Knjiga je kao nova. Omot malo ostecen.

Radomir Simić, Gordana Pavlović ŽIGOSANJE ISTINE Foto roman o štampi - stradanje novinara Izdavač: Sven Niš, Beograd Godina izdanja: 2017 Broj strana: 143 Format: 29 x 21cm Povez: Meki povez sa klapnom Opis i stanje: Bogato ilustrovano, veoma dobro - odlično očuvano Tags: Novinarstvo Štampa Novinar 16.05.2023.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Tomas Veber Kako nastaju konflikti, i kako se postupa sa njima, u kakvoj su vezi destruktivni i produktivni konflikt, šta je to Gandijevski pristup rešavanju konflikata (SATYAGRAHA, nenasilna akcija), koje su njegove vrste, dijalektika i principi, kako se on odvija, kako se, prema Gandijevom učenju, prevazilazi interpersonalni konflikt, kako građanska neposlušnost i socijalni konflikti, a kako internacionalni konflikti, šta je agresija, a šta problem volje, saznaćete ako pročitate ovu jedinstvenu i izuzetnu knjigu koja na pravi način, jednostavno, ali temeljno, upoznaje sa učenjem Mahatme Gandija, jedne od ikona XX veka. Prema tumačenju samog Gandija, satjagraha znači otkriće istine i postojano delovanje prema njoj, preobraćujući protivnika u prijatelja. Drugim rečima, satjagraha se ne koristi protiv nekoga, već se radi sa nekim. Primećujući da su proučavaoci Gandija ignorisali manje i daleko uobičajenije konflikte na relaciji pojedinac-grupa, Veber nastoji da satjagrahu vrati na mikronivo, tj, nazad do pojedinca, da iz gandijevske perspektive prouči interpersonalni konflikt i položaj pojedinca unutar širih konflikata. Zato je ova knjiga pre svega posvećena običnim ljudima, koji žive “normalne” živote. Nudeći im uvide u načine rešavanja konflikata koji se redovno javljaju, nastoji da poboljša kvalitet života na individualnom nivou.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Tajne albanske mafije su istiniti zapis o vremenu zla, koje traje do danas. Knjiga se pojavila 1988. godine i bila je šok za jugoslovensku javnost, uljuljkanu komunističkim bajkama o bratstvu i jedinstvu. Njome sam lupio šamar komunističkoj eliti, dokazavši da postoji zavera čiji je cilj secesija Kosova i Metohije. CIA, MI-6, turska tajna služba, albanski Sigurimi i turski Sivi vukovi dali su bazu za stvaranje albanske mafije, koja je kao kancer prodrla među Albance na Kosovu i Metohiji. Zavera se proširila na sve srbofobe u Jugoslaviji – tajne službe Hrvatske i Slovenije uključile su se u šverc droge i tako finansirale emigrantske političke grupacije. Hilmija Hasanagić, bivši komunistički rukovodilac, pomogao mi je da krenem u opasnu potragu za Muratom Bajrakom, „kumom“ Sivih vukova: svaki kontakt sa „izvorom“ mogao je da bude zamka i – moj kraj! Tragajući za njim, dospeo sam do Dauta Kadriovskog i Sadika Tezdogana, organizatora krijumčarenja heroina. Obaveštajac Gojko Medenica, bivši pomoćnik Aleksandra Rankovića, povezao me je s ljudima koji su mi dali dragocene podatke – tako sam sastavio listu tajnih agenata Sigurimija i krijumčara širom sveta. Zli jezici su širili trač da te informacije potiču od mog kolege s fakulteta Jovice Stanišića, šefa tajne službe Srbije, pa sam dobio epitet „tajni agent“ RDB-a. Urbanu legendu nemoguće je uništiti. Rešio sam da je iskoristim i postao sam pisac špijunskih romana. Mit da sam operativac Službe otvarao mi je vrata u inostranstvu, pa sam imao kontakte sa templarima u Americi, masonima