Description Izabrane pesme – Šarl Bodler Izbor poezije Sarla B. u ovoj knjizi predstavlja izbor iz raznih epoha njegovog stvaralaštva. Uključujući i čuvenu zbirku pesama `Cveće zla`. Bodler je umro kao što je živeo, bez utehe, što će reći nepriznat, zabeležio je D. Kis. Ono što je pesniku bilo uskraćeno za života, a za čim je žudeo nadoknađeno je naklonšću njegovim pesmama posle pesnikove smrti.

Dodatne informacije Pisac GROZDANA OLUJIĆ Izdavač RAD – BEOGRAD Izdanje 1980 Povez TVRDI Strana 388 Stanje Dobro

Dodatne informacije Pisac NIKOLA ANDRIĆ Izdavač MATICA HRVATSKA – ZAGREB Izdanje 1914 Povez MEKI Strana 245 Stanje Oštećena

Dodatne informacije Edicija Izdanje 2002 Izdavač PROSVETA – BEOGRAD Pisac RADE DRAINAC Povez MEKI Stanje Dobro Strana 207

Svi imamo nekoga zbog koga smo slabi ali kroz pesme Tamare Božić otkrivamo da postoje ljubavi zbog kojih smo jaki. Reč po reč i ona otkriva nadu, bol, radost i strast, koje čine život, ali i to da izbori koje pravimo nisu uvek u našim rukama. Njene pesme su iskrene, na momente teške, ali u njima će svako naći deo sebe. Tamara Božić nas svojim pesmama podseća da postoje ljubavi vredne tragova, kao i sećanja koja mirišu na dunje zelene. Čitaj dalje

Jedan deo antologije čine radovi najboljih srpskih klasičnih pisaca i romantičara: Jovana Dučića, Milana Rakića, Alekse Šantića, Laze Kostića i drugih, a drugi deo je savremeniji i obuhvata dela savremenih pisaca i pisaca muzičkih balada: Bore Čorbe, Bajage i Gorana Bregovića. Uz kupljenu knjigu dobijate i CD sa pesmama koje čita legendarni glumac Lazar Ristovski. "Kako ne volim termin "recitovanje", odabrao sam pesme koje mogu da govorim kao unutrašnje monologe, pa mi je to bio orijentir kada sam birao stihove" - rekao je Ristovski. Čitaj dalje

"Ova zbirka sadrži originalne, visprene i duhovite opaske o čitavoj skali ljudskih odnosa i situacija! Zbirka odiše nečim okrepljujućim - čitalac u njoj može prepoznati mnoge lične situacije i okolnosti, a okrepljuje način na koji autor na njih reaguje..." - Dušan Pajin "Pesme Dragoljuba Jovičića novim i modernim senzibilitetom kazuju večne nedoumice, njenu zabunu pred životom, smrću, ljubavi... Munjevitost je tipična za njegovo pevanje... Najtoplije preporučujem ovu zbirku. Naša će poezija dobiti stihovima Dagoljuba Jovičića, izuzetnog pesnika..." - Oskar Davičo Čitaj dalje

Ovo pesništvo sklapa i sačinjava mozaik suočavanja sa iskustvima čovekovog duha, sa iskustvima istorije, sa presudnim pitanjem porekla i postojanja, kaže recezent, ugledni pisac Franja Petrović.

Kao što bogovi onog kog vole daruju odveć, tako i ova poezija štedro i neštedimice daruje nas. "Mladenović je na tragu velikih naših pesničkih doživljajnosti... Mladenovićeva nnostalgija je od vremena budućeg, a njegove varijacije o zemljinom šaru i o putničkim onim snoviđenjima idu u sam vrh našeg modernog pesništva." - Dr Draško Rađep Čitaj dalje

Kroz prozore duše svetlost noćnog neba, * Sećanje presvlači predvečerje meko, * Iz dubine tajne sila moćna vreba, * Izvoru planinski, moja sveta reko! * * Zime ledne vole ognjem da začine, * Promiče ti telo kroz senke drveća, * Iz krošnje se ptica u nebesa vine, * Na mahove dušu ispuni mi sreća. * * Po jeziku slatkasti miris prašine, * Pobesnele vatre ljube samo ludi, * Ostala si tajna, sve moje tišine, * Sunce zoru ljubi, sunce zoru budi. * * Zime ledne vole ognjem da začine, * Sećanje presvlači predvečerje meko, * Iz krošnje se ptica u nebesa vine, * Izvoru planinski, moja sveta reko!

