Policijski Twitter roman. Avato je svakako najprovokativniji roman Isidore Bjelice koji se bavi temom zabranjene zemlje za žene. Kako se desilo da od vremena slobodoumnog cara Dušana, koji je prekršio Avato i uveo caricu Jelenu na Hilandar, dođemo do vremena kada cela teritorija Srbije postaje zabranjena za žene i to čak i za ženu samog vladara? Twitter postaje njena jedina zona slobode u koju beži od diktature svog muža, perverznog i narcisoidnog vladara Srbije. U vremenu kada nas ni novine ni televizijski kanali ne mogu više iznenaditi takvim skandaloznim vestima a da za njih već nismo čuli, ostaje nam samo Twitter, kao jedino mesto na kojem se mogu naći najintimniji i najužasniji detalji naših života. Šokantan roman koji kombinuje najveće istorijske tajne vezane za Avato i savremene konspirološke asocijacije. Ovo je najradikalnije delo bestseler autorke koja je ovim dokazala da je u potrazi za istinom i slobodom spremna da pređe sve zabranjene granice.

Lepotica, televizijska zvezda, medijski fenomen ili samo ranjiva žena koja je celog života tražila ljubav? Suzana Mančić u romansiranoj biografiji, u kojoj su promenjena svega tri imena, otkriva pravo lice, s iskrenošću kakvu niko nije očekivao... Hrabra kao i uvek, u ovoj intrigantnoj priči Suzana Mančić nije sakrila ništa. Tu su ljubavi, razočaranja, tajne veze sa nekim oženjenim i nekim veoma poznatim muškarcima. Tu je niz srećnih i teških trenutaka tokom njene tridesetogodišnje karijere, čiji su najsvetliji trenuci već pomalo zaboravljeni. Tu je i intriga oko ukradenih kaseta, koja kao da kopka celokupnu javnost. Među koricama autobiografskog romana Neukrotivo srce nalazi se i tajna zašto su Suzani Mančić muškarci celog života pili sa dlana, šta misli o sreći, lepoti, vezama − onim dugim i onim za jednu noć − porodici, ljubavi, braku, ali i kakvo je naličje slave... U ovoj uzbudljivoj priči u kojoj se, iz stranice u stranicu, smenjuju smeh, suze i strast, publika koja je Suzanu Mančić uvek volela uživaće − do kraja.

U ovoj knjizi, autorka nam nenametljivo daruje odsjaje svojih duboko odživljenih trenutaka i na zadivljujući način kanališe svoje biće koje se preliva, nudeći nam svoj dlan kao mesto sa koga se najjasnije vidi čarolija života. Ovo je knjiga koju zasigurno nećete zaboraviti čim zatvorite njene korice,već ćete joj se vraćati uvek i iznova, i ponovo nalaziti nove i nove odgovore i smernice za kretanje u avanturi zvanoj – život. Prizivajući i najskrivenija sećanja, još nije mogla da dokuči kako da ukroti strahove od života a da ne izgubi vreme za življenje. Razlistavala se od prvih pamćenja koja to možda i nisu mogla biti, nego san što se na javi ponavlja kad je čovek najzapitaniji.

Još od davne 1962. godine ovaj prozno-poetski triptih je jedno od najomiljenijih štiva današnjih čitalaca. Pripovedačka magnovenja vode čitaoca putanjama svetlosti i treptaja i otkrivaju suštastvo same njegove imaginacije i stvaralaštva. Kroz večito iščekivanje Jelene, pripovedač teži ka stvaranju, kao onom metafizičkom koje životu onoga kojeg nazivamo stvaraocem zapravo daje pravi smisao. Njegova večita potraga za poetskom misli, za stvaralačkom ispunjenošću je otelotvorena u Jeleni koja ga čudesno pohodi u očekivanim, ali i u sasvim neočekivanim prilikama. Dok postoji Jelena, postoji i sam pripovedač. ?Samo da ne prestanem da je iščekujem?, reći će pripovedač na kraju? Nestanak mašte i poriva za stvaranjem za pripovedača znači umiranje samo. Jače i očiglednije nego ikada, Ivo Andrić ovim delom ispoljava svoju poetsku i filizofsku misao, razotkriva svoje suštastvo.