u Nemačkoj, sufistima u Iranu, bivšim pripadnicima KGB-a u Azerbejdžanu… Tajne albanske mafije su temelj moje karijere. Razlika između špijuna i novinara je što jednom istraživanje završi u fioci, a drugom postane knjiga koju držite u ruci! Vaš Dejan Lučić Dejan Lučić (Beograd, 15. novembar 1950)[1] je srpski publicista, geopolitičar i teoretičar zavere. Detinjstvo i mladost Dejan Lučić završio je žurnalistiku[1] na Fakultetu političkih nauka, zajedno sa bivšim načelnikom državne bezbednosti Jovicom Stanišićem, i komandantom specijalnih jedinica državne bezbednosti Frankom Simatovićem Frenkijem, sa kojima je ostao dugogodišnji prijatelj. Lučić o svom poreklu Dejan Lučić navodi da je potomak Jelene-Ilke Marković, koja je 11. oktobra 1882. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu pucala na kralja Milana Obrenovića. Ovaj događaj je poznat kao Ilkin atentat. Lučić tvrdi i da je potomak vojvode Milenka Stojkovića iz Prvog srpskog ustanka. Takođe navodi da je njegov deda bio učesnik demonstracija u Beogradu 27. marta 1941.[traži se izvor] Književni rad Tematika Dejan Lučić se u svojim knjigama bavi tematikom teorijama zavere poput masonerije, tajnih društava, Rimokatoličke crkve i sl. koje predstavlja u svojim špijunsko-obaveštajnim romanima. Promocije Dejan Lučić je promocije svojih knjiga održavao u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Prva promocija je bila 1999. godine, kada je predstavio knjigu Islamska Republika Nemačka. Na toj promociji je pored autora, govorio i beli mag Lav Geršman. Druga promocija je takođe bila u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, kada je predstavljena knjiga Kineska osveta. Promocije u dijaspori Dejan Lučić je održavao promocije svojih knjiga i u dijaspori. On je u srpskoj emigraciji u Nemačkoj i Sjedinjenim Američkim Državama držao promocije svojih knjiga, prvenstveno knjige Tajne albanske mafije. Politički rad Dejan Lučić je devedesetih godina bio jedan od osnivača Srpskog pokreta obnove,[traži se izvor], i bio je predsednik gradskog odbora istog, ali je ubrzo izbačen iz partije. Vuk Drašković, predsednik stranke, u svojoj knjizi Meta, okarakterisao ga je kao člana Službe državne bezbednosti. Dejan Lučić je dugo prekinuo rad u politici, sve do 2011. godine, kada se u politiku vratio kao osnivač Srpske demokratske stranke osnovane u martu 2011. godine. Kao dugogodišnji prijatelj Jovice Stanišića i Franka Simatovića, pojavio se kao svedok na njihovom suđenju u Haškom tribunalu 2011. godine, gde je potvrdio da poznaje optužene, i da nikada nije radio za Službu državne bezbednosti. Dela Islamska Republika Nemačka, 1. deo, Ekopres, ISBN 978-86-83003-02-0 Islamska Republika Nemačka, 2. deo, Ekopres, ISBN 978-86-83003-03-7 Варварство у име Христово, 1. део, Екопрес, ISBN 978-86-83003-05-1 Варварство у име Христово, 2. део, Екопрес, ISBN 978-86-83003-07-5 Pavelićev testament, 1. deo, Ekopres, ISBN 978-86-83003-16-7 Pavelićev testament, 2. deo, Ekopres, ISBN 978-86-83003-17-4 Краљевство Хазара, 1. део, Екопрес, ISBN 978-86-83003-19-8 Краљевство Хазара, 2. део, Екопрес. ISBN 978-86-83003-20-4. Тајне албанске мафије, Екопрес, ISBN 978-86-83003-04-4 Тајне лоповског заната, Екопрес, ISBN 978-86-83003-08-2 Владари из сенке, Екопрес, ISBN 978-86-83003-01-3 Теорија завере, Екопрес, ISBN 978-86-83003-23-5. Kineska osveta, 2011, Laguna