Deo si sunca, njegov si san, njegovo oko, njegov zrak. *U zahvaćenom pesku sijaš svetlucavo, gipko i postojano, *Ukras si sveta, tajna postojanja, magična igra, * Lako se sabiraš i oduzimaš, retko srećeš. * Kao prah, kao grumen, kao list, kao suza, kao svet, * Dodiruju te, kradu, pretaču, preoblikuju, skrivaju. * U podzemnom, opasnom svetu, sijaš spokojno. * Ti si svetlost, * Pokazuješ put, osvetljavaš mrak, razgoniš tamu, * Budiš svest o božanskom, svetom, neprolaznom, večnom. * Čarolija tvojih oblika pleni lepotom, * Deo si sunca, njegov si san, njegovo oko, njegov zrak.

Ožiljak sedefaste boje, * Tvoja usta lepo izvijena, * Dugovečni u korenu stoje, * Nebeska su leđa povijena. ** Koliko svetla, toliko svitanja, * Koliko daha, toliko života, * Koliko koraka, toliko puta, * Koliko ljubavi, toliko smisla. ** Iz krošnji se čuje pesma, * Kiša sitna miluje ti ruke, * Dokono je žuborila česma, * Sećanja su dozivala zvuke. ** Koliko svetla, toliko svitanja, * Koliko daha, toliko života, * Koliko koraka, toliko puta, * Koliko ljubavi, toliko smisla.

Patrik Kovalski (1979, Doboj). Objavio knjigu kratkih priča Sugarfree (2005) i knjigu pesama Žuč mikrokozma (2010). Poeziju i prozu objavljuje u časopisama, zbornicima i antologijama. Živi na relaciji Novi Sad – Veliko Gradište. Zlatna groznica je autorova druga knjiga pesama…