MI 6 uništava Evropsku uniju ratom sa muslimanima koji samo što nije počeo. Prva žrtva terora bila je Srbija. Strah od jake Nemačke pokreće zločine. Komitet 300 stoji iza albanske mafije. Srpsko lukavstvo – slabost. Otkrijte zašto je Rej Ban u Hagu? Britanski pečat, drugi tom Islamske republike Nemačke, maestralan je špijunski roman koji vas sa lakoćom uvodi u svet intriga, prevara, i obmana. Dejan Lučić, je čovek koji odlično poznaje svetsku zakulisanu politiku On nam otkriva zašto se operacijom Katapult Evropa već decenijama puni muslimanima, zašto se Turska vraća na Balkan? Da li je Homeini britanski agent, kao i Rafsandžani, najveći izvoznik pistaća u SAD? Ko stoji iza rata Irana sa Izraelom, Amerikom i Britanijom? Odgovor je jednostavan! Nemačka, iz ekonomskih interesa, klizi prema savezu sa Rusijom što je nedopustivo sa aspekta vladara iz senke. Zbog toga se Nemačkoj i Francuskoj, koja lavira, sprema građanski rat koji navodno treba da ih očisti od muslimanske okupacije, ali i da ih satre. Evropska unija mora da gori... Neonacisti i islamski teroristi su deo istog scenarija koji sprovodi MI-6! Osnovna tehnika britanskog špijunskog umeća jeste da su, pre početka sukoba, svi akteri na sceni njihovi agenti od uticaja, što se zove balans sile. Medijskom, finansijskom i oružanom pomoći određuje se pobednik ne po kriterijumu pravde, već korisnosti za britansku krunu, Rotšilde i Rokfelere. Rat je biznis, a naručioci posla su iz Komiteta 300. Momci iz tajnog društva B’nai B’rit su kontrolori, agenti MI-6 su preduzimači, a teroristi i mafijaši su izvođači radova. Srbija i Nemačka su meta napada. Britanski pečat je više od špijunnskog romana, to je priručnik kojim se patriote u bezbednosnim strukturama edukuju kako se stvarno vode špijunske operacije u inostranstvu. Zgrabite ovu knjigu i otkrijte tajnu sudbinu Evrope!

Srbija je konačno postala slobodna i demokratska zemlja. Nikoga ovde ništa više nije blam! Neka se do mile volje sramote isključivo oni koji nisu uspeli da iskoriste situaciju, gužvu i pometnju, oni koji se nisu snašli, obogatili, nafatirali i proslavili... Svako je otprilike stručnjak za sve i – ništa! A kad je već tako, apsolutno je svašta dozvoljeno i ništa nije zabranjeno! Majstor u igri razotkrivanja, Vesna Radusinović, kroz britke, duhovite i pitke priče i kolumne uspela je da, po ko zna koji put, svojim originalnim i već prepoznatljivim stilom skine koprenu sjaja i glamura sa mnogih javnih ličnosti – da ih ogoli ali i presvuče u ono što one zaista jesu. Nastali u godinama burnih dešavanja, ovi tekstovi ne samo da nisu izgubili na svojoj aktuelnosti, nego se mogu čitati kao da su napisani sada. Za mnoge aktere ovih priča vreme, taj lako varljivi posed, kao da je potpuno stalo. Ovaj svojevrsni književni vremeplov nam na ironičan, sarkastičan i polemičan način kazuje da se u protekloj deceniji u Srbiji gotovo ništa značajno nije promenilo. Kako smo živeli, a kako preživeli, šta nas je sve zabavljalo i očaravalo, kolike su nam bile zablude, a kakve želje i nadanja? Da li patina vremena baš uvek može da oboji sećanja, ulepša osećanja i preboji saznanja? Zašto smo se najglasnije smejali onome što nas je najviše bolelo? Odgovore na sva ova pitanja naći ćete u knjizi Belo je crno.