Mek povez. U solidnom stanju.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pol Oster (Njuark (Nju Džerzi), 3. februar 1947[1]) je savremeni američki romansijer, pesnik, esejista, scenarista, reditelj i prevodilac.[2] Biografija Pol Benjamin Oster rođen je u Njuarku, Nju Džerzi, u jevrejskoj porodici srednje klase od majke Kvini i oca Semjuela Ostera. Imao tri godine mlađu sestru koja je sa pet godina postala psihički nestabilna a kasnije je pretrpela i mentalne poremećaje. Sa dvanaest godina Oster je razvio strast prema čitanju. Za to je delimično bio zaslužan njegov ujak Alen Mandelbaum koji je ostavio nekoliko kutija sa knjigama u Osterovoj kući pre nego što je krenuo na put po Evropi.[3] Pohađao je Kolombija srednju školu u Mejpllvudu[4]. Diplomirao je 1970. na Kolumbija Univerzitetu, nakon čega se preselio u Pariz gde je radio kao prevodilac francuske književnosti. Između ostalih, prevodio je dela Stefana Malarmea i Žosefa Žubera.[3] U Sjedinjene Američke Države se vratio 1974. i počeo je da piše eseje, pesme i romane. Preveo je mnoga značajne dela francuske književnosti.[1] Njegov život se odvijao između Amerike i Evrope. Doktorirao je na katedri za englesku i komparativnu književnost. Proučavao je Prusta i Džojsa. Njegovo delo prdstavlja spoj evropskih i američkih književnih tema i stilskih obeležja.[5] Ženio se dva puta. Oba puta svojim koleginicama, piscima. Godine 1974. oženio se Lidijom Dejvis, ali brak je trajao svega pet godina. Zajedno imaju sina Danijela. Po drugi put se oženio 1981. godine, Siri Hustvet. Iz ovog braka rodila se kćerka Sofi Oster koja je glumica i pevačica..

Izdavač: FILIP VIŠNJIĆ Beograd Autor Ivan Miladinović pisac i publicista Godina: 2008 Broj strana: 216 Povez: Broširan Pismo: Ćirilica Dimenzije knjige: 20 x 13,5 cm Knjiga je nekorišćena, kao NOVO Studentska `68. i danas – četrdeset godina kasnije – još uvek izaziva podeljena mišljenja. Publicistika, bez obzira što to već duže od tri decenije nije tabu tema, nije uspela čak ni da nađe termin kojim bi obeležila ta zbivanja. Studentske demonstracije, studentski štrajk, neredi, revolucija, (kontrarevolucija), zavera, pobuna... Šta se tog davnog Juna 1968. sve dešavalo na nemirnim univerzitetima? Ko je vodio pobunu? Odakle toliki studentski bunt? Da li su studenti imali progresivan ili nazadan program, i da li su uopšte imali program? Kakve su posledice šezdeset osme? Da li je bunt bio uvezen, ili autentično Jugoslovenski? Ko je zbog 68. stradao a ko napravio karijeru? Ko se, danas, četiri decenije kasnije čega i kako se seća? Odgovore na ova pitanja pronaći ćete u ovoj knjizi.