Knjiga Bol sastavljena je od četrnaest soneta – gotovo sonetni venac – koje u celinu vezuje ne samo forma nego i tema. Tema je – podrazumeva se da njen kratak opis sužava značenja pesničkog teksta i zato se može koristiti samo u ovakvoj vrsti prigodnih iskaza – porodična priča iz jednog od brojnih pokolja u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, 1941, u kome je stradala čitava porodica autorove majke. Uz sonete ide i prozni dodatak sa opisom događaja, koji je nastao pre pesama i neka je vrsta pripremnog materijala za njihovo pisanje. Na kraju knjige su esejistički tekstovi Mila Lompara i Bogdana Rakića, nastali prilikom čitanja rukopisa knjige. Knjiga je odlikovana nagradama; Laureat književne nagrade „Jelena Balšić“, Nagrada grada Beograda i nagradom “Pečat vremena”. Autorov govor na dodeli nagrade „Pečat vremena“ Pečat kneza Strojimira najstariji je materijalni dokaz o postojanju srpske države na Balkanskom poluostrvu. Potiče iz druge polovine 9. veka, a u srpsku državu vratio se – i danas je u sefu Istorijskog muzeja Srbije – otprilike u isto vreme kada je u njoj pokrenut nedeljnik Pečat, čijoj svečanosti prisustvujemo. Pečat kneza Strojimira izrađen je od zlata. U to vreme, ljudi su zlato ugrađivali, ili su od njega gradili temeljne simbole svoga postojanja i napretka. Zlato je više bilo sredstvo traganja za smislom, nego predmet pohlepe. Takav odnos ljudske civilizacije i zlata sažet je u mitu o zlatnom runu. Grupa nesavršenih ljudi čini – junačkim podvizima, lukavstvima, surovostima (uobičajenim u ono vreme) – herojska dela kojima dokazuje svoju posebnost, svoj identitet. Zlatno runo nije bilo potrebno Jasonu da bi se obogatio, nego da bi dokazao, sebi i drugima, da je ono što jeste. Drugačiji odnos ljudi i zlata dat je u priči o zlatnom teletu, koju su majstorski aktuelizovali Iljf i Petrov. Tu je zlato predmet žudnje, niskih strasti, izaziva pohlepnu sebičnost, njegov sjaj zaslepljuje ljude i ne daje im da vide bilo šta drugo. Danas, pečati se prave od drveta, sa gumenim izgraviranim delom. Međutim, suštinski pečat današnjeg vremena takođe je napravljen od zlata – kao i onaj kneza Strojimira – ali od zlata zlatnog teleta. Ono je taj pečat. Postavljeno je kao mamac, ali ga Mojsije ne može raspršiti u prah, jer je virtuelno: današnja manipulacija zlatnim teletom nudi samo varku, varljivi sjaj nečega što se svakog časa, na berzama, može pretvoriti u blato – da bi se opet moralo trčati za zlatom koje će varljivo zasjati u svetloj tržišnoj budućnosti. U suštini, zlata ni nema. Današnji Jason ide s kraja na kraj sveta zbog marketinga, i da bi usput nekoga opljačkao. Drugim rečima, zlato i smisao više nisu povezani. Kakav smisao, kakvi bakrači! – kaže ovo vreme – tržišna trka je i cilj i smisao čovekovog rada i postojanja. Zato je prirodno da ni poezije nema na obzoru današnjeg vremena. Ono nema ništa protiv nje. Naprotiv. Nikome ne pada na pamet da knjige poezije zabranjuje, da pesnike hapsi ili, ne daj Bože, ubija. Može da piše ko šta hoće, kako hoće i koliko hoće. Može to i da objavljuje, ako ima novca za štampu. Ako nema – neka se zaduži, vratiće dug kad proda knjigu i još će mu ostati za hleb. Ne može da proda! Pa, zašto onda to radi!? Zašto neko nešto radi, ako zna da ne može da zaradi? Zbilja, iz vizure današnjeg vremena, potpuno je nejasno zašto pesnika još ima, osim u ludnicama. Kako fini mehanizmi tržišta, mnogo efikasniji od cenzura i zabrana, nisu postavili stvari na svoje mesto? Jer pesnika ima. Drži ih nešto mnogo jače od tržišnog uspeha. Tajna je u – zlatu. Poezija ne donosi novac, on se oko nje ne vrti, ali kroz nju je provučena jedna trajna zlatna žica. Ona nas vraća pečatu kneza Strojimira, njegovom temeljnom zlatu, zlatu kao simbolu čovekovih vrednosti. Srpska poezija odavno je napipala takvu suštinu zlata u spoju sloboda zlatna. Zlato kao glavna materijalna vrednost objašnjeno je slobodom kao vrhunskom duhovnom vrednošću. I obratno. Zlatno runo nasuprot zlatnom teletu. Ne znam kako bi i koliko bi danas bio prihvaćen poziv da se žrtvujemo za krst časni i slobodu zlatnu, ali znam da je sloboda nasušna potreba i Srba, i svih ljudi na svetu. Mnogo je danas priče o slobodi, a slobode je malo. Od buke te priče, roblje ni ne primećuje da je roblje – srećno što sedi uz televizor i pivo, i ne mora da ide u gladijatorske arene. Glasnogovornici ovog vremena čak i tržište – vajkadašnje, uobičajeno ekonomsko ponašanje – pretvaraju u ideologiju slobode, da se ne bi primetilo da je reč o širenju moći moćnih, a ne o širenju slobode svih. Poezija je optimalan, i tih način upražnjavanja slobode. Zato što je stvaranje, obdelavanje života u rečima, kultura. Zlatni pečat slobode održao je poeziju u vremenu, i ovom. Poezija neće nikoga najesti i napiti, ali bez slobode, koju ona otvara, ne može se živeti. Tako je i srpska poezija oglašavanje slobode jednog malog naroda, i njegov vapaj za mitskom slobodom zlatnom. Pečat vremena, takođe je, ako dobro razumem, načinjen od zlata slobode, koje dokazuje da smo ono što jesmo, i zato je sasvim prirodno što je danas otisnut na jednu knjigu poezije. Miroslav Maksimović

