijih suplemenata i najčešće propisivanih lekova u Francuskoj i Nemačkoj. Ginko se tradicionalno koristi za terapiju poremećaja cirkulacije i poboljšanje memorije, što su i kasnije potvrdila naučna istraživanja. Ginko je koristan kod smanjenog protoka krvi kroz moždane strukture, naročito kod starijih pacijenata. Doprinosi proširenju krvnih sudova i “razređivanju” krvi. Sadrži i flavonoide i terpenoide, koji su moćni antioksidansi, tj. sprečavaju oštećenja i “popravljaju” molekulske strukture koje se oštete pod dejstvom slobodnih radikala. Brojni faktori iz okruženja kao što su ultravioletno zračenje, radijacija, pušenje, zagađenja vazduha povećavaju broj slobodnih radikala. Antioksidansi iz ginka mogu da spreče nastanak oštećenja koje izazivaju slobodni radikali, i tako sačuvaju krvne sudove od oštećenja. Na osnovu sprovedenih studija ginko se preporučuje u sledećim stanjima: Demencija (zaboravnost) i Alchajmerova bolest - poboljšava sposobnosti pamćenja i učenja Poboljšanje saznajnih funkcija - pamćenje, učenje Oštećenja retine (vida) - uzrokovanih dijabetesom ili makularnom degeneracijom Glaukom Poremećaji periferne cirkulacije (intermitentna klaudikacija, Raynaud-ov sindrom) Dijabetička neuropatija Ginko poboljšava cirkulaciju i time omogućava bolje funkcionisanje mozga, očiju, ušiju i nogu. Ekstrakt ginka ima jako antioksidativno dejstvo, značajno smanjuje oksidaciju masti u krvnim sudovima i sprečava oštećenja nervnih ćelija koja nastaju pod dejstvom oksidativnog stresa. Smatra se da ovaj mehanizam utiče na sprečavanje oštećenja ćelija mozga i razvoj demencije. Ginko sprečava faktore koagulacije da dovedu do formiranja tromba, pa štiti i od razvoja šloga ili infarkta. Potrebno je uzimati ekstrakt ginka 2-3 nedelje da bi se ispoljilo ovo dejstvo. Poboljšava protok krvi kroz kapilare, uključujući mozak, oči, uši, ekstremitete. Ginko poboljšava cirkulaciju “razređivanjem” krvi i “stezanjem” glatkih mišića oko krvnih sudova. Šta kažu naučna istraživanja Komisija E je odobrila upotrebu ekstrakta ginka kod nekih saznajnih poremećaja (zaboravnost, učenje) i kod poremećaja periferne cirkulacije. Nekoliko studija je potvrdilo da je ginko efikasan kod Alchajmerove bolesti, u tretiranju simptoma demencije. Prema nekim studijama kombinacija ekstrakta ginka i žen-šena daje bolje efekte na poboljšanje pamćenja i učenja, od ovih biljnih ekstrakata pojedinačno. Kako se uzima ginko? Preporučuje se upotreba 40mg standardizovanog suvog ekstrakta lista ginka, tri puta dnevno, jer se tako bolje resorbuje. To odgovara dnevnoj dozi od 120mg. Nekad se uzima i cela dnevna doza odjednom. U kojim slučajevima se ne sme koristiti ginko? Ginko ne treba da koriste trudnice, dojilje, pacijenti koji se spremaju za operaciju dve nedelje pre operacije treba da prestanu sa uzimanjem istog. Osobe sa poremećajima koagulacije krvi, epilepsijom, konvulzijama. Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri primeni ginka? Ginko povećava sklonost ka pojavi krvarenja kod osoba koje imaju poremećaj koagulacije krvi ili kod istovremene primene drugih antikoagulanasa. Može da izazove neželjena dejstva kao što su: stomačne tegobe, glavobolje, vrtoglavice, zatvor creva i alergijske reakcije. Sa kojim lekovima istovremeno ne treba primenjivati ginko? Ginko ne treba primenjivati istovremeno sa antikoagulansima (lekovi koji sprečavaju slepljivanje krvnih ćelija i nastanak tromba) kod osoba koje su sklone krvarenju. WIKIPEDIA: Ginko (mandarinsko drvo, drvo dedova i unuka, srebrna kajsija, belo voće) ili lat. Gingko biloba listopadno je drvo i jedini predstavnik istoimenog razdela (Ginkgophyta). Za njega se u srpskoj literaturi često sreću pogrešni nazivi gingko i ginkgo, iako je pravopisno normiran samo oblik bez drugog g. Ginko je jedinstvena golosemenica koja nema preživelih rođaka. Nekada je ovo drvo bilo široko rasprostranjeno, u juri pre oko stotinu sedamdeset miliona godina. Tada su vrste ovog roda naseljavale skoro celo kopno. Većina vrsta je iščezla neposredno pre tercijera. Danas se kao divlja vrsta sreće samo u planinama jugoistočne Kine (endemit). Veoma uspešno se gaji u parkovima i botaničkim baštama. Gaji se, i to vekovima, u dvorištima kineskih i japanskih hramova kao sveto drvo. Ginko je reliktna vrsta, živi fosil, koja se od danas održala još iz mezozoika (prema fosilnim ostacima). Listopadno drvo visoko do 40 m, razgranato sa gustom krunom piramidalnog oblika. Grane nose dve vrste izdanaka, kratke i dugačke. Na dugačkim se nalaze pojedinačni listovi celom dužinom, dok su na kratkim sakupljeni u čuperke