Autorovo izdanje 2006 223 strane odlična očuvanost

Dnevnik, 2010. 248 strana. Lepo očuvana, spolja požutela. Objašnjavajući naslov, a i dramaturgiju knjige koja predstavlja izbor iz političkih i kulturoloških kolumni objavljenih u dnevnim i nedeljnim novinama, Basara je dodao da on uvek piše o uskom krugu tema, “velikim istorijskim temama” zbog kojih nema ničeg drugog.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Istina i delimična pravda u Argentini Izveštaj agencije Americas Watch Dopunjen izveštaj, april 1991. Izdavač: Samizdat B92, Beograd 2001. Mek povez sa klapnama, 165 stranica, 18cm - Knjiga pod nazivom Istina i delimicna pravda u Argentini objavljena je avgusta 1987. godine da bi se opisao proces u kome argentinsko društvo pod demokratskom vlašću pokušava da se uhvati u koštac sa nasleđem kršenja ljudskih prava za vreme vojne diktature (1976-1983). U izveštaju se govori o odlukama vlade, sudskim radnjama i inicijativama civilnog društva u periodu od kraja foklandskog/malvinskog rata (jun 1982) do proglašenja Zakona o postupanju po naređenju (jun 1987). Tih pet godina donose veoma bogato iskustvo prelaska sa diktature na demokratiju. Ono što se posebno tiče Americas Watcha kao organizacije aktivne na polju zaštite ljudskih prava, te godine ilustruju nastojanje društva da obezbedi pravdu za žrtve masovnih zločina, što je proces koji dodatno komplikuje prisustvo vojnog establišmenta, koji se jeste povukao ali daleko od toga da je izgubio svu moć.

IZDAVAC ; NEW YORK - USA 1976 GOD . 561 STR. TVRDI POVEZ , ZASTITNI OMOT , VECI FORMAT , DOBRO OCUVANO , NA ENGLESKOM JEZIKU

IZDAVAC ; LEGENDA - CACAK 2000 GOD. II IZDANJE 180 STR. MEKI POVEZ , IZUZETNO DOBRO OCUVANO

JEZIK JAVNE KOMUNIKACIJE - IZDAVAC ; MEDIJA CENTAR - BEOGRAD 2009 GOD. 105 STR. MEKI POVEZ , VECI FORMAT , NOVO

DAGLAS ANDERSON - BRUS ITJUL - IZDAVAC ; MEDIA CENTAR - BEOGRAD 2011 GOD. 429 STR. ILUSTROVANO , MEKI POVEZ , VECI FORMAT , NOVO , RETKO U PONUDI

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Još je književnik Borislav Pekić u svojem delu `Pisma iz tuđine` pisao da je `prosečan britanski pogled na Jugoslaviju posledica istorijske-model zablude, ali i nekih zabluda čiji je poreklo novijeg datuma. Sve se odnose na Srbe, a ukoliko obuhvataju Jugoslaviju, to je opet samo zbog Srba. Britansko neshvatanje Balkana usavršeno je naklonošću prema Turskoj imperiji i nesklonošću prema svemu što je, ugrožavajući ovu potonju, opasnostima izlagalo najbrži put Indiji, izvoru britanskog kolonijalnog bogatstva. Srbi su imali nesreću da im je formiranje nezavisnog nacionalnog i državnog života zavisilo od pada Turske čime su, u borbama sa njom, zaslužili trajnu englesku nezahvalnost. Za Engleze Srbin je Bugarin na Dardanelima ili Rus na Moreuzima, što je za londonsku vladu istorijska mora...` Marko Lopušina (Raška, 1951) srpski je novinar, istraživač i istoričar, poznat po nizu knjiga o novijoj srpskoj istoriji, dijaspori, kao i tajnim službama i njihovoj ulozi u savremenoj srpskoj politici.[1] Odlikovan je zlatnom Medaljom za zasluge (2024)

SA SLIKE MPUS-1/P-2

Mladost 1987 420 strana : ilustrovano odlična očuvanost, posveta Milomira Marića

AUTOR: Vasilije Đ. Krestić NASLOV: Istorija srpske štampe u Ugarskoj 1791-1914. IZDAVAC: Matica srpska GODINA: 1980. POVEZ: tvrd, izbledela rikna (KB:210)