Dodatne informacije Pisac ARTUR REMBO Izdavač SVJETLOST – SARAJEVO Izdanje 1982 Povez TVRDI Strana 125 Stanje Dobro

Dodatne informacije Pisac PETAR PETROVIĆ NJEGOŠ Izdavač PROSVETA – BEOGRAD Izdanje 1967 Povez TVRDI Strana 410 Stanje Dobro

Kao dijete romskog saksofoniste i srpske pjevačice, Jovan Nikolić je na turnejama svojih roditelja upoznao gotovo sve hotele bivše jugoslavije u kojima se držalo do dobrog plesnog repertoara. Zato je rođen na jednom mjestu, pošao u školu u drugom, da bi djetinjstvo proveo u čačanskoj Cigan-mali, gdje su se roditelji skrasili na djedovom imanju. Za Nikolića, kao što je to uostalom često slučaj sa djecom iz takozvanih "mješovitih brakova", porijeklo postaje i blagoslov i prokletstvo. Previše je načitan za romsku mahalu, a odveć tamnoput za one sa kojima je dijelio maternji jezik. Ova knjiga upečatljivo pokazuje da ta potraga nije bila uzaludna, te da je Nikolić bio i ostao jedan od najoriginalnijih srpskih pjesnika, kao i jedna od nezaobilaznih činjenica svjetske romske književnosti – ako je označimo kao književnost koju pišu Romi, nezavisno od jezika na kojem to čine. Neka ova knjiga podsjeti čitalaštvo u Srbiji da je Nikolić pronašao najbolji način da iskaže jedinstvenost svoje pozicije u svijetu, stvarajući time jedinstveni svijet.

Dučićeva poslednja knjiga pesama, pod jednostavnim naslovom LIRIKA, izašla je iz štampe 7. aprila 1943. godine u Americi, na sam dan pesnikove smrti. U knjizi su dvadeset dve pesme, od čega je šesnaest pesama objavljeno u časopisima, između 1931. i 1939. godine, dok se šest pesama mogu smatrati potpuno novim, do tada neštampanim. Dučić je pred smrt, uz LIRIKU, dao kratku napomenu da se odlučio za njeno objavljivanje (u ograničenom broju primeraka) a da se rukopis ne bi zaturio prilikom današnjeg rata. ČIGOJA ŠTAMPA, objavljujući Dučićevu LIRIKU, nakon šezdeset godina od njenog prvog štampanja i isto toliko od pesnikove smrti, trudila se da u potpunosti grafički, likovno i štamparski, ovo izdanje bude nalik onom prvom iz 1943. godine.

Registar obeležja ove poezije jeste i niz znamenja: slike, portreti, prizori - zavičaj koji je rodio pesnika i njegovu senzibilnost! Taj zavičaj je u Nikolićevoj poeziji više duhovnost i istorija, nego pejzaž i geografija. Zavičaj je Šumadija, zemlja Srbija, a Srbiju i Šumadiju čine preci i predanje, hramovi i vera, opšta i pojedinačna sudbina. Te elemente uzima u svoje pesničke slike i simbole Ðorđe Nikolić. Čitaj dalje

Dodatne informacije Pisac OSKAR VAJLD Izdavač ZNANJE – ZAGREB Izdanje 1987 Povez MEKI Strana 150 Stanje Dobro Edicija EVERGRIN