Nežna i topla priča u kojoj je glavna junakinja Neda, neiskvarena i dobrodušna devojka zanosne lepote. Ostavši sama, posle smrti njenog oca - bogatog bankara i majke - domaćice, biva primorana da napusti roditeljski dom i bezbržnu mladost ušuškanu ljubavlju, pažnjom i bogatstvom roditelja i da se suoči sa realnim svetom u kome dominiraju pravila muškaraca. Uspevajući sebe da zaštiti od takvih, posle niza dramatičnih događaja, veštom igrom sudbine i zavet njene majke dovešće je pravo u zagrljaj muškarca za koga nije verovala da može biti njena sudbina.

Nesumnjivo najzreliji Marojevićev roman do sada, Majčina ruka prvi put u srpskoj književnosti otvoreno i ubedljivo rasvetljava osetljivu i bolnu temu odnosa novih vlasti i domaćeg stanovništva prema folksdojčerima posle II svetskog rata. Glavni junak je gimnazijalac čiji je jedini san da se oslobodi nevinosti. U potrazi za ženama i devojkama, upoznaje dve Nemice, svoju vršnjakinju Hertu i njenu znatno stariju sestru Sonju. Naizgled još jedan Marojevićev roman o ljubavnom trouglu neosetno prelazi u uznemirujuću priču o porodici Šleser i drugim "Švabama", većinom civilima, koje je između 1944. i 1948. godine zadesio izgon iz socijalističke Jugoslavije ili smrt i poniženja u vojvođanskim logorima. Tako u ovom romanu doslovno oslobađanje od nevinosti nosi i dodatno značenje koje se odnosi na istoriju, na istinu koju je sve do tada, krajem sedamdesetih godina prošlog veka, dečakova familija na čelu sa majkom krila od glavnog junaka. Kome je pripadala kuća u koju se posle rata, među mnogim drugim kolonistima, uselila njegova porodica? Kakvo je sazrevanje mladih ljudi pod neočekivanom senkom istorije? Koliko je moguća ljubav opterećena povešću? Ovo su samo neka od pitanja koja Majčina ruka pokreće na uzbudljiv, duhovit i intrigantan način. "Divim se… britkoj ironiji Igora Marojevića." - Matijas Enar, Politika "Upoznat sam sa srpskom istorijom, tradicijom, kulturom, umetnošću... ‘Favoriti’ su mi: Ivo Andrić, Igor Marojević, Emir Kusturica…" - Huan Gomez Hurado, Večernje novosti

Napeta, uzbudljiva i nepredvidiva priča o naglom odrastanju dečaka iz beogradskog sirotišta, koji otkriva da nije povezan samo sa tajanstvenim ljudima i njihovim duhovima, već i sa čudesnim, providnim leptirima. Napisan u najboljem maniru mistične fantastike, ovaj roman je po svojim osobinama jedinstven u srpskoj književnosti za decu i mlade. „Istovremeno, kao i sva dosadašnja dela Uroša Petrovića, roman Peti leptir originalno je, živo i dinamično delo, kakvo srpska književnost za decu, a ni ona za odrasle dosad nije imala...” „Peti leptir je bolji od prevedevog serijala Lemoni Sniketa i, po spoju poetskog, humornog i sablasnog, uporediv je s Gejmenovom Koralinom.” Iz pogovora Dr Ljiljane Pešikan-Ljuštanović

Oplemenjen, u duši i misli, ovoj sam knjizi sklopio korice, a svakom je za preporuku da na duševnim naćelima "premota" njezine narativne i lirske niti... Radovan Beli Marković, književnik Napokon evo jedne mudre i gorko lekovite knjige za našu gorku ranu. Kao zreo stvaralac i čovek visoke književne i diplomatske kulture, Dragan Dragojlović je napravio knjigu primerenu našem istorijskom trenutku. "Svaki pripadnik jednog naroda", kaže Tomas Man, "odgovoran je za sudbinu celog tog naroda". Da je duboko svestan te odgovornosti Dragojlović je, pored ostalog, pokazao to i ovom izuzetnom knjigom. Labud Dragić, književnik Pisan realističkom uverljivošću, zanimljiv i životan, roman "Pod Južnim krstom" iznova aktualizuje neka od najvažnijih pitanja nacionalne sudbine i opstanka. Mileta Aćimović Ivkov, kritičar Knjiga se čita u jednom dahu, jer svako u njoj može da pronađe deo sebe i svog života. Puna je humanosti i dobrote. Ona silama razdora i samorazaranja suprostavlja sile dobra i Božje ljubavi. "Novosti", Sidnej, Australija Knjiga "Pod Južnim krstom" jedna je od pravih knjiga napisana o ljudima u dijaspori... Knjiga može da otvori oči... "Vesti", Sidnej, Australija Sa takvim sam oduševljenjem čitala ovo delo da bih poželela svima da prenesem svoja osećanja i divljenje za talenat ovog pisca... Koliko mudrosti ima u tim nezaboravnim rečima! "Svetski srpski glas", Melburn, Australija