MALI EKRAN Momo Kapor Str 245 Povez mek Stanje knjige knjiga je nova TANAIS 2012 OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Posle romana i knjiga prica, po kojima je Momo Kapor (1937–2010) više nego prepoznatljiv u srpskoj književnosti, pred citaocima su njegove manje poznate televizijske kritike koje je, kao svoje prve književne radove, objavljivao dvaput mesecno u rubrici `Mali ekran`, u `Književnim novinama` od 1964–1969. godine. Izabrane u ovoj knjizi, Kaporove `price` o televiziji u nastajanju, na medijskom prostoru ondašnje Jugoslavije, svedoce o njegovoj potrebi da u svakom programu ili emisiji traži važan susret sa životom. Britki jezik, dosetka, nemirni duh, obrušenost na glupost, na licemerje, na kukavicluk, izdvajale su ove tekstove od onih kakvim je obilovala ondašnja štampa. Pozivajuci se na Foknera, Prusta, Hemingveja, Hickoka, Trifoa, Godara... polazeci od uverenja da televizija pociva na fenomenu masovne kulture kao `nove audiovizuelne naslednice` tradicionalne kulture, Kapor je tražio `moralni barometar`, svestan da mali ekran fabrikuje lažne idole, povladuje šundu i kicu, i zanemaruje stvaralacki duh. Postavio je velike zahteve svakome ko piše o televizijskom programu. Osecajan i maštovit, nadmocan u zapažanju, duhovit u zakljucivanju, poredio je televizijskog kriticara sa Prometejem, mada bez vatre, i ostavio mu na `cuvanje` mali ekran – njegove prave vrednosti i opasne zablude.

Četvrti svetski rat protiv Srbije - Dijego Fuzaro Politika, Publicistika Izdavač Naš Pečat 2019 Broširan mek povez 217 str, 21 cm Knjiga je nekorišćena Knjigu šaljem preporučenom tiskovinom (poštarina 133 din) Књигу есеја Дијега Фузара, једног од најзначајнијих италијанских и европских филозофа данашњице, недавно је, под насловом Четврти светски рат против Србије, објавио Печат. У овом јединственом издању сабраних колумни Печатовог дугогодишњег сарадника, а које наш лист редовно објављује од 2014. године, читалац ће се поново срести с ауторовим коментарима и вредним промишљањима безмало свих важних проблема данашњице. Фузаро говори о многим идеолошким, политичким, културним и уопште цивилизацијским питањима – потенцијално жариштима опасних сукоба, о којима се у Европи и свету, али и у Србији воде жустре и супротстављене дебате, а решења се ни из далека не назиру. Дијего Фузаро успева да с филозофског становишта тумачи и актуелне и реалне догађаје, непогрешиво детектујући зло у слаткоречивости неолибералних кругова. Надмоћан умом и знањем, наоружан добрим намерама према човечанству, елоквентан, брзо је постао нова звезда на небу светске филозофије. У својим делима Дијего Фузаро се бави италијанском филозофијом, немачким идеализмом и марксизмом у смислу превредновања Маркса у оптици савременог капиталистичког света. Покушава да укаже на радикалну контрадикцију капитализма, односно акцелеративну концепцију у односу на будућност, а која не допушта алтернативу. Указује да човек није више власник свога времена, због убрзања историје до кога доводи глобални капитализам. Драган Мраовић

Miloš Jevtić SAZVUČJA DEJANA DESPIĆA Beogradska knjiga, 2000. 112 strana. Lepo očuvana. Dejan Despić