od 3-5 listova koji su celi (nisu urezani). Listovi su vrlo interesantnog i specifičnog oblika i predstavljaju glavnu prepoznatljivu osobinu ove biljke. Liska je trouglasto-okrugla i nalazi se na dugačkoj dršci i na vrhu je više ili manje urezana na dva režnja. Nervatura je račvasta. Ginko je dvodoma biljka što znači da se razlikuju muške i ženske biljke. Muški cvetovi su na kratkim izdancima i imaju oblik rese sa puno prašnika. Na muškim biljkama se na vrhovima kratkih izdanaka obrazuju viseći klasići (cvasti). Ženski cvet ima dugu dršku na čijem se kraju nalaze dva semena zametka. Zrelo seme je slično koštunici, dugačko oko 3 cm. U pazuhu listova na kratkim izdancima ženskih biljaka obrazuju se semeni zameci. Seme je obavijeno mesnatim omotačem vrlo neprijatnog mirisa. (Zato se za drvorede i parkove koriste muške biljke.) Spoljašnji sloj semenjače je zapravo mesnat i neprijatnog mirisa kada je zreo, a unutrašnji sloj je tvrd. Lekoviti sastojci Upotrebljavaju se listovi i seme ove biljke. Sadrže veliki procenat flavonoida, glikozida, ginkolide (pet vrsta otkrivenih samo u ovoj biljci), bilobalide, etarska ulja, taninsku kiselinu i dr. Prvi ekstrakt iz lista ginka proizveden je tek 1965. g. (za to je dr Kori dobio Nobelovu nagradu), iako je njegova lekovitost poznata i tradicionalno se koristi od davnina u medicini Dalekog istoka. Osim toga ginko je postao omiljena parkovska vrsta jer je utvrđeno da prečišćava vazduh u gradovima i dobro podnosi zagađeni vazduh. Delovanje Ginko poboljšava moždanu mikrocirkulaciju, i na taj način poboljšava snabdevenost mozga kiseonikom. Deluje antioksidativno, smanjujući oksidaciju masti i oštećenja nervnih ćelija usled oksidativnog stresa. Antiagregacijski efekat se ispoljava kao smanjenje mogućnosti za nastanak tromba, ali u kombinaciji sa drugim antioksidansima može da dovede do krvarenja. Prema nekim autorima ekstrakt ginka pokazuje i neuroprotektivni efekat. Ginkolidi stimulišu odbrambene mehanizme čime poboljšavaju astmatična i alergijska stanja, bakterijske infekcije kao i stanja posle moždanog i srčanog infarkta. Primena Ginko se koristi za poboljšanje memorije i kod poremećaja cirkulacije. Rezultati naučnih istraživanja o upotrebi ginka kod demencije i Alchajmerove bolesti su kontradiktorni, jer po nekima dolazi do poboljšanja, a po drugima nema promena u memoriji. Ginko sprečava nastanak tromba i razvoj infarkta i šloga. Primena ginka kod mladih osoba (studenti) ispoljava efekat 2 do 6 sati po uzimanju, a rezultat je dozno zavisan, tj. veće doze ekstrakta ginka su pokazale značajnije poboljšanje saznajnih sposobnosti i pažnje. Ginko se koristi i kod oštećenja vida: glaukom, makularna degeneracija, kod poremećaja periferne cirkulacije (hladni udovi, intermitentna klaudikacija, Raynaud-ov sindrom). Nekad ga preporučuju i kod trnjenja ruku, vrtoglavica, nesvestica, zujanja u ušima... Nemačka komisija E je navodi kao indikacije za upotrebu ekstrakta lista ginka: saznajne poremećaje (zaboravnost, učenje) i poremećaje periferne cirkulacije. Svetska zdravstvena organizacija je priznala ginko kao sredstvo protiv demencije i Alchajmerove bolesti. Preporučuje se upotreba 40mg ekstrakta lista ginka tri puta dnevno, ali se koristi i 120mg jedanput dnevno. U nekim slučajevima koriste se i veća doze, kod intenzivnog učenja (240mg- 360 mg). Pri upotrebi preparata od ginka treba se pridržavati uputstva za doziranje, jer prekoračenje doze može dovesti do anksioznosti, nesanice, mučnine i proliva. Istovremena primena drugih antikoagulanasa (acetilsalicilna kiselina, kumarini, varfarin) može dovesti do povećane sklonosti krvarenju. Kontraindikacije Ginko ne treba da uzimaju osobe sa poremećajima koagulacije krvi, epilepsijom, konvulzijama, trudnice, dojilje. Dve nedelje pre hirurških intervencija treba prestati upotrebljavati ginko, zbog mogućnosti produženog krvarenja postoperativno. Kako sejati ginko seme uputstvo sa slikama: https://rickshory.wordpress.com/2016/02/03/germinating-ginkgo-seeds/ Uputstvo za Sejanje Razmnožavanje: Semenom Predtretman: Stanjiti smirglom opnu semena + na oko 24 sata potopiti u mlaku vodu Stratifikacija: 0 Vreme Sejanja: tokom cele godine Dubina Sejanja: Pokriti zemljom tek toliko da mali deo semena viri van nje Vrsta Substrata: Mi uvek preporucujemo substrat br.1 pomesati sa 20 posto peska Sejanje temperatura: 28-30 ° C Sejanje Lokacija: svetlo + držati stalno vlažno ne mokro Vreme Klijanja: 4-6 nedelja a i duze Zalivanje: redovno tokom vegetacije Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. All Rights Reserved.