Ako su proročanstva,usmena i pisana, sastavni deo kulturne baštine svake zemlje i svakog naroda, nije moguće ne začuditi se nad sudbinom naše proročke tradicije. A o tome najbolje svedoče činjenice da se ovim pitanjima niko od nas nije ozbiljno bavio, svestrano i sveobuhvatno.Pored sporadičnih tekstova, po časopisima i novinama rasutih, nema ni jedne valjanije knjige ili studije na ovu temu! Prorokovanje to i te kako zaslužuje, budući da se prirodno uklapa u društvenu, kulturnu, političku i socio-humanističku sliku svakog naroda, vremena i sveta. Iz tog razloga nastala je ova knjiga.

Bestseler broj 1 u Srbiji. Opora priča o sudbinama nekoliko tinejdžerki u "olovnim" devedesetim godinama prošlog veka u Srbiji. Maša Rebić u romanu Sponzoruše zadivljujućom lakoćom pripovedanja, veštom smenom pripovedačkih glasova, živo oslikanim likovima i nepatvorenim žargonom prevaranata, narkomana i sponzoruša, švercera, kriminalaca i kontroverznih biznismena – dočarava svakodnevnu atmosferu u jeku sunovrata države, raspadanja porodice, pomerenih vrednosti i bezizlaza jednog naraštaja izgubljenog u izopačenom socijalnom miljeu, pogođenom ratom, bedom i izolacijom. U potrazi za varljivom srećom, glavna junakinja Lena, dete razvedenih roditelja, pokušava da svoje nezadovoljstvo okruženjem i prilikama izleči bekstvom od same sebe, svog detinjstva i svoje razorene domovine, nudeći zauzvrat jedino što devojka nadomak punoletstva može da ponudi. Ali ona je, istovremeno, i promućurno gradsko dete svesno svog potonuća, stranputice i emotivne oštećenosti... Da nisam kukavica, naučila bih da živim sama. Ne bih bila sa fudbalerima koji za Bukovskog misle da je parefem. Ne bih bila sa debelim milionerom, sa kriminalcima i kojekakvim maminim sinovima koje očima nisam mogla da gledam. Da nisam kukavica, ne bih namestila D.-u kurvu da bih imala razlog da ga ostavim. Ne bih pobegla od M., a kasnije i od B. bez reči. V. bih ostavila zato što ga ne volim, a ne zato što mi je to rekla njegova mama. I uzela bih pare koje mi je nudila. Da nisam kukavica, nikad ne bih ostavila Saleta na cedilu i zvala bih ga dok se ne uverim da je dobro. Da nisam kukavica, ne bih se družila sa kriminalcima da bih imala zaleđinu. Ne bih ceo život tumarala po svetu, bežeći od dosade.

Novo izdanje jednog od najprevođenijih romana Vladislava Bajca. Izvrsni pripovedanje o keltskom Beogradu, o skrivenim i nedovoljno poznatim slojevima beogradske i evropske istorije. Na osnovu temeljnih i dugogodišnjih istraživanja, Bajac je u romanu Druid iz Sindiduna uspostavio upečatljivu, razuđenu i moćnu pripovednu rekonstrukciju jednog davnog istorijskog vremena, pokazujući nam tragove tog vremena u našoj savremenosti. Priča o velikom druidu Sinda. Priča o čudesnom prijateljstvu Aleksandra Makedonskog i Kelta druida Joana Brekliena. Istorija i filozofija susreli su se u ovom romanu u kome se otkrivaju velike istorijske figure, poraženi ratnici, prijatelji i neprijatelji, Makedonci i Skordisci, Azija i Evropa, Sindidun i Beograd. Nagrada "Branko Ćopić" Nagrada "Zlatni bestseler" Nagrada "Šesti april" za najbolji roman o Beogradu