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! SADRŽAJ: HIMBA JE U SRCIMA ONIH KOJI MISLE ZLO Umjesto predgovora Put u neizvjesnost Rat i mir – Šalom” »Izrael ima atomsku bombu Jedna nova »rasa« Umjesto Britanije - Sjedinjene Američke Države! Onaj tko putuje ptica je Baronova smrt U ime Tareka, ne ratujte, ljudi! ONI KOJI TVRDE KAKO JE NEPRAVDA NEIZBJEŽNA, ZABORAVLJAJU Dugi razgovori s Arafatom Iz razgovora Dare Janeković s predsjednikom Josipom Brozom Titom o situaciji na Srednjem istoku Sutra ću vidjeti kako se Orijent grli Govoreći otvoreno sa Hasaneinom Hejkalom Rizik Anuara el Sadata Razgovor sa Sadatom u Gizi Hafez el Asad: »Mi nismo ekstremisti« JEDAN ČOVJEK MOŽE VRIJEDITI KOLIKO STOTINU LJUDI U iračkom Kurdistanu Mala utvrda Sinovi pustinje Razgovor s Gadafijem Susret u Kartagi Živjeti zajedno! Sadatov kobni izazov PRILOZI Rezolucija UN o podjeli Palestine (29 novembra 1947) Rezolucija br 242 Vijeća sigurnosti UN od 22 novembra 1967 Rezolucija br 338 Vijeća sigurnosti UN od 22 oktobra 1973 Pismo Anuara el Sadata Leonidu Brežnjevu Kronologija (od 18 stoljeća prije nove ere do 6 juna 1982 godine) Palestinaca je 4,5 milijuna Pismo iz Izraela Teritoriji koje je Izrael držao pod okupacijom u septembru 1982 nakon invazije na Libanon Kazalo Bibliografija Bilješka o autorici `Knjiga Dare Janeković » Josuini nasljednici« izvanredno je žurnalističko djelo o dramatičnim događajima što se čitava desetljeća smjenjuju na uzavrelom području Srednjeg istoka. To je potresno svjedočanstvo sukoba što suprotstavlja Izrael i arapski svijet, održava ratno stanje i produžava patnje prognanoga i obespravljenoga palestinskog naroda koji se bori za pravo na život i svoju domovinu. Autorica ove knjige, istaknuta jugoslavenska novinarka Dara Janeković, bila je i sama svjedokom ratnih zbivanja u prvim linijama arapsko-izraelske fronte. Kao vrstan pisac i iskusan foto-reporter riječju je i slikom majstorski prikazala i sa svih strana osvijetlila teške i kompleksne probleme Srednjeg istoka - područja izvanredno bogatog naftom koja čini krvotok industrijske civilizacije U podrobnom prikazu historijskih prilika još od legendarnih vremena Jošue, nasljednika Mojsijevog, sve do današnjih dana, autorica je vještom analizom i zapažanjima ukazala na začetak i uzroke mržnje Židova i Arapa, mržnje koja već četiri tisuće godina potresa »Obećanu zemlju« i izaziva odjeke u cijelom svijetu.` Asad Hafez Baas Barzani Musatafa Bejrut Burgiba Habib Cisjordan Dajan Moše Egipat Fatah Muamar Gaza Golan Hejkal Mohamed Nasanein Irak Iran Jerusalim Kurdi Kuvajt Libija Meir Golda Mejerson Nafta Naser Gamal Abdel Pahlavi Reza Palestinci Palestina Sadat Anuar Sinaj Sirija Tripoli Darinka Dara Janeković (Stepanovićevo, Novi Sad 1. prosinca 1924. – 30. srpnja 2021.[1]) bila je hrvatska novinarka i publicistkinja. Sudionik antifašističke i oslobodilačke borbe 1941-1945. Tada počinje raditi u partizanskim novinama. Na kraju rata ima čin kapetan I. klase. Nakon rata posvetila se novinarstvu i publicistici. Dovršava gimnaziju, studira pravo, uči jezike, stenografiju, daktilografiju… Dvadeset pet godina radila kao inozemni dopisnik za kuću Vjesnik, ponajviše kao specijalni izvjestitelj s raznih međunarodnih događaja, s krznih područja i iz zemalja na svim kontintentima. 