Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
51-75 od 647 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Đoko Slijepčević - ISTORIJA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE 1-3 Izdavač: BIGZ, Beograd Godina izdanja: 1991. Povez: Tvrd + zaštitni omot Broj strana: 502 + 673 + 453 Izuzetno dobro očuvane knjige: i unutrašnjost i korice i zaštitni omoti u gotovo besprekornom stanju - što možete videti na fotografijama. s
Naslov: Pravoslavna Eparhija gornjokarlovačka - Šematizam Autor(i): Snježana Orlović Izdavač: Izdavačka ustanova Eparhije gornjokarlovačke Martiria Mesto: Beograd Godina: 2017 Povez: tvrd Strana: 431 Format: 32cm Pismo: Ćirilica Stanje knjige: odlično očuvano - kao nova
Pet knjiga Prvi svezak:Od praopcine do ranokrscanske velecrkve Treci svezak-prvi polusvezak:Od crkvenoga ranog srednjeg vijeka do Grgurovske reforme. peti svezak:Crkva u doba apsolutizma i prosvetiteljstva Sesti svezak-prvi polusvezak:Crkva izmedju revolucije i restauracije. DRugi polusvezak:Crkva izmedju prilagodjavanja i otpora. Grupa autora-urednik Hubert Jedin Tvrde korice,cetiri imaju zastitni omotac,jedna nema,dobro ocuvane. M-46
Tečaj XVI Lepo očuvano kao na slikama Uređuje dr Josip Kuhner Đakovo Sremska biskupija (lat. Dioecesis Sirmiensis) je biskupija Rimokatoličke crkve u Srbiji sa sedištem u Sremskoj Mitrovici, gde je smešten katedralni hram. Područje biskupije pokriva deo Srema koji je u sastavu Srbije. Sremska biskupija Katolička crkva Rimokatolička crkva, Sremska Mitrovica 011.jpg Katedralni hram biskupije Osnovni podaci Mitropolija Đakovačko-osječka nadbiskupija Sjedište Sremska Mitrovica Država Srbija Osnovana 2008. Broj parohija 29 [[1] Zvanični veb-sajt] Arhijerej Čin arhijereja biskup Titula arhijereja sremski biskup Catholic Church Serbia.PNG Sremska biskupija je deo biskupske konferencije Srbije. Sa druge strane, biskupija je podređena Đakovačko-osječkoj nadbiskupiji, koja ima svoje područje u Hrvatskoj. Područje Uredi Područje biskupije pokriva središnji i istočni Srem, tj. njegov deo u sastavu Srbije. To znači da biskupija pokriva i vojvođanski deo Srema, a i njegov deo u sastavu Beograda (Zemun, Novi Beograd, Surčin). Biskupija je nadležna za sve vernike rimokatoličke veroispovesti na svom području, bez obzira na etničku pripadnost. U većini su to Hrvati, a u manjem broju Mađari, Slovaci i druge manjine. Istorijat Uredi Sremska biskupija osnovana je 1773. godine spajanjem dotadašnjih biskupija u Bosni i Sremu. Data biskupija 1963. godine dobija novi naziv - Đakovačko-sremska nadbiskupija. 18. juna 2008. godine Đakovačko-sremska nadbiskupija je podeljena prema graničnoj liniji između Hrvatske i Srbije na Đakovačko-osječku nadbiskupiju i Sremsku biskupiju. Biskupi Uredi Đuro Gašparović (2008-). Ustrojstvo biskupije Uredi Sremska biskupija je podeljena na 29 parohija (župa), pri čemu pojedini sveštenici opslužuju dve ili više župa. Bosanska biskupija sremska srem bosna istorija bosne srema Xviii vek 19. veka istorija crkve katoličke pravoslavne religija teologija
Izdavač: DLM, Valjevo Edicija Vladika Nikolaj, I kolo Povez: tvrd Broj strana: 1055 Odlično očuvana. S A D R Ž A J: - Molitve na jezeru - Besede pod gorom - Kroz tamnički prozor - Rat i biblija - Carev zavet - Divan - Prvi zakon Božiji - Emanuil - Kasijana - Ljubostinjski stoslov - Vera obrazovanih ljudi - Misli o dobru i zlu - Nomologija - Simvoli i signali - Misionarska pisma (K-145)
ALMAŠKA CRKVA Hram Sveta Tri Jerarha u Novom sadu Tri veka istorijskog svedočenja Srpska pravoslavna Crkvena opština novosadska u Novom Sadu. 2018. 283 ilustrovane strane, tvrd povez, zaštitni omot, veliki format. Недавно је у Галерији Матице српске представљена монографија о најважнијој епизоди историје Новог Сада, о Алмашкој цркви. Начин на који је о целом подухвату говорио прота Миливој Мијатов био је заиста другачији. Говорио је срдачно, топло и дирљиво, видно узбуђен и радостан. Уопште, промоција књиге „Алмашка црква“ није била типична. Након бираних уводних речи управнице Галерије, госпође Тијане Палковљевић Бугарски, и Његовог Преосвештенства, Епископа бачког господина Иринеја, о књизи су говорили Петар Ђурђев, директор Историјског архива Новог Сада и Данило Вуксановић, програмски директор Галерије. Алмашки крај, данашњу Подбару, населиле су српске породице из недалеког села Алмаш 1718. године. Управо ту је настала Рацка Варош, данашњи Нови Сад. Ту се налази зграда Матице српске. Ту је највећа православна црква у граду - Алмашка. Између осталог, речено је да су наши преци нарочито били везани за чудотворну икону Мајке Божије која се дуго чувала и која је у Буни 1848. године нестала, да би 1905. године новосадски добротвор и задужбинар Арса Пајевић платио да, на истом месту, чувени сликар Урош Предић изобрази нову икону Богородице са малим Христом у рукама. Поред колега из Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада, уредник монографије и аутор текста у њој је протојереј-ставрофор Миливој Р. Мијатов, настојатељ Алмашког храма и архијерејски намесник новосадски први. Све споменуто учињено је са Благословом Епископа бачког Иринеја, који је у свом уводном слову, између осталог напоменуо „колико су наши преци у томе времену били довољно и духовно и богословски просвећени, иако ни њихов живот и прилике нису били лаки“. Да би се један пројекат реализовао неопходни су следећи услови: људи (носиоци пројекта), план (предлог пројекта) и новчана средства. То је круг услова без којих је циљ недостижан. У нашем случају, међутим, људски фактор се побринуо да износ укупно захтеваних буџетских средстава буде лична донација. Како нам је, на послетку, рекао прота Миливој Мијатов, сви који су учествовали у подухвату издавања овог драгоценог дела радили су бесплатно, тј. нису добили нити тражили хонорар. Аутори текстова и доступног материјала, лектор и коректор, фотограф и штампар. Додајмо да је цео први тираж опредељен искључиво као поклон! У доба отуђености и доминације тржишне логике, овај издавачки подухват морамо посматрати као истински подвиг заједништва и родољубља. У години у којој обележавамо 800-годишњицу аутокефалности Српске Архиепископије, са захвалношћу помињемо Светог Саву, икону без које је незамислив сваки српски храм. То је икона која нас са пуно љубави мотивише да се увек оријентишемо ка врлинама добровољног заједништва и братства, да у развој тих врлина инвестирамо наше најбоље способности. Ту инвестицију учинили су прегаоци овог дивног и узвишеног књишког подухвата, дајући свима нама подстицај да се кроз добровољни, саборни (тимски) рад одужимо Алмашком крају, Српској Атини и својим милим прецима, те да схватимо да је идеја давања заједници и служења заједници темељ нашег живота и постојања.