Između njega i sveta postoji zid mračne tajne... Radnja se događa danas, ali budućnost je već prošla! „Još od prapostojanja, još od zore čovečanstva, vodi se na ovoj planeti najpresudniji i najkrvavljiji građanski rat koji od ovih sporednih, sekundarnih, nevažnih, niko i ne primećuje. To je rat između ljudi i androida. U Atlantidi ću eliminisati sve elemente fabule i baviti se isključivo svojim shvatanjem da je ova naša civilizacija već hiljadama godina metaforično – androidska.“ Borislav Pekić Posle više od dvadeset godina ponovo je pred čitaocima Pekićeva knjiga koja je deo antropološke trilogije Besnilo – Atlantida – 1999. Dinamična priča o borbi između robotske i ljudske civilizacije koje uporedo obitavaju na zemlji, ovaj roman je spoj negativne utopije, klasičnog epa i fantastičnog trilera. „I tako već ulazimo u čarobnu tajnu. A tajne se ne ispovedaju.“

Plaši je samo da ne bude narkoman. To će je progoniti i na onom svetu. Što nije uspela da mu pomogne. Što nije postao čovek. Što ga je ostavila samog...! Samo da joj on ne umre za života. Sumnjiv je. Kada laže, oči su mu prazne. Rupa... Oseća ona da gori iznutra. Nema on mira u sebi. Pametan je i osetljiv. Dete još uvek. I njega je strah... Obećao je da će da dođe s nekom devojkom. Zove se Milica… Droga ti je, brate, kad hoćeš da kidneš od sebe, da se malo opustiš, da nešto karaš... da ti bude bolje nego što je u ovom usranom životu... Ali... jebi ga, sve je to kratko... fora za zečeve... Kad siđeš odozgo, k’o da te je neko naguzio! Budeš, brate... u još većem bedaku. (Krle Vuga) Marko Mićić Ćima nije "Kristina F." niti je Beograd "Kolodvor ZOO", iako im je sudbina istovetna, ali pakao droge više se ne dešava "nekome drugom". Sasvim običan beogradski tinejdžer, sa velikim očima i još većim željama, razapet između tmurne svakodnevnice, ulice i porodice, sobom svedoči užase sintetičkog veštačkog raja i sunovrat u potpunu negaciju svih vrednosti i uspomena u životu bez budućnosti. Dramatična neposrednost romana Sintetičari unosi sasvim nove relacije u bulevarsku priču o paklu droge, o otuđenjima, urušavanju sistema vrednosti i propasti mlade generacije. Ivan Zlatković gradi kompleksnu sliku o preplitanju života i smrti, o zaraznoj klici propasti na koju niko nije imun. U Sintetičarima nema pasivnih posmatrača, ko se dotakne sudbinskih prostora samouništenja beogradskih narkomana, na život više neće gledati istim očima.

Minuciozan pripovedač, Saša Ignjatović je očigledno književni zanat ispekao u novinama, uspevajući da se drži jednog od najvažnijih pravila: da se ne sme biti dosadan! Njegove teme su naizgled sitne gradske bizarnosti, nedeljni perači automobila, slučajni prolaznici koji cepaju plakate, bifei i kafane u kojima, po njemu, Beograd skriva svoj jedinstveni duh, ulice i trgovi, rasklimatani tramvaji i autobusi kroz čija se otvorena vrata vidi Ada i blistava reka koja će prekinuti putovanje u centar grada nekom osetljivijem putniku. Tu su i skice za portrete gradskih lepotica, pijanaca koji se toliko zanesu plovidbom Dunavom da svojom šikljom preoru baštu nekom čoveku u Višnjici, a takođe i gradski klinci, penzioneri i dokone badavadžije, ukratko čitav jedan svet koji živi samostalno na stranicama Sašine knjige. - Momo Kapor BG Blues neće sa zadovoljstvom čitati samo Beograđani, već svi oni koji žele da osete ili su već osetili jedinstven beogradski duh lutajući njegovim ulicama i posmatrajući njegove ljude. - Politika, Beograd Pripovetke o BG bluzerima, pobednicima i luzerima, badavadžijama i inadžijama, beogradskim bulevarima i sokacima, kafanama i pijacama, odžacima i oblacima... jednoga dana imaće ne samo književnu, nego i istorijsku vrednost. - Vesti, Frankfurt Među koricama ove knjige obitava čitava jedna galerija poznatih javnih ličnosti, ali i sasvim i posve obični ljudi, kroz čije priče autor živo opisuje prestonički milje. - Glas javnosti, Beograd