1950-ih i 1960-ih dva puta stalna izvjestiteljica iz Pariza. Prati konferencije o razoružanju u Ženevi, rat u Vijetnamu i Alžiru. Zbog kritičkog pisanja o zločinima francuske vojske te podržavanja alžirske oslobodilačke borbe, ekstremistička organizacija OAS osudila je 1961. na smrt. U kući u kojoj je stanovala eksplodirala je podmetnuta bomba. Od 1962. dopisnica za zemlje sjeverne Afrike sa sjedištem u Alžiru. Odatle putuje u mnoge tek oslobođene zemlje Afrike: Egipat, Sudan, Ugandu, Mali, Keniju, Tanzaniju, Zambiju itd, te piše serije reportaža, feljtona, eseja i fotoreportaža. Izvještavala je i iz Španjolske, Poljske, Kine, Rumunjske, Grčke, SSSR-a, Velike Britanije itd. Izvještavala je sa svjetskih konferencija o razoružanju u Ženevi, konferencija nesvrstanih itd. Za vrijeme izraelsko-arapskog rata 1967. izvještava iz Tel Aviva, a zatim više puta iz Sirije, Jordana, Iraka, Libanona, Egipta, Libije i Kuvajtu. Bila je u iračkom Kurdistanu, s kurdskim borcima za slobodu (1970.) i tada, u šumama blizu iranske granice, razgovarala s njihovim vođom Mustafom el Barzanijem. Više puta obišla je sva ratišta Srednjeg i Bliskog istoka i sve zemlje toga područja. Neko vrijeme provela je s palestinskim borcima. Imala je tri razgovra s vođom PLO-a Jaserom Arafatom. Boravila je i u Panami, Meksiku, Venezueli, više puta u Kini i Južnoj Koreji. Njen razgovor s kineskim premijerom Zhou Enlaiem (1971.) prenijeli su mnogi svjetski listovi i velike agencije: New York Times, Epoca, Europeo, japanski i drugi listovi. Druge njene reportaže, intervjui i feljtoni bili su također prenošeni u raznim zemljama, a također su objavljivani i tekstovi o njoj. Vrlo su zapažena bila njena tri razgovora s Josipom Brozom Titom o zabrinjavajućem stanju u zemlji 1972., 1973. i 1976. Te razgovore zabilježili su i prenijeli mnogi svjetski listovi i agencije. U drugom i trećem razgovoru bila su njena pitanja vrlo oštro intonirana, govoreći o rastućoj krizi u zemlji, i Titovi su odgovori bili podjednako oštri, pa su ih razni birokrati oko Tita ublažavali i cenzurirali. Nastupila je kao gošća u ime Jugoslavije na tribini OUN o temi Informiranje i razvoj (24. listopada 1974.). Kao članica jugoslavenske delegacije nastupala je i sudjelovala na Prvoj konferenciji Mediteranskih zemalja u Alžiru 1964., Svjetskom kongresu žena u Berlinu 1975., Dvanaestoj generalnoj skupštini Svjetske federacije rathin veterana antifašista u Haagu 1967. itd. Uspjela je da se HND-u vrati Novinarski dom. Bila je predsjednica Društva novinara Hrvatske i potpredsjednica Saveza novinara Jugoslavije 1972. – 1978. U tom razdoblju uspjela je da se Društvu vrati Novinarski dom u Zagrebu, nakon što je to spomenula u razgovoru s Josipom Brozom Titom i on dao podršku. Borila se za bolji status novinara i više slobode. Tada je bila pokrenuta inicijativa da se novinarima prizna beneficirani radni staž, na osnovu istraživanja koja su pokazala da je život novinara, nakon rudara, najkraći; to nije bilo odobreno. Za reportažu o podjeljenoj Koreji Zaboravljena trideset i osma paralela dobila je u Pragu Međunarodnu nagradu za reportažu. Dobila je nagradu Zlatno pero 1972., nagradu `Otokar Keršovani` Društva novinara Hrvatske za životno djelo, te nagradu `Moša Pijade` Saveza novinara Jugoslavije, također za životno djelo. Dobitnica niza ordena u doba SFRJ za sudjelovanje u antifašističkoj borbi, za novinarski rad i za širenje prijateljstva i razumijevanja među narodima.

Laguna Beograd 2010g. 365str.

Giovanna Magi, Bonechi Publishers, Firenca, broširani, 160 strana, pun kolor, mape

Dereta, Beograd, 1986, broširano, 152 strane