Ima tu Sv. Duha, kao u Danijela Dragojevića, ali i strašnog očaja, kao u Ujevića. A i nežnost i munjevitosti generacije rođene osamdesetih. Marko Pogačar je čudo, nije potpuno jasno ko je, ko ga je smislio i zašto, očito je tek da je tu, centralan: teško je reći šo započinje, svjetlost koja iznutra / puzi zidovima liježe tihe travanjska sjene / tikve cvjetaju, hrđa se runi... Kako sjajno doziva gustoću sećanja, ne dotiče se samo čitaočevog tela, već i njegovog rasutog micelijuma. Kako on zna što je čitalac ćutao dok je uzbuđen peške hoao prema Toledu da bi video Sahranu grofa Orgaze, kako se osećao kad je izgubio Hajduk? Auor je strašan brat drugim velikim pesmama koje su bile njegov kalem, stepenuje svetlost. S Pogačarom ne samo hrvatsko, već i svetsko pesništvo podiže veliku krošnju.

Svojevrsna antologija, uzbudljiva pesnička čitanka u kojoj su sakupljene pesme i tekstovi 60 pisaca. Sve je posvećeno Crnoj Gori! Njenoj lepoti, junaštvu, ratovima, kamenu, dostojanstvu... Tu su, između ostalih, stihovi velikog Njegoša, Matije Bećkovića, Radovana Zogovića, Dušana Kostića, Janka Ðonovića, Mila Kralja, Desanke Maksimović, Isidore Sekulić, Ljube Nenadovića, Puškina, Blaža Šćepanovića, Radomira Blagojevića, Aleksandra Ivanovića, Petra Ðuranovića, Sretena Perovića, Jovana Jovanovića Zmaja, Gojka Dapčevića i mnogih drugih. Čitaj dalje

"Nikogа ne bi trebаlo posebno dа čudi, što je formulа „novih i izаbrаnih pesаmа“ postаlа tаko populаrnа ne sаmo među pesnicimа, nego i kod kritičаrа koji još uvek prаte poeziju. I prvimа i drugimа tа formulа pružа priliku zа jedаn distаncirаn pogled, koji može dа poprimi oblik retrospekcije, rekonstrukcije, revаlorizаcije, ili svegа togа u isti mаh i u nаjrаzličitijim odnosimа. Pesnikov izbor je, u svаkom slučаju kаdа sаstаvljа knjigu svojih izаbrаnih pesаmа, ujedno i odlukа, opredeljenje dа nаglаsi ovаj, а priguši onаj rukаvаc svoje poezije - а time i dа sаmogа sebe oslikа u ovim, а ne u nekim drugim bojаmа. I konаčno, pesnički izbori su uvek prilikа dа se čitаlаčkа pаžnjа skrene nа delа i njihove аutore, koji su usled rаzličitih okolnosti ostаjаli negde nа rubu interesovаnjа." - Saša Radojčić Čitaj dalje

Sadržajno raščlanjivanje pesničkog dela Rajka Lukača gotovo da nije moguće; u njegovoj Trpezi (ili sto izabranih pesama) tematska raznolikost jeste jedan od najjačih argumenata. Pred našim očima promiču raznolika zbivanja. Zrnca srodnosti, sukobljavanje sličnog u ime razlike, gomilanje različitosti da bi se ispilila srodnost. Paradoksi, uvek pristaju pravoj poeziji. Umetnički skladno sučeljavajući srodna pesnička rešenja bez patetike izvesnosti. Pesme Rajka Lukača jesu nesvakidašnji, često gorki, nizovi reči sa autentičnim osloncem. Čitaj dalje

Nema ljudskog bića čije se oči, duša i misao nisu u jednom trenu zaustavile na nekom drugom biću, izdvojile ga iz sveta obličnosti i obasjale, dotle nepoznatom, snagom svetlosti.