Gastronomsko-politička priča iz Beograda, hronologija našeg propadanja za vakta Maršala u sedamdesetim; Generala u osamdesetim; Bankara u devedesetim godinama prošlog veka, što kulminira u predvečerje bombardovanja 24. marta 1999. Trpeza začinjena političkim pikanterijama, zalivena vinom i dobrim zalogajem, u maniru rodonačelnika ovakve literature-velikog majstora Fransoa Rablea.

Zabavan, poučan i intrigantan roman naše najkontroverznije spisateljice. Zanimljiv zaplet i inovativna struktura romana obećava lako čitanje o svetu bogatih, slavnih i neobičnih ličnosti. Ovo je šokantna, uzbudljiva, glamurozna priča o bogatima i ukletima, o starenju i podmlađivanju. U pitoresknom ambijentu Azurne obale, u dekadentnom Monaku, nastaje jedna od najneobičnijih priča, koja ne samo da otkriva misteriju smrti slavne Grejs Keli, već daje i konačno rešenje kako da preživimo trenutak kada nam broj godina pređe broj cipela. Provokativno a nežno, brzo a prefinjeno, novo delo Isidore Bjelice pruža vam mogućnost da birate želite li da otkrivate američku ili evropsku verziju svojih i tuđih snova i zabluda.

"U romanu za koji je pisac 1980. godine dobio NIN-ovu nagradu, o tabuiziranom prijateljstvu jednog kosovskog Albanca, Istrefa Verija, i poslednjeg potomka stare srpske, beogradske porodice Hadžislavković, Vladana Hadžislavkovića, oksfordskog đaka, osobito dominiraju dogmatičnost i fanatizam jedne (klasne, ideološke vrste) prema isključivosti drugačije ideologije, koja počiva na otporu prema svemu što je primitivno i destruktivno po građansku kulturu." - Bojana Stojanović-Pantović "Predočavajući čitaocima uzbudljivu sliku neizbežnih i nerešivih sukoba među ljudima različitih civilizacijskih interesa i različitih kulturnih nivoa, Selenić postojano u svojim romanima ukazuje na to da je jemstvo ljudske vitalnosti u čovekovoj sposobnosti da uoči različitost i razumeva drugog i drukčijeg, ali da procesi ovog razumevanja nose tragične nesporazume i sukobe." - Ljubiša Jeremić "Roman Prijatelji je neka vrsta iznuđenog povlačenja od otvorene konfrontacije dva protivnička morala na temu neprirodne – pa zato i neodržive – vezanosti dva suprotna sveta: statičnog i klonulog građanskog intelektualca sa dekadentnim i nezdravim sklonostima, i dinamičnog, zdravog albanskog momčića, koji od testeraša, pod blagom rukom svog zaljubljenog zaštitnika, prerasta u čoveka novog doba." - Predrag Palavestra

U romanu Led Ivana Mihić snažnim stilom osvetljava fenomen otuđenja, potenciran traumatičnim dejstvom globalne finansijske krize. Prateći doživljaje Justina, arhitekte srpskog porekla, koji se tokom devedesetih doselio u Čikago, gde nakon gubitka unosnog posla i napuštanja američkog koncepta sreće ostaje sam, suočen sa nizom promašenih veza, u moru polovičnih prijateljstava i besmislenih sukoba, dospevamo do tačke pucanja narcisoidne i u biti lažne slike sveta: u senci skupih nebodera, s one strane bleštavih izloga, u zamračenim klubovima, uz opor ukus erotskih avantura i aromatičan dim cigareta, zvuke džeza i stihove EKV-a, koji kao da su na trenutak izvučeni iz vremenske kapsule, odvijaju se poslednji činovi drame Justinovog suočavanja sa svojim unutrašnjim bićem. "Otvorio sam oči i ugledao Filis kako mi željno pruža usne kojima je obujmila kocku leda. Njen pogled je bio bezizražajan. Prazan. Samo su joj se usne željno pružale ka mojim, čineći zasebnu celinu odvojenu od ostalih delova njenog tela… Znoj mi je curio iz očiju imitirajući nekadašnje suze. Ridao sam znoj koji je jurio da zalije korov na obrazima… Happyness. Love. Love. Happyness. Love. Happyness. Fuck. Shit." Putem opisa junakovih poniranja u vrtloge strasti koji se smenjuju gotovo kao filmske sekvence, poput neke vrste sna u snu, autorka otkriva da pod plaštom sleđenih emocija kuca još uvek živo ljudsko srce.

U Beogradu, na prelazu 1918. i 1919. godine, došljak Stevan se zabavlja s Beograđankom Marijom i druži s njenim bratom, oficirom Martinom. Kad se ispostavi da je Stevan prećutkivao da je u svom rodnom kraju zaručen, on beži u zavičaj u kom se odvijaju sukobi pristalica Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca i njenih protivnika. Martin tamo odlazi kako bi napredovao u službi, a sa sobom, da bi je držao na oku, vodi i sestru Mariju. Odnos troje glavnih likova u ratnom kontekstu skreće u pravcu koji iznenađuje kako njih, tako i čitaoca. O svemu tome krajem 90-ih godina XX veka u bolničkoj sobi na Banjici stogodišnji Stevanov brat pripoveda jednom mladiću koji se tako upoznaje sa vlastitim poreklom koje sadrži elemente koje on nije mogao ni da nasluti. Marojević najavljuje novo doba našeg romana. U srpskoj književnosti dugo nije bilo ovako kvalitetnog i originalnog umetničkog dela. - Vesna Trijić, Blic Zrelo i promišljeno štivo koje, nema sumnje, obogaćuje glavne tokove modernog srpskog romana odnosno proze generalno, jer proširivanjem tematskih i stilskih horizonata, modernim inovativnim pristupom i odbacivanjem ekstenzivnog načina pisanja, uliva nadu da (...) se rađaju novi kvalitetni autori sa osobenom poetikom kao što su nekada bili Crnjanski, Andrić ili Kiš. - Zlatoje Martinov, Sveske Značajan roman prve dekade XXI veka. - Nebojša Ćosić, Borba U svom do sada najboljem i najzrelijem romanu, u Žegi, Igor Marojević estetski delotvorno i stilski ubedljivo osvedočuje da sve što smo imali i imamo sa prošlošću nosi deo čovekove aure - Hilda Urošević (iz recenzije)

Sabrana dela Meše Selimovića. Komplet 1-10. DERVIŠ I SMRT , roman– Meša Selimović 423 str, tvrd povez, 21 cm TVRÐAVA, roman– Meša Selimović 383 str, tvrd povez, 21 cm MAGLA I MJESEČINA, roman– Meša Selimović 142 str, tvrd povez, 21 cm PISCI, MIŠLJENJA I RAZGOVORI, eseji, članci, polemike, intervjui– Meša Selimović 322 str, tvrd povez, 21 cm SJEĆANJA, memoarska proza – Meša Selimović 227 str, tvrd povez, 21 cm ZA I PROTIV VUKA, studija– Meša Selimović 129 str, tvrd povez, 21 cm KRUG :nezavršeni roman iz savremenog života– Meša Selimović 245 str, tvrd povez, 21 cm DJEVOJKA CRVENE KOSE, pripovetke – Meša Selimović 225 str, tvrd povez, 21 cm TIŠINE, roman– Meša Selimović 221 str, tvrd povez, 21 cm OSTRVO, roman– Meša Selimović 177 str, tvrd povez, 21 cm

Ko voli priče, uživaće u njima, ali svaka postavlja ne baš lak zadatak - rešavanje logičke zagonetke vezane za događaje iz neobičnog traperskog naselja.

Ono što karakteriše ovu neobičnu, izrazito autorsku i izrazito ličnu knjigu kratkih i do emocija sažetih priča jeste jezik i mišljenje književnog predstavnika najnovije ovovekovne urbane generacije. To je generacija odrasla mimo posebne društvene pažnje, na ivicama roditeljskih nerava i kućnih krovova, stasala u soliterima i oblacima i sa takvim pogledom na svet. Autor Danijel Čehranov je izrazit generacijski tip. I svoj tip. I on to dobro zna i pokazuje u ovoj knjizi. On je, u njoj, praveći se narcisoidni cinik, uverljiv lik koji iz svoga retrovizora u samo svojoj vizuri gleda na svet svoje generacije. Svestan je i zahtevan pripadnik generacije, kojoj je malo potrebno da se "prevaziđe dupla nula". U svim ovim pričama, situirani u generaciji i sa generacijom, oni su on. Takvim se pokazuju. Takvim ih prikazuje. Nisu sigurni u društvu, ali su sigurni u sebe. Uvek znaju šta hoće, a hoće šta im je dostupno. Hoće što im je nadohvat ruke, pa i zagrljaja. Karakteriše ih novi sarkastični romantizam. Ne mogu bez ljubavi, mada se u njoj smaraju. Ljubav im je tajna koja se deli. Vole se sa stvarima koje vole. Govore škrto, ali bez ostataka i prećutkivanja. Sve im je "podvučeno muzikom epohe". Kuliraju, fejkuju i fircuju, ali i grizu. I kada ljube. Zato su i ranjivi. Svoje obrazovanje ne ističu, već podrazumevaju. Neka prepotentna snaga im je i u strahu od sopstvene krhkosti. Zato se njeni pripadnici osećaju razbijenim – u pojedince. Hrabri su i da zaplaču. Ove priče u prvom licu generacije, koja za svoj beznadežan društveni položaj nikoga ne krivi, a sebi ne oprašta, u kojima se ljubavlju spasava, kipe od poezije i erotike, kao ispevane priče i ispričane pesme. Da bi se izbegle: sladunjavost poezije i bizarnost erotike, priče su ispisane svedeno u poetički neočekivanim ali veoma efektnim paradoksima, poentirajući skoro svaku. Paradoksi su uvek dobra intelektualna odbrana ranjivih, pa su to i u ovim pričama. Međutim, u ovim pričama paradoksi neočekivano pokazuju i pravu meru ljubavi. Dar za paradokse je zaista redak dar. Ovladavanje njima traži punu saglasnost intelektualne snage i umetničke veštine, što je autor ove knjige upečatljivo postigao. Milovan Vitezović

"Roman Gordane Kuić Balada o Bohoreti jeste jedna od uverljivijih priča o prolaznosti i o ljudskom udesu, ali i o ljubavi i o njenim vrstama. Ispričana kroz roman odrastanja, kao dnevnik jevrejske devojčice Laure Levi, ova priča u dnevničko-epistolarnoj formi, celinom i punoćom percepcije deteta i životnim entuzijazmom mlade osobe, oslikava zajednice sefardskih Jevreja s kraja XIX i početka XX veka u Istambulu i Sarajevu. Kroz restauraciju jednog života, prateći njegovo bogatstvo nemanja, ali i intelektualni rast i razvoj prosvetiteljskog duha, autorka daje ženski portret intelektualca u mladosti sapetog mrežom patrijarhalnih porodičnih odnosa. Višeznačan i potresan, prožet kulturnom baštinom Sefarda, roman Balada o Bohoreti otkriva svome čitaocu egzistencijalne koordinate jednog već sasvim nestalog sveta." Beograd, 24. maja 2007. Članovi žirija za dodelu nagrade Žensko pero 2006: Madlena Cepter, počasni predsednik Neda Todorović, predsednik Snežana Lukić-Pavlović, Radovan Popović, Rajko Lukač i Nenad Šaponja